Ijekavsko izdanje! Knjiga dvojice akademika Predraga Pipera i Ivana Klajna "Normativna gramatika srpskog jezika" kapitalno je delo od izuzetne važnosti, ne samo za negovanje jezičke kulture, nego i za utemeljenje i sprovođenje jezičke politike. "Normativna gramatika srpskog jezika“, nastala na inicijativu Odbora za standardizaciju srpskog jezika, a u izdanju Matice srpske, prva je srpska gramatika čija je normativna namena stavljena u njenu osnovu, koncepciju, strukturu, pa i u naslov. Ovim opsežnim delom Predraga Pipera i Ivana Klajna zaokružen je sistem knjiga za standardizaciju i normiranje srpskog jezika, te nakon dugog čekanja imamo, pored pravopisa (1993) i jednotomnog rečnika (2007), i gramatiku koja se ne zadržava samo na deskripciji i nabrajanju. Iako normu, prema rečima Predraga Pipera, možemo shvatiti kao kičmu književnog jezika, ona ne može da bude zakon za večnost. Polje lingvistike je polje neprekidnih migracija, te su se tako u srpski jezik za relativno kratko vreme uselile borkinja i biološkinja, a imperfekat se gotovo neopozivo iselio. Kako se u beskraju nepredvidljivih promena baviti normom? Kako propisati pravila, a ne stvoriti previše krute šablone? Kako promeniti filozofiju prema kojoj svako veruje da je ispravan onaj način izražavanja koji je naučio u svom selu?" - Stefan Janjić Čitaj dalje

"Knjigu Lošа beskonаčnost - prilozi sociologiji čine temаtski povezаne studije srpskog društvа koje sаm objаvljivаo u sociološkim publikаcijаmа tokom poslednje četiri godine. Zаjedničkа temа tih studijа jeste srpsko društvo, а pisаne su tаko dа se nаslаnjаju jednа nа drugu, sа idejom dа budu zаjedno i objаvljene. Studije su bile rezultаt mog аngаžovаnjа nа projektimа Društveni аkteri i društvene promene u Srbiji 1990–2010 i Izаzovi nove društvene integrаcije u Srbiji: koncepti i аkteri (br. 179035), koji su izvođeni nа Institutu zа sociološkа istrаživаnjа Filozofskog fаkultetа u Beogrаdu." Čitaj dalje

"Uživao sam razmišljajući o tome kako se rađa pozorište. Misli mi se prostiru, pridužavaju kao da se razlivaju po horizontu mora, nezaustavljene ni na čemu do kraja određenom. Neću da ih zaustavljam, da ih zadržavam, da čarolija ne bi nestala, da se slika ne ukruti i ne osiromaši zloupotrebom reči..." - Arsenije Arsa Jovanović Čitaj dalje

