Stranac je dobro poznat svima, ali ovo je neki drugi Stranac, isti je, ali svojom vizuelizacijom pokazuje najistančanije emocije sabrane u ovim redovima: “Kada me je ova golema ljutnja očistila od zla, lišila nade… Kao da se u ovoj noći punoj znakova, po prvi put prepuštam nježnoj ravnodušnosti svijeta… Osjećajući da mi je tako sličan, jednom riječju tako bratski, osjećam da sam bio retan i da sam to još uvijek… A da bi se sve završilo, da bih se osjećao manje sam, preostaje mi da poželim da na dan mog smaknuća bude mnogo gledalaca… i da me dočekaju sa kricima mržnje.” Ferrandez (1955) je francuski strip umetnik kojem je ovo jedno od poznatijih dela, ali je radi i mnoge druge priče. Poznat je po svom jedinstvenom stilu naracije u koje i ovakvim, klasicima svetske književnosti daje novo pakovanje, izgled i formu. Radio je na delima The First Man – 2018, Nostalgia in times square – 1987, Istanbul – 2000. “Stranac”: Pucanj duše okovane u tami zakržljalog morala!

Pa što je onda egzil? Je li on nešto dobro ili je nešto loše. Nešto između? Ili je, baš kao i svako stanje, pojava, stvar bogata značenjem, od svega sve pomalo, a ništa do kraja što se čini da jeste. Da li egzil proizvodi nas promjenljive ili one nas neke druge…? Ne jednom je pitanja na koja filozofija nije našla odgovore na sebe preuzela poezija. Pisana između ekstraliterarnih toposa Zagreba, Beograda, Ljubljane, Londona, Moskve, Provanse… i literarnih i artističkih persona, Vladimira Majakovskog, Arsena Dedića, Danila Kiša, Žike Pavlovića, Edvarda Munka… ali i njegove nuklearne porodice, Šerbedžijina knjiga je knjiga o ratu, žrtvi, o novim počecima kojima nisu prethodila iskustvena ni egzistencijalna dovršenja. Duboko je humani testament činjenici koju gospodarima rata niti je u interesu priznati, niti imaju intelektualnog ni emotivnog kapaciteta da je prepoznaju. A to je da je svaka nevina žrtva na bilo čijoj strani jedna žrtva previše.

Opis proizvoda Pa šta je onda egzil? Je li on nešto dobro ili je nešto loše. Nešto između? Ili je, baš kao i svako stanje, pojava, stvar bogata značenjem, od svega sve pomalo, a ništa do kraja što se čini da jeste. Da li egzil proizvodi nas promenljive ili one nas neke druge? Ne jednom je pitanja na koja filozofija nije našla odgovore na sebe preuzela poezija. Pisana između ekstraliterarnih toposa Zagreba, Beograda, Ljubljane, Londona, Moskve, Provanse i literarnih i artističkih persona, Vladimira Majakovskog, Arsena Dedića, Danila Kiša, Žike Pavlovića, Edvarda Munka, ali i njegove nuklearne porodice, Šerbedžijina knjiga je knjiga o ratu, žrtvi, o novim počecima kojima nisu prethodila iskustvena ni egzistencijalna dovršenja. Duboko je humani testament činjenici koju gospodarima rata niti je u interesu priznati, niti imaju intelektualnog ni emotivnog kapaciteta da je prepoznaju. A to je da je svaka nevina žrtva na bilo čijoj strani jedna žrtva previše. Iz predgovora Nikole Petkovića

Mali stranac Vanvremenska saga o propasti jedne obitelji, Jedne kuće i kraju jednog vremena Mali stranac je uzbudljiv paranormalni triler i istovremeno suptilni portret sloma britanskog klasnog sistema nakon II. svjetskog rata. Naizgled klasična priča o duhovima opsjednutoj kući vraća nas natrag u vremenu i, na nekoliko narativnih razina, donosi kompleksnu priču u kojoj se isprepliću suvremena povijest, jedan sasvim određeni zločin i krivnja koja, odmotavajući se postepeno, na kraju obuhvaća sve protagoniste, bilo u vidu njihove izravne umiješanosti u zločin, bilo kao tihe, ništa manje odgovorne kotačiće njegova sistema. Knjiga je nominirana za najrelevantnije britanske nagrade te prevedena na više svjetskih jezika. „Ovaj roman je i studija o poslijeratnoj Britaniji… dokument društva, intrigantna detektivska priča, nadnaravna priča, ljubavna pripovijest i triler. Mali stranac je pravi užitak za čitanje na tako mnogo razina.“ Irish Times

STRANAC ALBER KAMI SVJETLOST SARAJEVO 1973 BIBLIOTEKA IZABRANIH DJELA Lektira za učenike gimnazija !!!!!!!!! Prevela MIRJANA LALIĆ Latinica Tvrde korice Šiven povez 72 stranice SOLIDNO OČUVAN PRIMERAK Bez podvlačenih stranica Bez pečata Bez potpisa Čisto !!!!!!!

