„Mnoge događaje iz jedne privatne istorije posmatramo u „drugoj verziji“, međutim, Bekim Fehmiu se kloni bilo kakve političke arbitraže. Vrednost ove knjige jeste pre svega u tonu, u veštom preplitanju privatne istorije jednog Albanca s događajima koji predstavljaju zvaničnu istoriju, a koja, razume se, ima ograničen rok trajanja. Kao u Singerovim pričama i romanima, u kojima čitalac prateći pripovedanje otkriva svet jevrejske zajednice, svejedno da li je u Istočnoj Evropi ili Americi, tako i u ovoj Fehmiuovoj knjizi on ima autentičnu sliku jednog sveta koji je srpskom čitaocu, iako sasvim blizu, zapravo veoma daleko.“ – Dragan Velikić „Stilistički blistavo, uz iznimno ekonomiziranje riječima, koje čitatelj gotovo da doživi kao dug mentalitetu, Fehmiu niže slike albanskog obiteljskog amarkorda kroz dvadeseto stoljeće… Njegovi su, istina, bili obrazovani i razmjerno bogati, pa im priča ne može biti reprezentativna, ali su istovremeno ostajali određeni lokalnom tradicijom, o kojoj mi, kao ni svi naši nacionalisti, ne znamo baš ništa.“ – Miljenko Jergović „Bekim Fehmiu napisao je „svoje stoljeće“, iako ono, za razliku od stoljeća Gintera Grasa, obuhvaća „samo“ spomenutih dvadeset godina. Mnogo toga ima u ta dva desetljeća, mnogo onoga što će doći naslućuje se… Antologijske stranice…“ – Daša Drndić

„Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo. Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. „U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! – Ljiljana Šop

Kratke i upečatljive priče iz istorije Srba koje većina čitalaca nikada nije čula niti je o njima išta znala. Autor bez zadrške i argumentovano piše o ljudima i događajima koji su od javnosti namerno i sistematski vešto skrivani. • Koje su prodice pre sto godina stekle kapital iskorišćavajući decu kao robove? • Koji je svetac prodavao novine u Beogradu? • Kako se dogodilo da se podižu spomenici mešetarima koji su srpskoj vojsci u Velikom ratu liferovali trule opanke? • Šta su sveštenici radili u partizanima? • Koji su skandali obeležili komunističku revoluciju? • Jesu li se Srbi zaista surovo oslobađali svojih ostarelih članova porodice? • Da li rodoljubive pesme Jovana Jovanovića Zmaja zaslužuju podsmeh? • Koji je mladi srpski pesnik zbog sukoba sa najmoćnijim čovekom Kraljevine Srbije izvršio samoubistvo probovši se šestarom u oko? • Kako je snimanje jednog filma zloupotrebljeno da se u Tekiji sruši crkva? • Da li je istina da je legendarni pisac bio saradnik okupatora Beograda u Prvom svetskom ratu? Odgovori na ova pitanja i još mnogo interesantnih otkrića, od kojih su neka iznenađujuća i šokantna, nalaze se između korica ove knjige. „Popularizacija nauke je velika tema, težak zadatak i istinska misija. Govoriti javnosti o istoriji nije samo prosvetni već i vaspitni zadatak. Momčilo Petrović spada među retke novinare koji su uspeli da se uspešno oprobaju u publicistici. Vredno piše knjige za koje vlada izvanredno zanimanje čitalačke publike. To je počast i odgovornost. Petrović tu čast zaslužuje, a odgovornost dobro podnosi.“ – Čedomir Antić

