Opis „POVIŠENI ŽIVOT” NADEŽDE PETROVIĆ Biografski roman „Jedan mogući život” o znamenitoj srpskoj slikarki Nadeždi Petrović predstavlja svojevrsni mozaik njenih sećanja dok leži na samrtnoj postelji. Provejavanje reminiscencija na trenutke provedene u porodičnoj atmosferi, školovanje, susrete sa dragim prijateljima, putovanja i izložbe, vreme stvaranja remek-dela, čine da ratno okruženje bar na trenutak iščezne. Pred čitaocima se otvara bogat unutrašnji svet strastvene obožavateljke prirode, velikog zaljubljenika u umetnost i žene duboko odane čoveku i srpskom rodu. Kao javna, društveno-angažovana ličnost i učesnica oba balkanska i Prvog svetskog rata, dok na frontu zbrinjava bolesne i povređene, i uvek, kada može, i slika – Nadežda Petrović izrasta u romanu u snažnu ličnost koja veruje u smisao „povišenog života” između strasti i prkosa… Ovo je roman o izuzetnoj ženi koja uspeva da se iskaže u slavnoj generaciji modernista i čuvenoj porodici Petrovića, pa tako „jedan mogući život” prerasta i u priču o jednoj izuzetnoj generaciji, „pokošenoj” ratom, bolešću, glađu, golgotom, ali iza koje ne ostaje „pusta zemlja” već plodno tle zahvaljujući njihovim velikim i danas dragocenim delima. Ivanka Kosanić u svojoj junakinji prepoznaje eros kao pokretačku snagu čak i u trenucima kada smrt kosi sve okolo, vraćajući nas u doba kada su reči otadžbina, čast i slava imale značenja volje za ne samo pojedinačnu već i kolektivnu žrtvu. Književnica Nadeždu Petrović vidi „između redova”, u diskretnim aluzijama nekih tumača njenog dela i života; u prazninama i ponekad protivurečnim činjenicama, novinarskoj i hroničarskoj nebrižljivosti, između pouzdanih svedočanstava i mogućih pretpostavki… Jer, sreća i zadovoljstvo pisca je u mogućnosti da se uz pomoć mašte i fantazije, slutnje i intuicije, nagoveštaja (ponekad je dovoljan samo jedan podatak!) prepusti priči koja ga vodi nečijem životu u čiju verodostojnost (ne samo umetničku) on veruje… Priča je ograničena na poslednje dane pre Nadeždine smrti, posle zaista čudesnog susreta sa Brankom Popovićem, sa sećanjem na raniji život. A to je pretpostavljalo i traganje po biografskim podacima o njegovom životu. Tako se romaneskni krug zatvorio…

Opis U Švedskoj, na prelazu vekova, Arvid, ambiciozan i obrazovan mladić, upoznaje Lidiju, ćerku pejzažiste, tokom idiličnog letnjeg odmora i u nju se zaljubljuje. Međutim, Lidija ima i druge udvarače. Zarobljeni u slučajnim brakovima bez bez ljubavi, u poznim godinama se bore za ponovno ostvarenje njihove romanse koja se tragično završava. Roman Ozbiljna igra pripoveda o strasti i preljubi, problematizujući pojmove sudbine i životne sreće. Pred čitaocem se raspliću nivoi značenja: iza ljubavne pripovesti krije se vrsna psihologizacija likova u čijem se unutrašnjem životu neprestano odvijaju moralni konflikti. Pored toga, jasne su i Sederbergove aluzije na društveno-političku situaciju u Švedskoj na prelazu vekova što ovom delu daju još jednu nijansu. „Iako je pripovest o ljubavnoj obmani, prevari i očaju u ovom prekretničkom švedskom romanu prilično jednostavna, Sederbergovo podrobno istraživanje života njegovih junaka je usložnjava. Arvid se zaljubljuje u Lidiju mladosti, a kada ih ambicije i splet okolnosti udalje jedno od drugog, on i dalje čezne za njom. Nakon što oboje stupe u brakove koji ih ne ispunjavaju, jedino što ostaje jeste njihova nepromenjena ljubav. Njih dvoje ulaze u dužu aferu koja Arvida ostavlja u očaju, a Lidiju zadovoljenu. Sederberg pokazuje oštro slikarsko oko za pozadinu: preljuba Arvida i Lidije odvija se u mirnim stokholmskim parkovima, u gužvi uredničkih kancelarija prepunih novinara i iznajmljenim sobama gde se sastaju, a u svakom od pomenutih lokaliteta ponuđeni detalji dovoljni su da se stvori svet senzacija. Čitaoci feminističkih ubeđenja mogli bi biti skloni kritici muške dominacije Arvidovog miljea – gde žene imaju malo ili nimalo mesta, iako se naoko čini da usmeravaju radnju romana. Iznad svega, Sederberg ispisuje psihološku napetost dostojnu Dostojevskog, dok Arvidovi unutrašnji etički konflikti prerastaju u fizički bol.“ Pablišers vikli Jalmar Sederberg je rođen u Stokholmu, 1869. godine i jedan je od najznačajnijih skandinavskih modernih pisaca. Ozbiljna igra je proslavljena i trajna švedska ljubavna priča po kojoj su snimljena čak tri filma. Na srpskom jeziku je prošle godine objavljeno i drugo klasično delo ovog pisca, roman Doktor Glas koji je imao zapažen uspeh kod čitalačke publike. prevod sa švedskog Dorijan Hajdu

