Šokantna ispovest bas gitariste Riblje čorbe. U ovoj uzbudljivoj knjizi on otkriva mnoge tajne i nepoznate priče benda za koji je ugledni britanski muzički časopis NME rekao da je najpopularnija stvar u Jugoslaviji posle Tita!

Ovo nije roman o Tesli – ovo je roman sa Teslom. Isto tako, ovo je i roman o smaku sveta i o tome koliko nauka može biti opasna. Mladi Teslin asistent Jevrem Radivojević, odan fantastici, tehnici i apsintu, nije bio svestan da će ga put u laboratoriju odvesti do najvećih tajni univerzuma, niti kakvu će ulogu revolver Eni Okli koji je dobio na poklon od Bufalo Bila odigrati u tragičnoj smrti Nikole Tesle. Zanimljivost fikcije Gorana Skrobonje u romanu Čovek koji je ubio Teslu nije samo u tome što je Tesline laboratorije smestio u Beograd, niti zbog toga što se tu sreću Lenjin, Mata Hari, Apis, Lazar Komarčić, Jovan Skerlić, kraljevi i princeze, pokojnici i savremenici, već u tome što je iz početka stvorio jedan sasvim drukčiji svet, na osnovama biografija realnih ličnosti, ali i na osnovama apokaliptičnih vizija, u kome se granice između života pomeraju u pravcu fantastičnih obrta i prevrata od čijeg ishoda zavisi sudbina čovečanstva.

Drevna prašuma u srcu srednjovekovne Evrope stolećima prihvata otpadnike svih vrsta. Od pamtiveka izaziva najdublje strahopoštovanje, a prastari tabui raspršuju svaku pomisao običnog čoveka da stupi među sene divovskih stabala. Ali izopštenici u njenom okrilju žive svoj život, stvarajući svoj svet. Svetovne i duhovne vlasti sve više pritiskaju neistraženo i prkosno ostrvo, rešene da među „divljake“ uvedu „red“. Šta se događa kada obični ljudi postaju heroji protiv svoje volje? Njihove sudbine dosežu neslućene visine i neslućene sunovrate. Njihova borba postaje borba za opšte dobro.

„Beograd, ruralni Njujork, bio je u potpunom mraku sa smešnim reklamama na nebu.“ Ovo je scena na koju osamdesetih godina stupaju njuvejv i urbani apostoli Beograda – Koja, Šaper, Gile, Oliver Mandić, Srđan Petrović, Nebojša Bakočević i ekscentrični umetnici nesvakidašnjeg senzibiliteta poput Mome Rajina, Ljube Šimunića, Koste Bunuševca, Vlade Jovanovića ili Srbe Travanova, Nebojše Pajkića, Branka Vukojevića, Marine Abramović, Neše Paripovića, Malkolma Muharema. Posebna atmosfera može se otkriti u razgovoru sa Polom Morisijem. Kroz biografije ovih ličnosti koje su stvorile urbanu ezoteriju otkrićete tajnu vezu koja spaja duh Vorhol-Morisijeve umetničke radionice (art-fektori) i subkulturu Beograda. Naročito za ovo izdanje, Apostoli urbanog Beograda prošireni su pričama o Joci Jovanoviću i Slobi Konjoviću.

Ilustrovao Goran Jevtić. Najluđe storije iz naše istorije. 89,99 uvrnutih priča iz naših krajeva. Da li znate da je prva Olimpijada održana na Paliću? Znate li da je Robert de Niro prodavao paradajz na niškoj pijaci? Da li ste čuli da je u Bačkoj postojala grčka država? Da li ste sigurni da znate koja reka protiče ispod Savskog mosta? Znate li za koridu na Tašmajdanu? Jeste li upoznati s tim da je Karađorđe četiri puta sahranjivan? Veliki putnik, pisac i poznavalac naših krajeva, Vlada Arsić je prikupio nesvakidašnje istorijske i savremene priče. Iako one mogu da posluže kao sjajna zabava, crtice iz Neviđene Srbije mnogo govore o nama samima. Osim što ćete uživati u zbirci anegdota, ovo je sigurno knjiga koju ćete najčešće prepričavati svojim poznanicima.