(…) Prateći naporedo istoriju i kulturu našeg naroda, mogli smo videti koliko su istorijske prilike bile nepovoljne za razvoj kulture. Pa opet, kultura je svemu odolevala, održavala se, davala stvaralačke rezultate. U svim vremenima otkad možemo pratiti istoriju srpskog naroda pronalazimo svedočanstva o kulturnom životu i bogate ostatke duhovnog stvaralaštva. Iako je mnogo toga što je stvoreno nepovratno izgubljeno, i ono što je ostalo uverljivo govori da je kulturno stvaranje u mnogim granama bilo stalno i stabilno. Taj vitalizam predstavlja jedno od osnovnih obeležja srpske kulture uzete u celini. (…) Kao kultura malog naroda, koji je istorija toliko sputavala, toliko puta dovodila na rub egzistencije, srpska kultura je stvorila vrednosti od kojih najveće nisu samo nacionalne već ulaze i u svetsku riznicu. Od nastanka do savremene epohe ona se i po težnjama, i po oblicima i izrazu razvijala kao deo evropske i svetske kulture. „Ova će knjiga biti verni pratilac svima koji krenu na put upoznavanja sa srpskom kulturom jer će u njoj naći mnogo više od činjeničnog znanja o istorijskim događajima i pojedincima. Ona će ih usmeriti ka pulsirajućem središtu srpske kulture čije je damare pažljivo uho istoričara književnosti Jovana Deretića osluškivalo prateći njihovo oglašavanje u dugom trajanju onih procesa koji su oblikovali sudbinu srpskog naroda.“ – Prof. dr Zorica Nestorović

Svako dete voli pre spavanja da čuje lepu i poučnu pesmicu, a ova knjiga sadrži i kodove koji će vas prebaciti na muzičku verziju stihova uz koje je lako zapevati. Puna je ljubavi i lepih ilustracija, a tu su i igrice koje će mališanima doneti mnogo radosti i zabave. Ilustrovao Đorđe Petrović

Ilustrovao Aleksandar Stojšić Neko čita do deset, A neko do zore, A deca UVEK čitaju Fazone i fore! Proverite šta sve može ćuskija, pročitajte basnu o Patriku i saznajte još mnogo toga o poznatim životinjama. A povrh svega, proverite da li je štetno – razmišljati! Četvrta knjiga iz serijala vanserijskog Ršuma koja će vas – ako već prethodne tri nisu – uz zdrav smeh dovesti do zdrave pameti.

„Četvrt veka je prošlo od 1996. kada sam prvi put čuo za Čedomira Antića, lidera velikih studentskih protesta. Kada sam ga video na televiziji, bio sam dvostruko iznenađen. Prvo: za razliku od drugog lidera tih protesta i drugog Čedomira – Jovanovića, koji je gajio imidž rokera, ovaj Čeda je u ispeglanoj košulji i puloveru, sa naočarima i konvencionalnom frizurom pre ličio na mladog naučnika sa Oksforda nego na buntovnog Srbina. Drugo: taj ozbiljni momak koji nastupa razložno poput iskusnog intelektualca nije mlađi samo od svog tadašnjeg saborca i imenjaka nego i od mene. Čeda više nije mladić koji deluje kao profesor već je univerzitetski profesor koji, u knjizi koju duhovito i u više značenja tačno naziva polumemoarima, deceniju svoje intenzivne političke karijere posmatra istovremeno kao akter i kao istoričar. Munjevita brzina kojom su se od tada do danas Srbija i svet menjali potvrđuje kako ovo zanimljivo štivo izlazi iz štampe ako ne u poslednji, svakako u pravi čas.“ – Vladimir Kecmanović „Pismen i usmen Čedomir Antić je na polovini životnog veka napisao polumemoare tako suvereno da ih možemo nazvati memoarima i po. Pomalo je onih koji su podvlačili crtu ispod poluživota, podnosili sebi račune, iskrenije se ispovedili papiru i složeniju priču ispričali lakše i jednostavnije na radost čitalaca i istine. Čedomir Antić kao da je poluživot živeo dvaput, drugi put samo zato da bi ga opisao istinito, a o događajima u kojima je učestvovao svedočio verodostojno. A što je najbitnije, ovi polumemoari su prolog za ispovesti koje nam duguju drugi učesnici u sudbonosnim događajima novije srpske istorije kako bismo konačno saznali u čemu smo učestvovali i ko nam je glavu nosio. Od istine se ne može pobeći.“ – Matija Bećković

Ilustrovao Dušan Pavlić Zovem se Laura. Mama i tata me zovu Laki jer kažu da donosim sreću. Imam lokne i rog na jednom zubiću. Kada porastem, želela bih da živim na farmi životinja i da budem slikarka. Jednog dana, dok sam na tavanu naše kuće pokušavala da pronađem rekete za badminton, skliznuo je sa police mali šareni kofer i – bup! – otvorio se ispred mene. U njemu su bili mapa sveta, ključ i divna olovka sa ljubičastim perom. Olovka mi se najviše svidela jer sam mogla da je koristim za svoju omiljenu zanimaciju – crtanje životinja. Upravo tu i počinje priča o mojoj tajni, koju čak ni moja braća ne znaju. Ispostavilo se ubrzo da ta nađena olovka uopšte nije obična, već veoma čarobna. Kada njom crtam, likovi ožive i vode me u svoj čarobni svet. Ne verujete mi?! E pa, onda moram da vam ispričam sve po redu…

