ПРЕДГОВОР Почнимо питањем: имају ли смисла православно богословске мисли о спорту? Има ли смисла писати и објавити о томе чланак, а камоли књигу? Одговорићемо одмах да смисла има, јер има циља, сврхе. Сигурни смо да ће ова књига донети веома јасне одговоре на оба постављена питања и да ће стећи велики број читатеља, како мођу спортистима тако и међу љубитељима спорта. Као писац, позвао сам себе самог да сазирем, да мислим о реалитетима спорта, пре свега због тога што они заокупљују и одушевљавају људе. Ова књига бави се превасходно спасењем људи и њена целисходност нема другог интереса…

Превод са старогрчког и коментари: др Александар Стојановић кожни повез, 16.5 х 24.5 цм Језик: српски, грчки Страна: 177, колор штампа Евергетидски типик је био основа Хиландарског и Студеничког типика које је написао Свети Сава. По први пут ово критичко издање, које је приредио др Александар Стојановић, садржи превод на српски језик, уз упоредни текст на старогрчком, као и уз пратеће регистре. У овом издању налази се и велика уводна студија Свети Сава и Евергетиски манастир, коју је написао Архимандрит Тихон Ракићевић, значајна за разумевање успостављених веза Св. Симеона и Св. Саве са Евергетидским манастиром и за разумевање обнове источноромејских традиција. Такође, у монографији читаоци могу да виде и изабране фототипије из манастирских типика, житија и других дела, штампане у пуном колору.