„Što sam više upoznavao život, i što sam bliže upoznavao ljude, sve sam se slađe smejao.“ Retki su naši književnici koji su u formi autobiografije pisali o vlastitom životu, a samo je najveći srpski komediograf u svom životopisu tretirao sebe kao junaka komedije. Činjenice o rođenju, školskim danima, ženidbi i ulasku u svet odraslih postaju građa za urnebesne zaplete, neočekivane obrte, komediju situacije, ispunjenu razdraganim, dobronamernim humorom. Stranice posvećene školovanju, po kojima se Autobiografija najviše pamti, obavezna su lektira za sve generacije. Uživljavajući se u ulogu deteta, u svojevrsnom katalogu školskih predmeta, kroz vic, anegdotu i parodiju, Nušić pruža satiričnu istoriju nesklada između dečjeg poimanja sveta i krutosti škole, koja učenika ne sprema za neminovni sudar sa stvarnim svetom. U očuđenom doživljaju takve stvarnosti prepoznavaće se buduće generacije, sve do naših dana. A nesvakidašnja autobiografija ima i takav epilog. U intervjuu koji vode novinar i pokojni Branislav Nušić, pisac crnohumorno zaključuje, ispostaviće se i ne bez razloga: „A kada se bude čulo da sam umro, vi ćete videti, svet mi to neće verovati. Ja sam toliko puta terao šalu sa ovim svetom da će, verovatno, i tom prilikom mnogi misliti da je to samo neka nova šala.“

Da li je Kosovo najskuplja srpska ili albanska reč? Drašković, Marojević, Karajlić, Bazdulj, Kecmanović, Vidojković, Stojiljković, Dugalić, Toholj, Radmilović, Kapor, Tončić, Žurić, Janković, Tešin, Ilić priredili Aleksandar Ilić i Igor Marojević. Priče iz ove knjige govore o vremenu u rasponu od 1389 – što je i naslov priče u kojoj niko drugi do dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći ćilim – do savremene svakodnevice koja nam kroz pripovest Aleksandra Ilića opisuje kakva bi danas mogla da bude Kosovka devojka. Na ključne postojeće nedoumice vezane za kolevku srpske duhovnosti, autori poput Vuka Draškovića, Miroslava Toholja, Igora Marojevića, Vladimira Kecmanovića, Marka Vidojkovića, Dejana Stojiljkovića, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja... pak nude sasvim različite odgovore. U zbirci je „procvetalo hiljadu cvetova“ i mnogo likova koji su, dosledno višeglasju ove knjige, takođe krajnje različiti: između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse, srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, „Sveti Car Lazar“ i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg rešenja... Priče o Kosovu su prvi sveobuhvatan pristup srpske književnosti ključnom nacionalnom problemu.

Zašto smo nestrpljivi, zabrinuti, depresivni, zašto stres dominira našim životima, zašto smo sve asocijalniji i agresivniji, zašto nas muče strah, pohlepa i sujeta, zašto smo prestali da verujemo... i kako da pri svemu tome uskladimo svoju prirodu i potrebe sa zahtevima života i istovremeno budemo plemeniti i sačuvamo integritet? D. R. Gilbert, jedan od naših najuticajnijih trenera poslovnih veština, specijalizovan za pitanja direktne prodaje, pregovaranja, motivacije zaposlenih i liderstva, posle dvadeset godina poslovnog i predavačkog iskustva i deset uspešnih knjiga, predstaviće čitaocima svih profila svoja inspirativna razmišljanja o najznačajnijim pitanjima koja okupiraju savremenog čoveka. Polazeći od činjenice da su životna zašto bezbrojna, kao i da su nastojanja da se dosegnu „odgovori koji rešavaju sve“ uzaludna, autor ove motivacione knjige otkriva drevne i zaboravljene puteve ka odgovorima na ključna životna pitanja. Uz reprezentativne primere iz svakodnevice i literature, uvek nalazeći uporište u tradicionalnim vrednostima poštenja, dobrote i plemenitosti, pokazaće nam kako je izlazak na pravi put težak, ali i mnogo jednostavniji nego što se to na prvi pogled čini. Nastala iz autorovog iskustva zasnovanog na komunikaciji sa hiljadama učesnika kurseva i predavanja, obogaćena primerima iz života i nadgrađena ilustrativnim i produhovljenim sentencama, ova knjiga će biti dragocen saveznik svakom čitaocu na putu kroz iskušenja savremenog života.