Emocionalni vodič kroz diskografiju Đorđa Balaševića Panonski admiral je knjiga o karijeri jednog velikog pesnika i padu jedne velike zemlje. To je profesionalna biografija Đorđa Balaševića i zbirka ličnih i kolektivnih sećanja. Balašević je bio sjajan hroničar i mudar tumač našeg vremena. Tokom devedesetih godina dvadesetog veka postao je simbol otpora dubokoj balkanskoj provincijalizaciji i ratu. Suprotstavljao se sili gluposti i gluposti sile. Ipak, najpre ćemo ga pamtiti kao pesnika intime i ljudskih osećanja, kao pesnika ljubavi. Već nekoliko generacija nosi njegove pesme ispod kože. Potpisao je obimnu diskografiju bez slabog albuma, što je retkost i u internacionalnim razmerama. Panonski admiral je naklon njegovoj umetnosti i njegovom civilizacijskom angažmanu. Sa kolekcijom ekskluzivnih i nekih do sada neobjavljenih fotografija.

„I druge priče Mome Kapora govore o nekim davnim letovanjima, o mađioničarima, menzama, strahu i sreći, o kući na drvetu, psima, mačkama i ljudima srednjih godina, o vremenu kožnih kaputa... Svaka od ovih tema nosi u sebi dovoljno magije za mnogo više redova, ali veština pisca je upravo u načinu na koji je umeo da se zaustavi posle nekoliko stranica, ostavljajući nama da naslutimo nastavak. Neke od ovih priča proživela sam, iako sasvim mala, zajedno sa autorom. Zato sa sigurnošću mogu da vam kažem da su se zaista dogodile.“ (iz predgovora Ane Kapor) Prvo objavljene u novinama, a nakon toga sakupljene u knjigu, ovih sto priča još jednom potvrđuju da je kratka forma prirođena Momi Kaporu. Pažljivi posmatrač i rafinirani pripovedač, autor nas sa lakoćom uvodi u svet koga više nema, ali koji je u mnogome sličan i današnjem. I druge priče izašle su davne 1973. godine, doživele su brojna izdanja, a po njima je snimljena i istoimena televizijska serija u dvadeset nastavaka. Iako je od tada prošlo skoro pola veka, svako od nas će pronaći deo sebe u ovim redovima.

Ilustrovao Nemanja Ristić Da li ste čuli za medveda koji je hteo da poleti? Ili kreatora svetskog glasa pčelu Darka? A možda vas zanima da vidite hobotnicu karatistu na delu? Uživajte u zabavnim pesmicama Andrije Miloševića i u divnim ilustracijama Nemanje Ristića, a kroz smeh ćete shvatiti svu vrednost i lepotu dečje mašte.

Ilustrovao Aleksandar Stojšić Samoća je dosadna! Dosada je greh! Družite se, radujte, Nek se čuje smeh! Saznajte u čemu je razlika između foliranja i fazoniranja, nastavite da se upoznajete sa čuvenim konjima, otkrijte šta je saobraćajna sreća i naučite odrasle da se raduju! Treća knjiga iz serijala voljenog Ršuma koja će vas uz zdrav smeh dovesti do zdrave pameti.

