Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Engleski Jezik! ACKNOWLEDGEMENTS CHAPTER 1: EARLY AMERICA The First Americans -- Mound Builders and Pueblos -- Native American Cultures The First Europeans -- Early Settlements -- Jamestown -- Massachusetts New Netherland and Maryland -- Colonial-Indian Relations -- Second Generation of British Colonies -- Settlers, Slaves and Servants The Enduring Mystery of the Anasazi CHAPTER 2: THE COLONIAL PERIOD New Peoples -- New England -- The Middle Colonies The Southern Colonies -- Society, Schools and Culture -- Emergence of Colonial Government The French and Indian War -- The Witches of Salem CHAPTER 3: THE ROAD TO INDEPENDENCE A New Colonial System -- Stamp Act -- Taxation Without Representation Townshend Acts-- Samuel Adams -- Boston `Tea Party` -- The Coercive Acts The Revolution Begins -- Common Sense and Independence -- Defeats and Victories Franco-American Alliance -- The British Move South -- Victory and Independence Loyalists During the American Revolution CHAPTER 4: THE FORMATION OF A NATIONAL GOVERNMENT State Constitutions -- Articles of Confederation -- The Problem of Expansion Constitutional Convention -- Debate and Compromise -- Ratification and the Bill of Rights President Washington -- Hamilton vs. Jefferson -- Citizen Genet and Foreign Policy Adams and Jefferson -- Louisiana and Britain -- War of 1812 The Second Great Awakening CHAPTER 5: WESTWARD EXPANSION AND REGIONAL DIFFERENCES Building Unity -- Extension of Slavery -- Latin America and the Monroe Doctrine Factionalism and Political Parties -- Nullification Crisis -- Battle of the Bank Whigs, Democrats and `Know-Nothings` -- Stirrings of Reform -- Women`s Rights Westward -- Seneca Falls CHAPTER 6: SECTIONAL CONFLICT Two Americas -- Lands of Promise -- Slavery and Sectionalism -- The Abolitionists Texas and War with Mexico -- The Compromise of 1850 -- A Divided Nation Lincoln, Douglas and Brown -- Secession and Civil War Western Advance, Eastern Stalemate -- Gettysburg to Appomattox With Malice Toward None -- Radical Reconstruction The End of Reconstruction -- Peace Democrats, Copperheads and Draft Riots CHAPTER 7: GROWTH AND TRANSFORMATION Technology and Change -- Carnegie and the Era of Steel -- Corporations and Cities Railroads, Regulations and the Tariff -- Revolution in Agriculture -- The Divided South The Last Frontier -- The Plight of the Indians -- Ambivalent Empire The Canal and the Americas -- United States and Asia CHAPTER 8: DISCONTENT AND REFORM Agrarian Distress and the Rise of Populism -- The Struggles of Labor -- The Reform Impulse Roosevelt`s Reforms -- Taft and Wilson -- A Nation of Nations CHAPTER 9: WAR, PROSPERITY AND DEPRESSION War and Neutral Rights -- United States Enters World War I -- The League of Nations Postwar Unrest -- The Booming 1920s -- Tensions Over Immigration -- Clash of Cultures The Great Depression CHAPTER 10: THE NEW DEAL AND WORLD WAR Roosevelt and the New Deal -- Unemployment -- Agriculture -- Industry and Labor The Second New Deal -- A New Coalition -- Eve of World War II Japan, Pearl Harbor and War -- The War in North Africa and Europe -- The War in the Pacific The Politics of War -- War, Victory and the Bomb -- The Rise of Industrial Unions CHAPTER 11: POSTWAR AMERICA Consensus and Change -- Cold War Aims -- Harry Truman`s Leadership Origins of the Cold War -- Containment -- The Cold War in Asia and the Middle East Eisenhower and the Cold War -- The Cold War at Home -- The Postwar Economy: 1945-1960 The Fair Deal -- Eisenhower`s Approach -- The Culture of the 1950s Origins of the Civil Rights Movement -- Desegregation CHAPTER 12: DECADES OF CHANGE Kennedy and the New Frontier -- Lyndon Johnson and the Great Society Confrontation Over Cuba -- The Space Program -- The War in Vietnam -- Detente Nixon`s Accomplishments and Defeats -- The Ford Interlude -- The Carter Years Post-Vietnam Foreign Policy -- The Civil Rights Movement 1960-1980 The Women`s Movement -- The Latino Movement The Native American Movement -- The Counter-Culture and Environmentalism CHAPTER 13: TOWARD THE 21ST CENTURY A Society in Transition -- Conservatism and the Rise of Ronald Reagan The Economy in the 1980s -- Foreign Affairs -- U.S.-Soviet Relations -- Space Shuttle Iran-Contra and Black Monday -- The Presidency of George Bush -- Budgets and Deficits End to the Cold War -- The Gulf War -- Panama and Nafta -- 1992 Presidential Election Afterword -- A Nation of Immigrants -- Third-Party and Independent Candidates CHAPTER 14: BRIEF READING LIST IN AMERICAN HISTORY

58072) PERSPECTIVES ON AMERICAN LITERATURE , Radojka Vukčević general editor , Filološki fakultet Beograd 2008 , CONTENTS : PREFACE ACKNOWLEDGMENTS. CRITICAL PERSPECTIVES A: Critical Perspectives SAS Formalism/New Criticism A Sample Opening of a Student Paper Using a Formalist Approach Psychoanalytic Criticism A Sample Opening of a Student Paper Using a Psychoanalytic Approach. Structuralism and Deconstruction. A Sample Opening of a Student Paper Using o Structuralist Approach. Deconstruction A Sample Opening of a Student Paper Using a Deconstructionist Approach. Reader-Response Criticism. A Sample Opening of a Student Paper Using a Reader-Response Approach Marxist and Feminist Criticism. A Sample Opening of a Student Paper Using o Marxist Approach Feminist Criticism Sample Opening of a Student Paper Using a Feminist Approach PERSPECTIVES ON AMERICAN COLONIAL LITERATURE AND LITERATURE OF THE NEW REPUBLIC Letters of the Early Republic Poetry. Lewis Leary: Benjamin Franklin Magazines, Criticism, and Essays Washington Irving: The Citadel Within James Fenimore Cooper and the Historical Romance. PERSPECTIVES ON AMERICAN ROMANTICISM Ralph Waldo Emerson: Ever-Returning Spring Edgar Allan Poe’s Roderik Usher Perspectives on Hawthorne: Herman Melville: On Nathaniel Hawthorne`s Tragic Vision. Hyatt H. Waggoner: Hawthorne`s Style E. EARLE STIBITZ: Irony in `The Minister`s Black Veil` TERENCE MARTIN: On Ethan Brand`s Unpardonable Sin Michael Tritt: `Young Goodman Brown` and the Psychology of Projection. JUDITH FETTERLEY: A Feminist Reading of `The Birthmark` Hawthorne and the Limits Of Romance: The Scarlet Letter The A vs. the Whale Perspectives on Melville Melville and Moby-Dick How Moby-Dick Was Written. An Epic Romance. Eric J. Sundquist: `Benito Cereno` and New World Slavery. I Loafe and Invite My Soul Perspectives on Emily Dickinson. Dickinson`s Description of Herself.. Thomas Wentworth Higginson: On Meeting Dickinson for the First Time Mabel Loomis Todd: The Character of Amherst Richard Wilbur: On Dickinson`s Sense of Privation Sandra M. Gilbert and Susan Gubar: On Dickinson`s White Dress Karl Keller: Robert Frost on Dickinson Jane Donahue Eberwein: On Making Do with Dickinson. Cynthia Griffin Wolff: On the Many Voices in Dickinson`s Poetry Paula Bennett: On `I heard a Fly buzz-when I died -`. Joan Kirkby: On the Fragility of Language in Dickinson`s Poetry Charles R. Anderson: Eroticism in `Wild Nights-Wild Nights!` Joan Burbick: Emily Dickinson and the Economics of Desire PERSPECTIVES ON AMERICAN REALISM AND NATURALISM... Mark Twain and the Novel Huckleberry Finn. Peter Brooks: The Melodrama of Consciousness. Patricia S. Yaeger: `A Language Which Nobody Understood Emancipatory Strategies in The Awakening. Two Educations: Edith Wharton and Theodore Dreiser Frank Norris, Stephen Crane. Jack London, Gertrude Stein. PERSPECTIVES ON AMERICAN MODERNISM Perspectives on O`Neill O`Neill`s Search for a `Language of the Theatre`. by Robert F. Whitman. Frenz Horst: Eugene O`Neill. Robert Hemenway: Zora Neale Hurston and the Eatonville Anthropology. Perspectives on Fitzgerald. F. Scott Fitzgerald: On the Continuity of a Writer`s Work Fitzgerald Plain Perspectives on Faulkner Sally R. Page: The Hostile Community in `A Rose for Emily`. André Bleikasten: A Private Man`s Public Voice. Cleanth Brooks: William Faulkner: Vision of Good and Evil. Irving Howe: William Faulkner: The Southern Tradition Richard Chase: Faulkner-The Great Years. Perspectives on Hemingway. Ernest Hemingway: Man On His Moral Uppers. Hemingway And His Critics. An American in Spain John Graham: Ernest Hemingway: The Meaning of Style. Moore, Cummings, Sandburg, Jeffers. Perspectives on Frost. Amy Lowell: On Frost`s Realistic Technique. Lionel Trilling: On Frost as a Terrifying Poet. Herbert R. Coursen, Jr.: A Parodic Interpretation of `Stopping by Woods on a Snowy Evening` Donald J. Greiner: On What Comes `After Apple-Picking`. Wallace Stevens`s Archetypal Hero. Ezra Pound. APENDIX Researching and Documenting a Paper about Literatur Locating Sources. An Annotated List of Standard References. Computer Searches. Notes, and Bibliographical Notes. Documenting a Paper about Literature Plagiarism. Parenthetical Citations in the Text of Your Paper. engleski jezik , mek povez, format 16,5 x 23,5 cm , 638 strana ,

U ovoj knjizi autor iznosi saznanja i dokaze da pravilno lečenje nužno sadržava barem jednu komponentu detoksikacije tela. Autor ističe da se s porastom broja vakcina sve više počelo uočavati njihovo štetno delovanje. Sve veći broj roditelja preispituje postupak kojim se prikriveno priznaje postojanje nuspojava, a javno odbacuje svaka pomisao na štetnost vakcina. Autor smatra da treba da se za održavanje zdravlja koriste prirodna sredstva, a ne vakcine. Ističe da su vakcine nepotrebne, a da je obavezno vakcinisanje napad na ustavnu slobodu svakog pojedinog čoveka. Sadržaj Predgovor 8 Povijest cjepiva 11 Velike boginje i Edvvard Jenner 11 Louis Pasteur 20 Robert Koch 23 Kritika za kraj 24 Uzroci bolesti - pleoniorfna teoriia 27 zašto nas cjepiva nikad nece moci zaštititi Postoje li uopce virusi? 37 Sastav cjepiva 43 Slika govori više od riieći 53 Dvostruko slijepe stuđne 72 Cijepljena vs. necijephena djeca 79 Velike zablude 99 Bjesnoća . . 99 Španjolska gripa 105 polionnjelitis 11.| Tetanus .128 Dif’terija .131 Hripavac 138 Ospice, mutnps, rubeola 143 Cjepivo protiv gripe - najsmrtonosnije 156 GMO (rekombinantno) cjepivo protiv hepatitisa B 169 HPV cjepivo - kako onesposobiti djevojke bez suvišnih zašto . . 176 Lov na vještice - Andrevv Wakefield 196 Brian Hooker, William Thompson i film Vaxxed (i drugi fihnovi) 203 Nepoznata junakinja - dr. )ayne Donegan 214 Kolektivni imunitet, širenje bolesti, protutijela 220 Injekcije vitamina K u rodilištu 231 Autizam = vakcinalni parazitis 236 Karcinomi i leukemiie 259 Autoimune bolesti 268 Ostale nuspojave cijeplienja 282 GcMAl i nagalaza ih zašto je umrlo osamdesetak liječnika . . . 306 Korupiija i sukob mteresa 311 l.judsko pravo na i/bor 332 Oliovi svuda oko nas 340 KI.II 355 l’nlog 357 Kazalo 361 Zbog sve većeg broja nuspojava na cjepiva, sve više ijudi uočava njihovu štetnost. Nikad kao do sada nije bilo toliko obaveznih ili preporućenih cjepiva, a u pripremi su i nova cjepiva. Ta množina cjepiva i višekratnih cijepljenja uzrokovala je sve veći broj štetnih posljedica. To je razlog zašto sve veći broj Ijudi biva osviješteno i traži da se poštuje njihovo pravo na izbor glede cijepljenja. Ipak, većina Ijudi i dalje smatra da je cijepljenje pozitivna preventiv na mjera, da je pomoglo u iskorjenjivanju nekad po život opasnih zaraznih bolesti, te da sprjećava niihovo novo pojavljivanje. Mnogi glorificiraju cjepiva tvrdnjama da su spasila živote miliiuna Ijudi. Nažalost, to je daleko od istine. Cjepiva podržavaju strućniaci, lijećmci, zdravstvene agenctje, politićke stranke, sva zdravstvena osiguravaiuca društva (državna i prolitna). a proizvode ih i na njima zaraduiu vlasnici kemijskih i tarmaceutskih tvrtki. Metodu cijepljenja podržava vehk broj istaknutih liudi i institucija - je li uopce inoguce da unatoć toine cijepljenje nije zaslužilo svoje hvaljeno civilizacijsko mjesto Saznanja iznesena u ovoj knuzi daiu takvu, sasvnn diugačiju sliku. Cjepiva su mješavina neuroloških ottova (žna, aluniinij, forinaldehid, polisorbat, mononatrijev glutaminat), bioloških izazivaća bolcsti (virusa, bakterija, toksina) i stanica evoluciiski naiiazlićitinh živdi organizama (ptica, sisavaca i Ijudi). Već "koktel’ takvih tvaii pobuduje sumnju u pozitivnu kvalitetu konačnog proizvoda. U knjizi su iznesem znanstveni radovi u kojima ie dokazana uzroćno-posljedićna povezanost cjepiva i ninogili holcsti. npi alctgiia, astme, reumatoidnog artritisa, dijabetesa, Alzhcunciovc bolesti. inultiple skleroze, karcinoma, leukemije, ali i autizma koji se mti nc naziva bolest već razvojni poremećaj. Jedan od vecih pioblema je taj što sc cjeptva u organizam unose izravno, numo probavmh ili respiratornih organa kojima je svakodnevna uloga primarna obrada unesenth tvari te posljedićna zaštita orgamzma. Najveći broj cjepiva primaju djeca. A djeci se tek razvija imunološki sustav. Ranjiva su, njihov imunitet i posebno takozvana krvno-moždana barijera nisu razvijeni, te većina otrova brže prodire u njihov središnji živčani sustav. Nažalost, sve te probleme ne uočava većina pedijatara koji su odgovorni za zdravlje povjerenih im malih pacijenata. Ova knjiga daje jasnu poruku: Cjepiva su štetna i neučinkovita; ona su posve nepotrebna! ****