O Srbima, Englezima i fantaziji emigracije. Ilustrovao Aleksandar Zograf. „Lazar Džamić pokazuje tipičnu englesku veštinu: da sa malo reči mnogo kaže. Jezik kojim to čini je jednostavan i otmen, metafore su mu maštovite i pametne, a zapažanja lucidna i duhovita. Uz perfektnu ravnotežu šarma i ozbiljnosti, on poredi uzdržani engleski i pregrejani srpski mentalitet, u isti mah nemilosrdno i sa velikim simpatijama za obe strane. Od Borislava Pekića do današnjih dana nismo, verujem, imali boljeg autora koji se prihvatio ove izazovne teme.“ Ivan Ivačković „Dve države, jedna kraljevina bez krune i druga republika sa krunom na zastavi. Dva naroda, jedan koji se pravi važan i drugi koji se „pravi Englez“. Dve civilizacije, jedna koja ima Vimbldon i druga koja ima šampiona istog. Dva ostrva, jedno okruženo okeanom, drugo žicom... Lazar Džamić je zaista fenomen. Sudeći po Čaju od šljiva, on je čovek koji je uspeo da bude na dva (suprotna) mesta u isto vreme!“ Slavoljub Stanković „Krovni naslov Čaj od šljiva bio je genijalno Lazino pokriće za ozbiljnu studiju engleskih i srpskih korena, DNK, mentaliteta, radne etike, komunikacije, ponašanja, svakodnevnih navika... Kako su tekstovi odmicali, postajalo je očiglednije da je pred čitaocima ozbiljna sociopsihološka studija. Takvu je mogao da napravi samo rasni antropolog koji ozbiljno studira pojedince, zbilju, društvene grupe, mentalitete, socijalne odnose, pojave, društvene anomije, istorijski kontekst...“ Miša Brkić „Džamić inteligentno i na jednostavan način ulazi u mikrokozmos naše svakodnevice. On pokazuje ono nesvesno, ali vrlo vidljivo, i na (samo)ironičan način otvara različitost mirisa i osećanja Zapada i Istoka, Rima i Carigrada; znači onoga što shvaćamo Europom.“ Andrej Horvat

Priče o piscima i gradu koji su voleli. Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti... Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao obiman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović • Đura Jakšić • Jovan Jovanović Zmaj • Stevan Sremac • Janko Veselinović • Branislav Nušić • Borisav Stanković • Isidora Sekulić • Milica Jakovljević Mirjam • Stanislav Vinaver • Ivo Andrić • Miloš Crnjanski • Rastko Petrović • Branko Ćopić • Dobrica Ćosić • Dušan Radović • Slobodan Marković • Milorad Pavić • Aleksandar Popović • Borislav Pekić • Svetlana Velmar-Janković • Branko Miljković • Danilo Kiš • Momo Kapor

Sad me, valjda, razumeš: ljubav je – kad sebe umeš. Svako u sebi nosi tajnu svoje budućnosti. Za Miroslava Antića ona je plava, nevina, beskonačna, nebeska i zvezdana. Plavi čuperak je najlepši priručnik za odrastanje i nezaobilazni zapis o drhtanju onih koji su se zaljubili prvi put. Ova vanvremena zbirka pesama za samo pola veka postala je predivni udžbenik čežnje, jedinstveno uputstvo za beskrajno čuvanje detinjstva u nama, neodoljivi spomenik šašavosti, dnevnik sa čijih stranica osećamo sazvučja daljina ka kojima hrlimo... Moje pesme i nisu pesme, nego pisma svakom od vas. One nisu u ovim rečima koje ste pročitali, nego u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otvore vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta otplakana ili otpevana, čeka zatvorena da je neko oslobodi. M. Antić