Kendall RyanO knjiziLuke Wilder zna da prelijepa strankinja ne pripada uspavanom gradiću u kojemu on živi. Gradska je cura koja neće ostati nakon što poprave njezin skupi automobil, pa je zbog toga bolje ignorirati snažnu potrebu da ga primijeti. Međutim, čim je otvorila usta i uzvratila mu istom mjerom, poželio je razmijeniti s njom više od uvreda. Charlotte Freemont odmah se svidio bezobrazni stranac s kojim je zaglavila. Šteta što je zgodan i privlačan kao grijeh. Charlotte je u bijegu od svoje prošlosti i ne želi se ni s kim spetljati, čak ni s nekim kome je toliko teško odoljeti poput Lukea. Međutim, kada ju je proveo kroz svoju tvornicu viskija, pojavila se međusobna privlačnost i Luke je odlučio zgrabiti priliku da joj pokaže kako nije uvijek grub i bezobrazan.

Jacques Ferrandez - Stranac , izdanje Šahinpašić . Prema djelu Alberta Camusa Novo !

STRANAC ALBERT KAMI SVJETLOST SARAJEVO 1991 BIBLIOTEKA IZABRANIH DJELA Predgovor IVO HERGEŠIĆ ............................................................... IZBOR IZ KRRITIKE Ivan Dimić Nikola Milošević Latinica Tvrde korice 127 stranica NEKORIŠĆENO NEOTVORENO Ekstra *************

Mali stranac je uzbudljiv paranormalni triler i istovremeno suptilni portret sloma britanskog klasnog sistema nakon II svetskog rata. Naizgled klasična priča o duhovima opsjednutoj kući vraća nas natrag u vremenu i, na nekoliko narativnih razina, donosi kompleksnu priču u kojoj se isprepliću suvremena povijest, jedan sasvim određeni zločin i krivnja koja, odmotavajući se postepeno, na kraju obuhvaća sve protagoniste, bilo u vidu njihove izravne umiješanosti u zločin, bilo kao tihe, ništa manje odgovorne kotačiće njegova sistema. Knjiga je nominirana za najrelevantnije britanske nagrade te prevedena na više svjetskih jezika. Čitaj dalje

Opis proizvoda Dok sat otkucava ponoć, voz čeka na sporednom koloseku nadomak Kalea. Mesec svetluca na tamnom svodu, a u vagonima nema nikog osim duhova putnika, obavijenih oblačićima parfema. Slabašni zvuci klavira raspršuju se u noći. To je mesto na kojem se odigralo na hiljade priča: o ljubavi i nadi, strasti i jecajima srca, pomirenjima i rastancima.Kroz nekoliko sati, nemi vagoni ponovo će naprasno oživeti i voz će biti spreman za novo putovanje. Blago uzdrhtali putnici čekaju na peronu, mada niko ne može da kaže da li je to zbog svežeg vazduha ili uzbuđenja što će se uskoro ukrcati u najčuveniji voz na svetu. Te tajanstvene noći, na legendarnom putovanju od Londona do Venecije, sa koferima punim emocija, snova i nadanja, susreću se dva stranca, prepliću se različite sudbine, rađa se nova ljubavna priča.Uz prve gutljaje šampanjca, dok voz vodi putnike kroz pejzaže od kojih zastaje dah, ovo životno putovanje razotkriće mnoge tajne, doneti najromantičnije trenutke, neočekivanu prosidbu, obećanje prijatelju na samrti, zagonetnu poruku, potajno vraćanje u prošlost... Priče ovih potpunih stranaca jedva čekaju da budu ispričane.

STRANAC Autor: Albert Camus Biblioteka izabranih djela Izdavač: Svjetlost, Sarajevo Povez: tvrd Broj strana: 127. J/4

Poznati stranac Fernando Pesoa 2011 paideia stanje kao nova tvrd povez

Tobi Templ je superzvezda kojeg žene obožavaju. Međutim, iza maske velikog zavodnika, krije se usamljenik koji nema istinske ljudske kontakte. Džil Kasl je sa velikim ambicijama došla u Holivud, ali ostaje razočarana jer shvata da mora svojim telom da dođe do uspeha i ostvarenja sna. Džil i Tobi su povezani snažnim emocijama. Zajedno će zavladati Holivudom!