Bejaše mesec lipanj kada Ga videh prvi put. Šetao se pšeničištem kad naiđoh sa svojim dvorkinjama, a bejaše sam. Ritam koraka bejaše Mu drugačiji nego u drugih ljudi, a takvo kretanje tela kao u Njega još nikad do tad nisam videlal. Ljudi ne koračaju zemljom tako. A čak ni sad ne znam hodaše li brzo ili sporo. Moje dvorkinje upirahu prstom u Nj i stidljivo šaptahu među sobom. A ja zastadoh natren i podigoh ruku da Ga pozdravim. Ali se on i ne osvrte niti me pogleda. I omrznuh Ga. Bejah odbačena natrag u se, i bi mi hladno kao snegom zavejanome. I zadrhtah. Te noći videh ga u snu; posle mi rekoše da sam u snu vrištala i premetala se po postelji. Bejaše mesec vožanj kada ga opet videh, kroz prozor. Seđaše u senci čempresa naspram mojega vrta, i nepomičan bejaše kao da je od kamena isklesan poput kipova iz Antiohije i drugih gradova Severne Zemlje. Moja robinja, Egipćanka, pristupi mi i reče: „Onaj je čovek opet ovde. Eno ga sedi naspram tvojega vrta.“ I ja se zagledah u Nj, a duša mi ustrepta jer bejaše divotan. Telo mu bejaše skladno, kao da mu je svaki deo u ljubavi sa svim ostalima. Obukoh damastnu haljinu, iziđoh iz kuće i pođoh k Njemu. Beše li to moja osamljenost, ili pak miomiris Njegov što me privuče k Njemu? Beše li to čežnja očiju mojih što žuđahu za lepotom, ili to beše divota njegova što potraži sjaj očiju mojih? Čak ni sada to ne znam. Koračah prema Njemu u svojoj odeći mirisnoj i sandalama zlatnim, sandalama što mi ih darova rimski kapetan, upravo ovim sandalama. A kad mu priđoh, kazah: „Dobro ti jutro“. A on odgovori: „Dobro ti jutro, Mirjam.“ I zagleda se u mene, svojim poput noći tamnim očima proniknu me kao ni jedan muškarac dotad. I odjednom bejah kao naga, i bi me stid. A ipak bejaše samo rekao: „Dobro ti jutro.“ Onda ga upitah: „Zar nećeš doći u moj dom?“ A on odgovori: „Nisam li već u tvom domu?“ Tada nisam shvatila značenje Njegovih reči ali sada shvatam. I rekoh: „Zar nećeš sa mnom obedovati hleba i vina?“ A on odgovori: „Hoću Mirjam, ali ne sada.“ Ne sada, ne sada, rekao je. A u tim dvema rečima bejaše huk mora, bejaše pev vetra i drveća. I kad ih je uputio meni, život je progovorio smrti. Jer, ne zaboravi, prijatelju moj, ja bejah mrtva. Bejah žena rastavljena od svoje duše. Živeh daleko od ovoga „ja“ koje sada gledaš. Pripadah svim muškarcima i ni jednome. Zvali me bludnicom, ženom opsednutom sa sedam duhova. Proklinjali me i zavideli mi. No kad su se Njegove oči poput zore upile u moje, sve zvezde moje noći utrnuše, te postadoh Mirjam, samo Mirjam, žena što više ne zna za svet koji je poznavala i nađe se na novim obalama. I tada mu ponovo rekoh: „Dođi u moj dom i podeli sa mnom hleb i vino.“ I On upita: „Zašto me pozivaš da ti budem gostom?“ A ja mu odvratih: „Ja te molim da dođeš u moj dom.“ A zvao ga iz mene sve ono što bejaše zemlja i sve ono što bejaše nebo. Onda se on zagleda u mene, a podne očiju Njegovih obasjane, i reče: „ Imaš mnogo ljubavnika, a ipak te samo ja volim. Drugi muškarci u tvojoj blizini vole sebe. Ja u tebi volim tebe. Drugi muškarci vide u tebi lepotu koja će uminuti pre nego li njihove godine. No ja u tebi vidim lepotu koja neće uminuti, i u jesen tvojih dana ta će se lepota bez straha ogledati u zrcalu i neće joj biti neugodno. Ja jedini volim ono nevidlivo u tebi.“ Zatim reče tihim glasom: „Odlazi sada. Ako je ovaj čempres tvoj, a ti ne želiš da sedim u njegovoj senci, poći ću svojim putem.“ A ja mu vapijući rekoh: „Učitelju, dođi u moj dom. Zapaliću ti tamjan i oprati noge u srebrnom umivaoniku. Stranac si a ipak nisi stranac. Zaklinjem te dođi u moj dom.“ Čitaj dalje