Pun naslov: PORT ENGINEERING Third Edition Autor: PER BRUUN with contributions by: E.G. Frankel Massachusetts Institute of Technology O.G. Houmb Norwegian Institute of Technology G. Moe Norwegian Institute of Technology E. Bratteland Norwegian Institute of Technology • Izdavač: Gulf Publishing Company, o Book Division, Houston, o London Paris ,Tokyo • Godina izdanja: 1981., Third Edition • Jezik: Engleski • Format: 7’5” x 10’2” (19cm x 26cm ) • Oprema:Tvvrdi povez, plastificiran, bogato ilustrovan crtežima i fotografijama. • Broj strana:787 • Stanje: Knjiga je malo korišćena, u odličnom stanju, skoro kao nova.Na prednjem podlisku na 2 mesta ispisan broj 2216 i spolja na hrbatu (jedva vidljivo) . • •*¨*✿✿¸¸.•*¨*✿✿¬¸.•*•*¨*✿✿¸¸.•*¨*✿✿¬¸.• Knjiga Port Engineering je u sadasnjem trenutku najkompletniji izvor informacija za projektovanje i izvodjenje Luka. •*¨*✿✿¸¸.•*¨*✿✿¬¸.•*•*¨*✿✿¸¸.•*¨*✿✿¬¸.• Review This third edition of Port engineering reaffirms the book`s stature as the most comprehensive, up-to-date source of poor planning, design, and engineering information available. New material on the latest trends in shipping technology, navigation techniques and transportation procedures, or development, and economics makes Port engineering the essential state-of-the-art reference in the specialized yet vital field. The book`s broad coverage is now greatly expanded with more than 120 new figures, tables, graphs, etc.,: new information on portal layout and site selection: optimal dimensions of maritime fairways and shallow seas and sea straits: and the latest advances in Breakwater, Mooring, and fendering design. This third edition also describes the most recent developments in dredging technology, including the environmental aspects of disposal of dredged material, Littoral drift and sedimentation problems are examined in detail to help engineers plan and maintain a port by dredging or bypassing. In addition this work relates Port engineering to coastal geomorphology-geology, geography, and geophysics-to provide a better understanding of the influence of wins, waves, and currents on Shoreline and coastal zone development. Because of the accelerated activity and offshore energy exploration, this new edition offers the latest research findings on ways statistics and methods for calculating current and wave forces on offshore structures`. New appendices and contributions by some of the world’s foremost researchers and practicing port/ocean engineers make Port Engineering, Third Edition, the most complete and current source of port engineering information you can find. Per Bruun The author holds an M.S. degree in port engineering and a D.Sc. degree in coastal engineering from the Technical University of Denmark. He has served with the Ministry of Public Works in Denmark, as a lecturer in port and coastal engineering at the Technical University of Denmark, as head of the Department of Coastal Engineering at the University of Florida (where he established the Florida Coastal Research Laboratory), and as professor of port engineering at the Norwegian Institute of Technology. Dr. Bruun has served on several committees of the Permanent International Association of Navigation Congresses (PIANC) and has chaired the Proceedings of the International Conference on Port and Ocean Engineering Under Arctic Conditions (POAC). ln 1980 he received a doctorate honoris causa in port and coastal engineering from the University of Santander, Spain. CONTENTS Preface, XI Introduction: Modern Trends in Port Engineering 1  Transport of Ore, 4  Unitized Transport, 7  Future Port Development, 8 Chapter 1 Part 1. Port and Shipping Technology and Economics. 17 by E. G. Frankel  Developments in Port Operations and Technology, 20  Unitized Cargo Transfer and Handling , 21  Barge Handling, 23  Warehouse, 23  Bulk Handling and Transfer, 23  Liquid Bulk Cargo, 24  Dry Bulk Cargo, 24  Special and General Cargo Handling and Transfer, 25  Port Planning Methods and Models , 27  Environmental Impact on Port Development and Operations, 30  Analysis of Port Operations-Container Shipping and Terminal , 31  Shipping Technology Development , 33  Objectives in Ocean Transport Technology, 37  Container Ships , 39  Port Pricing , 42  Port Economics, 42 Part 2. Site Selection. 54  Area Requirements, 54  Environmental Parameters Affecting Port and Ship Operation and Behavior, 55  Wind Analyses, 56  Wave Analyses, Data, and Statistics, 61  Encounter Probability of Storm Durations, 71  Seiches, 71  Slowdrift, 73  Storm Surges, 74  Current Analyses, 74  Visibility, 75  Ice, 75 Chapter 2 Port Navigation and Hydraulics. 80  Harbor Entrances and Channels , 80  Turning Basins, 91  Harbor Hydraulics, 92  Current Action, 93  Wave Action in Ports, 94  Long-Period Waves , Basic Conditions, 103  Measures Against Wave Action in Ports , 108  Floating and Transportable Breakwaters, 125 Appendix A Optimal Layout Dimensions of Maritime Fairways in Shallow Seas, Sea Straits, and Maritime Waterways. 139. Chapter 3 Breakwaters, Jetties, and Piers. 156  Wave Forces on a Vertical Wall Breakwater, 157  New Breakwater Activities, 169  Rubble-m.ound Breakwaters, 17 4  Design Wave Height, 187  Recent Developments of Armor Block, 192  New Design Principles (1980) , 195  Latest Design Developments in Mound Breakwaters, 203  Unit and Armor Stability, 213  Damage to Mound Breakwaters, 217  Data Needed for Design , 219  Practical Aspects of Design and Construction of Breakwaters, 220  Up rush-Examples of Tests, 223  Permeable and Submerged Breakwaters, 230  Use of Prefabricated and Prestressed Structures, 231  Economic Feasibility; Optimum Design , 234  Open-sea and Pier Facilities , 235 Appendix B Part 1. Latest Developments in Wave Statistics. 253 by 0. G. Houmb Part 2. Latest Developments in Wave and Current Forces. . . . 271 by G. Moe Part 3. Wave Forces on Vertical-Wall Breakwaters in Deep Water .. 295 by S. Nagai Chapter 4. Wharves, Quays, Fenders, Dolphins, and Mooring Devices. 303  Layout of Quays and Wharves , 303  Walls Classified According to Hydraulic Performance, 309  Walls Classified According to Method of Absorbing Earth Pressure , 325  Berthing and Mooring Forces on Structures, 330  Forces on Vessels at Berth , 331  Fenders, 331  Dolphins , 336  Moorings, 342  Forced Fendering , 349  Pontoon-Wharves and Piers , 356  Transport Equipment, 358  Terminals , 363  Artificial Islands , 371  Design Considerations for LNG Terminals, 376  Ferry Terminals , 380 Appendix C Part 1. Pile Foundations. 387 by N. Janbu, L. Bjerrum, B. Kjaernsli Part 2. Anchored Bulkheads. 393 by N. Janbu, L. Bjerrum, B. Kjaernsli Part 3. Berthing Maneuvers. 406 by F. Vasco Costa Chapter 5. Transportation Systems. . . . . . . . . . . 423  Transportation vs . Transfer, 424  Conventional Transport, 425  Unitization Container and Pallet System , 427  The Future Development of Container Transport, 445  Special Vessels, 447  The Future Development of Bulk Transport, 448  Pallet System , 452  Comparative Cost Figures for Various Systems, 459  Factors Determining Port Capacity, 461  Application of Queuing Models to Ship Turnaround Time, 466  Port Transportation Studies (IBRB), 472 Appendix D Optimizing Container Ships and Their Terminals. 478 by S. Erichsen Chapter 6 Littoral Drift and Sedimentation Problems. 493  Computation of Longshore Transport (Bijker Method). 496  Littoral Barriers on Shores, 508  Littoral Drifts and Coastal Structures , 512  Principles Involved in By-Passing by Tidal Flow Actions, 519  Tracing, 525  Sediment Problems in Estuaries, 525  Shoaling of Estuaries, 528  Sand Waves on the Bottom, 554 Appendix E Use of Tracers in Harbor, Coast, and Ocean Engineering. 564 Chapter 7. Coastal Geomorphology vs. Port Engineering. 577  Static and Evolutionary Descriptions, 579  Dynamic Approach , 580  Influence of Rise in Sea Level , 581  Shore Geometry, 584  Development of Beach Profiles , 595  Equilibrium Profiles of Beach and Offshore Bottom, 596  Uprush/Downrush and Profile Development, 606  Influence of Port Installations on Coastal Morphological Development, 618  Recent Developments in Coastal Geomorphology, 637 Chapter 8. Tidal Inlets on Alluvial Shores.  Tidal Hydraulics, 642  By-Passing Plants , 655  Future Development of By-Passing , 656  Cross-Sectional Stability, 658  Importance of the DIM or AIM Ratio , 667  Design Procedure for Tidal Inlets on Alluvial Shores , 676 Chapter 9. Dredging Technology.  Types of Dredges, 680  Cutters and Boosters, 689  Hydraulic Dredging, 692  Dredging of Navigation Channels, 694  Agitation Dredging, New Versions of an Old Method, 696  Dredging for Landfills, 704  Deepwater Dredging For Minerals, 708  Environmental Problems in Hydraulic Dredging Operations, 712  Rock Dredging, 714  Drilling and Blasting Systems and Principles, 718  Disposal Problems, 724  Dredging Economics, 727 Chapter 10. Fishing Ports and Small Craft Harbors. 732  Establishment of Fisheries, 732  Requirements of Harbor Facilities, 735  Processing Facilities for Fish and Fish Products, 743  Small Craft Harbors, 750  Floating Berths, 753  Concrete Floats, 756 Appendix F Fishery Harbor Planning. 760 by M. Breimer, J. Engstrom, L. 0. Engra/1, WJ. Guckian, N. W van der Haaze/, J. van der Waad Index. 776

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Hedrick Smith je učinio ono što bismo svi željeli da možemo: otišao je u Rusiju i obratio se ljudima. Nad samovarima koji se paraju, u skučenim stanovima i na zemljanim podovima, razgovarao je sa seljacima i birokratima, umjetnicima i službenicima. Proučavao je njihove običaje i njihove vlade te s nama dijeli svoje fascinantne uvide i svježe perspektive. Hedrick Smith bivši je novinar New York Timesa, dobitnik Pulitzerove nagrade i producent i dopisnik, dobitnik nagrade Emmy.[1] Nakon što je 26 godina radio u The New York Timesu od 1962. do 1988. kao dopisnik, urednik i šef ureda u Moskvi i Washingtonu, Smith je 1989. prešao na televiziju, izvještavajući i producirajući više od 50 sati dugotrajnih dokumentaraca za PBS tijekom sljedećeg razdoblja. 25 godina o temama od unutarnje priče o teroristima koji su organizirali napade 11. rujna i Gorbačovljevu perestrojku do Wall Streeta, Walmarta i Democracy Rebellion građanskih reformskih pokreta. Smith je autor pet najprodavanijih knjiga uključujući Ruse, The Power Game: How Washington Works, and Who Stole the American Dream?, te koautor nekoliko drugih knjiga, uključujući The Pentagon Papers [2] i Reagan: The Man, the predsjednik[3]. Smith je trenutno izvršni urednik web stranice ReclaimTheAmericanDream.org i YouTube kanala The People vs. The Politicians. Rani život i obrazovanje Smith je rođen 9. srpnja 1933. u Kilmacolmu u Škotskoj. Školovao se u The Choate School (sada Choate Rosemary Hall) u Wallingfordu, Connecticut i na Williams Collegeu, gdje je stekao diplomu B.A. Doktorirao je američku povijest i književnost 1955. Od 1955. do 1956. Smith je radio diplomski rad iz PPE (Politika, filozofija i ekonomija) kao Fulbrightov stipendist na Sveučilištu Oxford. Služio je u američkim zračnim snagama od 1956. do 1959. Godine 1969. osvojio je Niemanovu stipendiju za studij na Sveučilištu Harvard, koncentrirajući se na ruske studije. Novinska karijera Smithova karijera u tiskanom novinarstvu započela je 1950-ih, s ljetnim poslovima mladog izvjestitelja za The Greenville (S.C.) News. Nakon koledža i tri godine služenja u Zračnim snagama SAD-a, Smith se pridružio United Press Internationalu 1959., služeći u uredima u Memphisu, Nashvilleu i Atlanti. Početkom 1960-ih Smith je započeo svoj dugi mandat u The New York Timesu pokrivajući Martina Luthera Kinga Jr., Johna Lewisa i borbu za građanska prava, uključujući žarišta poput Birminghama, desegregaciju Ole Miss i Marš na Washington. [4] Kao strani dopisnik, Smith je izvještavao o Vijetnamskom ratu u Saigonu (1963.-64.), o regiji Bliskog istoka sa sjedištem u Kairu (1964.-66.) i o hladnom ratu iz Washingtona (1967.-70.) i Moskve (1971.). -74). Smith je 1974. dobio Pulitzerovu nagradu za međunarodno izvještavanje iz Rusije i istočne Europe. Godine 1971. Smith i kolega novinar New York Timesa Neil Sheehan bili su članovi tima dobitnika Pulitzerove nagrade koji je producirao seriju Pentagonovih dokumenata, temeljenu na strogo tajnoj povijesti ministra obrane Roberta McNamare o Vijetnamskom ratu pod četiri američka predsjednika. Prije objavljivanja, Smith i Sheehan proveli su više od tri mjeseca proučavajući 7000 stranica povjerljivih dokumenata i povijesti, skrivajući se od vlade u njujorškom hotelu 6th Avenue Hilton pod lažnim imenom. Prisjećajući se svog rada sa Sheehanom na Pentagonovim dokumentima, Smith je rekao: `Ono što je Neil Sheehan učinio jest da je javnosti donio obračun s istinom. Bilo mi je pravo zadovoljstvo i prava čast što sam se zabavio i imao uspjeha u dijeljenju iskustvo s Neilom Sheehanom.”[5] Godine 1975. Smith je postao zamjenik nacionalnog urednika Timesa, a zatim je postao šef ureda u Washingtonu (1976.-79.) i glavni dopisnik iz Washingtona (1979.-88.). Tijekom svojih turneja po Washingtonu pokrivao je pet američkih predsjednika i njihove administracije. knjige Smithova knjiga Rusi (1976.), temeljena na godinama koje je proveo kao šef moskovskog ureda New York Timesa od 1971. do 1974., bila je američki bestseler broj 1. Preveden je na 16 jezika i naširoko se koristi u sveučilišnim tečajevima. Njegova sljedeća knjiga, The Power Game: How Washington Works (1988.), bila je još jedan veliki bestseler. U video obilasku Bijele kuće, C-SPAN je snimio knjigu kako stoji na noćnom stoliću predsjednika Clintona. Postala je politička biblija za mnoge novoizabrane članove Kongresa i njihovo osoblje. Gotovo tri desetljeća nakon svoje prve moskovske turneje, Smith se vratio u Rusiju kako bi svjedočio raspadu sovjetskog komunizma i raspadu starog Sovjetskog Saveza. U Novim Rusima (1991.) Smith je iz prve ruke opisao dramatične političke i ekonomske reforme Mihaila Gorbačova poznate kao perestrojka. Tijekom proteklih 25 godina, Smith se usredotočio na američku domaću scenu, produciravši dvije knjige – Rethinking America (1995.) i Who Stole the American Dream? (2012.) koji pružaju proširena izvješća i analize o uzrocima naglog porasta ekonomske nejednakosti u Sjedinjenim Državama i njihovom sve disfunkcionalnijem političkom sustavu, kao i naporima da se vrati veća pravednost, transparentnost i uključenost u američko gospodarstvo i američku politiku. Televizijske produkcije 1989.-1990., Smith je pretvorio svoju najprodavaniju knjigu The Power Game u četverosatnu dokumentarnu seriju koja daje njegovu unutarnju analizu o tome kako politika moći funkcionira - ili ne funkcionira - u Washingtonu i pokrenuo je 25-godišnju televizijsku produkciju karijere koja je generirala 26 specijala u udarnom terminu i mini-serija za PBS. Smith je uslijedio s pionirskom PBS-ovom četverosatnom dokumentarnom serijom Unutar Gorbačovljevog SSSR-a, iskorištavajući svoje poznavanje ruske povijesti i sposobnost vođenja TV intervjua na ruskom kako bi dobio prvi široki pogled američke televizije iznutra na Gorbačovljevu reformsku kampanju perestrojke Ta je serija osvojila prestižnu Columbiju - Dupont Gold Baton, ili glavna nagrada, za najbolji program javnih pitanja na američkoj televiziji 1991. Smith je osvojio sve glavne televizijske nagrade s drugim PBS programima. Dobio je nacionalne Emmyje za The Wall Street Fix (2003.) i Can You Afford to Retire? (2006.) koju je kreirao za PBS Frontline. Još su dva njegova programa osvojila nominacije za Emmyja - Kritično stanje (2000.), trosatno ispitivanje američkog zdravstvenog sustava, i Oporezuj me ako možeš (2004.), jednosatno istraživanje poreznih izbjegavanja korporacija i bogati. Godine 2002. Smith je podijelio prestižnu zlatnu palicu duPont-Columbia za Inside the Terror Network, njegov detaljan prikaz bombaša Al Qaide koji organiziraju, obučavaju i pripremaju svoj napad na SAD 11. rujna 2001. Zajedno s Frontline istraživačkim razotkrivanjima kao što je Bigger Than Enron (2002), Je li Wal-Mart dobar za Ameriku? (2004.) Spiying on the Home Front (2007.) i Poisoned Waters (2009.), jedna karakteristična značajka Smithovog televizijskog izvještavanja je njegov fokus ne samo na ispitivanje problema, već iu Seeking Solutions (1999.), njegovoj mini-seriji o nasilju među tinejdžerima i zločin iz mržnje, koji koristi Ministarstvo pravosuđa i kongresni odbori; Making Schools Work (2005), dvosatni specijal o učinkovitim obrazovnim programima koji pospješuju uspjeh učenika; i Surviving the Bottom Line (1998.) četverosatni izvještaj koji uspoređuje pravednost američkog gospodarstva s Njemačkom, Japanom i Kinom. Ti su programi donijeli Smithu i njegovom produkcijskom timu nagrade za javnu službu od Zaklade Sidney Hillman i od Sigma Delta Chi, nacionalnog počasnog društva novinara. Njegov najnoviji dokumentarac PBS-a The Democracy Rebellion (2020.) pokazuje kako su građanski pokreti na najnižem nivou izazvali ukorijenjene političare i moćne mešetare da dobiju reforme izbornog zakona protiv mračnog novca, falsifikata ili potiskivanja glasova te da slomljenu američku demokraciju učine pravednijom, otvorenijom i inkluzivnijom . Sada se prikazuje 24/7 na Smithovom YouTube kanalu, `The People vs the Politicians.` Tijekom 25 godina, gledatelji PBS-a također su upoznali Hedricka Smitha kao redovitog panelista na Washington Week in Review i kao posebnog dopisnika za The NewsHour s Jimom Lehrerom. Nagrade, počasti i organizacije Smith je dobio Fulbrightovu stipendiju za studij politike, filozofije i ekonomije (PPE) na Sveučilištu Oxford 1955. Godine 1969. osvojio je stipendiju Nieman za studij na Sveučilištu Harvard, koncentrirajući se na ruske studije. Godine 1971. bio je član tima koji je osvojio Pulitzerovu nagradu za svoj rad na Pentagonovim dokumentima.[6] Dobitnik je Pulitzerove nagrade za međunarodno izvještavanje 1974. za priče iz Rusije i istočne Europe. Smith je također osvojio mnoge televizijske nagrade. Njegove emisije Frontline, The Wall Street Fix i Can You Afford to Retire? osvojio je Emmyja i dvije druge nagrade, a njegove serije Frontline, Critical Condition i Tax Me If You Can bile su nominirane. Dvaput je osvojio ili podijelio zlatnu palicu Columbia-Dupont za najbolji ovogodišnji program o odnosima s javnošću na američkoj televiziji. Također je osvojio nagrade George Polk, George Peabody i Hillman za svoju izvrsnost u izvještavanju, zajedno s dvjema nacionalnim nagradama za javnu službu.[6] Smith je član Phi Beta Kappa i Gridiron Cluba.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Manji format! Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 — , 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto isped njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju — NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rudolf Steiner / Rudolf Štajner /: REINKARNACIJA I KARMA : KAKO DELUJE KARMA Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 — , 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto isped njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju — NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam.

Detalji predmeta Stanje Polovno Odlično očuvano, formula 1, auto trke Nürburgring Prijeđi na navigacijuPrijeđi na pretraživanje Nürburgring Circuit Nürburgring-2002-vs-1927.svg Mjesto Nürburg, Falačko Porajnje Država Flag of Germany.svg Njemačka Vremenska zona GMT+1 Koordinati 50°20′32″N 6°57′8″E Glavna događanja Formula 1 Superbike svjetsko prvenstvo Deutsche Tourenwagen Masters 24 sata Nürburgringa 1000 km Nürburgringa ADAC Formula 4 Nürburgring je trkača staza u Njemačkoj, te je trenutno domaćin Velike nagrade Eifela u Formuli 1. Izgradnja prve, dugačke i zastrašujuće Nordschleife (sjeverna petlja) izvedbe staze Nürburgring završena je u proljeće 1927. godine, u blizini srednjovjekovnog Nürburg dvorca u podnožju Eifel planina, kao veliki projekt tadašnjeg ustrojstva države. Pod hitno su trebala nova radna mjesta nakon rata, a njemačka autoindustrija nije imala pravi testni poligon osim novoizgrađenih dijelova autobahna. Sjeverna petlja bila je duga 28 kilometara s više od 300 metara visinske razlike. Staru stazu je Jackie Stewart nazivao ”zelenim paklom”. Stara staza je imala četiri konfiguracije, sjevernu, istočnu, ciljnu i betonsku petlju. U periodu od 1982. do 1983. godine izgrađena je nova staza, a stara, sjeverna petlja se i dalje koristi za različita utrkivanja, testiranja, te je otvorena i za turističke posjete. Sadržaj 1 Nordschleife 1.1 Konfiguracija staze 1.2 Formula 1 2 Südschleife 2.1 Konfiguracija staze 2.2 Formula 1 3 Izvori 4 Vanjske poveznice Nordschleife Konfiguracija staze [1] Formula 1 Nordschleife se kalendaru Svjetskog prvenstva Formule 1 pridružila 1951. godine, ugostivši prvu Veliku nagradu Njemačke modernog doba. Prvu sezonu Njemačka je propustila zbog zabrane učešća u međunarodnim sportskim natjecanjima do 1951. godine. Nordschleife staza, koja će dijelom kasnije biti Nürburgring kakav danas poznajemo, bila je izazovna i opasna staza, na kojoj je u eri Svjetskog prvenstva prvi put pobijedio Alberto Ascari, što je ujedno i njegova prva pobjeda u Formuli 1. Od 1951. godine Nordschleife staza bila je redovan domaćin utrka za Veliku nagradu Njemačke, s izuzetkom 1959. godine, kada se vozilo na stazi AVUS u Berlinu. Kako su se poboljšavale performanse bolida, tako su staze poput Nordschleifea postajale opasnije za sve brže bolide Formule 1. Godine 1967. Hohenrain šikana je dodana prije startno ciljne ravnine kako bi se smanjila brzina bolida po ulasku u pit lane. Navedena šikana je još povećala dužinu staze za 25 metara. Čak ni izmjene koje bi usporile stazu nisu spriječile Jackieja Stewarta da ju naziva zelenim paklom nakon što je pobijedio 1968. godine, na utrci praćenoj jakom kišom i gustom maglom. Godine 1970., nakon pogibije Piersa Couragea na stazi Zandvoort, vozači su odlučili bojkotirati Nürburgring ako se ne urade značajne izmjene koje će povećati sigurnost na stazi, izmjene kakvim se pristupilo na stazi Spa godinu ranije. Kako nije bilo moguće izvesti bilo kakve izmjene u tako kratkom vremenu, Velika nagrada Njemačke 1970. godine održana je na već renoviranoj stazi Hockenheimring. U skladu sa zahtjevima vozača Nordschleife staza je renovirana, poravnate su izbočine i staza je izglađena, a ugrađene su i zaštitne barijere. Staza je ispravljena, smanjen je broj zavoja i Nürburgring je bio spreman za ugostiti još šest utrka za Veliku nagradu Njemačke u periodu od 1971. do 1976. godine. Kroz tih šest godina na stazi su se radile i druga poboljšanja, ukidali su se ”skokovi”, staza se širila i ispravljala, no staza je dalje bila okružena zelenilom, dugačka i opasna za voziti. Zahtjeve vozača i FIA-e za dodatne modifikacije bilo je teško ispuniti, koliko zbog enormnih troškova, toliko i zbog krajolika u kojem je sama staza smještena. Staza Nordschleife je svojom konfiguracijom zahtijevala gotovo pet puta više osoblja na stazi nego neke druge staze u kalendaru, a i medijsko praćenje utrke je bilo izuzetno komplicirano i gotovo neisplativo. Zbog svega navedenog, i nesreće koja se desila Nikiju Laudi 1976. godine, utrka održana te godine bila je posljednja utrka na sjevernoj petlji Nürburgring staze.[2] Südschleife Konfiguracija staze Formula 1 Izvori Nürburgring Nordschleife – “Zeleni pakao” opasnosti, ali i ovisnosti GP1 Objavljeno 6. listopada 2020. Pristupljeno 10. listopada 2020. VN Eifela: Poznata, a nepoznata GP1 Objavljeno 7. listopada 2020. Pristupljeno 10. listopada 2020. Vanjske poveznice Nürburgring – StatsF1 Kategorije: Staze za auto-moto utrkeStaze Formule 1

