Dejvid ajk je 1990. godine počeo da traži odgovore na važna pitanja: Ko smo mi? Gde smo mi? Ko zaista upravlja svetskim događajima i sa kojim ciljem? Traganje za tim pitanjima odvelo ga je u više od četrdeset zemalja i izložilo ogromnom ismevanju i osuđivanju onih sa ograničenim shvatanjima i onih koji ne žele da čovečanstvo razume pravu prirodu teške situacije u kojoj se nalazi. To nije pokolebalo Dejvida Ajka. On je nastavio da otkriva svoja saznanja na tu temu bez straha od mogućih posledica, a sada se klima polako menja. S obzirom na to da se ono što je predviđao u svojim ranijim knjigama polako razotkriva i svakodnevno dešava u svetu, ogromni je i sve veći broj onih koji gledaju na njegov rad u drugačijem svetlu. „Preobražaj i buđenje svesnosti čovečanstva je pred nama, i svakoga dana sve očiglednije se manifestuje. Još nije reč o većini, ali približavamo se. Umovi, a što je još važnije – srca – otvaraju se istini koju svi znamo, ali smo bili izmanipulisani kako bismo je zaboravili. Bio sam vođen prema informacijama pet čula o tome kako je svet koji vidimo manipulisan prema jednoj globalnoj, fašističkoj državi. Posle je usledilo otkrivanje kontrole iz drugih dimenzija koju vrše manipulatori pet čula; i naposletku, pokazano mi je na koji način i zašto naše svakodnevno iskustvo nije ništa drugo nego san koji mi sami stvaramo. Moj um se otvorio prema još većem poštovanju za položaj čovečanstva, kao i za zadivljujuću transformaciju koja će nas odvesti kući. To znanje predstavlja ključ naše slobode. Svet pet čula koji svakodnevno doživljavamo je „vremenska omča“ koja se vrti u krug i zapravo ponavlja istu sekvencu u osnovnim crtama, ako ne i u pojedinostima. Ono što zovemo „budućnost“ s vremenom postaje „prošlost“ i okreće se kako bi uvek iznova ponavljalo „sadašnjost“. Kako izgleda, ona stara pesma Džimija Rufina „Već sam prolazio ovim putem“ trebalo bi da bude himna ove planete. To je u suštini ono što se događa u Vremenskoj omči. Ista iskustva neprestano se ponavljaju. Posmatrajte vir na reci: sve dok se tok vode nastavlja u određenom smeru i određenom brzinom, vir će trajati beskonačno. Isto tako, Matriks/Vremenska omča okreće se u ponavljajućoj spirali ili krugu koji je postao zatvor svesti zarobljene u njegovim čarima i iluzijama.”

Koliko god se čovek trudio da sazna razloge izgradnje piramida, to mu neće poći za rukom. Ovu tajnu obavijenu tamom, oko neposvećenog neće moći da ugleda. Tako će biti sve dok oko onog ko progleda, pogledavši u razvaline nestale civilizacije ne bude videlo svet onakvim kakvim su ga videli drevni hijerofanti. Onda će, oslobodivši se, postati svestan postojanja onoga što čovek još uvek negira. Shvatiće da to za drevne hijerofante nije predstavljalo mit, niti apstraktni religiozni pogled na svet, već uputstvo, rukovođenje u životu. "Čovek ne može umreti, jer je njegova duša rođena iz Besmrtnosti. Tajna Velike piramide je tajna tvoga sopstvenog bića. U tome se sastoji i lekcija Velike piramide, da svaki čovek mora težiti da pronikne u sebe samog, da stigne do nepoznatog središta sopstevnog bića i da nađe u njemu dušu, da dođe do nevidljivih dubina svoga hrama i otkrije za sebe njegove najskrivenije tajne. Ti si sada naučio veliku lekciju." Jedan od ljudi sposobnih da u određenim trenucima prozru budućnost bio je Mišel Nostradamus. Bez obzira na to što je živeo nekoliko hiljada godina posle pomračenja egipatske civilizacije, između Nostradamusa i egipatskih žreca postoji nešto zajedničko...

...Evolucija je činjenica. Izvan razumne sumnje, izvan ozbiljne sumnje, izvan normalne, informisane i inteligentne sumnje, izvan sumnje evolucija je činjenica. Dokazi o evoluciji su, u najmanju ruku, jaki koliko i dokazi o holokaustu, bez obzira na to što postoje svedoci koji su holokaust videli sopstvenim očima. Sušta je istina da smo mi rođaci šimpanza, nešto dalji rođaci majmuna, i još dalji rođaci mravojeda i morskih krava, i još dalji rođaci banana i repe... Nastavite da nabrajate koliko god želite. To nije moralo da bude tačno. To nije sama po sebi jasna, tautološka, očigledna istina, i nekada je većina ljudi, čak obrazovanih ljudi, mislila da to nije tačno. To nije moralo da bude tačno, ali jeste tačno. Znamo da jeste zbog obilja dokaza koji ovakvu tvrdnju podupiru. Evolucija je činjenica i ova knjiga će to pokazati. Nijedan uvaženi naučnik ne osporava evoluciju i neće biti nepristrasnog čitaoca koji će sklopiti korice ove knjige sumnjajući u evoluciju.

