KNJIŽEVNOST I JEZIK IX GODINA Tematika: Jezik i književnost Tip izdanja: Časopis Broj:4 Godina: 1963. Naslov: Časopis za teoriju I praksu - Finansije Izdavač: Društvo za srpskohrvatski jezik i književnost NR Sarbije Uređuje i štampa: “Naučno delo”, Beograd Godina izdanja : 1963. Broj strana: od 261 do 338 Jezik: Srpski Pismo: Ćirilica Dimenzija: 24 x 17 cm Povez : Meko koričeno izdanje Napomena: Iz sadržaja: Tekstovi: Osvrti na dela: Koreni D.Ćosića, Veče na školju A.Šantića, Kosa I.Andrića, Blanket u Blitvi M.Krleže, Lelejska gora I.Lalića i dr. Stanje: Dobro očuvan primerak časopisa.

Polovan časopis, izuzetno očuvan, kao nov. Izdavač: Društvo arhitekata Novog Sada - Novi Sad, 2010. god. Broširan povez, 30 cm. 72 str. Kunstdruk, ilustrovano

ISTOK- časopis za književnost, umetnost i kulturnu baštinu Knjaževac, broj 37, 2023.

BEOGRAD,1974,319 STR,ILUSTROVAN CASOPIS JE ODLICNO OCUVAN

Časopis živih = La Revue des vivants vlasnik A. Stanojević ; urednik Branko Teodosić Sadrži tekstove sledećih autora: KARL MARX, CVETKO BANJANIN, BRANKO TEODOSIC, M. SELIMOVIC... NASLOVNA STRANA CRTEZ G. GROSZA crveni deo naslovne strane je list koji se `otvara` i ispod njega je crtez grosza - moc `civilizacije` casopis je kompletan. str. od 65 do 82, dim.29 x 20 cm meki povez, stranice iskrzane, inace u dobrom stanju NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE NEMA OVAJ BROJ J E D I N I P O Z N A T I P R I M E R A K Georg Gros (nem. George Grosz; * 26. jul 1893, Berlin – † 6. jul 1959, Berlin) je bio nemački grafičar i slikar. U Parizu je nakon dodira s futurizmom i dadaističkim ekscesima prešao na političku i socijalnu karikaturu u satiričkim časopisima. Njegov likovni izraz je nemilosrdna kritika nemačkog militarizma i buržoaske klase. Od nemačkog haosa posle Prvog svetskog rata do prvih simptoma nacističkog terora svoju likovnu dokumentaciju objavljivao je u ciklusima grafike: „Bog je s nama“, „Lice vladajuće klase“, „Evo čoveka“ Od slika itiču se „Pomrčina sunca“ i „Nemačka, jedna zimska bajka“. 1932. iselio se u SAD, gde je radio crteže za knjige. Uspomene svog života objavio je 1931. u Nemačkoj, a 1946. u Njujorku pod nazivom `Malo da i veliko ne`. Gros je učestvovao u Spartakističkom ustanku 1919. nakon koga je kraće vreme bio član KP Nemačke; nju je napustio posle posete Sovjetskoj Rusiji 1922. gde ga je razočarao totalitarni karakter komunističke vlasti. Nemačku je napustio pred nacističkim progonima i utočište našao u SAD čiji je državljanin postao 1938. Posle drugog svetskog rata se vratio u Nemačku i živeo u Berlinu. Tamo je i umro od posledica pada niz stepenice nakon jedne noćne pijanke. Pojavljuje se kao lik u filmu Maks iz 2002. godine, gde ga tumači škotski glumac Kevin MekKid.

