U cetiri knjige Izbor Vladimir Jaglicic Preveli Slavica Velickovic, Dragan Bunardzic, Vladimir Jaglicic Izdavac - Bernar, Beograd Godina - 2011. Cehov, Bulgakov, Andrejev, Gorki, Kuprin, Bunjin, Grin, Remizov, Paustovski, Platonov, Rasputin, Astafjev, Tefi, Smeljov, Avercenko, Zajcev, Arcibasev, Aldanov, Terc, Ertelj, Veresajev, Siskin, Maliskin, Neverov, Oveckin, Kurockin, Basargin, Gracov, Borodin, Epelj, Makanjin, Varlamov, Volos, Jekimov, M. Tarkovski, Ilicevski, Visnjevjecka, Sarunov... Kjnige u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,sa omotnicama u dobrom stanju,sa zastitnom omotnicom u dobrom stanju,format 22 cm. (54)

LEPO OCUVANA KNJIGA

49665) RADETIĆA MARA , Mihailo Sretenović , Bogatić 1999 , pripovetka iz seoskog života , Mihailo Sretenovć rođen je 16. februara 1866. godine u Ubu. Njegova majka se preudala u mačvansko selo Lipolist, u familiju Tušanovića i sa sobom povela malog Mihaila. Završio je osnovnu školu u Lipolistu, a zatim je nastavio školovanje u Šapcu i Beogradu. Po zanimanju je bio učitelj, službujući po Srbiji. Jedno vreme je bio i načelnik Mačvanskog sreza. Mihailo Sretenović je bio plodan i pomalo zapostavljen pisac. U Mačvi, gde je odrastao, najpopularnije mu je delo `Radetića Mara`, ljubavna priča iz sela Radenkovića, koja se odigrala u drugoj polovini devetnaestog veka. Radetića Mara je živela sredinom prošlog veka u čuvenoj porodici Radetić, pitomog mačvanskog sela Radenković, blizu Mačvanske Mitrovice i Save. Bila je jedinica u oca Jovana i majke Jovane. Priča se i danas, lepa kao Mona Liza. Nije ni čudo, kada je dospela za udaju da su je suletali momci iz čitavog sveta, ali ona je čvrsto odlučila da se uda za zemljaka iz sela, sa kojim se često družila na prostranim mačvanskim livadama, čuvajući stoku, Stevu Dobrića. Zlobnici su pokušali da njihovu ljubav kvare, ali nisu uspeli. Ova knjiga nije imala mnogo izdanja, ali je zbog svoje sadržine, gde se priča o lepoj Mari, ostala u dubokom sećanju čitalaca. U Beogadu najčitanija knjiga Mihaila Sretenovića bila je pripovetka `Jelisavka`, koja je doživela trinaest izdanja. Ljubiteljima knjige u prvoj polovini dvadesetog veka dobro su poznata dela Mihaila Sretenovića `Devojački grob`, `Biserka`, `Smilja`, `Milićev grob`, `Jetrve`, `Sinovac`, `Roditeljski greh`, `Svet`, `Prvi srpski ustanak`, `Đakon Avakum`, `Krvave priče`, `Moravka`, `Čarlama` i druge, od kojih su mnoge izvođene kao pozorišni komadi širom Srbije. Mihailo Sretenović je autor osam udžbenika za osnovnu školu, ali je pisao i za najmlađe, kao što su knjige `Moje radovanje`, `Đerdan`, `Svetli dani`, `Crni dani` i druge. Iz tog vremena ne osta ni jedna Marina slika, ali po priči, kažu da je sam Bog hteo da na njoj pokaže kakvu lepotu na zemlji može da stvori. S druge strane je lepota jezika naših dedova i pradedova, koju pisac slikovito izražava. Te lepote življenja, vremena prošlih, ostale su u senci novokomponovanog života, baš kao i ova priča. Namera `Mačvanskih novina` je da `Radetića Maru` otrgnemo od zaborava. Prvo izdanje ove knjige objavljeno je 1894. godine na Svete Trojice, u vreme dok je Mihailo Sretenović bio učitelj u selu Sječa Rijeka kod Užica. Njenim novim `puštanjem u beli svet` želimo da ovo retko popularno delo, najčitanije u srpskoj književnosti do prvog svetskog rata, izvođeno na scenama mnogih pozorišta između dva svetska rata, izvučemo iz zaborava. Slavićemo takva dela kao što ih je slavila frula sa mačvanskih prela i igranki. Mihailo Sretenović je duže vreme bio načelnik sreza mačvanskog. Pisao je kako oseća, a dobro je poznavao svoje Mačvane. Njegov duh je bio slobodan i stvorio je najprostodušniju priču o ljubavi na mačvanskoj ravnici. Ostavio nam je na dar život koji moramo sačuvati, bar u knjizi i snovima, jer narod bez sačuvane prošlosti nema ni budućnost. Zato vam, poštovani čitaoci, u ime našeg i vašeg lista `Mačvanske novine`, koje žele da očuvaju bogatu kulturnu baštinu Mačvana, toplo preporučujemo `Radetića Maru`. Umro je u Beogradu 5. maja 1934. godine. Lj. Đukić mek povez, format 14,5 x 21 cm , ćirilica , 188 strana ,

