Dzinovska Bela Bundeva Seme Lumina (Cucurbita maxima) Cena je za pakovanje od 5 semena. Sorta koja lako postize tezinu vecu od 50 kg. Drugi nazivi: bundeva, bela bundeva, belokorka, dulek, ludaja, bela tikva,buca, tikva, budimka, bela ludaja, dudanja, bundevka, zuta tikva. Bundeva je jednogodisnja zeljasta biljka, poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta. Nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu i zahtevi za sirovinom su pojacani. Tako nam se bundeva vraca zapakovana u farmaceutske proizvode. Seme se koristi za ublažavanje tegoba uvecane prostate i pozitivni efekti su potvrdeni.Uzgaja se ne samo zbog jestivog ploda koji moze biti tezak i preko 10 kilograma, vec i zbog uljevitih semenki iz kojih se pravi lako varljivo ulje. To su jednogodišnje biljke sa šupljim, po nekoliko metara dugim vrežama. List im je širok, na dugackim peteljkama. Izrazito žuti cvetovi bundeva privlace pažnju. Krupnim okruglim plodovima hrani se stoka. Iz semenki se vadi ulje. Zbog masovnosti setve i dobrog medenja bundeve su važna paša za pcele. Cvatnja pocne u junui traje do mrazeva. Glavnu pašu daju u julu i avgustu. Bundeve cvate rano u zoru. Cvet je otvoren do 10-11 sati, onda se potpuno zatvori. Svaki dan cvate drugi cvetovi.Bundeva sadrzi u sebi masnog ulja, pektina, belancevina, secera, karotena, manganove soli, vitamina C,fosforne kiseline, fitosterina i salicilne kiseline. Žuckasto ili narandžasto meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Pored manjih kolicina belancevina, ugljenih hidrata i masti, tu je niz vitamina (karotina ili provitamina A, C i vitamina B grupe - B1, B2, B3, B6, zatim niacina, folne kiseline i drugih), kao i mineralnih sastojaka (kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožda). A tu su i oligo i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna. Što se tice energetske vrednosti, ona nije visoka: u 100 grama ploda ima samo oko 30 kalorija, tj. 126 kJ. Seme bundeve, koje se takode cesto koristi i u ishrani i u narodnoj medicini, ima oko dvadeset puta vecu kalorijsku vrednost od ploda, pošto sadrži više belancevina, ugljenih hidrata i masti. Ali, i tu se nalaze vitamini B1, B2 i niacin, zatim minerali (najviše ima fosfora i gvožda), kao i niz drugih zaštitnih i lekovitih sastojaka, od celuloze i pektina do fitosterina, fitina, salicilne kiseline i drugog. Bundeva se moze jesti pecena ili kuvana i spada u zdravu i lekovitu hranu.Svakodnevna kura, koju cine svez sok, kuvano ili pecenobundevino meso, pokazalo se dobro u lecenju psorijaze.Kostice od bundeve, oguljene presne ili pecene odlicno su sredstvo protiv crevnih parazita. I pored izuzetnih svojstava bundeva je slabo zastupljena u domacem jelovniku sto je prava steta. Lekovito delovanje: U narodnoj medicini se plod bundeve preporucuje kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma, narocito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike. Smatra se i da je odlicna dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabeticare (ako se tokom pripreme ne zasladuje), kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva ili one koji pate od krvavih proliva. Svima se preporucuje kuvana i pecena bundeva ili sveže ocedeni sok. U novije vreme otkriveno je da bundeva dobro cini i obolelima od psorijaze. Seme bundeve je, takode, lekovito i najcešce se preporucuje kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv decjih glista i pantljicare. Mogu ga uzimati i deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i stariji, kao i oni sa bolesnom jetrom. Seme bundeve olakšava tegobe obolelih od prostate koji treba da ga jedu svakodnevno. Posebno je pogodno seme bundeve golice, koje se kupuje u bio-radnjama i onim sa zdravom hranom. Ovo seme ne treba ljuštiti. A kada se ljušti seme obicne bundeve, treba paziti da se pri tom ne ukloni i ona tanka, sivo-zelenkasta pokožica na semenu, pošto se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka. U svetu se proizvode i neki lekovi za prostatu koji sadrže seme bundeve. Protiv glista i pantljicare: treba ujutru, na prazan želudac pojesti istucane semenke sa malo meda (može i bez njega), mala deca od 30 do 50 grama, ona veca od 30 do 150, a odrasli od 300 do 400 grama semenki. Dobro je da se posle pola sata popije kašike ricinusovog ulja i zatim ništa ne treba jesti niti piti bar nekoliko sati. Obolelima od psorijaze preporucuje se da u sezoni kada ima bundeve jedu pecenu ili kuvanu svakog dana, a mogu i da cede sok. Za lecenje rana, opekotina ili ispucale kože narodna medicina preporucuje mazanje uljem od semena bundeve (može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane). Obolelima od zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se da svakodnevno jedu po jedan obrok koji se sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka i koji je zacinjen kašikom-dve pavlake, ali bez soli. Za ublažavanje bolova od proširenih vena dobro je da se sveže strugana bundeva stavi kao oblog na obolela mesta i drži što duže. Osim sto daju dobro i ukusno ulje, semenke od bundeve veoma su lekovite i upotrebljavaju se za isterivanje pantljicare, olaksavaju mokrenje i pomazu kod uvecane prostate. Ako sami spremate semenke brzo ih posle pranjaosusite i ostavite na hladnom i suvom mestu. Kada se ljuste treba paziti da se ne skine sivozelena pokozica u njoj su najvredniji lekoviti sastojci. Deci se daje 150-200 grama sveze ociscenih semenki istucanih i pomesanih sa medom - odjednom, a odrasli uzimaju ujutru na gladan stomak 400 grama semenki. Posle pola sata treba popiti jednu kasiku ricinusovog ulja s crnom kavom. Nista drugo se ne jede. Ko ne moze da izdrzi neka uzme narendanu sargarepu. Bundeva skida bradavice Pazljivo uzeti prasnike iz sredine cveta bundeve, malo zgnjeciti i time trljati dvaput dnevno bradavicu. Ponavljati dok bradavica ne otpadne. Sok od bundeve Stoga je mnogo korisnije u svakodnevnoj ishrani putem raznovrsnog voca i povrca obezbediti zaštitu i preduprediti poremecaje. Tako, na primer, za zaštitu prostate treba obezbediti u svakodnevnoj ishrani: med, polen, seme bundeve... U napitke, kroz koje se obezbeduju vitamini i minerali, uvrstite i sok bundeve: limuntus - 2 kes - prirodni ekstrakt kajsije - 2 kes - voda - 7 lit - šecer - 2 kg - bundeva - 3 kg Ocišcenu bundevu staviti u šerpu i naliti vodu, kuvati dok bundeva ne omekša. Ispasirati bundevu sa tom vodom, dodati sve ostalo, izmešati da se istopi šecer i sipati u flaše

Nature’s Protection: Vlažna hrana za odrasle pse Adult Sensibile, bela riba, 400 gr Kompletna vlažna hrana za odrasle pse Pogodna za pse sklone problemima digestivnog trakta Pogodna za pse alergične na žitarice Sa belom ribom -bakalar 70% Bakalar je bogat proteinima i Omega 3 masnim kiselinama, za zdravu kožu i dlaku. Takođe sadrži i vitamine B12 i D Ne sadrži konzervanse, soju, žitarice, veštačke boje i pojačivače ukusa Dinamički mikronizovani klinoptilolit aktivno stimuliše zdravlje intestinalnog trakta i apsorpciju nutritienata. Zarobljava toksine koje proizvode bakterije u digestivnom traktu i ojačava prirodni imunitet organizma Sadrži ulje semena lana bogatog Omega 3 i Omega 6 masnim kiselinama što potpomaže optimalno funkcionisanje mozga i osigurava da dlaka i koža budu zdravi Obogaćena vitaminima i mineralima Pakovanje je hermetički zatvoreno, štiti od bakterija, lako za korišćenje i lako za otvaranje Ne sadrži žitarice i gluten te je pogodna za ishranu pasa sa osetljivim digestivnim traktom Naziv proizvoda Nature’s Protection: Vlažna hrana za odrasle pse Adult Sensibile, bela riba, 400 gr Šifra LENP756215 470,00 din. Kol Dodaj u korpu Dodaj u listu želja Dodaj za poređenje Ocenite proizvod Dostava Plaćanje Reklamacije Česta pitanja Kontakt Dostava Isporka proizvoda se obavlja putem Bex kurirske službe na Vašu kućnu adresu direktnim uručenjem. Isporuka se vrši u periodu 2-4 radna dana od dana naručivanja. Osnovna cena dostave je 280 din. Sve porudžbine koje stignu posle 12:00 časova, obrađuju se narednog radnog dana. Za porudžbine čiji je iznos preko 3500 dinara, obezbeđena je besplatna dostava. Pre uručenja kurir će Vas kontaktirati kako bi Vam najavio dolazak. Isporuka se ne obavlja subotom i nedeljom, za vreme verskih i državnih praznika. Porudzbine koje stignu petkom nakon 12h, subotom i nedeljom, obrađuju se u ponedeljak. REKLAMACIJE NA RAD KURIRSKE SLUŽBE Isporuku proizvoda obavlja Bex kurirska služba. Kvalitet isporuke zavisi isključivo od kurira koji isporuku vrši. Ukoliko niste zadovoljni kvalitetom usluge kurira, molimo Vas da nas obavestite o tome slanjem maila na [email protected] naznakom “Reklamacija na rad kurira” kako bi preduzeli mere da se usluga unapredi. Plaćanje Kada obavite kupovinu na svoju e-mail adresu dobićete predračun sa kompletnim iznosom aktuelne kupovine. Ukupan iznos aktuelne kupovine objedinjuje cenu poručenih proizvoda i trošak transporta. Pre isporuke proizvoda operater će vas pozvati kako bi izvršio potvrdu porudžbine. Plaćanje poručenih proizvoda možete obaviti na dva načina. Plaćanje po obavljenoj isporuci (pouzećem) Poručene proizvode možete platiti po izvršenoj isporuci robe. Plaćanje po isporuci robe se obavlja u gotovini kuriru koji je isporuku obavio. Kupac je dužan da plati nadoknadu za poručene proizvode u iznosu preciziranom u predračunu. Uplatom na tekući račun Poručene proizvode možete platiti avansnom uplatom na tekući račun Pet Marketa: 205-215070-25 Komercijalna banka, primalac Bookmark INT doo, Pera Ćetkovića 11j, Beograd. Plaćanje možete izvršiti standardnom uplatnicom u bilo kojoj pošti ili banci ili putem web bankinga. Isporuka poručenih proizvoda će se obaviti nakon evidentiranja uplate. Reklamacije Vašu porudžbinu, u skladu sa čl. 35. i čl. 36. Zakona o zaštiti potrošača (Službeni glasnik RS br. 73/2010) možete otkazati bez naknade (osim neposrednih troškova povraćaja robe) i bez navođenja razloga u roku od 14 dana nakon preuzimanja proizvoda. Reklamacije na proizvode se mogu podneti u slučaju kada je isporučeni proizvod neispravan, neodgovarajući ili isporuka nepotpuna. U slučaju reklamacije proizvode ćemo zameniti ili ćemo obaviti povraćaj novca u zavisnosti od Vašeg zahteva. U slučaju neodgovarajućeg proizvoda nadoknadu za troškove dostave snosi kupac, dok u slučaju neispravnog proizvoda ili nepotpune isporuke, troškove dostave snosi Pet Market. Shodno predhodno navedenom članu Zakona o zaštiti potrošača, Pet Market je u obavezi da u roku od 8 dana od dana podnošenja reklamacije odgovori na istu i u roku od 15 dana reši reklamaciju. Reklamacije možete izvršiti putem maila [email protected] sa naznakom Reklamacije ili pozivom našeg Korisničkog centra na broj 061-29-29-061 i 061-29-29-062. Adresa za prijem reklamacija je Pere Ćetkovića 11j, Beograd. Česta pitanja KAKO DA OBAVIM KUPOVINU? Nakon toga što ste odabrali proizvod i definisali potrebnu količinu, polje “Dodaj u korpu” će Vas uputiti u deo sajta predviđen za kupovinu. Biće