Džejms M. Prajs Svaki vispreni proučavalac književnosti drevnih religija, uključujući i onu ranog hrišćanstva, ne može ostati ravnodušan pred činjenicom da se u svakoj od njih mogu pronaći vrlo jasni nagoveštaji tajnog predanja, tajanstvene nauke, koja se prenosi sa kolena na koleno još davnih vremena. Na ovaj tajni korpus znanja je u više navrata upućivano u Novom zavetu, kao i u Upanišadama i drugim drevnim spisima, na čijim stranicama su veoma oprezno otkrivene neke od tajanih doktrina, te se na osnovu oskudnog uvida koji sistem pruža jasno vidi da je suštinski reč o istoj osnovi u svim drevnim religijama i filozofijama, koja, zapravo, gradi njihov zajednički temelj ezoterijskog znanja. Ona je u ranoj hrišćanskoj crkvi, organizovanoj kao tajno društvo, ljubomorno i brižno čuvana, budući da je prenošena samo nekolicini onih koji su smatrani vrednim posvećenja, na osnovu maksime, „Mnogi su zvani, ali je malo izabranih.“ Korumpiranim političkim uticajima i krajnjom dominacijom sebičnog i dekadentog sveštenstva, hrišćansko društvo je u ranim stolećima izgubilo svoje ezoterijsko znanje, na čijem mestu je tokom nadolazećih vekova izrastao sistem dogmatske teologije podignute na temeljima doslovnih tumačenja i mrtvog slova iz knjiga Starog i Novog zaveta. Pod hipotezom da Biblija, kao božansko otkrivenje, sadrži zapis o događajima koji su se stolećima odigravali između Boga i čovečanstva, istorijski element u njima biva prekomerno naglašen, te se knjige čisto alegorijskog i mističnog karaktera tumače kao istorija. Vekovima se tragalo za istorijskim tumačenjem Apokalipse, ali se u tome nije uspelo jer nije bilo zapisa koji bi poslužili toj svrsi, da bi potom usledio pokušaj da se istorija protumači kao budućnost, odnosno kao proročanstvo. Apokalisa se trenutno nalazi u beznađu teologije; najumniji učenjaci iz redova ortodoskije iskreno priznaju da je ona nerešena, a moguće i nerešiva, zagonetka. Oni prevode njen naziv kao „Otkrivenje“ – a ona im pak ništa ne otkriva. Ta reč doslovno znači „svlačenje“ ili „razotkrivanje“; međutim ni Izida umotana u svoj peplum nije ništa bolje skrivena od pogleda profanih nego što je to slučaj sa značenjem Apokalipse, niti je bilo koja knjiga iz sveukupne književnosti skrovitije odenuta velom. Apokalipsa i povrh toga predstavlja ključ Novog zaveta; štaviše, ona je sam ključ gnoze. Ma koliko knjiga egzoterijskom učenjaku izgledala nerazumljivo, uzveši u obzir njegove velike intelektualne sposobnosti, njegovu oštroumnost i široki dijapazon erudicije, običnom novajliji u svetim naukama je glavno značenje Apokalipse savršeno jasno. Konvencionalnom učenjaku je njeno značenje nedokučivo iz prostog razloga što je njena tema-materija, odenuta simboličnim jezikom, povezana sa Misterijama ranohrišćanskog društva, ezoterijskim učenjima čije je obelodanjivanje bilo protivzakonito. Uvek se držalo do tajnosti kada su u pitanju svete nauke, ne bi li ostale zaštićene od onih koji su moralno nepodobni da ih prime; jer bi moć koju njeno posedovanje obezbeđuje bila razorna za njih i štetna po njihove bližnje. Ovakvo stanovište se međutim ne primenjuje striktno kada je u pitanju Apokalipsa: većina stvari koje su u njoj izložene su odavno vrlo otvoreno i jasno bile izrečene u spisima Platona (sa kojima je apokaliptičar očigledno bio upoznat) i drugih grčkih posvećenika, kao i u budističkim i bramanskim svetim spisima. Povrh toga, iako se Apokalipsa temeljno bavi duhovnim i psihičkim silama u čoveku, ona nigde ne otkriva proces kojim se ove sile mogu sprovesti u delovanje; zapravo, Jovan[1] u uvodnom delu jasno nagoveštava da je namenjena vođstvu onih koji su ove sile, bez ikakve ezoterijske upućenosti, otkrili probuđene u sebi samom čistotom njihove prirode i intenzivnim stremljenjem ka duhovnom životu. Očigledno je, dakle, da je imao drugi razlog za pribegavanje simbologiji i domišljatim zagonetkama koje su zbunjivale profane toliki niz stoleća; i taj motiv se veoma jasno može videti. Da je napisao knjigu jasnim jezikom, ona bi bez ikakve sumnje nesumnjivo bila uništena, te zasigurno ne bi pronašla svoje mesto u hrišćanskom kanonu. Opet, na osnovu završnog odeljka njegovog Jevanđelja, jasno se vidi da je Jovan, veliki mudrac i posvećenik, jasno prorekao sudbinu hrišćanske crkve i njen gubitak ezoterijske doktrine. Čini se, dakle, kao razumna pretpostavka, da je Apokalipsu napisao u nameri da sačuva tu doktrinu u hrišćanskim zapisima, pažljivo je skrivajući pod najneobičnijim simbolima, koji se mogu proveriti brojčanim ključem i sličnim „zagonetkama”, ne bi li se njeno značenje moglo konkluzivno primeniti iz samog teksta, a završio je strašnom kletvom upućenom svakom ko pokuša da bilo šta doda ili oduzme iz knjige (domišljatost koja je svakako pomogla očuvanju teksta od krivotvorenja); pripremivši je dakle na izvanredno domišljat način, nesvakidašnji u okviru celokupne književnosti, poverio ju je na čuvanje egzoterijskoj crkvi, čvrsto verujući da će je egzoteristi, u njihovom neznanju o pravoj prirodi njenog sadržaja, pažljivo čuvati sve dok ne dođe trenutak da se njeno značenje objasni. Ukoliko je ovo bila njegova svrha (u šta pisac ovog dela čvrsto veruje), onda sadašnji trenutak, kada savremeni biblijski kriticizam – ispravan sa učenjačke strane, konvencionalno egzoteričan i beskrupulozno okrutan – pokazuje nezdravost i krhkost poštovane teološke strukture, te je kao takav podriva do te mere da se ona više ne može održati na svojim klimavima nogama, izgleda kao pravo i odgovarajuće vreme da se pečati Apokalipse otvore, a sadržaji knjige obznane. Otuda je upravo Jovan, „koji svedoči Reči Božjoj, i pomazaniku Isusu“, svedočio ezoterijskoj doktrini koja obrazuje osnovu ne samo hrišćanstva već i svih antičkih religija. Ortodoksna crkva je stolećima čuvala ovu tajanstvenu knjigu – stvorenu radi urušavanja ortodoksije – kao deo svojih svetih spisa, mestu koje joj s pravom pripada, jer je remek-delo Jovana, Proroka. Ista ruka je bez ikakve sumnje sastavljala i četvrto Jevanđelje, o čemu predanje ima vrlo jasan stav; premda je grčki jezik na kome je pisana Apokalipsa donekle inferioran u odnosu na grčki iz Jevanđelja, jedina razlika između ova dva spisa je u tome što je Apokalipsa sastavljena na mnogo veštiji i zapleteniji način, dok obe knjige otkrivaju ista mentalna svojstva i prepoznatljive književne osobenosti. Da ih je sastavio jedan isti autor i da je tekst praktično netaknut, stanovište je trezvenih biblijskih učenjaka, odgovor koji se suprotstavlja eratičkoj školi kriticizma koja je u današnje vreme opšte diskreditovana kao primer sholasticizma koji unaokolo stvara pometnju svojim neodrživim teorijama i ćudljivim pretpostavkama. Dakle, prosto rečeno, šta ova veoma okultna knjiga, Apokalipsa, sadrži? Ona pruža ezoterijsko tumačenje mita o Hristosu; govori šta je zapravo „Iesous Hristos“; objašnjava prirodu „stare zmije, koja je đavo i sotona“; odbacuje profanu zamisao o antropomorfnom bogu, te svojim suptilnim obličjem pokazuje istinski i jedini put ka večnom životu. Ona daje ključ božanske gnoze koja je ista za sva vremena i nadmoćna u odnosu na sve vere i filozofije – a takođe je i tajna nauka, koja je tajna jedino zato što je skrivena i zaključana u unutrašnjoj prirodi svakog čoveka, ma kako bio svakidašnji i skroman, te je niko osim njega ne može otključati. [1] U originalu Ioannes. (nap.prev.) tvrd povez, 210 str.