Nenad Plavšić - Crne suze , izdanje Alma . Kao nova, posveta autora

59082) POSLEDNJI KRUG U MONCI , Dušan Prelević , LOM Beograd 2006 , izbor najboljih kratkih priča Dušana Prelevića (1948), beogradske legende, čoveka koji je „punim plućima“ živeo nekoliko života u jednom. Uz karijeru rok-bluz-soul pevača bio je kralj kafane i još štošta u gradu koji je mnogo toga doživeo u poslednjih 20 godina, pa i Preleta (rečima „kuku-lele, evo nam ga Prele!“ dočekivalo je društvo ovog junaka našeg doba, desperadosa lokalne boeme). Neke od priča u ovoj knjizi našle bi svoje mesto u svakoj ozbiljnoj antologiji novije srpske proze. Preko detinjstva na Crvenom Krstu („Karudijanov osmeh“), do prvih susreta sa kafanom („Led je krenuo“), i dalje („Zubi“, „Zaseda zbog sigurnosnih `igica“, „Kako je umro Baš Čelik“), upoznajemo nesvakidašnju ličnost autora i drugih aktera „zlatnog vremena“ Beograda. mek povez, format 12 x 21 cm , latinica, 104 strane

Knjiga je nekorišćena, tvrdi povez, izdavač Logos, 346 str

Laza K. Lazarević - Pripovetke, sveska prva , izdanje SKZ . Za godine - dobra, čitava

NEOBIČNE PRIČE - Embrouz Birs Izdavač: NOLIT Beograd, biblioteka ORFEJ Godina izdanja: 1965. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Broj strana: 230 Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

Stanje: Kao Novo - Nekorišćeno Naslov: Put u juče: priče iz advokatske arhive Autor: Tibor Varadi Izdavač: Akademska knjiga latinica, tvrd format, 24 cm., 288 str., ilustrovano. _____ Premda bi to bilo očekivano, ali Put u juče nije nastavak prethodne knjige Tibora Varadija, druga je knjiga u svakom pogledu raskošna nadogradnja, tematski, ali i žanrovski neusporedivo bogatija. Dok je ranije samo davao naznake autobiografije, pišući o sebi samo onoliko koliko se mora, Put u juče biva knjiga od barem dva, a onda i tri, četiri, pet tokova, koji se izmjenjuju i prepliću. Pišući o davnim sudskim i izvansudskim slučajevima, jurističkim, ali pomalo i para-jurističkim, Varadi ispisuje svoj životopis, a onda, na vrlo iznenađujući način, i svojevrsnu autobiografiju, u kojoj pokazuje čitatelju, ali što je važnije – i sebi, zašto je bio ono što je u životu bio. Postoje i neke druge, možda i važnije, razlike između dviju knjiga. Dok je u prvoj Varadi prilično ozbiljan, premda pripovjedački silno šarmantan u toj ozbiljnosti, Put u juče neočekivano je duhovita knjiga. Put u juče žanrovski vrluda između prvorazredne historiografske „male povijesti“ i dokumentarne proze. U osnovi, knjiga je i jedno i drugo. Možete je čitati kao pouzdano svjedočanstvo o vremenu, ali i kao ponudu, šokantno velikodušnu, niza romanesknih zametaka, izvanrednih proznih skica… – Iz recenzije Miljenka Jergovića