„Seksualni problemi su raširena pojava koja muči mnoge mušakrce (i žene), ali postoje načini da se oni sagledaju i prevaziđu. Nijedan seksualni problem nije nerešiv iako vam to tako može izgledati. Svrha ove knjige je, između ostalog, da vas ozbiljno i istovremeno duhovito upozna sa informacijama koje bi vam mogle pomoći da prepoznate jeste li svoju seksualnost ostvarili u najvećoj mogućoj meri, kao i da vam predoči ideje kojim biste putem mogli da pođete u ostvarivanju svojih ciljeva.“ Svetlana Zdravković, jungovski orijentisana psihoanalitičarka sa velikim iskustvom u kliničkoj praksi, na pristupačan i interesantan način čitateljima nudi odgovore u vezi sa najrazličitijim pitanjima koja bi se mogla postaviti kada se govori o seksu. Autorka na konkretnim primerima pokušava da dekonstruiše brojne predrasude vezane uz seksualnost – od toga koje su tipične greške koje se usled nepoznavanja ili nesigurnosti ponavljaju, do toga šta se najčešće ne uzima u obzir a trebalo bi. Zato je ova knjiga namenjena kako onima koji tek stupaju u seksualne odnose, tako i onima koji imaju seksualnog iskustva ali žele da unaprede i poboljšaju svoj seksualni život. „Vešto koristeći brojne primere iz kinematografije i popularnih pesama u kombinaciji sa nizom autentičnih priča iz kliničke prakse, a sve to prožeto jednom prefinjenom dozom humora vešto ilustrovanog brojnim karikaturama i crtežima, knjiga je napisana na način da svako ko je čita, bez obzira da li je reč o odraslima ili adolescentima, može da sazna nešto novo o seksu i seksualnosti.“ Mr sci med. dr Slobodan Udović, psihijatar, med. seksolog

Pekićeva pisma koja su pred čitaocima pisac je lično tokom dve godine čitao preko Jugoslovenske sekcije BBC-ja pre ravno trideset godina. U njima su protagonisti dva imaginarna lika: Živorad, koji je oličavao Jugoslovene, i gospodin Džons, koji je predstavljao tipičnog Engleza. Teme za svoja pisma Pekiću i nije bilo teško da nađe u knjigama, novinama i događajima, bilo iz Londona i Beograda, bilo iz drugih evropskih zemalja i svetskih centara. Njegovo ogromno znanje iz raznih oblasti, od mitologije, preko filozofije i politike, do muzike i književnosti, kao i njegovo književno majstorstvo, učinili su da svaka tema, svako pojedino pismo i danas zvuči blisko i prepoznatljivo, a istovremeno iznenađuje svojom originalnošću i univerzalnom porukom. Tri ciklusa pisama iz tuđine, sabranih u ovoj knjizi, pravi su esejistički biseri, prozne minijature koje još jednom potvrđuju Pekićevo suvereno vladanje svim književnim žanrovima. „Bilo da se radi o karakteristikama vlasti, demokratiji ili korupciji, Pekićeva pisma su brevijar situacija i karaktera, kako naših tako i engleskih. To su pisma pričana i pisana za ljude koji žive u Jugoslaviji, kojima je pisac želeo da pomogne da shvate i svet i vreme u kome žive, istovremeno opisujući i Engleze i Englesku. Univerzalnost njegovog tretiranja događaja i situacija vidi se iz svakog pisma, a njih je Pekić uočio i na duhovit način prikazao ne štedeći ni sebe ni druge.“ Iz Pogovora Ljiljane Pekić

Jednostavne priče o ptici, ljubavi, zlu, reci, smrti, usamljenosti, dvojniku, ogledalu, samoubistvu, strahu, brodu, uzaludnosti, biciklu, suzi, radosti, plemenitosti, moru... neosetno pređu u čudne povesti. U haiku romane. Ristovski sve priče zaodene u setu, u fantastiku, u humor. I to čini, često, majstorski, onako kako igra u pozorištu i na filmu. Božo Koprivica Svet viđen iz usamljeničke lože Lazara Ristovskog podseća na nesnimljeni film u kojem svako od nas može dobiti ulogu, veliku ili malu. Umetnik nije čovek koji o jednostavnim stvarima govori na komplikovan način, kako kaže Čarls Bukovski, već onaj ko komplikovane stvari može da objasni jednostavno. Jednostavne priče Lazara Ristovskog upravo su dokaz ove misli, zbrika nenametljivih, vešto napisanih storija o velikim malim ljudima, neopterećena viškom književne ambicije, na tragu Kapora i Čehova podjednako. Dejan Stojiljković