Polovan časopis, izuzetno očuvan. Izdavač: Dečje novine - Gornji Milanovac, 1984. god. Broširan povez, 33,5 cm. 88 str. Ilustrovano 2012. godine se navršava 20 godina od gašenja časopisa Kulture Istoka. Izdavač časopisa bile su “Dečje novine”, čija je centrala bila u Gornjem Milanovcu, gde je izdavač osnovan, ali je deo redakcija bio i u Beogradu. Kulture Istoka pokrenute su 1984, kao i časopis za vizuelne umetnosti, Moment (čiji je glavni urednik bio Jerko Denegri), a oba su ugašena 1992. Kulture Istoka su izlazile u periodu od 1984-1992., kvartalno, a objavljena su ukupno 33 broja (0-32). Redakciju su činili članovi iz različitih delova ex-Jugoslavije. Redakcija 1985: David Albahari, Rade Božović, Mirko Gaspari, Vesna Grubić, Zorana Jeremić, Radoslav Mirosavljev, Ljiljana Nikolić-Yamagishi, Mitja Saje, Nenad Fišer, Ivan Šop i Dejan Razić (umro je 1985). Redakcija se vremenom menjala, pa su 1991, redakciju činili: David Albahari, Karmen Bašić, Mirko Gaspari, Maja Milčinski, Branko Merlin, Anđelka Mitrović, Vlasta Pacheineir-Klander, Radosav Pušić, Jasna Šamić i Miroslav Tanasijević.

Treći program 100/1994, vrlo dobro stanje. Povez:mek Težina:690g k-63P

stanje kao na slici, unutrašnjost vrlo dobra

Kartonski povez sa klapnama, 315 strana, podvlačena, isečen prvi beli list, sitnija oštećenja, težina 500 grama. **

710 STRANA, MEK POVEZ.

ABC TEHNIKE 186/75 Casopis je broj 186 iz 1975 godine. To je bas ovaj sa slike. Ovaj primerak ima dodatak koji je pokazan na slici. Stanje: -stanje kao na slici. Primerak u solidnom stanju. -na naslovnoj stranici postoji `+`. Na fotografijama mozete pogledati detalje. Ako Vam nesto nije jasno ili smatrate da nisam napisao pitajte i ja cu Vam odgovoriti. SLANJE-ISPORUKA-DOSTAVA -Saljemo navedenom kurirskom sluzbom i postom (tiskovina ili vrednosno pismo sa otkupom). -Placanje kupljenog predmeta je moguce samo na navedene nacine. -Postanske troskove placa kupac prema tarifi odabrane poste. -Licno preuzimanje je iskljucivo na mojoj adresi. -Ostale varijante slanja i placanja mi za sada ne odgovaraju.

Stručni časopis Historische Anthropologie, 1.1 iz 1993. godine. Meki povez, 170 str. Za sadržaj, pogledajte priloženu fotografiju.

Časopis je dobro očuvan,1996 74 strane

Stari broj časopisa za nauku, umetnost i kulturu „Sunčani sat“. Časopis izlazi jednom godišnje više od četvrt veka u Sremskoj Mitrovici i neguje istoriju, promoviše kulturnu baštinu grada, beleži festivale i ispisuje hroniku važnih događaja u kulturi. Tema je lјudsko stvaralaštvo, istorija, umetnost, lјudi, znamenite ličnosti, ukratko život, a to je ta večna tema i nepresušni izvor inspiracije za autore tekstova. Pored figure Sunačnog sata iz Muzeja Srema, čije ime nosi ovaj List i još nekoliko spomenika kulture, časopis „Sunčani sat” jedan je od simbola Sremske Mitrovice. Organizator promocije i izdavač časopisa je Ustanova za negovanje kulture „Srem“ pod pokroviteljstvom Grada Sremska Mitrovica. -očuvana napisan je datum i ime