Opis Ova knjiga će vam otkriti tajnu kako da bez gladovanja smršate, a da pri tom ne brojite kalorije, nego da pravilnim odabirom namirnica, koje ćete pojesti u određeno doba dana u skladu sa fiziologijom svog tela postanete vitki, a ostanete siti, što priznaćete niste mislili. Primenom programa „Hrono ishrana dr Gifing®”, za kratko vreme ćete povratiti energiju, koju gubite nepravilnom ishranom, želeti da se fizički aktivirate, a hranu koju jedete koristite kao lek. Dr sc med Dragoslava Živkov Šaponja

Opis Namera prim. dr Slobodana Simića je upravo i bila da pomogne svima koji žele informaciju u vezi bolesti i njenog lečenja. Koncizan izražaj i jasne poruke ne ostavljaju prostora za nedoumice. Autor je temu je razradio kroz 60 pitanja i odgovora. Radi se o korisnom štivu na ozbiljnu temu.

Opis Delo koje objedinjuje piščeve fantazije na temu Srednje Azije, Sibira, i uopšte Severa i u jednu celinu povezuje prethodne romane istog pisca: Zapisi iz Novog Saraja, Izgubljeni grad Prvi deo Mesta, vremena i junaci Rekapitulacija Sve moje fantazije na temu Srednje Azije, Sibira, i uopšte Severa, čine zapravo deo jedinstvene celine. I Sklapanje pejzaža, koje je istovremeno i priča o tri generacije praške porodice Kalivoda i priča koju stvara njen najmlađi član Vladimir, i Metak od leda, saga o Stokholmu u nekoj doglednoj verziji budućnosti, i Zapisi iz Novog Saraja, opis sveta koji liči na naš a još uvek nije naš, i Detektiv Tezej, ta balada o putniku koja opisuje i našu prošlost koja je naša neposredna budućnost, i Izgubljeni grad, pogled na sve ove povesti iz budućnosti od koje nas deli hiljadu godina, jedna su jedina celina. Ali, tom delu nedostaje onaj deo koji ih sve povezuje.Ovo je taj deo, koji od svih tih odvojenih delova čini jedinstvenu povest:koja počinje 2009, na Festivalu fantastičnog filma na praškom Žižkovu, kada na scenu stupaju Kalivode;pa opisuje kako su se Dejan i Milan, 2012, upoznali s povešću o Detektivu Tezeju;i kako je 2018. otkrivena raskrsnica koja je dovela do Zapisa iz Novog Saraja, povesti iz 2022. godine;u kojoj je nastao svet opisan u Metku od leda i Izgubljenom gradu. Pročitaj odlomak u PDF-u