Vam ponuđene dve opcije “Nastavi kupovinu” i “Obavi kupovinu”. Izborom opcije “Obavi kupovinu” sistem će zahtevati da se ulogujete u svoj nalog ili registrujete odnosno da kreirate nalog. Kreiranjem naloga ostavljate podatke od značaja za isporuku proizvoda. Nakon registracije ili logovanja, proces se nastavlja izborom načina dostave i načina plaćanja. Izborom opcija i jednostavnim klikom na “Poruči proizvode” kupovinu ste obavili. DA LI MOGU PROIZVODE DA PORUČIM PUTEM TELEFONA? Proizvode iz naše prodavnice možete poručiti i putem telefona pozivom našeg Korisničkog Centra 061-29-29-061 ili 061-29-29-062. Ukoliko se opredelite za ovu opciju poručivanja bitno je da unapred napravite spisak željenih proizvoda kako bi njihov tačan naziv mogli preneti našem operateru. Korisnički Centar radi od 11-18 časova radnim danima i od 11-15 časova subotom. KAKO DA ZNAM DA SU PROIZVODI KOJE SAM ODABRAO PORUČENI? Porudžbina proizvoda koje ste naručili biće potvrđena slanjem predračuna sa pojedinostima obavljene kupovine na vašu mail adresu. ŠTA U SLUČAJU DA PORUČENI PROIZVODI NE STIGNU NA MOJU ADRESU Pet Market isporuku proizvoda obavlja putem Aks kurirske službe. Svi poručeni proizvodi se narednog dana (nakon 24h od poručivanja) šalju na isporuku kupcu. Kurir koji isporuku obavlja dužan je da pre isporuke kupca pozove kako bi najavio svoj dolazak. Ukoliko nakon potvrde porudžbine od strane operatera proizvodi ne stignu u predviđenom roku za isporuku, pozovite Korisnički centar na broj 061-29-29-062. ŠTA U SLUČAJU GREŠKE U CENI? Uprkos našim velikim i konstantnim naporima za održavanje tačnosti i ažurnosti u unošenju promena, ponekada se dogodi da se poneki od preko 7.000 proizvoda u našoj prodavnici nađe sa pogrešnom cenom. Ipak, deo naše standardne procedure isporučivanja je i prethodna provera cena, tako da će eventualna greška biti ispravljena. Za bilo koja odstupanja u ceni (veća ili niža od stvarne), naš operater će Vas obavestiti prilikom telefonske potvrde porudžbine. ŠTA U SLUČAJU GREŠKE U CENI ISPORUKE? Kako isporuku poručenih proizvoda obavlja ovlašćena kurirska služba, postoji mogućnost pojave odstupanja stvarne od obračunate cene isporuke. Deo naše standardne procedure isporučivanja je i prethodna provera težine paketa i cene transporta. Ukoliko do odstupanja dođe, naš operater će Vas obavestiti o tome prilikom telefonske potvrde porudžbine. KOLIKA JE NAJVEĆA TEŽINA PAKETA? Težina paketa odnosi se na zbirnu težinu svih poručenih proizvoda. Maksimalna težina paketa definisana je na osnovu pravila o isporuci kurirske službe koja isporuku obavlja. U okviru Standardne i Ekspres dostave, maksimalna težina paketa je 50 kilograma. Ukoliko težina poručene robe prevazilazi maksimalnu težinu paketa (30 kg), roba se isporučuje u dva paketa. KAKO DA PRONAĐEM ARTIKAL KOJI MI JE POTREBAN? Na našem sajtu postoji veliki broj artikala, i svakim danom ih je sve više. Ukoliko znate šta tražite, jednostavno unestite jednu ili dve reči vezane za željeni artikal u polje za pretraživanje u gornjem levom uglu i kliknite na dugme “Pretraga”. Kada dobijete spisak rezultata, kliknite na naslov koji Vas interesuje ili polje “Detaljne informacije” i sajt će Vam prikazati stranicu sa detaljnim informacijama o artiklu. ŠTA JE ’’KORPA’’? Korpa predstavlja internet servis za kupovinu, koji Vam omogućava da kupujete po istom principu kao i sa ’’pravom korpom’’ u prodavnici. Klikom na dugme „Dodaj u korpu“ pravite spisak proizvoda koje želite da kupite i koji će se trenutno, nakon klika, pojaviti u vašoj korpi. Na taj način izabrani proizvodi biće zapamćeni dok nastavljate pregled sajta. Ubacivanje proizvoda u korpu Vas ne obavezuje da taj proizvod kupite, moguće je izbaciti proizvod iz korpe. U svakom trenutku možete pregledati sadržaj svoje korpe klikom na link ’’Moja korpa’’ koji se nalazi u gornjem desnom zaglavlju sajta. U ČEMU JE RAZLIKA IZMEĐU ’’KORPA’’ I ’’OBAVI KUPOVINU’’? Korpa služi da izaberete proizvode koje želite da kupite.Ubacivanje proizvoda u korpu Vas ne obavezuje da taj proizvod kupite. Međutim, kada se opredelite da odabrane proizvode kupite, funkcija ’’Obavi kupovinu’’ Vam to omogućava. Unošenjem informacije o kupcu, načinu isporuke, načinu plaćanja i klikom na dugme ’’Poruči proizvode’’ izavršili ste konačnu kupovinu proizvoda. ŠTA OMOGUĆAVA FUNKCIJA „UPOREDI PROIZVODE“? U toku kupovine često se srećemo sa dilemom za koji proizvod da se opredelimo. Funkcija „Uporedi proizvode“ proces donošenja odluke u mnogome pojednostavljuje. Omogućava paralelni pregled dva proizvoda, njihovih detaljnih informacija i cene. Primena funkcije je jednostavna. Dovoljno je da odaberete dva proizvoda, aktivirate funkciju „Uporedi proizvode“ i u prozoru za poređenje dobićete njihov paralelni pregled. ŠTA OMOGUĆAVA FUNKCIJA ’’MOJI FAVORITI’’? Kupovinu poizvoda prate potrošačke navike koje se odnose na konkretne proizvode koje kupujete i one koje bi želeli da kupite. Funkcija ’’Favoriti’’ Vam upravo to i omogućava: da kreirate spisak proizvoda koje često kupujete ili onih koje bi u jednom trenutku želeli da kupite. Jednostavnim klikom na dugme ’’Dodaj u favorite’’, proizvod postaje favorit. Odabrani proizvodi se čuvaju u folderu ’’Moji favoriti’’ i dostupni su Vam svakoj narednoj poseti Pet Marketa. Na taj način formirate vaš lični prodajni prostor u okviru prodavnice što Vam omogućava stalan uvid u izabrane proizvode i jednostavnu kupovinu bez suvišnih pretraga. Link ’’Moji favoriti’’ se nalaze u gornjem desnom uglu zaglavlja sajta. Funkcija ’’Favoriti’’ Vam ne omogućava dodatne popuste ili posebne ponude. Kontakt Korisnički centar: 061-29-29-061; 061-29-29-062; Operativni poslovi: [email protected] Marketing: [email protected] Ukoliko želite da nas kontaktirate putem direktne kontakt forme kliknite na sledeći link.

Hladno ceđeno ulje iz plodova i semena zimzelenog drveta Azadirachta indica Nim ulje nalazi primenu kod: -gljivičnih infekcija nokta praćenih lomnjenjem i ljuštenjem nokta -peruti, svraba kože glave i suvog temena -tretmana vaški, kao dodatak šamponima za vaške -za negu i duboku hidrataciju kože, naročito crvenila i iziritirane kože nakon izlaganja suncu Opis rvo Neem je poreklom iz istočne Indije, odnosno južnih Himalaja. Neem ili Margousier (Azadirachta indica) je sveto drvo. Tekst tradicionalne indijske medicine Ayurvede ( Brihat Samhita of Varahamihira) preporučuje sadnju Neema u blizini svake kuće, jer ga hinduistički spisi nazivaju „ Sarva Roga Nivarini- onaj koji leči sve bolesti“, a u narodu se zove „seoska apoteka“. Mahatma Gandi je vodio sastanke u ašramu Sabarmati ispod stabla nima, a jelo sa listovima nima je bilo deo njegove svakodnevne ishrane. Ovo tropsko drvo je rođak mahagonija, prilagođen je siromašnom tlu, podnosi visoke temperature i malo padavina i raste u sušnim područjima tropske Azije, Afrike, Australije, Meksiku, Indiji pa čak i u Evropi na Azurnoj obali. Može živeti 200 godina. Semenke nima se vade iz jezgra i hladnim ceđenjem se dobija ulje. Ulje nima je jakog mirisa ( na beli luk). U sastavu sadrži mononezasićene masne kiseline – najviše oleinska ( omega 9), polinezasićene -linolna kiselina ( omega 6) i od zasićenih masnih kiselina palmitinsku, stearinsku i arahidnu. Najvažnija komponenta nim ulja je azadirahtin A i nimbidin kojima ulje duguje svoje repelentne i antiparazitne kvalitete. Ulje nima deluje pre svega antibakterijski, protiv gljivica, repelentno ali može da dublje prodre u kožu i deluje protivupalno i regenerativno. Možete ga koristiti i nanositi na kožu, kosu ili nokte kod apcesa, akni, ekcema, šuge, parazitnih mikoza, infekcija kože, uboda insekata,peruti, vaški,psorijaze, upalnih procesa kože kao. Koristi se široko u poljoprivredi, za zaštitu životinja i biljaka. Možete napraviti šampon protiv vaški, tako što ćete u određenu količinu šampona dodati petinu ulja nima, dobro utrljati šampon u teme i kosu, ostaviti ga da deluje desetak minuta pre ispiranja kose. Takođe, možete napraviti masku za kosu protiv vaški: u 95 grama ulja nima dodajte 5ml uljs čsjnog drveta i ostavite preko noći, ujutru operite kosu. Ulje protiv bubuljica za lice: 8ml ulja nima i 2 ml etarskog ulja čajnog drveta, izmešajte i nanesite na bubuljicu ili čir. Losion protiv komaraca: 60ml ulja nima, 38ml ulja jojobe i 2ml etarskog ulja geranijuma. Nanesite na kožu pre izlaska u prirodu. U kozmetici, ulje nima se koristi zbog njegovog efekta hidriranja i dubokog prodiranja u kožu kao i dobijanja svetlijeg tena. Uvek koristite više ulja, razredite ga sa uljem slatkog badema i avokada, tako da trećina bude ulje nima.Ulje daje koži mekoću, ubrzava regeneraciju, dobro je za akne i protiv mrlja i fleka na koži i za suvu i iritiranu kožu. U preparatima za kosu, pomaže kod iritacije temena i dubinski čistu koren kose, prodire i omekšava i prirodno umiruje osetljivo teme. Oralna primena : isključivo uz strogi nadzor lekara jer oralno unešeno može biti toksično za bubrege, jetru i srce ako se uzima u većim količinama i dugoročno. Ne koristi se kod trudnica, dojilja i male dece. Ulje nima sadrži azadirahtin, koji je poznat po svojim insekticidnim svojstvima. Nim deluje na nervni i hormonski sistem insekata i to ih sprečava da se hrane i razmnožavaju. Može se koristiti na životinjama za odbranu od parazita ili kod zaražene kože ( krpelji i buve) za mačke, pse ili konje. Najčešće se roristi u razblaženju 1:10, ponekad i većim zavisno od slučaja, u obliku šampona ili ako su manja mesta zaraze može se naneti čisto ulje i ostaviti da stoji sat vremena na koži a potom isprati blagim šamponom.Kod mačaka se ostavi samo pola sata.Dezinfekcija štala i staja se može provesti isparavanjem ulja nima a da zaštitite životinje od muva i insekata poprskati pod i zidove staje. Kod parazita, kupajte životinju u vodi u koju ste dodali 20-30 kapi ulja nima. U poljoprivredi, koristite nim ulje da poprskate biljke jednom nedeljno ili po tlu kako biste sprečili najezdu puževa. Razređeno u vodi, nim ima efekte đubrenja ( folijarno đubrivo), pesticida, insekticida, repelenta na povrtnim, voćarskim i šumskim kulturama i prirodnog odbranbenog stimulatora. Njegova ovicidna i larvicidna svojstva omogućuju mu da utiče na polaganje jaja ženki određenih člankonožaca kao i mitarenje i rast larvi, čime se slabi otpornost ovih insekata. Ulje nima nije otrovno za toplokrvne životinje i ljude. Biološko delovanje nima je na preko 400 vrsta štetnih insekata, od kojih su neki otporni na hemijske pesticide, na primer: na stablu jabuke protiv pepeljaste vaši i lisne vaši u voćnjaku, na kupusarkama protiv kupusnog crva, virusa uvijanja lišća krompira (PLRV) i virusa Y mozaika krompira ( PVY), grinja, lisnih vaši, crne muve , stakleničke belice u stakleniku, na paradajizu protiv plamenjače, bele mušice, mineralca, lisnih vaši i tripsa itd. 1 litra nima se može rastvoriti u 50 litara vode. Za teranje puževa poprskajte po suvoj zemlji i nemojte posle zalivati odmah nakon toga.