U častv 60. godišnjice Saveza komunista Jugoslavije Proučavanjem, djela akademika dr Grge Novaka a posebno onih 0 prošlosti srednje Dalmacije i njenih otoka, primjerice Hvara 1 Visa, uočljivo je da on nije stigao da šire objasni mukotrpan život i rad obalnih i otočkih težaka, ribara i radnika, pogotovo u međuratnom razdoblju. Na trud njihovih predaka ukazuju količinski i dužinski neizmjerne, rukom izgrađene gomile. Pomoću njih su oni na pobrđima i po »poljima« onemogućavali prirodno-erozivno djelovanje, a da bi prokrčili tlo, odvajali zemlju od kamena, te silnim znojem zasadili terasaste vinograde maslinjake i površine pod aromatičnim biljem. Iz redova siromašnih i srednjih težaka, najčešće željnih i tvrda kruha, ponikle su mase profesionalnih i sezonskih ribara, te najamnih radnika svih vrsta. Njihovim znojem podignute su luke i najljepše zgrade u naseljima, njihovim otporom suzbijane su talijanske denacionalizatorsko-asimilatorske težnje, a njihova borba i prolivena krv doprinijeli su osnivanju nove države Srba, Hrvata i Slovenaca. U monarhističkoj Jugoslaviji navedene socijalne grupacije bezdušno su iskorištavane i izigravane. Na viškom otočju, pripadnici viške težačke grupacije, usprkos žustroj i upornoj borbi, grubo su izigrani od monarhističkog režima, a sve građanske stranke i crkveni krugovi nastojali su, bez trajnijeg uspjeha, da onemoguće razvitak i djelovanje komiško-općinskog radničko-težačko- -ribarskog bloka, predvodnika siromašnih i većeg dijela srednje egzistentnih slojeva. To povijesno razdoblje između dva svjetska rata autor je obradio u djelu koje mu je omogućilo da bolje shvati kasnija lokalna i zbivanja šireg značenja koja su se na viškom otočju odigrala tijekom narodnooslobodilačke borbe (NOB-e). Međutim, novčani i drugi uvjeti omogućavaju da se sada objavi ovo djelo, koje obuhvata čitav period NOB-e, uz prethodne sažete SADRŽAJ Strana PREDGOVOR UVODNI PODACI Viško otočje u historiografiji 20. stoljeća Opći podaci geografskog karaktera Neke značajke međuratnih prilika DIO PRVI ETAPA VIŠKO-OTOCKOG ZNAČENJA (od sloma u travnju 1941. do kapitulacije Italije 9. rujna 1943) Glava I ORGANIZACIONO STANJE KPH I PROMJENE 1941. GODINE Partijske organizacije Organizacije SKOJ-a Oslonac na mase Procjene predvodničkih snaga Glava II POČETAK DRUGE TALIJANSKE OKUPACIJE I ANEKSIJE Stanje do dolaska okupatora Uspostavljanje talijanske okupacije Aneksija i početne mjere Glava III ORGANIZIRANJE AKTIVNOG OTPORA I PRVE ŽRTVE Početne aktivnosti i širenje utjecaja komunista Hapšenja, prvi ilegalci i smrt Mladena Ivulić-Burela Poziv KPJ na oružani ustanak i pripreme na otočju Lik i pogibija Ante Brajčića, prvog viško-otočkog borca u NOP odredima na kopnu Glava IV AKTIVNOSTI ZA SIRENJE ORGANIZIRANOSTI NOP-a Ilegalno prevoženje dobrovoljaca ribarskim brodovima sredinom kolovoza 1941. godine Organiziranje otpora talijanskoj politici odnarođivanja Mjere za jačanje aktivnosti Paljenje tvornice sardina »Braća Mardešić« u Komiži Protutalijanske demonstracije komiških žena 10. prosinca 1941. Stanje NOP-a na viškom otočju koncem 1941. godine Glava V PRIPREME ZA UPUĆIVANJE DOBROVOLJACA U NOP ODREDE NA KOPNU Talijanska kaznena ekspedicija na otoku Visu početkom 1942. godine - 71 Jakov Radišić-Malenko žrtva talijanske zasjede . . . . . . . 74 Napori za uspostavljanje ilegalnih pomorskih kanala za prebacivanje dobrovoljaca u NOP odrede na kopnu Glava VI ORGANIZIRANOST NOP-a U 1942. GODINI Osnivanje Kotarskog komiteta KPH za viški kotar i organizaciono stanje Organizacije SKOJ-a Osnivanje i razvitak Saveza mlade generacije (SMG) Odbori narodne pomoći Osnivanje narodnooslobodilačkih odbora, masovnih i političkih organizacija Važnije aktivnosti Glava VII RAZVITAK I DJELOVANJE ORGANA NARODNE VLASTI DO KAPITULACIJE ITALIJE Opći podaci Specifičnosti u razvitku ilegalnog sistema narodne vlasti Djelatnost narodnooslobodilačkih odbora u omasovljavanju NOP-a Organizacioni oblici Ilegalna tehnika i tisak Sadržaji »Izvještaja« Ekonomske prilike i mjere Narodnooslobodilački fond Narodno sudstvo i njegove mjere Glava Vili RAZVITAK I DJELOVANJE PARTIJSKIH I MASOVNIH ORGANIZACIJA U 1943. GODINI DO OSLOBOĐENJA VIŠKOG KOTARA Strana Partijske organizacije Organizacije SKOJ-a i USAOH-a Masovne organizacije NOP-a Najvažnije aktivnosti za razvitak i učvršćenje NOP-a Glava IX PROCES DOBROVOLJNOG STUPANJA U NOP ODREDE NA KOPNU I ILEGALNA PREVOŽENJA (od početka NOB-e do 8. rujna 1943) Mogućnosti i teškoće Ilegalni kanal sa Splitom i napori za povoljnija rješenja Ilegalni kanal s trogirsko-rogozničkim područjem Ilegalni kanal viško-hvarsko-biokovsko područje Zbirni rezultati Glava X DOGAĐAJI I STANJE PRED KAPITULACIJU ITALIJE Herojska smrt Nikole Marinković-Topa Osnivanje Viškog udarnog bataljona i »Leteće čete« Razoružanje posade izvidno-signalne stanice na brdu Hum Kaznena ekspedicija, represalije i strijeljanje 20 talaca Predaja posada talijanskih garnizona i stanje NOP-a DIO DRUGI ETAPA HISTORIJSKOG ZNAČENJA (od 9. rujna 1943. do 26. listopada 1944) Podjela etape Glava XI PRERASTANJE ZNAČENJA OTOKA VISA DO ODLUKE O NJEGOVOJ UPORNOJ OBRANI Mjere narodne vlasti na oslobođenom području Obrambene mjere i osnivanje novih viških jedinica —r Prvi viški bataljon — »Leteća četa«; dvije samostalne čete; Komanda otoka — Viška flotila . . — Drugi viški bataljon — Treći viški bataljon — Viški dobrovoljački bataljon Uspostavljanje prvih veza sa saveznicima u južnoj Italiji Porast značenja otoka Visa do konca njemačke jesenje ofenzive . . . 208 Kako je donijeta konačna odluka VS NOV i POJ o upornoj obrani otoka Visa Glava XII PRETVARANJE OTOKA U SNAŽNU BAZU NOVJ Uloga 26. divizije, ostalih jedinica i stanovništva u utvrđivanju otoka Razvitak Mornarice NOVJ s osloncem na otok Vis Vojno-pozadinska organizacija i zadaci Saveznički dijelovi i njihova uloga Viški aerodrom, saveznička i zračna baza NOVJ Sistem veza — Pomorsko-saobraćajni pravci i veze — Veze tehničkim sredstvima (signalne, telefonsko-telegrafske, radio-veze — Tanjugova djelatnost na otoku Visu Glava XIII ULOGA OTOKA VISA U RAZBIJANJU NJEMAČKE PREVLASTI NA JADRANU I NAPADNE AKTIVNOSTI S OTOKA Raznovrsnosti značenja otoka Visa Njemački planovi za osvajanje otoka i njihove važnije aktivnosti . . . 273 Planovi za napadne aktivnosti s otoka Visa Desantni diverzioni prepadi Desantno-prepadne operacije ograničenih razmjera —• Desantni prepad na otok Mljet — Desantno-prepadna operacija na otoku Korčuli — Desantni prepad na otok Šoltu —■ Tragedija pri potapljanju bolničkog broda »Marin II« — Desantno prepadna operacija na otok Brač Aktivnosti za neprekidno iznuravanje protivnika Desatna operacija za konačno oslobođenje otoka i obale — Pripreme do Titovog govora 12. rujna — Desant na srednjodalmatinske otoke i poluotok Pelješac . . . 288 — Desant na kopno Glava XIV RAZNOVRSNOST OPCE I VOJNE NAMJENE OTOKA VISA KAO BAZE Prihvatno-otpremni centar ranjenika, bolesnika i izbjeglica — Zbrinjavanje ranjenika i bolesnika — Zbrinjavanje izbjeglica Transportno skladišni centar Snabdjevačko i pomorsko-prometno središteSnabdijevanje — Pomorski promet Centar obuke vojno-stručnih i političkih kadrova Središte sportskih aktivnosti i jedinice NK »Hajduk-NOVJ« Glava XV SREDISTE DALMACIJE (od 28. prosinca 1943. do 26. listopada 1944) Razlozi boravka oblasnih rukovodstava na otoku Visu Oblasni komitet kao usmjeritelj djelatnosti Oblasni NO odbor kao organizator vlasti i poslovanja — Organiziranost ONOO-a i razvitak narodne vlasti — Rješavanje opće problematike — Poljoprivreda — Ribarstvo i industrija za preradu ribe — Unutarnja trgovina Trgovina s južnom Italijom Agitaciono-propagandna i izdavačka djelatnost na otoku Visu — Vojno-izdavačka djelatnost — Izdavačka djelatnost političkih i organa vlasti Glava XVI SREDISTE SREDNJODALMATINSKOG OTOČKOG PODRUČJA (od 28. prosinca 1943. do 26. listopada 1944) Organiziranost na okružnom području Djelatnost Okružnog NOO-a za SDO područje — Radne brigade i posebne radne čete Privredna i politika obnove — Vinogradarstvo i ratarstvo — Ribarstvo i zanatstvo — Narodnooslobodilački fond i procjene šteta Glava XVII KOTAR VIS I NJEGOVO STANOVNIŠTVO OD SIJEČNJA DO 20. LISTOPADA 1944. GODINE Do prestanka opasnosti njemačkog desanta Partijsko-političke organizacije i njihov rad Djelatnost organa narodne vlasti Dobra i proizvodnja na raspolaganju okupljenima na otocima Visu i Biševu SREDIŠTE NOVE JUGOSLAVIJE (od 7. lipnja 1944. do 15. listopada 1944) Prikaz prethodnih napora NOP-a za međunarodno priznanje tekovina NOB-e Dolazak VŠ NOV i POJ i centralnih rukovodstava NOP-a s maršalom Josipom Brozom Titom na čelu na otok Vis Smještaj i početni boravak maršala . Tita i članova centralnih rukovodstava NOP-a Proces i rezultati borbe za međunarodno priznanje nove Jugoslavije na otoku i s otoka Visa — Do sporazuma — Sporazum Tito-šubašić ili »Viški sporazum« — Titov posjet savezničkim predstavnicima u Italiji i rezultati 377 — Nova dostignuća Govor maršala Tita 12. rujna i njegov odlazak sa otoka Visa 18. rujna Neke od djelatnosti centralnih rukovodstava na otoku Visu — Usmjeravanje razvitka NOVJ i rukovođenje operacijama — Napori za daljnji razvitak narodne vlasti — Ugovori općeg značenja i razvitak međunarodne suradnje — Zakonodavni akti DIO TREĆI ZAVRŠNA ETAPA (od 20. listopada 1944. i do konca NOB-e) . . Glava XIX KOTAR VIS U ZAVRŠNOJ ETAPI NOB-e Borci s viškog kotara u jedinicama NOVJ Normaliziranje prilika na području viškog kotara Izbori za mjesne i seoske narodnooslobodilačke odbore Djelatnost NO odbora od rujna 1944. godine do kraja NOB-e Izbor narodnih zastupnika i povratak izbjeglica ■ 1- Glava XX REKAPITULACIJA DOPRINOSA I ŽRTAVA U NOB-i Općenito o doprinosima stanovništva i značenju otoka Visa Zbirni podaci Pregledi-spiskovi rekapitulacije — Članovi KPJ na viškom otočju polovinom travnja 1941. godine — Članovi KPJ na viškom otočju od polovine travnja 1941. do 9. rujna 1943. godine. 504 — Pregled stanja partijskih organizacija, kandidata i simpatizera KPJ od travnja 1941. do rujna 1943. godine — Organizacije SKOJ-a, SMG-e i USAOH-e do konca rujna 1943. godine — Komiški i biševski dobrovoljci pri pokušaju da 16/17. VIII 1941. ilegalnim prevoženjima stupe u NOP odrede na kopnu — Ilegalna prevoženja dobrovoljaca s viškog otočja radi stupanja u NOP odrede i NOVJ zaključno 7/8. rujna 1943. godine — Žrtve tijekom NOB-e — Nosioci »Spomenice 1941.« i važnija odlikovanja Zaključak22 PRILOZI I — Objašnjenje skraćenica II — Tablice, pregledi i pjesme III — Sheme i crteži . IZVORI I LITERATURA I — Arhivi 1. Neobjavljena građa . 2. Objavljena građa . . . . . II — Memoarska građa 1. Neobjavljena građa 2. Objavljena građa 3. Konzultirani III — Enciklopedije i zbirke IV — Literatura 1. Knjige 2. Radovi u raznim izdanjima (časopisi)8 3. Tisak 4. Tisak na otoku Visu 1943—1944 odlično očuvana NOVLI.10

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Štajner je upoznao Ničeovo delo 1889. Odmah fasciniran Nietszcheovim stilom i odbačen određenim patološkim aspektima njegove svesti, Steiner je prepoznao Nietzscheovu duhovnu premoć kao `borca za slobodu`. Šest godina kasnije, kao rezultat susreta sa Nietzscheovom sestrom, Steiner se susreo sa samim umirućim filozofom. Nakon toga, proveo je nekoliko nedelja u Ničeovoj arhivi. Rezultat je bila ova knjiga, bitna stepenica ka razumevanju antropozofije. Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 — , 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto isped njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju — NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam.

Autor - osoba Steiner, Rudolf, 1861-1925 = Štajner, Rudolf, 1861-1925 Naslov Most između univerzalne spiritualnosti i fizičke konstitucije čoveka / Rudolf Štajner ; preveo [s nemačkog] Dragomir Perović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zemun : Arion, 1988 (Beograd : `Kosmos`) Fizički opis 62 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Perović, Dragomir, 1937-2021 = Perović, Dragomir, 1937-2021 Zbirka ǂBiblioteka ǂAstra. ǂkolo ǂ9 ; ǂknj. ǂ50 (broš.) Napomene Prevod dela: The Bridge Between Universal Spirituality and the Physical Constitution of Man / Rudolf Steiner. Predmetne odrednice Antropozofija Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju – NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam. MG135 (N)

Naslov Most između univerzalne spiritualnosti i fizičke konstitucije čoveka / Rudolf Štajner ; preveo [s nemačkog] Dragomir Perović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zemun : Arion, 1988 (Beograd : `Kosmos`) Fizički opis 62 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Perović, Dragomir, 1937-2021 = Perović, Dragomir, 1937-2021 Zbirka ǂBiblioteka ǂAstra. ǂkolo ǂ9 ; ǂknj. ǂ50 (broš.) Napomene Prevod dela: The Bridge Between Universal Spirituality and the Physical Constitution of Man / Rudolf Steiner. Predmetne odrednice Antropozofija Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju – NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam.

Rudolf Steiner – Ausgewählte Werke Rutolf Štajner – Izabrana dela na nemačkom (knjige br. 1, 2, 5 i 6) Izdavač: ‎ FISCHER Taschenbuch (1 Jan. 1985) Format: 19 x 12,5 cm Povez: Broširano 1. Die Mystik im Aufgange des neuzeitlichen Geisteslebens und ihr Verhältnis zur modernen Weltanschauung. 2. Die Philosophie der Freiheit. Grundzüge einer modernen Weltanschauung 3. Die Geheimwissenschaft im Umriss 4. Die Kernpunkte der Sozialen Frage in den Lebensnotwendigkeiten der Gegenwart und Zukunft Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju — NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam. MG136

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor - osoba Steiner, Rudolf, 1861-1925 = Štajner, Rudolf, 1861-1925 Naslov Most između univerzalne spiritualnosti i fizičke konstitucije čoveka / Rudolf Štajner ; preveo [s nemačkog] Dragomir Perović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zemun : Arion, 1988 (Beograd : `Kosmos`) Fizički opis 62 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Perović, Dragomir, 1937-2021 = Perović, Dragomir, 1937-2021 Zbirka ǂBiblioteka ǂAstra. ǂkolo ǂ9 ; ǂknj. ǂ50 (broš.) Napomene Prevod dela: The Bridge Between Universal Spirituality and the Physical Constitution of Man / Rudolf Steiner. Predmetne odrednice Antropozofija Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju – NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam.