Opis 'INFANT TERRIBLE' SRPSKE PROZE ARHIEPISKOP SAVA, jedan od tvoraca Nove Serbije (na Marsu), glavni radnik na serbskoj feudalnoj prosveti i kulturi, poznati svetski književnik. Pre nego što se zamonašio, zvao se Damjanov. Jedini, najmlađi sin dr Budimira, koji je stvarao i pisao zakonike srednjovekovne SFRJ, a umro kao poslanik savezne Skupštine (1965), u manastiru Hilandar (njegovoj i Savinoj zadužbini). „Porno-liturgija Arhiepiskopa Save poučila me je još u mladosti sveopštoj relativnosti. Zato sam Nobelovu nagradu i posvetio ovom velikanu srpske kulture!" Albert Ajnštajn

Opis Sociologija stanovanja Retke su monografije iz sociologije stanovanja koje ovako ubedljivo obogaćuju naše mišljenje o gradskom prostoru i o našim ponašanjima.

Opis „Ne znam koliko vremena je bilo proteklo između iščeznuća i naglog i lakog otvaranja očiju – činilo mi se da sam bio samo trepnuo (a rekli su mi da je operacija trajala čitav sat), a, u stvari, ja jedan sat nisam postojao; čula su bila potpuno zamrla, nije bilo snova ni sanjanja; ničega nije bilo, kao da sam bio mrtav. Tako sam shvatio (jer sam to i doživeo) da je smrt za onoga ko umire – laka. On se sa njom ne suočava jer nastupa pošto njega više ne bude bilo. Smrt postoji samo u svetu živih.” * „Pojedinac može biti razapet između sentimenta i razuma, i, desi li mu se to, obično kažemo da mu život postaje tragičan. U najboljem slučaju – nesrećan. Ali zajednice retko kad dospevaju u ovakve dileme: njih vode kolektivni nagoni, iliti (rečeno sofisticiranim načinom izražavanja) – mentalitet. Od prirode datog mentaliteta zavisiće i sudbina ljudskih zajednica, a posledice (krštavane istorijom ili mitom), zvaće se pobede ili porazi. Njihov zajednički imenitelj jesu reči proistekle iz prirodnih pojava, a one glase: udes i katastrofa. Ili, jednostavno: BOŽJA VOLJA ili SUDBINA. (Nikako „nesreća” ili „tragedija”. Nikako!)“ * „Svako je vreme obeleženo ludošću. Ali, dok smo u matici (u središtu života), mi ne vidimo svu njegovu grotesknost. Tek u starosti, kada nam i naše trajanje (naše dotrajavanje) poprimi takav vid, u stanju smo da svoga vremena sagledamo pravo lice.” * „Stepen samovolje jednog diktatora određuje količina poniženja koju zajednica može da izdrži.“ * „Šta je život? Jelo, ljubav, rađanje, radost, san, jednom rečju: sve što nije Istorija.” * „Kad sve osporimo, šta nam preostaje? Poezija.“

Opis Kritike o savremenoj prozi Dešavanja u savremenoj srpskoj prozi prvih godina XIXveka, viđena su kroz kritičke tekstove knjige NEŠTO SE IPAK DOGODILO,Slađane Ilić. Ujednom sasvim reprezentativnom izboru iz svakodnevne kritičarske prakse, ova autorka iznosi pred čitaoca svoj kritički dijalog sa knjigama trideset najaktuelnijih spskih pisaca različitih generacija (od Milorada Pavića, Pavla Ugrinova, Voje Čolanovića I Dragoslava Mihailovića, preko Radovana Belog Markovića, Svetislava Basare, Dragana Velikića, Mihajla Pantića, Vase Pavkovića, pa sve do Marije Jovanović, Ljubice Arsić, Zorana Ćirića, Vladimira Tasića ili Vladana Matijevića) koji su obeležili nekolko proteklih književnih sezona.