Autor - osoba Haushofer, Marlen, 1920-1970 = Haushofer, Marlen, 1920-1970 Naslov Kako smo ubili Stelu / Marlen Haushofer ; izbor, prevod i pogovor Spomenka Krajčević Jedinstveni naslov Wir töten Stella. scc Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 2005 Izdavanje i proizvodnja Beograd : AED studio, 2005 (Beograd : Studio MS) Fizički opis 112 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Krajčević, Spomenka, 1949- = Krajčević, Spomenka, 1949- ISBN 86-83907-29-5 (broš.) Napomene Antologijski izbor Tiraž 500 `Ovde nisam kod kuće...` : (nova čitanja pripovedaka Marlen Haushofer): str. 103-112. Predmetne odrednice Haushofer, Marlen, 1920-1970 – Proza „Marlen Haushofer se, po plastičnosti prikazivanja likova i kritičkom osvetljenju njihovih duševnih stanja, može ubrojiti u velike pripovedače svoje zemlje. Gotovo je neverovatno sa koliko uverljivosti kao odrasla osoba uspeva da analizira psihu jednog četvorogodišnjaka i sa kolikom upečatljivošću predočava moru, koja je devojku Stelu dovela do neizbežne duhovne i fizičke propasti.“ (Wiener Zeitung) „Njeno minuciozno prikazivanje sveta u malom i onih ličnih, prikrivenih teškoća zajedničkog života, njen način na koji – skromno ali izrazito umetnički – predstavlja svest pripovedača i njen stil negativne ironije ubrajaju se u najpreciznija i najznačajnija ostvarenja moderne književnosti.“ (Tagesspiegel) Marlen Haushofer rođena je 1920. godine kao Marija Helena Frauendorfer, kći nadšumara u podnožju Senzenskog gorja (Krečne Alpe). Sa deset godina roditelji je šalju u žensku realnu gimnaziju, što je podrazumevalo i internat, u ovom slučaju internat ursulanki sa svim lepotama internatskog režima. Po završetku škole, pošto je posle Anšlusa Austrija postala deo Rajha, odslužila je svoju radnu obavezu u Istočnoj Pruskoj. Od 1940. s prekidima je studirala germanistiku u Beču, od 1943. u Gracu. Zaljubila se, neželjeno zatrudnela (u ultrakatoličkoj Austriji bilo je nezamislivo prekidanje trudnoće), još tokom trudnoće se razišla s ocem deteta i 1941. se udala za studenta medicine i kasnijeg stomatologa Manfreda Haushofera. Par se seli u Štajer gde se odmah posle prvog sina Kristijana rodio i drugi, nazvan po, ovog puta biološkom ocu, Manfred (1943). Dakle s 23. godine Marlena je već bila majka dvoje dece, te je dakle morala da okači o klin studije i sve nade u budući poziv za račun domaćičkih i materinskih dužnosti. Ali ova, književnošću oduševljena, probuđena mlada žena nije tako zamišljala svoj život. Izgubila je velegradski instinkt Beča i verovatno se samo površinski uklopila u ograničenja. U suštini živela je podeljen život o čemu svedoče njene dnevničke beleške iz tog perioda (Trajno živeti u više svetova koji su razdvojeni ponorima). Takav život proizvodio je teskobno nezadovoljstvo okolinom koju je doživljavala kao sudbinsku, što se do kraja i pokazalo kao tačno. To duševno stanje je verovatno mesto nastanka kasnijih ženskih likova u romanima M. H. Stranice koje je u tim godinama ispunjavala u rano jutro i kasno noću za kuhinjskim stolom, opisivale su sudbine sapatnica koje su se osećale podjednako utamničeno, na izvestan način morale da vode dvostruki život, pocepane između realnih društvenih, odnosno porodičnih zahteva i svojih maštarija o bekstvu. 1946. piše svoje prve kratke priče i štampa ih u novinama i časopisima. 1952. objavila je novelu Peta godina za koju je sledeće godine dobila Državnu nagradu za podsticanje književnosti. Potom je, kako su joj rasla deca, pisala dečju i omladinsku književnost koja je naišla na dobar odziv i bar dva od tih naslova danas se smatraju svetskim klasicima dečje književnosti. U istom peridu javljala se i u području radio drame. 1956, Manfred i Marlena su se razveli, ostali u istoj kući i 1958. se iznova venčali. Sve u svemu, uspelo joj je da u svakodnevici supruge stomatologa, domaćice i majke, pronađe vreme za pisanje, tako da njeno delo pored četiri dečje knjige obuhvata i šest romana i nekoliko knjiga pripovedaka. 1963. napisala je Die Wand (Zid) njen najznačajniji roman, a 1969, godinu i po pre smrti, Mansardu. Bez obzira na to što je za svoje pisanje bila nagrađena svim najvažnijim književnim nagradama Austrije, za života nije bila dobro primana od kritike, nije bilo razumevanja za njen precizni stil koji je često bio omalovažavan kao dosadno naklapanje domaćice. Satisfakcija je stigla sa zakašnjenjem, kako to već biva u Austriji koja ne mazi svoje veličine dok su živi, i danas se M. H. smatra jednim od najznačajnijih imena austrijske književnosti druge polovine dvadesetog veka. Sredinom šezdesetih Marlena je obolela od raka kostiju. Umrla je 21. marta 1971 posle operacije u Beču i sahranjena je u Štajeru. Jedna ulica na periferiji Štajera, u zoni jeftinijeg zemljišta, dobila je njeno ime. Mesec dana pre smrti, M. je sledeće reči zapisala u svoj dnevnik: „I da imaš besmrtnu dušu, ona ne bi želela ništa do duboki san bez snova. Nevoljeno telo više neće boleti, krv, meso, kosti, koža, sve će biti hrpica pepela i mozak će najzad prestati da misli. Za to hvala bogu kojega nema. Ne brini – sve je bilo uzalud – kao kod svih ljudi pre tebe. Sasvim obična priča.“ MG75

