Den Simons, pisac sage o Hiperionu i dobitnik mnogih nagrada, vraća se sa željno očekivanim zaključkom naučnofantastične epopeje Ilion, koja je naišla na topao prijem kritike i bila nominovana za nagradu Hugo. Roman od kojeg zastaje dah, kako zbog opsega, tako i zbog koncepta, Olimp donosi genijalnu sliku katastrofalne budućnosti u kojoj besmrtni „post-ljudi“ visoko na stvarnoj gori Olimp na Marsu ponovo režiraju Trojanski rat sopstvene zabave radi, dok jadni ostaci čovečanstva moraju da se suoče s krajnjim uništenjem. Nebrojeno vekova, ti malobrojni staromodni ljudi koji su preostali na Zemlji nisu znali ni za kakve muke, napor ili odgovornost i svi su se zadovoljavali time da prožive sledovanje od stotinu godina u neupitnom blagostanju. Ali praktično preko noći i iz razloga koji ne mogu da pojme, svet oko njih zauvek se izmenio. Vojniksi – strašna i brza stvorenja koja su se donedavno starala o svim njihovim potrebama – sada se gomilaju u milionima samo sa jednim užasnim ciljem: da potpuno eliminišu ljudsku rasu... Monumentalno delo koje briše često proizvoljno postavljenu granicu između naučne fantastike i velike književnosti: Olimp Dena Simonsa, zajedno sa svojim izvanrednim prethodnikom, Ilionom, određuje nove standarde žanra i potvrđuje Simonsov ugled jednog od najoriginalnijih pisaca koji se trenutno bave spekulativnom prozom. Posetite: www.dansimmons.com

Na svetu zvanom Hiperion, izvan domašaja zakona Hegemonije Čoveka, čeka stvorenje zvano Šrajk. Ima onih koji ga obožavaju. Ima onih koji ga se plaše. A ima i onih koji su se zarekli da će ga uništiti. U dolini Vremenskih grobnica, gde se ogromne građevine kreću unazad kroz vreme, Šrajk čeka njihov dolazak. U predvečerje Armagedona, dok čitava galaksija ratuje, sedam hodočasnika polazi na poslednje putovanje na Hiperion, u potrazi za odgovorima na nerazrešene zagonetke svojih života. Svaki hodočasnik u sebi nosi očajničku nadu – i strašnu tajnu. A jedan možda drži u rukama sudbinu celog čovečanstva. Ovo zapanjujuće remek-delo pisca Iliona i Leta noći prvi je deo izuzetne naučnofantastične epopeje i dobitnik je ugledne nagrade Hjugo (Hugo Award). Posetite : www.dansimmons.com

1964 zora 306 strane LOSIJE OCUVANA SADRZAJ DOBAR POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 GK

Preveli Darko i Truda Suvin Izdavac - Jugoslavija, Beograd Godina - 1978. Iz edicije Kentaur Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 21 cm,165 str. (23)

Preveo Veljko Nikitovic Izdaavc - Jugoslavija, Beograd Godina - 1980. Iz edicije Kentaur Knjiga u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 21 cm,168 str. (23)

Preveo Drasko Roganovic Izdavac - Laguna, Beograd Godina - 2002. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 21 cm,448 str. (18)

Fantazija o ljubavi i neslozi Preveo Zoran Zivkovic Izdavac - Jugoslavija, Beograd Godina - 1978. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 21 cm,228 str. (18)

Jack L. Chalker Book Three of the Rings of the Master Izdavac - New English Library Godina - 1989. Dzek Coker Knjiga u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa potpisom prethodnog vlasnika na poslednjoj strani,mek povez,format 18 cm,338 str. (86)

Preveo Nikola Pavlovic Izdavac - Jugoslavija, Beograd Godina - 1977. Iz edicije Kentaur Knjiga u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 21 cm,171 str. (18)

Preveo Goran Skrobonja Izdavac - Polaris, Beograd Godina - 1993. Prvih sedamdeset strana knjige odvojeno od korica(u jednom komadu),bez podvlacenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 20 cm,368 str. (18)

