Opis Roman Na stazi suza jeste treći, završni deo trilogije MAPA IZGUBLJENOG SVETA, čija su prethodna dva dela – Ponoć je u sobi uspomena i A ako umre pre nego sto se probudi? – privukla značajnu pažnju i kritike i čitalaca. Roman počiva na otklonu od urbocentričnog modela sveta, zasnovanom i oblikovanom u kratkotrajnoj ali obeležavajućoj egzistencijalnoj i erotskoj utopiji glavne junakinje. Pisarev se otvorio prema istorijskom okruženju našeg doba i ovdašnjeg prostora, iako putokazi književnosti (i tekstova) i dalje u velikoj meri oblikuju intimne svetove njegovih protagonista.

Opis SITUACIONA LOGIKA JEDNE ZGRADE Novi roman Miodraga Kajteza eksplicitna je priča o morfologiji smrti. Likovi kao da su sa one strane zivota. Sa druge strane, sam tekst romana je zarazno zabavan, naročito za književne sladokusce, humor, iako nenametljiv, ponekad je urnebesan. Situaciona logika jedne zgrade, koja se od sopstvene entropije brani žrtvujući svoje stanare, u centru je opsesivnih krugova ovog romana. Iza krimi zapleta, duboko zaronjenog u ironiju i parodiju, u čitave talase referenci spram građevine svetske književnosti, stoji priča o nekoliko opsesivnih motiva ljudske sudbine. Ironijski se poigravajući sa predznacima magijskih obreda i rituala prosveljenih kroz prepoznatljivu svakodnevicu današnjice, kroz dramaturški suverenu igru sa klimaksom i antiklimaksom same povesti, pisac nas vodi do poslednjih pitanja o slici koju naša svest prenosi iz svojih prostora u neka, sasvim druga, prostranstva. Izložba Miodraga Kajteza roman je visoke artificijelnosti i vrhunske pripovedačke umešnosti. Granica između stvarnog i nadrealnog, smehovnog i grotesknog, čudnovatog i svakodnevnog narušena je. Radnja se odvija u urbanoj sredini, prateći mikroskopski svedene epizode iz života čitave galerije likova. Ipak, junaci ovog romana kao neobični nosioci onostranih obeležja uvek su samo na korak od sveta mrtvih. Čitalac je ulovljen u književni međuprostor po kojem tumara u potrazi za mitskim predznacima u kolotečini stanovnika trospratne zgradice. Osećaj sveprisutnosti svevidećeg oka kamere ovom romanu daje posebnu notu verodostojnosti, pri čemu se suština da naslutiti posmatranjem stvari iz različitih kadrova. Miodrag Kajtez (1962) jedan je od najosobenijih srpskih pisaca srednje generacije. Kajtez je uneo sasvim nove i neočekivane tonove u savremenu srpsku prozu, a u kritici je primećen kao „srpski Džojs”. Njegovi romani Sveta porodica, Porno vežbe iAntniluftnost, stilski besprekorni, nude krajnje neobičnu i književno provokativnu viziju sveta.

Opis Čudesan roman, briljantnog zapleta Crni princ je priča o zaljubljenosti, ali i izuzetan intelektualni triler,sa vrhunski osmišljenim zapletom, meditacijama o prirodi umetnosti i ljubavi i božanstvu koje nad njima vlada. Pripovedač i glavni junak Bredli Pirson pati od spisateljskog „bloka”, Okružen grabežljivim prijateljima – bivšom ženom, njenim bratom delikventom, mlađim i uspešnijim piscem Arnoldom Bafinom, njegovom nemirnom ženom i ćerkom u cvetu mladosti – Bredl pokušava da pobegne. No, neuspeh u tome dovodi do nasilničkog klimaksa i epiloga koji baca drukčiju perspektivu na ispripovedane događaje. “Izvor divljenja i oduševljenja… Nijedan sažetak ne može preneti bogatstvo karaktera i događaja kojima Ajris Merdok naseljava svaku stranicu ovog romana.” Oberon Vo, Spectator Prevod sa engleskog Predrag Šaponja