Opis proizvoda Kinoa je žitarica koja potiče iz oblasti Anda u Južnoj Americi. Postoje tri vrste: crvena, bela i crna, i sve tri su izuzetne po svojim nutritivnim svojstvima i dobrobitima koje donose zdravlju. Kinoa se ubraja u žitarice, iako botanički gledeno nije žitarica. U stvari je reč o semenu biljke čiji je latinski naziv Chenopodium quinoa, a čiji „rođaci“ su cvekla i spanać. Ne sadrži gluten, pa je mogu slobodno koristiti i osobe koje pate od celijakije. Zašto spada u vrhunske namirnice Kinoa je odličan izvor esencijalnih nutrijenata kao što su kalcijum, gvožđe, fosfor, mangan, bakar, selen i većina vitamina B grupe. Jedna šolja kinoe sadrži čak 30% preporučene doze magnezijuma, koji posebno nedostaje ljudima koji se hrane na tipičan zapadnjački način. Kinoa se lako kuva – dovoljno je 10-20 minuta. Kad se skuva, po konzistenciji podseća na pirinač, ima prijatan, orašast ukus i odlično se uklapa u kuvana jela, predjela i salate. Ne sadrži gluten U svetlu najnovijih saznanja, mnogi se danas trude da smanje količinu glutena u svojoj ishrani, ili da ga potpuno isključe. Kinoa je pravi zgoditak za njih, jer ne sadrži gluten i bez problema je mogu jesti i osobe obolele od celijakija. A za razliku od prerađenih, industrijski proizvedenih bezglutenskih namirnica, kinoa je prirodna, celovita hrana sa mnogo drugih dobrih osobina. Potpuni izvor proteina Jedna od osobina kinoe koja je posebno važna vegetarijancima i veganima je to što sadrži veliku količinu proteina. Šolja kuvane kinoe sadrži oko 16% preporučenog dnevnog unosa proteina. A što je još važnije, ti proteini sadrže svih osam esencijalnih aminokiselina (koje telo ne sintetiše, već moraju da se unesu ishranom) što kinou svrstava u retke biljne izvore koji su potpuni u ovom pogledu. Biljni proteini su zdraviji od proteina životinjskog porekla, a potrebni su organizmu za rast i oporavak ćelija, konvertovanje energije i više. Dobra za zglobove Kinoa je posebno bogata aminokiselinom lizinom, a nedavna proučavanja su pokazala da konzumacija namirnica bogatih aminokiselinom lizinom može da dosta pomogne u obnovi hrskavice, zato što lizin učestvuje u obnovi kolagena, a to je glavni sastojak hrskavice. Obiluje biljnim vlaknima Šolja kuvane kinoe sadrži 21% preporučenog dnevnog unosa biljnih vlakana, što je dvostruko više od ostalih žitarica. Većina vlakana koje kinoa sadrži su nerastvorljiva, pa imaju laksativni efekat. Manja količina rastvorljivih vlakana koje sadrži u želucu stvara gel koji usporava varenje, što daje osećaj punoće, a takođe i doprinosi snižavanju “lošeg” holesterola u krvi. Zahvaljujući tim vlaknima kinoa ima relativno nizak glikemijski indeks, 54, što je čini pogodnom i za dijabetičare. Bogata kvercetinom i kempferolom Kinoa je odličan izvor dva flavonoida – kvercetina i kempferola, koja poseduju antiinflamatorna, antivrusna i antikancerogena svojstva. Jedno proučavanja, objavljeno u časopisu Neuropharmacology, pokazalo je čak da flavonoidi poseduju i antidepresivna svojstva, što čini kinou značajnom namirnicom za ishranu osoba koja pate od anksioznosti, depresije i ostalih oblika potištenosti. Pogodna za oporavak od stresa Kinoa spada u namirnice koje posebno preporučuju nutricionisti, holistički savetnici i velnes treneri tokom stresnih perioda u našem životu. Naime, bogata laknima i visokokvalitetnim proteinima, kinoa sadrži i magnezijum koji se lako usvaja, a koji opušta krvne sudove, poboljšava provođenje nervnih impulsa i održavanje nivoa kortizola (hormona stresa) pod kontrolom.

Kako Dijabeta čaj deluje? Dijabeta čaj za dijabetičare je jedinstven, namenski čaj za regulisanje šećera u krvi, koji u sebi sadrži, pored standardne mešavine biljaka i cimet. Zašto cimet? lgrom slučaja, pri jednom eksperimentu, američki naučnik Ričard Anderson, iz američkog Centra za istraživanja ishrane u Merilandu, utvrdio ja da 3 - 6 gr. cimeta dnevno pozitivno deluje na smanjenje nivoa šećera u krvi. Kod onih pacijenata koji su uzimali uredno cimet u toku nekoliko nedelja, nivo šećera ja spao za 20%, za razliku od pacijenata kojima u ishrani nije dodavan cimet. Bio je značajan broj pacijenata kojima je nivo šećera došao čak i na normalu. Posle prestanka uzimanja cimeta, nivo šećera kod pacijanata se vraćao na nivo pre eksperimenta. lz tog razloga, preporučujemo redovnu upotrebu Dijabeta čaja za dijabetičare, uz redovnu kontrolu nivoa šećera u krvi. Mahune pasulja imaju potvrđena lekovita svojstva. Bez semena i zrele, one su provereno sredstvo za smanjivanje šećera u krvi, protiv upale bubrega i mokraćne bešike. Borovnica je veoma cenjena u narodu kao lekovita. List se (ubran pre cvetanja) kao čaj u narodnoj medicini koristi za snižavanje šećera u krvi.Glikozid mirtilin, koji se nalazi u listovima borovnice, danas s pravom nazivaju biljnim insulinom. Nije zamena za lekove iz zvanične medicine. Koristi se kao dopuna lekovima zvanične medicine. Šta je sastav Dijabeta čaja? Mahuna pasulja, list breze, list borovnice, cimet. Prodijabet čaj ne sadrži arome, boje i aditive. Proizvedeno u skladu sa HACCP sistemom o bezbednosti hrane. Kako se koristi Dijabeta čaj? Jednu filter kesicu izvaditi iz omota i prelti sa 2 dl ključale vode i poklopiti. Nakon par minuta čaj piti nezaslađen i to 3 puta dnevno, pola sata pre jela. Preporuka za ishranu : Izbegavajte pojačan unos masne hrane (svinjsko meso, masno goveđe, mesne prerađevine, paštete, iznutrice). Povećajte upotrebu ribe, živinskog belog mesa, jagnjetine, posnog goveđeg mesa, teletine) Izbegavajte beli šećer, slatkiše, sokove. Koristite zaslađivače umesto šećera, na primer fruktozu ili prirodni zaslađivač STEVIA koji ne sdrži energetsku vrednost a glikemijski indeks je 0 Potrebu za šećerom zamenite sa voćnim obrokom Kao osnovu Vaše ishrane preporučujemo povrće (keleraba, kelj, mlada boranija, grašak, kupus, zelena salata, prokelj, brokoli, karfiol, paprika, paradajz, krastavac, plavi patlidžan, tikvice, spanać, celer, rotkvice) Potrudite se da unos hleba ne bude više od 150 g dnevno, a umesto belog uvedite crni, ražani, graham hleb, kukuruzni hleb, hleb od heljde Za mlečne proizvode koristite one sa niskim procentom masti (mleko 1,6% m.m., mladi nemasni sir, jogurt i kiselo mleko). Izbegavajte masne sireve, stari kajmak i kačkavalj Potrudite se da sebi obezbedite redovne obroke, koji nisu obilni – bar pet do šest obroka dnevno, od kojih su tri glavna i dve do tri užine. Neka obroci budu na svaka tri do četiri sata Ako ste gojazni, pokušajte da smanjite vašu telesnu težinu Budite fizički aktivni koliko to vaše godine dozvoljavaju. Šetajte 30 do 40 minuta dnevno. Pod fizičkom aktivnošću nesmatra se samo sport, već i aktivnosti kao što su rad u dvorištu, kući, ili kupovina, itd… Kako čuvati dijabetea čaj? Prodijabet čaj čuvati na suvom mestu. Rok trajanja: Označen na ambalaži. Pakovanje: kutijica sa 20 filter kesica neto težine 20g

Izdavač: Naučna knjiga, Beograd Godina izdanja: 1950. Povez: Broširan Format: 24 cm Broj strana: 423 Stanje: dobro - Veoma dobro (pečat na prvoj strani, na koricama vidljivi tragovi godina, unutrašnjost čista i kompaktna, povez odlično drži) Udžbenik „Povrtarstvo„ od prof. V. I. Edelštajna, namenjen studentima voćarsko-povrtarskih fakulteta u SSSR, spada u najbolja dela svetske literature ove oblasti. Iako je povrtarstvo kao praksa vrlo staro, ono se kao nauka razvilo tek u novije vreme i još do sada nije bilo obrađivano teorijski na potrebnom nivou. Otuda su u ranijoj povrtarskoj literaturi preovlađivala izlaganja materije u obliku pouka, uputstava, pa čak i recepata, što je bio glavni nedostatak ove literature. Ta materija je obrađivana bez dublje teorijske analize svih procesa proizvodnje na osnovu naučno-istraživačkog rada, a pitanja agrotehnike nisu rasmatrana s gledišta savremene biologije. Tek u novije vreme u literaturi posvećenoj povrtarstvu napušta se ovaj karakter :izlaganja i povrtarstvo se izlaže kao caučna celina. U ovom pogledu naročito se ističe udžbenik Povrtarstva prof. Edelštajna, čije je prvo izdanje štampano 1938 godine, a drugo 1944 godine. Za ovo delo prof. Edelštajnu je 1946 god. dodeljena Staljinova nagrada u znak priznanja za unapređenje poljoprivredne nauke i kolhozne i sovhozne prakse. U toku nekoliko desetina godina prof. Edelštajn se bavio uspešno naučnom problematikom iz povrtarstva. Ovo njegovo delo veoma se jako ističe među najvažnijim delima u svetu iz povrtarstva izloženim u obliku udžbenika, podesnom za spremanje studenata (Becker-Dillingen, Kjuz i Briz galov, Thompson, Stoičkov, Daskalov i Popov), jer je u njemu ostvaren postavljeni zadatak za što veće produbljivanje naučnih osnova povrtarstva. Kao takva ova knjiga može korisno poslužiti za stručno uzdizanje i naših kadrova, jer za povrtarstvo ona ima isti značaj kao i delo Prjanišnikova za posebno ratarstvo. Ovo delo prof. Prjanišnikova poznato je kao standardni udžbenik u svetu i prevedeno je i na naš jezik 1937 god. u Zagrebu. O knjizi prof. Prjanišnikova je naš napredni i talentovani drug Marko Hercigonja1 rekao da deluje na agronoma, uzdižući ga i široko mu otvarajući vidike. Ovako bi se moglo reći i za „Povrtarstvo“ prof. Edelštajna. Ovaj udžbenik preveden je i zbog toga, što su naša povrtarska praksa i nauka još uvek nedovoljno razvijene, bez potrebne mreže naučno-istraživačkih ustanova, te zato još ne pružaju mogućnost da se spremi univerzitetski udžbenik iz povrtarstva zasnovan na podacima naše prakse i naučno-istraživačkog rada. Tako se postupilo i u Sovjetskom Savezu u pogledu udžbenika iz povrtarstva. Prvo su preveli na ruski jezik: Handbuch des Gemusebaues od Veske Dillingen-a (1933) i Vegetable crops