Opis proizvoda IZA BLISTAVIH KULISA USPEHA, SLAVE I BOGATSTVA, FILMSKA BAJKA DVOJE LJUBAVNIKA VEZANIH PLAMENOM STRASTI DOBIĆE ŠOKANTAN KRAJ.Usamljeni čovek. Tobi Templ je superzvezda i veliki probisvet. Najlepše žene bacaju mu se pod noge, ali ispod te maske zavodnika krije se usamljenik kojeg muče sumnja i nepoverenje, izolovan od pravog ljudskog kontakta.Razočarana žena. Ambiciozna Džil Kasl krije u sebi zastrašujuću tajnu. Došla je u Holivud da postane zvezda − i otkrila da će svoj put do uspeha i ostvarenja snova morati da kupuje telom.Svet grabljivaca. Džil i Tobi vezani su nemilosrdnim i snažnim emocijama. Zajedno, oni će vladati Holivudom.Još jedno remek-delo majstora pripovedanja, čarobnjaka koji se igra temama. Njegove priče savršena su kombinacija stila, napetosti i uzbuđenja, jer je reč o zabavljaču koji uvek uspevada očara.„Život je poput romana, zar ne? Prepun je neizvesnosti. Nikada ne znate šta će se dogoditi dok ne okrenete novu stranicu.“– Sidni Šeldon#160

Autor: Sidni ŠeldonUsamljeni čovek. Tobi Templ je superzvezda i veliki probisvet. Najlepše žene bacaju mu se pod noge, ali ispod te maske zavodnika krije se usamljenik kojeg muče sumnja i nepoverenje, izolovan od pravog ljudskog kontakta.Razočarana žena. Ambiciozna Džil Kasl krije u sebi zastrašujuću tajnu. Došla je u Holivud da postane zvezda - i otkrila da će svoj put do uspeha i ostvarenja snova morati da kupuje telom.Svet grabljivaca. Džil i Tobi vezani su nemilosrdnim i snažnim emocijama. Zajedno, oni će vladati Holivudom.Još jedno remek-delo majstora pripovedanja, čarobnjaka koji se igra temama.

IZA BLISTAVIH KULISA USPEHA, SLAVE I BOGATSTVA, FILMSKA BAJKA DVOJE LJUBAVNIKA VEZANIH PLAMENOM STRASTI DOBIĆE ŠOKANTAN KRAJ. Usamljeni čovek. Tobi Templ je superzvezda i veliki probisvet. Najlepše žene bacaju mu se pod noge, ali ispod te maske zavodnika krije se usamljenik kojeg muče sumnja i nepoverenje, izolovan od pravog ljudskog kontakta. Razočarana žena. Ambiciozna Džil Kasl krije u sebi zastrašujuću tajnu. Došla je u Holivud da postane zvezda − i otkrila da će svoj put do uspeha i ostvarenja snova morati da kupuje telom. Svet grabljivaca. Džil i Tobi vezani su nemilosrdnim i snažnim emocijama. Zajedno, oni će vladati Holivudom. Još jedno remek-delo majstora pripovedanja, čarobnjaka koji se igra temama. Njegove priče savršena su kombinacija stila, napetosti i uzbuđenja, jer je reč o zabavljaču koji uvek uspeva da očara. „Život je poput romana, zar ne? Prepun je neizvesnosti. Nikada ne znate šta će se dogoditi dok ne okrenete novu stranicu.“ – Sidni Šeldon

IZA BLISTAVIH KULISA USPEHA, SLAVE I BOGATSTVA, FILMSKA BAJKA DVOJE LJUBAVNIKA VEZANIH PLAMENOM STRASTI DOBIĆE ŠOKANTAN KRAJ. Usamljeni čovek. Tobi Templ je superzvezda i veliki probisvet. Najlepše žene bacaju mu se pod noge, ali ispod te maske zavodnika krije se usamljenik kojeg muče sumnja i nepoverenje, izolovan od pravog ljudskog kontakta. Razočarana žena. Ambiciozna Džil Kasl krije u sebi zastrašujuću tajnu. Došla je u Holivud da postane zvezda − i otkrila da će svoj put do uspeha i ostvarenja snova morati da kupuje telom. Svet grabljivaca. Džil i Tobi vezani su nemilosrdnim i snažnim emocijama. Zajedno, oni će vladati Holivudom. Još jedno remek-delo majstora pripovedanja, čarobnjaka koji se igra temama. Njegove priče savršena su kombinacija stila, napetosti i uzbuđenja, jer je reč o zabavljaču koji uvek uspeva da očara. „Život je poput romana, zar ne? Prepun je neizvesnosti. Nikada ne znate šta će se dogoditi dok ne okrenete novu stranicu.“ – Sidni Šeldon