Brajan Grin, jedan od vodećih teoretičara struna današnjice, u knjizi Elegantni kosmos skida veo misterije sa teorije struna i otkriva svemir koji se sastoji od jedanaest dimenzija, čije se tkanje samo para i spaja, a sva materija u njemu – od majušnih kvarkova do džinovskih supernova – sačinjena je od vibracija mikroskopski malih energetskih petlji. Fizičari i matematičari širom sveta rade uporedo i predano na jednoj od najambicioznijih teorija koje je nauka izrodila: teoriji superstruna. Teorija struna, kako se često naziva, ključ je za definisanje teorije objedinjenih polja o kojoj je Anjštajn sanjao više od trideset godina. Takođe, ova teorija razrešila je vekovni sukob između teorije o velikom svetu – opšte relativnosti – i teorije o malom svetu – kvantne teorije. Teorija struna govori da su sva čudesna dešavanja u svemiru, od divljeg plesa subatomskih kvarkova, do nesagledivih vrtloga nebeskih galaksija, samo odrazi veličanstvenog fizičkog principa i ispoljavanja jednog entiteta: mikroskopski malih vibrirajućih energetskih petlji, milijardi milijarda puta manjih od atoma. U ovoj osvežavajuće jasnoj knjizi, popularno napisanoj, Grin spaja priču o nauci i ljudskim borbama iza potrage fizike dvadesetog veka o teoriji svega. Fizika za svakoga – elegantnija i jasnija nego ikad pre.

Širom sveta, mnoge biljke se obožavaju zbog njihovog svojstva da menjaju svest. U toku takvih iskustava na scenu stupa jedna druga realnost koja izgleda u toj meri stvarna kao i obična, ali svakako živopisnija. Lako je uočiti zašto su biljke sa tako neverovatnim dejstvom predstavljale neraskidivi deo praksi i ceremonija vračeva, šamana i iscelitelja, i zašto su odigrale važnu ulogu u svim misterijskim kultovima. Ovaj rečnik i magijskih biljaka pruža mnoštvo informacija o njihovoj botaničkoj klasifikaciji i farmakologiji, kao i o njihovoj ulozi u različitim kulturama. Čitalac ovako ima retku priliku da zaviri u neke malo poznate dimenzije ljudskog susreta sa izmenjenim stanjima svesti.

Mi, životinje, najsloženiji smo objekti u znanom kosmosu. Kosmos koji poznajemo samo je delić svekolikog kosmosa. Na drugim planetama možda postoje objekti složeniji od nas, a neki od njih možda već i znaju da postojimo. Ali to ne menja smisao mojih reči. Složene stvari, ma gde bile, zaslužuju posebno objašnjenje. Želimo da znamo kako su nastale i zašto su tako složene. Objašnjenje je, kao što ću pokazati, načelno verovatno isto za složene stvari bilo gde u kosmosu. Isto je za nas, šimpanze, crve, hrastove i nemani iz dalekog svemira. S druge strane, ono neće biti isto za ono što ću zvati “jednostavne stvari” – stene, oblake, reke, galaksije i kvarkove. Tim stvarima se bavi fizika. Šimpanze, psi, slepi miševi, bubašvabe, ljudi, crvi, maslačci, bakterije i vanzemaljci, predmet su proučavanja biologije. Razlika je u složenosti dizajna. Biologija je nauka o složenim stvarima koje odaju utisak da su napravljene s nekom namenom. Fizika proučava jednostavne stvari koje nas neće dovesti u iskušenje da se pozivamo na naum. Na prvi pogled, izgleda da su ljudske tvorevine poput računara i automobila izuzeci od tog pravila. One su složene i očigledno napravljene da bi nečemu služile, ali nisu žive i proizvedene su od metala i plastike a ne od krvi i mesa. Kroz celu ovu knjigu posmatraćemo ih kao biološke objekte. Šta je s našim telima? Svako od nas je mašina, isto kao avion samo mnogo složenija. Jesmo li i mi projektovani na nekakvom crtaćem stolu i jesu li nas montirali iskusni inženjeri? Odgovor je odričan. To je iznenađujući odgovor koji znamo i razumemo tek poslednjih stotinak godina. Kada je Čarls Darvin to prvi put objasnio, mnogi nisu hteli ili nisu mogli da prihvate objašnjenje. I sâm sam odbijao da verujem u Darvinovu teoriju kada sam prvi put čuo za nju, još dok sam bio dete. Gotovo svi koji su ikada živeli na zemlji do druge polovine 19. veka čvrsto su verovali u suprotno – u teoriju svesnog Tvorca. Mnogi i dalje veruju u to, verovatno zbog toga što pravo, Darvinovo, objašnjenje našeg postojanja još uvek nije obuhvaćeno uobičajenim obrazovnim programom. Zbog toga ga mnogi sigurno pogrešno shvataju...