Opis ZANOSNA PRIČA O STIDU, ŽELJI I POKAJANJU TV voditeljka Alis Hagtorn napušta svog muža i posao u prestonici usled javnog seksualnog skandala. Odlazi u dobrovoljno izgnanstvo sa jedinom preokupacijom: da iznova izgradi svoju ličnost kako bi se vratila prethodnom životu. Posao kućne pomoćnice i baštovanke kod čoveka koji živi tamo gde nijedan put ne vodi, daje joj priliku da se oporavi, a ona se raduje danima ispunjenim poslom u bašti i kuhinji. Međutim, njen poslodavac nije stariji čovek kome su potrebni pomoć i pažnja, kako bi se moglo očekivati. Reč je o Sigurdu Bageu, četrdesetogodišnjaku koji potražuje rad oko kuće i bašte dok mu se žena ne vrati s puta, bez namere da se i sa kim zbližava. U ovom malenom svetu, zahtev da dvoje ljudi ne budu vezani nikakvim kontaktom postaje neprirodan i zategnut. Bage često zaboravlja sopstvene instrukcije, i njih dvoje provode noći u sedenju i ispijanju vina. Narednog jutra, ponovo se uspostavlja pređašnji poredak, bez neophodnih saobraćanja. Alis zaboravlja na lični projekat, usled fascinacije Sigurdom Bageom, a kako njih dvoje postepeno postaju sve bliži, iskrsava pitanje: ko je Sigurd Bage i šta želi od Alis. Iz različitih pobuda, dvoje ljudi se izopštava iz društva, nastanivši se u zabačenoj kući kraj mora. Spojeni su tajnama i potrebom za iskupljenjem, jedno se izjeda zbog sramote, a drugo osećanjem krivice. Ptičji sud počinje kao nežna priča, a izgrađuje se u sveobuhvatnu dramu o životu i smrti. prevod sa norveškog Marko Vuković Naša draga čitateljka i blogerka Marijana, napisala je odličan prikaz jednog od najpopularnijih Agorinih izdanja PTIČJI SUD, norveške spisateljice Agnes Ravatn. Pročitajte više kod nje na blogu https://manjininaslovi.rs/pticji-sud/

Opis Da li sudije u Americi sude pravedno? Poslednja žalha Lize Skotolajn jeste knjiga koja čitaoca na jedan književno promišljen, blago ironičan način uvodi u svet američkog pravosuđa. Radnja je naoko jednostavna: Filadelfijski advokat Grejs Rosi se posle razvoda nalazi na novom početku. Rad sa pola radnog vremena u federalnom apelacionom sudu zvuči joj kao dobra ideja. Ona, međutim, ni ne sluti da će joj biti dodeljen kontroverzan slučaj sa izrečenom smrtnom kaznom. Niti očekuje romansu sa šefom, predsedavajućim sudijom Armenom Gregorijanom. Za Podslednju žalhu Liza Skotolajn je dobila uglednu američku nagradu EDGAR ALAN PO. Prevod sa engleskog Predrag Šaponja

Opis Osvetljavajući galeriju junaka pomerenih od stvarnosti, na prostoru zemlje u kojoj su surova vremena sankcija, izolacije i bombardovanja produžena skoro jednako surovim vremenima tranzicije i demokratske razgradnje, Matijevićeve priče pokazuju da su gustom mraku stvarnosti koji suvereno prekriva srpsku zbilju u literaturi još samo dorasli crni humor i apsurd. Moć literarne transpozicije neuhvaljivosti pulsacije života u ovom crnohumornom veleslalomu pokazuje izuzetnu uverljivost.

Opis KNJIGA KOJA PODSTIČE NESANICU „Život se ne može prevariti, ali hoću da budem spreman. Sve sam raščistio. Da imam dobar vidik. Da vidim kako nesreća dolazi”. Tako govori jedan junak Anđićeve nove knjige pripovedaka koja je niz varijacija na temu postoji li uredan odlazak iz života, dobra smrt. Kroz niz priča čitalac prati raznovrsne registre u kojima su napisane: od snoviđenja, preko muško- ženskog dijaloga, sve do isleđivanja. Ovde ne izostaju ni (auto)poetički elementi, a privlačnost ovih priča jeste u dobroj meri što uspevaju da prevedu univerzalne teme i istine u zanimljive, često napete sadržaje koji nas na kraju vode do niza pitanja – Može li čovek da pripremi kofere za svoj poslednji put i da li je u stanju da prethodno obavi veliko spremanje svog života? Kako to da smo kadri da osmislimo pojam večnosti, all nemoćni da se suočimo sa sopstvenom konačnošću? Da li je život samo vrh ledenog brega egzistencije koju tek smrt upotpunjava? U dobroj meri pod blagotvornim uticajem savremene hispanoameričke priče, Anđićeve nove priče donose i novi pogled iz sveta zaogrnut u srpski jezik. Način na koji on priča deluje krajnje opušteno, gotovo kao kafansko ćaskanje, no njegova zapažanja su često britka poput skalpela, a obrti i rešenja krajnje originalni. Sve se naoko čita lako, no taj ,,lak” stil je posledica mikroskopski pažljivog, gotovo opsesivnog izbora svake reči. Vrtoglavi kortasarovski raspleti ovih priča pokazuju koliko su nam podjednako blizu i horor i ludilo i apsurd. Anđić ovom knjigom iskoračuje iz konkretnog vremena i sredine da bi se usredsredio na najveći egzistencijalni paradoks. Uprkos tome, priče su međusobno veoma različite po sadržaju i po tonu i jedino zajedničko im je, osim teme, odsustvo patetičnosti i tragičnosti koje je često prate. To ih čini nesvakidašnjim i vrlo privlačnim za čitaoca koji ne prestaje da se pita ,,šta-je-posle bilo". Drugim rečima, odličan čas o tome kako se rečima, naizgled ni iz čega, stvara skoro savršena atmosfera.