Плетеные изделия ,Ф. Никулин, В. Бочаров, В Железнов TEHNOLOGIJA IZRADE. /////////////// ПЛЕТЕНЫЕ ИЗДЕЛИЯ Авторы Федор Никулин, Владимир Бочаров, Виктор Железнов Плетеные изделия В книге обобщен опыт организации производства плетеных изделий из ивового прута в Ивантеевском лесном селекционном опытно-показательном питомнике. Описаны соответствующие техника и технология - от способов выращивания ивового прута на промышленных плантациях, заготовки и обработки сырья до приемов изготовления различных изделий. Рассмотрены такие важные вопросы, как разработка новых образцов изделий, организация рабочего места и производительность труда, себестоимость продукции и организация ее сбыта, рентабельность производства. Книга иллюстрирована фотографиями изделий, лучших образцов товаров народного потребления. О книге Предисловие История и современное состояние промысла Зарождение и развитие промысла Современное состояние промысла Сырьевая база Ивовое сырье Выбор и организация территории Предпосадочная обработка почвы Машины и орудия для предпосадочной обработки почвы Виды и сорта ив, рекомендуемые для закладки плантаций Способы размножения ив Заготовка и хранение черенков Время и способы посадки Уход за плантацией Заготовка, хранение и учет зеленого прута Производительность и рентабельность плантаций Очистка ивового прута от коры Сортировка, учет и хранение белого прута Выход белого прута из неокоренного зеленого Изготовление пластин, шин и лент Рентабельность производства белого прута Другие виды растительного сырья Техника и технология плетения Инструменты и оборудование Виды и способы плетения Корзиночные изделия Плетеные изделия для аранжировки цветами Сувенирно-подарочные изделия из ивового прута Сувенирно-подарочные изделия из ивового прута в сочетании с берестой Плетеная мебель Виды и конструкции плетеной мебели Основные технические требования к материалу и конструкции мебели Шаблоны для изготовления гнутых деталей Мебель для взрослых Столы Кресла и стулья Диваны Кресла-качалки Детская плетеная мебель Кресла и диваны Столы Кроватки и оградки для детей Игрушки Окрашивание материалов и готовых изделий Художественное воплощение замысла Список литературы Источник: Никулин Ф.М., Бочаров В.С., Железнов В.П. `Плетеные изделия` - Москва: Лесная промышленность, 1982 - с.175 Забыть про серые рабочие будни помогут чувственные путаны со страницы prostitutkipitera.me, и клиент всегда останется доволен. ------------------------------ Вицкер роба Књига сумира искуство организовања производње врбовог дрвета из врбовог штапа у Ивантеевски Форест Елецтион Екпериментал Нурсери. Описане су одговарајуће технике и технологије - од метода повећања врбе на индустријским плантажама, припреме и прераде сировина до метода производње различитих производа. Разматрана су тако важна питања као што су развој нових узорака производа, организација радног места и продуктивност рада, трошкови производње и организација његове продаје, профитабилност производње. Књига је илустрована фотографијама производа, најбољим узорцима робе широке потрошње. О књизи Предговор Историја и садашње стање рибарства Порекло и развој рибарства Садашње стање рибарства База сировина Виллов сировине Избор и организација територије Посредовање култивације тла Машине и уређаји за узгој тла Врсте и сорте врба, препоручене за садњу Начини репродукције врба Припрема и чување сјеча Време и начини садње Брига о плантажама Набавка, складиштење и рачуноводство зеленог штапа Продуктивност и профитабилност плантажа Чишћење врбе од кора Сортирање, књиговодство и складиштење бијеле шипке Излаз бијелог штапа из зеленог корена Израда плоча, гума и трака Профитабилност производње белих шипки Друге врсте биљних сировина Техника и технологија ткања Алати и опрема Врсте и начини ткања Кошаркашки производи Вицкерворк за уређење цвијећа Сувенири и поклони од врбових врећа Сувенири и поклони од врбовог врећа у комбинацији са брезовом коре Вицкер намештај Врсте и дизајн плетеног намештаја Основни технички захтеви за материјал и дизајн намештаја Узорци за производњу савијених делова Намештај за одрасле Табеле Столице и столице Софас Столне столице Дечији плетени намјештај Фотеље и софе Табеле Дечији кревет и ограде за децу Играчке Обрада материјала и готових производа Уметничко остварење плана Референце Извор: Никулин ФМ, Боцхаров ВС, Зхелезнов ВП `Вицкерворк` - Москва: шумарство, 1982 - стр.175 Да заборавите на сиве радне дане помоћи ће вам сензуална конфузија са странице проституткипитера.ме, а клијент ће увек бити задовољни. ------------------- Обобщен опыт организации производства плетеных изделий из ивового прута в Ивантеевском лесном селекционном опытно-показательном питомнике. Описаны соответствующие техника и технология - от способов выращивания ивового прута на промышленных плантациях, заготовки и обработки сырья до приемов изготовления различных изделий. Рассмотрены также важные вопросы, как разработка новых образцов изделий, организация рабочего места и производительность труда, себестоимость продукции и организация ее сбыта, рентабельность производства. Книга иллюстрирована фотографиями изделий, лучших образцов товаров народного потребления. Для ИТР цехов товаров народного потребления лесохозяйственных предприятий. ----------------- Искуство организовања производње плетивача из врбовог штапа генерализовано је у Ивантеевском експерименталном расаднику за селекцију шума. Описане су одговарајуће технике и технологије - од метода повећања врбе на индустријским плантажама, припреме и прераде сировина до метода производње различитих производа. Разматрана су и важна питања, као што су развој нових узорака производа, организација радног места и продуктивност рада, трошкови производње и организација његове продаје, профитабилност производње. Књига је илустрована фотографијама производа, најбољим узорцима робе широке потрошње. За инжињеријско одељење продавница робе широке потрошње шумарских предузећа. Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` -----------------------⭐️ Knjiga je ,na RUSKOM jeziku L2 ovde jedna sigurno ,1k Na jednom od ova dva mesta numerisana L2

Floyd Patterson (with Milton Gross) - Victory over myself Bernard Geis Associates, Random house, 1962. Prvo izdanje / First edition Tvrd povez, zastitni omot pohaban i lepljen za knjigu, 244 strane, ilustrovano, rashod Americke citaonice (sto ce reci da je knjiga pecatirana). SVE KNJIGE PRVOG IZDANJE IMAJU POTPIS FLOJDA PETERSONA, SREBRNIM MASTILOM NA CRNOM FORZECU! Potpis, autogram Flojda Petersona. U trenutku kada je osvojio titulu u teškoj kategoriji bio je najmlađi bokser kome je to pošlo za rukom, kasnije su njegov rekord oborili Mohamed Ali i Majk Tajson, ali će Peterson zauvek ostati upamćen kao prvi bokser koji je uspeo da povrati titulu u teškoj kategoriji. Postao je svetski šampion 1956, kada je u meču za upražnjenu titulu zbog povlačenja Rokija Marćana, nokautirao Arčija Mura. Izgubio je pojas 1959, pošto ga je na `Jenki stadionu` u Njujorku nokautirao Ingemar Johanson. Peterson mu je uzvratio istom merom godinu dana kasnije, a onda je, u trećem meču, posle devet meseci, nokautirao Šveđanina još jednom. Konačno, titulu mu je oduzeo Soni Liston, 1962. godine i to posle nokauta u prvoj rundi u Čikagu. Do povlačenja 1972. godine, Flojd Peterson je imao još tri prilike da povrati titulu u teškoj kategoriji, ali su ga u tome sprečili Liston - još jednom i Mohamed Ali - dva puta. U poslednjoj borbi u karijeri, Ali ga je pobedio tehničkim nokautom u sedmoj rundi. Flojd Peterson je profesionalnu karijeru okončao sa skorom od 55 pobeda (40 nokautom), 8 poraza i jednim nerešenim ishodom. Kao amater, osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. godine, ali u lakoteškoj kategoriji, u kojoj je boksovao i kao profesionalac do 1956. Floyd Patterson (January 4, 1935 – May 11, 2006) was an American professional boxer who competed from 1952 to 1972, and twice reigned as the world heavyweight champion between 1956 and 1962. At the age of 21, he became the youngest boxer in history to win the title, and was also the first heavyweight to regain the title after losing it. As an amateur, he won a gold medal in the middleweight division at the 1952 Summer Olympics. He is recognised as one of the best heavyweights of all time.[4][5][6] In 1956 and 1960, Patterson was voted Fighter of the Year by The Ring magazine and the Boxing Writers Association of America. He was inducted into the International Boxing Hall of Fame in 1991. Early life Born January 4, 1935,[7] into a poor family in Waco, North Carolina, Patterson was one of eleven children. Savannah Joe Patterson was his first cousin from out of Arkansas, he went and visited during the early summer years. He experienced an insular and troubled childhood. His family moved to Brooklyn, New York, where Floyd was a truant and a petty thief. At age 10, he was sent to the Wiltwyck School for Boys, a reform school in West Park, New York, which he credited with turning his life around. He stayed there for almost two years. He attended high school in New Paltz, New York, where he succeeded in all sports.[8] Patterson took up boxing at age fourteen, and was training with the Bedford-Stuyvesant Boxing Association Gym.[9] Three years later, he won the gold medal in the 1952 Helsinki Olympics as a middleweight. In 1952, he won the National Amateur Middleweight Championship and New York Golden Gloves Middleweight Championship.[10] At that time he was spotted by Cus D`Amato, and trained at the Gramercy Gym. Patterson`s younger brother Raymond (born 1942) also became a professional heavyweight boxer and has lived in Gothenburg, Sweden, since 1965 and has worked as a truck driver at Volvo Lastvagnar after his boxing career.[11] Olympic results Round of 16: Defeated Omar Tebakka (France) on points, 3–0 Quarterfinal: Defeated Leonardus Jansen (Netherlands) by a first-round stoppage Semifinal: Defeated Stig Sjölin (Sweden) by disqualification in the third round Defeated Vasile Tiță (Romania) by a first-round knockout Patterson`s amateur record was 40 wins (37 by knockout) and 4 defeats. Patterson carried his hands higher than most boxers, in front of his face. Sportswriters called Patterson`s style a `peek-a-boo` stance. Professional career Patterson turned pro and steadily rose through the ranks, his only early defeat being an eight-round decision to former light heavyweight champion Joey Maxim on June 7, 1954, at the Eastern Parkway Arena in Brooklyn, New York. Championship Patterson in 1957 Although Patterson fought around the light heavyweight limit for much of his early career, he and manager Cus D`Amato always had plans to fight for the Heavyweight Championship. In fact, D`Amato made these plans clear as early as 1954, when he told the press that Patterson was aiming for the heavyweight title.[12] However, after Rocky Marciano announced his retirement as World Heavyweight Champion on April 27, 1956, Patterson was ranked by The Ring magazine as the top light heavyweight contender. After Marciano`s announcement, Jim Norris of the International Boxing Club stated that Patterson was one of the six fighters who would take part in an elimination tournament to crown Marciano`s successor. The Ring then moved Patterson into the heavyweight rankings, at number five.[13] Patterson vs. Moore After beating Tommy `Hurricane` Jackson in an elimination fight, Patterson faced Light Heavyweight Champion Archie Moore on November 30, 1956, for the World Heavyweight Championship. He beat Moore by a knockout in five rounds and became the youngest World Heavyweight Champion in history, at the age of 21 years, 10 months, 3 weeks and 5 days. He was the first Olympic gold medalist to win a professional heavyweight title. Ingemar Johansson knocks out Floyd Patterson and becomes boxing heavyweight champion of the world, June 26, 1959. Patterson vs. Johansson I, II & III After a series of defenses against fringe contenders (Hurricane Jackson, Pete Rademacher, Roy Harris,[14] and Brian London), Patterson met Ingemar Johansson of Sweden, the number one contender, in the first of three fights. Johansson triumphed over Patterson on June 26, 1959, with the referee Ruby Goldstein stopping the fight in the third round after the Swede had knocked Patterson down seven times. Johansson became Sweden`s first World Heavyweight Champion, thus becoming a national hero as the first European to defeat an American for the title since 1933. Patterson knocked out Johansson in the fifth round of their rematch on June 20, 1960, to become the first man in history to regain the Undisputed World Heavyweight Championship. Johansson hit the canvas hard, seemingly out before he landed flat on his back. With glazed eyes, blood trickling from his mouth and his left foot quivering, he was counted out. Johansson lay unconscious for five minutes before he was helped onto a stool. A third fight between them was held on March 13, 1961, and while Johansson put Patterson on the floor, Patterson retained his title by knockout in the sixth round to win the rubber match in which Patterson was decked twice and Johansson once, in the first round. Johansson had landed both right hands over Floyd`s left jab. After getting up from the second knockdown, Floyd abandoned his jab and connected with a left hook that knocked down Johansson. After that, Patterson came on with a strong body attack that wore down Johansson. In the sixth round, Johansson caught Patterson with a solid right. But the power in Johansson`s punches was gone. Patterson won the fight in the sixth round by knockout.[15] After the third Johansson fight, Patterson defended the title in Toronto on December 4 against Tom McNeeley and retained the title with a fourth-round knockout.[16][17] However he did not fight number-one contender Sonny Liston. This was due in part to Cus D`Amato, who did not want Patterson in the ring with a boxer with mob connections. As a result, D`Amato turned down any challenges involving the IBC. Eventually, due to a monetary dispute with Jimmy Jacobs, Patterson removed D`Amato from handling his business affairs and agreed to fight Liston. Patterson vs. Liston I & II Leading up to the fight, Liston was the major betting-line favorite, though Sports Illustrated predicted that Patterson would win in 15 rounds. Jim Braddock, Jersey Joe Walcott, Ezzard Charles, Rocky Marciano and Ingemar Johansson picked Patterson to win. The fight also carried a number of social implications. Liston`s connections with the mob were well known and the NAACP was concerned about having to deal with Liston`s visibility as World Champion and had encouraged Patterson not to fight Liston, fearing that a Liston victory would tarnish the civil rights movement.[18] Patterson said John F. Kennedy also did not want him to fight Liston.[19] Patterson lost his title to Liston in Chicago on September 25, 1962, by a first-round knockout in front of 18,894 fans. The two fighters were a marked contrast. In the ring, Liston`s size and power proved too much for Patterson`s guile and agility. However, Patterson did not use his speed to his benefit. According to Sports Illustrated writer Gilbert Rogin, Patterson did not punch enough and frequently tried to clinch with Liston. Liston battered Patterson with body shots and then shortened up and connected with two double hooks high on the head. The result at the time was the third-fastest knockout in boxing history.[20] After being knocked out, Patterson left Comiskey Park in Chicago wearing dark glasses and a fake beard for the drive back to New York. After the fight, questions were raised on whether the fight was fixed to set up a more lucrative rematch. Overnight, Patterson seemed to lose his public support as a result of his swift knockout.[21] Despite the defeat, Patterson won $2 million, to be paid over 17 years.[22] The rematch was set for April 1963; however, Liston injured his knee swinging a golf club and the fight was delayed three months to July 22. In Las Vegas that night, Patterson attempted to become the first boxer to win the heavyweight title three times, but Liston once again knocked him out in the first round. Patterson lasted four seconds longer than in the first bout. After the title Following these defeats, Patterson went through a depression. However, he eventually recovered and began winning fights again, including top victories over Eddie Machen and George Chuvalo; the Chuvalo match won The Ring`s `Fight of the Year` award.[23] Muhammad Ali Patterson was now the number-one challenger for the title held by Muhammad Ali. On November 22, 1965, in Las Vegas, in yet another attempt to be the first to win the world heavyweight title three times, he went into the fight with an injured sacro­iliac joint in a bout in which Ali was clearly dominant.[24] Ali called Patterson an `Uncle Tom` for refusing to call him Muhammad Ali (Patterson continued to call him Cassius Clay) and for his outspokenness against black Muslims.[25] Before the match, Patterson had said: `This fight is a crusade to reclaim the title from the Black Muslims. As a Catholic, I am fighting Clay as a patriotic duty. I am going to return the crown to America.` Instead of scoring a quick knockout, Ali mocked, humiliated and punished Patterson throughout the fight but was unable to knock him out before the referee finally stopped the fight in the 12th round.[26][27] End of career Patterson remained a legitimate contender. In 1966 he traveled to England and knocked out British boxer Henry Cooper in just four rounds at Wembley Stadium. Patterson tried his hand at acting. He is seen in this 1968 The Wild Wild West episode as a landowner who is in danger of losing his property.[28] When Ali was stripped of his title for refusing induction into the military, the World Boxing Association staged an eight-man tournament to determine his successor. Patterson fought Jerry Quarry to a draw in 1967. In a rematch four months later, Patterson lost a controversial 12-round decision to Quarry. Subsequently, in a third and final attempt at winning the title a third time, Patterson lost a controversial 15-round referee`s decision to Jimmy Ellis in Stockholm, in 1968, despite breaking Ellis`s nose and scoring a disputed knockdown. In September 1969 he divorced his first wife, Sandra Hicks Patterson, who wanted him to quit boxing, while he still had hopes for another title shot. Patterson continued on, defeating Oscar Bonavena in a close fight over ten rounds in early 1972. At age 37, Patterson was stopped after seven rounds with a cut eye while still competitive in a rematch with Muhammad Ali for the NABF heavyweight title on September 20, 1972.[29] The defeat proved to be Patterson`s last fight, although there was never an announcement of retirement. Retired life In retirement, he and Ingemar Johansson became good friends who flew across the Atlantic to visit each other every year and he served two terms as chairman of the New York State Athletic Commission.[30] He was also inducted into the International Boxing Hall of Fame in 1991.[31] Patterson lived in New Paltz, New York, for many years with his second wife, Janet Seaquist.[32] They had two daughters, Jennifer and Janene.[33] In 1982 and 1983 he ran the Stockholm Marathon together with Ingemar Johansson.[34] He completed the 1983 New York City Marathon in 3:35:27.[35] His adopted son, Tracy Harris Patterson, was a world champion boxer in the 1990s and was trained by Floyd during part of his career. They are the first father and son to win world titles in boxing.[36] Floyd also trained Canadian heavyweight Donovan `Razor` Ruddock in 1992 for his fights with Greg Page, Phil Jackson, and Lennox Lewis.[37] The New Paltz High School football field was named `Floyd Patterson Field` in 1985.[38] Death Floyd Patterson`s grave Patterson suffered from Alzheimer`s disease and prostate cancer in his final years. He died at home in New Paltz, on May 11, 2006, at the age of 71.[39] His body was buried at New Paltz Rural Cemetery in New Paltz, Ulster County, New York.[40][41] Quotes `It`s easy to do anything in victory. It`s in defeat that a man reveals himself.`[42] `They said I was the fighter who got knocked down the most, but I also got up the most.`[43] (This quote was used in the tenth episode of the 2009 TV series V.) `When you have millions of dollars, you have millions of friends.`[44] On boxing: `It`s like being in love with a woman. She can be unfaithful, she can be mean, she can be cruel, but it doesn`t matter. If you love her, you want her, even though she can do you all kinds of harm. It`s the same with me and boxing. It can do me all kinds of harm but I love it.`[45]