dobro stanje, kao na slici

Dveri srpske O SOLZENJICINU 2008 RETKO Aleksandar Solženjicin (ruski: Александр Исаевич Солженицын, Kislovodsk, 11. decembar 1918-Moskva, 3. avgust 2008.) je bio ruski pisac, dramaturg i istoričar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine). Biografija Studirao na Fizičko-matematičkom fakultetu u Rostovu na Donu, vanredno i u Institutu za istoriju, filozofiju i književnost u Moskvi. Nakon napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez dobrovoljno se prijavio u vojsku, gde je napredovao od običnoga vojnika do zapovednika artiljerijske brigade. Godine 1945. je, zbog pisama u kojima je indirektno kritikovao Staljina, uhapšen kao oficir sovjetske vojske u Istočnoj Prusiji, te osuđen i zatočen u sibirskom logoru, od 1953. u progonstvu u srednjoj Aziji. Nakon rehabilitacije 1956. učitelj u Rjazanu. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970., čija je literatura obeležena iskustvom iz sibirskih logora u kojima je proveo devet godina. Na robiju je odveden 1945. pravo s fronta, na kojem se u Otadžbinskom ratu istakao kao vrhunski oficir sovjetskih inženjerijskih jedinica. Proganjan je i kasnije, čak mu je oduzeto i državljanstvo, pa je emigrirao 1974., vrativši se u otadžbinu posle dve decenije. U decembru 1998. odbio je najvišu državnu nagradu, Orden svetog apostola Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao predsednik Boris Jeljcin, rekavši: `Ne mogu da primim nagradu od vrhovne vlasti, koja je dovela Rusiju do sadašnjeg pogubnog stanja`. Pripovetkom `Jedan dan Ivana Denisoviča` u književnost je uveo temu Staljinovih logora, ostavši joj veran u najvećem delu opusa. Na osnovu emigrantskog iskustva u zapadnoj Evropi i u SAD, ispoljio je javni prezir prema vulgarnom materijalizmu Zapada. Ostala dela: pripovetka `Matrjonini dani`, romani `U krugu prvom`, `Onkološka klinika`, `Avgust Četrnaeste`, `Crveni točak`, `Rusija u provaliji`, kritička autobiografija `Borio se šut s rogatim`, drame `Gozba pobednika`, `Zarobljenici`, `Republika Rada`, `Svetlost koja je u tebi`, publicistička dela `Lenjin u Cirihu`, `Dva vek zajedno I-II`, scenariji `Tenkovi znaju istinu`, `Parazit`. Delo Solženjicin je najistaknutije ime književnog otpora sovjetskom totalitarizmu. Poznatim ga je učinila pripovetka `Jedan dan Ivana Denisoviča`, 1962, koja se temelji na opisu `običnog` dana `običnog` Rusa u logorskom zatočeništvu. Tema je do tada bila tabuizirana, ali je priča pokazala i stilsko umeće pisca koji se oslonio na tradiciju ruske klasične proze (Lav Tolstoj, Fjodor Dostojevski). Umeće fabuliranja očitovalo se zatim u `Događaju na stanici Krečetovka ` (1963.), a orijentacija na `seosku prozu` u stilu i ideologiji u noveli `Matrjonini dani` (1963), crtici o napaćenoj seoskoj ženi koja i u pozamašnoj bedi zna očuvati visoke moralne kvalitete. Vrhunac prvoga razdoblja su romani `Odeljenje za rak` (1968.), i `Prvi krug` (1968.), koji su kružili u prepisima, a objavljeni su prvi put u inostranstvu. `Odeljenje za rak` je poluautobiografski (bivši zatvorenik, iskustvo u odeljenju za tumore u taškentskoj bolnici) roman koji uz središnji lik Kostogutova daje niz portreta sovjetskih birokrata, lekara i medicinskog osoblja i raznih pacijenata. Istovremeno dirljiv ljubavni roman (ili – roman o nerealizovanoj ljubavi), satira na poststaljinističku epohu i studija o ljudskom ponašanju u ekstremnoj situaciji smrtonosne bolesti, taj veliki roman je u najboljim tradicijama ruske klasike koja ljudskošću i životnošću prevazilazi savremena joj ostvarenja zapadnoevropske i američke pripovedne umetnosti. `Prvi krug` (asocijacija na prvi, `privilegovani` krug Danteovoga pakla) rekreira piščevo iskustvo prvih godina zatvora, kada je radio u Šaraški, naučno-tehničkoj ustanovi za logoraše naučnike. Glavni lik, Gljeb Neržin, opet je utelotvorenje samog autora, a prikazane su i neke druge osobe koje su igrale važnu ulogu u Solženjicinovom životu (njegova prva žena, prijatelj Lev Kopeljev, rusko-židovski komunistički `vernik`, po struci germanista, dan u liku Leva Rubina). Mnogobrojne niti ovoga djela imaju tematsku srodnost s prethodnim delom: satira je prisutna na svim nivoima, a posebno u sarkastičnom portretu Staljina, moralna