Autor - osoba Barnes, Julian, 1946- = Barns, Džulijan, 1946- Naslov Puls / Džulijan Barns ; prevela s engleskog Nina Ivanović Muždeka Jedinstveni naslov Pulse. srpski jezik Vrsta građe kratka proza URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2011 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Geopoetika izdavaštvo, 2011 (Novi Sad : Art print media) Fizički opis 237 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Ivanović Muždeka, Nina Zbirka ǂEdicija ǂSvet proze / [Geopoetika izdavaštvo] (karton) Napomene Prevod dela: Pulse / Julian Barnes Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. 237. Puls je treća zbirka priča Džulijana Barnsa, koja se u brojnim elementima nastavlja na njegova ranija dela, pre svega na Sto od limunovog drveta, gde je starost dominantna tema, a možda još više na Nije to ništa strašno, knjigu koja u najvećoj meri odgovara autobiografskoj prozi. Od četrnaest priča, podeljenih u dva dela, šest je ranije objavljeno na engleskom jeziku u časopisima od Njujorkera do Gardijana. U pripovetkama naizgled disperzivnog sadržaja – od ljubavi i seksa, preko bolesti i smrti, do (ne)uspešnosti komunikacije – Barns se zapravo bavi jednom temom: odnosom među ljudima. Pri tome, pronicljivo i prepoznatljivo mudro ispituje prirodu, uzroke i uslove za dugotrajne veze, prijateljske i ljubavne. Svaki lik je oblikovan na osnovu uspeha ili poraza koji proživljava, smešten između očaravajuće čežnje ili uznemirujućeg gubitka, sa okončanjima koja se trudi da prevaziđe, ili uzbuđujućim iskušenjima novog početka. Lični gubitak i suočavanje sa smrću drage osobe odredili su Barnsovu novu prozu, a njegovo razmišljanje o prolaznosti života i suočavanje sa starenjem i smrću tako je životno, jer je proživljeno pa samim tim i mnogo ubedljivije, da se čitanje ove knjige neumitno završava uznemirenošću i nerešivim egzistencijalnim pitanjima. Ipak, sasvim neočekivano, rešenje za taj osećaj nemoći Barns nameće humorom kojim je obojio gotovo svaku priču. Ovaj iskričav i oštar humor valjda je najbolji odgovor za sve misli o neizbežnoj prolaznosti i blizini smrti, kojima smo gotovo svakodnevno izloženi. Opasnost od klišeiziranja i opštih mesta ovaj vrsni pripovedač izbegava izuzetnim stilom, ali pre svega originalnim pristupom večitim temama, te se u drugom delu postojana ljubav ispituje kroz pripovesti o čulima. Iako i prostorno i vremenski potpuno razuđena – od vinograda Italije do morske obale Engleske zimi, od XVIII veka do danas, ova zbirka je uspela da prevaziđe svoj zadati, žanrom određen fragmentarni okvir i da pruži romaneskne kvalitete, među njima jedinstvo i koherentnost. Džulijan Barns rođen je u Engleskoj, u Lesteru, 19. januara 1946. godine. Školovao se u Londonu od 1957. do 1964, a visoko obrazovanje iz oblasti