U svojoj knjizi Sivi vuk, bekstvo Adolfa Hitlera, dvojica britanskih publicista odbacuju zvaničnu verziju firerove smrti, po kojoj se on ubio u svom bunkeru u Berlinu 30. aprila 1945., a Braunova počinila samoubistvo. Oni tvrde da postoje brojni dokazi, koje su prikupljali više od pet godina, a koji ukazuju na to da je na kraju Drugog svetskog rata ovaj par pobegao iz Berlina da bi iznova započeo svoj život u enklavi pod kontrolom nacista u fašističkoj Argentini. Hitler je lagodno i srećno živeo sve do 1962. godine i čak izrodio potomstvo. U podzemnom bunkeru u Berlinu 30. aprila 1945., pred najezdom pobedonosne sovjetske Crvene armije, Hitlerovi verni saradnici su ubili njihove dvojnike dobrovoljce - podoficira Vermahta i jednu glumicu "treće klase"! Hitler je sa Evom tri dana ranije u potaji izašao iz bunkera i ukrcao se u avion koji je sleteo u holandski grad Tonder. Par je potom menjao razna prevozna sredstva i na kraju se u Španiji ukrcao u podmornicu koja ih je odvela do obala Argentine, gde su stigli upravo u trenucima kada su ubijeni njihovi dvojnici.

Ovo je knjiga o Fermijevom paradoksu – protivrečnosti između prividnog nepostojanja vanzemaljaca i opšteg očekivanja da bi trebalo da primetimo dokaze o njihovom prisustvu. Taj paradoks me je opčinio kada sam se prvi put susreo s njim i ta opčinjenost me drži i dan-danas. Ne zanimam se samo ja za Fermijev paradoks. Mnogi su tokom godina nudili svoje rešenje za njega, pa sam stekao naviku da takva rešenja skupljam. Iako postoji fascinantan raspon odgovora na pitanje: „Gde su svi oni?“, svi se mogu svrstati u jednu od tri klase. Najpre, postoje odgovori koji se zasnivaju na osnovnoj ideji da su vanzemaljci već ovde (ili da su ovde bili). To je verovatno najpopularnije predloženo rešenje paradoksa jer je izvesno da je verovanje u inteligentan vanzemaljski život veoma rasprostranjeno. Zatim, ima odgovora koji ukazuju na to da vanzemaljske civilizacije postoje, ali da iz ovog ili onog razloga mi to još nismo zapazili. To je verovatno najpopularnija kategorija odgovora među naučnicima praktičarima. Najzad, postoji grupa odgovora kojima se pokušava objasniti činjenica da je čovečanstvo sâmo u kosmosu ili barem sâmo u galaksiji; ne primamo signale od vanzemaljske inteligencije zato što takva inteligencija ne postoji. Zadatak ove knjige je da predstavi i komentariše 50 predloženih rešenja Fermijevog paradoksa. Lista ni izbliza nije iscrpna, ali tih 50 rešenja odabrao sam kao glavne predstavnike (a i zato jer su mi bila posebno zanimljiva). Predložena rešenja dolaze od naučnika koji rade u više potpuno udaljenih oblasti nauke, ali i od pisaca naučne fantastike. U tome su pisci pokazali barem isto toliko entuzijazma koliko i naučnici, a u mnogim slučajevima su predvideli rezultate onoga što su naučnici radili. Okvir knjige je sledeći. Drugo poglavlje obuhvata kratku Fermijevu biografiju, s posebnim naglašavanjem njegovih naučnih dostignuća. Tu govorim o pojmu paradoksa uopšte i iznosim ukratko istorijat Fermijevog paradoksa. U poglavljima od trećeg do petog opisujem 49 mojih omiljenih rešenja paradoksa; nisu sva ona međusobno nezavisna, i ponekad se ponekome od njih potajno vraćam, ali je svako od njih dato kao ozbiljan odgovor na Fermijevo pitanje. Odgovore sam svrstavao u tri pomenute klase: treće poglavlje sažima odgovore okupljene oko ideje da su vanzemaljske civilizacije već među nama; četvrto poglavlje sadrži odgovore da vzc postoje, ali ih još nismo primetili; u petom poglavlju su odgovori okupljeni oko ideje da smo sami u kosmosu. Postoji izvesna logika po kojoj sam sređivao rešenja, ali verujem da su propratni komentari dovoljni da čitaocu omoguće samostalno zaranjanje u knjigu i odabiranje rešenja po sopstvenom ukusu. U iznošenju komentara trudio sam se da budem što manje pristrasan, čak i kada se ne slažem s nekim rešenjem (što je često bio slučaj). Šesto poglavlje sadrži rešenje broj 50: moj lični pristup rešenju paradoksa. Taj predlog nije baš originalan, ali sumira ono što ja osećam da nam Fermijev paradoks govori o kosmosu u kome živimo.