kušnja u mešavini pretnji i zavodljivih ponuda zatvorskih vlasti. Realistički je prikazan život izvan logora za naučnike i u njemu. No, kao i prethodni roman, i ovo Solženjicinovo delo uspeva da ponovi čudo ruske klasične proze koju je Tomas Man ne bez razloga prozvao `svetom`: veru u pobedu hrabrosti i veličinu ljudskosti, koja je ukorenjena u hrišćanskom poimanju bitno spiritualnog dostojanstva ljudskog bića. Nakon romanesknih ostvarenja, usledila je dokumentarna, ali i duboko lična optužba sovjetskog sistema koncentracionih logora, `Arhipelag Gulag`, (1973-75.), veliko trotomno delo temeljeno na preplitanju ličnih iskustava i mnoštva pisama, beleški i ostalih dokumenata koje je pisac dobijao od bivših sapatnika, a koja su skupljena i obrađena u okolnostima krajnje konspirativnosti. Ta je uništavajuća optužba sovjetskoga sistema za propast i smrt miliona ljudi slomila i poslednje komunističke apologete na Zapadu. Brežnjevljev SSSR nije mogao podneti ni ideju da se o tabuizovanoj temi piše, pa je Solženjicin uhapšen i proteran iz SSSR-a. Najpre je živeo u Švajcarskoj, zatim u SAD-u (Vermont), da bi se u 1990-im vratio u Rusiju, gdje je dočekan i kao ideolog ruske nacije. U egzilu je nastao niz romana koji slede u ruskoj književnoj svesti opstali uzor, Tolstojev `Rat i mir`, i revidiraju istorijski model kakav su nametnuli boljševici, s gledišta ruske nacije, i to od `Avgusta četrnaeste`, 1971., prošireno 1983, preko `Oktobra šesnaeste`, 1984 i `Marta sedamnaeste `, 1986 do `Aprila sedamnaeste`, 1991. Zajednički im je naslov: `Crveni točak `. I dok u koncepciji `istorijske epopeje` Solženjicin sledi Tolstoja, dotle njenu strukturu nastoji modernizovati: sam svoja dela naziva `polifoničnim` (Bahtinov pojam za romane Dostojevskog), čemu odgovara različitost fragmenata od kojih se u čvor (uzel) celine vezuju fabule o ljudskim sudbinama (pretežno ruskih oficira; ratni protivnici, Nemci, ostaju uglavnom izvan teksta), dokumentarni umeci, lirske digresije. Jezik je arhaičan i korespondira s namerama očiglednim u njegovom `Ruskom rečniku jezičnog proširivanja` (1995) – u smeru staroruskog leksika. Solženjicin je na taj način istovremeno modernizovao prozu (mešavina dokumentarnosti, prikaza istorijskih osoba, isečaka iz štampe slična je postupcima u delu Johna Dos Passosa, dok je upotreba vremenskih skokova i preplitanje stilova i žanrova podseća na Foknera), a jezičnom arhaizacijom je ostvario posebnu patinu koja ne ide za modelom jezičnih igara karakterističnih za sterilnost postmodernizma, nego joj je svrha regeneracija ruskog nacionalnoga bića u ogledalu piščevog dela. Važnija su mu publicistička djela: `Kako da preuredimo Rusiju` (1991.), `Rusko pitanje krajem XX veka`, (1994.), `Dva veka zajedno`, (2003). Kako u inostranstvu, tako po povratku u Rusiju nakon sloma komunističkoga sistema, Solženjicin je često donekle površno etiketiran kao ruski pravoslavni nacionalista, antisemita, antikatolički bigot, mrzitelj Zapada, apologet carizma i slavjanofilski ksenofob. Iako su te optužbe besmislene, sam auktor snosi delimičnu `krivicu` nekim svojim nezgrapnim izjavama i površnim generalizacijama. No, snaga je Solženjicinove kritike u njegovim jasnim opažanjima duhovne praznine i kukavičluka koji leže u srcu ispraznog sekularnog hedonizma koji dominira zapadnjačkim društvima. Po sveukupnom delu Solženjicin je jedan od najznačajnijih prozaista 20. veka, pisac koji je istovremeno nastavio tradicije klasične ruske pripovedne proze, najpre Tolstoja, no inoviravši je nizom postupaka karakterističkih za evropski modernizam. Ironija koja prati njegovo delo je i posledica različitog životnoga iskustva i pogleda na svet u odnosu na većinu savremenika koji su živeli ili žive u normalnijim i lagodnijim životnim uslovima: u doba kada je stvarao svoj najopsežniji i najambiciozniji prozni ciklus, `Crveni točak`, svetskom književnošću je dominirao (i još dominira) ponešto trivijalniji pristup umetničkom delu, uozbiljen u postmodernističkim fikcijama Umberta Eka, Tomasa Pančona ili Salmana Ruždija. Pisac kao prorok je anahronizam, i većina nesporazuma između Solženjicina i njegovih kritičara proističe iz sukoba nepomirljivih pogleda na svet o čovekovom životu i sudbini.