od N. S. Tompson-a (1933) pored prevođenja mnogih drugih publikacija iz strane povrtarske literature, pa su se onda tek pojavili originalni sovjetski udžbenici iz povrtarstva na univerzitetu. Zato ovo glavno preimućstvo pomenutog udžbenika, koje uzdiže disciplinu povrtastva na potrebnu naučnu biološku visinu, treba iskoristiti i pod našim uslovima i tek posle izdavanja prevoda, treba predviđati izradu originalnog udžbenika. Takvim svojim preimućstvima ovaj udžbenik, zasnovan na pravilnim biološkim postavkama, daće osnovu našim kadrovima za pravilno i sigurnije snalaženje pri rešavanju različitih problema u povrtarstvu kod nas, kao i za rasmatranje pitanja agrotehnike sa bioloških osnova. Zahvaljujući ovakvom načinu izlaganja gradiva ovo delo može nam poslužiti za ugled i orijentaciju prilikom izrade udžbenika i iz čitavog niza srodnih predmeta, jer je u njemu dosledno sproveden princip kompleksnosti nastave, zasnovane na nizu osnovnih i pomoćnih disciplina ,tako da se u njemu najuspešnije koriste ranije stečena teorijska znanja iz tih predmeta. Upoznavanje sa organizacijom i tehnikom krupne povrtarske proizvodnje na kolhozima i sovhozima u SSSR ima izuzetan značaj i za naše stručnjake U periodu prelaska naše poljoprivrede na viši stupanj — zadružni i državni sektor. Brzi tempo naše socijalističke izgradnje zatiče nas unekoliko nepripremljene u oblasti povrtarstva. Mi još nemamo nikakvih podataka, a kamo li proverenog iskustva, pod uslovima različitih rejona naše zemlje o povrtarskim plodoredima, o efikasnosti pojedinih vrsta mineralnih đubriva, o mehanizaciji povrtarske proizvodnje, o načinima njene organizacije pri nedostatku stajskog đubriva sa uvođenjem travopoljnih plodoreda, o normativima. potrebnog materijala za povrtarsku proizvodnju, kao i o povećanju produktivnosti od uloženog rada i investicija po hektaru i po toni proizvodnje. U nastojanjima za sticanje što solidnije spreme iz ove poljoprivredne grane našim studentima i svršenim agronomima može biti od velike koristi upoznavanje sa agrotehnikom i naučno-istraživačkim rad u SSSR, gde se čitav niz mera i metoda rada ispituje u širokoj mreži naučno-istraživačkih ustanova koje se oslanjaju na mnogobrojne kolhoze i sovhoze, od kojih mnogi vode ozbiljan naučno-istraživački rad u okviru poljskih laboratorija. Sve je ovo uticalo da se pristupi prevođenju ovog udžbenika. Eksperimentalni materijal iz biologije i agrotehnike povrtaskih useva u ovoj knjizi potiče uglavnom od samog autora i njegovih mnogobrojnih učenika, kako još od studentskih dana tako sa doktorskog kursa, što se u izlaganju gradiva i poimence navodi. Takav je slučaj, pored ostalih, i aspiranata E. I. Ušakove, čiji se ogledi za vreme trajanja doktorskog kursa citiraju u udžbeniku. Ona je stekla docnije poznato ime u struci i kao direktor čuvene Gribovske selekcione stanice za povrće prikazala mnoge velike rezultate mičurinske nauke iz oblasti povrtarstva na zasedanju VASHNIL-a 1948 god. Odeljak o energetici i konstrukciji prostorija za gajenje biljaka pod staklom, obrađen je u saradnji sa docentom E. D. Koroljkovim. Ovaj odeljak, kao i čitavo ostalo gradivo ima veliki metodološki interes, ali mnogobojni podaci iz energetike pod drugim klimatskim uslovima ne mogu biti iskorišćeni u onoj meri, kao što je slučaj sa biologijom i agrotehnikom povrtarskih useva. Prirodno, da pri korišćenju i primenjivanju pojedinih agrotehničkih mera treba voditi računa o razlici klimatskih i zemljišnih uslova između SSSR i naše zemlje. Ipak te razlike u izvesnoj meri nisu toliko velike, jer je i kod njih najmasovnija proizvodnja povrća skoncentrisana u Ukrajini i RSFSR, o čijim je uslovima autor najviše vodio računa, a na toj teritoriji se i gaje slične vrste povrća kao i kod nas. Imajući ove razlike u vidu, potrebno je da se rokovi setve i drugi datumi obavljanja različnih agrotehničkih mera pomere za 1, 1%, pa i dva meseca, kako bi odgovarali našim klimatskim uslovima. Polazeći od shvatanja, da krajnji cilj teorijskog i praktičnog izučavanja povrtarstva predstavlja ovladavanje metodama za postizanje maksimalnog prinosa i njegovog najboljeg kvaliteta prema predviđenom planu pri najvećem efektu od uloženog rada i investicija, pisac u opštem delu posvećuje veliku pažnju proučavanju uticaja kompleksa spoljašnjih uslova na biljno rastenje i razviće, a naročito njihovog uticaja na obrazovanje produktivnih organa i organa plodonošenja. Izlaganje biologije i agrotehnike povrtarskih useva u posebnom delu izvršeno je na uporedni način, To omogućava da se pojedine grupe povrća razrade kao celina, a pri tome izbegnu nepotrebna ponavljanja pri izlaganju agrotehnike svakog pojedinog useva, kod kojih se izlažu tada samo njihove karakteristične specifičnosti. Dobru stranu izlaganja gradiva predstavlja još i to, što se agrotehnika povrtarskih biljaka u zaštićenom prostoru ne odvaja u zasebnim poglavljima od agrotehnike na otvorenom polju, kao što je slučaj u drugim udžbenicima, što pisac obrazlaže time što je glavno biologija biljke i u jednom i u drugom slučaju. Prilikom prevođenja ovog dela velike teškoće zadavala je terminologija. koja kod nas i u oblasti povrtarstva nije dovoljno razrađena. Zbog toga su izvesni izrazi morali da se stvaraju, sa manje ili više uspeha. Iz ovog prevoda morao je izostati veći broj crteža, odnosno slika, zbog toga što ne odgovaraju našim prilikama ili nisu od većeg metodološkog značaja. Ovaj udžbenik ima i izvesnih manjih nedostataka: odsustvo naučnih naziva pojedinih vrsta i varijeteta povrća, biljnih bolesti, štetočina i korova i nerazrađivanje sistematike pojedinih vrsta povrća, izuzev luka i crvenog patlidžana. Sadržaj I DEO Opšte povrtarstvo I Stanje, perspektive i zadaci povrtarstva u SSSR 1. Značaj povrća za ishranu i vrste povrća 2. Podela povrtarskih biljaka prema organima koji se upotrebljavaju za hranu 3. Značaj fabričke i najjednostavnije prerade povrća 4. Karakteristika povrtarstva do Revolucije i njegovo razviće u SSSR posle Revolucije 5. Osobenosti gajenja povrća 6. Sezonski karakter proizvodnje povrća i zadaci povrtarstva II Priroda povrtarskih biljaka 1. Podela povrtarskih biljaka prema trajanju života i karakteru razvića 2. Postupnost procesa rastenja i plodonošenja 3. Uticaj geografokog porekla rodonačelnih formi, kao i nesvesnog i sistematskog odabiranja na biološke osobine povrtarskih biljaka 4. Periodičnost rastenja povrtarskih biljaka III Uslovi života povrtarskih biljaka 1. Odnos povrtarskih biljaka prema toploti 2. Odnos povrtarskih biljaka prema svetlosti 3. Ishrana biljaka ugljendioksidom 4. Vodni režim povrtarskih biljaka 5. Specifičnosti. režima ishrane povrtarskih biljaka 6. Pravljenje veštački pripremljene zemlje i zemljišnih smeša za gajenje povrća u staklarama i toplim lejama 7. Hranljivi prostor povrtarskih biljaka IV Opšti uslovi gajenja povrća u zaštićenom prostoru 1. Vrste zaštićenog prostora 2. Svetlosni režim prostorija za gajenje biljaka 3. Dopunsko električno osvetljenje u staklarama za zimsko gajenje rasada 4. Toplotni bilans zaštićenog prostora i principi obračuna potrebnog goriva 5. Toplotni efekt bioenergetskog materijala i toplotni režim tople leje 6. Režim vlažnosti u toploj leji 7. Gasovit režim u toploj leji 8. Tipovi toplih leja 9. Zagrevanje toplih leja tehničkom toplotom 10. Ventilacija prostorija za odgajivanje biljaka 11. Snabdevanje vodom i zalivanje prostorija za odgajivanje biljaka 130 12. Konstrukcija staklara 13. Uporedna vrednost različnih izvora zagrevanja V Osobenosti obrade zemljišta za povrtarske useve VI Seme i setva povrtarskih biljaka 1. Opšti pojmovi o semenu povrtarskih biljaka 2. Podela semena povrtarskih biljaka prema krupnoći 3. Uslovi za klijanje semena 4. Sposobnost povrtarskog semena da očuva klijavost 5. Uticaj predsetvene pripreme na bubrenje semena 6. Određivanje klijavosti semena 7. Energija klijanja semena 8. Temperatura neophodna za klijanje semena 9. Predsetveno jarovljenje semena 10. Stratifikovanje semena korenastog povrća i luka 11. Vreme i dubina setve VII Načini razmnožavanja povrtarskih biljaka. Rasad i njegova primena u povrtarstvu 1. Metod gajenja povrća iz rasada 2. Ostali načini razmnožavanja povrtarskih biljaka VIII Negovanje povrtarskih biljaka 1. Zaštita povrtarskih useva na otvorenom polju od mrazeva 2. Proređivanje kao mera za stvaranje povoljnog svetlosnog režima i režima ishrane 3. Mere borbe protivu korova 4. Okopavanje 5. Zasenjivanje (mulčiranje) 6. Mere borbe protivu štetočina i bolesti IX Združeni usevi X Plodored u povrtarskoj proizvodnji 1. Osnovna načela sastavljanja plodoreda 2. Značaj prethodnika u plodoredu 3. Tipovi povrtarskih plodoreda II DEO Agrotehnika povrtarskih useva na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru I Povrće grupe kupusa — kupus, kelj-pupčar, lisnati kelj, karfiol i keleraba 1. Biološka karakteristika biljaka iz grupe kupusa 2. Odnos biljaka iz grupe kupusa prema kompleksu uslova 3. Dinamika razvića raznih sorti kupusa s belom glavicom 4. Hranljivi prostor kupusa 5. Sorte kupusa s belom glavicom 6. Mesto kupusa u plodoredu 7. Đubrenje kupusa 8. Proizvodnja rasada 9. Obrada zemljišta 10. Sađenje kupusa 11. Negovanje kupusa 12. Berba kupusa 13. Proizvodnja semena kupusa 14. Osobenosti gajenja drugih vrsta iz grupe kupusa 15. Karfiol II Korenasto povrće 1. Značaj korenastog povrća 2. Biologija korenastog povrća 3. Morfologija i anatomija zadebljanog korena 4. Odnos korenastog povrća prema kompleksu uslova 5. Mesto korenastog povrća u plodoredu. Opšti metodi gajenja 6. Negovanje korenastog povrća 7. Berba korenastog povrća 8. Osobenosti agrotehnike pojedinih vrsta korenastog