150 str., ilustrovano

Капитално дело др Јована Јањића о СПЦ за време комунизма.

Autor - osoba Ocokoljić, Jugoslav, 1951- = Ocokoljić, Jugoslav, 1951- Naslov Starozavetni obrazi sa tumačenjima : beleške ikonopisca / Jugoslav Ocokoljić Ostali naslovi Starozavetni obrazi Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2016 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Matrona, 2016 (Beograd : Birograf comp) Fizički opis 159 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Božović, Nenad (broš.) Napomene Tiraž 500 Str. 155-157: Pogovor / Nenad Božović Sadrži i bio-bibliografsku belešku o autoru s njegovom slikom Dopunjena objašnjenja nekih pojmova pomenutih u ovom delu: str. 147-153 Bibliografija: str. 159. Predmetne odrednice Sveto pismo. Stari zavet -- Tumačenja Pravoslavna ikonografija Pravila ikonopisanja su se kristalisala vekovima saradnjom bogoslova i ikonopisaca o čemu nam svedoče Erminije, uputstva za ikonopisanje. O njihovim traganjima za prikazom nevidljivog svedoče i izvesna odstupanja primetna pri poređenju ikona nastalih u različitim periodima istorije ikonopisa. Zato ćete i pri sozercanju naših odabranih ilustracija uočiti izvesna odstupanja poredeći ih sa navodima iz Erminije. Ovde su najzastupljeniji ikonografski prikazi Starog zaveta vizantijskih škola, pored brojnih slika zapadnog slikarstva sa istim sadržajem, jer „Krećući se od stvarnosti u zamišljeno, naturalizam daje prividnu sliku stvarnog, praznu sličnost sa svakodnevicom; obrnuta nishodeća umetnost daje simvolizam, koji ovaploćava u stvarnim slikama iskustvo drugog (sveta) i time se ono što se u njima daje čini najvišom realnošću”, kako kaže P. Florenski u svom delu Ikonostas. Naše delo obuhvata i tumačenja prikaza starozavetnih proroka. Proroci su „prozori koji uvode svetlost”, kaže Grigorije Niski, neophodnu našem ovozemaljskom mraku. Njihova žitija i ponašanje ispunjeni su stradanjem, verom, sumnjom i mudrostima dobrodošlim našim žitijima i najavi dolaska Spasitelja. Oni nas uvode u umetnost vajanja i izobražavanja sopstvenog bića, podvigu Bogotraženja i samoizgrađivanja. U poslednjem delu našeg izlaganja čitalac će pronaći rečnik posebnih pojmova i simvola koji su odabrani po svojoj učestalosti na ikonama ili po dubini poruke koju sobom nose. (Iz predgovora) MG85 (N)