Jednostavne priče o ptici, ljubavi, zlu, reci, smrti, usamljenosti, dvojniku, ogledalu, samoubistvu, strahu, brodu, uzaludnosti, biciklu, suzi, radosti, plemenitosti, moru... neosetno pređu u čudne povesti. U haiku romane. Ristovski sve priče zaodene u setu, u fantastiku, u humor. I to čini, često, majstorski, onako kako igra u pozorištu i na filmu. Božo Koprivica Svet viđen iz usamljeničke lože Lazara Ristovskog podseća na nesnimljeni film u kojem svako od nas može dobiti ulogu, veliku ili malu. Umetnik nije čovek koji o jednostavnim stvarima govori na komplikovan način, kako kaže Čarls Bukovski, već onaj ko komplikovane stvari može da objasni jednostavno. Jednostavne priče Lazara Ristovskog upravo su dokaz ove misli, zbrika nenametljivih, vešto napisanih storija o velikim malim ljudima, neopterećena viškom književne ambicije, na tragu Kapora i Čehova podjednako. Dejan Stojiljković

Već su ispunjene gotovo sve želje učesnika ove velike avanture, izleta u Budućnost. Vreme potrošeno u Budućnosti nataložilo im se u sećanja, u duše i uspomene, u svaku poru svesti i nesvesti. Ono što su videli i čuli ohrabrilo ih je da još više i još jače vole svoj Talambas, i da jedva čekaju da se vrate. Da li je uopšte potrebna hrabrost da se nešto voli više nego što se već voli?

Ivo Andrić kao književni junak. Majstori savremene srpske priče. Kako i kome Andrić plaća svoje dugove u poslednjim časovima života, koje su njegove poslednje reči i čime zavetuje medicinsku sestru koja ga neguje, zašto pred Andrićeva vrata dolazi sibirski tigar, ko je žena koju je Andrić upoznao u Madridu, u čijoj je hotelskoj sobi zaboravio pulover i šal, kako se Andrić ponaša na večerama i šta vidi u šarama tapeta svoje radne sobe, šta sve mora da sluša kada ga presretne kritičar ulizica, gde je reka Mostonga i kakva je istorija njenih ćuprija…? U trideset priča savremenih srpskih i jednog argentinskog pripovedača, u kojima se Ivo Andrić pojavljuje kao književni junak, čitaoci će naći ne samo prvorazrednu prozu već i odgovore na pitanje kako današnji pisci vide Andrića kao ličnost i stvaraoca. Danilo Kiš, Ivana Dimić, Dragoslav Mihailović, Miroslav Josić Višnjić, Danilo Nikolić, Gordana Ćirjanić i Oktavio Prens, Milisav Savić, Ljiljana Đurđić, Vasa Pavković, Vida Ognjenović, Igor Marojević, Milovan Marčetić, Jovica Aćin, Vladimir Kecmanović, Mihajlo Pantić, Vule Žurić, Mirko Demić, Dejan Stojiljković, Dejan Simonović, Mileta Prodanović, Vesna Perić, Ratko Dangubić, Nikola Malović, Miodrag Vuković, Zoran Ćirić, Đorđe Pisarev, Jakov Grobarov, Miodrag Raičević, Sava Damjanov, Svetislav Basara.