POSLEDNJA DVA TABAKA U DRUGOJ KNJIZI SU PEČELI DA SE ODVAJAJU OD OSTALIH LISTOVA, VIDI SE NA SLICI. Описание Марина Цветаева. Сочинения. В 2-х томах. 1980. Изд-во: Художественная литература. Год: 1980. Кол-во страниц: 1-й том 576, 2-й том 544. Всего 1120. Размер: 208х135х40мм. Вес: 550 г. каждый том. Переплёт: твердый. Тип издания: Авторский сборник. Тип книги: Букинистические издания. Тираж: 100 000. Состояние: Книги новые, нечитанные, т.к. в семье оказалось 2 экземпляра двухтомника. Хранились в книжном шкафу! КРАТКОЕ СОДЕРЖАНИЕ ТОМОВ: Том 1 • Вс. Рождественский. Марина Цветаева (статья), стр. 5-24 • Стихотворения, стр. 26-350 • Поэмы o Переулочки, стр. 352-362 o Поэма Горы, стр. 363-369 o Поэма Конца, стр. 370-391 o Поэма Лестницы, стр. 392-405 o Сибирь, стр. 406-410 o Автобус, стр. 411-416 • Драматические произведения o Федра (пьеса), стр. 418-476 • А. Саакянц. Комментарии, стр. 477-542 • Алфавитный указатель произведений, стр. 543-554 Том 2 • Автобиографическая проза o Отец и его музей (цикл очерков), стр. 6-144 • Воспоминания о поэтах o История одного посвящения (эссе), стр. 146-174 o Живое о живом (Волошин) (очерк), стр. 175-234 o Пленный дух (очерк), стр. 235-289 o Слово о Бальмонте (очерк, перевод О. Кутасовой), стр. 290-300 • Мой Пушкин o Мой Пушкин (очерк), стр. 302-339 o Пушкин и Пугачев (очерк), стр. 340-368 • Литературно-критические статьи o Эпос и лирика современной России (очерк), стр. 370-393 o Поэты с историей и поэты без истории (очерк, перевод О. Кутасовой), стр. 394-424 o Два «Лесных царя» (очерк), стр. 425-430 • А. Саакянц. Комментарии, стр. 431-502 В общей истории отечественной поэзии Марина Цветаева всегда будет занимать особое достойное место. Подлинное новаторство ее поэтической речи было естественным воплощением в слове мятущегося, вечно ищущего истины, беспокойного духа. Поэт предельной правды чувства, Марина Цветаева, со всей своей не просто сложившейся судьбой, со всей яркостью и неповторимостью самобытного дарования, по праву вошла в русскую поэзию первой половины нашего века. Марина Цветаева оставила значительное творческое наследие: книги лирических стихов, семнадцать поэм, восемь стихотворных драм, автобиографическую, мемуарную и историко-литературную прозу, в том числе эссе и философско-критические этюды. К этому надо добавить большое количество писем и дневниковых записей. Марина Ивановна Цветаева (1892–1941 гг.) – знаменитая русская поэтесса, прозаик, переводчик, которая своим творчеством оставила яркий след в литературе XX века. В ее стихотворениях ярко выражена музыкальность, поскольку в детстве Цветаева обучалась игре на фортепиано. Ее отец был профессором университета, мать – пианисткой. Стоит кратко заметить, что биография Цветаевой пополнилась первыми стихами еще в возрасте шести лет. Первое образование получила в Москве в частной женской гимназии, обучалась в пансионах Швейцарии, Германии, Франции. После смерти матери Марина и ее брат и две сестры воспитывались отцом, который старался дать детям хорошее образование. Первый сборник стихотворений Цветаевой был опубликован в 1910 году («Вечерний альбом»). Уже тогда на творчество Цветаевой обратили внимание знаменитые — Валерий Брюсов, Максимилиан Волошин и Николай Гумилёв. Их творчество и произведения Николая Некрасова значительно повлияли на раннее творчество поэтессы. В 1912 году она выпустила второй сборник стихов – «Волшебный фонарь». В эти два сборника Цветаевой вошли также стихотворения для детей: «Так», «В классе», «В субботу». В 1913 году выходит третий сборник поэтессы под названием «Из двух книг». Во время Гражданской войны (1917–1922 гг.) для Цветаевой стихи являются средством выразить сочувствие. Кроме поэзии она занимается написанием пьес. В 1912 году выходит замуж за Сергея Эфрона, у них появляется дочь Ариадна. Вторая дочь Марины, Ирина, умерла в возрасте трех лет. В 1925 году родился сын Георгий, дома его ласкательно называли «Мур». В 1922 году Цветаева переезжает в Берлин, затем в Чехию и в Париж. Творчество Цветаевой тех лет включает произведения «Поэма горы», «Поэма конца», «Поэма воздуха». Стихи Цветаевой 1922–1925 годов были опубликованы в сборнике «После России» (1928 г.). Однако стихотворения не принесли ей популярности за границей. Именно в период эмиграции в биографии Марины Цветаевой большое признание получила проза. Цветаева пишет серию произведений, посвященную известным и значимым для неё людям: в 1930 году написан поэтический цикл «Маяковскому; в 1933 г. – «Живое о живом», воспоминания о Максимилиане Волошине; в 1934 г. – «Пленный дух» в память об Андрее Белом; в 1936 г. – «Нездешний вечер» о Михаиле Кузмине; в 1937 г. – «Мой Пушкин», посвященное Александру Сергеевичу Пушкину. Прожив 1930-е годы в бедности, в 1939 Цветаева возвращается в СССР. Её дочь и мужа арестовывают. Сергея расстреляют в 1941 году, а дочь через 15 лет реабилитируют. Цветаеву вместе с сыном эвакуируют в Елабугу (Татарстан). В этот период своей жизни Цветаева почти не пишет стихов, а лишь занимается переводами. 31 августа 1941 года Цветаева покончила с собой. Похоронена великая поэтесса в городе Елабуга на Петропавловском кладбище. Её сын Георгий ушел добровольцем на фронт. Он погиб летом 44-го и похоронен под Витебском, в братской могиле. Память о великой поэтессе живет в многочисленных музеях и памятниках, открытых в разных городах России, в постсоветских странах и за границей. Музей Цветаевой находится на улице Сретенка в Москве, также в Болшеве, Александрове Владимирской области, Феодосии, Башкортостане. Памятник поэтессе установлен на берегу реки Ока в городе Таруса, а также в Одессе.

Detalji predmeta Stanje Polovno Садржај ФИЛОЛОГИЈА И УНИВЕРЗИТЕТ JEZIK NA UNIVERZITETU Милош М. Ковачевић, СТАТУС СРПСКОГ ЈЕЗИКА НА СРПСКИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА ................................................................ Јордана Марковић, ОСЛОВЉАВАЊЕ У КОМУНИКАЦИЈИ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У НИШУ................................................. Надежда Јовић, ЕЛЕМЕНТИ КОСОВСКО-РЕСАВСКОГ И ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКОГ ДИЈАЛЕКТА У ХИЛАНДАРСКОМ МЕДИЦИНСКОМ КОДЕКСУ ..................................... Димка Савова, ДЕПАЦИЈЕНТИВНИ ПАСИВ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ............. Гордана Драгин, ЈЕЗИК ГРАДА И(ЛИ) ЈЕЗИК НА ФАКУЛТЕТУ ................... Иван Н. Јовановић, КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ФРАНЦУСКИХ ФРАЗЕОЛОГИЗАМА СА ЛЕКСЕМОМ „ÂNE“ И СРПСКИХ ФРАЗЕОЛОГИЗАМА СА ЛЕКСЕМОМ „МАГАРАЦ“ .................................... Jelena Vojinović-Kostić, TEORIJSKI OSVRT NA LINGVISTIČKI FENOMEN PREBACIVANJA KODA ......................................................................................... Љиљана Недељков, ТЕМАТСКА ЛЕКСИКОГРАФИЈА КАО СВЕДОЧАНСТВО О КУЛТУРНОМ ИДЕНТИТЕТУ .......................................... Natalija Panić Cerovski, Maja Đukanović, Borko Kovačević, NOVI MARKERI CITIRANJA U SRPSKOM I SLOVENAČKOM JEZIKU .................. LITERARNI OBLICI KAO IZRAZ PRIVATNOG ŽIVOTA Dejan D. Milutinović, KLASIČNA VS HARD-BOILED ŠKOLA – ODNOS PREMA PRIVATNOSTI ........................................................................................... Саша Д. Кнежевић, ВИШЊИЋЕВ ЈУНАК У ДВОБОЈУ ...................................... Младенко Саџак, ИЛИЈА И. ВУКИЋЕВИЋ – МИСЛИ И ИМПРЕСИЈЕ ........ Бошко Сувајџић, ПРЕПИСКА ФЕЛИКСА КАНИЦА СА КОНСТАНТИНОМ ЈИРЕЧЕКОМ ................................................................ Александар Пејчић, КОМЕДИЈА У ЕПОСИ СРПСКОГ РЕАЛИЗМА ................ Александр Геннадьевич Степанов, ЖЕЛЕЗНАЯ ДОРОГА В СУДЬБЕ И ПОЭЗИИ МАРИНЫ ЦВЕТАЕВОЙ ..................................................................... 13 26 34 55 68 75 99 105 121 135 148 155 167 174 188 Андреја Марић, ЕСЕЈИ ВЛАДИМИРА ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋА: УМЈЕТНИЧКО ДЈЕЛО КАО АФИРМАЦИЈА ЛИЧНОСТИ ........................ Александар Костадиновић, ПУТНИЧКА ПРОЈЕКЦИЈА ИНТИМЕ (ПУТОПИСНА ПРИЧА МИЛАНА ЈОВАНОВИЋА МОРСКОГ) ................ Данијела Вујисић, ЗАВИЧАЈНИ ПРОСТОР У ПРОЗИ ЖИВОЈИНА ПАВЛОВИЋА ................................................................................ Дарко Крстић, Маријан Мишић, ИСКУСТВО ПРИВАТНОГ ЖИВОТА У БИБЛИЈСКОЈ СИМБОЛИЦИ ПРОРОКА ОСИЈЕ ..................................... Драгана Вукићевић, СЕНТИМЕНТАЛИСТИЧКА ПАРАДИГМА СТРАСТИ ИЛИ ЉУБАВ У ПРИРОДИ .............................................................. Dubravka Đ. Popović Srdanović, TRI RODITELJSKE ELEGIJE U POEZIJI ROBERTA LOUELA ............................................................................ Vladislava Gordić Petković, URBANA SVAKODNEVICA U FIKTIVNOJ ŽENSKOJ AUTOBIOGRAFIJI .............................................................. Снежана Милосављевић Милић, ПРОСТОРИ ПРИВАТНОСТИ У РОМАНУ СРПСКЕ МОДЕРНЕ ....................................................................... Јелена Јовановић, ОДЈЕЦИ ПРИВАТНОГ ЖИВОТА У ПРОЗИ СРПСКЕ МОДЕРНЕ (СТАРИНСКО И МОДЕРНО МИЛУТИНА УСКОКОВИЋА) ............................................................................. Кристина Николовска, ИГРА ФИКЦИЈЕ И ПРИВАТНОГ ЖИВОТА У РОМАНУ ВЕШТИЦА МАКЕДОНСКОГ ПИСЦА ВЕНКА АНДОНОВСКОГ .................................................................................................... Milena Kostić, SUKOB POLITIČKOG I LIČNOG U ŠEKSPIROVOM DELU KRALJ DŽON ............................................................. Mirjana Lončar-Vujnović, PSYCHOANALYSIS AS THE SCOPE OF LITERARY THEORY ................................................................................................ Наталия Няголова, СЕМЕЙСТВО – ПОЛ – ХАРАКТЕР В ДРАМАТУРГИЯТА НА ЧЕХОВ ........................................................................ Стојан Ђорђић, РИТУАЛИ ЗЛА НАД НЕМОЋНИМ ПОЈЕДИНЦЕМ У АНДРИЋЕВОЈ ПРИПОВЕЦИ ‘’МАРА МИЛОСНИЦА’’ ............................ Panajiotis Asimopulos, KNJIŽEVNA DELA IVA ANDRIĆA U GRČKOJ ............ Павле Ботић СВЕТОВНО И ДУХОВНО У ДЕЛУ ЈОВАНА ДУЧИЋА ............. Ранко Поповић, ВРИЈЕМЕ МРТВИХ У СРПСКОЈ ДРАМИ 20. ВИЈЕКА ...... Ružica Jovanović, Marko Ek, DVA MODELA BIOGRAFIJE O IVANI BRLIĆ-MAŽURANIĆ .................................................................................. Снежана С. Башчаревић, СВЕДОЧЕЊЕ О ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ У ЗБИРЦИ ПЕСАМА ОДВИЈАЊЕ СВИТКА МИЛИЦЕ ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ ............................................................... 193 205 221 234 244 255 268 280 295 308 317 328 339 349 365 369 379 395 414 Sanja Tadić-Šokac, USRED RIJEČI ............................................................................. Zorana Kovačević, ČIN PISANJA KAO IZRAZ PRIVATNOG ŽIVOTA U ROMANIMA ALBE DE CÉSPEDES ..................................................................... JEZIK, KNJIŽEVNOST, NASLEĐE Борјан Митровић, ФУНКЦИЈА ФИКТИВНИХ БИЋА У ДРЖИЋЕВОЈ ТИРЕНИ, НАЉЕШКОВИЋЕВОЈ КОМЕДИЈИ ТРЕЋОЈ И ЛОВЦУ И ВИЛИ М. ВЕТРАНОВИЋА ............................................. Маја Д. Стојковић, ПРИНУДА И МОРАЛИЗАМ ИЛИ ПИТАЊЕ ОБЛИКОВАЊА КОЛЕКТИВНОГ ИДЕНТИТEТА .......................................... Марјана Ћосовић, ТИПОВИ БОЖЈИХ ЉУДИ КОД БОРИСАВА СТАНКОВИЋА ................................................................................ Жељка Пржуљ, ВИНАВЕРОВО СХВАТАЊЕ ПЈЕСНИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ ...... Маријана Радовић, ВРЕМЕНСКИ ДУАЛИЗАМ У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ ДРАМИ .................................................................................................. Биљана Ћирић, ИНТЕРПРЕТАЦИЈА НАЦИОНАЛНИХ ИДЕОЛОГЕМА У ДРАМИ СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ УБИВА АЖДАХУ ДУШАНА КОВАЧЕВИЋА .................................................... Александра Ристић, Индивидуално у миру, колективно у рату Идентитет у Судбинама Мирослава Поповића .................................................................. Радославка Сударушић, Властимир Пантић, СРПСКА ШТАМПАНА КЊИГА У БИХ ОД 1800. ДО 1878. ГОДИНЕ ............................................... Бојана Ласица, УЛОГА СРПСКЕ ЦЕНТРАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ „ПРОСВЈЕТА“ У РАЗВОЈУ ОБРАЗОВАЊА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ .............................................................................. Александра Јанић, НАЧИНИ ИСКАЗИВАЊА ЉУДСКИХ ОСОБИНА У СРПСКИМ ИЗРЕКАМА И ПОСЛОВИЦАМА ............................................ Милица Радуловић, СЕКУНДАРНА ПРЕДИКАЦИЈА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ........................................................................................... ФИЛОЛОГИЈА И УНИВЕРЗИТЕТ Martina Knežević, LAHMANOV METOD U NASTAVI ROMANSKE FILOLOGIJE ..................................................................................... 423 440 453 460 474 488 496 512 528 540 551 561 573 585 Predrag Mutavdžić, Anastassios Kampouris, ДОПРИНОС САВЕТА ЕВРОПЕ У РАЗВОЈУ ЈЕЗИЧКЕ ПОЛИТИКЕ У ЕВРОПИ ............................. Nadežda Silaški, Tatjana Đurović, ENGLESKI JEZIK KAO PREDUSLOV ZA UKLJUČENJE EKONOMISTA U MEĐUNARODNE NAUČNE I STRUČNE TOKOVE .............................................................................................. Nikoleta Momčilović, EVROPSKA VIŠEJEZIČNOST I ULOGA ENGLESKOG JEZIKA ............................................................................................. Predrag Novakov, STUDIJE ANGLISTIKE U REFORMISANOJ UNIVERZITETSKOJ NASTAVI .............................................................................. Danica Piršl, Popovska Solzica, KOMPETITIVNOST STUDENATA I SAVREMENI UNIVERZITET ................................................................................ Salvatore Cavaliere, LEARNING ITALIAN LANGUAGE THROUGH LITERATURE ............................................................................................................ Vesna Tasevska, THE IMPORTANCE OF INDIVIDUALIZED APPROACH IN THE ESP CLASSROOM .................................................................................... Vesna Simović, IGRA U NASTAVI/UČENJU STRANOG JEZIKA ......................... Vuk Marković, TEACHING ENGLISH FOR MEDICAL PURPOSES TO FOREIGN STUDENTS ..................................................................................... Anđelka Ignjačević, STRANI JEZICI I UNIVERZITET: STRATEGIJE I NEDOUMICE ........................................................................................................ Biljana Radić-Bojanić, ULOGA MATERNJEG JEZIKA U RAZUMEVANJU METAFORIČKOG VOKABULARA ENGLESKOG JEZIKA KAO STRANOG .............................................................. Savka Blagojević, ZNAČAJ STRATEŠKE KOMPETENCIJE KOD UČENJA ENGLESKOG JEZIKA ZA AKADEMSKE POTREBE STUDENATA IZ SRPSKE GOVORNE SREDINE ............................................................................. Danilo Capasso, NOVA METODOLOGIJA OBOGAĆIVANJA RJEČNIKA U NASTAVI ITALIJANSKOG JEZIKA UPOTREBOM “TAVOLE PAROLIBERE” PINE MASNATE ........................................................ Dejan Malčić, FILM KAO NASTAVNO SREDSTVO ................................................ Дејан Марковић, KОРИШЋЕЊЕ ИНТЕРНЕТА У ПРЕВОДИЛАЧКОЈ ПРАКСИ ........................................................................... Драган Станојевић, НAСТAВA JEЗИКA НA ВИСOКOШКOЛСКИМ СТРУКОВНИМ СТУДИJAМA И ВИСОКОШКОЛСКИМ УСТAНOВAМA ....................................................................................................... Jelena Basta, ENGLESKI JEZIK STRUKE U VISOKOM ŠKOLSTVU .................... Ljubica Kardaleska, CONTINUITY IN FOREIGN LANGUAGE EDUCATION ... 596 606 617 630 651 659 668 678 688 693 707 721 736 755 768 777 787 802 Marija Stojković, EVALUACIJA UDŽBENIKA U NASTAVI ENGLESKOG JEZIKA ZA POSEBNE SVRHE NA UNIVERZITETSKOM NIVOU ................. JEZIK, KNJIŽEVNOSTI I KULTURA SLOVENSKIH NARODA Александра Колаковић, ИНТЕРЕСОВАЊЕ ФРАНЦУСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА ЗА КУЛТУРУ СЛОВЕНСКИХ НАРОДА КРАЈЕМ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА .............................................................. Борис Стојковски, ИСТОРИЈСКИ КОНТЕКСТ МЕТОДИЈЕВЕ СТИХИРЕ СВЕТОМ ДИМИТРИЈУ ..............................