Snažna priča o ljubavi koja prevazilazi prostor i vreme iz pera jednog od najvećih majstora fantastike. Ričard Kolijer je tridesetšestogodišnji scenarista. Otkrili su mu maligni tumor mozga koji se ne može operisati. Pomiren sa sudbinom, Ričard odlučuje da poslednje dane provede u Hotelu del koronado, gde sasvim slučajno primećuje fotografiju čuvene pozorišne glumice iz XIX veka po imenu Eliz Makena. Vođen željom da je upozna, Kolijer uspeva da razvije metod putovanja kroz vreme i konačno upoznaje Eliz. Njihov prvi susret ostavlja ga preneraženog. Prve Elizine reči su: „Jesi li to ti?” Metison je inspiraciju za ovaj roman dobio kada se u Hotelu del koronado i sam „zaljubio” u sliku čuvene pozorišne glumice Mod Adams. Pomislio je: „Šta bi bilo kada bi se neko ovako zaljubio i mogao da putuje kroz vreme?” Za Negde u vremenu smatrao je da „predstavlja nešto najbolje što je napisao u formi romana”. Ovaj roman je 1976. godine osvojio Svetsku nagradu za fantastiku, a u međuvremenu je stekao kultni status. Godine 1980. po njemu je snimljen film s Kristoferom Rivom i Džejn Simor u glavnim ulogama. „Ričard Metison je jedan od najpoštovanijih američkih pisaca fantastike. On ne bi mogao da napiše loš roman ni kad bi pokušao.” – Hartford kurant „Autor koji je najviše uticao na mene kao pisca jeste Ričard Metison.” – Stiven King

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 95

prvo izdanje, 1972. BIGZ Mek povez, strana 191 Spolja kao na fotografijama, unutrasnjost vrlo dobra

Исак Асимов: ПРЕЛУДИЈУМ ЗА ЗАДУЖБИНУ Издавач: ПОЛАРИС, Београд, 1988 (?) Меки повез, 374 стране, латиница. Врло пристојно очувано. `Исак Асимов (енгл. Isaac Asimov), крштено име Исак Јудович Озимов (рус. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Петровичи, 2. јануар 1920 — Њујорк, 6. април 1992), био је амерички писац научне фантастике и биохемичар руско-јеврејског порекла. Рођен је у Петровичима у Смоленској области, СССР, али је са родитељима емигрирао у САД када му је било три године, населивши се се у Бруклину у Њујорку. Исак Асимов је дипломирао хемију на универзитету Колумбија 1939 коју је и докторирао 1948. године. Написао је велики број дела, преко 500 књига и преко 90.000 разгледница и писама из области науке, криминалистичке књижевности и научне фантастике. Његове књиге су објављене у 9 од 10 главних категорија Дјуијеве децималне класификације. Поред Роберта А. Хајнлајна и Артура Ч. Кларка, Асимов се сматрао једним од Велике Тројке писаца научне фантастике. Најпознатије дело му је Задужбина, поред којег су значајна дела и Галактичко царство и Робот. Био је дугогодишњи члан Менсе. Астероид 5020 Асимов, кратер Асимов на планети Марс и једна основна школа у Бруклину добили су име у његову част. Био је председник Америчке хуманистичке асоцијације. Постоје четири Асимовљева закона роботике која важе и данас, а гласе: 0. Робот не сме нашкодити човечанству, нити својом пасивношћу дозволити да се нашкоди човечанству. 1. Робот не сме нашкодити човеку, нити својом пасивношћу дозволити да се нашкоди човеку, осим када је то у супротности с нултим законом. 2. Робот мора слушати људске наредбе, осим ако су оне у супротности са нултим или првим законом. 3. Робот треба штитити свој интегритет, осим када је то у супротности са нултим, првим или другим законом. Асимов је за своје најбоље дело сматрао причу Последње питање из 1956. године. Током 1964. понудио је своје виђење света 2014. године.

Лари Нивен: ТРОН ПРСТЕНА Издавач: ПОЛАРИС, Београд, 1997.год. Меки повез, 298 страна, латиница. Одлично очувано.

280 pages Sur Hétossa, la planète extragalactique dont le Concile des Sept a fait sa base avancée en vue d`asseoir sa domination sur la Voie Lactée, Perry Rhodan a noué le contact avec le rebelle larenn Roctin-Par. Ainsi, il a appris que les Larenns sont tout le contraire des bienfaiteurs qu`ils semblaient être. Le Terranien feint d`entrer dans le jeu du Concile, assumant son rôle de Premier Hétran tout en commençant à structurer la résistance à l`oppression. C`est le début d`une comédie dramatique où le risque guette à chaque nouvelle manche et où tous les sacrifices devront être consentis ? même celui d`une amitié multimillénaire...