Peto kolo antologijske edicije Deset vekova srpske književnosti sadrži sledeće naslove: Dživo Gundulić priređivač prof. dr Zlata Bojović, dopisni član SANU (Antologijska edicija Deset vekova srpske književnosti ; knj. 12) - 375 str. ; 24 cm. ISBN 978-86-87079-69-4 Đorđe Marković Koder priređivač dr Dragan Bošković (Antologijska edicija Deset vekova srpske književnosti ; knj. 29) - 307 str. ; 24 cm. ISBN 978-86-87079-70-0 Veljko Petrović priređivač prof. dr Đorđe Despić (Antologijska edicija Deset vekova srpske književnosti ; knj. 53) - 415 str. ; 24 cm. ISBN 978-86-87079-67-0 Desanka Maksimović priređivač prof. dr Staniša Tutnjević (Antologijska edicija Deset vekova srpske književnosti ; knj. 63) - 403 str. ; 24 cm. ISBN 978-86-87079-66-3 Meša Selimović priređivač prof. dr Jovan Delić (Antologijska edicija Deset vekova srpske književnosti ; knj. 66) - 535 str. ; 24 cm. ISBN 978-86-87079-65-6 Mihailo Lalić priređivač prof. dr Lidija Tomić (Antologijska edicija Deset vekova srpske književnosti ; knj. 68) - 535 str. ; 24 cm. ISBN 978-86-87079-73-1 Branko Ćopić priređivač prof. dr Stojan Đorđić (Antologijska edicija Deset vekova srpske književnosti ; knj. 69) - 449 str. ; 24 cm. ISBN 978-86-87079-71-7 Dušan Radović priređivač prof. dr Petar Pijanović (Antologijska edicija Deset vekova srpske književnosti ; knj. 72) - 395 str. ; 24 cm. ISBN 978-86-87079-68-7 Pavle Ugrinov priređivač Nenad Šaponja (Antologijska edicija Deset vekova srpske književnosti ; knj. 76) - 379 str. ; 24 cm. ISBN 978-86-87079-64-9 Knjiga o Njegošu Isidore Sekulić priređivač dr Slobodanka Peković (Antologijska edicija Deset vekova srpske književnosti ; knj. 113) - 305 str. ; 24 cm. ISBN 978-86-87079-72-4 Čitaj dalje

"Patrijarh Pavle bio je duhovni gromobran koji štiti srpski narod. Živeo je više o nebu, nego o hlebu!" - episkop šabački Lavrentije. "Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi, ni gde će se roditi, niti prilike i okonosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali, ono što zavisi od nas i što se očekuje od nas, jeste da - budemo ljudi, uvek i svuda. U svim prilikama i u svim okolnostima. Da nas, kao ljude, prizna za svoje Bog, a prepoznaju preci i upoznaju savremenici." Čitaj dalje

Vraćanjem proslave dana Sv. Save Srpskog u škole, sve više će se ovaj svečani praznik najvaćeg srpskog (pro)svetitelja, školskog patrona i znamenitog duhovnog oca celokupne srpske istorije i kulture, proslavljati uz pevanje Himne Svetom Savi („Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi!“). Naša deca i omladina, sadašnja i buduća, pevajući ovu svečanu pesmu, postavljaće nam pitanja: Kako je nastala Himna Svetom Savi? Ko ju je i kad napisao? Od kada se ona peva na dan Sv. Save u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi? Rečju, šta se sve zna o ovoj najsvečanijoj pesmi kojom su u prošlosti uvek počinjale i završavale se čuvene Svetosavske besede. Cilj ovog teksta je da čitaoce upozna s osnovnim pitanjima istorijata Humne Svetom Savi, vremenom njenog nastanka, autorima, zapisivačima teksta i napeva, kao i osnovnim varijantama… Čitaj dalje

Ova knjiga predstavlja zapise Vladete Jerotića nastali na putovanjima i posetama manastirima kojima je Jerotić, sa svojom suprugom Jelenom, vodio najpre pedesetih godina, a zatim u poslednjim dvema decenijama prošlog veka. Čitaj dalje

Jergovićev stvaralački rukopis na stranicama hrvatskog Jutarnjeg lista jeste svojevrsna strast čitanja različitih umetničkih rukopisa-tekstova svojstvena samo njemu na prostorima bivših jugoslovenskih kultura. I po tome je svojevrsni novi vinaverovski duh-projekat, jer Jergovićevo pisanje o različitim tipovima umetnosti podseća na Vinaverovo čudesno „Beogradsko ogledalo“. Dakle, Jergović je novi južnoslovenski vinaverovski duh, čiji esejistički rukopis ima onu živost i dinamiku koja se na ovim prostorima ne može, niti sme zanemariti... Autobus za Vavilon je zasigurno najuzbudljivija slika onog najvrednijeg stvaranog u proteklih nekoliko godina. Čitaj dalje