Istorijska beležnica. „Ne postoji niko kome prošlost ne bi imala nešto važno da poruči.“ Fridrih Šiler Prošlost ne govori jasnim glasom. Tumači istorije pokušavaju da uobliče njen šapat. Autor ove knjige podseća nas i na borhesovsko povezivanje prošlosti, sna i pisanja: bez knjiga, prošlost će biti zaboravljeni san. A može li se verovati u verodostojnost svog uzbuđenja pred spoznajama koje mu pružaju ove vanredno zanimljive i nadahnuto interpretirane priče iz svetske i domaće istorije. Negovanje sećanja, umeće da se u prošlosti razluči dobro od lošeg i sposobnost da se prepoznate greške ne ponove merilo su zrelosti čoveka i razvoja svake nacije. U vreme kad čovečanstvo arhivira svedočanstva o svom postojanju i upućuje ih u svemir kako bi naši potomci u dalekoj budućnosti znali šta im je prethodilo, ovaj istorijski almanah mali je i dragocen doprinos našem sazrevanju u težnji da od prošlosti učimo, a ne da je mistifikujemo. Giljotina • Ljubav, i seks u revoluciji • Longinovo koplje • Senka princa Đorđa • Gradnja Svete Sofije • Jerusalim – „istorija nebesa i zemlje“ • Nacisti i ujedinjenje Evrope • Srbi i zlatne viljuške • Mančester junajted – jači od sudbine • Tito i Vatikan • Legende o voždu Karađorđu • Staljinov plan za likvidaciju Tita • Sahrana Vuka Karadžića • Sveti Sava je povezao Ruse sa Srbima • Trebalo je da Murat bude zet cara Dušana • Kako su saveznici hteli da unište Nemačku • Žene i Prvi srpski ustanak • Sedamdeset godina od Rezolucije IB-a • Žene Nemanjića • Mit o Mehmed-paši Sokoloviću • Sudbonosne srpske bitke na Marici i Kosovu • Rakija i Srbi • Legenda o beogradskom vrapcu • Bitka kod Angore i despot Stefan Lazarević • Homoseksualizam i renesansa • Krunisanje prvog srpskog cara • Antifašizam za poneti • Čerčil protiv Draže • Tito i Stepinac • Muhamed na Isusovom krstu

Moć nepostojećeg novca. Novac je nekim ljudima najvažnija stvar na svetu. Svim ostalim je veoma važan. Ali, šta ako stvarni novac uopšte ne postoji? Ako je u pitanju velika i pažljivo smišljena iluzija? Kovanice i novčanice su neznatni deo ukupnog novca u opticaju. Današnji novac je samo digitalni zapis u kompjuterima velikih banaka i investicionih fondova, koji brzinom svetlosti putuje i vlada svetom – a može da nestane u trenu. Kako banke, ni iz čega, stvaraju novac i kako prisvajaju tuđe depozite? Na čemu se zasniva američko bogatstvo? Kako Kina i Amerika razvijaju odnos složene međuzavisnosti? Kako je Rusija odgovorila na napad na njenu ekonomiju? Zašto se traži zlato i šta predstavlja bitkoin? Zašto je stvoren „laki“ novac i kako je on postao „pametan“? Kako su velike američke i evropske banke opljačkale periferiju EU i posvađale zbratimljene narode Evrope? Šta se dešavalo na Kipru, u Grčkoj, Španiji, Francuskoj i Italiji? Kako Nemačka dominira Evropom i zašto je Dojče banka simbol lažne moći? Kako je nastala kriza kredita vezanih uz švajcarski franak? Kako sve to ima veze s našim sudbinama? Ima li izlaza iz krize i koje su mogućnosti za to? Momir Bulatović se usudio ne samo da razume već i da pokuša da objasni svet visokih finansija koji je tajan, ali upravlja sudbinama milijardi ljudi. Zato je ova knjiga dragocena svima koji se pitaju: „Šta se to dešava, kuda ide ovaj svet – i kako da finansijski preživim u njemu?“

„Lični moral je osnova svake opšte politike. Budimo ljudi, građani i Srbi, ali nikada nijednu od tih osobina, urođenih ili stečenih, ne žrtvujmo drugoj. Ko počne sa žrtvovanjem svojih vrlina – završava sa žrtvovanjem tuđih života.“ Borislav Pekić Knjiga političkih eseja, zapisa i govora Stope u pesku otkriva Borislava Pekića i kao angažovanog pisca i političkog mislioca. Jedan od prvih pristalica višestranačkog sistema u jednopartijskoj Jugoslaviji pedesetih godina, koji je zbog tog svog uverenja robijao, i jedan od osnivača Demokratske stranke devedesetih, Pekić je svoju neiscrpnu stvaralačku energiju ulagao i u borbu za stvaranje demokratske Srbije posle pola veka ideoloških predubeđenja koja su vladala na balkanskim prostorima. „Naša demokratija i crna magija“, „Dnevnik besnila“ i „Zamke ideologije“, kako su ih nazvale priređivači ove knjige Ljiljana i Aleksandra Pekić, tri su zasebne celine u ovoj poučnoj i na mahove gorkoj knjizi nastaloj u vreme nacionalnog sazrevanja i tranzicije. „Ozaren autorovim duhom, ubeđeno kazujem: Borislav Pekić je najdublji i najsvestraniji mislilac u srpskoj književnosti druge polovine XX veka. Ovog velikog pisca odlikuje univerzalnost sadržaja i stvaralačko obilje.“ Dobrica Ćosić „U suštini Pekićevog dela je briga za budućnost, vrsta humanog akta. Takođe, brinuo je i da partijski mehanizmi ne potkopaju proces demokratizacije, nego da pronađu zajedničke vrednosti.“ Aleksandar Jerkov „Borislav Pekić je moralni uzor savremene Srbije.“ Slobodan Gavrilović