Roman o nepoznatoj i magičnoj Srbiji. Dinamično putovanje jedne bivše novinarke i rokerke na relaciji Beograd–unutrašnjost–Beograd otkriva drugačiju i tajnovitiju Srbiju nego što bi iko mogao da zamisli. Na stranicama ovog romana susreću se Holivud i Kremlj, boršč i halucinogene kobasice, ljuti narodnjaci i dekadentna ruska grupa koja je izumela novi muzički pravac, „pomoravski surf“. Glavna junakinja romana Ana sa svojim mladićem Đorđem odlazi iz Beograda na konferenciju u unutrašnjost. Ali njena ljubavna veza je pri kraju, i ona razočarano napušta „naučnički kamp“. Sledi avantura „za utehu“ na kojoj Ana upoznaje jednu nepoznatu, magičnu Srbiju na razmeđi nekoliko civilizacija. Ona postaje igračica neobičnog ruskog surf benda na turneji po jugu zemlje. Sprijateljuje se s pevačicom, Ljubov, i flertuje s članovima grupe, Aljošom i Olegom, ali i s jednim autentičnim Južnjakom. To joj nameće razna pitanja: da li će naći ljubav i svoje putovanje završiti hepiendom? Posle surfovanja na moru i po internetu, ovaj roman uvodi novu kategoriju – surfovanje na kopnu u avanturama jedne ekscentrične Beograđanke. Puna neizvesnosti i originalnih opisa Srbije, Surfing Serbia definitivno čini Anu Vučković jednom od vodećih mlađih srpskih književnica.

Nova knjiga koautorke bestselera Priči nikad kraja „Svakidašnjica, naoko sasvim nedramatična, za Jelicu Greganović izvor je beskrajnog niza poetskih kalambura, smešnih situacija i nežnih opažanja. Deca, njihovo odrastanje, sitna kućna zbivanja, nevažni događaji iz susedstva – male, obične crtice iz života preko oka i kroz dušu ove autorke postaju silni povod za priču. Dok čitamo te bisere, koji svakog dana prolaze pored nas nezapaženo, ispunjava nas osećanje da bismo ih i mi mogli ispričati, samo kada bismo znali kako. Po tome se ova spisateljica razlikuje od nas: i mi i ona živimo isti život, jedino što mi ne obraćamo pažnju na njegovu nenametljivu lepotu.” Goran Marković „Na ringišpilu svakodnevice uzdiže se i spušta, vrti i u zaokretu uzmahuje poetika istovremeno najbanalnijih i najvažnijih stvari koje se u životu čine tako običnim, a u knjigama Jelice Greganović tako posebnim. Prepoznatljiva do bola, do koske, do smeha i plača, sva mesta su zauzeta mužem i decom, roditeljima i rođacima, komšijama i prolaznicima, u bioskopu u kom se prikazuje nekrivotvoreni rijaliti, uzbudljiv baš stoga što toliko liči na svakog od nas, samo je nebrojeno puta duhovitiji.” Jasmina Vrbavac „Čitanje Jeličine knjige nalik je otvaranju novogodišnjih poklona: iza šuškanja hartije kriju se iznenađenje i radost. Njene priče, i one radne i one praznične, vode u jedan bolji svet – svet sklada, mira i ljubavi.” Vladislava Gordić Petković „Njen najveći kvalitet je taj što se ona sprda, šali, zafrkava, zeza... Zezajući se na svoj račun, ona je dobila neograničeni kredit da može da se zeza i na svačiji, pa i na račun svojih najmilijih. Da me neko ne bi pogrešno shvatio, ona to radi, čini, piše, sa urođenim joj humorom, duhom, ljubavlju, neskrivenim osećanjima. Do srži je pozitivna...“ Miodrag Miško Petrović

Ekskluzivna kolekcija priča u šest knjiga. Najbolje priče Ive Andrića, prvi put tematski raspoređene! Jedinstvene zbirke priča našeg nobelovca. Posebno dizajniran kartonski boks-set sadrži šest tematskih zbirki priča Ive Andrića: - Priče o osobenjacima i malim ljudima - Beogradske priče - Sarajevske priče - Priče o moru - Priče o selu - Turske priče