Opis Roman ovenčan Zlatnom nagradom flamanskog žirija za književnost za decu i mlade 2016. godine. Događaji iz marta 2013. godine kada je Belgija izbacila oko tri hiljade dece na ulicu uskrativši im mogućnost stanovanja, školovanja, lečenja i prava na normalan život, podstakli su autorku ove romana da ispiše potresnu ispovest o životima onih potpuno napuštenih, knjigu nastalu iz „besa, stida i neverice”, u kojoj se iz stranice u stranicu postavlja ono ključno pitanje koje se, poput tamnog egzistencijalnog oblaka, nadvija nad sudbinama junaka: Da li postoji užasniji osećaj od osećaja potpune napuštenosti? Prevela sa flamanskog Jelica Novaković-Lopušina

Opis Novi Ćirićev roman, surovo stvaran, dešava se usred fudbalske utakmice, ali i u prisustvu duha Aleksa Fergusona, usred užasa društvenog miljea koji smo već upoznali u njegovom kultom romanu Hobo. Iza naoko fudbalske priče, tvrdog muškog romana o ovoj neukrotivoj i divljoj igri, krije se epska priča o našoj sitničavoj stvarnosti. Nacionalne i lične frustracije izbijaju kroz navijačke i pokliče i strasti, pokazuju kako su uske granice između opasnosti i običnosti naših života.

Opis Novi prozni rukopis Gordane Vlahović koji aluzivnom podnaslovnom odrednicom „porodična priča“ otvara vrata jednoj potresnoj i dubokoj egzistencijalnoj drami i drami kobi, jeste priča o sudbinama onih koji su se, ne svojom krivicom, našli pod teretom istorije, rata, onih životnih iskušenja koja surovo razaraju sve – identitet, porodicu, ljubav, Život… Kosovsko-metohijsko istorijsko nasleđe, u crnom zakrilju ratnih sukoba, stradanja i smrti, aktuelizovano je u uzbudljivom narativu dinamizmom priče, buđenjem arhaičnijih jezičkih matrica, slikovitim portretima junaka i njihovim psihološkim profilima, ali i dinamizacijom pejzaža – „geografskom mapom“ patnje, stradanja, boli, naspram nade i onih večitih čežnji svakog čoveka. Otud se i sam naslov „Kud nestade nebo Rosulje“ može posmatrati kao jedno od fundamentalnih pitanja koje ova knjiga postavlja – Kako se sva lepota izgubi, sakrije, uništi pred nekontrolisanim silama istorijske mašine? I šta nam uistinu nakon toga ostaje? Sećanje? Nečija krivica? Priče predaka? Još uvek San? Borba… dok „sanja cvet rosulje koji od crveno-belog tamni i dobija boju panja na neobeleženom i napuštenom grobu“. Gordana Vlahović autorka je više proznih rukopisa koje odlikuje autentičnost u stilsko-jezičkom oblikovanju teksta, u živosti jezika između savremenog i arhaično-tradicionalnog, a u ovom slučaju i u oblikovanju porodične sage u okvirima hibridnog žanra koji egzistira između zbirke priča i kratkog romana, u epizodama čiji snažni preplitaji, prateći svoje protagoniste postaju oni najtananiji i najdublji treptaji ljudske duše.