Ova knjiga je posebna po tome što su u njoj predstavljeni najnoviji utisci sa mnogobrojnih ekspedicija prof. Ernsta Muldaševa, koje je u vidu intervjua prikupio ruski novinar Nikolaj Zjatkov. Priča počinje daleke 1988. godine i završava se 2014. godine. U ovoj knjizi čitalac će se upoznati sa mnogim zagonetnim mestima na planeti i pokušajem naučnika da objasne ono što je tajanstveno i nepoznato sa naučne i filozofske tačke gledišta. Knjiga je pisana za širok krug čitalaca. Iz predgovora: "Koje su najvrednije osobine za čoveka koje su prisutne u mladosti, a sa odrastanjem se gube? Ja mislim da su to ljubopitljivost i ljubav. Ali, ovo zapažanje nije dogma i nema apsolutnu vrednost. Na sreću, oko nas ima ljudi koji i u zrelom uzrastu čuvaju neki njima svojstven "pokretač": želju da vole i budu voljeni, silnu žudnju da odgonetnu i shvate ono što je, reklo bi se, već odgonetnuto i nepobitno izneto u spisima o naučnim dostignućima. Jedan od autora knjige... Ernst Muldašev, spada baš u takve ljude. Potreba da prevazidje granice ustaljenog i uobičajenog omogućila mu je da načini nekoliko otkrića koja donose ogromnu korist ljudima koji boluju od očnih oboljenja. Osim toga, težnja da shvati stvari u njihovom punom obimu, da zaviri iza betonskog zida akademskih tabu postulata, omogućila mu je da iznese nekoliko interesantnih hipoteza o nastanku života na Zemlji i postojanju čoveka na našoj planeti..."

Sebični gen pripada malom broju literarnih dela koja imaju nesvakidašnju moć da promene svoje čitaoce. Nakon iščitavanja ove uzbudljive knjige bićete zadivljeni elegancijom pogleda na svet iz perspektive gena. Kada je Ričard Dokins 1976. godine objavio svoje prvo delo i naslovio ga Sebični gen, talasanju i polemikama u naučnoj i široj javnosti nije bilo kraja. Da li je moguće da geni koji umeju samo da prave sopstvene kopije, drugim rečima – "sebični" su, budu osnova za moralno, nesebično ili altruističko ponašanje koje je odlika ne samo ljudske vrste? Ukoliko se naša priroda može opisati genetikom, onda se to uklapa u širu sliku teorije evolucije, pa ni poreklo morala više ne moramo tražiti u natprirodnom Tvorcu koji je čoveka stvorio prema svom liku. Zapanjujuće je to da Dokins u godinama koje su sledile nije bio izložen samo napadima teologa. Mnogi naučnici takođe nisu mogli da prihvate ideje kojima je on bio privržen, razrađujući u svojoj knjizi teorijske postavke Edvarda Osborna Vilsona, tvorca sociobiologije. Dokins je postao i nepomirljivi protivnik ekstremnih levičara, jer po Marksu društvo ima ključnu ulogu u formiranju svesti pojedinca. Ričard Dokins je istrajno branio stanovište da koncept sebičnog gena nikako nije opravdanje za sebično i nemoralno ponašanje, već da civilizovani čovek ima tu privilegiju da se upozna i izbori sa "diktatom" vlastitih gena.

Sapijens je uzbudljiva knjiga od koje zastaje dah. Ona zapravo dovodi u pitanje osnove našeg pogleda na svet. Bavi se najvećim pitanjem istorije i savremenog sveta, a napisana je nezaboravno slikovitim jezikom. Obožavaćete je. Homo sapiens, kako, kada, zašto i dokle? Istorija se retko kada trudi da odgovori na takva pitanja i po tome je ova knjiga jedinstvena ne samo među popularnom literaturom. Juvala Hararija u ovom svetskom bestseleru ne zanima čitava ta beskonačna sapunica ljudske istorije - on sapiensa posmatra kao biološku vrstu. Kad je i kako nastala? Po čemu je i zašto tako jedinstvena? Šta je stvorilo sapiensovu kulturu i civilizaciju? I kakav će biti njegov kraj? Umesto na ere, on ljudsku istoriju deli na četiri revolucije: kognitivnu, agrarnu, unifikacionu i naučnu. Prve tri su ga stvorile. Četvrta bi ga mogla uništiti, ali ne nekakvom senzacionalnom kataklizmom. Sapiens bi, naime, mogao postati prva vrsta koja je izvršila kolektivno samoubistvo. Odlučivši prerasti u nešto više. Knjiga koja odgovara i još se više pita. Puna, kao krimić, napetih zapleta i raspleta, zbog čega se kao krimić i čita...

Masanobu Fukuoka (1913-2008) je bio japanski zemljoradnik i filozof poznat po svojoj prirodnoj zemljoradnji i ozelenjavanju ispošćenog tla i pustinjskog zemljišta. Zalagao se za uzgoj useva bez oranja, bez pesticida, bez plevljenja i bez đubriva. Pod uticajem taoističke i zen budističke filozofije, svoj način zemljoradnje nazivao je i „bezradnom zemljoradnjom“. Zapravo, u pitanju je sistem koji se zasniva na prepoznavanju složenosti i povezanosti živih organizama koji čine ekosistem; ozbiljnog promišljanja o tome i udruženog rada sa njima u uzgoju useva. Fukuoka je smatrao da zemljoradnja nije samo proizvodnja hrane, već i estetski i duhovni pristup životu čiji je krajnji cilj „gajenje i usavršavanje ljudskih bića.“ Zbog toga se i zalagao za povratak prirodi, prirodnim načinima uzgoja i života, ističući da neprirodna hrana stvara neprirodne ljude, sa neprirodnim mislima i neprirodnim telima podložnim bolestima. Zabrinut zbog sve većeg zagađenja koje čovek stvara usled svog neznanja, verovao je da je jedina budućnost čovečanstva povratak prirodi i prirodnoj zemljoradnji, smatrajući da je: „Hrana život, a život ne sme da odstupi od prirode“. Zbog toga se njegove knjige ne smatraju samo poljoprivrednim priručnicima, već i životnim vodičima pošto su sveobuhvatne i imaju holistički pristup zemljoradnji, prirodi i životu.

