Opis Jedan stari egipatski natpis iz Novog carstva glasi: „Knjiga je vrednija od svih spomenika, jer ona sama gradi spomenik u srcu onoga koji je čita”. Posle čitanja rukopisa „Otkopčavanje”, odmah sam ga video u obliku knjige, i odmah se setio da negde u svom dnevniku „Salita agli orti” imam prigodnu sentenciju za emotivno iznenađenje, koje me obuzelo. Kao da su se stari Egipćani umešali, neimarski kako su umeli, u stvaranje ove knjige! Autor Zoran Ljubičić se ovoga puta priklonio savremenoj esemes komunikaciji, ne da bi ugodio „novim” čitaocima, koji ne žele da gube vreme čitajući romane i pripovetke, već da ih osokoli veštinom da se u maloj formi može ispričati roman. Mogao je mirne duše da im citira Hemingveja, koji se kladio da može da napiše priču u šest reči! I dobio je opkladu, za priču: „Na prodaju. Cipelice za bebu. Nenošene.” Onaj ko voli da čita – čitaće i „Rat i mir” i „Otkopčavanje”, sa istim uživanjem. Uostalom, i sam pripadam toj vrsti čitalaca. Bertrand Rasel kao da je čuo ove moje reči kad je zapisao: „Kad uživate u gubljenju vremena, onda to nije gubljenje vremena!” Zoran Ljubičić je majstorski pobegao od aforizama, kiteći svoje rečenice oneobičenim situacijama, sličnim nonsensu Danijela Harmsa, a poetski bogatim kao kod Mike Antića. Kada u priči „Uvek” napiše „Pamtim ono što ne vidim”, kao da slušamo zapitanog Miku: „Šta će nam narod, kad imamo ljude?” Posle svake priče čitalac će zastati i razmisliti. Ili će priču usvojiti zdravo za gotovo, ili će pokušati da je završi u sebi, da joj doda još neko značenje. Tako čitalac postaje piščev saradnik, koautor, ili u najmanju ruku – zahvalni sledbenik. Još ako se prepozna u priči „Beleška pisca”, u rečima: „Sve što uradi čini mu se nekako poznatim, kao da ne živi prvi put”, onda će nastaviti da traga i dalje za svojom biografijom u Ljubičićevim pričama. Nasmejaće se posle priče „Beznadežno”, jer je i sam svojevremeno kidao listiće, preslišavajući se da li ga devojka, ili devojku dečak, voli ili ne voli, ali su bili mudriji, izbegli su travku sa parnim brojem listića! Ljubivoje Ršumović, iz Pogovora Pročitajte odlomak iz knjige u PDF-u

Opis ROMAN O OSVAJANJU LJUBAVI Lični mit, zemlja Patagonija, simboličan je okvir za svet “buntovnika s razlogom”, junaka Ivana Mraza, koji napušta studije da bi mogao da piše. Uz to, zaljubljuje se u udatu ženu, koju i osvaja, kršeći niz društvenih konvencija. Pod pojmom „Patagonija“ autor podrazumeva paradokse ljudske egzistencije, onih mladalačkih godina koje su obeležene najvećim tragalaštvom i najvećom teskobom, ali i najvećim zanosom i odvažnošću da se eksperimentiše, te hrabrošću i težnjom za samostalnim životom, onim kojim bi čovek trebao da živi dišući punim plućima. Mitana spada u najčitanije savremene slovačke književnike, čija se dela razgrabe i više decenija posle prvog izdanja. Njegove su pripovetke generacijama privlačile pre svega mlade čitaoce svojom iracionalnošću i umerenom morbidnošću, prožetom elementima humora, paradoksa i apsurda. Mitanini likovi najčešće su neprilagodljivi i u stalnom su sukobu sa okolinom zbog svojih radikalno neobičnih pogleda i otpora prema konvencijama. Tomáš Horváth

Opis Knjiga o neuhvatljivim stanovnicima fizičkog sveta Suočen sa zbirkom priča Na dnu reke čitalac, gotovo neosetno, biva prinuđen da počne drugačije posmatrati kako znani mu fizički svet, tako i njegove neuhvatljive stanovnike opisane u ovoj poetskoj prozi. Glas Džamejke Kinkejd, najznačajnije karipske autorke, katkad je naivnokapriciozan, a opet i biblijski uverljiv, dok pripoveda o onome što delom je uparnćeno, a delom izmaštano. Sirovo sećanje autorke na detinjstvo provedeno na Karibima – na porodicu, običaje, tropske pejsaže pročiščeno je i transponovano kroz osoben stil i viziju. “Knjiga koja će večito šumeti sa vaše police … Previše natopljena ljubavlju da bi pobuđivala zavist, previše skromna da bismo joj se divili, a ipak, toliko iznenađujuća da mami divljenje.” Derek Volkot Preveo sa engleskog Alen Bešić