Prvi pouzdani istorijski podatak o postojanju manastira na Fruškoj Gori - među njima i Starog Hopova - potiče iz XVI veka. Manastir čije se osnivanje pripisuje despotu Đorđu Brankoviću, potonjem vladici Maksimu, u vreme objavljivanja knjige je, na žalost, bio zapusteo u ruševinama. Danas Novo-Staro Hopovo ponovo budi pažnju kako u verskom tako i u kulturološkom smislu a pred vama je knjiga o njegovoj istoriji dugoj pet vekova. Čitaj dalje

Deveto kolo edicije Deset vekova srpske književnosti štampano je u 10 knjiga: Dimitrije Kontakuzin, Konstantin Mihailović i Ostrovice, Pajsije, Arsenije III Crnojević - priređivač prof. ddr Tomislav Jovanović Jelena Dimitrijević, Vladan Đorđević, priređivači dr Slobodanka Peković i dr Ljiljana Kostić Dobrica Ćosić I, priređivač prof. dr Milan Radulović Dobrica Ćosić II, priređivač prof. dr Milan Radulović Miodrag Pavlović, priređivač prof. dr Đorđe Despić Danilo Kiš, priređivač prof. dr Mihajlo Pantić Miroslav Josić Višnjić, priređivač prof. dr Radivoje Mikić Antologija književnosti za decu I, priređivač prof. dr Zorana Opačić, Antologija književnosti za decu II, priređivač prof. dr Zorana Opačić, Knjiga Božidara Kneževića, prof dr Saša Radojčić Čitaj dalje

Zašto dubina iskustva ne garantuje književnu vrednost? Da li je književnost dokument vremena kojim se bavi? Koliko traju spomenici, a koliko sećanja? O tome kakve je promene doneo Prvi svetski rat idejama i kulturama, o Trstu kao primeru "paradoksa granice“, o španskom duvanu i Svanovom kišobranu, o ohlađenoj kafi Zena Kosinija, o mistifikacijama Kolumbovog jajeta i još mnogo čemu, Radoslav Petković piše kompetentno i nadahnuto, ponovo otkrivajući čitaocima svoj nadaleko čuven pripovedački dar. Tekstovi pred nama su žive i vibrantne skice radosnih i žalosnih događaja, nekad zabavne a nekad bolno ozbiljne, ali sve vreme gusto premrežene gotovo nepoznatim istorijskim podacima i literarnim detaljima, uskladištenim ravnopravno u Petkovićevoj erudiciji i imaginaciji. Pored toga što obećava uzbudljivo putovanje prostorima proze koju pišu Zvevo, Prust i Montenj, Kolumbovo jaje postavlja važna pitanja o našem vremenu: pitanja postanka i opstanka, viškova i nedostataka, pitanja autentičnosti i krivotvorenja. Čitaj dalje

Ova knjiga nastala je na osnovu doktorske disertacije Nataše Anđelković. U njoj se, prema Bahtinovoj teoriji o karnevalizovanoj književnosti, dokazuje da dva romana Miloša Crnjanskog (Dnevnik o Čarnojeviću i Druga knjiga Seoba) i četiri romana koja reprezentuju evropski kontekst istog vremenskog raspona (Senilnost Itala Zveva, Čarobni breg Tomasa Mana, Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova i Aleksandrijski kvartet Lorensa Darela), pripadaju istoj žanrovskoj tradiciji. Pokazuje se da su to dela u kojima je karnevalizacija dominantan element njihove strukture i stila. Čitaj dalje

... proučiti Tacitovu Germaniju, u toliko pre što ćemo u običajima starih Germanaca naći veliki broj neočekivanih paralela za običaje srpskog naroda. Publije Kornelije Tacit (Publius Kornelius Tacitus) (56. – 117) bio je govornik, pravnik, senator i jedan je od najvažnijih antičkih istoričara. Čitaj dalje