savremenih jezika stekao je na Koledžu Magdalen u Oksfordu. Diplomirao je 1968, a potom je tri godine radio kao leksikograf na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Barns je 1977. počeo da radi kao kritičar i urednik književne rubrike u časopisima Nju stejtsmen i Nju rivju. Od 1979. do 1986. pisao je TV kritiku, prvo za Nju stejtsmen, a zatim za londonski Obzerver. Dobitnik je više prestižnih nagrada i diploma, uključujući i nagradu Somerset Mom (Metrolend, 1981). Dobitnik je Bukerove nagrade (Ovo liči na kraj, 2011) za koju je ranije tri puta bio nominovan (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005). Pored ostalih, dobio je i nagradu Memorijala Džefrija Fabera (Floberov papagaj, 1985); Pri medisi (Floberov papagaj, 1986); nagradu E. M. Forster, koju dodeljuju Američka akademija i Institut za umetnost i književnost (1986); Gutenbergovu nagradu (1987); nagradu Grincane Kavur (Italija, 1988); i Pri Femina (Troje, 1992). Barns je proglašen vitezom (1988), potom oficirom (1995) i komandirom francuskog Reda umetnosti i književnosti (2004). FVS fondacija mu je 1993. dodelila Šekspirovu nagradu, a 2004. osvojio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost. Nagradu Dejvid Koen za životno delo dobio je 2011. godine. Dobitnik je nagrade Sandej tajmsa za izuzetna dostignuća u književnosti, 2013. godine, kao i nagrade Sinklar 2015. godine, dodeljene na prvoj svečanosti u čast Karen Bliksen. Godine 2016, Američka akademija umetnosti i književnosti dodelila je Barnsu status počasnog člana iz inostranstva. Nosilac je ordena Legije časti kojim ga je odlikovala francuska vlada 2017. godine. Jerusalimsku nagradu za literarna dostignuća na polju slobode pojedinca u društvu, kao i nagradu Jasna Poljana (Nije to ništa strašno) dobio je 2021. godine. Do sada su objavljena njegova dela: Metrolend (1980), Pre no što me je srela (1982, Geopoetika, 2002), Floberov papagaj (1984), Zureći u sunce (1986), Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja (1989, Geopoetika, 1989), Troje (1991, Geopoetika, 2000), Bodljikavo prase (1992), Pisma iz Londona 1990- 1995 (1995), Obale Lamanša (1996), Engleska, Engleska (1998), Ljubav, itd. (2000, Geopoetika, 2001), Cepidlaka u kuhinji (2003, Geopoetika, 2005), Sto od limunovog drveta (2004, Geopoetika, 2005), Artur & Džordž (2005, Geopoetika, 2006), Nije to ništa strašno (2008, Geopoetika, 2008), Puls (2011, Geopoetika, 2011), Ovo liči na kraj (2011, Geopoetika, 2011), Nivoi života (2013, Geopoetika, 2013), Držati oči otvorene, Eseji o umetnosti (2015), Šum vremena (2016, Geopoetika 2016), Jedina priča (2018, Geopoetika 2018), Čovek u crvenom kaputu (2019, Geopoetika, 2020), Elizabet Finč (2022, Geopoetika 2022). Dela su mu prevedena na više od četrdeset jezika. MG97