Čarobna kutija alata za lični razvoj. Zakoračite u uspešan život. DVD Aroma pauza za dobru energiju Uspeh je ogledalo unutrašnjeg bića. Knjiga Uspeh je u nama predstavlja svojevrsni vodič koji vas usredsređuje na stvaranje uspešnog života, a ne samo uspešne karijere! Uspešni razmišljaju i delaju na drugačiji način – oni žive autentično. Alati ličnog razvoja nam pomažu da osvestimo životne prioritete, stvorimo rituale pomoću kojih održavamo visok nivo energije, pomažu nam da stres koristimo za napredak, a viziju za ostvarivanje svojih ciljeva. Bez alata ličnog razvoja, pomoću kojih smo razvili nepobediv način razmišljanja, nema trajnog uspeha. POKLON DVD SA VEŽBAMA DOPUNA JE OVOM JEDINSTVENOM PRIRUČNIKU „Iskrena, topla, interatkivna i veoma praktična knjiga. Pravi je moderni almanah ličnog razvoja koji nam pomaže da u egzistencijalnom grču ne zapostavimo ono najvažnije – sopstvenu duševnost.“ Beba Dragić, novinar i PR B92 „Inspirativna knjiga koja pokreće na promenu. Dragana je fascinantna žena sa predivnom energijom koju uspeva da prenese na čitaoca.“ Jelena Šribar Executive HR Director, Societe Generale Banka Srbija A.D. „Univerzalna knjiga. Njeni čitaoci su svi koji se kreću ka uspehu koji nije uvek materijalne prirode. Dragana Jovanović nam pruža neprocenjive alate ličnog razvoja koji su neophodni kako bismo se zaštitili od oštrine i jačine udaraca poslovnog okruženja i korporativnog razvoja.“ Snežana Lauš, direktorka Mg Mivela „Uspeh je u nama je knjiga koja čitaoca vraća miru, pravim vrednostima i prioritetima koji predstavljaju osnovu ličnog i poslovnog uspeha.“ Snežana Krivokapić, Menadžer za komunikaciju, JT International AD Senta „Uspeh je u nama je putokaz kako da odgovorimo na sve izazove savremenog načina života i kako da kroz lični razvoj male svakodnevne rituale pretvorimo u trenutke zadovoljstva.“ Marija Gičić, Senior Brand Manager Grand Aroma kafe

Istorija u 56 poglavlja Svako veliko otkriće otkriveno je ponovo kada o njemu dozna nova osoba. Godinama sam sakupljao priče za poglavlja ove knjige i uglavnom sve što ćete pročitati nije naučno novo, ali je javnosti praktično nepoznato. Posvećeni istoričar Čedomir Antić objedinio je u ovoj knjizi 56 intrigantnih priča iz istorije kako naše tako i svetske. U svom prepoznatljivom maniru, pitko i slikovito, opisao je drevne istraživače, Franke na Balkanu, nastanak svetskih carstava, otkrio da li je ideja o stvaranju velike srpske države ikada bila ostvariva, kakve su se zavere kovale i ko je u njima učestvovao, kako su funkcionisale strane službe i doušnici na domaćem prostoru, a predstavio je i značajne ličnosti koje su imale fascinantne sudbine. „Čedomir Antić je sve ove tekstove napisao za najširu čitalačku publiku. Boljem razumevanju ispričanih događaja i sudbina ličnosti u ovim pričama svakako doprinosi izvanredan autorov način da sve to posmatra iz različitih uglova, što je postupak veoma redak u analizama naše društvene stvarnosti.“ – Đorđe S. Kostić „Čedomir Antić je jedinstvena pojava u našoj akademskoj zajednici. On ne samo da menja svoje viđenje od planetarnog do nacionalnog, nego uklapa te dve stajne tačke u sažeto pripovedanje. Pomoću leporekog i prijemčivog stila iznosi smele istorijske zamisli.“ – Predrag J. Marković