Opis Roman Save Damjanova mnogo toga menja u pogledu na našu savremenu prozu. Glavni junak ovoga romana je Vuk Stefanović Karadžić, ali i VUK kao jedno od vrhovnih božanstava stare srpske religije. Kroz fragmentarno-biografsku priču o velikom književno-jezičkom reformatoru, ispričana je i „biografija” srpske kulture od njenih početaka do 21. veka. Vuk je promenio tok naše jezičko-umetničke tradicije, a Damjanov u savremenom kontekstu oživljava specifične jezike minulih epoha.

Opis New, exciting collection of stories by one of the most important postmodern writers in Serbian contemporary literature. The eccentric stories by Sava Damjanov represent a selection of his stories that are humorously related to the stereotypes and taboos of socio-political, cultural, ideological aspects – all that in the highly erotized and parodious textual universe These exciting and unusual stories are another inevitable step in the study of hypertextual and ergodic literature, since they represent reflections of poetics directed at new readings, deconstruction, as well as the vision of the Endless Book in which all texts are linked and never completed. “Salvador Dali as incarnation of Marquis de Sade would prefer a successor who should be alchemical compound of Quentin Tarantino, Borges and Rableais. In the year 2017 such combination would result as this collection written by Sava Damjanov.” – Zoran Živković Nova, uzbudljiva zbirka priča jednog od najvažnijih postmodernih pisaca u savremenoj srpskoj literaturi, sada i na engleskom jeziku. Ekscentrične priče vode humorni dijalog sa stereotipima i tabuima društveno-političkih, kulturnih, ideoloških aspekata – a sve to u visoko erotizovanom i parodiranom tekstualnom univerzumu. „Salvador Dali kao inkarnacija Markiza de Sada preferirao bi naslednika koji bi trebalo da bude alhemijski miks Kventina Tarantina, Borhesa i Rablea. U 2017. godini takva kombinacija bi rezultirala ovom zbirkom koju je napisao S. Damjanov” (Zoran Živković) Preveo sa srpskog na engleski Vuk Tošić

Opis Jedan od najboljih savremenih slovačkih romana Ozeble ruke Dušana Dušeka, jesu jedan od najčitanijih slovačkih romana poslednjih godina. Reč je o ekspresivnoj, jezički i stilski upečatljivoj priči, u kojoj glavni likovi, učitelj Pajo i njegova prijateljica iz detinjstva Tamara, tragaju za suštinom ljudskih relacija. Metafora zime, u ovoj povesti, uverljivo dostiže do svoje suptornosti, one koja ucrtava toplinu ljudskih dodira. Američki putopis, smešten u drugom delu knjige, predstavlja samo određenu protivtežnju usporenosti i statičnosti linije sećanja, pri čemu se glavno saznanje sa putovanja postaje činjenicada zebnju i strah za svoje bližnje čovek nosi u sebi gde god da krene. Užanru putopisnog dnevnika sa opisima putovanja i doživljaja Dušek potvrđuje svoj smisao za tačnost opažala, prefinjenu osećajnost i senzibilnost Prevod sa slovačkog Zdenka Valent Belić