povrća III Lukovi 1. Botaničke vrste gajenih lukova 2. Biologija crnog luka 3. Odnos crnog luka prema kompleksu uslova 4. Štetočine i bolesti crnog luka 5. Sorte crnog luka 6. Načini gajenja luka 7. Beli luk 8. Praziluk 9. Aljma 10. Vlašac IV Krtolasto povrće 1. Krompir 2. Čičoka V Povrće s plodovima — crveni patlidžan, plavi patlidžan i paprika 1. Uporedna karakteristika povrća s plodovima 2. Crveni patlidžan Biološke osobine crvenog patlidžana Odnos crvenog patlidžana prema kompleksu uslova Sorte crvenog patlidžana Proizvodnja rasada crvenog patlidžana Agrotehnika crvenog patlidžana na otvorenom polju Gajenje crvenog patlidžana u staklarama Gajenje crvenog patlidžana u toplim lejama 3. Plavi patlidžan 4. Paprika VI Povrće iz familije tikava — krastavci, dinje, lubenice i tikve Botanička karakteristika povrća iz familije tikava A. Krastavci 1. Biološke osobenosti krastavca 2. Odnos krastavaca prema kompleksu uslova i đubrenje krastavaca 3. Agrotehnika krastavaca 4. Načini gajenja krastavaca na otvorenom polju 5. Gajenje krastavaca u staklarama i toplim lejama B. Bostan i tikve — lubenice, dinje i tikve 1. Biološke osobenosti bostana i tikava 2. Opšte metode agrotehnike bostana i tikava 3. Osobenosti gajenja bostana i tikava pod uslovima navodnjavanja 4. Sorte dinja i lubenica 5. Tikve i tikvice VII Mahunjače — grašak, boranija i bob 1. Biologija mahunjača 2. Sorte mahunjača 3. Načini gajenja povrtarskih mahunjača VIII Kukuruz šećerac 1. Istorija gajenja i biološke osobenosti kukuruza 2. Osobenosti agrotehnike kukuruza 3. Sorte kukuruza IX Gajenje zeljastog lisnatog povrća 1. Biološke osobenosti zeljastog lisnatog povrća 2. Salata 3. Spanać 4. Mirođija 5. Rotkvica 6. Lisnata cikorija (pagur salata) X Višegodišnje povrće — špargla, rabarbara, artičoka i estragon 1. Špargla 2. Rabarbara 3. Artičoka 4. Estragon XI Pečurke 1. Vrste i biologija pečurki 2. Agrotehnika pečurki XII Osobenosti agrotehnike povrtarskih useva na poljima navodnjavanja XIII Organizacija i metodi naučno-istraživačkog rada u povrtarstvu 1. Zadaci i organizacija naučno-istraživačkog rada 2. Postavljanje problema naučnog istraživanja 3. Metodika naučno-istraživačkog rada 4. Specifičnost metodike vegetacionih ogleda u povrtarstvu 5. Obračunavanje prinosa 6. Kritička ocena pojedinih rezultata ogleda 7. Uvođenje postignutih rezultata u proizvodnju

Opis UVOD Srbija je lepa zemlja koja ima na hiljade i hiljade hektara neobrađenog poljoprivrednog zemljišta. Iz nebrojenih i nerazumljivih razloga te plodne površine su zaparložene. Srbija je takođe zemlja koja ima preko milion nezaposlenih a i veliki broj zaposlenih koji su ispod minimalca ili platu nisu dobili više meseci. U Srbiji ima na hiljade seoskih domaćinstava u kojima niko ne živi sa okućnicama na kojima umesto povrća raste korov. Da li sve to, može da se promeni? Naravno da može! Ovde nije u pitanju državna agrarna politika ovde je u pitanju inicijativa pojedinca, građanina. U zemlji u kojoj je pijaca mnogo skuplja, ne samo u odnosu na zemlje regiona, već i evropske zemlje postavlja se pitanje zašto građani nemaju želju da svoj život promene, obogate, doprinesu sebi i svojoj zemlji. Zar nije Kenedi svojevremeno poručio Amerikancima (parafraziram): Ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas, nego se zapitajte šta vi možete da uradite za nju. Rešenje u Srbiji nam je takoreći ispred nosa. Da li je perspektiva beskonačno čekanje na birou rada ili obijanje šaltera socijalnih službi za kakvu takvu pomoć bolja od preuzimanja inicijative i sopstvenim radom doprinositi svom boljem životu. Ili, da li nam je mala plata izgovor da svakodnevno bogoradimo i kukamo kako nemamo od čega da deci kupimo najosnovnije namirnice!? U okolini velikih gradova ima mnogo obradivih površina koje vlasnici iz raznih razloga ne mogu da obrađuju. Renta na korišćenje ove zemlje bila bi skoro simbolična ako bi se neko odlučio da se pozabavi njom, kultiviše je, posadi voćnjak ili počne sitan baštovanski, takoreći kućni, posao. Kućni – za potrebe domaćinstva ne za iznošenje viškova na zelenu pijacu, no, a zašto da ne i to. Upućeni tvrde da se dinar uložen u baštovanstvo može desetostruko vratiti. Na par ari može da se zaseje desetak kultura i da se tokom sezone zaboravi na odlazak na pijacu po: crni i beli luk, krompir, paradajz, blitvu, crvenu rotkvicu, tikvice, šargarepu, peršun, grašak, boraniju... Višak proizvedenog može da se podeli sa prijateljima ili ostavi u zamrzivač ili pak preradi u zimnicu. Ako se doista dinar uložen u baštovanstvo desetostruko isplati, onda što ne bi izveli malu računicu šta je sve i koliko novca potrebno da bi se bavili ovim nadasve zanimljivim, zdravim i korisnim hobijem. Osnovni alat za obradu manjih površina je: ašov, motika, grabulja i eventualno, ali i ne nužno lopata i vile. Cena svih pet alatki, novih sa držalicama, ne prelazi 2500.00 dinara. Za seme ili rasad za povrće koje smo gore u tekstu naveli nije potrebno odvojiti više od 4000.00 dinara. Godinama je kesica semena 30.00 dinara, 10 kg semenskog krompira oko 800.00 dinara, crnog luka - 1 kg arpadžika 250.00 dinara, ½ kg graška 300.00 dinara, 1 kg belog luka oko 600.00 dinara, rasad paradajza 30.00 dinara po komadu, rasad paprike 10.00 dinara po komadu... Dakle za početno ulaganje potrebno je oko 6500.00 dinara, dobra volja i želja i rezultati neće izostati. Naravno ovde ne računamo hemikalije. Hemikalije brišemo iz troškovnika jer se kod organski gajenog voća i povrća one isključuju. To što ćemo ušparati popriličnu sumu novca koju bi odvojili za hemikalije je najmanja ušteda. Najveća ušteda je što će se proizvesti zdravo voće i povrće, možda na oko ne baš najlepše, ali, koga za to briga kada je zdravo, ukusno i pre svega prirodno. Ne treba zanemariti ni zdravstveni aspekt bavljenja baštovanstvom. Urbani život (računari, televizija) utiču na naš vid. Boravak u zelenilu odmoriće i oporaviti umorne oči. Boravak na svežem vazduhu neprocenjivo će uticati na sve vitalne organe kojima je kiseonik posle boravka u veštačkim kancelarijskim uslovima preko potreban. Čupkanje trave kod organskog gajenja povrća ne samo da će smanjiti stres nego ga i izlečiti već posle jedne sezone koja traje od ranog proleća do kasne jeseni. Zdrava organska hrana koja se ovom prilikom može proizvesti iznenadiće organizam. Po prvi put deca mogu osetiti miris i ukus „pravog“ paradajza toliko različit od kupovnog iz supermarketa koji je neprirodnog ukusa. Zamislite zelenu salatu koja hrska pod zubima a prisetite se one ogromne, prelepe iz supermarketa koju dok jedete imate utisak da žvaćete najlon kesu. U trci za većom zaradom veliki proizvođači ne mare za zdravlje konzumenata njihovih proizvoda. Besomučno ih prskaju hemikalijama kako bi dobili što lepši, veći i zreliji plod pre vremena koje zahtevaju prirodni procesi. Svi ti otrovi se talože u organizmu i izazivaju niz opakih bolesti koje uglavnom imaju tragičan ishod. Cilj ovih knjiga, od kojih je ova tek prva, je da vam predoči iz prve ruke da se uz malo ulaganja i malo dobre volje i želje može poprilično uraditi. Glavni junaci su Dragana i Stevan, koji su u zimu 2012. godine ušli u porodični zapušten plac i rešili da stvar uzmu u svoje ruke i sve iz korena promene. Naslov: Baštovanski dnevnik knjiga 1 Izdavač: Креативна радионица Балкан Strana: 107 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2014 ISBN:

Herbicid u obliku koncentrata za emulziju – EC, smeđe boje Aktivna materija: KLETODIM NAPOMENA: (Ova napomena je nezvaničnog karaktera) Rafal je preparat koji ima istu aktivnu materiju, količinu aktivne materije i istu formulaciju kao preparati Lector Super, Kletox... On (Rafal) može da uradi isti posao kao pomenuti preparat. Uporedite cene klikom na preparat označen crvenom bojom. PRIMENA: RAFAL 120 je selektivni, translokacioni herbicid koji se koristi za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih uskolisnih korova u usevima soje, suncokreta, lucerke, krompira, šećerne repe, graška, paprike, paradajza, dinje, lubenice, krastavca, crnog i belog luka, pasulja, kupusa i mrkve, u količini: 0,8 l/ha (8 ml na 100 m2), za suzbijanje jednogodišnjih uskolisnih (travnih) korova, kao što su crvena svračica (Digitaria sanguinalis), proso korovsko (Echinochloa crus-galli), vrste iz roda Setaria (muhari) i divlji sirak iz semena (Sorghum halepense) 1,2 l/ha (12 ml na 100 m2) za suzbijanje višegodišnjih uskolisnih (travnih) korova, kao što je sirak divlji iz rizoma (Sorghum halepense) 2 l/ha (20 ml na 100 m2) za suzbijanje višegodišnjih uskolisnih (travnih) korova, kao što je pirevina obična (Agropyrum repens) Primenjuje se posle nicanja useva, kada su korovi u fazi 2-5 listova. Utrošak vode: 200 – 400 l/ha (2-4 l na 100 m2). Maksimalni broj tretiranja u toku godine na istoj površini u toku godine: jednom. MEŠANjE SA DRUGIM SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILjA: Mogućnost mešanja (kompatibilnost): Može se mešati sa većinom insekticida i fungicida. Pre mešanja sa drugim preparatima, posebno različitih formulacija proveriti njihovu kompatibilnost. Nemogućnost mešanja (inkompatibilnost): He meša se sa herbicidima za suzbijanje širokolisnih korova. KARENCA (vreme između poslednje primene preparata pre berbe, odnosno žetve): Obezbeđena vremenom primene - soja, suncokret, lucerka, krompir, šećerna repa. 30 dana - grašak, paprika, paradajz, dinja, lubenica, krastavac, crni luk, beli luk, pasulj,kupus i mrkva. RADNA KARENCA (vreme u kome nije dozvoljen rad u polju i zaštićenom prostoru): Obezbeđena sušenjem depozita (do 6 časova posle tretiranja). Obavezno pročitati originalno uputstvo proizvođača.