Opis ŠTA SVE MOŽEŠ, KAD SI MRTAV ODUVEK? Efektan kratki roman Đorđa Pisarev bavi se životom usamljenika raspetih između sirove fantastične stvarnosti, ludila i snova. Reč je o remek-delu postmoderne srpske proze u kojem se ljubavna priča prepliće sa pričom o propasti jedne porodice. Roman počiva na otklonu od urbocentričnog modela sveta, zasnovanom i oblikovanom u kratkotrajnoj ali obeležavajućoj seoskoj erotskoj utopiji glavne junakinje, u kojoj «i dalje su svetlucale sve zvezde sveta», nasuprot depresivnom gradskom nebu «koje se spustilo na tlo». Tihomir Brajović, NIN Pisarev se otvorio prema istorijskom okruženju našeg doba i ovdašnjeg prostora, iako putokazi književnosti (i tekstova) i dalje u velikoj meri oblikuju intimne svetove njegovih protagonista. Vasa Pavković, Danas Dilema junaka je hamletovsko/osterovska: šta sve možeš (u Njujorku…) kad si mrtav oduvek? Milan Živanović, Dnevnik

Opis Uzbudljiva povest jedne tajanstvene knjige Godina je 1792, tajanstveni emigrant stupa na tlo Engleske. Čuveni predavač sa Sorbone, Petris Malerb, u svom prtljagu nosi strašnu tajnu … Ovo je početak uznemirujuće povesti koja traje već stotinama godina i odnosi se na okolnosti nastanka jedne knjige koja nosi pečat budućeg kalendara Francuske. Putujući od ruke do ruke, menjajući imena i autore, prolazeći kroz niz sudbina, ona je ustvari poruka koja se razotkriva u samo predvečerje Francuske revolucije.

Opis Ako bih pokušao da nešto kažem mladom piscu, ponovio bih savet Krilova: Rečenicu treba glačati dok ne prestane da bude dosadna. – Vladimir Pištalo Dakle, kursevi kreativnog pisanja nisu i ne mogu biti odvojeni od kreativnog čitanja, ali takvog koje budućim piscima daje svaku slobodu, kao što i najpraktičniji praktični deo ovladavanja tajnama zanata (samo pisanje!) mora otvoriti punu slobodu eksperimentisanja, tj. iskušavanja raznolikih mogućnosti čarobne veštine zvane „umetnost jezika”. – Sava Damjanov U svetu u kojem je idealizma sve manje male zajednice profesora i studenata književnosti možda deluju anahrono, ali upornost i doslednost kojom se i dalje držimo literature možda nas čini bližim, otvorenim za prevazilaženje razlika, a sve u cilju očuvanja onog kontinuiteta u čiju smo se službu stavili. – Gorana Raičević U svemu tome sam tek nešto ravnopravniji sagovornik, kurs je dobar tek onda kada i onaj koji ga je osmislio oseti promenu u mišljenju i tek onda kada mu u tom poliloškom ambijentu sine ideja koja mu inače u drugim prilikama nikada ne bi pala na pamet. To je onaj magični trenutak kreacije. – Mihajlo Pantić …A đavo je Reč. I ona često misli sama protiv piščeve volje, čak i njegovog znanja. U tome je čar prokletstva jezika kao osoben izazov, ali i odgovornost čoveka u piscu. – Laura Barna Knjiga je udžbenik emocija, krivudav ali siguran put ka pravičnosti, no ona je pre svega objekat lepote. A da bi bila objekat lepote, nužno je da bude komad savršenstva. Vražji teška stvar. – Aleksandar Gatalica

Opis Priče iz knjige Po sećanju se hoda kao po mesečini, elegancijom pripovedanja, visokom koncentracijom reči, emocija i stanja, superiornim šuštanjem i u sećanju čitaoca uostalom, potvrđuju nam, da kada se prepozna duša, makar i na tren, ni priče ne bivaju baš uvek izgubljene. Tražeći zaturene emocije usred vrtoglavice svakodnevice, pripovedajući drugačije od većine onoga što se danas oglašava pripovedanjem, Vesna Kapor nam usred užasa hipermodernog sveta koji žive njeni junaci, prikazuje stvarnost koja bi da potone ispod površina predvidljivosti materijalnog sveta po kome se krećemo.

