Moć u doba postčovečanstva Poslednjih godina naučno-tehnološki razvoj je gotovo do neprepoznatljivosti transformisao našu stvarnost. U svojoj novoj knjizi poznati filozof Slavoj Žižek analizira vrli novi svet velikih tehnoloških kompanija prikazujući kako smo svakim novim talasom inovacija sve bliži i bliži realizaciji čuvene Marksove krilatice da „sve što je čvrsto i ustaljeno pretvara se u dim“. Šta je sledeće? Da li je u uslovima stalnih društveno-tehnoloških preokreta moguća bilo kakva radikalna promena? Žižek ukazuje na to da kad se malo bolje pogleda, vidi se da se promene već dešavaju, i to usred bela dana. Kapitalizam se otvoreno dezintegriše i menja u nešto drugo. Mi ne opažamo ovu transformaciju jer smo duboko uronjeni u ideologiju. Da bismo je videli, moramo da se probudimo! Izuzetno aktuelno, Kao lopov usred bela dana ukazuje na nove opasnosti kao i na radikalne mogućnosti koje su se otvorile zahvaljujući današnjem naučno-tehnološkom napretku. „U svetu koji je odlučan da slomi nadu u radikalnu promenu, u kojem se korupcija predstavlja kao pragmatizam a sistematsko potlačivanje kao nova sloboda, Žižekova misao služi čovečanstvu na način na koji samo ideje vrhunskih i autentičnih filozofi to mogu.“ Janis Varufakis „Majstor kontraintuitivnog promišljanja.” New Yorker

„Raskošna zbirka nezaboravnih reči vrhunskih besednika.“ – Woman&Home Knjiga Govori koji su promenili svet slavi velike govore iz svetske istorije i kulturnog života. U ovoj bogatoj i živopisnoj zbirci ugledni istoričar Sajmon Sibag Montefjore vodi nas na putovanje od drevnih vremena do dvadeset prvog veka: neki govori su herojski i nadahnjuju, a neki su pak zloslutni, i dok su mnogi prefinjeni i dirljivi ima i surovih, jezivih. Među govornicima su carice i osvajači, romanopisci, sportisti, sanjari i ubice. Tu su, između ostalih, Čerčil i Elizabeta Prva, Staljin i Džingis-kan, Mišel Obama i Kleopatra, Nehru i Muhamed Ali. Knjiga prikazuje sve vidove ljudske drame od pokolja na bojištima do sudnica i punih trgova, od razgovora za trpezom do beseda održanih pred milionima slušalaca, od očajničkih poslednjih odbrana do pobedničkih govora, od plemenitih poziva na oslobođenje do razmetanja osvajača, od suludih samozavaravanja i čudnovatih ispovesti do prkosnog otpora i tužnih rastanaka. Govori koji su promenili svet vode čitaoce kroz vekove i kulture širom sveta. Pristupačnim i neodoljivim stilom majstora pripovedanja, Montefjore pokazuje zašto je ovih sedamdeset govora neophodno pročitati i kako osvetljavaju našu prošlost, obogaćuju našu sadašnjost, inspirišu – i upozoravaju na budućnost. „Ove slikovite i moćne reči pojedinih istorijskih ličnosti pružaju nadahnuće, ali i otrežnjujuću protivtežu besedničkoj veštini onih koji danas utiču na svetske događaje.“ – Scotsman „Ova knjiga je izuzetan poklon i uzbudljivi prozor u prošlost za svakoga ko rado analizira društvo i istoriju.“ – Irish News