Stranac u tuđoj zemlji Jedan od najuticajnijih romana naučne fantastike svih vremena. – Guardian Kultni klasik Prvi SF bestseler Njujork tajmsa u istoriji Remek-delo velemajstora žanra Valentina Majkla Smita odgajili su Marsovci i on je pripadnik ljudske vrste koji nikad nije video nijednog Zemljanina. Sada, konačno stigavši na Zemlju, on je stranac koji mora da nauči šta znači biti čovek. Ipak, njegova uverenja i moći daleko prevazilaze čovečanstvo i, dok podučava ljude o grukovanju i deljenju vode, Majkl podstiče transformaciju koja će stanovnike Zemlje izmeniti zauvek. Ponukan idejom da napiše novu verziju Kiplingove Knjige o džungli, Hajnlajn nam je podario jedan od najkontroverznijih i najuticajnijih naučnofantastičnih romana svih vremena. Pod radnim naslovom Jeretik, pisan punih deset godina, roman se bavio analizom religije, seksualnosti, monogamije i savremenog odnosa prema novcu i vlasništvu. Bio je toliko kontroverzan da je izdavač zahtevao da Hajnlajn izbaci punih 60.000 reči pre nego što uđe u štampu. Prvi put na srpskom, u integralnom obliku, pred vama je izuzetno delo koje ne samo što je uticalo na naučnu fantastiku već je svojim radikalnim stavovima obeležilo čitavu kontrakulturu šezdesetih godina XX veka i sve njene potonje izdanke. „Knjiga kojoj je bilo suđeno da postane bestseler i oblikuje senzibilitet čitave generacije.“ – The Boston Globe „Jedan od najpopularnijih romana naučne fantastike svih vremena.“ – Library Journal „Ime junaka romana Stranac u stranoj zemlji poznato je milionima pismenih koliko i imena Oliver Tvist i Holden Kolfild.“ – Kurt Vonegat Prikaži više

OMOT 5 CD 5

odličan

ISBN: 9788610017960 Broj strana: 280 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 145 x 205 mm Godina izdanja: 2016. Izdavač: Vulkan izdavaštvo IZA BLISTAVIH KULISA USPEHA, SLAVE I BOGATSTVA, FILMSKA BAJKA DVOJE LJUBAVNIKA VEZANIH PLAMENOM STRASTI DOBIĆE ŠOKANTAN KRAJ. Usamljeni čovek. Tobi Templ je superzvezda i veliki probisvet. Najlepše žene bacaju mu se pod noge, ali ispod te maske zavodnika krije se usamljenik kojeg muče sumnja i nepoverenje, izolovan od pravog ljudskog kontakta. Razočarana žena. Ambiciozna Džil Kasl krije u sebi zastrašujuću tajnu. Došla je u Holivud da postane zvezda − i otkrila da će svoj put do uspeha i ostvarenja snova morati da kupuje telom. Svet grabljivaca. Džil i Tobi vezani su nemilosrdnim i snažnim emocijama. Zajedno, oni će vladati Holivudom. Još jedno remek-delo majstora pripovedanja, čarobnjaka koji se igra temama. Njegove priče savršena su kombinacija stila, napetosti i uzbuđenja, jer je reč o zabavljaču koji uvek uspeva da očara. „Život je poput romana, zar ne? Prepun je neizvesnosti. Nikada ne znate šta će se dogoditi dok ne okrenete novu stranicu.“ – Sidni Šeldon