Opis Kritike o savremenoj prozi Sabirajući rezultate skoro decenijske kritičarske prakse Alena Bešića, knjiga LAVIRINTI ČITANJA nudi mogućnost posredovanog ulaska u poetske prostore dvadeset i pet savremenih pesnika. Ona uverljivo potvrđuje važnost razgovora o poeziji ovde i sada.

Opis Roman koji otkriva strategiju skrivanja „Dr Dabića“ !!! Arlstotel je primetio da "umetnost podražava život" ali se pokazalo da može i obrnuto da "život podražava umetnost" kao u slučaju romana Prvi, drugi, treti čovek, Mirjane Đurđević objavljenog 2006. godine, u kome je autorka "otkrila" kako se skrivao Radovan Karadžić. Inspirisana večitim pričama o najtraženijem haškom optuženiku, tačnije o "lovu na Karadžića, koji je upravo završen, Đurđevićeva je izmaštala prvi srpski špijunski roman u kome je glavni lik baš vođa bosanskih Srba. Tada se dosetila da ga "sakrije" u jednu beogradsku ordinaciju u kojoj radi kao psihijatar a posečuju ga "uposlenici" raznih "Službi", od domaćih do ruskih i američkih, jer Beograd je stecište svetske obaveštajne elite." TANJUG

Opis PROSTORNO „MAPIRANJE“ DUHOM Neko je rekao: „Putovanja vas prvo ostave bez reči, a onda vas pretvore u pripovedača“. Pred čitaocem je upravo prozno-poetski putopisni portret čiji autor pripoveda iskustvo jednog unutrašnjeg putovanja, onaj ukrštaj konkretnog susreta sa zemljama, mestima, selima i varošima u kojima je boravio ili ih upoznavao, sa duhovnim putovanjem koje kao prostor „putopisne imaginacije“ nije imaginarna utopija već „duhovna mapa“ u kojoj jedan smisao razotkriva svoju dubinu u doticaju sa drugim smislom. Tako u ovoj knjizi Stevana Tontića svaki doživljaj prostora postaje živ i stvaralački, on živi svoj tajanstveni život, iskustven i doživljen, ali isto tako obogaćen novim smislom u ključu piščeve „samoidentifikacije“ i sećanja. Svi tekstovi na stranicama ovog poetsko-proznog rukopisa, i kada ne tematizuju konkretno putovanje ili susret sa nekim mestom, zapravo jesu putopis, jer kako to i autor navodi, „piščev duh i jezik uvek se kreću, pisac je tako na putu i kada misli da stoji, ili čak tapka u mestu“. Prozni pasaži knjige upotpunjeni su stihovima koji se na različite načine odnose na mesto, kraj ili zemlju o kojoj autor piše. Taj naizmenični „hod kroz prozu i stihove“ ili zapise „garnirane“ stihovima obogaćuje čitalački doživljaj i uvodi čitaoca u svet prošlosti i sećanja, sadašnjosti i živih slika, u svet ukrštaja modernosti i tradicije. I svaka nova Priča s jedne strane postaje i novi estetski doživljaj, novi susret sa nepoznatim ili poznatim prostorima, ali i prostorno „mapiranje“ duhom, njegovim šumovima i kretnjom koji, bar na ovom putovanju, nemaju kraja…