Opis ROMAN VELIKOG KNJIŽEVNIG EKSPERIMENTATORA U prvom romanu Žorža Pereka, Stvari čitalac prati "veliku pustolovinu" posredstvom anonimnog pripovedača koji se nalazi izvan priče, u kojoj junaci tragaju za srećom, poput Stendalovih, ali su u tome traganju uslovljeni drugim vrednostima, onima koje proklamuje potrošačko društvo. Kao ni Floberov Frederik, ni Perekovi junaci ne ostvaruju svoje snove čija grozničavost odgovara ubrzanom ritumu života u industrijskoj civilizaciji druge polovine XX veka. Od „izbezumljenog traganja za srećom", od „čudesnog osećanja da su je, za trenutak, razaznali, da su je nazreli", „nije ostajalo ništa". Prevela sa francuskog Jelena Novaković

Opis Svođenje računa na kraju socijalističke bajke Uzatvorskoj ćeliji zatočeni su svedoci i učesnici svakog od ovih vremena iprelomnih društvenih događaja – 1948, 1968, 199I, 2000. Iza kulisa svih priča odvija se i poluvekovna porodična drama, koje su njeni učesnici nesvesni do samoga kraja. Ona je protkana neobičnim ljubavima, ali i političkim i ljubavnim spletkama i moralnim dilemama i posrnućima.

Opis „Ličnosti u ovim memoarima su prikazane u karikaturi i hiperboli… Pisac Dušan Mitana je poznat kao duhovit pripovedač, ali u ovoj knjizi njegova duhovitost je postigla vrhunac… Cela ova knjiga se čita sa beskrajnim uživanjem.” – Mihal Harpanj prevod sa slovačkog Mihal Harpanj

Opis JEDAN OD NAJBOLJIH SAVREMENIH SKANDINAVSKIH ROMANA Početkom 1938. advokat Klas Tune zapošljava u svojoj helsinškoj kancelariji novu službenicu, strogu i uzdržanu gospođu Matildu Vik. Uprkos staleškim razlikama, među njima se rađa intuitivna simpatija i odnos poverenja. Ipak, jedan kratak susret nateraće Matildu da se suoči sa svojom prošlošću i, u saigri sa Tuneovom neodlučnošću i utonulosti u refleksije o vlastitom životu i ljudskom udesu, ujedno osujetiti svaku mogućnost iskrenog prijateljstva i zbližavanja… Iza kulisa lične priče, pred čitaocem se, pak, otkriva potisnuta istorijska zbilja, kao i višeslojno oslikavanje prelomnog trenutka, kada Finska, i čitava Evropa, stoje na ivici. …Početkom 1918. u Finskoj besni građanski rat. Revolucija u kojoj se urušilo rusko carstvo donela je zemlji nezavisnost, ali ujedno je među stanovništvom pokrenula pitanje budućeg uređenja mlade države. „Crveni“ socijalisti sukobljavaju se sa „belima“ koji uživaju podršku konzervativnog finskog Senata. Posle samo nekoliko meseci, rat se, zahvaljujući nemačkoj intervenciji, okončava pobedom „belih“. Uprkos monarhističkim težnjama germanofilske struje unutar „belih“, Finska ostaje republika i do kraja naredne godine proglašava se opšta amnestija za poraženu stranu, ali pobednici u međuvremenu sprovode surovu odmazdu. Broj žrtava među „crvenima“ gotovo se upetostručuje po okončanju ratnih akcija kroz masovna pogubljenja i zatvaranja u „logore gladi“. Dvadeset godina kasnije o ratu se retko progovara, a dešavanja koja su mu usledila važe za apsolutni tabu. Sve uočljivija pretnja nadolazećeg sukoba svetskih razmera vodi, međutim, ka jednoj novoj radikalizaciji koja primorava mladu državu i pojedince u njoj da iznova prožive podele i odluke stare dvadeset godina. Ako je ekonomski i kulturni procvat dvadesetih godina i doneo nadu da se može prevazići prošlost, a suprotnosti izmiriti, u ponovnom suočavanju sa mračnom stranom čovečanstva vrlo brzo spadaju maske, a mirnodopski život tokom protekle dve decenije sve je više nalik na neuspelu veštačku tvorevinu, puko kolektivno priviđenje. „Zbijena hronologija romana omogućava višeslojno i nategnuto oslikavanje prelomnog trenutka, kada Finska, i čitava Evropa, stoje na ivici. Ovo takođe dopušta iskrsavanje unutrašnjih života likova… Veste nas vraća u vreme kada je izbor i dalje bio moguć, kada kocka još uvek nije bila bačena. Ovo je izuzetno impresivno ostvarenje.“ Svenska Dagbladet „Priviđenje ‘38 nije kamerna predstava, ali Veste je konstruisao izuzetno lepo mesto radnje u kojem dopušta svojim likovima da se polako prelamaju na sve manje i manje delove. Kancelarija, mesto za begunce, postaje sve više zagušljiva, ništa osim džepa nabijenog vazduhom, ulovljenog između brutalne prošlosti i brutalnosti koje tek predstoje.” Kulturnytt, Sveriges Radio „U Priviđenju ‘38 Ćel Veste zgušnjava glavne teme svojih ranijih istorijskih romana da bi kreirao odlično izgrađeno, zategnuto pripovedanje koje ostavlja utisak osveženja i napetosti, kao triler. On je stvorio priču koja se kreće kroz vreme i prostor, ali u kojoj je svaki deo ide ka tragičnom, neposredno nagoveštenom, ali ipak neočekivanom vrhuncu.” Hufvudstadsbladet Sa švedskog prevela Jelena Loma