Retka Priredio Mikonja Knezevic

60076) Jagnje Božije i zvijer iz bezdana filosofija rata , grupa autora , zbornik sa Drugog bogoslovsko-filosofskog simpozijuma. Uredili: Radoš M. Mladenović i jeromonah Jovan (Ćulibrk) , Svetigora Cetinje 1996 Sadržaj: Predgovor I SVETO I RAT Mitropolit Crnogorsko-primorski dr. Amfilohije (Radović): Sveti Petar Cetinjski i rat Protosinđel Joanikije (Mićović): Dejstvo ikone u istoriji II RAT KAO ISKUSTVO Dr. Radovan Karadžić: Da li je ovo bio rat ? Pukovnik Milovan Milutinović: Rat bez jedinstvenog programa i cilja Tihomir Burzanović: Smisao istrebljivanja Srba u Hercegovini na krsnu slavu – prije pedeset godina i danas Mladen Šukalo: Pukotina stvarnog, nastavak Milutin Mićović: Uđi ko u svoju kuću / Bitka koja ne prestaje III RAT KAO LAŽ Episkop Zahumsko-hercegovački Dr. Atanasije (Jevtić): Najgori od svih mogućih ratova Dr. Mirko Zurovac: Šta nam se stvarno dogodilo ili `Proizvodnja laži` u službi militarnog imperijalizma Bogdan M. Lubardić: Geopolitički enciklopedizam `Microsoft`-a Jeromonah Jovan (Ćulibrk): Ne-zaobilazne strategije IV ETIKA, PRAVO I RAT Dr. Jovan Babić: Ratni zločin kao zločin poraza Boris B. Brajović: Rat kao politička etika Mr. Petar Bojanić: Dva lica jedne iste medalje, ali... V DUŠA I RAT Dr. Boško V. Popović: Psihološka tumačenja rata Dr. Jovan Mirić: Ratovi u carstvu zemaljskom VI Narod i rat Predrag Lazarević: Srbi i rat Radoš Mladenović: Nacionalizam i rat Matej Arsenijević: Pravoslavlje i rat VII KOSMOS I RAT Dr. Savo Laušević: Rat – osnovni fenomen i metafora ljudskog iskustva Jerej Dragan Stanišić: Svemoguća poezija Tvorca Kosto Ninković: Filosofija rata – filosofija vaseljene VIII LITURGIJSKO MJERILO RATA Razgovor o ratu na Veljem Gumnu cetinjskog manastira Beleške Summaries mek povez, format 16,5 x 23 cm , ćirilica, 326 strana

Knjiga prikazuje Srpsku poravoslavnu crkvu u istorijskoj, sociološkoj i teološkoj perspektivi s posebnim osvrtom na misionarski rad, versku nastavu i Bogomoljački pokret i Dvoransku parohiju koja sve to ima u periodu od viševekovnog postojanja. 285 str.

sveto pismo odlično očuvana veliki format pun kolor lokakf

Svetilo, 1999. Manji format, 19,5 cm, 134 strane. Lepo očuvana, na predlistu pečat, na kraju ima nekoliko mrlja. Već dve hiljade godina Crkva poziva svoju decu: `Telo Hristovo primite, sa izvora besmrtnosti okusite`. Šta je Sveto Pričešće i kako se za njega pripremiti? Pouka Otaca i Svetitelja: Kiprijana Kartaginskog, Kirila Jerusalimskog, Simeona Novog Bogoslova, Jovana Kronštatskog, Teofana Zatvornika, starca Kleope...