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Stranac je remek-delo savremene književnosti i, po mišljenju mnogih, jedan od najvažnijih romana XX veka. Ovo je dramatična priča o tragediji pojedinca u sukobu sa moralnim normama koje propisuje društvo. I kada on bez očigledne i svesne motivacije usmrti nepoznatog Arapina na alžirskoj obali, pred čitaocem se otvara čitav niz filozofskih pitanja koja teže da rasvetle apsurdnost egzistencije modernog čoveka. Majstorstvo pripovedanja Albera Kamija, koje stilom temeljno izlaže psihologiju glavnog junaka, ostavlja nelagodu pri suočavanju sa Mersoovom indiferentnošću prema svetu koji nametljivo ispostavlja svoja očekivanja. Kada ga ščepa mehanizam sudskog procesa, on neće moći da razazna da li mu se sudi za oduzimanje ljudskog života, ili zato što nije plakao na sahrani svoje majke. Sve ovo samo do krajnjih granica pojačava mučno osećanje otuđenosti, koje nam predočava neminovnost (samo)izolacije u trenutku kada se prenebregnu principi što vode ka smislu čovekovog trajanja. Dodelivši mu nagradu za književnost 1957. godine, Nobelov komitet je to obrazložio Kamijevom „iskrenošću sa kojom osvetljava probleme savesti našeg vremena.“ Alber Kami (franc. Albert Camus; 7. novembar 1913 — 4. januar 1960) bio je francuski pisac, filozof i novinar. Dobitnik nobelove nagrade za književnost 1957. godine. Poznat je po svom karakterističnom stilu pisanja i tematikama svojih dela. Čitav njegov opus temelji se na ideji apsurda ljudske egzistencije. Modernog čoveka naziva bludnim, ciničnim monstrumom, a kao suprotnost svetu današnjice evocira antičku Grčku, koja je „u svemu znala naći pravu meru”. Iako je često vezan i uz egzistencijalizam, Kami je odbijao tu povezanost. S druge strane, Kami u svom eseju Pobunjeni čovek piše da se tokom celog svoj života borio protiv filozofije nihilizma. Njegova religioznost takođe je bila čestom temom, a sam je u jednoj od svojih knjiga napisao: Ne verujem u boga „i” nisam ateista. Godine 1949. Kami je, prema knjizi Albert Camus, une vie Olivera Toda, unutar Pokreta Revolucionarne unije osnovao Grupu za međunarodne veze koja se protivila ateističkim i komunističkim tendencijama Bretonovog nadrealizma. Kada mu je 1957. uručena Nobelova nagrada, Kami je bio drugi najmlađi primalac (nakon Rudjarda Kiplinga), prvi primalac rođen u Africi, a nakon njegove smrti postao je nobelovac koji je nakon dobivanja nagrade najkraće živeo (samo 3 godine). Kada je tokom ceremonije dodele u Stokholmu držao govor, izjavio je: Smatram da je nagradu trebalo da dobije Malro. Kada je to čuo sam Malro, uzvratio je: Kamiova izjava služi nam obojici na čast.[1] Kami je preferirao da se na njega gleda kao na čoveka i kao na mislioca, a ne kao na pripadnika neke škole misli ili neke ideologije. Ljudi su mu bili draži od ideja. U jednom intervjuu iz 1945., Kami je odbio bilo kakvu povezanost s ijednom ideologijom: Ne, nisam egzistencijalista. Sartr i ja se uvek čudimo kad vidimo naša imena povezana... Alber Kami je rođen 7. novembra 1913. u porodici siromašnog alzaškog zemljoradnika u Alžiru. Otac je, ubrzo po dečakovom rođenju, poginuo u čuvenoj bici na Marni u Prvom svetskom ratu. Kamijevo školovanje i kasnije studije na Filozofskom fakultetu u Alžiru protekli su u svakodnevnoj borbi za opstanak. Kao student je morao sam da zarađuje hleb, udara pečate na vozačke dozvole u alžirskoj prefekturi, a u slobodnim časovima da prodaje automobilske delove i beleži barometarski pritisak u meteorološkoj stanici. Kami zatim radi u alžirskoj radio-stanici, interesuje se za pozorišnu umetnost, a jedno vreme radi i sa vlastitom pozorišnom trupom. Do sedamnaeste godine, kada mu je dijagnostikovana tuberkuloza, aktivno se bavio fudbalom igrajući na poziciji golmana. Sport i nauku je zavoleo pod utacajem nastavnika u osnovnoj školi. Zahvalnost mu je odao i tokom inauguaracionog govora pri dodeli nobelove nagrade za književnost 1957. godine.[3] Uspešna publicistička aktivnost, međutim, postepeno ga odvodi književnom stvaranju. Kao esejist, kritičar i urednik lista „Borba“, koji je 1940. pokrenuo u Parizu, Kami postaje istaknuta ličnost u francuskom pokretu otpora protiv nacizma. Bogato životno iskustvo i već oformljena vizija sveta počeli su da dobijaju svoj umetnički oblik u nizu njegovih slavnih romana: Stranac, (1942), Kuga (1947) i Pad (1956); zatim u dramama Nesporazum (1944), Kaligula (1944) i Opsadno stanje (1948), kao i u ditativnom lirskom komentaru romana Stranac, objavljenom 1943. godine pod nazivom Mit o Sizifu. Poznati roman je i Pobunjeni čovek (1951). Kamijevom književnom delu odato je najveće priznanje dodeljivanjem nobelove nagrade za književnost 1957. godine. Kami je poginuo 4. januara 1960. u saobraćajnoj nesreći. Vozač je bio njegov bliski prijatelj i izdavač Mišel Galimar [4] (franc. Michel Gallimard), koji je takođe poginuo. Njegove dve ćerke bliznakinje, Katrin i Žoan, vlasnice su autorskih prava na njegova dela.