Retko izdanje „Antroposofske biblioteke“ iz 1936. godine. Spolja kao na fotografijama. Unutra dobro očuvano. Autor - osoba Štajner, Rudolf, 1861-1925 Naslov Tajna nauka : u osnovama / Rudolf Štajner ; [preveo Mile Galović] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1936 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Antroposofska biblioteka, 1936 (Beograd : Grafički Institut) Fizički opis 372 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Galović, Mile Zbirka Antroposofska biblioteka (Broš.) Predmetne odrednice Antropozofija Ovo delo je obuhvatan celokupan prikaz natčulne kosmologije. Istovremeno se dopunjuju i proširuju saznanja prikazana u spisima „Teozofija“ i „Kako se postižu saznanja viših svetova?“ do velikih kosmičkih povezanosti u razvoju sveta i čoveka. Karakter tajne nauke, Biće čoveštva, Spavanje i smrt, Razvoj sveta i čovek, Saznanje viših svetoa (O posvećenju i inicijaciji), Sadašnjost i budućnost razvoja sveta i čovečanstva, Pojedinosti iz oblasti duhovne nauke: Etersko telo čovekovo, Astralni svet, Čovekov život posle smrti, O toku čovekovog života, Više oblasti duhovnog sveta, Članovi čovekovog bića, Stanje snova, Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju – NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam. KC (N)

K283 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ponos vragova Darko Macan (Zagreb, rujan 1966.) je hrvatski romanopisac i autor stripa. Diplomirao je povijest i arheologiju 1994. godine na zagrebačkom Filozofskom fakultetu, a pisanjem se profesionalno bavi od 1986. g. Stripom se počeo baviti u osnovnoj školi, a profesionalno za vrijeme studija: u siječnju 1988. objavljuje prve gegove `Bočka` i prve stranice licencnog `Toma i Jerrya`. Slijede, uz brojne kraće stripove, `Kolumbo` u Večernjem listu, `Salomon` u sarajevskoj Nedjelji, `Walter Egg` u Patku i Kvadratu, `Volim TV` u Glasu Slavonije, `Pirati` (prekrštavani u `Surfere` i `Hakere`) u nekoliko časopisa te, od 1992, `Borovnica` u Modroj lasti. Usporedo s crtanjem, počinje pisati strip scenarije za domaće i inozemne izdavače. Među potonjima ističu se za nagradu Eisner nominirani `Grendel Tales` (s crtežima Edvina Biukovića) te scenariji u okviru serija `Tarzan` (crteži Igora Kordeja), `Star Wars`, `Hellblazer`, `Sandman Presents`, `Captain America`, `Soldier X`, `Donald Duck` i `Mickey Mouse`. Od scenarija za hrvatsko tržište valja spomenuti serijale `Svebor i Plamena` (u Modroj lasti, crteži Gorana Sudžuke i Matije Pisačića), `Saša` (u Frci, crteži Gorana Sudžuke i Roberta Solanovića), `Komarac` (u Zvrku, crteži Štefa Bartolića), `Mister Mačak` (u Prvom izboru, crteži Roberta Solanovića) te `Dick Long` (U Playboyu, crteži Štefa Bartolića). Godine 1995. dobio je dvije nagrade vinkovačkog Salona stripa za scenarij, a 2001. g. je bio još jednom nominiran za Eisnera, za kratku priču `A Prayer to the Sun` (crteži Edvina Biukovića). Paralelno se baveći prozom, Macan je objavio četrdesetak priča (većinom žanra znanstvene fantastike), za koje je četiri puta nagrađen nagradom SFERA. S Tatjanom Jambrišak uredio je sedam zbirki hrvatske znanstvene fantastike. Piše romane za djecu od kojih je prvi, `Knjige lažu!` dobio državnu nagradu `Grigor Vitez` kao najbolja knjiga za djecu, a 2008. godine dobio je SFERU za roman `Dlakovuk`. Urednik je strip časopisa Q strip. Bibliografija Bočko Dlakovuk i nagrada SFERA Stripovi Scenarist i crtač Bočko (svezak; samizdat, 1992.) Čubi i Ćebe (mini; samizdat, 1997.) Borovnica (album; Školska knjiga, 1998.) Spiro Spermij (mini; samizdat, 1999.) Borovnica 2: Borovnica protiv Paje Pauka (Mentor, 2005.) Kolumbo (sabrano izdanje; Mentor, 2007.) Pirati: Cio svijet na internet! (sabrano izdanje; Mentor, 2007.) Borovnica 3: Borovnica predvodi čopor (Mentor, 2008.) Scenarist Citati (album s Edvinom Biukovićem; Stripagent, 1993., 2000.) Strossmayer (album s Radovanom Devlićem i Dušanom Gačićem; Glas koncila, 1993.) Grendel Tales: Devils and Deaths (album s Edvinom Biukovićem; Dark Horse, 1996. prevedeno 2003. kao Ponos vragova; Nacional, 2003.) X-Wing: The Phantom Affair (album s Mikeom Stackpoleom i Edvinom Biukovićem; Dark Horse, 1997.) Tarzan: Carson of Venus (album s Igorom Kordejem; Dark Horse, 1999.) Star Wars: Vader`s Quest (album s Daveom Gibbonsom; Dark Horse, 2000.) Star Wars: Chewbacca (album s desetak crtača; Dark Horse, 2001.) Komarac: Prop`o plan (album sa Štefom Bartolićem; Profil, 2001.) Star Wars: Jedi vs Sith (album s Ramonom Bachsom; Dark Horse, 2002.) La Bete Noire 1-5 (svesci s Milanom Jovanovićem; Drugi pogled, 2001/2.) Mister Mačak (album s Robertom Solanovićem i Tihomirom Tikulinom; Bookglobe, 2002.) Cable: The End (album s Igorom Kordejem, Davidom Tischmannom i Mikeom Huddlestoneom; Marvel, 2003.) Svebor i Plamena 1 i 2 (s Goranom Sudžukom i Matijom Pisačićem, sabrano i objavljeno u integralnoj verziji; Fibra, 2007.) Mali Guj i njegov Zmuj (s Franom Petrušom; Mentor, 2008.) Hrvatski velikani (s raznim crtačima; Astoria, 2007.-2008.) Proza Knjige lažu! (roman; Znanje, 1997.) Ona koju vole bogovi (roman s Tatjanom Jambrišak, Goranom Konvičnim i Damirom Starešinićem, u zbirci Zagreb 2014; SFERA, 1998.) Koža boje masline (kratki SF roman, u zbirci Dvije tisuće šarenih aliena; SFERA, 2000.) Pavo protiv Pave (roman, Mozaik knjiga, 2002.; nagrada Grigor Vitez) Teksas Kid (i još neka moja braća) (priče; Biblioteka Sfera, Mentor, 2003.) Žuta minuta (Rock `n` roll bajka; Autorska kuća, Zagreb, 2005.; nagrada Grigor Vitez) Stripocentrik (Kvintalove tjedne kartice) (esejistička proza; Mentor, 2005.) Dlakovuk (roman za djecu; Knjiga u centru, 2007.) Macan čita - Obdukcija SF žanra u Hrvata (kritike; Mentor, 2007.) Hrvatski strip 1945.-54. (Mentor, 2007.) Urednik izdanja Q strip Duboko i slano Biblioteka Sfera Biblioteka Q Stripovi za djecu XXI. stoljeća Fantastične priče za djecu XII. stoljeća Hrvatski velikani Edvin `Eddy` Biuković (Zagreb, 22. lipnja 1969. - Zagreb, 5. prosinca 1999.), hrvatski autor stripa. Životopis Prvi strip, `Dokaz`, objavio je na osamnaesti rođendan, 1987. u `Patku`, gdje je kasnije kreirao i popularog Salvatorea, strip o malom gubavcu koji stalno gubi dijelove tijela. Nakon odslužene vojske i kratkotrajnog rada za gornjemilanovačke `Dečje novine` (za koje je nacrtao dvadesetak stranica nikad dovršenog stripa `Glad`), Eddy je oko dvije godine povremeno radio za njemački časopis `Gespenster`. Priče koje je za taj časopis radio s Darkom Macanom, kao i druge njihove suradnje, sabrane su albumu `Citati`, objavljenom u dva izdanja, 1993. i 2000. godine. Od 1992. do 1994. g. u Modroj lasti crtao je strip `Koko` po popularnim romanima Ivana Kušana. Dvije epizode tog stripa, `Ljubav ili smrt` te `Koko u Parizu` sabrane su 2000. u album `Koko`. U isto vrijeme za fanzin `Endem` stvorio je novu geg-seriju `Funny Comix`, pod pseudonimom Pepe Orbito. Od 1993. radio je mahom za američke izdavače, crtajući serije `Grendel Tales`: Devils & Deaths te Grendel Tales:Devil`s Choices (scenarij Darka Macana, album objavljen 1996.), `X-Wing Rogue Squadron`: The Phantom Affair (scenarij Darka Macana, album 1997.), Star Wars: The Last Command (scenarij Mikea Barona po romanu Timothya Zahna, album 1999.) i Human Target (scenarij Petera Milligana, album 2000.), te niz kraćih stripova u izdanjima poput `Strange Adventures` i `Weird War Tales Special`. Bavio se i animacijom te ilustracijom. Kao najbolji mladi autor nagrađen je 1992. na vinkovačkom Salonu stripa, a 1995. je dobio nagradu `Russ Manning` kao crtač koji najviše obećava. Bio je jedan od najuspješnijih hrvatskih autora stripa, ali je preminuo mlad ne napunivši ni 30 godina. Umro je u Zagrebu, nakon kratke i teške bolesti.

Nova knjiga GERMAN FEDERALISM Past, Present, Future Publisher: Palgrave Macmillan, 2002 RETKO U PONUDI! Nemački federalizam This book explores the German idea of federalism denoting `diversity within unity`. Historians, linguists and political scientists examine how federalism emerged in the Holy Roman Empire, was re-shaped by nineteenth-century cultural movements, and was adopted by the unified state in 1871 and again after 1945. The myth of federalism as a safeguard against totalitarianism is tested in regard to the Third Reich and the GDR. The book concludes with an outlook on German federalism`s future in Europe. Federalizam (franc. federalisme, od lat. foedus — „dogovor”, „savez”) je osnovni princip federacije, priznavanje političkog ideala federalne organizacije države, odnosno želja da se kombinuje nekoliko pojedinačnih država u federaciju ili pretvori unitarna država u federaciju. To je složena društvena i politička struktura stvorena udruživanjem užih celina u širu zajednicu kako bi se postigli neki trajniji ciljevi. Federalisti su pristalice federalne organizacije njihove države ili svih država uopšte. Kao oblik političkog udruživanja federalizam se javlja već u antici gde su grci u cilju odbrane od Persijanaca stvarali različite oblike udruživanja i saradnje. Najstariji takav oblik udruživanja je Jonska liga, nakon koje slede Beotijski savez, Lakedemonski savez, Panhelenska liga i druge.[1] U srednjem veku takođe dolazi do stvaranja širih složenih zajednica sa istim interesima. U severnoj Italiji razvijeni gradovi stvaraju Lombardijsku ligu u 11. veku, u Nemačkoj Hansa u 13. veku, a sličnih primera je bilo i širom evrope. Federalizam je prvi put primenjen u SAD 1787. godine, a nakon toga se proširio na mnoge svetske države. Poseban oblik federalizma je bio razvijen i u SFRJ i bio je razrađen u ustavu iz 1974. godine.[1] U Evropi „federalistima“ se ponekad nazivaju oni koji se zalažu za poptune savezne vlade, rasporede vlasti na regionalni, nacionalni i nadnacionalni nivo. Evropski federalizam je nastao u posljeratnoj Evropi, a jedna od najvažnijih inicijativa u tom pravcu bio je govor Vinstona Čerčila u Cirihu 1946. godine.[2] Federalizam se razlikuje od konfederalizma, u kojem je opšti nivo vlasti podređen regionalnom nivou, i od devolucije unutar unitarne države, u kojoj je regionalni nivo vlasti podređen opštem nivou.[3] To predstavlja centralnu formu na putu regionalne integracije ili razdvajanja, ograničenu sa manje integrisane strane konfederalizmom, a sa više integrisanom devolucijom unutar unitarne države.[4][5] Pregled[uredi | uredi izvor] Put regionalne integracije ili razdvajanja Etimologija[uredi | uredi izvor] Izrazi „federalizam” i „konfederalizam” imaju koren u latinskoj reči foedus, što znači „ugovor, pakt ili sporazum”. Njihovo uobičajeno rano značenje do kasnog osamnaestog veka bilo je jednostavna liga ili međuvladin odnos među suverenim državama zasnovan na ugovoru. Stoga su u početku bili sinonimi. U tom smislu je Džejms Madison u Federalistu br. 39 pomenuo novi Ustav SAD kao „ni nacionalni ni federalni ustav, već sastav oba“ (tj. kao da ne čini ni jednu veliku unitarnu državu niti ligu/konfederaciju između nekoliko malih država, ali hibrid te dva pristupa).[6] Tokom devetnaestog veka u Sjedinjenim Državama, značenje federalizma se promenilo, ojačavajući da se jedinstveno odnosi na novu složenu političku formu ustanovljenu Filadelfijskom konvencijom, dok će značenje konfederalizma ostati na ligi država.[7] Poreklo[uredi | uredi izvor] U užem smislu, federalizam se odnosi na način na koji je političko telo jedne države organizovano iznutra, i to je značenje koje se najčešće koristi u modernim vremenima. Politikolozi ga, međutim, koriste u mnogo širem smislu, pozivajući se umesto toga na „višeslojni ili pluralistički koncept društvenog i političkog života“.[8] Prvi oblici federalizma nastali su u antičko doba, u vidu saveza između država. Neki primeri iz sedmog do drugog veka p. n. e. bili su Arhaični savez, Etolski savez, Peloponeski savez i Delski savez. Rani predak federalizma bio je Ahajski savez u helenističkoj Grčkoj. Za razliku od grčkih gradskova država klasične Grčke, od kojih je svaka insistirala na očuvanju svoje potpune nezavisnosti, promenljivi uslovi u helenističkom periodu naterali su mnoge gradske države da se udruže čak i po cenu gubitka dela svog suvereniteta. Kasniji savezi država uključivali su prvu i drugu Švajcarsku konfederaciju (1291–1798 i 1815–48), Ujedinjene provincije Holandije (1579–1795), Nemački Bund (1815–66), prvu američku uniju poznatu kao Konfederacija Sjedinjenih Američkih Država (1781–89), i druga američka unija formirana kao Sjedinjene Američke Države (1789–1865).[9] Politička teorija[uredi | uredi izvor] Savremeni federalizam je politički sistem zasnovan na demokratskim pravilima i institucijama u kojima je vlast za upravljanje podeljena između nacionalnih i pokrajinskih/državnih vlada. Termin federalista opisuje nekoliko političkih uverenja širom sveta u zavisnosti od konteksta. Pošto termin federalizacija takođe opisuje karakteristične političke procese, njegova upotreba zavisi i od konteksta.[10] U političkoj teoriji prepoznaju se dva glavna tipa federalizacije: integrativna,[11] ili agregativna federalizacija,[12] označavajući različite procese kao što su: integracija nefederativnih političkih subjekata stvaranjem nove federacije, pristupanje nefederativnih subjekata u postojeću federaciju ili transformacija konfederacije u federaciju devolutivna,[11] ili disagregativna federalizacija:[13] transformacija unitarne države u federaciju Razlozi za usvajanje[uredi | uredi izvor] Prema Danijelu Ziblatu, postoje četiri konkurentna teorijska objašnjenja u akademskoj literaturi za usvajanje federalnih sistema: Idejne teorije, koje smatraju da veća ideološka posvećenost decentralističkim idejama u društvu čini federalizam verovatnijim za usvajanje. Kulturno-istorijske teorije, koje smatraju da je veća verovatnoća da će federalne institucije biti usvojene u društvima sa kulturno ili etnički fragmentiranom populacijom. Teorije „društvenog ugovora“, koje smatraju da se federalizam pojavljuje kao pogodba između centra i periferije gde centar nije dovoljno moćan da dominira periferijom, a periferija nije dovoljno moćna da se otcepi od centra. Teorije „infrastrukturne moći“, koje smatraju da će se federalizam verovatno pojaviti kada podjedinice potencijalne federacije već imaju visoko razvijenu infrastrukturu (npr. one su već ustavne, parlamentarne i administrativno modernizovane države).[14] Imanuel Kant je primetio da „problem uspostavljanja države može da reši čak i nacija đavola“ dokle god poseduju odgovarajući ustav koji suprotstavlja suprotstavljene frakcije jedne protiv drugih uz sistem provere i ravnoteže. Često su pojedine države zahtevale federaciju kao zaštitu od mogućnosti rata.[15] Zagovornici federalnih sistema su istorijski tvrdili da podela vlasti svojstvena federalnim sistemima smanjuje unutrašnje pretnje bezbednosti, kao i strane pretnje. Federalizam omogućava državama da budu velike i raznolike, ublažavajući rizik od tiranske vlade kroz centralizaciju moći.[16][17] Evropa vs. Sjedinjene Države[uredi | uredi izvor] U Evropi, „federalistički“ se ponekad koristi da opiše one koji se zalažu za zajedničku federalnu vladu, sa raspoređenom moći na regionalnom, nacionalnom i nadnacionalnom nivou. Unija evropskih federalista se zalaže za ovaj razvoj unutar Evropske unije, koji na kraju vodi ka Sjedinjenim Evropskim Državama.[18] Vidi još[uredi | uredi izvor] Federacija Federalna država istorija nemačke nemačka država kroz istoriju nemci nemačkog naroda

Autor - osoba Steiner, Rudolf Naslov Četiri predavanja / Rudolf Štajner Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Stilos, 1991 (Smederevo : „D. Davidović“) Fizički opis 72 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Janković, MIloš B., 1885-1984 = Janković, Miloš B., 1885-1984 Zbirka ǂEdicija ǂPosebna izdanja Sadržaj Sadržaj: Krv je sasvim osobit sok : jedno ezoterno razmišljanje ; Suština umetnosti : stenogram predavanja od 28.10.1909. godine ; Misija gneva ili Okovani Prometej : prvo predavanje iz ciklusa Metamorfoze doživljaja duše, održano u Berlinu, 21.10.1909. godine ; Oče naš / Rudolf Štajner (Broš.) Napomene Pogovor Miloš Janković Tiraž 3.000 Predmetne odrednice Antropozofija Filozofska mistika Stanje: potpis u vrhu predslista, inače dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata... Pred nama se, posle više od pola veka, ponovo nalaze stenogrami sa četiri predavanja Dr Rudolfa Štajnera. Ova predavanja, koja su tada bila publikovana u vidu zasebnih knjiga, samo su deo izdanja ANTROPOZOFSKE BIBLIOTEKE i JUGOSLOVENSKOG ANTROPOZOFSKOG DRUŠTVA. U toku te godine, 1929, 1930. i 1931, sem ovih, objavljene su još četiri knjige: „Teosofija“, „Kako se stiču saznanja viših svetova“, Reinkarnacija i karma“ i „Praktično vaspitanje mišljenja“. Kako u poslednje vreme opet oživljava interesovanje za ovu vrstu, slobodno možemo reći – nauke, i kako je jedan deo Štajnerovih predavanja kod nas prvi put preveden i obavljen – namera mi je bila da podsetim poštovaoca Štajnerovog dele i sve one koje antropozofija zanima na ove knjige, koje su svojevremeno bile „obavezna lektira“ za svakog koje sa antropozofskog stanovišta posmatra svet i čoveka. Međutim, budući da je prošlo više od pedeset godina, nužne su bile izvesne intervencije na tekstu — u smislu lekture, osuvremenjivanja jezika, drugačije organizacije, kao i njene sistematizacije i objedinjavanje u jednu knjigu. U svemu ostalom, trudio sam se da očuvam verodostojnost Štajnerove misli, nekadašnji način mišljenja, sistem vrednosti i pečat vremena. Za one koji se prvi put susreću sa antropozofijom i Štajnerom, dao bih nekoliko kratkih napomena, bez želje da ih nečemu poučim, pa čak ni da ih uputim u čitanje ove knjige: njena sadržina će to već sama učiniti. Osnovne postavke antropozofije kao nauke, antropozofske filozofije i rada Dr Rudolfa Štajnera kao njenog lučonoše, baziraju se na duhu, na onom duhovnom i duševnom u čoveku. Ono što se javlja kao rezultanta bavljenja antropozofijom (ukoliko je izraz „baviti se“ adekvatan; Možda bi ispravnije bilo reći „proučavati“, ali ni tada ne bismo sa sigurnošću mogli tvrditi da smo pronašli pravu reč), jeste razumevanje sveta kao celina. Osnovni zadatak, „ tako očigledan u svim Štajnerovim predavanjima, je pokušaj da se objasni svet i čovek u njemu sa jednog novog, drugačijeg stanovišta. Štajner kroz svoja predavanja-knjige, postavlja mnogo-brojna pitanja: kakav je smisao ljudskog življenja i delanja: postoji li život i iza smrti: kako je čovek postao: kako je nastala umetnost; kako je Zemlja nastala; odakle u čoveku tako izražene, a tako suprotstavljene oprečnosti, kao što su dobro i zlo; postoji li sudbina, i kakva Je njena uloga u ljudskom životu; može li čovek, sam, pobediti sudbinu i tome slično. Iako je ovo samo mali deo večitih nedoumica koje od postojanja čovek pokušava da reši, vidimo da one, po svo-joj važnosti, predstavljaju srž ljudskih napora kroz vekove. Štajner nam (kao najglasovitiji antropozof, a knjiga koje su pred nama mogle bi se smatrati izvesnim odabirom iz njegovog stvaralaštva), kroz svoju nauku (jer, antropozofija ima sve atribute nauke: ima svoj predmet istraživanja, svoje metode i tehnike i svoje predstavnike, naravno), kroz ove četiri, sada objedinjene knjige, daje samo neke odgovore. Kažem – daje neke odgovore – misleći pritom samo na one koje eksplicitno ovde iznosi. Ostavljam vas zato, sledstveno osnovnim postavkama antropozofije, da sami, čitajući ovu knjigu, utvrdite da li se u njoj nalaze odgovori i na neka vaša pitanja. Miloš Janković Rudolf Jozef Lorenc Štajner (nem. Rudolf Joseph Lorenz Steiner; Donji Kraljevec, 25. februar 1861 – 30. mart 1925) je bio austrijski filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac i ezoterist. Nakon raskida sa Teozofskim društvom, Rudolf Štajner je osnovao Antropozofsko društvo. Antropozofija bi se mogla okarakterisati kao učenje koje je nastalo iz teozofije, ali koje za razliku od nje navodi Isusa Hrista kao centralnu figuru u procesu dosezanja oslobođenja, spoznaje i jedinstva sa Univerzalnim duhom. Štajner je vrlo često spominjao tri duhovna stanja koja pomažu pri tom psihonautičkom procesu. To su: imaginacija, inspiracija, intuicija. Imaginacija, inspiracija i intuicija su termini koji predstavljaju tehnike koje vode ka višem stepenu otvorenosti percepcije ka onostranim iskustvima i daleko su od prizemnog shvatanja imaginacije, inspiracije i intuicije. Antropozofija se može nazvati i „mističnim hrišćanstvom“, jer ona ima za cilj da otkrije hrišćanske tajne koje su banalizovane ili skrivene. U antropozofiji nema posrednika u vezi između čoveka i Boga. To je jedino Hrist, koji i jeste „mistično sunce“. Za Štajnera je, inače, raspeće Hristovo „misterija univerzuma“. Antropozofija uključuje i karmu u svoj sistem, kao i filozofiju spiritualne evolucije. Četiri znaka Jevanđelista (lav, orao, anđeo i bik) predstavljaju faze u evolucijskom spiritualnom razvoju čoveka. Čovek je spiritualno biće koje je podeljeno na: fizičko telo, eterično telo, astralno telo, ego. Za fizičko telo je vezana nada, za eterično telo ljubav, za astralno vera, a za ego je vezana volja. Glavni centar Antropozofskog društva jeste Dornah (nem. Dornach) u Švajcarskoj, gde se nalazi Geteanum (Goetheanum). Geteanum predstavlja spiritualni centar u kome se antropozofija izučava kroz teoriju i praksu. Osim Geteanuma, širom sveta postoje i drugi antropozofski centri. Štajner je smatrao da će Ahriman (personifikacija zla) biti otelotvoren u SAD. Štajner je definisao antropozofiju na sledeći način: „Antropozofija je put znanja, koji vodi spiritualno u čoveku ka spiritualnom u univerzumu... Antropozofi su oni koji iskuse esencijalnu potrebu samog života, određena pitanja vezana za pitanje prirode ljudskog bića i univerzuma, isto kao što neko iskusi glad ili žeđ.” Uticaj Getea Štajner je zastupao oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana Volfganaga Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Okultizam Rudolfa Štajnera su dovodili u vezu sa okultnom ložom O. T. O. i austrijskim okultistom Teodorom Rojsom (nem. Theodor Rheuss), kao i engleskim okultistom Alisterom Kraulijem (engl. Aleister Crowley), ali prema istraživanju Pitera Roberta Keniga (nem. Peter Robert Koenig), specijaliste za O. T. O. fenomen, takva veza nikada nije postojala. Štajner vs. Frojd Takođe je poznato da je Štajner teoriju Sigmunda Frojda (nem. Sigmund Freud) o libidu kao pokretaču dubljih psiholoških procesa kod čoveka smatrao smešnom i netačnom. On je isticao da ponašanje čoveka nije uslovljeno nikakvim nesvesnim procesima, niti libidom, već spiritualnim bićem. Štajner je do poslednjeg dana svog života tvrdio da je čovek prvenstveno duhovno biće i da je duhovni svet za njega opipljiv, isto kao i sto ispred njega na kome piše. Štajner je tvrdio da čovek uz pomoć razvoja unutarnjeg spiritualnog bića ima mogućnost da zaviri iza vela onostarnog. Na taj način može čitati zapise sa Akaše, tj. kosmičkog kolektivnog pamćenja. Odnos prema nacistima Štajner je bio velika pretnja za nacistički pokret u Nemačkoj, jer je svojim idejama bio u potpunosti suprotan njihovoj doktrini. Već 15. maja 1922. godine pokušan je atentat na Štajnera u hotelu Fir Jarescajten u Minhenu, organizovan od strane nacista, koji je Štajner izbegao. Takođe se smatra da je požar u Geteanumu 31. decembra 1922. godine, u kojem je izgoreo prvi Geteanum centar, bio podmetnut od strane nacista. Trevor Rejvenskroft (engl. Trevor Ravenscroft) u svojoj knjizi Koplje sudbine (engl. The Spear of Destiny) tvrdi da je Štajner imao sposobnost astralne projekcije. Na taj način je lako mogao da vidi planove okultne grupe Tule, koja je stvorila nacističku partiju — NSDAP, tj. Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju, na čelu sa Adolfom Hitlerom. Antisemitizam Na prelasku u 20. vek Štajner je napisao seriju od sedam članaka za Mitteilungen aus dem Verein zur Abwehr des Antisemitismus, magazin koji je bio posvećen borbi protiv antisemitizma, u kome je napadao tadašnji antisemitizam. MG92 (N)