O knjizi: Istorija je... (a) gomila gluposti (b) košmar iz kog želim da se probudim (c) zaražena lažima kao uličarka sifilisom Uparite: (1) Stiven Dedalus (Odiseja Džejmsa Džojsa) (2) Henri Ford (3) Artur Šopenhauer Ispostaviće se da odgovor ne mora biti glupav, košmaran ili zaražen. Najinteresantniji događaji naše prošlosti su, zahvaljujući Mentalnoj_higijeni, izdvojeni i prikazani u punom sjaju. Kombinacija manje poznatih priča i neverovatnih - ali istinitih - činjenica, upoznaće vas, uz smeh do suza, sa prvih 60 000 godina naše civilizacije. Imajte na umu - istina ne mora da bude dosadna. Kome je knjiga namenjena: Siromašnima: Siromašni su tamanili živinu, domaću i divlju, znači: patke, guske, čaplje, prepelice, pelikane i ždralove. Ribe je u Nilu bilo u izobilju, pa je verovatno predstavljala glavni izvor proteina u ishrani širokih narodnih masa. Osnova popularnih specijaliteta bili su grgeč, som i cipal. Za dezert su jeli voće - smokve, urme, nar, grožđe i lubenice. Ljubiteljima leda za viski i ostale namene: 10 000 g.p.n.e. Led na polovima počinje da se topi i podiže nivo mora za 30 m. Pripitomljivačima: Arheolozi tvrde da su ljudi pripitomili pšenicu pre, otprilike, jedanaest hiljada godina - mada se slobodno može reći da je pšenica pripitomila ljude. Kako god zvučalo, to ostaje pitanje zbog kog se evolucioni biolozi češkaju i gde ih ne svrbi. Onima koji veruju: Većina ranih religija bila je politeistička (višebožačka), što znači da bi sledbenici trebalo da pogode raspoloženje određenog boga ili boginje ne bi li im se dodvorili žrtvovanjem dragocenosti, životinja, pa i ljudi, ako zagusti. Previše pažnje jednom bogu budi ljubomoru ostalih, koje, takođe, valja pridobiti molitvom i žrtvom. Onima koji ne vole istoriju: Ako je nešto dosadno, onda to može da bude istorija. Ali, samo ako je ispričana dosadno. Ako je ispričana kao u ovoj knjizi, istorija će i lošim đacima postati veoma zanimljiva. Onima koji vole da sade i seju: Da bi se osigurali od "gladnih godina" poljoprivrednici su se u vreme blagostanja odricali dela prinosa, koji su čuvani za "ne daj bože". Delovi iz knjige: Glavno jelo - Školjke Ako je išta sigurno, to je da smo mi, ljudi, stalno gladni. Kada je savremeni čovek (homo sapiens sapiens), pre više od šezdeset hiljada godina, napustio Afriku da pokori planetu, naseljavao se blizu izvora hrane, pa su plodne oblasti postale naseljenije; neke grupe su nastanile šume, jer su volele da se igraju lova, a druge su izabrale livade sa krdima stoke. U Meksiku kamenog doba stanovnici obala su hiljadama godina opstajali zahvaljujući školjkama, pa su za sobom ostavili gomilu praznih ljuštura. Delimo se - Zemlja je mala Takođe je sigurno: ne volimo da delimo. Plemena su se neprestano borila za teritoriju, te su neka potisnuta u manje prijateljsko okruženje - ali su nomadi naučili da izvuku najbolje iz oskudnih resursa. Arapi su pokorili prostrano arapsko poluostrvo pripitomivši i eksploatišući izdržljivu pustinjsku "lađu" - kamilu koja ih je nosala od jedne do druge oaze. U centralnoj Aziji su se odlučili za konje i ovce i lutali hiljadama kilometara u potrazi za dobrom ispašom. Inuiti su naučili da prave kuće od leda. ŠTA SE ZGODI KAD SE 2 500 000 g.p.n.e. Homo habilis, prvi pračovek, koristi kamena oruđa u Africi. 2 000 000 g.p.n.e. Razni praljudi se šire planetom. 1 500 000 g.p.n.e. Humanoidi ovladavaju vatrom. 300 000 g.p.n.e. Neandertalci žive u Evropi. 150 000 g.p.n.e. Sahara je bogata žitnica. 130 000 g.p.n.e. Moderan čovek, Homo sapiens sapiens, pojavio se u Africi. 60 000 g.p.n.e. Homo sapiens sapiens, se raširio po celoj planeti. 10 000 g.p.n.e. Led na polovima počinje da se topi i podiže nivo mora za 30 m 9000 g.p.n.e. Natufijanci počinju da se bave zemljoradnjom. 7500 g.p.n.e. Nastaju prvi gradovi - Čatal Hujuk i Jerihon. 5300 g.p.n.e. Sahara postaje pustinja. 5000 g.p.n.e. Čatal Hujuk i Jerihon napušteni su pod misterioznim okolnostima. 4500 g.p.n.e. Osnovani su prvi sumerski gradovi, Eridu i Ur. 4000 g.p.n.e. Osnivanje prvih gradova u Egiptu. 3100 g.p.n.e. Egipat se ujedinjuje pod faraonima i postaje prva država na svetu. 3000 g.p.n.e. Početak prve kineske Lungšanske kulture 2600 g.p.n.e. Procvat Harapan civilizacije u dolini reke Ind. 2530 g.p.n.e. Egipćani završavaju Veliku Keopsovu piramidu. 2200 g.p.n.e. Amoriti osnivaju Vavilon. 1900 g.p.n.e. Vladavina prve kineske dinastije Xia. 1750 g.p.n.e. Avram prelazi iz Ura u Hanan. 1700 g.p.n.e. Kraj Harapanske civilizacije. 1600 g.p.n.e. Indo-evropljani osnivaju hetitsko i Mitani kraljevstvo u Mesopotamiji. ŠAMARANJE Za vreme Akitu festivala, kojim je obeležavana nova godina, kraljevi Vavilona imali su posebnu ulogu: da popiju šamar. Ovaj ritual je predstavljao ceremonijalno pročišćenje grada; prema protokolu, kralj ulazi u hram vrhovnog boga Marduka i izjavljuje da prethodne godine nije uradio ništa pogrešno, npr. udario nekog od svojih podanika. Tada bi mu vrhovni sveštenik odalamio šamarčinu! Ako kralju, od ničim zaslužene kazne, zasuze oči - znači da govori istinu. U tom slučaju, što se Marduka tiče, može da vlada i sledeće godine. Sveštenik kontroliše zrna pšenice Da bi se osigurali od "gladnih godina" poljoprivrednici su se u vreme blagostanja odricali dela prinosa, koji su čuvani za "ne daj bože". Hrana je skladištena u ogromnim silosima, građenim od kamena ili zemljanih cigala, takozvanim semenicima. Dužnost sveštenika bila je da vode računa o tome koje je zrno od došlo od kog zemljoposlednika. Egipat: Pobednik takmičenja za prvu veliku državu Egipat se najčešće pominje kao prva svetska civilizacija, iako su njegovi gradovi nikli nešto kasnije u odnosu na sumerske, negde oko 4000 g.p.n.e. Ipak, par stotina godina je zanemarivo u ovim razmerama, a i kad je reč o dimenzijama, Egiptu se mora skinuti kapu. Oko 3100. g.p.n.e. Egipat postaje mega država, ujedinivši skoro pet stotina milja od Mediterana do prve katarakte (vodopada) na Nilu. Faraoni koji su njime upravljali bili su daleko najmoćniji ljudi na planeti, a njihova moć dosezala je daleko više od moći sumerskih kraljeva. NEOČEKIVANO OČEKIVANA ISHRANA Obični egipćani pravili su buter, a izgleda i neku vrstu sira, mada njegov sastav, kao i ukus, ostaju zagonetka. Od povrća su ljuštitli repu, krastavac, slatki luk, rotkvice, beli luk, cveklu, leblebije, pasulj, praziluk, sočivo i zelenu salatu. Bogatiji su klopali i meso - govedinu, ovčetinu, antilopetinu, gazeletinu, jaretinu i hijenetinu. (Svinjetinu su izbegavali, jer su verovali da prenosi lepru). Siromašni su tamanili živinu, domaću i divlju, znači: patke, guske, čaplje, prepelice, pelikane i ždralove. Ribe je u Nilu bilo u izobilju, pa je verovatno predstavljala glavni izvor proteina u ishrani širokih narodnih masa. Osnova popularnih specijaliteta bili su grgeč, som i cipal. Za dezert su jeli voće - smokve, urme, nar, grožđe i lubenice. Kina i zid Prvi kineski gradovi niču kao delovi Lungšan kulture, civilizacije kamenog doba, koja je bivstvovala, grubo rečeno, između 3000 i 1500. g.p.n.e., a predstavljalo ju je pedesetak gradova duž Žute reke. Lungšanci su svoje gradove okruživali jarcima i zidinama od nabijene zemlje. Neki gradovi su imali zidine duže odšest i po kilometara. Oduvek su Kinezi gradili impresivna utvrđenja oko svojih gradova - a, istini za volju, kineska reč za grad (čeng) potiče od reči "zid". Harapanci, ko ume da pročita ovo Ne zna se mnogo o harapanskoj civilizaciji koja je cvetala oko 2600. g.p.n.e., u dolini reke Ind, na teritoriji današnjeg Pakistana i Indije. Ono što se zna, itekako je vredno pomena, jeste da su bili neverovatno dobro organizovani. Mohendžo-daro je dobar primer. Kao i sumerski gradovi, bio je sagrađen od zemljanih cigli i drveta. Naseljavalo ga je, otprilike, trideset pet hiljada stanovnika koji su, po svemu sudeći, veoma cenili čistoću, budući da su imali kanalizaciju, akvadukte koji su dovodili vodu do gradskih fontana i javna kupatila sa podzemnim bojlerima. Mreža, dobro planiranih, širokih ulica delila je grad na stambene i trgovinske delove. Mohendžo-daro je imao veliki ambar, javni bunar i impresivno gradsko utvrđenje. Imao je i dve velike dvorane za javne skupove. Glad je super motivator Pšenica je rasla sama od sebe jer je zemlja bila carstvo obilja, daleko izdašnija nego danas, ali to nije dugo trajalo. Pre oko trinaest hiljada godina, hladni talas, nazvan mlađi trijas, prouzrokovao je sušu. To nije obradovalo Natufijance: kako je biljni svet naglo zgasnuo, tako su i polja divlje pšenice iščezla sa lica zemlje. Žetva je dramatično umanjena i nastupila su masovna gladovanja. Glad je odličan motivator, pa su Natufijanci našli načina da maksimalizuju prinose. Pažljivo su, od svake žetve, izdvajali deo semena namenje setvi i savladali osnove oprašivanja i ukrštanja sorti. Selektivnim uzgojem podsticali su željene osobine kao što su krupniji, bogatiji klas, sa tanjom ljuskom i manje otpatka. Naslov: Smešna istorija sveta - 2. izdanje Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 402 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: cm Godina izdanja: 2015 ISBN: 978-86-7310-445-4