Reka iz Raja kombinuje prizore mašte i stvarnosti, u njoj nailazimo na Afričku Evu koja se od biblijske razlikuje po tome što je stvarno postojala, kao zajednički predak svih nas, po ženskoj liniji. Preci nikada ne umiru mladi, ističe Dokins i vodi nas na putovanje po genealoškom stablu naše vrste. Pojam replikacione bombe pomaže nam da razumemo silovito bujanje života u raskošnom spektru njegovih pojavnih oblika. Govoreći o funkciji korisnosti Boga, Dokins analizira gledište teologa po kome se religija bavi pitanjem o smislu života, dok biologija samo pokušava da odgonetne mehanizme nastanka. Iz perspektive gena, svrha je u prenošenju informacija, sve ostalo su nuspojave te jednostavne činjenice, koje će svako tumačiti na svoj način. Opisujući život na našoj planeti kao veliku digitalnu reku DNK, Ričard Dokins brojnim primerima ukazuje na verovatno najkorisnije životno saznanje o svetu koji nas okružuje: na mnoga važna pitanja nema konačnih odgovora, ali oni najbolji koje imamo proishode iz nauke. Ona je istinska životna radost za autora ove knjige, a taj lep osećaj Dokins prenosi i na čitaoce.

Pretpostavimo da ste u mogućnosti da rezervišete sebi mesto u nekakvom vremeplovu i da se prebacite u Antičku Grčku tokom V veka pre naše ere. Tamo bi, verovatno, mogli da sretnete Alkibijada, Anaksagoru, Aristofana, Aspazija, Euripida, Perikla, Platona, Sokrata i Tukidida. Oni su zajednički doprineli, kao i mnogi drugi, da se postavi politički, umetnički, kulturni, obrazovni, filozofski i naučni temelj na kojem će se izgrađivati kasnija civilizacija i kultura Zapada. Kembridžova Ilustrovana istorija antičke Grčke nudi temeljan i slojevit portret kulturne istorije antičke Grčke namenjen širokoj grupi čitalaca. Savremenim pristupom tematici nastoji da pokaže svu složenost antičkog društva, koje je imalo sposobnosti za velika dostignuća, kao i razvoj i promene pogleda moderne istoriografije na njegov razvoj.

Nadovezujući se na svoju prvu knjigu, Od koga smo postali, koja je u međuvremenu postala veliki međunarodni bestseler, Muldašev nastavlja svoja istraživanja porekla čovečanstva i tragova drevnih civilizacija, do kojih ga je dovela oftalmogeometrija, disciplina koju je sam osmislio i praktično istražio. Proslavljeni očni hirurg, akademik i inovator u medicini dr Ernst Muldasev krenuo je u ekspediciju na Tibet tragom legende o Gradu Bogova. Na tom putu su ga čekala mnoga neverovatna otkrića i uzbuđenja. Možda je teško u to poverovati, ali dr Muldašev i njegova ekipa su utvrdili da okolina planine Kailaš prosto vrvi od veštačkih konstrukcija neverovatne drevnosti, koje kao da su srasle sa planinama ili kao da su isklesane iz okolnog gorja. Preko 300 fotografija i marljivo urađenih skica dokumentuju neverovatna otkrića ovog ruskog naučnika.

Prvi kompletan udžbenik o piramidama u svetu ruši postojeće zablude o piramidama. Po prvi put u svetskoj literaturi u jednoj knjizi su opisane sve piramide sveta. Dve stotine pedeset misterioznih kineskih piramida, novootkrivene piramide na Mauricijusu i Kanarima, stotine piramida u šumama Hondurasa, Gvatemale i Meksika, kolosalne piramidalne strukture u Boliviji i Peruu, opisuje autor nakon svojih putovanja i istraživanja. Prvi kompletan udžbenik o piramidama u svetu. Ruše se postojeće zablude o piramidama, njihovoj rasprostranjenosti i svrsi. Autor argumentovano dokazuje da većinu od 138 piramida u Egiptu nisu gradili faraoni niti su bile grobnice. Nepoznate piramide na tlu Sicilije i Sardinije, Kambodže i Južne Koreje, Tahitija i Grčke, Južne i Centralne Amerike, Kanarskih ostrva, Mauricijusa, Sudana, Rima, Mesopotamije, Indije, Indonezije, Kine, bosanske doline piramida, kao i brojne piramide Nubije i američkog Ohaja, upotpunjuju sliku o svetu drevne prošlosti u kojem je postojao opšteprihvaćeni koncept piramida i njihove astronomske orijentacije. Istorija naprednih ljudskih društava mnogo je duža nego što je zvanično prihvaćeno, preko 2 miliona godina. Stoga imamo šansu da „naučimo više o našim superiornim precima koji su živeli u ravnoteži i harmoniji sa prirodom". U središtu svih tih kultura bile su piramide. Nimalo slučajno. Za njihovo pravilno tumačenje potrebno ih je proučiti iz fizičke, energetske i spiritualne dimenzije. Tek tada ćemo širom otvoriti vrata jednog novog, uzbudljivog sveta prošlosti. Semir Osmanagić je najpoznatiji promoter u svetu piramida u Bosni i Srbiji, autor brojnih knjiga o drevnim civilizacijama Maja, Anasazija i alternativne istorije naše planete.