Zbirka poezije mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića! “Bog je ljubav, a ljubav je najmoćnija odlika pjesničkog jezika i svakog djelovanja uopšte. Čovjek je najjači dok stvara i voli, parafraziram Andrićevu misao, i ukazujem na most koji se i sada, baš u ovim trenucima , pjesmama stvara između književnog stvaraoca i slušalaca, budućih čitalaca ove poezije. Poput kamenih ploča, riječi tog mosta svjedoče o jednom vremenu, jednom prostoru i jednom aspektu sagledavanja čovjekovog djelovanja." - Prof. LJiljana Čolan “Mitropolit je jednom prilikom rekao za NJegoša da je živio sa unutrašnjim saglasjem sa Bogom. I u ovoj knjizi ćemo se mi susresti sa naznakama onog tajnozrenja koje mitropolit prepoznaje kod Lovćenskog Tajnovidca. Poput Njegoša i sam zadivljen pred tajnom čovjek i svijeta, istinski prožet otkrivenjem i blagovješću i pun blagodati i istine, kako se kaže u Jevanđelju” - Radomir Uljarević Čitaj dalje

U ovoj knjizi, Jung je dao svoje najzrelije shvatanje religije. Po njemu, religija je nezaobilazan moment svake kulture, i ona nije patološka pojava, već osnovni uslov mentalnog zdravlja. Jung takođe govori o arhetipovima oca i majke u religiji, pri čemu odrastanje prati svakako smanjenje oca sa božanske na ljudsku veličinu. Čitaj dalje

„Istorija moderne srpske književnosti Predraga Palavestre izuzetno je književnokritičko delo. Iako je kritička, pa time i selektivna, ona je u vidokrug današnjih čitalaca vratila brojne vredne pisce koje je Jovan Skerlić izostavio iz svoje Istorije nove srpske književnosti i koji su se zbog toga izgubili iz pamćenja novijih generacija čitalaca. Učinila je to i zahvaljujući Palavestrinom integralnom shvatanju književnosti, pa su se u njoj našli i nosioci pokretačkih ideja i srodnih duhovnih disciplina, ali i zaboravljeni književnici koji su nekad nešto značili. Palavestra ih je predstavio u drukčijem tipološkom i vrednosnom poretku i oživeo ih jezikom koji je pojmovan, no u svojoj poletnosti i retoričnosti metafizičan na jedan rafinirano intelektualan način. Takav celovit kritički prikaz srpske književnosti XX veka ostvaren je na čvrstim estetičkim, kritičkim i metodološkim osnovama i stilom koji nije školski suvoparan i apstraktan, nego je često poletan i slikovit, pa pleni čitaoca skladnom i odnegovanom frazom i ritmičkom orkestracijom jasnih misli i preciznih značenja.“ - Radovan Vučković Čitaj dalje

"Studija dr Dunje Dušanić Fikcija kao svedočanstvo. Iskustvo Prvog svetskog rata u prozi srpskih modernista po svemu sudeći predstavlja najbolju analizu u našoj savremenoj nauci o književosti, odnosno naratologiji, kad je reč o tome da se osvetli problem odnosa istoriografije i dela književne umetnosti kao svojevrsnih utvrđivanja, objašnjenja i tumačenja smisla (ili besmisla) takvog istorijskog događaja kao što je Prvi sveski rat. Veliki rat je istorijski zalom, može se reći i zaokret u dotadašnjoj istoriji ratovanja, sa ni do danas sagledivim posledicama, ne samo na život evropskih naroda, već i celog sveta. To nije moglo ostati bez uticaja na književnu umetnost srpskog modernizma, kao, uostalom, ni na književnost drugih evropskih naroda, naročito u periodu između dva svetska rata." - Prof. dr Dragan Stojanović "Napisana jednostavnim i preciznim jezikom, pristupačnom i običnom čitaocu, monografija Dunje Dušanić predstavlja izuzetan doprinos srpskoj nauci o književnosti, a u meri u kojoj rasvetljava teorijska pitanja u vezi sa odnosom između fikcionalnog teksta i istorijskih činjenica, i nauci o književnosti uopšte." - Dr Adrijana Marčetić Čitaj dalje

SADRŽAJ: Dobro i zlo trče zajedno Kako se odnosimo prema različitostima O usavršavnju, čovek putnik Zamke usavršavanja čoveka, perfekcionizam Novi čovek, ko je to? Žena u svetu religije, pramajka, Eva, Pandora, Bogomajka Individuacioni proces u braku Da li je ljubav više iracionalna ili racionalna? Još jednom: strah vlada čovekom i svetom, kako mu se suprotstaviti? Čovek u vremenu krize Da li je krivica glavni problem savremenog čoveka O samokažnjavanju Čovek između psihologije i bogoslovlja Sećanje i zaboravljanje Ima li sudbine? Zašto biti moralan? Da li je moguća univerzalna etika, moral pre religije? Moć i nemoć u ljudskom životu Da li čovek (narodi) nešto nauči u toku života? Čitaj dalje