Povez: mek Godina izdanja: 2012 Broj strana: 464

Obimna

ANTON LORENCIN - POBJEDNIK SMRTI RETKO ILUSTROVANO IZDAVAČ. KRŠĆANSKA ADVENTISTIČKA CRKVA ZAGREB STRANA. 63 MEKOG POVEZA STANJE. OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 4 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, MS KUT 1

Poznanje cilja stvaranja silom vaskrsenja,radovi Simposiona o Svetom Maksimu Ispovedniku,nekorištena. Izdavač:Pravoslavni Bogoslovski Fakultet,Beograd 2012. Format:23cm x 15cm. Broj Strana:522 strane,mek povez,ćirilica.

Emil Ž. LEONAR OPŠTA ISTORIJA PROTESTANTIZMA, I i II tom Prvi tom – Reformacija Drugi tom – Učvršćenje Izdavači: Jesenski i Turk, Zagreb i Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2002. Tvrdi povez Broj strana: 824 Format: 24 x 17 cm STANJE: Korice malo pohabane. Nema drugih oštećenja, knjiga nije korišćena.

lepo ocuvana knjiga , minimalno ostecenje u vidu naborane linije na zadnjoj strani

MOLITVA ISUSOVA I TAJNO POUČENJE Izdavač: DRUŠTVO HILANDAR Valjevo Godina izdanja: 2017. Povez: broš Broj strana: 397 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

MEK povez Vasilije Bolotov Crkva i država crkveno uređenje 288str B5 Ponuđeno izdanje prva dva dela predavanja Vasilija Vasiljeviča Bolotova iz istorije Crkve u periodu Vaseljenskih sabora “Crkva i država” i “Crkveno uređenje”, priređeno je delom na osnovu njegovih sopstvenih beležaka koje se odnose na prve godine njegovog profesorskog rada, a uglavnom na osnovu litografisanih ciklusa predavanja iz 1884/85, 1887/88, 1892/93, 1898/99 i 1899/1900. godine. Zapravo, uvod u istoriju čitave ove epohe i u prvi deo preuzet je iz autobiografa. U prvom delu prva glava preuzeta je iz beležaka predavanja 1899/1900. godine, druga iz autobiografa, 3,1 – takođe, 3, 2 iz litografisanih beležaka predavanja 1894/95, delom iz autografa, peta iz beležaka predavanja 1892/93. i 1899/1900. godine, sa određenim pozajmicama iz autografa …

Dobro očuvana knjiga,posveta… K236

Jerzy Tulisow LEGENDY LUDOW MANDŽURII 1-2 Legende naroda Mandžurije 1-2 Tekst na poljskom jeziku Autor: Jerzy Tulisow Izdavač: Wydawnictwo Dialog Godina izdanja: 1997 Broj strana: 180 + 150 + karte i slike rukopisa Format: 20,5 x 14cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Sadržaji na slikama, veoma dobro očuvane 02.03.2024.

Radovan Sremac

Strana: 569 Povez: tvrdi Pismo: ćirilica Format: 21 cm Ova enciklopedija je sastavljena prema delima svetitelja Ignjatija Brjančaninova. Životno delo svetitelja Ignjatija sastojalo se u izlaganju učenja drevnih hrišćanskih otaca-pustinjaka na način razumljiv našem nemoćnom i duhovno raslabljenom vremenu. Za savremenog hrišćanina svetitelj Ignjatije je opitni tumač svetootačkih dela i mudri duhovni nastavnik. U ovoj knjizi pravoslavni čitalac može da nađe pouke i savete za sva nasušna pitanja duhovnog života.

Lepom i zanimljivom pričom i živopisnim fotografijama u knjizi su opisani istorija manastira i manastirska celina, arhitektura i slikarstvo Bogorodičine crkve, Radoslavljeve priprate, crkve Svetog Nikole, crkve Svetog Jovana, Kraljeve crkve, Savine isposnice i riznica manastira.

Povez: tvrd Strana: 426 Format: 24 cm Pismo: ćirilica