[5] Književna karijera Tokom Drugoga svetskog rata, Kami je bio član organizacije Combat (ogranak pokreta otpora), koja je ilegalno štampala istoimeni časopis. Organizacija je radila protiv nacista, a dok je bio član, Kami se koristio pseudonimom Beauchard. Kami je 1943. godine postao urednik novina, a 1944. godine postaje glavni urednik.[6] Nakon oslobođenja Francuske 1944., Kami je napisao članak o poslednjim danima borbe. Kami je bio jedan od retkih francuskih urednika koji je javno izrazio svoje protivljenje korištenju atomske bombe nakon događanja u avgustu 1945. godine. Godine 1947., kada časopis postaje komercijalan, napušta Combat. Baš tada je Kami postao prijatelj Žan Pol Sartra. Nakon rata, Kami je, zajedno sa Sartrom, postao stalni gost u pariškom kafiću Café de Flore. Tokom ovog razdoblja Kami je proputovao i SAD kako bi održao predavanja o francuskoj filozofiji. Iako je bio levičarski nastrojen, njegove oštre kritike totalitarizma komunizma nisu mu pribavile simpatije među komunističkim strankama, a 1951. godine, nakon objavljivanja Pobunjenog čoveka, dovele su i do raskida prijateljstva sa Sartrom. Godine 1949., verojatno nakon puta u Južnu Ameriku[6], vratila mu se tuberkuloza te je sledeće dve godine proveo u osami. Godine 1951. izdaje filozofski esej Pobunjeni čovek u kojem analizira pobunu i revoluciju i iz kojeg se jasno videlo njegovo odbijanje komunizma. Ova knjiga uzrokovala je veliko nezadovoljstvo kod njegovih prijatelja, ali i mnogih mislioca tog doba, te je uzrokovala konačni raskid prijateljstva sa Sartrom. U ovom je očito da je Kami pacifizam i mir stavljao ispred ideala, dok se Sartr držao svojih komunističkih i revolucionarnih ideala nezavisno o tome koliko oni bili represivni i totalitaristički. Ideja komunizma je za Sartra predstavljala savršenstvo ljudskog društva, nezavisno od toga kako je provođena, dok je Kamiu ta ista ideja bila nada u savršeno društvo, društvo jednakosti i pravednosti, ali veliko razočaranje u tu ideologiju dovelo je do konačnog i nužnog odbijanja komunizma koje je pak uzrokovalo Kamiovo odbijanje svih ostalih ideologija i sve veću težnju za mirom i pravednošću u svetu, te konstantna javna protivljenja bilo kakvom obliku, kako leve tako i desne, represije od strane totalitarizma. Jako loše prihvaćanje dela od strane javnosti i njegovih prijatelja bacilo je Kamia u depresiju te se u tom periodu posvetio prevođenju drama. Kamiov prvi značajni doprinos filozofiji je njegova teorija apsurda koja govori da ljudi teže ka jasnoći i smislu u svetu koji ne nudi nijedno od to dvoje, a obradio ju je u svom eseju Mit o Sizifu, kao i u drugim delima kao što su Stranac i Kuga. Uprkos odvajanju od Sartra, mnogi i danas tvrde da je Kami bio egzistencijalista. On sam je odbio taj pridev u svom eseju Enigma, ali to se može pročitati i u mnogim drugim delima. Još i danas postoji određena konfuzija jer su mnoge današnje primene egzistencijalizma slične s mnogim Kamiovim „praktičnim” idejama. Ipak, njegovo lično švaćanje sveta (Stranać`), i svaka vizija koju je imao o njegovom napretku (Pobunjeni čovek), odvaja ga od egzistencijalizma. Tokom 1950-ih, Kami je velik deo svog rada i aktivizma posvetio ljudskim pravima. Godine 1952. odbija saradnju s Uneskom i javno protestuje zbog primanja Španije, kojom je tada vladao Fransisko Franko, u tu organizaciju.[7] Godine 1953. javno protestuje protiv komunističke represije Sovjetskog Saveza pri gušenju ustanka u Istočnoj Nemačkoj 1953. godine.[7] Već tri godine nakon ovoga, ponovo protestuje, ovaj put protiv gušenja protesta u Poznanju 1956. te nasilnom gušenju mađarske antikomunističke revolucije iz 1956. godine.[7] I nakon ovoga ostaje ustrajan u svom pacifizmu i protivljenju smrtnoj kazni. Njegov najznačajniji doprinos u borbi protiv smrtne kazne je esej koji je zajedno s njim napisao književnik Artur Kostler, osnivač Lige protiv smrtne kazne. Kada je 1954. godine izbio Alžirski rat za nezavisnost, Kami se našao u moralnoj dilemi. Podržao je frankoalžirce, ali branio je i francusku vladu jer je smatrao da je alžirski ustanak samo integralni deo `novog arapskog imperijalizma` kojeg predvodi Egipat, te „anti-zapadna” ofanziva koju predvodi SSSR kako bi „okružio Europu” i „izolovao Sjedinjene Države”.