Eksperimentalne tekstualne produkcije jesu oznake za nekonvencionalnu književnu praksu koja se, počevši od pojave posleratnih neoavangardnih tekstualnih pokreta, postupno vezuje za metajezičku autorefleksiju i prodor teorijskog diskursa u telo prvostepenog diskursa književnosti. Autor knjige predlaže da tako nastali modusi subverzivne tekstualnosti zahtevaju nove forme teoretizacije. U studiji se kritički tretiraju tri teorijske paradigme savremene transgresivne tekstualne produkcije: radikalnim lingvističkim skepticizmom utvrđuje se jezičko-kritička pozicija nemačko-austrijske filozofije jezika; sučeljavanjem teorijskih platformi strukturalizma i poststrukturalizma istražuje se francuska epistemologija tekstualnosti; relacija teorijskog i književnog pisma ispituje se ukazivanjem na složene procese uodnošavanja ta dva diskurzivna registra, te na nemogućnost da se ovi diskursi razdvoje i razgraniče, a takav modus hibridne tekstualnosti demonstriran je izvođenjem kraćeg poližanrovskog teksta. U studiji se zastupa stanovište da se eksperimentalna tekstualna produkcija ne može metajezički tretirati nezavisno od savremenosti transdisciplinarne teorije i, konkretnije, transdisciplinarnog pisma – oblika teoretizacije koji specifičnosti teorijskog diskursa intertekstualno povezuje sa retoričkim strategijama književnosti. Čitaj dalje

Inspirisano životom svete Ksenije Petrogradske. "Lavr je najznačajnija knjiga godine, iz nje izbija toplina, hitno je treba objaviti u tiražu od 50 miliona primeraka, da bi je bilo dovoljno za sve odrasle ljude u zemlji. U detinjstvu sam posle čitanja knjiga želeo da postanem musketar ili pilot – a kada čitam Vodolazkina, želim da postanem svetac" - Zahar Prilepin, pisac Čitaj dalje

Knjiga Zemaljsko i sveto u ljubavi govori o umeću ljubavi i o umeću stvaranja. Prateći misaone i stvaralačke preokupacije Dragana Stojanovića, ova studija stavlja u središte istraživanja večno pitanje šta je ljudska sreća i kako se ona postiže. Knjiga se bavi etičkim problemom kako treba živeti da bi se čovek osećao egzistencijalno ispunjen, i kakvu ulogu u tome igraju lepota, ljubav i umetnost. To je knjiga o čoveku u naporu ka sebi, koji traži smisaona uporišta u savremenom svetu kojim dominiraju pitanja privrede, tehnike i ratovanja. Ona pokazuje zašto je život usmeren na uvećavanje moći i potrošnju prazan i pust. Knjiga podseća na humanističke vrednosti i njihov gubitak, ukazujući na izvitoperenosti doba neoliberalizma i potrebu za novim dobom prosvećenosti, kako bi bolja strana u čoveku ponovo došla do važenja. Studija Katarine Roringer Vešović daje panoramu celokupnog Stojanovićevog opusa, koji je izvan onog što već dugo dominira našom književnom scenom. Knjiga želi da podseti da srpska kultura u Stojanoviću, profesoru emeritusu na beogradskom Filološkom fakultetu, ima autora velikog formata, s mnogostrukim talentima i ulogama. Javnosti je on poznat pre svega kao pisac knjiga o Tomasu Manu, Dostojevskom i Andriću, a delimično kao filozof-esejista i prevodilac. Ova studija želi da skrene pažnju na u javnosti gotovo nepoznato pesničko i romansijersko delo Dragana Stojanovića, kao i na važnu ulogu slikarstva u njegovom delu. U knjizi se izlažu ideje i poetike različitih filozofa i pisaca od antike do XX veka, s kojima Dragan Stojanović vodi svojevrstan dijalog. Takođe se tumače platna raznih slikara, recimo, Leonarda, Noldea i Bekmana. Na temelju teorije Karla Gustava Junga interpretira se model ljubavi i ludila u autorovom romanesknom delu. Studija je napisana esejističkim stilom i nije zasićena naučnom terminologijom. Čitaj dalje