Detalji predmeta Stanje Polovno Vrlo dobro očuvano, Le Marxisme Introuvable, ima podvučenih delova SA WIKIPEDIJE Marksizam Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Idi na navigacijuIdi na pretragu Ovaj članak je dio serije: Marksizam Karl Marx 001.jpg Sociologija i antropologija Otuđenje Buržoazija Klasna svijest Komunizam Kulturalna hegemonija Izrabljivanje Ideologija Proletarijat Ekonomija Marksistička politička ekonomija Radna snaga Zakon vrijednosti Sredstva proizvodnje Način proizvodnje Proizvodne snage Višak rada Višak vrijednosti Naknada za rad Historija Kapitalistička proizvodnja Klasna borba Diktatura proleterijata Izvorna akumulacija Proleterska revolucija Proleterska internacionala Svjetska revolucija Filozofija Marksistička filozofija Historijski materijalizam Dijalektički materijalizam Socijalizam Analitički marksizam Autonomni pokreti Feministički marksizam Humanistički marksizam Strukturalni marksizam Zapadnjački marksizam Istaknuti marksisti Karl Marx Friedrich Engels Karl Kautsky Vladimir Lenjin Lav Trocki Josif Staljin Rosa Luxemburg Mao Ce tung Georg Lukács Antonio Gramsci Karl Korsch Frankfurtska škola Louis Althusser Paul Lafargue Kritike Kritika marksizma Marksizam je filozofski pravac, odnosno politička ideologija temeljena na spisima njemačkog filozofa Karla Marxa (po kojoj je dobio ime) i Marxovog prijatelja i suradnika Friedricha Engelsa. Od svih tih spisa je najvažnija Marxova nedovršena knjiga Das Kapital. Marksizam, koji se temelji na engleskoj političkoj ekonomiji, francuskom utopijskom socijalizmu i njemačkoj idealističkoj filozofiji iz prve polovice 19. vijeka, nastoji dati kritiku društva koja je istovremeno naučna i revolucionarna. Marksizam historiju tumači kroz sukob povlaštenih i potlačenih društvenih klasa, te smatra da će svi društveni problemi biti riješeni stvaranjem besklasnog društva zvanog komunizam. Kao prijelazna faza između kapitalizma - koga marksisti smatraju posljednjim stadijem klasnog društva - i komunizma bi se trebao uspostaviti socijalizam u kome bi postepeno trebalo biti ukinuto privatno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju. Marksizam se danas uglavnom povezuje s revolucionarnim socijalizmom, odnosno raznim komunističkim pokretima i državama, iako su sve do 20. vijeka među marksiste spadali i umjereni socijalisti od kojih će kasnije nastati moderna socijaldemokracija. Nakon pada Berlinskog zida i propasti komunističkih režima u Istočnoj Evropi, marksizam - koji je bio njihova službena ideologija - je izgubio dosta pobornika, ali je manji dio marksista to shvatio kao priliku za rehabilitaciju svoje filozofije, koju su, po njihovim navodima, izopačili zagovornici totalitarizma kao što su Staljin, Enver Hoxha, Mao i Pol Pot. Sadržaj/Садржај 1 Klasični marksizam 1.1 Karl Marx i Friedrich Engels 1.2 Rani utjecaji 1.3 Glavne ideje 1.3.1 Klasa 2 Zapadni marksizam 2.1 Škole zapadne marksističke misli 2.1.1 Strukturni marksizam 2.1.2 Neomarksizam 2.1.3 Frankfurtska škola 2.1.4 Kulturni marksizam 2.1.5 Analitički marksizam 2.1.6 Marksistički humanizam 2.2 Ključni zapadni marksisti 2.2.1 Georg Lukács 2.2.2 Karl Korsch 2.2.3 Antonio Gramsci 2.2.4 Louis Althusser 2.2.5 Herbert Marcuse 3 Postmarksizam 4 Marksistički feminizam 5 Marksizam u političkoj praksi 5.1 Historija 5.2 Socijaldemokracija 5.3 Socijalizam 5.4 Komunizam 5.4.1 Marksizam-lenjinizam 5.4.2 Trockizam 5.4.3 Maoizam 5.5 Ostali 5.6 Osporavanja marksističke prirode pojedinih pokreta 6 Kritike 7 Povezano 8 Izvori 9 Eksterni linkovi Klasični marksizam Za više detalja o ovoj temi, v. Klasični marksizam. Karl Marx i Friedrich Engels Karl Marx je boraveći uglavnom u emigraciji i u oskudnim (ne)prilikama ,a uz finansijsku,političku i stručnu pomoć fabrikanta Fridriha Engelsa(Friedrich Engels), počeo da pise glavna dela savremenog socijalističkog(komunističkog) pokreta: Manifest komunističke partije, Klasne borbe u Francuskoj, Osnovi kritike političke ekonomije, Kapital i druga dela. Od pretežno usmerenih dela najpoznatija su: Kritika Hegelove filozofije državnog prava, Ekonomsko-filozofski pukopisi i Teze o Fojerbahu. Rani utjecaji Za više detalja o ovoj temi, v. Utjecaji na Karla Marxa. Glavne ideje Klasa Zapadni marksizam Za više detalja o ovoj temi, v. Zapadni marksizam. Škole zapadne marksističke misli Strukturni marksizam Za više detalja o ovoj temi, v. Strukturni marksizam. Neomarksizam Za više detalja o ovoj temi, v. Neomarksizam. Frankfurtska škola Za više detalja o ovoj temi, v. Frankfurtska škola. Kulturni marksizam Za više detalja o ovoj temi, v. Kulturni marksizam. Analitički marksizam Za više detalja o ovoj temi, v. Analitički marksizam. Marksistički humanizam Za više detalja o ovoj temi, v. Marksistički humanizam. Ključni zapadni marksisti Georg Lukács Karl Korsch Antonio Gramsci Louis Althusser Herbert Marcuse Postmarksizam Za više detalja o ovoj temi, v. Postmarksizam. Marksistički feminizam Za više detalja o ovoj temi, v. Marksistički feminizam. Marksizam u političkoj praksi Segment serije o politici Socijalizam Red flag waving transparent.png Struje Kršćanski socijalizam Komunizam Demokratski socijalizam Libertarijanski socijalizam Revolucionarni socijalizam Socijaldemokracija Utjecaji Anarhizam Marksizam Internacionalizam Sindikalizam Utilitarijanizam Utopijski socijalizam Ideje Klasna borba Demokracija Egalitarijanizam Jednakost ishoda Proleterska revolucija Socijalna pravda Glavna pitanja Historija socijalizma Kritike socijalizma Socijalističke ekonomije Socijalistička država Ljudi i organizacije Popis socijalista Prva Internacionala Druga Internacionala Socijalistička Internacionala Politički portal · p • r • u Historija Socijaldemokracija Socijalizam Komunizam Za više detalja, v. Komunizam i Komunistička država. Marksizam-lenjinizam Za više detalja o ovoj temi, v. Lenjinizam. Trockizam Za više detalja o ovoj temi, v. Trockizam. Maoizam Za više detalja o ovoj temi, v. Maoizam. Ostali Osporavanja marksističke prirode pojedinih pokreta Kritike Za više detalja o ovoj temi, v. Kritike marksizma. Povezano Marksistička teorija rata Marksistička teorija međunarodnih odnosa Izvori Avineri, Shlomo (1968). The Social and Political Thought of Karl Marx. Cambridge University Press. Kolakowski, Leszek. Main Currents in Marxism. Parkes, Henry Bamford (1939). Marxism: An Autopsy. Boston: Houghton Mifflin. Screpanti, E; S. Zamagna (1993). An Outline of the History of Economic Thought. Sowell, Thomas (1985). Marxism: Philosophy and Economics. New York: William Morrow. str. 281 p. ISBN 0-688-06426-4. Callinicos, Alex (2010) [1983]. The Revolutionary Ideas of Karl Marx. Bloomsbury, London: Bookmarks. ISBN 978-1-905192-68-7. Green, Sally (1981). Prehistorian: A Biography of V. Gordon Childe. Bradford-on-Avon, Wiltshire: Moonraker Press. ISBN 0-239-00206-7. Lenin, Vladimir (1967) [1913]. Karl Marx: A Brief Biographical Sketch with an Exposition of Marxism. Peking: Foreign Languages Press. Pristupljeno 2014-06-17. Marx, Karl (1849). Wage Labour and Capital. Germany: Neue Rheinische Zeitung. Pristupljeno 2014-06-17. Trigger, Bruce G. (2007). A History of Archaeological Thought (2nd izd.). New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60049-1. Dahrendorf, Ralf (1959). Class and Class Conflict in Industrial Society. Stanford, CA: Stanford University Press. Jon Elster, An Introduction to Karl Marx. Cambridge, England, 1986. Michael Evans, Karl Marx. London, 1975. Stefan Gandler, Critical Marxism in Mexico: Adolfo Sánchez Vázquez and Bolívar Echeverría, Leiden/Boston, Brill Academic Press, 2015. 467 pages. ISBN 978-90-04-22428-5. Prychitko, David L. (2008). "Marxism". u: David R. Henderson (.). Concise Encyclopedia of Economics (2nd izd.). Library of Economics and Liberty. Robinson, Cedric J.: Black Marxism: The Making of the Black Radical Tradition, 1983, Reissue: Univ North Carolina Press, 2000 Rummel, R.J. (1977) Conflict In Perspective Chap. 5 Marxism, Class Conflict, and the Conflict Helix Shenfield, S.D. Vladislav Bugera: Portrait of a Post-Marxist Thinker McLellan, David (2007). Marxism After Marx. Basingstoke: Palgrave Macmillan. Eksterni linkovi Commons-logo.svg Marksizam na Wikimedijinoj ostavi Marxism Online A Marxism FAQ - under construction libcom.org - class struggle history, theory and discussion including many works by Marx and marxists Introductory article by Michael A. Lebowitz History of Economic Thought: Marxian School Modern Variants of Marxian political economy Marxist.com In Defence of Marxism Marxists Internet Archive Pathfinder Books, Marxist bookstore online Marxism Page Marxist.net Marxist Resources from the Committee for a Workers' International Libertarian Communist Library Marxism archive Marxism FAQ The Open Society and Its Enemies. Volume II: The High Tide of Prophecy (Hegel, Marx and the Aftermath) critique by Karl Popper An Austrian Perspective on the History of Economic Thought. Volume II: Classical Economics (Ricardo, Marx and Stuart Mill) critique by Murray Rothbard Resurrecting Marx: The Analytical Marxists on Freedom, Exploitation, and Justice critique by David Gordon Debating MarxismMichael Albert (ParEcon) vs. Alan Maass (Marxism) Slobodna Jugoslavija - Najveća arhiva klasika marksizma na SH-HS jeziku Novi Plamen - demokratsko-marksistički časopis [sakrij]vru Komunizam Osnovni koncepti Marksistička filozofija Klasna borba Proleterski internacionalizam Komunistička partija Ideologije Marksizam Lenjinizam Marksizam-lenjinizam Maoizam Juche Trockizam Titoizam Lijevi komunizam Komunizam savjeta Anarhistički komunizam Religijski komunizam Kršćanski komunizam Eurokomunizam Nacional-komunizam Svjetski komunizam Bezdržavni komunizam Internacionale Savez komunista Prva Internacionala Druga Internacionala Kominterna Četvrta Internacionala Glavne ličnosti Karl Marx Friedrich Engels Vladimir Lenjin Josif Staljin Rosa Luxemburg Lav Trocki Srodne teme Anarhizam Antikapitalizam Anti-komunizam Anti-revizionizam Demokratski centralizam Diktatura proletarijata Radničko samoupravljanje Odumiranje države