Opis Alis Manro – GOLI ŽIVOT, roman, Nobelova nagrada za književnost 2013 Goli život, najnovija knjiga Nobelovke Alis Manro završava se sa četiri, “autobiografske” priče. “Verujem da su one prvo i poslednje, i najpribližnije, što imam da izjavim o svom životu”, rekla je Alis Manro u jednom od poslednjih intervjua. Pomoću njih, čitalac može da nazre događaje iz njenog života koji su joj pomogli da se formira kao pisac i susreće se sa atmosferom poznatom iz ranijih, “ne-autobiografskih priča”: kako stvarnost, suočena sa smrću, ustupa mesto mašti u priči Oko, kako u stvarnom životu postoje detalji koji bi bili neverovatni u realističnoj prozi, kao u priči Goli život, ili kako vežba svoju pripovedačku veštinu pred mlađom sestrom, dok je mudro savetuje ili govori priče od kojih sestru podilazi jeza, u priči Noć. «Nijedan pisac nije tako dobro ilustrovao sve slabosti ljubavi, zamršenosti i osujećenja u životu ili okrutnosti koje se naziru u najneprimetnijim gestovima… Pripovetke iz ove zbirke namerno krše pravila sa kurseva kreativnog pisanja i još jednom svedoče o spisateljskoj i psihološkoj pronicljivosti Alis Manro, suverenoj gospodarici nad formom kratke proze.» The Washington Post «Alis Manro ume čudesnim trikom da ubedi čitaoca kako su junaci njenih priča zaista živeli i pre nego što ih je ona napisala i kako će se njihovo postojanje nastaviti… Na delu imamo dobrog pisca koji radi ono što najviše voli.» The Guardian «Virtuozne priče… sa širokim dijapazonom nepredvidivih junaka – mladih, sredivečnih i starih – uhvaćenih u lutanjima koja su sinonim za sam život.» The Seattle Times «Priče koje se mogu uvek iznova čitati, svaki put otkrivajući sve više.» The Miami Herald «Kako Alis Manro polazi za rukom da postigne toliko efekata na tako malom prostoru? Ovo je pitanje morao da postavi svako ko je u poslednjih dvadesetak godina ozbiljno pokušao da napiše pripovetku… Ona je genije – i to nije prazna reč – da odabere detalje iz kojih će se u glavi čitaoca priča odvijati sama od sebe.» The Los Angelos Times

Opis GDE POBEĆI OD OKRUTNOSTI SVAKODNEVICE? „Bezimena tinejdžerka penje se na najviše drvo u vekovima starom parku Gulhane rešena da tu provede ostatak života. Ubrzo nakon što se obrela na drvetu, upoznaje Junusa, usamljenog liftboja iz obližnjeg hotela, koji joj olakšava život na tom neobičnom mestu i s kojim će vremenom razviti uzbudljivu emotivnu vezu. Smeštena u napuštenom rodinom gnezdu, ona nam, preko priča o ljudima iz svoje okoline – jer, čovek je priča drugog čoveka – otkriva razloge koji su je nagnali da se odrekne života na zemlji. U ovoj priči upoznaćete sudbine žena različitih generacija koje su bile i ostale žrtve društveno-socijalne nejednakosti, nasilja, rodne neravnopravnosti i pritisaka društva. Čućete nešto i o danima protesta u parku Gezi, smrti Ejmi Vajnhaus, kako je Britni Spirs doterala liniju, bombaškom napadu u Suruču u kom je grupa mladih ljudi stradala noseći igračke kurdskoj deci, pogromu Grka i Jermena 6. i 7. septembra 1955. Istovremeno, ovaj roman je i vrsta priručnika za upoznavanje mladih naraštaja informatičke ere koji postoje u onlajn statusu, druže se isključivo na društvenim mrežama i govore sebi svojstvenim jezikom obilato koristeći psovke i kompjuterski žargon.” – Vesna Gazdić Šebnem Išiguzel (1973) upoznajemo kao jedan od značajnijih glasova savremene turske književnosti. Autorka je više zbirki priča i romana, a za svoju prvu zbirku priča – Budućnost ti je svetla nagrađena je značajnim književnim priznanjem – nagradom „Junus Nadi”.

Opis Novi roman Vuksana Kneževića prati životni smisao junaka u koordinatama druge polovine 20. veka od Raške i Beograda, preko Golog otoka i Rijeke pa do Banata. 2014;

Opis Iza kulisa psihološke drame, u kojoj se ukršta niz povesti, te višestruka opsednutost tajanstvenom Amerikankom, sasvim na tradiciji mišljenja Ničea i Dostojevskog, pred čitaocem se otkrivaju različite relacije junaka viđenih u procepu između tamnih i najtamnijih strana svojih ličnosti.