Opis Nakon nekoliko zapaženih romana Vladana Matića, poput Albuma, Sklapanja pejzaža ili Putovanja u Semipalatinsk, ovaj put pred čitaocem se otvaraju stranice knjige o fantastičnom gradu, Novom Saraju, mestu koje poput misterioznog imaginarijuma, pripoveda o sudbinama svojih protagonista između istorijskog i fiktivnog, oniričkog i fantastičkog. O tome na koji način istorija može svedočiti o sadašnjici, ali isto tako i sadašnjica o onome što je samo naizgled prošlo, prohujalo, govori upravo ovaj uzbudljivi roman-svedok koji iznova aktualizuje živu sliku istorije kao „prenošenje žive vatre“, dok istovremeno u katkad metaforičnim i hermetično-simboličkim, katkad krajnje konkretnim i smelim slikama svakodnevice oslikava reflekse onoga što možemo nazvati „teretom istorije“. Ali ovaj roman ne samo da daje sasvim nesvakidašnji pogled na neke od ključnih tačaka u mapiranju naše i evropske prošlosti, nego postaje i jedan autentični savremeni refleks mita o Heri i Leandru, u pavićevskom maniru Unutrašnje strane vetra, oblikujući jezgrovitu i nedorečenu ljubavnu priču, koja je ujedno i priča o SUSRETU, (NE)NALAŽENJU, ali i traženju „zlatnog preseka“ vremena. Novi Saraj, taj imaginarijum u kojem je istovremeno sve i moguće i nemoguće, uzdiže se kao jedan od glavnih junaka ove priče koja egzistira između pseudoistorijskog, oniričkog i ljubavnog romana, a koji postaje i savremeni refleks ostvarenja utopijske/antiutopijske književne ideje o „obećanom gradu“ – Novom Jerusalimu. I dok njegovi stanovnici ili „posetioci“ lutaju prostorima „plutajućih identiteta“, on ostaje kao snažan simbol potrage za onim suštinama kojima stremimo, a koje nam i istorija i sadašnjost iznova zamagljuju.

Opis O sukobima tradicionalnog i modernog Brajan Fril (1929, Severna Irska). vodeći irski dramski pisac i pripovedač. Njegove drame su utemeljene u irskoj kulturi. Ruralni irski krajevi i tradicija su istovremeno i mizanscen njegovih komada i pripovedaka. Zajedno sa Tenesi Vilijamsom i Haroldorn Pinterom, kritičari Frila ubrajaju među vodeće dramatičare druge polovine dvadesetog veka koji su stvarali na engleskom jeziku. Pripovetke Brajana Frila govore o fragmentaciji starih vrednosti, izlizanih mitova i stereotipa u modernom svetu. Fril kroz živote svojih protagonista nudi nove mogućnosti preoblikovanja sveta i stvaranja novog identita, do koga se može stići bez napuštanja tradicionalnog moralnog etosa. Fril istražuje nove pozicije koje pojedinac zauzima u pukotinama starog vrednosnog sistema. On kritikuje pojedine apokaliptične aspekte postmodernizma, nudeći novu egzistencijalističku estetiku. Prevod sa engleskog Predrag Šaponja i Tanja Slavnić