“Koliko je poznato, Tesla nije ostavio pisani testament, a o navodnoj usmenoj oporuci najbližem živom rodjaku, Savi Kosanovicu, može se samo nagadjati.“ ”Oslanjajući se na pretpostavku o Teslinom zapanjujućem i u nauci još nedostignutom poznavanju zakona prirode, moramo se zamisliti nad tim kakve je tehničke zadatke i sa kakvim mogućim posledicama Teslina Kula Vordenklif trebalo da izvrši? 1. Da vibrira jonosferu... 2. Da uzima energiju iz etera... 3. Da otvara vremenske prozore u paralelnim svetovima... 4. Da ubrzava mentalnu evoluciju čovečanstva... 5. Da po volji transponuje planetu Zemlju u paralelne realnosti; da je dovršio svoj sistem od pet emitera i pustio ih u rad, Tesla bi bio u mogućnosti da čitavu Zemlju, kao jedinstven rezonantni sistem, dovede u stanje oscilovanja specifično za neki drugi segment realnosti i tako nas fizički premesti u paralelni svet.... Savremeni eksperimentatori treba da imaju na umu da se tajna objašnjenja fizičkog krije u metafizičkom. I dokle god naša nauka bude zaslepljena istraživanjem isključivo materije, dotle ćemo biti u ovom nepodnošljivom stanju iluzorne, podeljene i nesavršene svesti.’’

Čemu služe piramide iz perioda egipatskog Starog kraljevstva? Zašto imaju niske tunele, dugačka, uzana okna koja ne vode nigde, i hodnike, galerije i odaje sasvim gole i prazne? Zašto su bile astronomski poravnate sa zvezdama? Zašto su razbacane u grupama duž 40 kilometara dugog poteza pustinje? Do juče standardna egiptološka teorija glasila je da su piramide bile grobovi mrtvih kraljeva, iako ni u piramidama ni pored njih, nisu nađeni ovozemaljski ostaci nijednog kralja. Složeni sistemi tunela, okana, hodnika i odaja, navodno treba da zbune i nadmudre pljačkaše grobnica, dok su astronomska poravnanja bila prosto proizvod čiste slučajnosti. A oduvek je postojalo obilje nagoveštaja koji ukazuju na mnogo uzvišeniju svrhu. Ovakvu nelogičnost popunjavali su mnogi šarlatani pričama o tome da je piramide podigla izgubljena civilizacija Atlantide; ili da su sagrađene su uz pomoć izgubljene tehnologije, uz korišćenje levitacije; bile su piramide i energetski pogoni; bile su elektromagnetni prijemnici za međuzvezdane komunikacije; sagradili su ih vanzemaljci; sagradili su ih Jevreji za vreme ropstva u Egiptu; Velika piramida osmišljena je tako da u svakom deliću svog nacrta sadrži detaljne informacije o prošlosti i budućnosti sveta; bila je to i Biblija isklesana u kamenu. Bilo je svakakvih gluposti. Oslanjajući se na tradicionalnu egiptologiju, autor ranije poznat po smelim teorijama o korelaciji piramida u Gizi i sazvežđa Oriona, ovde nudi nove horizonte i viđenja problema piramida kao spomenika koji je čovek podigao svojim rukama u skladu i harmoniji sa zvezdanim nebom iznad nas kao poruku naraštajima koji dolaze i koji treba da dešifruju i shvate veliki, osmišljeni Egipatski kod.

Ako ste ljubitelj velikih svetskih misterija i opčinjeni izuzetnošću raznih arhitektonskih ostvarenja koje su nam na ovom svetu ostavljene od strane nepoznatih ruku, Ogledalo neba je prava riznica neverovatnih informacija i ideja. U ovoj knjizi, kroz detektivsku arheološku priču, vođeni smo kroz mrežu drevnih svetilišta širom zemaljske kugle, od meksika i egipatskih piramida do misterioznih figura na Uskršnjim ostrvima. Pred nama će se prikazati arheološka otkrića koja će nas naterati da još jednom razmislimo o poreklu i pravim korenima današnjeg čovečanstva.

Hronika otpora američkih indijanaca. Od prvih dolazaka Evropljana u Ameriku Indijanci su se našli suočeni sa najozbiljnijim pretnjama na koje ljudi mogu da naiđu: ugrožavanje slobode, prava mišljenja, lične bezbedbnosti, sredstava za život, pa i samog života. U svakoj krizi ovi ljudi i njihove vođe postupali su i reagovali kao što bi učinile i druge osobe u sličnim okolnostima, bilo gde u svetu. Bilo je među njima i kukavica, slabića sklonih pogađanju, popuštanju ili kompromisu: neki su bili zbunjeni i uplašeni, drugi zbunjeni i vrlo hrabri, a mnogi su bili jaki i nepokolebljivi patrioti. Neki od najvećih Indijanaca patriota umrli su neopevani od strane belih ljudi, a kako su i njihovi narodi skoro ili potpuno istrebljeni, zaboravljena su i njihova imena. Ovo su priče o nekim od najvećih za koje znamo - o vojnicima, filozofima i državnicima. Većina njih, ako ne i svi, mogli su da se uzdignu do vodećih položaja u svetu belih ljudi, da su bili beli.

