Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
76-100 od 8434 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Sumrak zapada - svetski intelektualci o ubijanju Jugoslavije, i NATO agresiji 1999. , neki od autora tekstova su: Aleksej drugi, Bela Ahmadulina, Brižit Bardo, Patrik Beson, Leh Valensa. .. 230 strana, izdanje Novosti 1999 Knjiga je NOVA..... ---------------------------- R4
Knjiga je u upoterbljivom stanju.Ima fleke između zadnje korice i i poslednjeg lista i sa strane(kao na slici) ,,Dr Spenser Džonson (1938–2017) jedan je od najuticajnijih svetskih autora u oblasti popularne psihologije i menadžmenta. Njegova dela postala su internacionalni bestseleri i pomogla milionima ljudi da ostvare srećniji i ispunjeniji život. Spenserove knjige, među kojima su Izlaz iz Lavirinta i Menadžer za jedan minut, na sasvim jednostavan način govore o najvažnijim životnim istinama i omogućavaju čitaocima da postignu ono što najviše žele u životu – i to uz što manje stresa. Pre nego što je prihvatio pisanje kao životni poziv, Spenser Džonson se bavio medicinom: završio je psihologiju na Univerzitetu Južne Karoline, medicinu na Kraljevskom koledžu, a dalje su usavršavao na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard i klinici Mejo. Ipak, s vremenom je uvideo da će najvećem broju ljudi uspeti da pomogne upravo kroz pisanu reč i stoga se lekarskog poziva odrekao zarad pisanja. Spenserova dela prevedena su na četrdeset pet svetskih jezika, a Amazon je 2005. godine objavio da je njegova knjiga Ko je maznuo moj Sir? njihovo najprodavanije izdanje svih vremena.``
Stanje kao na slici. Knjiga je kompletna, bez podvlacenja. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 387
Један од тешких периода у српској историји јесте и период од 1903. - 1908. године. Основну тегобу представљају тада `спасилачки` планови разних `пријатељских` европских народа који смишљају начине даноноћно како би помогли себи не помажући хришћанске поробљене народе тзв. Источно питање. Један од одговора који су били понуђени српским политичарима био је и тај да се Срби удруже са Турцима и да се спасу од толиких и таквих `пријатеља`. Никада не смемо изгубити из вида ту хришћанску, слободољубиву Европу и њихов натчовечански напор да ми, Срби, али и остали хришћански, балкански народи, останемо под турском чизмом. Прецизном анализом Јовановић долази до најдубљих интереса бројних европских актера тѕв. Источног питања! ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1921. ГОДИНЕ. СТРАНА 160, ФОРМАТ А5, МЕКИ ПОВЕЗ
У књизи `Јеврејско питање` Јаша има, за разлику од ранијег периода, негативан став о Јеврејима, након што је добро проучио то питање. Оптужује их да преко 11 од 13 бечких дневних новина сеју раздор међу народима, по принципу завади па владај. Због таквих ставова Јеврејска заједница се противила постојању његовог споменика у Новом Саду, али браниоци његовог лика и дела износе позитивне стране које је имао у сједињењу Војводине Србије са Kраљевином Србијом, као и целокупно очување националног идентитета Срба у Угарској, Хрватској и Славонији. Томићев антисемитизам није верске или националне природе већ етичке. Замера Јеврејима што имају другу врсту морала од већине других народа, тј. талмудизму који као и Kуран, који по Талмуду и настаје (по Томићу), намеће мисао да треба бити добар према Јеврејину или муслиману а нечовечан према осталима. Он тако објашњава антисемитизам кроз читаву историју од фараона до његовог времена, да је узок управо у дуплим стандардима и варању оних који би трговином и тражењем рупа у закону оставривали материјалну добит. Kритикује и право које нема довољно параграфа да често осуди кривце, који се добро сналазе да учине безакоње али да се формално о њега не огреше, иако је сам провео само седам година у затвору за убиство са предумишљајем.
ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1937. ГОДИНЕ ОБЈАВЉЕНЕ У ZAGREBU. 130 страна, А5 формат, меки повез. НЕДРАГА НЕБРАЋО MILOGORCI! Štedimlija je ову пашквилу противу, не само Црногораца, већ против свеколиког Српства објавио 1937. године у Zagrebu. Да је знао да се катедра за албанологију захуктава још од 1920. година на Београдском универзитету можда би и сучекао годиницу коју да је објави у Tirani. Како истина и лаж делују на принципу повезаних судова, док се једно не испразни - друго се не напуни, сматрам за своју обавезу да вам укажем недрага небраћо Milogorci на једну ноторну чињеницу: како тврде `научници` од најблиставијег кова од кад је ове цивилизацијице Црногорци и нису и део Српства; чији сте део и које је ваше порекло они тренутно не говоре - није још прави час, али, ја вам могу рећи (да бих оне повезане судове изнивелисао: како се суд Истине испразнио ред је да укажем на суд Лажи, који је тренутно вешти мађионичар сакрио за народ , Ви сте део hrvatstva, само сте то задњих тристотинак година заборавили... СРПСКА СПАРТО ВРАТИ СЕ СЕБИ! До тада ће Српство бити сигурна кућа за Његоша, Марка Миљанова и друге вечно живуће величине Српства!
Knjiga je dobro očuvana. ,,Koristeći se hrišćanskim mitom kao oznakom procesa individuacije, Edindžer čitaocu dočarava kako se preobražava čovekovo realno `ja` i kako ono izrasta postupno u ohristovljeno `ja`, u kome su sadržaji individualne i arhetipske psihe uravnoteženi i usklađeni neprekidnim, živim dijalogom. Ali Edindžer ide i dalje u ovom delu: proučava i preobražaje kroz koje prolazi Jastvo koje se dragovoljno otelovilo u čovekovom `ja`. Hrišćanski arhetip knjiga je pisana u skladu sa Jungovim postulatom da `sve ono što se zbiva u Hristovom životu, događa se uvek i svuda, kao i da su u hrišćanskom arhetipu svi životi te vrste jednom za svagda predstavljeni`. Edindžerov stav je da psihoanaliza treba da u čoveku oslobodi onaj doživljaj koji nas napada kao da dolazi s visina, doživljaj koji ima građu i telo poput stvari koje su se dešavale starim narodima i koje, simboličkim jezikom rečeno, predstavljaju ono što hrišćani zovu Blagovestima. Jasle u kojima se dete Hrist rodilo predstavljaju individualno ja, a Edindžer se , proučavajući hrišćanski arhetip, poziva i na ove Jungove reči: `Svi mi moramo upravo uraditi ono što je Hrist uradio. Moramo izvesti vlastite opite. Moramo počiniti greške. Moramo proživeti vlastite predstave života i greške će se javiti. Ukoliko izbegavate da pogrešite, onda ne živite.`
Knjiga je u dobrom stanju. Svetovi,Novi sad,1992. 235 strana,17cm ,,Ролан Жерар Барт (франц. Roland Gérard Barthes; Шербур Октевил, 12. новембар 1915 – Париз 25. март 1980) био је француски теоретичар књижевности, филозоф, књижевни критичар и семиотичар. Његово поље интересовања било је широко. Извршио је снажан утицај на развој структурализма, семиотике, егзистенцијализма, марксизма, антропологије и постструктурализма. Барт је рођен 12. новембра 1915. у Шербуру у Нормандији као син Анријете и Луја Барта, поморског официра.[2] Отац му је погинуо 1916. на Северноме мору за време Првог светског рата. Са једанаест година заједно са мајком преселио се у Париз, но упркос пресељењу Барт је читав живот остао везан за свој родни крај. На париској Сорбони, коју похађа од 1935. до 1939, показује се амбициозним учеником. У том раздобљу боловао је од разноразних болести, укључујући и туберкулозу, због које је много времена провео у изолацији санаторијума.[3] Учестали здравствени проблеми негативно су утицали на његову академску каријеру и полагање испита. Због лошег здравља био је ослобођен војне службе. Од 1939. до 1948. радио је на добијању дипломе из граматике и филологије, издао је своје прве академске радове, суделовао је у медицинским студијима, али се и даље борио са лошим здравственим стањем. Године 1948. вратио се искључиво академскоме раду, те је добио неколико краткорочних послова на институтима у Француској, Румунији и Египту. Истовремено писао је за париски левичарски часопис Борба (Combat), а ти чланци су временом израсли у књигу Le degré zéro de l`écriture (1953). Наредних седам година провео је у Centre national de la recherche scientifique где је студирао лексикологију и социологију.[4] Такође, у томе периоду почео је да пише популарни серијал есеја за часопис Les Lettres Nouvelles у којима је побијао митове популарне културе (касније су есеји окупљени и објављени у збирци Митологије изданој 1957. године).