Solidno očuvano.

Meki povez, 181 str. Specijalni broj, tema: Feminizam - politika jednakosti za sve. Nekorišćen, u savršenom stanju.

SA SLIKE P-3/P-3

Moderna vremena,3/18.Dobro ocuvan.

SA SLIKE

Polovan časopis, izuzetno očuvan. Urednik: Milan Kašanin, Izdavač: Muzej Kneza Pavla - Beograd, 1940. god. Brošoran povez, 32 cm. 34 str. Ilustrovano U najvažnija kulturna dostignuća između dva svetska rata svakako spada Umetnički pregled, mesečnik, izdanje Muzeja kneza Pavla. Prvi broj je izašao oktobra 1937. godine, a bio je štampan svakog meseca osim avgusta i septembra sve do aprila 1941. godine. Glavni urednik i redovni saradnik Umetničkog pregleda je bio Milan Kašanin. Mesečnik je pratio sve aktivnosti Muzeja: izložbe, kupovine, poklone, posete, ali i zbivanja u likovnom životu zemlje, kao i arheološka postignuća. Zatim, objavljivani su prikazi značajnih izložbi u inostranstvu, pregled knjiga, srodnih časopisa u inostranstvu i, razume se, za relativno kratko vreme, u njemu je objavljen veliki broj napisa posvećenih umetnosti iz pera naših umnih znalaca: Pavla Vasića, Branka Lazarevića, Todora Manojlovića, Aleksandra Deroka, Đorđa Mano-Zisija, Predraga Milosavljevića, Stanislava Vinavera, Branka Popovića, Mila Milunovića, Svetozara Radojčića. .. Od stranaca, tu su tekstovi Elija Fora, Borisa Loskog. .. Umetnički pregled je bio prvi časopis te vrste kod nas i odmah je bio na najvišem evropskom nivou, štampan je u Državnoj štampariji na luksuznoj hartiji, velikog formata (25x32cm) i u elegantnom i vrlo preglednom prelomu u dva stupca. Prvi broj je doneo faksimil autografa pisanog ćirilicom `Pozdravne reči Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kneza Namesnika Pavla: Pozdravljam prvi broj Umetničkog pregleda sa osobitom radošću. Takav visoko kulturan časopis nedostajao je do sada našoj javnosti i ta se praznina osećala. Naš narod je uvek imao dubok smisao za umetnost kao što dokazuju mnogobrojni spomenici koji, iz najranije istorije, krase našu domovinu. Srećan sam što se taj duh i danas ispoljava na snažan i vidan način. Pavle` (Tekst preuzet iz knjige Knez Pavle: Оd lepote do istine Miodraga Jankovića)

NOVINE BEOGRADSKOG ČITALIŠTA mart 1994.

knjizevnost , umetnost , kultura 256 str brosiran povez pisano je na naslovnoj korici odlicno ocuvana

PODVLAČENI DELOVI TEKSTA P-2/P-7