-ODLIČNO OČUVANE KNJIGE-.Izdavač`Bratstvo-jedinstvo`-Novi Sad.Biblioteka DRUGI POGLED-I KOLO.-Izd.1987.Tvrd povez sa zlatotiskom.Dim.14x20.Naslovi:-Ilija Vukićević PRIČA O SELU VRAČIMA-str.179-Stevan Sremac SUTERENSKI STANOVNICI-str.281-Jovan Grčić Milenko SREMSKA RUŽA-str.173-Simo Matavulj NEMIRNE DUŠE-str.226-Milorad Popović-Šapčanin LJUDI STAROGA KOVA-str.243;-ODLIČNO OČUVANE KNJIGE!!!!!!!

SKITAM I PRIČAM AUTOR: MOMO KAPOR IZDAVAČ: ZNANJE, ZAGREB GODINA IZDANJA: 1982. ZAŠTITNI OMOT TVRDE KORICE PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 498 STR. STANJE KNJIGE VRLO DOBRO KNJIGA JE U VRLO DOBROM STANJU. ZAŠTINI OMOT LOŠIJE OČUVAN ŠTO SE VIDI NA SLICI. TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA K22.20

THE PRINCE OF FIRE An Anthology of Contemporary Serbian Short Stories Ed. by R. J. Gorup i N. Obradović Foreword by Ch. Simić University of Pittsburgh Press, 1998 tvrde korice, prošiveno, 15,5 x 23 cm, 371 str. Na prednjim koricama ima sedam-osam malih i neupadljivih mrlja. Nekoliko blagih tamnijih mrlja ili otisaka ima i na ivicama knjižnog bloka, na predlistu i prva dva lista. Na prvoj strani napisana posveta. Osim navedenog, unutrašnjost odlična i kao nova. The anthology, representing a great variety of literary styles and themes, includes works by established writers with international reputations, as well as promising new writers spanning the generation born between 1930 and 1960. These stories may lead to a greater understanding of the current events in the former Yugoslavia. Stories from thirty-five outstanding writers. First English anthology of Serbian fiction in thirty years. Winner of the 1998 Misha Djordjevic Award for the best book on Serbian culture in English. The whole self / Aleksandar Tišma The Wedgewood tea set / Milorad Pavić Megalos Mastoras and his work / Borislav Pakić The lovers / Miodrag Bulatović Catch a falling star / Dragoslav Mihailović Sima Street / Svetlana Velmar-Janković The question / Živojin Pavlović The Banat train / Mladen Markov The African violet / Grozdana Olujić The lute and scars / Danilo Kiš. The gift / Momo Kapor The scream / Branimir Šćepanović The other side of our eyes / Mirko Kovač Sweet turtledove / Slavko Lebedinski The prince of fire / Filip David The duel / Vida Ognjenović D.S. / Vidosav Stevanović Souls of stone / Ratko Adamović Night under the Kosmaj / Moma Dimić The locksmith was better / Milisav Savić. The forest of perpetual darkness / Miroslav Josić Višnjić Smiles / Milica Mićić Dimovska A picture without Father / Radoslav Bratić The great rebellion in Stuln Nazi Camp / David Albahari Skull tower / Saša Hadži-Tančić The yellow dog / Tiodor Rosić The clock in the roofbeam of Hvosno / Radosav Stojanović Linea Grimani / Jovan Radulović A woman from a catalogue / Dragan Velikić The plague report / Radoslav Petković A letter from hell / Svetislav Basara The morning after (remake) / Mihajlo Pantić Degli` impiccati / Mileta Prodanović --In the mountains / Nemanja Mitrović Man without a face / Vladimir Pištalo.