[8] Iako je želio da Alžir dobije veću autonomiju ili čak federalne uslove, iako ne potpunu samostalnost, verovao je da frankoalžirci i Arapi mogu da žive zajedno. Tokom rata, zalagao se za građansko primirje koje bi spasilo civile, ali su obe sukobljene strane to odbile i proglasile budalastim. Iza kulisa, Kami je nastavio da radi za alžirske zarobljenike koji su čekali smrtnu kaznu. Od 1955. do 1956. godine pisao je za časopis L`Express. Godine 1957. Švedska akademija dodelila mu je Nobelovu nagradu za književnost zbog njegove važne literarne produkcije, koja s jasnom ozbiljnošću osvetljava probleme ljudske savesti naših vremena. Nagrada mu nije službeno uručena zbog romana Pad, nego, kako on sam kaže, zbog njegovih eseja Razmišljanja o giljotini. Kada je držao govor studentima na Stokholmskom univerzitetu jasno je branio svoju prividnu neaktivnost po pitanju rata u Alžiru i rekao je kako se bojao što bi se moglo dogoditi njegovoj majci koja je tada još uvek živela u Alžiru. Ovaj govor doveo je do još jačeg ostracizma od strane francuskih levičarskih intelektualaca. Pokret Revolucionarne unije i Evropska unija Godine 1949., Kami je osnovao Skupinu za međunarodne veze unutar Pokreta Revolucionarne unije.[9] Zajedno sa Orvelom, Kami se protivio totalitarnim režimima na Istoku i Zapadu. Kao što je napisao u Pobunjenom čoveku, bio je pobornik tradicije antičke Grčke (la pensée solaire). On nije bio samo vođa ogranka Francuskog pokreta otpora znanog „Combat”, već je 1947./1948. pomogao u osnivanju Pokreta Revolucionarne unije, koji je uspostavljen 1949. godine PRU se može opisati kao pokret trgovačkog društva u kontekstu revolucionarnog sindikalizma. Njegovi glavni saradnici su bili Nikolas Lazarevič, Luj Mersje, Rože Lapeje, Paul Šove, Ogust Largentje i Žan de Bo. U ovom razdoblju, jedan od Kamiovih glavnih ciljeva bilo je isticanje pozitivnih strana nadrealizma i egzistencijalizma, te time, automatski, negiranje pesimizma Andre Breton i Žan Pol Sartra. Godine 1944., Kami osniva Francuski komitet za Evropsku federaciju (Comité Français pour la Féderation Européene) i izjavljuje: Evropa se može razvijati samo putem ekonomskog napretka, demokratije i mira ako države postanu federacija. Od 1943., Kami je u stalnom dopisništvu s Altijero Spinelijem, osnivačem Evropskog pokreta federalista. Na insistiranje Kamia i Orvela, organizovana je prva konferencija EPF-a u Parizu, koja je trajala od 22. do 25. marta 1945. godine. Ovaj, specifični, ogranak EPF-a nestao je 1957. kada je svetom počela da dominira Čerčilova ideja o evropskim integracijama. Kami i Orvel Albert Kami Džordž Orvel Tri eseja dr. Mihe Takašime s Međunarodnog žurnala humanističkih nauka istražuju vezu između stvaralaštva Alberta Kamia i engleskog pisca Džordža Orvela. Takašima sugerše da je Orvel, možda namerno kako bi upozorio intelektualnu elitu, napravio kompromis prema Velikom bratu, dok je Kami konfrontirao Kugu. Ovo je vidljivo ne samo u poređenju 1984. i romana Pobunjeni čovek, nego i u Kamiovoj drami Opsadno stanje.[10] Ova drama napisana je zajedno s romanom Kuga i esejom Pobunjeni čovek. U drami glavni lik, Dijego, suprotstavlja se diktatoru zvanom Kuga i umire kako bi jedan španski grad oslobodio od inkvizicije. Drama je napisana kao antitotalitarističko delo i u isto vreme kao i 1984. Drama takođe sadrži alegorijsku referencu na kraj Orvelovog dela. U prvom francuskom izdanju drame, Kami je dodao i raspravu „Zašto Španija?”. U ovoj raspravi on odgovara svom katoličkom prijatelju Gabrielu Marcelu kojemu je zasmetalo što je radnja smeštena u Španiji. Tu Kami izražava protivljenje totalitarnim režimima Zapada i ponašanju Vatikana i Pape tokom Drugog svetskog rata. Po mnogima, najznačajnija rečenica iz eseja je: Zašto Gernika, Gabriel Marsel? Prozni stil U svojim delima — bilo da su romani, drame ili eseji - Alber Kami se bavi čovekom i ljudskom egzistencijom; traga za smislom čovekovog trajanja i uprkos radostima koje život pruža on u njemu otkriva apsurd, mnogo šta što ga čini besmislenim, odakle i čovekovo trajno nezadovoljstvo u ovome svetu i stalni sukob pojedinca i sveta, i osećaj čoveka da je stranac u ovome svetu. Na temu te filozofije nastaće njegov roman Stranac, koji i jeste slika o apsurnodsti trajanja, koji će svoje objašnjenje dobiti u eseju Mit o Sizifu.[11] Eseji Mit o Sizifu (1948) Romani Srećna smrt (napisano između 1936. i 1938. posthumno objavljen 1971) Stranac (1942) Kuga (1947) Pad (1956) Prvi čovek (nedovršeni roman, posthumno objavljen 1995) Drame Nesporazum (1944) Kaligula (1944) Opsadno stanje (1948)