Opis KULTNI ROMAN ZORANA ĆIRIĆA „U pseudoholivudskom maniru sage o „tvrdim” momcima nišvilskog „podzemlja”, a na način petparačkih priča, upravo strukturom istoimenog filma, Zoran Ćirić u romanu Hobo pripoveda o putovanju svoga junaka i naratora, nišvilskog di-džeja Hoboa, kroz surovu svakodnevicu mafijaškog sveta ucena, podvođenja, cikličnih međusobnih obračuna i ubistava. Sistem koji funkcioniše u romanu, građen po uzoru na društveni makrosistem, jeste infantilno projektovani poredak koga samo gola sila i korupcija odvaja od potpunog haosa i besmisla. Čak i glavni junak romana, Hobo, i pored svoje lirske i crnohumorne percepcije sveta, svog refleksivnog mekog srca u grudima tvrdog momka, ne uspeva da se etički uzdigne.” Nenad Šaponja, Politika

Opis Argentina je uvek bila zemlja izvrsnih pripovedača. Blajsten pripada onoj rasi pripovedača apsurda koji nas nagone, između dva napada grohotnog smeha ili dva talasa jeze, da shvatimo sve nijanse životnog spektra. Čudno je osetiti toliku sreću od čitanja… jedan izvanredan čas književnosti. Sve ovo su prepoznali naši čitaoci, tako da je ova knjiga, od juna, kada se pojavila, za samo nekoliko meseci i u Srbiji stekla status kultne među poznavaocima najboljih književnih začina. Preveli sa španskog Branko Anđić i Ljiljana Popović Anđić

Opis SVET U KOME SU ČUDA ODISTA ČUDESNA Izbor „Fantastične priče“ Leopolda Lugonesa, jednog od najuticajnijih pisaca u argentinskoj istoriji književnosti, sadrži priče iz knjiga „Strašne sile“ („Fuerzas extraćas“, 1906) i „Kobne priče“ („Cuentos fatales“, 1924) i one objavljene u časopisima od 1897. do 1936. godine, počev od prve Lugonesove fantastične priče „Leptir?”. Nastale u vreme kada se pozitivizmu kao dominantnoj filozofiji i realizmu kao vodećem književnom pravcu suprotstavljaju modernistička interesovanja za egzotično, okultizam i iracionalno, one problematizuju pozitivističke ideje i podrivaju temelje realistične verodostojnosti, u čijem se kulturološkom i estetskom normativnom okviru konstituiše književnost fantastičnog realizma kao suštinski subverzivni žanr. Lugonesov fantastični univerzum šarolik je koliko i njegova interesovanja, u njemu figuriraju ezoterija, okultizam, teozofija, mitovi, narodna verovanja, hrišćanski motivi, ludaci i moderni magovi-naučnici, čarobni predmeti i buntovne, inteligentne ili osvetničke životinje kao subverzivni elementi unutar ustanovljenog prirodnog ili sociokulturnog poretka. Specifično za Lugonesa je to što natprirodne fenomene često izazivaju sami junaci, bilo naučnim eksperimentima, kršenjem božanskih zapovesti, prkosnim stavom ka onostranom, ili čak taštinom i ljubavnim nepromišljenostima. Odvažni, radoznali ili cinični junak mora da prizna poraz pred silama koje ga nadilaze i koje ne uspeva sasvim da dokuči. Nastala u vreme pre modernih neofantastičnih preispitivanja žanra, koja su zamenila strah i nevericu pred natprirodnim fenomenima egzistencijalnim zamorom i rezigniranim prihvatanjem posunovraćene stvarnosti, Lugonesova fantastika još uvek odražava svet u kome su čuda odista čudesna, uzbudljiva i opasna i ostavljaju duboke a ponekad i kobne posledice na one koji ih iskuse. priče sa španskog prevela Ana Marković