Артур Кларк: 2061. ТРЕЋА ОДИСЕЈА Издавач: ПОЛАРИС, Београд, 1987.год. Меки повез, 215 страна, латиница. Врло пристојно очувано. `Сер Артур Чарлс Кларк (енгл. Sir Arthur Charles Clarke; Мајнхед, 16. децембар 1917 — Коломбо, 19. март 2008) је био британски писац и проналазач. Уз Исака Асимова сматра се најпознатијим писцем научне фантастике, али за разлику од њега Кларк се чврсто држи науке и њених реалних домета и хипотеза. Главне теме његових романа и прича су истраживање космоса, мора и времена, место човека у васиони и последице људских контаката са ванземаљским интелигенцијама. Његов највећи допринос науци је идеја да би геостационарни сателити могли да се користе као комуникациони релеји. У његову част, Међународна астрономска унија назвала је геостационарну орбиту (42.000 km) Кларковом орбитом. Године 1951 написао је кратку причу Стражар (енгл. The Sentinel) коју је послао на једно БиБиСи-јево такмичење. Прича је одбијена на том такмичењу и комисија ју је оценила веома лошом. Међутим, 1964. ће та прича постати главна инспирација за дело и филм које је написао заједно са Стенлијем Кјубриком - 2001: Одисеја у свемиру (премијерно приказан 1968). Иако се на корицама књиге не налази Кјубриково име а на шпици филма под редитељ не стоји и Кларково, сам Кларк је често говорио да би на књизи морало да стоји: `Написали Артур Кларк и Стенли Кјубрик“ а на филму „Режирали Стенли Кјубрик и Артур Кларк“.

Роберто Вака: СМРТ МЕГАЛОПОЛИСА Издавач: ЈУГОСЛАВИЈА, Београд, 1979.год. библиотека КЕНТАУР. Меки повез, 96 страна, латиница. Одлично очувано.