Autor - osoba Damjanović, Aleksandar, 1964-2021 = Damjanović, Aleksandar, 1964-2021 Naslov Ka tumačenju bića : psihobiografije : kako i zašto pisati o Silviji Plat, Arturu Šopenhaueru, Kseniji Atanasijević, F. M. Dostojevskom, Čarlsu Darvinu, Francu Kafki, Jukio Mišimi, Osami bin Ladenu, Mišelu Montenju, Fridrihu Ničeu, Alfredu Hičkoku, Robertu Fišeru ... / Aleksandar Damjanović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Via media, 2013 (Beograd : Fotofutura) Fizički opis 303 str. ; 25 cm (broš.) Napomene Tiraž 300 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 287-300. Predmetne odrednice Psihologija ličnosti -- Biografski metod Znamenite ličnosti -- Psihobiografije Aleksandar Damjanović je u svojoj obimnoj studiji „Ka tumačenju bića” ostvario izuzetno naučno delo u kome je filozofski, psihološki, psihijatrijski, antropološki, religijski aspekt ukomponovao u izuzetnu naučnu postavku psihobiografije. Postoje naučna dela koja prevazilaze svoju osnovnu potku i ulaze u svet umetnosti, dobijaju dodatni impuls zanimljivosti i širine. Upravo ulazeći u prostore psihobiografije Damjanović je dosegao širinu naučno-književnog dela što daje posebnu draž njegovom pisanju, ali uspešno ostvaruje i njegovu nameru koju je nedvosmisleno naglasio na početku svoje knjige: „Pri pisanju psihobiografije ne treba se ponašati kao naučnik nego kao umetnik. Potrebna je naracija... Čitalac mora da oseti rastuću dramsku tenziju koju će razrešiti interpretacija – iznenadno otvaranje vrata, čime se otkriva pravi izvor misterije... Ako je razumevanje ljudi zaista analogno interpretaciji pesme, onda ne možemo da poreknemo ključnu veštinu psihobiografskog poduhvata.” Damjanovićeva knjiga „Ka tumačenju bića” dosegla je sklad među komponentama teorijskog uspostavljanja osno¬va psihobiografije, njenog nastanka, odlika i ekspanzije u nauci i brilijantnih eseja iz drugog dela knjige koji su u potpunosti usaglašeni sa postavljenom teorijom i njenim ciljevima: „Kako je Elms (1994.) naveo u poslednjem poglavlju svoje knjige, bavljenje psihobiografijom nije ga odvelo na stranputicu, već ‘kući’. On navodi: „Mislim da sam pronašao put u sam centar psihologije, u razumevanje ljudskih bića u njihovoj punoj složenosti. Znam da postoji mnogo puteva koji vode ka samom centru, uključujući razne staze koje sam napustio jer nisu odgovarale mojim veštinama i mojoj ličnosti. Očekujem da će mi se na putu psihobiografije pridružiti sve veći broj psihologa, sve dok to ne postane prometna avenija”. Koherentnost u izlaganju Damjanović je postigao povezujući tri aspekta: postojanje jedinstvene tematsko – problemske strukture koja počiva na povezanosti pojmova i ideja, jasnom i logičnom sledu izlaganja čiju okosnicu čine osnovne ideje i logičan tok drugog dela posvećen psihobiografijama koje kroz primere učvršćuju snagu prihvaćene i obrazložene teorije. Kroz celinu vidi se jasno podcrtana nit koja okuplja sve delove u logički zasnovanu celinu koja kao takva potvrđuje zacrtane ciljeve. Inspirativnim naučnim esejima objašnjene su veze između ideja, pojmova, po¬java, činjenica uključenih u strukturu teksta tako da je primetna uređenost sadržaja, dati fenomeni i objašnjenja, uzrok i posledice, tvrdnje i implikacije, problemi i rešenja. Razvijanjem osnovne tematske niti i kontinuiteta izlaganja svaki deo studije obogaćen je vrsnim literarnim nabojem koji doprinosi razvoju teme i ima logično mesto. U psihobiografijama postoje digresije, ali one uvek u sebi sadrže signalizaciju povratka osnovnom temat¬skom toku. Damjanović u svojoj naučnoj studiji uvodi brojne primere prilikom pisanja psihobiografija kojima objašnjava pojave, pojmove, i određene ideje. Primeri omogućuju da se apstraktni pojmovi ili fenomeni (mikro ili makro pojave) mogu približiti i konkretizovati. Primeri uspostavljaju vezu između postojećeg znanja, iskustva i onog saznajnog što donosi studija. Raznovrsnost kategorija primera postaje moćno sredstvo kojim pisac podržava proces izgradnje opštih ideja vezanih za psihobiografiju: „Možda je osnovni uzrok samoubistava pisaca u Japanu u predvidljivom odbrambenom mehanizmu, koji koriste sunarodnici razbijeni na grupe, gde pisci – usamljenici mogu da suprotstave samo svoju kreativnost. Kada piščev magijski izvor inspiracije usahne, nastupa depresija, preplavljivanje anksioznošću, stvaralačka kriza, dakle ne samo simbolički već i stvarni gubitak egzistencijalnog modaliteta bića i njegove primarne narcisoidnosti. U ovakvoj životnoj „suženosti”, suicid postaje ponekad jedini izlaz. Samo su motivi različiti.” Damjanovićev zahvat pažljivo obrazlaže razliku između činjenica i raznih interpretacija koje uvodi u svoj rad. On postupno, posebno u prvom delu studije, procenjuje iznete naučne teorije i navodi kriterijume na osnovu kojih ih vrednuje, eksplicira nužne, logički opravdane posledice, konsekvence određenog stava i problemski izlaže sadržaj koji u nauci promoviše vrednosti za različita tumačenja, izgrađivanje stava filozofske skepse, ali i opreza u donošenju stavova i sudova: „Samostalna psihologija se sagledava u okvirima imanentne filozofije, pri čemu ne čudi da su veliki psiholozi bez ikakvog zazora citirali i temeljili mnoga svoja učenja na tvorevinama velikih filozofa, smatrajući sebe njihovim vernim sledbenicima... Filozofsko znanje pomaže psihijatru takođe da prihvati čoveka kao organizmičku celinu i skladno iskoristi svoje kognitivne kapacitete da bi upoznao pravce, granice i kvalitet ljudskog življenja... I Karl Jaspers je smatrao da je filozofija neophodna psihijatriji, jer se samo kroz sintezu psihološke analize i filozofske spoznaje može stvoriti plodonosni pomak prema fundiranju naučne psihijatrije.” U drugom delu svoje impresivne studije Damjanović se bavi ličnostima iz sve¬ta nauke, književnosti, politike, filma... koje su obeležile vreme, ostavljajući dubok i neizbrisiv trag. Psihobiografija, koja „predstavlja nesigurno udruživanje biografije i psihologije”, postaje nauka uz pomoć koje naučnik prodire u duboke lavirinte odabranih ličnosti. Damjanović, psihijatar sa enciklopedijskim znanjem, pronalazi put u centar psihologije i psihijatrije, u razumevanje postupaka i ponašanja odabranih u njihovoj punoj složenosti. Pisac u svojoj studiji naslovljenoj „Ka tumačenju bića” pribegava vrsti naučnog eseja prožetog mnoštvom činjenica i svedočenja, bezbrojnim validnim dokumentima jer mu ovakav način predstavljanja činjenica omogućava sistem otvorene forme koja daje relevantnost suda, misaonu dinamiku, otmenu intelektualnu superiornost, ali i izraženu literarnu potku koja daje originalnost, zanimljivost i estetsku težinu Damjanovićevom pisanju. Naučni esej odgovara osnovama skeptičnog duha koji se stalno projektuje unapred, koji traži i sumnjom privremena rešenja dolazi do pravih otkrića. Misaona i naučna zasnovanost naučnih eseja podudara se sa literarnim uobličenjem iskustvenih, otkrivenih, zasnovanih misaonih činjenica. „Ka tumačenju bića” konsultuje mnoge autoritete na polju nauke – filozofije, psihijatrije, antropologije, medicine..., ali misaoni elan nije u potpunosti utopljen u gotove obrasce. Intelektualno-literarna i naučna aktivnost uobličava značenja i strukture koje nastaju u slobodnom i spontanom misaonom kruženju koje uključuje i beskrajne prostore imaginacije i duha: „Nedovršenost psiho-seksualnog razvoja i voajerske crte očituju želju da se ne doživi potpuni telesno-senzualni kontakt. Pornografija takođe omogućava izolovanje eksitacija i libidinozno zadovoljenje bez objekta. Svoje polne prohteve Kafka je zadovoljavao u bordelima. Ta anonimna seksualnost verovatno je deo Kafkine strategije da svoju „večitu” verenicu i ostale devojke koje su mu se sviđale izoluje od sirove seksualnosti i potencira kompleksnost žene kao dvojnog entiteta bludnice vs. device posredstvom splitinga. Romantizovana ljubav idealizuje se i ne konzumira, a ona druga, bludna, omogućava libidinozno rasterećenje i posmatra se kao objekat tog istog rasterećenja.” Naučni eseji posvećeni ličnostima Ksenije Atanasijević, junacima Dostojevskog, Čarlsu Darvinu, Francu Kafki, Jukio Mišimi, Bin Ladenu, Montenju, Ničeu, pojedinim političarima, filmskim rediteljima... odgovaraju formi naučnog eseja i u prvi plan izbacuju Damjanovićevo shvatanje teorijsko-formalnih odlika eseja kao naučno-literarnog žanra koji se podudara sa metodama njegovog na¬učnog mišljenja i zahtevima njegove tragalačke misli. Predstavu celovite i harmonične ljudske prirode koju je negovao antički mit, a potom vaskrsla renesansa o skladu kozmičkog i ljudskog, naučnici i autoriteti, koje je svoj naučni rad uveo Damjanović, su doveli u pitanje ne prihvatajući ga kao gotov obrazac. Autor, obazriv i skeptičan, sklon analizama ljudske prirode, usmerava svoj naučni duh ka prostorima slojevitosti i nepredvidljivosti ljudskog bića: „Filozofija, zapravo, ne može da upravlja telesnim supstratom, nervima, bolom. Dakle, patnja i bol znače granice i ustanovljavaju kriterijume našeg iskustva i odnosa prema bolesti. Svest o telu ‘katektiranom’ bolešću označava ono mesto gde osobe ne podležu nikakvoj drugoj nadležnosti do one kojom im priroda određuje da trpe svoju telesnu sudbinu.” Svoj kritički instrumentarij pisac ozbiljnih psihobiografija, kakav je Damjanović, prilagođava konkretnim individualnostima i manjkavostima čovekove saznajne moći, nepredvidljivim i tamnim lavirintima ljudske duše. Kao vrstan psihijatar sa snažnim literarnim talentom, Damjanović u karakterizaciji ljuske ličnosti sugeriše da je nemoguće doneti jednostrane sudove o stvarima koje se javljaju u neizmernom bogatstvu vidova i značenja. Prihvatanje sumnje kao regulativnog načela za Damjanovića se nameće kao nužnost naučnika u donošenju sudova o ličnostima kojima se bavio. MG128 (N)

K20 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Igor Kordej (Zagreb, 23. lipnja 1957.) hrvatski je crtač stripa, scenarist, ilustrator, grafički dizajner i scenograf. Pohađao je zagrebačku Školu primijenjene umjetnosti, grafički odsjek (1972. – 1977.) i Akademiju likovnih umjetnosti, grafički odsjek (1977. – 1979.). Novi kvadrat Od svoje osamnaeste godine profesionalno se bavi grafičkim dizajnom, a od svoje devetnaeste godine stripom, postavši članom grupe crtača stripa Novi kvadrat (1976. – 1979.),[2] u okviru koje objavljuje stripove u mnogim omladinskim časopisima toga doba (Polet, Vidici, Studentski list, Pitanja). Grupa Novi kvadrat 1979. godine dobiva vrlo prestižnu jugoslavensku Nagradu Sedam sekretara SKOJ-a. Studio SLS Početkom osamdesetih Kordej se ponovo udružuje s Mirkom Ilićem u studiju SLS (kratica za “Sporo, loše i skupo”) i usredotočuje se uglavnom na izradu omota za albume jugoslavenskih pop-izvođača. Nakon prekida suradnje nastavlja sa samostalnom karijerom u jugoslavenskim časopisima glavne struje (Start, Studio, Fokus, Arena) na polju ilustracije i grafičkog oblikovanja, kreirajući naslovnice, filmske[3] i kazališne plakate,[4] logotipe i omote za albume pop-glazbe.[5][6] Rad za inozemno tržište Od 1986. godine nadalje prisutan je na europskom tržištu stripa u Francuskoj, Njemačkoj i Španjolskoj, a od 1989. i na američkom tržištu (Heavy Metal Magazine). Iz tog perioda najznačajnije je djelo album Les cinq saisons – Automne (scenarist je Nenad Mikalački Django), koji je 1990. objavio francuski izdavač Dargaud.[7] Taj album je u Francuskoj uredbom Ministarstva kulture uvršten u sve javne knjižnice kao djelo od iznimnog kulturološkog značaja, a 2011. uvršten je i u knjigu Paula Gravetta 1001 Comics You Must Read Before You Die.[8] Kordej 1988. godine seli se iz Zagreba u istarski gradić Grožnjan i tamo, s prekidima, provodi gotovo desetljeće. Prvih nekoliko godina kao crtač i supervizor u okviru lokalnog dizajnerskog studija predvodi grupu od preko 20 crtača i scenarista s prostora bivše Jugoslavije (među kojima su mladi Darko Macan, Edvin Biuković i Goran Sudžuka, ali i veterani Radovan Devlić i Dragan Filipović Fipa) u izradi stripova i dizajna za njemačko tržište. Rad u inozemstvu U ljeto 1991. na poziv kompanije Semic International odlazi u Dansku i tamo živi gotovo godinu dana radeći na produkciji strip-serijala Tarzan za američko tržište (izdavač Malibu Comics). Godine 1997. Kordej se seli u Kanadu na poziv tvrtke Digital Chameleon, u kojoj se zaposlio kao kreativni direktor. Zbog nesuglasica s upravom nakon osam mjeseci napušta Digital Chameleon te ponovo postaje slobodni umjetnik. Marvel Njegov rad za američkog izdavača Marvel dijeli se u dvije faze. Prva faza traje od 1994. do 1996. godine; u tom razdoblju Kordej proizvodi niz ručno slikanih stripova za serijal Tales of the Marvels. Glavni urednik serijala je Marcus McLaurin. U isto vrijeme Kordej paralelno radi stripove i za izdavačku kuću Dark Horse. Druga faza počinje 2001. godine, kad na poziv tadašnjeg glavnog urednika Joea Quesade Kordej počinje raditi na serijalima Cable i New X-Men. Ubrzo nakon terorističkih napada 11. rujna 2001. unutar Marvela provedena je akcija u kojoj su brojni crtači ilustrirali tu temu. Ilustracije su ubrzo prodane na javnoj dražbi, a sav prilog išao je porodicama poginulih. Kordejevu ilustraciju Pennsylvania Plane kupila je Kongresna knjižnica u SAD-u.[9] Već sljedeće godine (2002.) potpisuje ekskluzivni ugovor s Marvelom. Ipak, poznat kao vrlo brz crtač, urednici mu daju veliku količinu posla i naposljetku uzrokuje razočaranje obožavatelja zbog sve površnije izvedbe.[10][11] Suradnja s Marvelom završava u travnju 2004., kad Kordej dobiva otkaz. Delcourt Taj čin, međutim, otvara novo poglavlje u njegovom stvaralaštvu jer već dva mjeseca kasnije potpisuje prve ugovore za Editions Delcourt i nastavlja plodnu suradnju s tim francuskim izdavačem do danas. U posljednjih petnaest godina, ritmom od 4–5 albuma godišnje (zaključno sa 2019.), objavio je sedamdesetak albuma na frankofonskom tržištu,[12] od kojih je samo serijal “Tajna povijest” prodan u preko 1,000.000 primjeraka. Ilustracija i grafički dizajn Svih godina, paralelno uz rad na stripu, Kordej se nastavlja baviti ilustracijom i grafičkim dizajnom. Domaćoj je publici poznat Kordejev rad za zagrebački Algoritam – u periodu od 1993. do 2013. godine izrađuje preko 150 naslovnica za Algoritmove knjige. Grafičkim se dizajnom bavi za tržište frankofonskih zemalja i regije bivše Jugoslavije, a povremeno se kao ilustrator pojavljuje i na američkom tržištu. Godine 2006. godine Kordej se vraća u Hrvatsku. Stil Kordejev je repertoar crtačkih i slikarskih tehnika vrlo raznolik. Stripove radi u tehnici olovke, tuša, akvarela i gvaša, a ilustracije u tehnikama tuša, akvarela, gvaša, akrilika, kolaža, airbrusha i digitalnog slikanja u Adobe Photoshopu. Recepcija Igor Kordej na Festivalu BD Buc 2017. godine Kordejevi stripovi do sada su prevedeni na francuski, engleski, njemački, španjolski, talijanski, srpski, mađarski i turski jezik. Njegovi radovi, između ostalih, nalaze se i u kolekcijama Kongresne knjižnice u SAD-u, Lucasfilmu (CA) i Muzeju moderne umjetnosti u New Yorku (MoMa). Nagrade i priznanja 1986. najbolji strip, časopis Mladost, Beograd – Zvjezdana prašina 1987. SFERA za najbolji strip, Zagreb[13] 1995. SFERA za najbolju ilustraciju, Zagreb[14] 1996. SFERA za najbolju ilustraciju u boji, Zagreb[15] 2000. Nagrada Haxtur, najbolji crtač po glasanju publike, Gijón, Španolska – Batman/Tarzan – The Claws of the Catwoman[16] 2005. Nagrada Haxtur, najbolji crtač, Gijón, Španjolska – serijal X-treme X-Men – Storm: The Arena[17] 2006. nominacije za Eisner i Harvey, nagrade za najbolji kratki serijal, simultano u SAD i Kanadi – Smoke[18] 2007. nagrada publike za najboljeg crtača, Reims, Francuska 2009. nagrada za doprinos stripu, FraMaFu festival, Dani stripa u Virovitici[19] 2009. Glyph nagrada, za najbolju naslovnicu, Philadelphia, SAD – serijal Unknown soldier[20] 2010. nominacija za Eagle Award, za najbolji strani strip, Bristol, Engleska – serijal Tajna povijest[21] 2010. nagrada publike, Avilés, Španjolska – Persona mas nocturna 2011. nagrada Marulo, za najbolju kazališnu scenografiju (s Valentinom Crnković), 21. Marulićevi dani, Split – predstava Čudo u Poskokovoj dragi[22] 2013. Vitez reda umjetnosti i književnosti (Ordre des arts et des lettres), Ministarstvo kulture Francuske[23] 2013. počasni član ULUPUH-a, Zagreb[24] Djela Europsko tržište (prva izdanja) Albumi Del mismo lado (s Mirkom Ilićem; Toutain, 1987.) La Saga de Vam #1-3 (Les Humanoïdes Associés, 1987. – 1988.) Stranac (Kondor, 1990.) Zvijezde (Kondor, 1990.) Metro (Kondor, 1990.) Les cinq saisons – Automne (Dargaud, 1990.) Diosamante (Les Humanoïdes Associés, 2002.) L`Histoire Secrète #1-2 & 6-35 (Delcourt, 2005. – 2019; serija traje) Empire #1-4 (Delcourt, 2007. – 2016.) Taras Boulba #1-2 (Delcourt, 2008.) Le Cœur des Batailles #1-2 (Delcourt, 2008.) Keltos #1-2, (Delcourt 2007. – 2008.) L`Idole et le Fléau #1- 2 (12 bis, 2009.) Vam (crno/bijela kolekcija; Marketprint, 2010.) U zoni sumraka (kolekcija; Kvadrat, 2010.) Vam (definitivna kolor kolekcija; Fibra, 2011.) Zvijezde (definitivna kolekcija, Fibra, 2011.) Les 30 Deniers #1-5 (Delcourt, 2014. – 2016.) Nous, les morts #1-4 (Delcourt, 2015.) Tarzan / Reke krvi (System comics, 2015.) Déjà vu (Kvadrat, 2015.) Jour J #12, 15, 24, 29-31 (Delcourt, 2013. – 2017.) Marshal Bass #1-5 (Delcourt, 2017. – 2019.; serija traje) Colt & Pepper #1 (Delcourt, 2020.) Naslovnice Stripoteka (Marketprint, 1984.) Spunk novosti #36 (Marketprint, 1985.) Patak #3 (Vinkovci, 1986.) Hrvatski Velikani #1, 3 (Astoria, 2007.) Američko tržište (prva izdanja) (naslovi označeni zvjezdicama su se pojavili i na francuskom tržištu) Dark Horse Comics Edgar Rice Burroughs` Tarzan: A Tale of Mugambi (1995.) A Decade of Dark Horse (1996.) Predator: Kindred #1-4 (1996. – 1997.) Aliens: Havoc #1 (1997.) Star Wars: Droids – The Protocol Offensive (1997.) Edgar Rice Burroughs` Tarzan: Carson of Venus #1-4 (1998.) Star Wars Tales #1 (1999.)* Tarzan/Batman: Claws of the Catwoman #1-4 (1999.)* Edgar Rice Burroughs` Tarzan: The Rivers of Blood #1-4 (1999. – 2000.) Star Wars: Chewbacca #1 (2000.) IDW Publishing Smoke #1-3* (2005.) Heavy Metal magazine The Wall (1989.) Five seasons: Autumn (1992.) Wanderer (1994.) Tumbleweed (1994.) Marvel Comics Conspiracy #1-2 (1998.) Heroes #1 (2001.) Cable #97-105, 107 (2001. – 2002.)* New X-Men #119-120, 124-125, 128-130 (2001. – 2002.)* Moment of Silence #1 (2002.) Black Widow: Pale Little Spider #1-3 (2002.)* Captain America Vol. 3 #50 (2002.) Soldier X #1-8 (2002. – 2003.)* X-Treme X-Men #25-46 (2003. – 2004.)* Naslovnice The Real Adventures of Jonny Quest #3 (Dark Horse, 1996.) Predator: Kindred #1-4 (Dark Horse, 1996. – 1997.) Predator vs. Judge Dredd #3 (Dark Horse, 1997.) Classic Star Wars: Han Solo at Stars` End #1 (Dark Horse, 1997.) Star Wars: Tales of the Jedi — Redemption #1-5 (Dark Horse, 1998.) Star Wars Special #1 (Dark Horse, 1998.) Angel: The Curse #1, 3 (IDW Publishing, 2005.) Unknown Soldier Vol. 4 , #1-6 (Vertigo, 2008. – 2009.) Detective Comics #1018 (DC Comics, 2020.) Odabrane kolekcije/grafičke novele na američkom tržištu Batman/Tarzan: Claws of the Cat-woman (Dark Horse, 2000.) Star Trek: The Gorn Crisis (WildStorm, 2000.) X-Treme X-Men Vol. 5: God Loves, Man Kills (Marvel, 2003.) X-Treme X-Men Vol. 6: Intifada (Marvel, 2003.) X-Treme X-Men Vol. 7: Storm / The Arena (Marvel, 2004.) X-Treme X-Men Vol. 8: Prisoner of fire (Marvel, 2004.) Smoke (IDW, 2005.) New X-Men: New Worlds (Marvel, 2006.) The Secret History Omnibus #1-3 (Archaia, 2010. – 2014.) Marvels Companion (Marvel, 2014.) Cable: Soldier X (Marvel, 2018.)