Opis REMINISCENCIJE NA OCA Slobodan Mandić nam u svom novom romanu dariva neobičnu priču o roditelju. Živ mozaik minulih vremena dočarava neposrednim, ekspresivnim jezikom što sam po sebi pripovedanju daje legitimitet. Otac određuje put svoga sina kroz specifičnu poetiku življenja ali i pisanja. Tako će ostati da večito pogledava iz beline hartije i usmerava potomka koji se katkad spotakne. Ovo nije povest o Očevoj smrti već o njegovom sveprisustvu. O čoveku preke naravi od koga se skriva puška, koji stalno uspeva da ostane bez cipela, zbog koga čitava kuća trči ne bi li mu ugodila i ublažila naopake naume. Njegov portret nije oslikan jednim potezom ruke, niti je sinovljeva subjektivna projekcija; tu je pre reč o amalgamu od žustrih dijaloga, ali sa konačnim pečatom onog donjeg sloja što pripada roditelju koji uvek vodi glavnu reč. Napisan u kišovskom maniru, “Očev novi mandat” nudi literarni svet vanvremenih tema kroz prizmu naivne ali nepritvorne dečje imaginacije što svakodnevicu i događaje u porodičnom krugu oneobičava bogatom rečenicom naših predaka. Tako opšta mesta dobijaju oreol povlašćenosti, a njihova dominacija još jedan su dokaz da umetnost ima svega nekoliko velikih tema. Suštinu književnog stvaranja autor pronalazi u jeziku, usmeravajući svoje pripovedače ka alternativnim istinama: dok Otac svojim stavom prethodnika stvarnost oblikuje aršinima logike, sin joj daje punoću nenametljivim humorom i nekonvencionalnom radoznalošću. Jedna od najinteresantnijih epizoda tiče se priče iz naratorovog detinjstva: glavni junak se naoružan upućuje s drugom u Ameriku. Međutim, oni ne odmaknu predaleko. Povratak domu iziskuje racionalno objašnjenje dečaka koji mora izložiti razloge svoga bega. Roditelj se tu pokazuje kao neko ko usmerava narativni tok; bez obzira na to šta se zaista zbilo, realnost se gradi od izgovorenih reči onoga koji ima moć da je kreira. Ta tvoračka uloga pripisana je dugovečnom Ocu, te on i nakon odlaska na onaj svet ostaje živ junak priče ali i neko ko joj daje konačan oblik.

Opis Nakon nekoliko zapaženih romana Vladana Matića, poput Albuma, Sklapanja pejzaža ili Putovanja u Semipalatinsk, ovaj put pred čitaocem se otvaraju stranice knjige o fantastičnom gradu, Novom Saraju, mestu koje poput misterioznog imaginarijuma, pripoveda o sudbinama svojih protagonista između istorijskog i fiktivnog, oniričkog i fantastičkog. O tome na koji način istorija može svedočiti o sadašnjici, ali isto tako i sadašnjica o onome što je samo naizgled prošlo, prohujalo, govori upravo ovaj uzbudljivi roman-svedok koji iznova aktualizuje živu sliku istorije kao „prenošenje žive vatre“, dok istovremeno u katkad metaforičnim i hermetično-simboličkim, katkad krajnje konkretnim i smelim slikama svakodnevice oslikava reflekse onoga što možemo nazvati „teretom istorije“. Ali ovaj roman ne samo da daje sasvim nesvakidašnji pogled na neke od ključnih tačaka u mapiranju naše i evropske prošlosti, nego postaje i jedan autentični savremeni refleks mita o Heri i Leandru, u pavićevskom maniru Unutrašnje strane vetra, oblikujući jezgrovitu i nedorečenu ljubavnu priču, koja je ujedno i priča o SUSRETU, (NE)NALAŽENJU, ali i traženju „zlatnog preseka“ vremena. Novi Saraj, taj imaginarijum u kojem je istovremeno sve i moguće i nemoguće, uzdiže se kao jedan od glavnih junaka ove priče koja egzistira između pseudoistorijskog, oniričkog i ljubavnog romana, a koji postaje i savremeni refleks ostvarenja utopijske/antiutopijske književne ideje o „obećanom gradu“ – Novom Jerusalimu. I dok njegovi stanovnici ili „posetioci“ lutaju prostorima „plutajućih identiteta“, on ostaje kao snažan simbol potrage za onim suštinama kojima stremimo, a koje nam i istorija i sadašnjost iznova zamagljuju.

Opis NAJNOVIJE AVANTURE IVANA ČONKINA Neverovatan uspeh romana Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina (Neprikosnoveno lice) i njeovog nastavka Pretendent na presto, koji prate avanture ‘sovjetskog Švejka’, vojnika Ivana Čonkina doneo je svetsku slavu kako autoru Vladimiru Vojnoviču, tako i samom junaku. Kroz začudne doživljaje ovog crvenoarejca književnio uverljivo, gogoljevski satirično, je razobličen jedan birokratski sistem koji je počivao na doživotnom strahu. Čitaoci širom sveta, već nekoliko decenija se pitaju – šta se dalje dešavalo sa Čonkinom? Krajem 2007. konačno se pojavio i taj dugoočekivani treći deo trilogije, Raseljeno lice, u kome se Čonkin u periodu “hladnog rata”, od 1946. se našao u Americi, nakon niza ratnih i poratnih avantura. Usput, sudbina staljinizma i samog Staljina, jednog od junaka ove knjige, biva malo ‘drugacije’ osvetljena nego u udzbenicima istorije.