Pridružite se vilama Vedrić i Svetlić u njihovim pustolovinama i iskušenjima u svetu Vilinskog carstva. Vedrić i Svetlić žive u svetu ljudi ne sluteći da im je majka vilinska princeza i da su i one same vile. Njihovi svakodnevni nestašluci sve više liče na mala čuda i majka shvata da je vreme da im otkrije ko su i odvede ih u Vilinsko carstvo da uče u školi za vile. Zajedno s njima na put kreće i veštica Margerita. Da bi mogle ostati u Vilinskom carstvu, njihova baka, Kraljica Magičnih Stvari, traži od devojčica da ispune tri strašna i teška zadatka: da joj donosu živu i mrtvu vodu iz Sveta bajki, da iz Podzemnog sveta dovodu boginju Persefonu, i da oslobode od čarolije Kraljicu patuljaka. Hoće li Vedrić i Svetlić uspeti da se izbore s ovim teškim zadacima? Hoće li biti primljene u školu za vile? Kakva će sve neobična bića sresti i čudesa videti u ovoj avanturi? Da li će ikada ponovo videti svog tatu koji je ostao u svetu ljudi? A ko će im postati najbolja drugarica? Brzo, brzo! Pohitaj da vidiš šta se događa u školi za vile! Ovo je roman za svu decu koja uživaju u maštanju. Začas ćete i sami postati vile i vilenjaci družeći se s neobičnim vilinskim drugaricama.

U svojim doživljajima na Sumatri, koji se često graniče sa opasnim i napetim pustolovinama po indonežanskim arhipelazima, u prašumama i pod vulkanima, Lazić osvaja čitaoca svojom otvorenošću i sklonošću da upozna i odgonetne daleke i neobične ljude i običaje, različite kulture i neistražene predele. Ovaj uzbudljivi putopis nije slučajno prožet stihovima Miloša Crnjanskog, koji je i sam bio veliki putnik, sklon nepoznatim krajevima sveta, i tvorac posebnog pesničkog pravca kome je sam dao ime – sumatraizam. Na njegovom tragu, naoružan književnim darom i radoznalošću nepristrasnog posmatrača, Viktor Lazić upušta se u daleku i neizvesnu avanturu... „Putopisi Viktora Lazića predstavljaju udžbenik tolerancije i ljubavi prema životu. Nova generacija mladih svetskih putnika, među kojima je Lazić jedan od predvodnika, osvaja svet razumevanjem i učenjem, lišen predrasuda i uske moralne i vrednosne matrice u oceni udaljenih civilizacija i kultura. On se trudi da razume smisao lokalnih običaja, načina života i shvatanja morala. U opisima njegovih doživljaja neverovatne stvari postaju sasvim razumljive, komično se neprekidno prepliće sa tragičnim, opasnost sa nežnošču, prostodušnost sa mudrošću, a svaki epizodni junak dobija svoj prostor i pažnju. Ne libeći se da se blisko poveže i uključi u život lokalnog stanovništva, putopisac sa lakoćom svoje čitaoce iz toplih stanova brzo premešta u središte jedne velike avanture, pravo među gusare i glavoseče, džinovske biljke i ribe ubice iz dubina okeana, pri čemu se njemu čini da je od svega i dalje najopasniji – zagrljaj žene.“ Milan Varadinović, diplomata

Bestseler broj 1 u Srbiji. Opora priča o sudbinama nekoliko tinejdžerki u „olovnim“ devedesetim godinama prošlog veka u Srbiji. Maša Rebić u romanu Sponzoruše zadivljujućom lakoćom pripovedanja, veštom smenom pripovedačkih glasova, živo oslikanim likovima i nepatvorenim žargonom prevaranata, narkomana i sponzoruša, švercera, kriminalaca i kontroverznih biznismena – dočarava svakodnevnu atmosferu u jeku sunovrata države, raspadanja porodice, pomerenih vrednosti i bezizlaza jednog naraštaja izgubljenog u izopačenom socijalnom miljeu, pogođenom ratom, bedom i izolacijom. U potrazi za varljivom srećom, glavna junakinja Lena, dete razvedenih roditelja, pokušava da svoje nezadovoljstvo okruženjem i prilikama izleči bekstvom od same sebe, svog detinjstva i svoje razorene domovine, nudeći zauzvrat jedino što devojka nadomak punoletstva može da ponudi. Ali ona je, istovremeno, i promućurno gradsko dete svesno svog potonuća, stranputice i emotivne oštećenosti... Da nisam kukavica, naučila bih da živim sama. Ne bih bila sa fudbalerima koji za Bukovskog misle da je parefem. Ne bih bila sa debelim milionerom, sa kriminalcima i kojekakvim maminim sinovima koje očima nisam mogla da gledam. Da nisam kukavica, ne bih namestila D.-u kurvu da bih imala razlog da ga ostavim. Ne bih pobegla od M., a kasnije i od B. bez reči. V. bih ostavila zato što ga ne volim, a ne zato što mi je to rekla njegova mama. I uzela bih pare koje mi je nudila. Da nisam kukavica, nikad ne bih ostavila Saleta na cedilu i zvala bih ga dok se ne uverim da je dobro. Da nisam kukavica, ne bih se družila sa kriminalcima da bih imala zaleđinu. Ne bih ceo život tumarala po svetu, bežeći od dosade.