MK 4 59424) SKOK IZ MESTA , Laš Sobi Kristensen , Stubovi kulture Beograd 2001, Izabrane priče najznačajnijeg savremenog norveškog pisca u kojima se jezički precizno, psihološki iznijansirano i izrazitim pripovedačkim umećem predočavaju slike i događaji iz svakodnevnog života, pri čemu se granica između svakodnevice i fantastike svakodnevno pomera. mek povez, format 12 x 16,5 cm , latinica, 159 strana , posveta na predlistu

Nju Delhi, Indija 1969. Tvrd povez, engleski jezik, xvi + 362 strane. Napomena: na koricama vidljivi tragovi stajanja; unutrašnjost knjige je veoma dobro/ odlično očuvana. J1 Sadržaj: PREFACE INTRODUCTION 1. MUSTAFA MADZAR / Ivo Andric 2. AN AWKWARD COMPANION / Branko Copic 3. THE SNOW THAWS / Mihailo Lalic 4. THE PITFALL / Miodrag Pavlovic 5. THE RED SCARF / Antonije Isakovic 6. GRANDAD AND THE BIRDS / Tara Ribnikar 7. THE LOVERS / Miodrag Bulatovic 8. CROATIAN RHAPSODY / Miroslav Krleza 9. ASHES / Ranko Marinkovic 10. HIS WINDOW / Petar Segedin 11. THE GUEST / Vjekoslav Kaleb 12. THE FRIAR WITH THE GREEN BEARD / Vladan Desnica 13. UNDER THE ICONS / Novak Simic 14. THE BIRD MAN / Prezihov Voranc 15. LUCK / Ciril Kosmac 16. THE TALE OF THE SAD POSTMAN / Misko Kranjec 17. A DREAM / Andre Hieng 18. THE PARTY / Beno Zupancic 19. AN ENCOUNTER WITH CHILDHOOD / Slavko Janevski 20. THE JEW WHO DID NOT PRAY ON SATURDAYS / Isak Samokovlija 21. ONLY A PIMPLE / R. Trifkovic 22. THE INSECT COLLECTOR / Ivan Doncevic 23. A BEND ON THE ROAD / Dimitar Solev 24. MOTHER ANTONIA THE PRIORESS / Slobodan Novak 25. THE STORY OF ZVJEZDANA / Ivan Slamnig 26. THE WELL / Camil Sijaric 27. THE NARROW STREET / Cedomir Minderovic N0TES

Hector Barreto - La Noche De Juan Y Otros Cuentos Prensa Latinoamericana, Santiago de Chile, 1958 93 str. meki povez stanje: vrlo dobro Fiction

Književne novine, 1987. Uži udžbenički format, 120 strana. Lepo očuvana, požutela, sa posvetom Preleta na predlistu.

Melburn, 1973. Udžbenički format, 28 strana. Lepo očuvana, korice kao na slici, listovi požuteli jer je takva vrsta papira. Pripovetka, objavljeno u Letopisu 1972-1973. Emigrantsko izdanje s

Izdavač : LOGOS / Tvrd povez / Prvo izdanje / Biblioteka KOSMOPOLIS / 484 str. ; 22 cm. - Ćirilica / KNJIGA JE APSOLUTNO NOVA

DRAGIŠA VASIĆ - priredio Marko Nedić Izdavač: MATICA SRPSKA Novi Sad Edicija: DESET VEKOVA SRPSKE KNJIŽEVNOSTI, knjiga 54 Godina izdanja: 2012. Povez: tvrd Broj strana: 391 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

Koraci Kroz Maglu Zoran Živković Polaris 2003g./128 str. Manji format,mek povez. Manji tragovi citanja,fleka pri dnu prvih par listova,posveta (moguce autorska) vr114