Opis Knjiga koja će vas nasmejati do suza Kako god da se zvala, Rozaliji uopšte ne cvetaju ruže. U zemlju stigle i demokratske promene, a kod nje i dalje stanje redovno – opšta havarija: Sve su joj prijateljice manje-više udate, čak je i njen vanbračni šesnaestogodišnji sin počeo da dovodi devojke u kuću noću, a ona uporno ništa. I ako se ubi predajući matematiku u jednoj beogradskoj gimnaziji, srpskoj prosveti nikako da krene. Na vreme je osnovala i sopstvenu nevladinu organizaciju, međutim čim se primakne blizu nekom ozbiljnijem donatoru i prigodnoj lovi, neko joj ukrade projekat ispred nosa.

Opis DNO IZNAD BEZDNA Matijević je pisac nesumnjivo autentičnog i prepoznatljivog glasa, i tvorac jednog osobenog ispripovijedanog svijeta kakav smo slabo poznavali i do sada ga malo u srpskoj prozi imali. Taj svijet je prepoznatljiv kao naš, onaj u kojem i sa kojim živimo, ali istovremeno toliko stran, začudan i zastrašujući; bolno uvjerljiv, a nevjerovatan; svijet sa razmeđa dvaju milenijuma, s kraja jednog paklenog stoljeća; svijet domaći, ali i internacionalni; svijet čije je zlo univerzalno. Taj svijet je više obilježen vremenom nego mjestom. Izborom književnih junaka, njihovim otvaranjem i otkrivanjem iznutra, izuzetnom sposobnošću uživljavanja u najrazličitije likove i sudbine, lijepim jezičkim osjećanjem, orijentacijom na tuđ glas i govor, dvoglasnom rječju, a naročito dočaranim ispripovijedanim svijetom i sklonošću ka mračnim i razornim stranama ljudske prirode, Matijevićeva knjiga izaziva pravi estetski šok ne dopuštajući čitaocu da se tako lako oslobodi njenog duboko pesimističkog i ubjedljivog doživljaja svijeta. Matijević se okrenuo onima od kojih je svak okrenuo glavu, uživio se u duše onih kojima je duša krvavo iskidana i u koje niko ne želi da se uživi, progovorio iz njihove perspektive i njihovim jezikom, otvorio ustave njihove jeze i njihovih strahova, zavirio u njihovu ćutnju i u njihov unutarnji mrak. I u tome se pokazao majstor. Jovan Delić, Sveske Zadužbine Ive Andrića ''Andrićeva nagrada''

Opis Jedan od najboljih savremenih slovačkih romana Ozeble ruke Dušana Dušeka, jesu jedan od najčitanijih slovačkih romana poslednjih godina. Reč je o ekspresivnoj, jezički i stilski upečatljivoj priči, u kojoj glavni likovi, učitelj Pajo i njegova prijateljica iz detinjstva Tamara, tragaju za suštinom ljudskih relacija. Metafora zime, u ovoj povesti, uverljivo dostiže do svoje suptornosti, one koja ucrtava toplinu ljudskih dodira. Američki putopis, smešten u drugom delu knjige, predstavlja samo određenu protivtežnju usporenosti i statičnosti linije sećanja, pri čemu se glavno saznanje sa putovanja postaje činjenicada zebnju i strah za svoje bližnje čovek nosi u sebi gde god da krene. Užanru putopisnog dnevnika sa opisima putovanja i doživljaja Dušek potvrđuje svoj smisao za tačnost opažala, prefinjenu osećajnost i senzibilnost Prevod sa slovačkog Zdenka Valent Belić

Opis Novi roman P. Miloševića jeste uzbudljiv narativ u kojem su vrhunsko umeće pripovedanja i eksperimentalni trikovi sa formom, jezikom i samom strukturom knjige sjedinjeni u ideji formiranja posve hibridnog žanra – romana koji do poslednje stranice prolazi kroz niz metamorfoza i preispituje sopstvene konvencije, do kraja ne zadobijajući konačan oblik. A spisateljska majstorija autora naročito dolazi do izražaja u delovanju još jednog bitnog činioca, a to je moć nezaustavljive Igre. Na jednom mestu u romanu nailazimo na rečenicu glavnog protagoniste: „Trik-romanom nazivam ona dela čiji autor tobožnjim pronađenim rukopisom ili drugim pripovedačkim postupcima (trikovima) stvara iluziju da je njegova knjiga samo kopija, prevod, izdavačka redakcija nekog – obično fiktivnog – originala”. Koristeći upravo ovakav model gradnje priče, kroz različite paratekstualne markere, beleške, uputstva, intertekstualne veze, kratku istoriju romana kao trik-žanra i inkorporiranje „Izgubljenog romana Luke Milovanova Georgijevića” kao neodvojivog elementa u izgradnji narativa, autor čitaoca ostavlja zapitanim pred mnoštvom različitih puteva kojim će ga ova knjiga povesti, dok sa druge strane roman autopoetičkim pasažima svedoči o piščevim poetičkim svetovima i njegovom odnosu prema prirodi i istoriji jednog žanra. Možda je cela istorija književnosti jedan veliki trik?! Ali baš zbog toga ona je nedodirljiva, igrava, dekonstruktivna, nikad do kraja definisana ili vezana čvrstim konvencijama… Milošević je, u ideji o trik-romanu, čitaocima predstavio moć eksperimenta i dekonstrukcije, posve autentičnu tekstualnost koja žanr romana ujedno razara i redefiniše, oblikujući alternativnu stvarnost teksta u kojoj je najveći junak zapravo – IGRA! Pročitaj odlomak u PDF-u