Opis A sve vreme sam pokušavao da razumem zašto se nešto podrazumeva! Knjiga koja stereografski ujedinjuje prethodna prozna ostvarenja Vladana Matića, a u kojoj se u fantazmagoriji i (anti)utopičnosti akumuliraju sva prethodna iskustva svojevrsnog nomadizma, psihogeografije i civilizacijskog hedonizma, a imaginacija i dalje nestrpljivo “žudi za osvajanjem prostora, za promenom prostranstava koja stvara i kojim se kreće” (V. Pavković). Ova hibridna proza, koja u piščevom protivžanrovskom izboru prednost daje fragmentu, fantazmi, zapisu, snu, belešci, fotografiji i montaži, ali i mnoštvu plutajućih glasova i svedočanstava, sasvim je apartan doživljaj izlaska iz jednog minulog veka svojstven Matićevoj poetici poigravanja sa pripovedačkim horizontom očekivanja. S jedne strane, čitalac će se susresti sa bezvremenim ritmom sećanja, koja uokviruju konkretizovane epizode sa teškim vazduhom svakodnevice dok sa druge, poput nedostajućih delova slagalice, vizualizacija narativa – te slike -bića – formiraju intimnu kartografiju pisca, onu beskrajnu panoramu nepreglednih iskustava i osvajanja prostranstava; u tim iskustvima ono što se podrazumeva izjednačava se sa onim što je nedodirljivo, intuitivno i imaginativno, kao i sama ova knjiga koja se opire čvrstim žanrovskim i semantičkim okvirima i, u dijalogu sa svim prethodnim delima ovog pisca, ostvaruje sopstveni nomadizam. Vladan Matić (1959) savremeni je prozni autor, esejista i putopisac. Njegovi romani Sklapanje pejzaža, Metak od leda i Zapisi iz Novog Saraja prevedeni su na nekoliko svetskih jezika (engleski, ruski, švedski, češki). Odlomak iz knjige u PDF formatu.

Opis Knjiga Brak crvenih ribica meksičke autorke Gvadalupe Netel jeste neobična tematska zbirka priča, zasnovana na analogijama i kontrastima između života ljudi i životinja, pa čak i ljudi i gljiva. Obuhvata pet priča u kojima se egzistencijalne krize junaka redom povezuju sa životima riba, bubašvaba, mačaka, gljivica i zmija. Tim postupkom autorka dovodi u sumnju mogućnost ljudskog uticaja na vlastitu sudbinu i otvara uvid u nesvesnu, a ponekad i mračnu stranu ljudske psihe. Priče se odlikuju svedenim jezikom i stilskom elegancijom, univerzalnošću motiva poput nesrećne ljubavi i odrastanja, momentima poetičnosti iznaženim u svakodnevnici, no u isto vreme uobičajena percepcija stvarnosti je u njima destabilizovana prenošenjem ljudskih nemira na životinje, u kojima junaci traće odraz sopstvenih patnji i odgovor na svoje životne dileme. Životinje su ovde očovečene, a ljudi poživotinjeni, pri čemu se ljudska samosvest i volja najednom čine krhkim i varljivim, izneveravajući uvreženu predstavu o našoj nadmoći kao vrste. Tako se, na primer, postepeno propadanje jednog braka najpre očituje u žestokim okršajima para akvarijumskih ribica, likovi priče „Ratovanje po smehu” vode nemilosrdnu borbu protiv bubašvaba koje unose pometnju u prividni sklad jednog bogatog buržujskog doma, a junakinja „Gljivica” razvija bizaran emotivni odnos prema svojoj vaginalnoj infekciji pošto samu sebe doživljava kao parazita u ljubavi. Brak crvenih ribica je vrlo suptilan prikaz ljudskih nedaća i strahova, lišen svake visokoparnosti i moralisanja, saosećajan prema likovima i nenametljivo kritičan prema društvenim odnosima, u kome ponajviše očarava sámo autorkino umeće pripovedanja. Ana Marković Gvadalupe Netel (1973) istaknuta je meksička književnica čija je proza prevedena na 17 svetskih jezika. Čitalačku publiku osvojila je romanima Telo u kome sam se rodila (2011) i Posle zime (2014), za koji je dobila nagradu „Eralde”, kao i zbirkama priåa Latice i druge nelagodne priče (2008) i Brak crvenih ribica (2013), za koju je dobila prestižnu nagradu za kratku prozu „Ribera del Duero”. *KNJIGA ĆE BITI DOSTUPNA U KNJIŽARAMA OD 25.06.2020.