Crna Zimska Rotkva Seme - Raphanus sativus var.major Cena je za pakovanje od 3.000 (20g) Semena. Rotkva sadrži natrij, kalij, magnezij, vitamine, nigrosin, raphanol, sumporne heterozide, od kojih potječe Ijutina i miris. Dobro je jesti rotkvu čim se pojavi neka zaraza. Rotkva (Raphanus sativus) nije rotkvica! To su ustvari dvije podvrste jedne te iste botaničke vrste i u proizvodnji se javljaju kao dvije povrtnice. I jedna i druga se uzgajaju radi zadebljalog korijena. Međusobno se razlikuju po tome što je rotkvica jednogodišnja biljka koja u istoj godini cvate i daje sjeme, korijen joj je sočniji, mesnatiji i nešto sitniji, po obliku je okrugao, meso je bijelo ili crvenkasto-bijelo. Rotkva je dvogodišnja biljka koja u prvoj godini stvara lisnatu rozetu, a u drugoj sjeme. Bogatija je mineralima i mineralnim tvarima, naročito vitaminom C, zahtjevi su joj manji prema tlu na kojem se uzgaja, te ne traži posebnu obradu tla. Meso joj je bijelo, korijen okrugao i vretenast. Šta sadrži Obje biljke su tipične biljke „dugog" dana. Najpoznatije sorte rotkve su „zimska crna" i „zimska bijela". U medicini se koristi crna rotkva iako nema nikakve značajne prednosti pred bijelom rotkvom. Rotkva sadrži natrij, kalij, magnezij, vitamine, nigrosin, raphanol, sumporne heterozide, od kojih potječe ljutina i miris. Ne preporuča se učestalo uzimanje rotkve u većim količinama koje škode bubrezima. No, rotkvu je dobro jesti čim se pojavi neka zaraza. Danas se rotkva najviše koristi kod poremećaja rada jetre i žučne vrećice. Pokazalo se da kura iscjetkom soka crne rotkve pospješuje proizvodnju žuči, povećava njezinu protočnost, razlaže kamenac i uravnotežuje rad žučne vrećice - koja, stežući se, potiskuje kamenac pomiješan sa žučnom tekućinom prema crijevima, na koji način se često pridonosi prestanku zatvora (konstipacije). Sok crne rotkve ispire žučnu vrećicu, no prije podvrgavanja toj kuri valja se svakako posavjetovati sa liječnikom. Sok od rotkve bolje se podnosi ako mu se doda malo toplog mlijeka. UPOZORENJE: Ova kura može izazvati neželjenu popratnu pojavu opasne krize jetrenog proljeva. U tom slučaju ODMAH PRESTATI UZIMATI CRNU ROTKVU! Šta liječi 1 svježe naribana rotkva pomiješana s uljem i limunovim sokom koristi se kao salata. Ne smije se soliti! 2 Može se jesti zaslađena medom. Pomaže u slučajevima zatvora stolice, pokvarenog želuca, slabog teka, bolesne jetre, različitih pjega po licu i prištića na koži. 3 Rotkva olakšava mokrenje i ublažava nadutost trbuha, pa se zbog toga upotrebljava protiv vodene bolesti, bolesti bubrega i mokraćnog mjehura, osobito protiv kamenaca i teškoća pri mokrenju. U tu svrhu pije se njezin sok ujutro natašte i navečer prije spavanja. 4 U slučaju hripavca i bronhitisa omekšava sluz i olakšava iskašljavanje. 5 Kao sredstvo za jačanje funkcije dišnih organa, iskašljavanje bronhijalnog sekreta i kao sredstvo za umirenje, naročito kod problema sa upalom bronha, kašlja i astme korisna je crna rotkva. 6 Ona je izvrstan antiskorbutik, stimulans u otklanjanju umora, anemije ili preopterećenosti kod male djece i odraslih. 7 Njezina diuretička svojstva - tjera na mokrenje - priznata su u borbi protiv bolova što ih izazivaju artritis, artroza, reuma i giht. Sirup od rotkve Sirup se dobiva tako da se rotkva sitno izreže ili nariba, posipa žutim šećerom ili prelije medom i ostavi da stoji četiri sata, a zatim se iscijedi. Odrasli uzimaju dvije-tri, a djeca jednu kafenu kašiku svaki sat vremena. Ako se vodi u kojoj se kuhala rotkva doda polovica količine meda, pa se još jednom prokuha, pije se svaki sat po jedna velika kašika protiv astme i za odstranjivanje sluzi iz grla, dušnika i prsiju. Upotrebljavati se mora samo svježe naribana rotkva, jer stajanjem gubi ljekovitost. Bolja je što je ljuća. Tonik za kašalj i pluća Tonik crne rotkve koristan je kod plućnih oboljenja i kašlja; korijen crne rotkve zajedno sa korom narezati na fine kriške i posložiti ih u zdjelu za salatu. Svaki sloj posebno pošećeriti, po mogućnosti, smeđim šećerom u prahu. Posudu prekriti kuhinjskom krpom i ostaviti 24 sata. Dobiveni sirup pažljivo procijediti i pohraniti ga u hermetički zatvorenu bočicu. Tokom dana ravnomjerno uzimati četiri-pet supenih kašika, a kuru provoditi toliko dugo dok se ne pokaže korisnom. Pripravljeni tonik služi i za jačanje; maloj djeci dozirati najviše tri kašike dnevno tokom jednog mjeseca. Sok protiv glista Gliste u djece mogu se liječiti mješavinom biljnih sokova: iscijediti supenu kašiku soka iz naribane rotkve, mrkve i crvenoga luka. Pomiješati i dodati dvije do četiri česna bijeloga luka (oguljenog i usitnjenog). Uzima se tri puta dnevno prije jela. Ljekovito sjeme Stučeno sjeme rotkve ima anti-mikrobno i antimikotično djelovanje, pa u obliku kaše liječi gljivična oboljenja kože. Za artritis, artrozu, reumu, giht Naribati zdravi korijen crne rotkve zajedno sa korom. Dobivenu kašicu preliti litrom kvalitetnoga bijeloga vina, ostaviti 14 dana da se na-mače, a posudu svakodnevno protresti. Smjesu procijediti kroz papirnati filter. Spremiti u dobro začepljenu bocu. Svako jutro natašte popiti decilitar dobivenog pripravka. Kura traje 20 dana. Ponoviti nakon tri mjeseca. Sadi se krajem juna - početkom avgusta u redove odstojanja 20 cm. Proredi se na razmak min. 10 cm. Tvori okruglo zadebljanje promera oko 6 cm. Ne podnosi jači mraz.

POČETNA / BILJNE FORMULE Creva#2 Ocenjeno 5.00 od 5 na osnovu 6 ocena kupaca 990,00 din. – 2.790,00 din. Težina 100g 200g 180 kapsula 360 kapsula OČISTI Creva#2 količina DODAJ U KORPU Način upotrebe: Konzumirati 5 puta dnevno po 2 osrednje pune (ne ravne) kafene kašičice* (8g) formule “Creva#2” (ili 14 kapsula) sa sokom ili vodom i nakon toga popiti 2,5 do 5 dl vode. Ukoliko dođe do zatvora, pojačajte/konzumirajte dozu formule “Creva#1”. *Napomena: 1 kafena kašičica formule “Creva#2” = 4 grama; na dnevnom nivou konzumirati ukupno 40g formule “Creva#2”. Veličina kafene kašičice može varirati, te se stoga savetuje da obavezno izmerite koju količinu praha sadrži vaša kafena kašičica. Program čišćenja creva (uključuje i formulu Creva#1): Prvo veče programa čišćenja creva konzumirati 1 kafenu kašičicu (ili 6 kapsula) crevne formule “Creva#1”, razmućene u malo vode ili soka i odmah nakon toga popiti 2-3 dl vode (kod težih slučajeva zatvora prvo veče krenuti odmah sa 2 kafene kašičice (ili sa 10-12 kapsula)). Ukoliko budete imali pojačano pražnjenje tokom narednog dana (2 ili više stolica) onda nastavite sa istom dozom i u nastavku programa. Međutim, ukoliko prvog dana niste dobili pojačano pražnjenje, pojačajte dozu za pola kafene kašičice (ili 3 kapsule). Ukoliko i narednog dana niste zadovoljni sa vašim pražnjenjem pojačavajte dozu iz dana u dan za pola kafene kašičice (ili 3 kapsule), sve dok ne dobijete pojačano pražnjenje. Nakon toga, 2-3 dana koristite samo ovu dozu formule “Creva#1” i potom u program uvrstite i formulu “Creva#2”. Formulu “Creva #2” uvek konzumirajte 5 puta dnevno konzumirajući po 2 kafene kašike* (8g) razmućene u čaši soka ili vode, a uveče konzumirajte odgovarajuću dozu formule “Creva#1” (kojom ste dobili pojačano praženjenje ili nešto jaču dozu zbog antidijaroičnog dejstva formule “Creva#2”). Ovaj program čišćenja sprovoditi 5 dana (može i duže) pošto ste u program uvrstili formulu “Creva#2”. *Napomena: 1 kafena kašičica formule “Creva#2” = 4 grama; na dnevnom nivou konzumirati ukupno 40g formule “Creva#2”. Veličina kafene kašičice može varirati, te se stoga savetuje da obavezno izmerite koju količinu praha sadrži vaša kafena kašičica. Formula “Creva#2” sadrži tri najmoćnija i najefikasnija poznata apsorbera i neutralizatora: glinu, drveni ugalj i pektin. Bentonit glina će apsorbovati i do 40 puta veću težinu crevnih fekalnih materija i otpada, od sopstvene težine. Ona takođe guši i izvlači sve vrste crevnih parazita. Aktivirani ugalj je najjače sredstvo za upijanje svih poznatih toksina i otrova. On će apsorbovati i učiniti bezopasnim više od 3.000 poznatih ostataka lekova, pesticida, insekticida i skoro sve poznate štetne hemikalije. To je razlog zašto je aktivni ugalj sastojak u skoro svakom filteru za vodu današnjice. Pektin iz jabuke izvlači brojne štetne materije iz vaših creva, a posebno teške metale kao što su živa i olovo, i kancerogene radioaktivne materijale. Dodatak belog sleza, semena psilijuma i lana, čini formulu lepljivom. Lepljiva u ovom slučaju znači da sva voda i biljke mogu da stoje u crevima, natapaju unutrašnje zidove debelog creva, omekšavaju i razbijaju stari, osušeni i očvrsnuli fekalni otpad koji je možda bio u vama godinama. Napomena: Pacijenti sa tipom sporih creva prvo piju biljnu formulu “Creva#1“, pa tek kasnije kada im se stabilizuje stolica, dodaju ovu formulu (Creva#2). Međutim ova formula ponekad zna da izazove zatvor, u tom slučaju treba povećati dozu formule “Creva#1“. Ova formula je takođe prekrasno, umirujuće sredstvo za sluznice celog crevnog trakta, a posebno za sluznice u debelom crevu. Ovo je važna formula za svakoga ko ima iritabilna creva, grčeve debelog creva, kolitis, kronovu bolest, divertikulitis, dijareju ili bilo koju bolest koja uzrokuje žarenje, pečenje, iritirana creva ili krvarenje iz creva. Ovo je odličan lek za trovanje hranom, jer će apsorbovati štetne bakterije i otrove. Mnogi naši korisnici su šokirani količinom otpada koji su uklonili koristeći ovu formulu. Većina ljudi ne shvataja koliko dodatnog fekalnog otpada oni nose u sebi. Zašto da uradite čišćenje creva? Činjenica Rak debelog creva ubija 400% više ljudi nego SIDA! Takođe ubija više ljudi nego rak dojke ili rak prostate. Činjenica Do 50% stanovnika zapadne civilizacije ima polipe u svom debelom crevu zbog nataloženog fekalnog otpada. Većina polipa na kraju mutira u maligne tumore raka! Činjenica Svaki stanovnik zapadne civilizacije će razviti neku vrstu bolesti creva, polipe, tumor ili rak debelog creva u svom životu. Tako da je vreme da počnemo da razgovaramo o tome šta je uzrok, kako da se izlečimo i najvažnije…kako da to sprečimo, ODMAH! Za najbolje rezultate koristite: 5-dnevni program čišćenja creva _______________________________________________________________________________________________________ Sastojci: Psilijum – seme i ljuspice indijske bokvice (Plantago psyllium), pektin iz jabuke, seme lana (Linum usitatissimum), bentonit glina, aktivni ugalj, beli slez (Althaea officinalis), seme komorača (Foeniculum vulgare), nana (Mentha x piperita). Čuvanje: Na sobnoj temperaturi, na tamnom mestu, van domašaja dece. Rok trajanja: 1 godina. Zapremina: 100 grama, 200 grama, 180 kapsula, 360 kapsula.