Opis NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST 2014 Uzbudljiva knjiga čehovljevskog realizma ‘Zbirka priča Bekstvo je, u stvari,toliko dobra da o njoj ne želim da raspravljam. Ni citat, ni sinopsis pripovedaka ne bi bili dovoljni da to objasnim. Treba jednostavno sesti i pročitati ih.”- Džonatan Franzen, autor romana Korekcije. ‘Alis Mamo na samo nekoliko stranica zahvata romaneskni luk života svojih protagonista. Čitave decenije ona sabija u seriju od nekoliko stroboskopskih trenutaka, tajnovito povezanih na neopisiv način. Zajedno sa Vilijamom Trevorom, ona je jedan od živih kolosa modernog pripovedanja. Njen čehovljevski realizam, pronicljivi psihološki uvidi i instinktivni osećaj za emocionalnu aritmetiku domaćeg života uticali su na mlađe pisce različitihpoetika, od Debore Ajzenberg, preko Džonatana Franzena,do Lori Mur.” Mičiko Kakutani, The New York Times

Opis KNJIGA O UMETNOSTI I UMEĆU ŽIVOTA Kontroverzni argentinski pisac Sesar Aira (1949) spada među autore koji su najsnažnije uticali na noviju argentinsku i latinoameričku književnost. Autor je preko sedamdeset knjiga, a mnogi kritičari ga porede sa Borhesom i pominju kao najizvesnijeg argentinskog kandidata za Nobelovu nagradu. Sesar Aira je pažnju književne javnosti privukao romanom Kako sam postao monahinjaobjavljenim 1993. godine. Protagonista je mnogih svojih knjiga, među kojima izdvajamo romane Književni kongres, Čudesne kure dotora Aire, Kako sam se nasmejao, Mermer, autobiografski esej Rođendan i zbirku priča Muzički mozak, koju će uskoro na srpskom jeziku takođe objaviti Agora. Jedna od Airinih najpriznatijih knjiga, roman Epizoda iz života putujućeg slikara, tematizuje boravak nemačkog umetnika Johana Morica Rugendasa na tlu latinoameričkog kontinenta (1831-1847). Reč je o anegdotskom štivu prožetom fikcijom, a nadahnutom Rugendasovom drugom posetom tim predelima, zapravo njegovim putovanjem iz Čilea ka Buenos Airesu, u pratnji prijatelja i slikara Roberta Krauzea. Uzdižući umetnosti i putovanje kao modus vivendi, Sesar Aira istovremeno ispisuje povest o crtežu kao dokumentu i priču o čoveku i njegovom putu, sagledavajući položaj pojedinca spram poretka stvari u univerzumu. Život protagoniste sudbinski je odredio udar groma, njegovo lice ostaje unakaženo nakon nevremena u Mendosi kada doživljava preobražaj. Izmučenu migrenama i obeleženu deformitetom, svoju glavu umetnik pokriva velom i lečeći se opijumom uspeva da crtežom ovekoveči iznenadni napad Indijanaca na jedno selo. „Beležeći epizodu iz života Johana Morica Rugendasa, Sesar Aira poseže za brojnim istorijskim podacima i likovnim dokumentima, koje uobličava u živu fikciju, u nameri da čitaocu saopšti svoje stavove o umetnosti i umeću života. Naime, on u središte celokupnog opusa stavlja preispitivanje same književnosti, smatrajući da joj je mesto u popularnoj kulturi, a zadatak da bude dostupna svima.” – Bojana Kovačević Petrović Prevela sa španskog Bojana Kovačević Petrović

Opis PRIČE O MISTIČNIM STRANAMA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA Granična iskustva različite vrste, uporno vode junake nove knjige priča Aleksandra Bjelogrlića ka „poslednjim stvarima” našeg sveta, bilo da su u pitanju lične istine ili sama mogućnost saznanja. Iznoseći osam pripovednih varijacija rasutih u prostoru od psihološkog realizma do fantastike, priče iz knjige Citadela, potvrđuju činjenicu da prave knjige priča uvek u sebi nose obilje potencijalnih romana. Mešajući karte misticizma kao ključne fascinacije u životima svojih junaka, ove priče nude uverljiva putovanja kroz ovdašnjem čitaocu bliske prostore i vremena, bilo da je u pitanju još jedna optika rekapitulacije ili senčenja balkanskih užasa u XX veku, iz priče Dvostuku pohod, ili potraga za čarobnim simbolima, stešnjena između istine i iskustva života, a usred zahuktale svakodnevice u naslovnoj priči, Citadela. Nenad Šaponja