Opis Putopis svestranog umetnika – pesnika, prozaiste, publiciste, pozorišnog i likovnog kritičara, kao i autora velikog broja televizijskih projekata raznih žanrova. Delo koje spaja informaciju, emociju, refleksiju i saznanje. Putovanje putopisom je svojevrsno delo u kome, autor Zoran Slavić, putuje po njemu poznatim i manje poznatim mestima u zemlji i po Evropi. Na tim putovanjima sa izvesnim kreativnim zadovoljstvom, uporedo i istovremeno sa činom putovanja, započinje sa sastavljanjem buduće zabeleške. Putuje i proširuje buduću uspomenu. Možda je to umanjilo neposrednost doživljaja, ali je posledično učinilo buduću sliku sa putovanja produbljenijom i kompleksnijom.

Opis Šta bi Kišon pisao da živi da živi u Srbiji? Iako se kritičari još uvek sasvim ne slažu o tome da li su priče Slobodana Simića ono što bi Radoje Domanović video u našem vremenu, ili Efraim Kišon u našem prostroru, ove priče će čitaoca sasvim sigurno i nasmejati i zabrinuti, naterati ga da postavi pitanje da li smo to zaistami, ida nam se zbiva to što nam se zbiva? Ili smo, ustvari, još gori? Nagrada “Radoje Domanović” za 2007. godinu.

Opis Petar Milošević je najznačajniji srpski pisac iz mađarske dijaspore a njegov novi roman “Tinja Kalaz” nudi čitaocu priču o jednom pozorišnom poduhvatu koji stvara imaginarnu vezu između Kalaza i Vranja. Tokom radnje oživljava se bliža i dalja prošlost autorovog rodnog mesta (Kalaz je srpsko naselje na domaku Sentandreje) u stvarnim i fantastičnim dimenzijama, predočenim sredstvima realističkog i dokumentarnog odnosno nadrealističkog i humorističkog pripovedanja. Autor govori o svom rodnom selu, Kalazu, kraj Sentandreje. Okosnicu čini priča a presađivanju Stankovićeve Koštane u Kalaz, gde živi junakova kuzina koja je u mladosti igrala tu ulogu u jednoj školskoj predstavi. Sada se oživljavaju uspomene i sprema se nova verzija. Junak odlazi u Vranje u potrazi za tragovima prave Koštane, to jest Malike Eminović, po kojoj je Stanković formirao lik svoje drame.

Opis PRIČE O NEVEROVATNOM, APSURDNOM I MONSTRUOZNOM, NAŠEM VREMENU Slobodan Simić je i ovom knjigom, naslovljenom ŠVEDSKI STO, pokazao da je velemajstor veoma kratke satirične priče, koja često liči na uzbudljivu mini dramu. Njegove jezgrovite priče imaju maštovitu ideju, intrigantan dramski zaplet, zaoštren konflikt i kulminaciju, i, najzad, kao poentu, neočekivano, šokantno, komično-nadrealno razrešenje. Ove crnohumorne, fantazmagorične priče o neverovatnim, apsurdnim i monstruoznim zbivanjima u jednom fiktivnom izopačenom, nakaradnom svetu, neprestano i neumorno se takmiče sa čudesima i glupostima u ovom realnom, nakaznom svetu u kojem živimo. Samo pisac takve imaginacije i literarne snage kao što je Simić može u toj teškoj, divovskoj borbi da nadmaši aktuelnu stvarnost. Žarko Trebješanin