Kraj je početak a početak kraj, jer nema dovoljno tesnog pakla za junake ove uzbudljive i na momente zastrašujuće priče. Uvlačeći ih u vrtlog besa, gradeći svoj narativni mozaik, Marko Šelić u drugom delu HIGIJENE NESEĆANJA opravdava naslov i kroz sada već prepoznatljivu fragmentarnu strukturu nudi čitaocima odgovore, ne bi li postavio nova pitanja. Jer, izgleda da nema bekstva od sećanja, a šta je tačno na kraju, zašto HIGIJENA NESEĆANJA vída, koliko je istinski tanka linija između dobra i zla i šta je zaista stvarnost a šta košmar– saznaćete ako pročitate ovu knjigu. Nakon toga, možete sesti na Rubikovu stolicu, zapaliti cigaretu i otvoriti flašu, te sačekati da zveri koja je u vama popusti pažnja. A onda je upucati, ili pustiti napolje. „Jedan čovek potiskuje svoje traume do neizdrživosti. Jedno društvo potiskuje svoje traume do neizdrživosti. Šta se dešava sa čovekom i društvom kad pritisak unutar njih prekorači granicu? Počinje li Veliki prasak ili Veliko ništa?“ Kokan Mladenović „Iako ga većina javnosti u Srbiji zna kao Marčela, sasvim je logično što na ovoj i koricama ostalih njegovih knjiga stoji Marko Šelić. Ne dovodeći u pitanje njegov muzički dar i ostvarenost koju ima na tom polju, usuđujem se da tvrdim kako je Šelić pre i iznad svega umetnik reči. Čak i oni najsnobovskiji elitisti i literarni puritanci trebali bi za svoje dobro znati: ovom je knjigom Marčelo definitivno postao Marko Šelić. Parafraziram svesno ono što je Rejmon Keno rekao o Borisu Vijanu: čitajte Marka Šelića, nemojte da za još jednog sjajnog pisca čujete tek kad neko u nekom tvitu parafrazira naslov njegove knjige.“ Muharem Bazdulj

Najpreporučivanija knjiga po izboru knjižara Delfi lanca. „Semper idem je prvo remek-delo XXI veka u srpskoj književnosti.“ Teofil Pančić Premda za života poznat prevashodno kao dramaturg i scenarista (Nebeski odred, Haleluja, Viktorija, Traganje po pepelu, Ravangrad 1900, Valter brani Sarajevo i dr.), Lebović je pisao i novele i objavljivao ih u časopisima 60-ih i 70-ih godina XX veka. Ipak, opus magnum Đorđa Lebovića, po jedinstvenoj oceni kritike, predstavlja upravo ovo njegovo testamentarno delo, roman-hronika o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči II svetskog rata, koja je i zbog osobenog piščevog stila i originalnog postupka, kao i zbog teme i njene književne transpozicije, prepoznata kao kanonsko delo savremene srpske književnosti. Ispričan iz perspektive dečaka koji posmatra približavanje „Velikog Sunovrata“ – širenja nacizma u svojoj okolini koliko i u Evropi – pisac je u vidu imao paralelu između ondašnjeg ludila i rata koji je u Jugoslaviji buknuo 90-ih godina prošlog veka. U ratu je izgubio četrdeset članova svoje porodice a sam, kao četrnaestogodišnjak, prošao pakao Aušvica. „Knjige ne bi bilo da se opet nisam našao u vrtlogu velikog Zla koje sam dobro upoznao pedeset godina ranije“, priznaće pisac u jednom razgovoru pred kraj života. „Fantastična hronika jednog detinjstva... Do sada u našoj literaturi nije bilo tematski i senzibilitetski srodne knjige koju biste se usudili staviti u istu rečenicu s Porodičnim cirkusom Danila Kiša.“ Teofil Pančić „Semper idem je knjiga o detinjstvu, koja se može čitati kao porodični roman ali i kao memoarski spis par ekselans, kojim se Đorđe Lebović, posthumno, predstavio kao veliki majstor moderne realističke proze.“ Vasa Pavković „Lebović, Kiš, Pekić, Kovač i danas predstavljaju nedosegnuti vrh srpske i nekadašnje jugoslovenske književnosti.“ Filip David Snimak sa promocije knjige, održane 17. marta 2017. u Delfi Caféu u SKC-u:

Čudotvorna mesta i sveti predmeti u verovanju Srba. MANASTIRI ■ VODICE ■ CRKVE ■ MOŠTI ■ ČUDOTVORNE IKONE I STATUE Ovo je prva knjiga u kojoj su detaljno prikazana najznačajnija mesta na koja je srpski narod vekovima dolazio i na koja i danas dolazi kako bi potražio pomoć, verujući u čudotvornu moć materijalnih stvari koje su bile u dodiru sa višim silama. Uz obilje podataka, dokumenata, svedočenja i priča, knjiga Svetilišta i nadališta je najtemeljniji vodič za upoznavanje sa jednim važnim poljem nacionalne kulture, koje postoji vekovima i koje je, na različite načine, neizbežan deo svačijeg života. Svetilišta i nadališta namenjena su svima koji veruju, koji žele da bolje razumeju srpski narod i njegovu kulturu, kao i svima koji žele da prošire granice svog znanja. Nenametljiva, prijemčiva i edukativna, ova mala enciklopedija podeljena je na teritorije i regione u Srbiji i van nje i detaljno opisuje mesta na kojima ljudi traže kako telesno izlečenje tako i najvažnije utočište – utehu i nadu. Bogorodica Beogradska ● Čestica moštiju Sv. Petke u Bogorodičinoj Crkvi Ružici ● Deo moštiju Sv. kneza Lazara u Sabornoj crkvi u Beogradu ● Izvor Vilina vodica kod Sremskih Karlovaca ● Čudotvorni izvor u Manastiru Đunisu ● Mošti kneza Lazara u Ravanici ● Deo moštiju (leva ruka) Sv. Save i pastirski štap Sv. Save u Manastiru Mileševi ● Ćivot prepodobnog Martirija Sinaita u Rukumiji kod Kostolca ● Bogorodica u kamenu u Sokobanji ● Deo moštiju prepodobnog mučenika Stefana Novog u Gračanici kod Prištine ● Čudotvorna mermerna statua Presvete Bogorodice u Manastiru Sokolica kod Zvečana ● Loza Sv. Simeona Mirotočivog, bunar Sv. Save Srpskog, čudotvorne ikone u Manastiru Hilandaru na Svetoj Gori ● Mošti Sv. Vasilija Ostroškog Čudotvorca u Manastiru Ostrogu ● Mošti Sv. Petra Cetinjskog Čudotvorca i desna ruka Sv. Jovana Krstitelja u Cetinjskom manastiru ● Čudotvorna ikona Sv. Jovana Krstitelja u Bigorskom manastiru u Makedoniji ● Nekadašnji grob Sv. Save u Velikom Trnovu u Bugarskoj

„Knjiga o čudima nove ere...“ NIN Živimo u vremenu čuda u kome su čuda okrenuta protiv čoveka. „Od čuda se ne zahteva da pomažu već da menjaju, a od ovih najvećih ne da izopačuju sadašnjost već da razgrađujući je, grade budućnost.“ Borislav Pekić Okvir ovog Pekićevog maestralnog romana, sastavljenog iz priča, jesu biblijski motivi Isusovih čuda u Judeji. Sa poetičnom dijalektikom ona su izokrenuta u svoju suprotnost sa puno humora ali i duboke empatije za ljudsku patnju, ljubav i sudbinu. Leprozna žena je isceljena ali nije prihvaćena više nigde, slepi čovek progleda ali vidi svet i zgađen sam sebi kopa oči, mutavac kada progovori o onome što je uvek mislio biva razapet na krst. Složeno i slojevito delo na slikovit način ukazuje na isključivost ideologija, dogmi i doktrina, gde iz najvećeg nametnutog dobra proističu najveće nevolje. Na magičan način uvedeni smo u svet daleke prošlosti gde ideološka zagriženost i netrpeljivost bilo koje dve suprostavljene snage pokazuje iste osobine kao i u bilo koje doba ljudske istorije. Ideološka polarizacija zrači svojom porukom sve do današnjih dana. Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.