Opis ŽENA NA RAZMEĐI VEKOVA Novi roman Marije Knežević lucidno je i pronicljivo svedočanstvo jednog vremena, ali i svojevrsna parodija na takozvanu on the road prozu, u kojoj se, kroz humor čijem “listanju” ništa ne izmiče, promišljanje smisla i strast za „ lutanjem” sada prelamaju u životnoj prizmi glavne junakinje romana. Auto je roman o ženi na razmeđi vekova, o savremenom svetu koji se u turbulentnom periodu na balkanskim prostorima izmenio iz korena. Iako je junakinja na samom početku izmeštena u neki drugi, „srećniji“ prostor, i to onaj američki, pravog mesta za „normalan“ i „sređen“ život ipak nema. Time narator nastoji da pokaže kako priča jedne individue, ma gde se ta individua nalazila, može biti priča o čitavoj jednoj epohi, odnosno našoj stvarnosti. Egzistirajući između (auto)biografskog rukopisa („ja pišem svoj život“), i romaneskne „autofikcije” („ja živim svoje pisanje“), ova knjiga čitaoca uvodi u drugačije pripovedačke lavirinte, u jedan provokativan i stilski živopisan narativ gde se Amerika i Balkan jedno drugom još jednom pojavljuju kao „daleki“ i „nepristupačni“. Sve je zapravo suprotno od onoga što se podrazumeva i očekuje. „Moj auto se kreće između bivše Jugoslavije i Amerike, rata, opšte a pogotovu ljudske bede, potom famoznog američkog sna koji se u međuvremenu izmetnuo u sopstvenu karikaturu. Ponovo, nije reč o ruganju, već o nekoj vrsti vendersovskog, almodovarovskog sagledavanja.“

Opis Pred čitaocem je kapitalna knjiga koja je za kratko vreme postala bestseler u Nemačkoj, a zatim prevedena na više od 20 svetskih jezika. Opisujući izuzetno „intelektualno sazvežđe“, ova knjiga oživljava period između 1919. i 1929. kao epohu neusporedive intelektualne kreativnosti u kojoj su se prvi put javile misli onih filozofa bez kojih bi današnja filozofska misao bila sasvim drugačija – L. Vigtenštajna, V. Benjamina, M. Hajdegera i E. Kasirera, i to na način na koji četvoricu značajnih filozofa „spušta sa visina apstrakcije“. Prateći istovremeno životne okolnosti koje su zadesile ove magove filozofske misli s jedne strane, i njihov rad i dostignuća na polju filozofije s druge, Ajlenberger pokušava da pruži četiri različita tumačenja i moguća odgovora na jedno od fundamentalnih pitanja filozofije: Šta je čovek? „Mešajući biografiju sa intelektualnom istorijom, Vreme čarobnjaka otkriva katastrofu kao majku moderne filozofije. Teško je zamisliti temeljniji način razmišljanja o našem vremenu. “ — Pankaj Mishra „Fascinantno putovanje kroz živote i misli nekih od najizazovnijih filozofa dvadesetog veka: Bendžamina, Kasirera i ona dva gnomska maga koji se podudaraju, Vitgenštajna i Hajdegera. To je knjiga bogatstva, puna priča, kao i ideja, sveobuhvaćenih u finom, laganom dodiru.“ — Sarah Bakewell „A tour de force. . . Elienbergovu prelepo napisanu istoriju metafizike u ključnoj deceniji 20. veka teško je ostaviti sa strane koliko i dobar roman. Isto tako, Vreme čarobnjaka je više od prvoklasne istorije filozofije. Tkanjem dela i života ove četvorice filozofa i uspostavljanjem neočekivanih veza između njihovih najdubljih zabrinutosti, Ajlenberger otkriva nove puteve za samu filozofiju. Ovo je izuzetno postignuće.“ — Susan Neiman „Volfram Eilenberger meša istoriju i biografiju da bi stvorio nešto zaista neobično: knjigu o filozofiji, koja će vas naterati da okrećete stranicu za stranicom, ispričanu kroz živote četiri njene najkontroverznije i zbunjujuće ličnosti. Njihovi životi su u mnogim slučajevima bili toliko haotični koliko je dubok bio njihov rad, ali on ih sve oživljava na stranicama sa strašću i zastrašujućom jasnoćom. Vreme mađioničara je i obrazovanje i užitak.“ — Ruth Franklin „Uzorno delo. . . lucidno predstavljanje često teško shvatljivog razmišljanja njegovih likova i mutan jezik kojim je to izraženo čine ovu knjigu neprocenjivom za svakoga ko želi saznanje o ovim izvanrednim likovima.“ — Kirkus „Volfram Ajlenberger… spasava čudo filozofije, uklanja strah od neshvatljivog. On ne zauzima strane, već jednostavno dopušta da različiti pristupi koegzistiraju, i to je njegov kapacitet! Čini zabavnim čitati o svakom od četvorice filozofa.“ — Süddeutsche Zeitung