Lepo očuvano Aleksej Nikolajevič Tolstoj (1883-1945) bio je jedan od najpopularnijih pisaca sovjetske književnosti. Među njegovim brojnim delima naročito su poznati istorijski romani Petar Prvi i trilogija Hod po mukama.[1] Život i karijera[uredi | uredi izvor] Roditeljstvo[uredi | uredi izvor] Aleksej je bio sin grofa Nikolaja Aleksandroviča Tolstoja (1849–1900) i Aleksandre Leontijevne Turgenjeve (1854–1906). Njegova majka bila je unuka dekabriste Nikolaja Turgenjeva i rođaka poznatog ruskog pisca Ivana Turgenjeva. Njegov otac je pripadao porodici ruskih plemića Tolstoj i bio je dalji rođak Lava Tolstoja. Prema piscu i istoričaru Nikolaju Tolstoju, dalekom rođaku: Okolnosti rođenja Alekseja Tolstoja upadljivo podsećaju na okolnosti drugog rođaka, Alekseja Konstantinoviča, velikog lirskog pesnika, po kome je i dobio ime. Njegov otac je bio razvratni konjički oficir, čije su se buntovne neumerenosti pokazale prevelikim čak i za njegove kolege husare. On je bio primoran da napusti svoj puk i dva glavna grada i povukao se na imanje u Samari u Rusiji. Tamo je upoznao i oženio Aleksandru Leontijevnu Turgenjev, živahnu devojku dobre porodice, ali skromnih sredstava. Rodila mu je dva sina Aleksandra i Mstislava i ćerku Jelisavetu. Ali divlja krv Tolstojevih nije mu dozvolila da se smiri u postojećoj domaćoj harmoniji. U roku od godinu dana penzionisani husar je proteran u Kostromu zbog uvrede guvernera Samare. Kada je urgirano preko raznih poznanstava da bi se omogućio njegov povratak, on je to proslavio provocirajući jednog plemića na dvoboj. Aleksandra se zaljubila u Alekseja Apolonoviča Bostroma. U maju 1882, već dva meseca trudna sa svojim četvrtim detetom, pobegla je u zagrljaj svog ljubavnika. Grof je zapretio Bostromu revolverom, ali su ga sudovi oslobodili. Crkveni sud je, odobravajući razvod, odlučio da se krivoj ženi nikada ne bi smelo dozvoliti da se ponovo uda. Kako bi zadržala očekivanu bebu, Aleksandra je bila primorana da tvrdi da je to Bostromovo dete. Izopštena od strane društva, čak tokom nekoliko godina i od svojih roditelja, otišla je sa svojim ljubavnikom u Nikolajevsk, gde je on bio na skromnoj vladinoj dužnosti.[2] Aleksandra Leontjevna Tolstaja, Aleksejeva majka Mladost[uredi | uredi izvor] Delimično zbog njihovog odbacivanja od strane ruskog plemstva i crkve, Aleksej Bostrom i Aleksandra Tolstoj su odgajali Alekseja u čvrstom ateističkom i antimonarhističkom okruženju. Aleksej će u kasnijim godinama insistirati da su i oni bili veliki poštovaoci spisa Karla Marksa i Georgija Plehanova. Iako je zvanično bio registrovan kao sin grofa Tolstoja, Aleksej je do svoje trinaeste godine živeo pod imenom Bostrom i nikada nije sumnjao da Aleksej Bostrom nije njegov biološki otac. Čak i nakon što je saznao istinu, i dalje je smatrao Alekseja Bostroma svojim pravim ocem i odbijao je da ikada vidi grofa Nikolaja Tolstoja ili svoju stariju braću i sestre. Naučna fantastika[uredi | uredi izvor] Predstava „Trista čuda`, koja je održana u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 2. decembra 1934. godine. Fantastični romani zauzimaju značajno mesto u stvaralaštvu ovog pisca. Aelita i Hipervoloid inžinjera Garina, osim zanimljive tematike i dramatičnih situacija, postavljaju i važne društvene probleme, uvek sa sovjetsko-marksističkog stanovišta. U romanu Aelita, na primer, Tolstoj prikazuje boljševike koji podižu ustanak na Marsu, a u Hiperboloidu inžinjera Garina, pokušaj zavođenja fašističke diktature u SAD osujećen je snagom radničke revolucije.[1] Bibliografija[uredi | uredi izvor] (jezik: ruski) Romani[uredi | uredi izvor] Čudaki (1911) Hromoй barin (1912) Aэlita (1923) Pohoždeniя Nevzorova, ili Ibikus (1924) Giperboloid inženera Garina (1927) Эmigrantы (1931) Hoždenie po mukam. Trilogiя: Kniga 1. «Sёstrы» (1922) Kniga 2. «18-й god» (1928) Kniga 3. «Hmuroe utro» (1941) Pёtr Pervый (1934) Romani i priče[uredi | uredi izvor] Staraя bašnя (1908) Arhip (1909) Petušok (Nedelя v Tureneve) (1910) Svatovstvo (1910) Mišuka Nalыmov (Zavolžьe) (1910) Aktrisa (Dva druga) (1910) Mečtatelь (Aggeй Korovin) (1910) Nevernый šag (Povestь o sovestlivom mužike) (1911) Haritonovskoe zoloto (1911) Priklюčeniя Rastёgina (1913) Lюbovь (1916) Prekrasnaя dama (1916) Obыknovennый čelovek (1917) Denь Petra (1918) Prostaя duša (1919) Četыre veka (1920) V Pariže (1921) Graf Kaliostro (1921) Detstvo Nikitы (1922) Povestь Smutnogo vremeni (1922) Semь dneй, v kotorыe bыl ograblen mir, drugoe nazvanie «Soюz pяti» (1924) Vasiliй Sučkov (1927) Bыvalый čelovek (1927) Velikosvetskie banditы (1927) Moroznaя nočь (1928) Gadюka (1928) Hleb (Oborona Caricыna) (1937) Ivan Groznый (Orёl i orlica, 1942; Trudnыe godы, 1943) Russkiй harakter (1944) Strannaя istoriя (1944) Drevniй putь Čёrnaя pяtnica (1924) Na ostrove Halki Rukopisь, naйdennaя pod krovatью V snegah Miraž Ubiйstvo Antuana Rivo Na rыbnoй lovle