Sveti Gral je odvajkada plenio pažnju kao jedna od najtajanstvenijih relikvija svih vremena. Objašnjavajući samu prirodu priče o Gralu ova knjiga nudi prosvetljujući uvid u gralske misterije, pomno ih prateći od keltskog paganizma do pojave i prevlasti hrišćanstva u zapadnoj Evropi. Uticaj istočnjačkog misticizma javlja se u gralskim romansama kao posledica srednjevekovnih krstaških pohoda prilikom kojih je došlo do snažnog sudara kultura i međusobne razmene ideja dvaju civilizacija. U današnje vreme, kada interesovanje za Gral kao simbol vrhunskog postignuća sve više raste, na svetlost dana ponovo izlaze dela velikana poput psihologa K.G. Junga i pesnika T.S. Eliota, nadahnuta svetim Gralom. Takođe, Rihard Vagner, Vilijam Blejk, prerafaeliti, jesu samo neki od umetnika koji su bili opčinjeni tajnom koja je oličena u svetoj posudi. U uvodu ove knjige Džil Morgan tvrdi: „Uprkos svim njegovim slikovitim osobinama, u pogledu svetog Grala uvek ostaje nešto suštinski neuhvatljivo. Kada joj se približe tragalac, vizionar ili naprosto radoznalac, ova zagonetka obavijena tajnom izgleda kao da povremeno izmiče van domašaja razumevanja. Iako na prvi pogled prepoznatljiva, kao što su to i likovi kralja Artura, Merlina i vitezova okruglog stola, sa kojima se, uostalom, i poistovećuje, ona smesta osujećuje očekivanja i težnje ka podrobnijoj analizi. Koreni predanja o Gralu mogu se naći u davnoj prošlosti Zapada, ali se isto tako može videti da ono sadrži elemente istočne mistike. Sa svoje strane, Gral je bio predmet poštovanja, posvećenosti, žudnje, kao i moćno oruđe političke i verske propagande.”

Voleo bih da vas ponovo impresioniram širokim rasponom fenomena koje opisuje teorija kvantne elektrodinamike. Gotovo da je lakše to reći na suprotan način: teorija opisuje sve fenomene fizičkog sveta osim gravitacionih efekata, tj. sile koja vas drži u stolicama (zapravo, pretpostavljam da se tu radi o sadejstvu gravitacije i učtivosti), i fenomena vezanih za radioaktivnost, koji uključuju atomska jezgra i njihove skokove između energetskih nivoa. Tako, ako izostavimo gravitaciju i radioaktivnost (tačnije rečeno, nuklearnu fiziku), šta nam preostaje? Benzin koji sagoreva u automobilu, pena i mehurovi, tvrdoća soli ili bakra, otpornost čelika. Zapravo, biolozi pokušavaju da interpretiraju što je više moguće podataka o životu u terminima hemije, a kao što sam već pomenuo, teorija koja stoji iza hemije je kvantna elektrodinamika. Kada kažemo da se svi fenomeni fizičkog sveta mogu objasniti ovom teorijom, mi to, zapravo, ne znamo. Većina poznatih fenomena uključuje ogromne brojeve elektrona, tako da je našim ograničenim umovima veoma teško da prate toliku složenost. U takvim situacijama, možemo koristiti teoriju da bismo grubo razjasnili šta bi trebalo da se dogodi, i to je ono što se, uglavnom, u takvim uslovima događa. Ali, ako u laboratoriji izvedemo eksperiment koji uključuje samo nekoliko elektrona u jednostavnim uslovima, tada možemo izračunati sve što bi se moglo desiti veoma precizno, i izmeriti sve takođe veoma precizno. Kad god su takvi opiti vršeni, teorija kvantne elektrodinamike se pokazala jako uspešnom. Mi, fizičari, uvek proveravamo da bismo utvrdili da li postoji neki problem sa teorijom. To je od suštinskog značaja, jer je interesantno upravo ukoliko sa teorijom ima problema! Ali do danas nismo pronašli ništa problematično vezano za kvantnu elektrodinamiku. Ona je, stoga, usudio bih se da kažem, dragulj fizike – naš najvredniji posed.