Ovo je najlepša knjiga za sve ljubitelje mudrih priča i lepršavih reči. Ako ste još mali i čuli ste za Tritona, Orfeja ili Sfingu ali ne znate ko su oni i zbog čega su važni, pridružite se ujdurmama i zvrčkama koje prave slavni grčki junaci i bogovi. Ako ste već odrasli i poznat vam je svet mitova i legendi, biće vam zanimljivo da ih upoznate na još jedan, drugačiji način, na onaj zbog kojeg su sve legende i bajke priče o nama samima bez obzira na to u kom vremenu su nastale. A osim toga, jeste li sigurni da znate priče o Ifisu, Fineji ili Koronidi? Ršumović nam je ovom knjigom dao najlepši poklon – želju da i sami otkrivamo šta se u nama i oko nas zbiva i da o tome mislimo i govorimo nesputanim jezikom. O stvaralaštvu Ljubivoja Ršumovića „Njegov talenat, bistra glava i zdravlje, efikasno deluju protiv zagađene sredine u kojoj živimo. On se kao planinski potok spustio sa Zlatibora, i sad žubori kroz svoje knjige i emisije, bistar, pitak i zdrav.“ Dušan Radović „Otvorimo li bilo koju od njegovih predivnih knjiga, zaboravićemo na sve njegove pokušaje da ne otkrije kako nije pristao da nikada ne odraste.“ Momo Kapor

Sat ti pokazuje da si se dovde vozio dva sata i – laže te. Vozio si se bar dvesta godina. Ali, ni to nije kraj zemlje iluzija. Isto ti se može dogoditi i u Beogradu. Misliš, gledaš, proveravaš korakom da je razdaljina od ulice do ulice dvesta metara, a udaljene su desetine hiljada kilometara. Vreme i vekove da i ne pominjem. Profesor Andrija Tomašević, čovek u najboljim godinama, životno i profesionalno uspešan, ugledan i uticajan, na pragu sumnje i na kraju smisla koji polako ističe iz njegovog postojanja, kreće u smeru svog dečačkog sećanja – ka gradu Crne kraljice. Iako sluti gde je krenuo, sve na tom putu je nepoznanica, ljudi koje sreće, hoteli i kafane u kojima se zaustavlja, životne priče i usudi koji se isprečuju na putu… Ovaj neobični hodočasnik izgubljenog smisla sve češće postavlja sebi pitanje: da li je svrha put a ne cilj? O čemu mu govori čovek koji hoda autoputem ili bivši legionar iz Čada? Kakav je to hotel “Ropa” u kome se sakupljaju neobični gosti? Zašto tajne drevnih šuma, panova i drevne vere opsedaju veru Andrije Tomaševića? Hoće li brod koji pristaje kod zidina grada Crne kraljice sačekati svog putnika? Iza Boga je pikarska povest, avantura traganja za merom stvari, emocija i identiteta, koja traje na granicama poznatog sveta, na kojima se mit meša sa stvarnošću a drevna znanja sa varljivim znanjem i iskustvom života. Ovo je priča o večnoj snazi ljubavi, moći dobrog i kontinuitetu zla, povest o iskonskoj potrebi da se čovek vrati sebi, drevnom biću sakrivenom negde u tamnim predelima svesti koja, pretrajavajući vekovima, čuva dramatičnost našeg postojanja, istine i identiteta.