Nedovršeni radovi[uredi | uredi izvor] Egor Abozov (1915) Pёtr I (3-й tom) Bajke[uredi | uredi izvor] Rusaločьi skazki: Rusalka (Neugomonnoe serdce, 1910) Ivan da Marья (1910) Vedьmak (1910) Vodяnoй (1910) Kikimora (1910) Dikiй kur (1910) Polevik (1909) Ivan-carevič i Alaя-Alica (1910) Solomennый ženih (1910) Strannik i zmeй (1910) Proklяtaя desяtina (1910) Zverinый carь (1910) Hozяin (1909) Sinica (1918) Soročьi skazki: Soroka (1909) Mыška (1909) Kozёl (1909) Ёž (Ёž-bogatыrь, 1909) Lisa (1910) Zaяc (1909) Kot Vasьka (1910) Sova i kot (1910) Mudrec (1909) Gusak (1910) Račья svadьba (1910) Portočki (1910) Muraveй (1910) Petuški (1910) Merin (1910) Verblюd (1909) Goršok (Malenьkiй felьeton, 1909) Kurinый bog (1910) Kartina (1909) Maša i mыški (1910) Rыsь, mužik i medvedь (1910) Velikan (1910) Miška i lešiй (1910) Baškirii (1910) Serebrяnaя dudočka (1910) Smirnый muž (1910) Bogatыrь Sidor (1910) Skazki i rasskazы dlя deteй Polkan (1909) Topor (1909) Vorobeй (1911) Žar-ptica (1911) Prožorlivый bašmak (1911) Snežnый dom (1911) Fofka (1918) Kot smetannый rot (1924) Kak ni v čёm ne bыvalo (1925) Rasskaz o kapitane Gatterase, o Mite Strelьnikove, o huligane Vasьke Taburetkine i o zlom kote Hame (1928) Zolotoй klюčik, ili Priklюčeniя Buratino (1936) Ivan-carevič i Serый volk (1940) Drame[uredi | uredi izvor] «Putešestvie na Severnый polюs» (1900) «O eže, ili Nakazannoe lюbopыtstvo» (1900-e) «Dьяvolьskiй maskarad, ili Kovarstvo Apollona» (1900-e) «Muha v kofee (Spletni, kotorыe končaюtsя ploho)» (1900-e) «Duэlь» (1900-e) «Opasnый putь, ili Gekata» (1900-e) «Spasatelьnый krug эstetizmu» (1900-e) «Dočь kolduna i zakoldovannый korolevič» (1908) «Nečaяnnaя udača» (1911) «Denь Rяpolovskogo» (1912) «Nasilьniki» («Lentяй», 1912) «Molodoй pisatelь» (1913) «Kukuškinы slёzы» (1913) «Denь bitvы» (1914) «Nečistaя sila» (1916, 2 red. 1942) «Kasatka» (1916) «Raketa» (1916) «Mrakobesы» (1917 — pod nazv. «Gorьkiй cvet», 2 red. — 1929 — s tem že nazv., 3 red. — 1935 — pod nazv. «Akila», 4 red. — 1940 — pod nazv. «Mrakobesы», v černovikah 4 red. takže figuriruet nazvanie «Izgnanie bludnogo besa») «Lюbovь — kniga zolotaя» (1918, 2 red. — 1940) «Smertь Dantona» (1919, obrabotka pьesы G. Bюhnera) «Bunt mašin» (1924, obrabotka pьesы «RUR» K. Čapeka) «Zagovor imperatricы» (1925, sovm. s P. E. Щёgolevыm) «Azef» (1925, sovm. s P. E. Щёgolevыm) «Polina Geblь» (1925, sovm. s P. E. Щёgolevыm) «Čudesa v rešete…» (1926) «Na dыbe» (1929, pozže častično pererabotana v pьesu «Pёtr I») «Эto budet» (1931, sovm. s P. S. Suhotinыm) «Orango» (1932, libretto operы D. D. Šostakoviča, sovm. s A. O. Starčakovыm) «Patent № 117» (1933, sovm. s A. O. Starčakovыm) «Pёtr I» (promežutočnaя redakciя 1935 goda — preimuщestvenno pererabotka bolee ranneй pьesы «Na dыbe»; okončatelьnaя redakciя 1938 goda — lišь v očenь maloй stepeni ispolьzuющaя material pьesы «Na dыbe») «Putь k pobede» (1938) «Čortov most» (1938; vtoroe deйstvie pьesы pozže pererabotano v pьesu «Fюrer») «Zolotoй klюčik» (obrabotki povesti «Zolotoй klюčik, ili Priklюčeniя Buratino», 1938) «Fюrer» (1941, na materiale vtorogo deйstviя pьesы «Čortov most») «Ivan Groznый» — dilogiя: «Orёl i orlica» (1942) «Trudnыe godы» (1943) Dela o ratu[uredi | uredi izvor] Armiя geroev «Blickrig» ili «blickrah» K pisatelяm Severnoй Ameriki Moskve ugrožaet vrag Nas ne odoleešь! Počemu Gitler dolžen poterpetь poraženie Rodina Russkiй harakter Cikl «Rasskazы Ivana Sudareva» Čёrnыe dni gitlerovskoй armii Čto mы zaщiщaem Я prizыvaю k nenavisti Pripisani tekstovi[uredi | uredi izvor] Dnevnik Vыrubovoй (predpoložitelьnыe avtorы — Alekseй Tolstoй i Pavel Щёgolev[3][4]); Rasskaz «Vozmezdie». Sabrana dela[uredi | uredi izvor] Sobranie sočineniй. Toma 1-10. — Moskva: Knigoizdatelьstvo pisateleй, 1912—1915 To že. 2-e izdanie. — Moskva: Knigoizdatelьstvo pisateleй, 1916 To že. 3-e izd. — Moskva: Knigoizdatelьstvo pisateleй, 1917—1918 Sobranie sočineniй. — Berlin: izd. Ladыžnikova, 1922 Sobranie sočineniй. — Berlin—Pg.: izd. Gržebina, 1923 Sobranie sočineniй. Toma 1-15. — Moskva: «Nedra», 1929—1930 Sobranie sočineniй. Toma 1-15. — Moskva-Lenjingrad: GIZ, 1927—1931 Sobranie sočineniй. Toma 1-8. — Lenjingrad: «Hudožestvennaя literatura», 1934—1936 Polnoe sobranie sočineniй. Toma 1-15. — Moskva: GIHL, 1946—1953. — 40 000 эkz Sobranie sočineniй v 10 tomah. — Moskva: Goslitizdat, 1958—1961, 675 000—648 000 эkz. Sobranie sočineniй v 8 tomah. — Moskva: Pravda, 1972, 375 000 эkz. (seriя «Biblioteka „Ogonёk“») Sobranie sočineniй: V 6-ti tomah. — Moskva: Progress, 1982. Sobranie sočineniй v 10 t. — Moskva: «Hudožestvennaя literatura», 1982—1986.; 300 000 эkz. Sobranie sočineniй: V 5 tomah. — [Il. hudož. M. Petrova]. — Moskva: Izd. centr «Terra», 1995. Sobranie sočineniй: V 10 t. — [Sost.: B. Akimov, A. Hramkov]. — Moskva: Terra-Kn. klub, 2001. Maloe sobranie sočineniй. — SPb: Azbuka, 2020. — 637 s. Ruska naučna fantastika