ODELJAK NAPOMENE AUTORA MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE „Kolosalno ostvarenje.“ – Wall Street Journal „Čudesno putovanje kroz više od dvadeset gradova i sedam hiljada godina.“ – New York Times Book Review Istoričar Ben Vilson, autor višestruko nagrađivanih i širom sveta popularnih knjiga, sada pripoveda veličanstvenu priču o tome kako je život u gradu omogućio kulturni napredak, a urbani život postao podstrekač i inkubator najvećih inovacija čovečanstva. Počevši od Uruka, prvog grada na svetu, osnovanog oko 5000. godine p. n. e. i upečatljivo opisanog u Epu o Gilgamešu, on nam pokazuje da gradovi nikada nisu bili nužnost, ali onda kada su nastali, uzrokovali su procvat ljudskog pregnuća – stvarajući nove profesije, forme umetnosti, zanate i nova verovanja – čime su pokrenuli razvoj civilizacije. Vodeći čitaoce kroz slavne gradove u rasponu od oko 7.000 godina, autor razotkriva inovacije koje je svaki od njih iznedrio: nauku o građanskim pravima na atinskoj agori, globalnu trgovinu u Bagdadu u devetom veku, finansijsko poslovanje u kafanama Londona, porodični komfor u srcu Amsterdama, šepurenje u Parizu u doba bel epoka. U moderno doba ispituje se uticaj vertikalne gradnje u Njujorku, širenje predgrađa u Los Anđelesu i ekološko preoblikovanje Šangaja u dvadeset prvom veku. Živopisno i eruditski napisan, neizmerno zanimljiv i neodoljiv, Metropolis je proputovanje svetom ljudskih dostignuća. „Maštoviti vodič kroz istoriju civilizacije putevima njenih važnih urbanih područja. “ – TIME „Autor izvanredno sintetizuje sve one sile zbog kojih u gradovima vri život.“ – Financial Times „Vilson svoj rad gusto prepliće intrigantnim misterijama i vrhunskom analizom. Putnicima iz fotelje ova knjiga biće istovremeno prosvećenje i zabava. “ – Publishers Weekly

„Knjiga koju bi svaka milenijalka trebalo da ima.“ – Pandora Sajks Postoje reči kojima opisujemo razna životna doba – adolescencija, menopauza, kriza srednjih godina – ali postoji period dubokih promena s kojima se mnoge žene suočavaju uglavnom od kraja dvadesetih pa do početka četrdesetih godina svog života, koji još nema svoje ime. Nel Frizel ovaj period promena naziva godinama panike, a njega često odlikuje obuzetost jednim suštinskim pitanjem: da li da rodim dete? Nastavljajući se na ovo glavno slede pitanja: Želim li dete? S kime da napravim dete? Kako ću znati da li sam spremna? O ovom vrlo važnom periodu retko se piše ili priča mimo klišea o biološkom satu koji otkucava. Zato je autorka rešila da to promeni, da ženama pomogne i provede ih kroz ovo vreme nedoumica služeći se pričama iz sopstvenog iskustva stečenog tokom godina panike, kako bi razotkrila šire društvene i kulturne trendove i razglasila u kolikoj se meri ovo životno doba odlikuje nesigurnošću, zbunjenošću i osećajem hitnosti. Nel Frizel nas podseća da nismo same u svemu tome i ohrabruje nas da podelimo svoja iskustva i iskustva žena oko nas – kao što ona to iskreno i ranjivo čini na ovim stranicama. Sirove i urnebesne, Godine panike su ruka koja grli sve žene dok pokušavaju da donesu velike životne odluke iza kojih vreba pitanje svih pitanja. „Razmišljanja Nel Frizel o tome šta znači biti žena i o majčinstvu jednako su informativna koliko su pesnička. Knjiga sve vreme zabavlja, izaziva i stimuliše čitateljke, a bavi se veoma važnom i komplikovanom temom za savremenu ženu.“ – Doli Olderton, autorka knjige Sve što znam o ljubavi „Ubojito iskrena, duhovita i dirljiva. Za sve one koje znaju kako je to kada ti se istovremeno plače od radosti i hoćeš da izbaciš dete kroz prozor. Ovaj glas će biti preko potrebna podrška kad je reč o majčinstvu.“ – Vogue UK

ODELJAK NAPOMENE AUTORA MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE Tvorac višestruko nagrađivanog podkasta Hardcore History. Apokaliptični trenuci, od propasti civilizacije bronzanog doba do nuklearnih katastrofa koje su za dlaku izbegnute. Da li teška vremena rađaju jače ljude? Može li čovečanstvo da se nosi sa snagom oružja koje je stvorilo a da se ne uništi? Da li će tehnologija uvek napredovati ili može doći do nazadovanja? Da li nas čeka sudbina prethodnih era koje su se završavale krahom civilizacije? Da li će naš svet u ruševinama biti lokalitet za buduće arheologe? Niko ne zna tačne odgovore na ta pitanja, ali niko ne ume da pruži interesantnije odgovore od Dena Karlina, koji nam kroz svoj pogled na apokaliptične trenutke iz prošlosti nudi okvir za razmišljanja o iskušenjima budućnosti. Originalnim, smelim i nekonvencionalnim pristupom istoriji autor povezuje prošlost i budućnost na živopisan i zadivljujući način, poziva nas da zaronimo u uspone i padove civilizacija i da se zapitamo kuda idemo. U isto vreme bavi se najvažnijom temom: opstankom ljudi od propasti kultura bronzanog doba do izazova atomske ere i pandemija koje kao Damoklov mač vise nad čovečanstvom. „Savršeni misaoni eksperiment. Autor raspravlja o mogućem, realnom kraju sveta s dubokim uvidima i originalnošću.“ Los Angeles Times „Karlin se usredsređuje na najdramatičnije i najopasnije trenutke u istoriji, obogaćujući ih živopisnim anegdotama.“ Times