Opis POBUNJENI KLAS Pesnička aktivnost u Meksiku, u drugoj polovini XX veka je prvenstveno bila obeležena drastičnim smanjenjem takozvanih književnih kružoka, koji su krajem XIX veka i početkom XX bili mesta na kojima su pesnici uživali u čitalačkoj publici, i obrnuto, mesta na kojima su čitaoci locirali pesnike i često ih čitajući u njihovim časopisima, knjigama, promocijama i sličnim događanjima. Verovatno jedna od poslednjih grupa druge polovine XX veka, ako ne i poslednja, koja je bila nosilac ove tradicije u meksičkoj književnosti, jeste grupa "Pobunjeni klas". Integrisali su je pet mladića entuzijasta, istraživača, upoznatih sa nacionalnom i svetskom književnošću, koji su ujedinili svoje nemire u nastojanju da objave prvu zajedničku knjigu 1960. godine, čiji je naslov glasio "Pobunjeni klas", u izdavačkoj kući Fondo de Cultura Económica. Huan Banjuelos (Tukstla Gutierez, Čijapas, 1932), Haime Augusto Šeli (Meksiko Siti, 1937), Haime Labastida (Los Močis, Sinaloa, 1939), Oskar Oliva (Tukstla Gutierez, Čijapas, 1937) i Eraklio Zepeda (Tukstla Gutierez, Čijapas, 1937 – Tukstla Gutierez, Čijapas, 2015) bili su članovi te grupe, uz napomenu da su prva četvorica bili prvenstveno pesnici, dok je poslednji više težio prozi; a svi oni su, na kraju krajeva, bili, ili su i dalje deo književnog života Meksika. Ulog ili potraga ovih mladića su, u opštim crtama, imali veze sa skretanjem pažnje na potrebu da se književnost ponovo usredsredi na društvene teme, posebno na trenutak u kojem su živeli, kao i, s vremena na vreme, na zajednice udaljene od velikih urbanih centara, ističući njihove ukorenjene običaje i nestašice sa kakvim su se suočavali, iako taj zajednički ulog nije značio da njihovi stilovi imaju sličnosti (kao što je bio slučaj sa većinom književnih kružoka koji su delovali pre njih). Unutar prve već spomenute knjige, svaki pisac je napravio neku vrstu izjave, ličnog manifesta onoga što je tražio ili što ga je uznemiravalo. Na primer, Labastid aje govorio: „Nije čovek taj koji ostaje indiferentan pred cepanjem jednog naroda”. Horhe Asbun Bohalil sa španskog prevela Sonja Štajnfeld

Opis O INTIMNIM GRANICAMA STVARNOG I NESTVARNOG GRADA Usred rasutog, nemerljivog vremena, Pisarevljev lirski junak, pripadnik generacije već izgubljene između svetova, otkriva da se nalazi u godini u kojoj godine nisu postojale i u prostoru koji tek treba otkriti. Iščezle ulice grada Novog Sada treba iznova imenovati, a knjige su ljudi koji u kineskom trgovačkom centru pokušavaju da (iznova) ucrtaju koordinate onoga što je već terra incognita: Magličasti kontinent Novi Sad. Ova potraga za obećanom zemljom – obećanim gradom, ustvari je traganje za (izgubljenim) identitetom. A san u gradu koji nestaje, pred čitaocem se otkriva kroz postmoderni realizam 21. veka sa elementima fantastike (od kiberpanka i virtualne realnosti do Univerzuma Matriks), istovremeno bivajući na tragu kamernih pastorala A. Žida, ali i intimne psihologizacije romanopisaca prve polovine 20. veka.