Кобо Абе:ЧЕТВРТО МЕЂУЛЕДЕНО ДОБА Издавач:ЈУГОСЛАВИЈА,Београд, 1979.год. Меки повез,182 стране. Очувано. Један од истакнутих представника савремене јапанске књижевности, Кобо Абе је део своје активности врло успешно посветио и научној фантастици. О томе сведочи и светски успех овог његовог романа, писаног у најбољој модерној традицији овог жанра. Тема могуће катаклизме светских размера, изазване неконтролисаним бујањем једне ко0мпјутеризоване технологије што прети да се измакне људској контроли, варирана је у овом роману на оригиналан и изразито занимљив начин.

Autor: Rena Rosner Žanrovi: Naučna fantastika, Fantastika Pismo: Latinica Broj strana: 320 Povez: Mek Format: 14,5x20,5 cm Godina izdanja: 2020. Zakoračite u svet magije i opasnosti…Ne možemo da idemo protiv svoje prirode, koliko god da se trudimo. Medved će uvek biti medved, a labud će biti labud.Sestre Liba i Laja žive mirnim i ušuškanim životom u gradiću okruženom velikim, nepreglednim šumama, mada su čule da u nekom dalekom svetu vladaju teška vremena. Kada njihovi roditelji otputuju, sestre ostaju same, ali pre toga Liba saznaje porodičnu tajnu: njihov tati može da se pretvori u medveda, a mami u labuda, kao u bajkama iz davnina. Sada mora brižno da čuva svoju tajnu, čak i od svoje voljene sestre.Uskoro se u gradu pojavljuju neobični muškarci i Laja je opčinjena njima, uprkos majčinom upozorenju da se čuva nepoznatih ljudi. Ali to nisu jedine opasnosti koje vrebaju iz šume. Sestre će biti potrebne jedna drugoj ako žele da postanu žene i da sačuvaju svoj narod od mračnih sila koje im se približavaju.