Opis Peti brod je roman prvenac jedne od najvažnijih savremenih slovačkih književnica Monike Kompanjikove, nagrađen najprestižnijim slovačkim književnim priznanjem – nagradom „Anasoft litera“ (2011). Inspirisan stvarnim događajem, ovaj roman otvara najintimniju dramu dvanaestogodišnje devojčice Jarke, koja svoj doživljaj sveta oblikuje na periferiji grada, gde živi sa samohranom majkom koju „oslovljava po imenu“ i bakom Irenom („drvenom“, hladnom ženom) bez istinske porodične ljubavi, sigurnosti i razumevanja. U takvom okruženju, Jarka biva prinuđena da, brinući sama o sebi, surovu istinu sazrevanja i sva iskušenja svakodnevice otkriva upravo SAMA, a njena utopija i tajno skrovište, skladište snova i želja ali i sigurnosti, postaje bašta sa baštenskom kućicom u vinogradima iznad grada. Jedna sasvim nova epizoda u njenom životu – briga o pronađenim blizancima i komšijskom dečaku Kristijanu – postaće ostvarenje ideje o „zamenskoj porodici“ u baštenskoj kućici, daleko od društvenog vakuuma i postkomunističke atmosfere tmurnog grada. Sa jasno predočenom društveno-kritičkom komponentom, ovaj roman otvara mnogobrojna pitanja identiteta u savremenom gradu, u značajnim civilizacijskim i društvenim menama, ali isto tako pokazuje autorkinu izvanrednu pripovedačku umešnost u ogoljivanju onih najintimnijih ljudskih odnosa – prvenstveno dece i roditelja, i najdubljih strahova i želja u kriznim periodima odrastanja. „Moćna priča koja stvara napetost i zadirkuje očekivanja čitalaca. Monika Kompanjikova koristi svoje veštine zapažanja i naglašavanja detalja, koji su atributi pravog spisateljskog dara i preduslovi za stvaranje briljantnog romana. (…) ovo je eksperimentalna psihološka studija koja podseća na knjige kao što je Goldingov Gospodar muva.” Žiri za nagradu „Anasoft Litera” Odlomak iz knjige u PDF formatu.

Opis „Ličnosti u ovim memoarima su prikazane u karikaturi i hiperboli… Pisac Dušan Mitana je poznat kao duhovit pripovedač, ali u ovoj knjizi njegova duhovitost je postigla vrhunac… Cela ova knjiga se čita sa beskrajnim uživanjem.” – Mihal Harpanj prevod sa slovačkog Mihal Harpanj

Opis O RAZLIČITIM VRSTAMA PUTOVANJA Polazeći od pozicije da ’nije svesnost ta koja određuje život, nego nesvesnost’, Ljiljana Đurđić, kroz osam priča i jednu novelu, Isidora, jedna moguća priča, pripoveda o različitim vrstama putovanja, kroz vreme i prostor, između ličnog i opšteg, izvan slučajnosti i istorije… Prateći pojedince, nemoćne ne samo spram blizine smrti, koja na različite načine stiže, ali i spram sistema koji i u promeni ostaje isti, ove priče, usred opšteg i banalnog, razotkrivaju lično i bitno u njihovim životima.

Opis ANTOLOGIJA KRATKE SLOVAČKE PROZE Oksimoronski naslovljena, Crna boja radosti predstavlja dvadeset dva slovačka pisca sa dvadeset jednom pričom izdruge polovine dvadesetog veka. Od Jaroslave Blaškove, preko Jana Johanidesa, Vincenta Šikule, Rudolfa Slobode, Alte Vašove, Stanislava Rakusa, Petera Jaroša, Ladislava Baleka, Pavela Hruza, Pavela Vilikovskog, Milana Zelinke, Ivana Habaja, Martina Butore, Dušana Dušeka, Dušana Mitane, Jozefa Puškaša, Milke Zimkove, Jane Juranjove, Andreja Ferka, Igora Otčenaša, sve do Petera Pišćaneka i Dušana Taragela ova knjiga je uvod u za nas još uvek neotkriven svet kratke savremene slovačke proze. Stvaralaštvo odabranih pisaca posebno je obeleženo preplitanjem njihovih poetika sa društvenim okolnostima u kojima su stvarali. Tako su političke stege u Čehoslovačkoj ali i oslobađanje od njih duboko utisnute u samo jezgro svake od ponuđenih priča. Antologija kratke slovačke proze otkriva nam mapu od raznolikih pripovednih kontinenata objedinjenih na tematsko-motivskom, stilsko-formalnom i poetičkom planu. Iz nje izbija mnoštvo glasova što obojeni crnim humorom prevrću ljudske živote na naličje i po svaku cenu navode na smeh, pa makar on bio i gorak. Radi preciznijeg uvida, ovde su mesta našle i beleške o izabranim piscima u vidu neizostavnih informacija o kontekstu iz kojeg nastaje njima svojstven pogled na svet. Knjiga je namenjena radoznalcima voljnim da probaju nove specijalitete na literarnom meniju. Zamišljena kao prvi deo dvotomnog antologijskog izbora, Crna boja radosti pored neosporne literarne vrednosti ima i druge kvalitete, s obzirom da je namera njenog sastavljača i prevodioca, Mihala Harpanja bila da objedini strujanja koja se mimoilaze ali sabrana formiraju šarenolik mozaik što na najbolji način oslikava razvoj ne samo novije slovačke priče, već i jedne kulture prikazane u prelomnim trenucima a otelovljene u jeziku postmoderne naracije. U tom smislu, ona je prvi pouzdan putokaz ka savremenom slovačkom proznom stvaralaštvu kraće forme. Prevod sa slovačkog Mihal Harpanj