Sadržaj: Istorija manastira Glavna crkava - Arhitektura - Freske Mala crkva Konzervatorski radovi Čitaj dalje

Posvećujući ovaj Nacrt centralnim pitanjima latinske fonologije, ja imam u vidu dve vrste čitalaca. Jedni su napredni studenti klasične filologije, a drugi su jezički stručnjaci raznih profila kojima treba obaveštenja o predmetu ove knjižice. Zbog te dvostruke namene, stručnjak će na sledećim stranicama pronaći, uz ono po šta je došao. i objašnjenja kakva mu nisu potrebna. Primetiće možda i da je sve postavljeno i raspravljeno na jedan dosta konzervativan način; ali to nije tek radi studenata, niti je samo mana ovog Nacrta. Latinsku fonologiju na njenom sadašnjem stupnju, zasnovanu istorijski i uporedno čak i onda kad se hoće dati samo slika izvesnog jezičkog stanja, smatraju zastarelom i neki latinisti, žaleći što ona "nikako da primi dah živote od moderne lingvistike". Čitalac će odmah razumeti da ova knjiga nije inovatorski pokušaj. Zauzvrat, u njoj će se naći dokumentovan i, nadam se, jasan prikaz činjenica i razumnih pretpostavki. Čak i ovako, spornih i nejasnih pojedinosti ima više nego što bi se poželelo; ja sam se trudio da i njih razložno predstavim kao takve. Čitaj dalje

Birtija "Kod poslednjeg zalogaja“ literarna je gostionica u kojoj dvoje ješnih novinara Vesna Almog i Aleksandar Vasović pripovedaju jestive priče o tome kako su u davnim i skorašnjim, balkanskim, bliskoistočnim, avganistanskim, mirnodopskim, ratnim, predratnim i poratnim stanjima nabasavali na dobru hranu i još bolje ljude, kako su saznali da ništa ne otvara apetit kao teška artiljerija, a da zvuk krčkanja, cvrčanja i šaputanja hrane na šporetu nadglasava odjeke najžešćih sukoba. Jezike su odgonetali učeći ih iz nenapisanih menija, ručajući na Krimu i užinajući u Jerusalimu… Vesna Almog, rođena u Bosni 1961. godine, tokom svoje karijere novinara, istraživača, fotoreportera i TV producenta radila je za nekoliko francuskih televizija, japanski Asahi Shimbun, londonski Financial Times, švedsku TV4 i druge, a bavila se i procenama političkih rizika terorizma za američku Eurasia Group. Tokom ratova na Balkanu više vremena je provela po ivicama frontova nego u Beogradu. Aleksandar Vasović, nagrađivani novinar, radeći za Radio B92, The Associated Press, BIRN i Reuters, bio je svedokom raspada bivše Jugoslavije, ratova u Iraku, Avganistanu i Ukrajini, konflikata i mirovnih procesa na Bliskom istoku i u Severnoj Irskoj, te migrantske krize. Kroz svoje novinarske karijere upoznali su dugačku listu državnika, komandanata i ratnih gospodara, a najviše naučili od neznanih junaka malih kuhinja, velikih majstora preživljavanja, umetnika istrajavanja, sopstvenih baka, deda, strina i komšija… Ovo štivo nije za kukavice, cepidlake i početnike. Vesna i Aleksandar sastojke mere šakama, debljinom prsta, dužinom dlana, pregrštima i, uopšte, anatomski, a vreme pripremanja precizno je određeno na „sve dok“ i „dok ne“. Stoga kilograme, grame i decilitre treba uzeti isključivo kao orijentire. Početnicima su namenjene hiljade drugih kuvara, a jestive priče iz Birtije "Kod poslednjeg zalogaja” samo onima koji su pregrmeli bezbroj neravnopravnih kuhinjskih bitaka. Čitaj dalje