KOMPL9)

Керол Хил: АМАНДА, СВЕМИРСКА ПЛЕСАЧИЦА Издавач: МЛАДОСТ, Загреб, 1989.год. Тврди повез, 484 стране, латиница. Очувано као на фотографијама. ОДЛИЧНО ШТИВО. `Ова необична књига, код нас (и даље) непознате списатељице Керол Хил (њен четврти роман), књига коју амњрички критичари упоређују с тако значајним делима као што су `Квака 22` или `Моби Дик`, уистину нам је представља као вешту приповедачицу, маштовиту и духовиту. Роман је прилично тешко жанровски одредити, и тај елемент, то `дрско` мешање жанрова кримића, љубавног романа и научне фантастике, као и разиграна машта, подсећа нас на стрипове, а још више можда на филмове Спилберга и Земекиса. Роман је несумњиво добра приповедачка проза, писана вешто и суверено, која читаоца успева заинтересовати, узбудити и држати у напетости до последње странице. Главна јунакиња романа, Аманда Јаворски, физичарка по струци, водећи је члан америчког астронаутског тима, и ускоро треба полетети на Марс. Живот младе (и лепе) астронауткиње компликује љубавна дилема између једног пустоловног пилота млазњака и једног смиреног, лојалног инжењера аеродинамике. Поврх тога, збуњују је повремене халуцинације, током којих јој се привиђа чудесна, фасцинантна свемирска Плесачица, а бриге јој задаје и њезин мачак Шредингер (!) који болује од нарколепсије (стално спава), али чији мозак показује активност равну мозгу једног генија...

Knjiga je upotrebljiva,čitljiva,okrzana po ivicama.Starne požutele sa strane,ima mala fleka sa unutrašnje strane prdnje korice. Kentaur,JUGOSLAVIJA,1979,201 STRANA.

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,Poslednji roman Rodžera Zelaznija, Noć u samotnom oktobru je magijska priča o svetu čarobnjaka i veštica koji se pripremaju za poseban dan u oktobru, kada treba da se odigraju značajne stvari. Oktobar ima trideset i jedan dan, baš toliko glava ima i ova neobična priča. Kroz mesec dana koliko traje radnja romana, upoznaćemo se na nekoliko ne svakidašnjih likova, za koje smo više ili manje čuli u nekim drugim delima, gde su oni samostalo glavne ličnosti. Ator korizeći svoju fantastičnu imaginaciju smešta na jednom istom prostoru Drakulu, Džeka Trboseka, Šarloha Homsa i brojne druge značaje ličnosti iz sveta fantastike. Svi se oni skupljaju baš tu kako bi poslednj noći oktobra odigrali za njih veoma značajnu igru. Oni su podenjeni u timove, ali niko ne zna ko je sa kim u ekipi, niko ne zna ko je otvarač, a ko zatvarač. Niko pouzdano ne zna i tačno mesto gde igra treba da se održi, nito ko je sve stvarni učesnik igre. Dodatna neobičnost ove priče je što je ona ispričana iz ugla ljubimaca igrača, iz ugla malih pomagača, domaćih životinja: psa, mačke, zmije, sove… I baš su oni, ti neobični ljubimci – pomagači, zaduženi da otkriju i reše sve nepoznatosti za račun svojih gospodara. Zelazni još jednom pokazuje svoju izvarednu maštu, i odvodi nas u priču koja je na momente komična, gotovo detinjasta, a na momente napeta i pomalo zastrašujuća, uz neizvesan i nesvakidašnji završetak…``