Opis London iz posebnog ugla Iz različitih perspektiva ispripovedane, ove priče jesu autentičan i literarno promišljen uvid uzbilju megalopolisa kakav je London. Prevod sa engleskog Mirjana Đurđević i Aleksandar Bjelogrlić

Opis Jedan stari egipatski natpis iz Novog carstva glasi: „Knjiga je vrednija od svih spomenika, jer ona sama gradi spomenik u srcu onoga koji je čita”. Posle čitanja rukopisa „Otkopčavanje”, odmah sam ga video u obliku knjige, i odmah se setio da negde u svom dnevniku „Salita agli orti” imam prigodnu sentenciju za emotivno iznenađenje, koje me obuzelo. Kao da su se stari Egipćani umešali, neimarski kako su umeli, u stvaranje ove knjige! Autor Zoran Ljubičić se ovoga puta priklonio savremenoj esemes komunikaciji, ne da bi ugodio „novim” čitaocima, koji ne žele da gube vreme čitajući romane i pripovetke, već da ih osokoli veštinom da se u maloj formi može ispričati roman. Mogao je mirne duše da im citira Hemingveja, koji se kladio da može da napiše priču u šest reči! I dobio je opkladu, za priču: „Na prodaju. Cipelice za bebu. Nenošene.” Onaj ko voli da čita – čitaće i „Rat i mir” i „Otkopčavanje”, sa istim uživanjem. Uostalom, i sam pripadam toj vrsti čitalaca. Bertrand Rasel kao da je čuo ove moje reči kad je zapisao: „Kad uživate u gubljenju vremena, onda to nije gubljenje vremena!” Zoran Ljubičić je majstorski pobegao od aforizama, kiteći svoje rečenice oneobičenim situacijama, sličnim nonsensu Danijela Harmsa, a poetski bogatim kao kod Mike Antića. Kada u priči „Uvek” napiše „Pamtim ono što ne vidim”, kao da slušamo zapitanog Miku: „Šta će nam narod, kad imamo ljude?” Posle svake priče čitalac će zastati i razmisliti. Ili će priču usvojiti zdravo za gotovo, ili će pokušati da je završi u sebi, da joj doda još neko značenje. Tako čitalac postaje piščev saradnik, koautor, ili u najmanju ruku – zahvalni sledbenik. Još ako se prepozna u priči „Beleška pisca”, u rečima: „Sve što uradi čini mu se nekako poznatim, kao da ne živi prvi put”, onda će nastaviti da traga i dalje za svojom biografijom u Ljubičićevim pričama. Nasmejaće se posle priče „Beznadežno”, jer je i sam svojevremeno kidao listiće, preslišavajući se da li ga devojka, ili devojku dečak, voli ili ne voli, ali su bili mudriji, izbegli su travku sa parnim brojem listića! Ljubivoje Ršumović, iz Pogovora Pročitajte odlomak iz knjige u PDF-u

Opis O granicama životnih originala i falsifikata Da je naša savremenost ustvari tempirana bomba prošlosti, svedoči nam začudan paralelizam sudbina dva novinara u kojima se spaja iščezla aroma predratnog Kragujevca i surova savremena stvarnost. Otvarajući iznova pitanja o pravim kordinatama te stvarnosti, roman Sluge hirovitog lučonoše pokušava da se oživi lik Milovana R. Pantovića, zvanog „Jugoslovenski Gandi", kragujevačkog novinara, vlasnika dva lista (iako sam nije imao ni jedan razred skole). Čudaka koji je za svoj životni zadatak odredio oponašanje Mahatme Gandija. Gotovo sam je pet godina uređivao "Odjek Sumadije" (i935-1941) bivajući istovremeno jedan od pionira žute štampe, ali i predmet podsmeha i objekat iskaljivanja besa Kragujevčana.