Razlog 1972 Retko u ponudi Zbirkom kratkih proznih tekstova Sveti bunar (1972) Stjepan Tomaš predstavio se kao pripadnik naraštaja fantastičara. Napisali su o `Svetom bunaru` Stjepana Tomaša: Tomaš nije nekakav etablirani mladi karijerist „velikogradskog“ tipa – kakvih kod nas ima na buljuke – nego se svojom začuđujuće kulturnom frazom javlja iz takozvane pokrajine (živi i radi u Belom Manastiru). On pokazuje da talentiranost niče tamo gdje je ne siju, nego tamo gdje mora. (Igor Mandić) `Sveti bunar`, prozni prvijenac napisan je u godinama prvog sazrijevanja, u onima u kojima se postaje tolerantnijim prema nenadanim klonućima svojih bližnjih, i u kojima sjećanja na siromašne trpeze božićnih večera rađaju blagost prema roditeljskom trudu, što je s puno napora pokušavao istinu učiniti nevidljivom dječjim očima. (Julijana Matanović) Do izlaska zbirke pripovijedaka `Sveti bunar` ime njenog autora malo je kome bilo poznato: Tomaš se nije `najavio` prethodnim „vježbama“ u listovima i časopisima, kako je to inače uobičajeno. Stoga je njegova knjiga djelovala kao iznenađenje, a u tekućoj kritici dočekana je – za mlada pisca- laskavim ocjenama. (Strahimir Primorac) `Sveti bunar` je prva zbirka priča Stjepana Tomaša. Ta njegova prva knjiga u isti mah je i jedna izuzetno dobra knjiga među knjigama hrvatskih prozaista mlađe generacije. (Predrag Protić) Tomaš Sjepan daje fascinantne slike pojedinih ljudskih sudbina… fascinantne slike čitavih naraštaja. On je uistinu vrsni, samosvojni prozaik koji ne nastupa tek obećanjem, nego i ozbiljnim ostvarenjem. Budući antologičari hrvatske proze morat će uzeti u obzir i Tomašev `Sveti bunar`. (Dubravko Horvatić) Upečatljiva svijetlomagijska fantastika kratkih priča `Svetog bunara`. (Goran Rem)

LEGENDE IZ OKOLINE BEOGRADA IZDAVAC VUK KARADZIC,1981,116 STR,TVRD POVEZ,ILUSTROVANA KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA

Same knjige su odlično očuvane osim zaštitnog omota na drugoj knjizi vidi slike ... 491+554+514 strana 950+1050+1100 grama ukupno 3.1 Kg Хиљаду и једна ноћ (арап. كتاب ألف ليلة وليلة‎ Kitāb `Alf Layla wa-Layla, перс. هزار و یک شب‎ Hazār-o Yak Šab[4]) је збирка прича сабрана током многих векова, од стране разних аутора, преводилаца и научника широм западне, централне и јужне Азије, и северне Африке. Приче имају корене из старих цивилизација Арабије, Персије, Месопотамије, Индије, Јудеје, [5] и Египта.[6] Основа целокупне збирке је прича о Шехерезади. Позната је још под именима 1001 ноћ, Арапске ноћи, 1001 арапска ноћ. Неке од најпознатијих су Прича о морнару Синбаду (седам наставка), Прича о ципелашу Маруфу, Прича о Аладину и чаробној лампи и Прича о Али Баби и 40 разбојника. Многе приче воде прекло из народних прича из Абасидске ере, док друге, а посебно оквирна прича, су највероватније изведене из Пахлавијског персијског рада[7] Хазар Афсана (Hazār Afsān)[8] (перс. هزار افسان - Хиљаду прича), који је делом заснован на индијским елементима.[9] Оно што је заједничко за сва издања „Ноћних прича”` је иницијална оквирна прича о владару Шахријаху и његовој супрузи Шехерезади и уоквирујући контекст који је инкорпориран кроз саме приче. Оне произлазе из ове изворне приче; неке су уоквирене унутар других прича, док друге почињу и завршавају се саме по себи. Нека издања садрже само неколико стотина ноћи, док друга укључују 1.001 или више. Највећи део текста је у прози, мада се стихови повремено користе за песме и загонетке и за изражавање наглашених емоција. Већина песама су појединачни куплети или катрени, мада су неке дуже. Неке од прича су веома широко повезане са Ноћима, специфично „Аладинова чудесна лампа”, „Али Баба и четрдесет разбојника”, и „Седам путовања Синбада морепловца”, мада оне нису биле део Ноћних прича у њиховим оригиналним арапским верзијама али су их у колекцију уврстили Антван Галард и други европски преводиоци.[10] stan