Opis Na kraju sveta, Ksander Ilije Bakića romaneskno je majstorstvo u kojem se celokupna drama mikrouniverzuma alternativnih svetova oslikava u motivsko-tematskoj i jezičko-stilskoj složenosti „ukroćenog haosa“ teksta. Poetičkim putokazima između pseudoistorijskog, fantastičnog i avanturističkog romana, izlazeći iz očekivanih žanrovskih granica književne fantastike (čime se ovaj autor još jednom afirmiše kao prozni pisac koji ruši čitalački „horizont očekivanja“), ali i kompleksnošću svih 25 narativnih segmenata knjige koji su nadograđeni zavodljivim slikama visokog poetskog naboja i delikatnim semantičkim bravurama, ovaj roman se poetički nastavlja na Bakićevu prethodnu knjigu priča Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe, sa kojom deli snažan značenjski stožer i centralni simbol u kreiranju Priče – a to je PUTOVANJE. Njegov glavni protagonista – vojskovođa Ksander u svojoj opsesivnoj nameri za osvajanjem i savladavanjem novih svetova, kreće se nepoznatim stazama iskušenja na kojima se suočava sa čudesnim i neistraženim biljnim, životinjskim i ljudskim svetovima i natprirodnim pojavama… Putovanje kao San, ali i kao Surovost Života postaje simbol ukrštaja fantastične književne tradicije sa istorijskom metafikcijom, psihološkog romana sa postmodernim „plutajućim subjektom“, avanturističkog romana sa fantazijom, a bogata naracija obiluje poetizacijom romanesknog žanra, zazivajući i nasleđe lirskog avangardnog romana, sada preoblikovanog u jedan sasvim novi poetički kod, zagonetan i autentičan, na šta je čitalačka publika navikla kada su prozna ostvarenja Ilije Bakića u pitanju. Ilija Bakić (1960, Vršac) savremeni je pesnik, prozni pisac i esejista, koji je značajnu afirmaciju ostvario na polju književne fantastike. Autor je brojnih proznih knjiga (u izdanju Agore pojavile su se U odvajanju i Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe), kao i poznatog leksikona 101 lice fantastike, a njegova dela zastupljena su u brojnim antologijama srpske i jugoslovenske fantastike.

Opis Roman Na stazi suza jeste treći, završni deo trilogije MAPA IZGUBLJENOG SVETA, čija su prethodna dva dela – Ponoć je u sobi uspomena i A ako umre pre nego sto se probudi? – privukla značajnu pažnju i kritike i čitalaca. Roman počiva na otklonu od urbocentričnog modela sveta, zasnovanom i oblikovanom u kratkotrajnoj ali obeležavajućoj egzistencijalnoj i erotskoj utopiji glavne junakinje. Pisarev se otvorio prema istorijskom okruženju našeg doba i ovdašnjeg prostora, iako putokazi književnosti (i tekstova) i dalje u velikoj meri oblikuju intimne svetove njegovih protagonista.

Opis SITUACIONA LOGIKA JEDNE ZGRADE Novi roman Miodraga Kajteza eksplicitna je priča o morfologiji smrti. Likovi kao da su sa one strane zivota. Sa druge strane, sam tekst romana je zarazno zabavan, naročito za književne sladokusce, humor, iako nenametljiv, ponekad je urnebesan. Situaciona logika jedne zgrade, koja se od sopstvene entropije brani žrtvujući svoje stanare, u centru je opsesivnih krugova ovog romana. Iza krimi zapleta, duboko zaronjenog u ironiju i parodiju, u čitave talase referenci spram građevine svetske književnosti, stoji priča o nekoliko opsesivnih motiva ljudske sudbine. Ironijski se poigravajući sa predznacima magijskih obreda i rituala prosveljenih kroz prepoznatljivu svakodnevicu današnjice, kroz dramaturški suverenu igru sa klimaksom i antiklimaksom same povesti, pisac nas vodi do poslednjih pitanja o slici koju naša svest prenosi iz svojih prostora u neka, sasvim druga, prostranstva. Izložba Miodraga Kajteza roman je visoke artificijelnosti i vrhunske pripovedačke umešnosti. Granica između stvarnog i nadrealnog, smehovnog i grotesknog, čudnovatog i svakodnevnog narušena je. Radnja se odvija u urbanoj sredini, prateći mikroskopski svedene epizode iz života čitave galerije likova. Ipak, junaci ovog romana kao neobični nosioci onostranih obeležja uvek su samo na korak od sveta mrtvih. Čitalac je ulovljen u književni međuprostor po kojem tumara u potrazi za mitskim predznacima u kolotečini stanovnika trospratne zgradice. Osećaj sveprisutnosti svevidećeg oka kamere ovom romanu daje posebnu notu verodostojnosti, pri čemu se suština da naslutiti posmatranjem stvari iz različitih kadrova. Miodrag Kajtez (1962) jedan je od najosobenijih srpskih pisaca srednje generacije. Kajtez je uneo sasvim nove i neočekivane tonove u savremenu srpsku prozu, a u kritici je primećen kao „srpski Džojs”. Njegovi romani Sveta porodica, Porno vežbe iAntniluftnost, stilski besprekorni, nude krajnje neobičnu i književno provokativnu viziju sveta.