„Verzija pakla, koja prevazilazi Orvela, prevazilazi Kafku: neprekidno mučenje koje su prepisali lekari iz Vašingtona.“ Džon le Kare Izdavački događaj bez presedana: prvi i jedini dnevnik pritvorenika koji je još zatvoren u Gvantanamu. Od 2002. godine Mohamed Slahi je zatvoren u pritvoreničkom logoru u Zalivu Gvantanamo na Kubi. Svih ovih godina Sjedinjene Države ga uopšte nisu optužile za neki zločin. Jedan federalni sudija naredio je marta 2010. njegovo puštanje, ali vlada SAD-a je osporila tu odluku i nema naznake da Sjedinjene Države nameravaju da ga puste. Posle tri godine zarobljeništva, Slahi je počeo da piše dnevnik i prepričava život pre nego što je nestao u američkom zatvoreništvu, a zatim i „beskrajno putovanje po svetu zatvora“ i ispitivanja, kao i svakodnevni život otkad je pritvorenik u Gvantanamu. Njegov dnevnik ne samo da je živ zapis o pogrešnom sprovođenju pravde već i duboko lična autobiografija – užasavajuća, puna crnog humora i iznenađujuće elegantna. Dnevnik iz Gvantanama, prvo svedočanstvo ovakve vrste, dokument je od ogromnog istorijskog značaja, štivo koje zaokuplja pažnju i pruža zanimljive podatke. „Apsolutno autentičan i dosad najtemeljniji i najpotresniji prikaz onog što je postala kolateralna šteta u ratu protiv terora.“ NYTBR, & Editors' Choice „Izuzetno zanimljiva knjiga pojavila se na jednom od najkontroverzijnih mesta na svetu, a vlada SAD-a ne želi da je čitate... Ne morate biti ubeđeni u Slahijevu nevinost da bi vas užasnuli incidenti koje opisuje.“ San Francisco Chronicle „Istorijska prekretnica i književno dostignuće... Dnevnik je nešto što većinu nas može dovesti najbliže razumevanju pakla na zemlji koji ovaj čovek uporno trpi, mada nikad nije optužen ni za šta i koji je još uvek u zatvoru iako je njegovo puštanje naložio sudija 2010.“ Salon

Autobiografija koju su preporučili urednici časopisa: Essence, Vanity Fair, Time, New York Post, New York Times, Rolling Stone, People, Men's Health, Interview. „Svoju priču vidim kao skup pesama povezan čarobnom vezom.“ Neka ljubav vlada čudesna je priča o odrastanju u nesvakidašnjoj porodici i potrazi za sopstvenim glasom. Leni Kravic se osvrće na svoj život sa iskrenošću, samokritikom i humorom. „Moj život se sastoji od suprotnosti“, piše on. „Crno i belo. Judaizam i hrišćanstvo. Džekson 5 i Led Cepelin. Prihvatio sam svoju dušu Blizanca. Voleo sam te suprotnosti. Jin i jang su se mešali u različitim delovima mog srca i uma, dajući mi ravnotežu i podstičući moju radoznalost i opuštenost.“ Od Aper Ist sajda na Menhetnu, Bedford Stajvesanta u Bruklinu, Boldvin hilsa i Beverli hilsa u Los Anđelesu, do Francuske, Engleske i Nemačke pratimo priču o izuzetno kreativnom klincu koji zbog brojnih teškoća u školi i porodici traži spas u muzici i izrasta u vrsnog muzičara, vrhunskog tekstopisca, producenta i izvođača. Ali otkrivamo i drugu stranu njegovog života, način na koji se duhovno menjao i koji je bitno uticao na njegovu muziku i odluke da odbije više nego privlačne diskografske ugovore dok ne pronađe sopstveni muzički izraz. Stvaranje umetnika koji je proglasio „Neka ljubav vlada“ samo je srce ove priče.

„Oni koji žele da upoznaju Ludog Konja onako kako ga znaju Lakote neće pronaći bolju priču od Maršalove.“ – San Francisco Chronicle Kao legendarni ratni vođa na čelu Lakota, starosedelačkog naroda koji su neprijatelji zvali pogrdnim imenom Sijuksi, Ludi Konj jedna je od legendarnih ličnosti američkog Zapada. Iako se njegovom liku dive već više od jednog i po veka, Ludi Konj do sada nije bio dovoljno zastupljen u istorijskim izvorima. Na bojnom polju, kao ratni poglavica, naneo je težak poraz Kasterovom Sedmom konjičkom puku i bacio američku vojsku na kolena, ali tek danas, zahvaljujući čuvenom istoričaru Džozefu Maršalu, konačno imamo priliku da upoznamo Ludog Konja onako kako su ga znali njegovi saplemenici, Lakota Indijanci. Na osnovu temeljnih istraživanja i bogatog usmenog predanja s kojim je šira javnost retko u prilici da se upozna, Maršal – i sâm pripadnik naroda Lakota – slika živopisan portret tog čoveka, vremena u kome je živeo i njegovog nasleđa. Od moćne vizije koja ga je podstakla na borbu do žene koju je voleo ali izgubio, od prvih koraka „svetlokosog“, kako su ga još zvali, do sramne izdaje njegovih ubica, ovo je uzbudljiva priča koja slavi jednu kulturu, mukotrpan život i nezaboravnog heroja koji ostaje legenda u duhu starosedelaca severnoameričkog kontinenta. „Maršalov izuzetno poetičan i sveobuhvatan letopis predstavlja nam novi žanr američke istorije... Izuzetno delo.“ – Piter Nabokov