[5] Познавајући у извесној мери енглески језик, Барт је предавао на Мидлбери колеџу 1957. године и спријатељио се са будућим енглеским преводиоцем великог дела његовог рада, Ричардом Хауардом, тог лета у Њујорку.[6] Ране шездесете провео је истраживајући семиотику и структурализам. Многи његови радови су критиковали постојеће традиционалне академске погледе књижевне критике. Његове идеје довеле су га у јавни сукоб са Ромоном Пикаром, који га је напао у тексту Нова критика због наводног недостатка поштовања према францускпј књижевној традицији. Барт му је одговарио у своме делу Критика и истина из 1966. где је оптужио стару грађанску критику за мањак бриге о нијансама и финоћи језика, те о селективној неукости у критици дијалектичких теорија (као што је на пример марксизам). До касних шездесетих Барт је стекао велики углед. Путује у САД и Јапан те одржава презентације. Своје најпознатије дело, есеј Смрт аутора, које служи као један од основних прелазних радова у истраживању логике структуралистичке мисли, објавио је 1967. године. Наставио је да доприноси заједно са Филипом Солером авангардном књижевном часопису Tel Quel, где се развијају сличне идеје Бартовим. Барт објављује књигу С/З 1970, у којој је анализирао Балзакову приповетку Саразин. Током седамдесетих наставио је градити књижевну критику, те развија појмове текстуалности и књижевничке неутралности. 1971. гостује као предавач на универзитету у Женеви. Године 1977. био је одабран за предавача на катедри за књижевну семиологију на Колежу де Франс у Паризу. Исте године његова мајка Анријета Барт, са којом је живео 60 година умире. Његово последње велико дело Мрачна комора је делом есеј о природи фотографије, а делом помирење са смрћу његове мајке. Дана 25. фебруара 1980. Барта је ударио аутомобил, након што је напустио забаву, коју је одржао Франсоа Митеран. Месец дана касније умиро је од последица повреде.``
Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu.Ima podvučenih delova običnom olovkom(ne mnogo). ,,Esejistička knjiga koja se smatra najboljim delom koje čitaocu sa Zapada predočava istočnjački način razmišljanja. Kroz istoriju čaja i čajnu ceremoniju autor nam približava kulturu, umetnost i filosofiju Dalekog istoka.``
Knjiga je dobro očuvana. ,,Mi još nemamo konačnog i zadovoljavajućeg odgovora na pitanje: šta je čovek? U dubokoj tami prošlosti nalazi se njegov početak, biološki razvoj sa nasleđenim karakteristikama trajao je bar milion godina. Nasuprot tom nepoznatom periodu vremena, za ljudske pojmove izvanredno dugom, čovekova istorija i čovek onakav kakvog ga poznajemo danas jedva da prelaze deset hiljada godina. Sve ono što je preistorija s nama učinila, fiksirano je i kao stvrdnuto u čovekovom biću danas, jer se u istorijskom periodu čovekovog postojanja nikakva primetna biološka promena nije odigrala… Sadržaj: ČOVEK DANAS: Čovek na prekretnici vremena, Psihološki vidovi problema osvajanja kosmosa, Čovek u kosmosu ili kosmos u čoveku?, Metamorfoza polova. INDIVIDUA I DRUŠTVO: Kako biti slobodan, O potrebama i zloupotrebama ljudske psihe, Zdrav i bolestan čovek na putu između autoriteta i slobode, Otuđenje kao psihološki i psihijatrijski problem. S ONE STRANE PSIHIJATRIJE: Ideja smrti i beskrajnosti u psihijatriji i psihoterapiji, Psiha i smrt, Eksperimentalno iskustvo zen budizma i zapadna psihoterapija, Jedno tumačenje `Knjige o Jovu`.``
Knjiga je dobro očuvana. ,,U ovoj knjizi čovek nalazi na poslu „podzemnika`, bušača, kopača, podrivača. Čovek ga vidi, pod pretpostavkom da ima oči za takav dubinski rad, kako lagano, smišljeno, s blagom neumoljivošću kroči napred, da se ne bi suviše pojavljivala preka potreba koju sa sobom donosi svako dugo lišavanje svetlosti i vazduha; čovek bi njega samog pri njegovom mračnom poslu mogao nazvati srećnim. Ne čini li se da ga vodi neka vera, da ga obeštećuje nekakva uteha? Da možda hoće da ima sopstvenu dugu tamu, nešto svoje nerazumljivo, skriveno, zagonetno, jer zna šta će i on imati; sopstveno jutro, sopstveno izbavljenje, sopstvenu zoru?... Izvesno je da će se on vratiti: ne pitajte ga šta želi tamo dole, on će vam to već sam reći, raj prividni Trofonije i podzemnik, tek kada opet postane čovek. Čovek se temeljno oduči od ćutanja kad je tako dugo kao on bio krtica, usamljen..``
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.