Sad me, valjda, razumeš: ljubav je – kad sebe umeš. Svako u sebi nosi tajnu svoje budućnosti. Za Miroslava Antića ona je plava, nevina, beskonačna, nebeska i zvezdana. Plavi čuperak je najlepši priručnik za odrastanje i nezaobilazni zapis o drhtanju onih koji su se zaljubili prvi put. Ova vanvremena zbirka pesama za samo pola veka postala je predivni udžbenik čežnje, jedinstveno uputstvo za beskrajno čuvanje detinjstva u nama, neodoljivi spomenik šašavosti, dnevnik sa čijih stranica osećamo sazvučja daljina ka kojima hrlimo... Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi. M. Antić

Pekićeva pisma koja su pred čitaocima pisac je lično tokom dve godine čitao preko Jugoslovenske sekcije BBC-ja pre ravno trideset godina. U njima su protagonisti dva imaginarna lika: Živorad, koji je oličavao Jugoslovene, i gospodin Džons, koji je predstavljao tipičnog Engleza. Teme za svoja pisma Pekiću i nije bilo teško da nađe u knjigama, novinama i događajima, bilo iz Londona i Beograda, bilo iz drugih evropskih zemalja i svetskih centara. Njegovo ogromno znanje iz raznih oblasti, od mitologije, preko filozofije i politike, do muzike i književnosti, kao i njegovo književno majstorstvo, učinili su da svaka tema, svako pojedino pismo i danas zvuči blisko i prepoznatljivo, a istovremeno iznenađuje svojom originalnošću i univerzalnom porukom. Tri ciklusa pisama iz tuđine, sabranih u ovoj knjizi, pravi su esejistički biseri, prozne minijature koje još jednom potvrđuju Pekićevo suvereno vladanje svim književnim žanrovima. „Bilo da se radi o karakteristikama vlasti, demokratiji ili korupciji, Pekićeva pisma su brevijar situacija i karaktera, kako naših tako i engleskih. To su pisma pričana i pisana za ljude koji žive u Jugoslaviji, kojima je pisac želeo da pomogne da shvate i svet i vreme u kome žive, istovremeno opisujući i Engleze i Englesku. Univerzalnost njegovog tretiranja događaja i situacija vidi se iz svakog pisma, a njih je Pekić uočio i na duhovit način prikazao ne štedeći ni sebe ni druge.“ Iz Pogovora Ljiljane Pekić

„Nisam krio slabosti niti vrline mojih savremenika, ali nisam bio ni indiskretan i zajedljiv savremenik.“ Za više od pola veka svoje pozorišne karijere i intelektualnog angažmana Jovan Ćirilov upoznao je ogroman broj ličnosti iz sveta pozorišta, filma, književnosti, politike, slikarstva… Ovo su priče u kojima je autor ispisivao svoje iskustvo u susretu sa njima, često iskošeno, nesvakidašnje, uz mnoge pojedinosti koje niko drugi još nije zabeležio. Događaji, trenuci, priče i anegdote o poznatim ličnostima, kao što su Ivo Andrić, Tito, Žerar Filip, Jurij Ljubimov, Ježi Grotovski, Robert Vilson, Peter Handke, Nurija Espert, Dušan Makavejev, Žan-Pol Sartr, Džordž Soros, Nevenka Urbanova i mnogi drugi, zadovoljiće radoznalost čitalaca raznih profila i interesovanja jer predstavljaju svojevrstan dokument o poslednjih 50 godina kulturnog i javnog života kod nas i u svetu. Više od tri stotine portreta slavnih ličnosti različitih profesija, sa svih kontinenata, u dve knjige ovog jedinstvenog svedočanstva!

Ilustrovao Aleksandar Stojšić RŠUM: Bato, jesam li ti ispričao najnoviji fazon? BATA: Je li dobar? RŠUM: Super je. BATA: Onda nisi. Uživajte u pesmama i smešnim zgodama koje je Ršum napisao za decu, ali i za celu porodicu, proverite dostignuća otkačenog pronalazača Raše i naučite mnoge nevažne stvari koje će vam biti neophodne da ih znate kad budete veliki. Fazoni i fore kroz zabavu nenametljivo uče decu osnovnim životnim istinama, jer se šalama najbolje štiti odrastanje. Knjiga je prepuna duha i mašte i sigurno će vas uz zdrav smeh dovesti do zdrave pameti.