"Stranac u ogledalu" - Sidni Šeldon "Stranac u ogledalu" je remek-delo od Sidnija Šeldona koje istražuje teme usamljenosti, slavnog života, strasti i tajni iza sjaja Holivuda. Glavni likovi su Tobi Templ, superzvezda koja je izolovana i usamljena uprkos svojoj slavi, i Džil Kasl, ambiciozna žena koja krije tajnu dok pokušava da postane zvezda. Tobi je superzvezda i ženskaroš, ali ispod fasade slavnog zavodnika krije se usamljenik pun sumnji i nepoverenja. Džil je došla u Holivud sa ambicijom da postane slavna, ali otkriva da će svoj put do uspeha morati da plati svojim telom. Kroz njihovu strastvenu vezu, ova knjiga istražuje nemilosrdni svet Holivuda, gde su emocije moćne i gde se vlast često stiče na račun drugih. Sidni Šeldon majstorski kombinuje stil, napetost i uzbuđenje, stvarajući priču koja će čitatelje držati zainteresovanim do samog kraja. Knjiga "Stranac u ogledalu" je izrađena u mekom povezu, ima 280 strana, autor je Sidni Šeldon . Težina je 0.38 kg. Stranac u ogledalu cena Cena knjige Stranac u ogledalu je 934,00 dinara. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava.

Opis "Stranac u ogledalu - Sidni Šeldon" "Stranac u ogledalu" je napeti triler autora Sidnija Šeldona koji prati Tobi Templa, uspešnog i egocentričnog glumca u potrazi za ljubavlju i ispunjenjem. Kada se zaljubi u bivšu ljepoticu Džil Kasl, koja se bori sa zavisnošću, njihova veza postaje opasna zbog prijetnji i ucjena. Roman istražuje teme moći, ljubavi i manipulacije, a briljantno napisan zaplet garantuje napeto čitanje. Uzmite "Stranca u ogledalu" i zaronite u svet Sidnija Šeldona. Format: 145x205 br. str.: 280 povez: broš Pismo: latinica