Opis Zanimljiva biblioteka

Opis Parabola o zlu iskazana uverljivim naučnofantastičnim jezikom. Opsednut potrebom da dokuči konačni izvor zla koje se povremeno pojavljuje u svima nama, glavni junak se otiskuje na fantazmagorično putovanje i pred njim se ruše sve granice prostora i vremena, a ostaje samo mitski ekvivalent stvarnosti u kojem ga, u velikom finalu, čeka sudbonosni susret s minotaurom. Biblioteka Kentaur

Opis Ukoliko vas zanima sve o SF-u, napisano na duhovit i zanimljiv način, to možete saznati iz Bleferskog vodiča Miodraga Milovanovića. Mala velika knjiga, 1997.

Opis Opredelivši se za motiv hronomocije – kretanja kroz vreme – Klajn zapravo priča o efemernosti svih ratnih zastranjivanja istorije, razmislivši u liku gospodara rata krajnje regulatore neprirodnih tokova istorije.

Opis Da možete da birate između „stvarnog života“ i pustolovina iz grčkih mitova koje prkose smrti, sa njihovim junacima i čudovištima, smelim podvizima i bekstvima „za dlaku“ – šta biste odabrali? Za Feniksa je izbor lak. Kad se uloguje u Legendara, igricu na kojoj radi njegov otac, može da bude junak.

Opis Automatska Alisa je sjajna, veličanstvena i uvrnuta avantura Alise, junakinje Luisa Kerol, koja se odvija zbunjujućim koracima, ovoga puta kroz vreme. Klasično delo urbane fantazije, koje je zahvaljujući preokretima istovremeno i zabavno i ozbiljno.

Opis U ovom romanu poznati francuski pisac Verkor pokušava da razmrsi jedan etički čvor, koji nastaje u pokušaju da – praktičnim povodom – formulišemo definiciju čoveka. Latentni problemi, koji se u istoriji reflektuju kao pokreti, ideologije i fenomeni rasizma, u romanu su zaoštreni do dileme u jednoj konkretnoj situaciji. Kroz uzbudljivu fabulu romana Verkor rešava pitanja: Šta je zapravo čovek? Koje osobenosti čine suštinu čoveka? Gde je granica koja čoveka odvaja od životinje? Kako definisati čoveka? SF Biblioteka „Zvezdane staze“.

Opis Kultni internet roman Dmitrija Gluhovskog. Dve hiljada trideset treća godina. Čovečanstvo je gotovo u potpunosti uništeno. Moskva je pretvorena u avetinjski grad – kontaminiran radijacijom i nastanjen čudovištima. Malobrojni preživeli ljudi kriju se u moskovskom metrou – najvećem protivatomskom skloništu na zemlji. Njegove stanice pretvorene su u gradove – države, a u tunelima caruje tama i obitava užas. Artem, stanovnik VDNP, treba da se probije kroz čitav metro da bi spasao strašne opasnosti svoju stanicu, a možda i preostalo čovečanstvo. Igrica koja prati Artemove doživljaje u moskovskom metrou je postala jedna od najpopularnijih igrica u svetu. Dereta, 2009.

Opis “Fabula je sagrađena na pretpostavci jednog genetičkog procesa, kojim čovečanstvo biva podeljeno na dve nejednake grupe. Rešenje se, međutim, odvija kroz jednu uzbudljivu odiseju u svemiru, sa neočekivanim završetkom.”

Opis B.D.Benedikt Ravera pres 2000

Opis Mikuličić je naučnofantastične novele i kratke priče objavljivao od ranih 1970-ih u Vjesnikovim izdanjima, pod pseudonimima Mike Dames i Dame McUllage. Svoje najbolje priče i kratki roman Morska zvezda, okupio je u zbirci O. Biblioteka Kentaur.

Opis U ovom romanu Dragoš Kalajić je književno-umetničkim sredstvima istraživao one „zvezdane magnitude”, one dubine ljudske i kosmičke drame koje je četiri godine ranije briljantno odslikao u Kodeksu solarnog reda, pa i neke elemente koje je teorijsko-filosofski obradio u Uporištima, Smaku sveta i Mapi (anti)utopija. Kosmotvorac nas vodi upravo u one nebeske predele prasećanja toliko puta, s plakatnom jasnoćom i pročišćenošću simbola, oživljene na Kalajićevim slikama.

Opis Kritika je ovaj roman Tomasa M. Diša ocenila kao jedno od najboljih dela naučne fantastike objavljenih tokom 1970-tih. Zrelost i ozbiljnost autorovog pristupa jednoj osetljivoj materiji, bogatstvo njegovog jezika i nadmoćno vladanje romansijerskom tehnikom svrstavaju ovo delo u red romana kao što su Mi Evgenija Zamjatina, Hakslijev Vrli novi svet ili Orvelova 1984. Roman Logor koncentracije svojevrsna je varijacija teme o doktoru Faustusu; autor nam sa merom i bez patetikle, a izrazito uverljivo kazuje jednu povest o ponekad samouništavajućoj želji za znanjem, pvezujući je sa moralnim problemom jednog tehnološki razvijenog društva: problemo zloupotrebe čoveka u ime naučnog progresa. Biblioteka Kentaur Naučna fantastika.