nazad NUTRIVERSUM B-Complex 60 tableta Proizvođač: Nutriversum Lager: Ima na lageru Pakovanje: 60 tableta Broj serviranja: 60 Cena: 1190,00 RSD Dodaj u korpu Dodaj u omiljene proizvode fb messenger kontakt B-COMPLEX - NUTRIVERSUM U grupu vitamina pod imenom B kompleks spadaju vitamini B-1, B-2, B-3, B-5, B-6, B-12, biotin, PABA, folna kiselina, holin i inozitol. Svi oni rastvorljivi su u vodi (hidrosolubilni su) i ne deponuju se u organizmu. U nedostatku pojedinog vitamina B kompleksa, pored tog vitamina, preporučljivo je nadoknaditi i sve ostale da bi dejstvo bilo potpuno, jer deluju sinergijski i imaju vrlo bliske funkcije i osobine. Primena visokih doza samo jednog vitamina iz ove grupe može izazvati nedostatak ostalih. Apsorpciju B kompleksa pomažu vitamini C i E, minerali kalcijum i fosfor, a ometaju alkohol, kafa, velike količine šećera, stres, infekcije i pilule za spavanje. B kompleks, kao i sve hidrosolubilne vitamine, koji se urinom brzo izbaciju iz organizma, najbolje je uzimati u obliku tableta sa kontinuiranim oslobađanjem (timed release), jer se tako obezbeđuje njihovo stalno prisustvo organizmu. B kompleks ima važnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama kao što je: - proizvodnja energije - metabolizam ugljenih hidrata - regulacija nivoa šećera u krvi - podrška imunolškom i nervnom sistemu - ćelijski metabolizam - zdravlje kože, noktiju i kose - razvijanje mišićne mase - podrška zdravoj funkciji očiju, jetre i sluzokože Vitamin B-1 Vitamin B-1 ili tiamin je bela kristalna supstanca bez ukusa, koja miriše na kvasac. Prvi put je izdvojen godine 1936. Otkrio ga je hemičar Robert Vilijams. Ljudski organizam ga ne sintetiše, pa se unosi hranom ili dodacima ishrani. Najviše ga ima u omotaču žitarica, kvascu i mesu, ali je osetljiv na visoku temperaturu, alkalnu sredinu i oksidaciju. Potrebe za tiaminom obično su povećane kod trudnica, pušača, za vreme bolesti, u stanju stresa i posle hiruških intervencija. Pošto je B-1 hidrosolubilan, organizam ne može da napravi njegove zalihe i izbacuje ga urinom. Zato se, po potrebi, mora unositi suplementacijom kako bi njegovo prisustvo bilo konstantno. Važan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, mišića, srca, krvnih sudova, pomaže rast, ima diuretička svojstva, a kao koenzim učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i masti. Nedostatak tiamina dovodi do bolesti beri-beri, poremećaja nervnog i mišićnog tkiva. Neophodan je i sportistima jer zajedno sa vitaminima B-2 (riboflavin), B-3 (niacin) i B-6 (piridoksin) učestvuje u sticanju i iskorišćavanju energije, a bez njih metabolizam energetskih nutrijenata ne bi bio moguć. Ukratko, on je važan za pretvaranje šećera iz krvi u energiju (Krebsov ciklus). Vitamin B-1 je za pravilno finkcionisanje nervnog sistema neophodan, jer učestvuje u biosintezi mnogih sastavnih delova ćelije, uključujući i neurotransmiter acetilholin i gama-aminobuternu kiselinu (GABA). B-1 može da ima pozitivan učinak i na pamćenje i učenje, naročito kod dece. Kao učesnik u stvaranju hidrohlorne kiseline, koja je važna za varenje, ima uticaja i na pravilno funkcionisanje digestivnog sistema. Tiamin može da bude podrška kod stanja kao što su: - anemija - Alchajmerova bolest i multipleks skleroza - loša memorija i teškoće u učenju - dijabetes (uz dijalizu) - hepatitis - postoperativni oporavak - bolne menstruacije Vitamin B-2 Vitamin B-2 ili riboflavin je žuti kristalni prašak, slabog mirisa. Lako se apsorbuje, otporan je na visoke temperature, ali ga uništava dnevna svetlost (UV zračenje), voda i hladnoća (čuvanje namirnica u frižideru). Najviše ga ima u mleku, surutki, mesu, povrću, ribi, jajima, cerealijama i mora se svakodnevno unositi u organizam. Njegovu apsorpciju pomažu vitamini B kompleksa, naročito B-3 i B-6, vitamin C i fosfor, a uništava ga alkohol, kafa, duvan, velike količine šećera, pilule za kontracepciju i sredstva za umirenje. Riboflavin je organizmu neophodan jer ulazi u sastav enzima koji kontrolišu oksido-redukcione reakcije i služi kao koenzim za prenošenje vodonika u sistemu transporta elektrona u respiracionom lancu. Njegovo prisustvo u ćelijskoj respiraciji obezbeđuje ćeliji kiseonik za disanje i pravilno udvajanje. Kod manjka vitamina B-2 količina kiseonika u ćeliji se smanjuje, što primorava ćeliju da izmeni metabolizam i okrene se alternativnim procesima koji ne zahtevaju kiseonik da bi se stvorila energija. Ovakav način obezbeđivanja energije karakterističan je za ćelije tumora, tj. početak procesa nekontrolisanog rasta malignih ćelija. Da bi se ovo izbeglo i obezbedila normalna respiracija, ćeliji su, pored vitamina B-2, potrebni i minerali molibden i gvožđe i vitamini B-3 (niacin, niacinamid) i B-5 (pantotenska kiselina). Riboflavin zajedno sa vitaminom B-11 (folna kiselina) učestvuje u stvaranju eritrocita, doprinosi i održavanju visokih koncentracija gvožđa u eritrocitima, čime im omogućava da prožive svoj maksimalni vek. Vitamin B-2 treba dodavati preparatima gvožđa zbog toga što učestvuje apsorpciji i iskorištavanju gvožđa iz hrane, a preparatima namenjenim trudnicama, pored B-2, treba dodavati i folnu kiselinu. Vitamin B-2 je neophodan u procesu prerade aminokiselina i masti, a ugljene hidrate pretvara u ATP (adenozin-trifosfat), energetski molekul bez kojeg organizam ne bi mogao da funkcioniše. Ova njegova osobina je značajna za sportiste, jer povećava energiju, izdržljivost i očuvanje mišića, a tu ulogu imaju i svi ostali vitamini B kompleksa. Usled nedostatka riboflavina slabi imunitet, odnosno otpornost svih ćelija u organizmu na reaktivna oksidativna sredstva. To uzrokuje prevremeno odumiranje ćelija i skraćivanje životnog veka eritrocita. Neke od glavnih funkcija vitamina B-2 u organizmu su: - olakšava glavobolje uzrokovane migrenama - važan je za metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina - pomaže funkcionisanje jednog broja enzima u mozgu - neophodan je za normalnu funkciju eritrocita - štiti eritrocite i belančevine očnog sočiva - podstiče aktivnost vitamina B-6 i folne kiseline - neophodan je za stvaranje antitela, čime podržava imunitet - usporava razvoj katarakte i ublažava zamor očiju - važan je za dijabetičare jer su podložni manjku vitamina B-2 - važan je kod hipertireoze, jer ga organizam brzo troši i treba ga nadoknađivati u velikim količinama - bitan je za zdravlje kose i noktiju Vitamin B-3 Pod nazivom B-3 javljaju se dva oblika ovog vitamina, niacin ili nikotinska kiselina i njegova varijacija inozitol-heksaniacinat i niacinamid ili nikotinamid (amid nikotinske kiseline). To je beli igličasti prašak gorkog ukusa. Termostabilan je i može se sintetisati u organizmu iz aminokiseline triptofana (iz hrane koja sadrži proteine), ali uz prisustvo vitamina B-1 (tiamin), B-2 (riboflavin) i B-6 (piridoksin). Prirodni izvori niacina su: meso, mleko, riba, povrće, kvasac, kikiriki i dr. Vitamin B-3, kao i ostali vitamini B kompleksa, učestvuje u ćelijskom metabolizmu. Konvertuje ugljene hidrate u glukozu (šećer), koja se dalje sagoreva uz oslobađanje energije. B kompleks, uključujući i B-3, neophodan je za razlaganje masti i proteina u metaboličkom procesu. Održava elastičnost i snagu mišića, kao i zdravlje digestivnog trakta, nervnog sistema, kože, kose, očiju, usta i jetre. Niacin, za razliku od niacinamida, u dozama većim od 50 mg može za izazove crvenilo na koži. Razlikuju se i po primeni. Niacinamid se upotrebljava kod problema sa artritisom i ranim stadijumom dijabetesa tipa I (pospešuje sekreciju insulina), a niacin smanjuje visok nivo holesterola i triglicerida, što nije slučaj sa niacinamidom. Inozitol-heksaniacinat, varijacija niacina, naročito se prepisuje osobama koje imaju potrebe za visokim dozama vitamina B-3, jer se najbolje podnosi i ne izaziva uobičajene reakcije na koži. Preparati koji ga sadrže obično nose naznaku flush-free. Vitamin B-3 igra važnu ulogu u oslobađanju organizma od toksina i štetnih materija. Učestvuje u sintezi nekih hormona i poboljšava cirkulaciju. Pri nedostatku vitamina B-3 nastaju: zamor, digestivne smetnje, depresija, glavobolje, nervoza, slaba koncentracija, senilnost i nesanica. Prema istraživanjima u SAD, najveće nedostatke vitamina B-3 izaziva preterana upotreba alkohola. Vitamin B-3 može biti od koristi u sledećim slučajevima: - deficijencija nastala prekomernom upotrebom alkohola (niacinamid) - visok nivo holesterola i triglicerida (niacin, inozitol-heksaniacinat) - podrška zdravlja kardiovaskularnog sistema (niacin, inozitol-heksaniacinat) - preventiva i rani stadijumi dijabetesa (niacinamid) - osteoartritis (niacinamid) - izdržljivost, dodatna energija i sagorevanje masti kod sportista (niacin) - jačanje imuniteta (niacin) - visok krvni pritisak (inozitol-heksaniacinat) - detoksikacija jetre (inozitol-heksaniacinat) - depresivna stanja Uobičajeno je da niacin u dozama od preko 50 mg izaziva simptome kao što su: crvenilo na koži, naročito lica i vrata, koje nastaju usled povećanja nivoa histamina, a pojavljuju se oko 20 minuta po unošenju niacina u organizam i traju sat do sat i po vremena nakon toga. Zato se osobama koje imaju potrebe za velikim dozama vitamina B-3, preporučuju oblici sa kontinuiranim razlaganjem ili oznakom flush-free. Vitamin B-6 Vitamin B-6, piridoksin je hidrosolubilan vitamin i predstavlja grupu supstanci - piridoksin, piridoksinal i piridoksamin - koje su blisko povezane i deluju združeno. U hrani se nalazi u krompiru, bananama, sočivu, nekim cerealijama, džigerici, ćuretini, tunjevini itd. Ipak, pripremanjem hrane izgubi se oko 50% ovog vitamina. Vitamin B-6 ima glavnu ulogu u energetskom metabolizmu (energetski transfer aminokiselina i ugljenih hidrata). Pored toga što učestvuje u razlaganju aminokiselina (proteina) i nekih hormona, bitan je za apsorpciju nutrijenata, na primer masti, aminokiselina i gvožđa, a njegov manjak u organizmu jedan je od osnovnih razloga za nastanak ateroskleroze i arterioskleroze. Učestvuje u stvaranju serotonina, melatonina i dopamina, kao i nekoliko neurotansmitera, zbog čega predstavlja bazični nutrijent za regulaciju mentalnih procesa i raspoloženja. Neophodan je za stvaranje antitela i crvenih krvnih zrnaca, potreban je radi potpune apsorpcije vitamnina B-12 i magnezijuma, a pomaže pretvaranje triptofana u niacin (B-3), a uz vitamin C i metionin učestvuje u pretvaranju lizina u karnitin. Dejstva vitamina B-6 u organizmu: - doprinosi prevenciji mnogih nervnih i kožnih bolesti - sa vitaminom C deluje kao prirodno sredstvo za umirenje i uspavljivanje - smanjuje mučninu - ima izrazito anaboličko dejstvo - deluje kao prirodni diuretik, pojačava sekreciju suza, ublažava suvoću usta - ublažava grčeve mišića, ukočenost ruku Potrebe za vitaminom B-6 su povećane kod visokoproteinske ishrane i pojačane fizičke aktivnosti, što je slučaj sa sportistima, kod kojih smanjenje ili stagnacija mišićne mase ukazuje na mogući nedostatak ovoga vitamina. Koristi se u prevenciji masne jetre, kamena u žuči i bubregu, depresija i konjunktivitisa. Važno je da ga organizam ima dovoljno u doba puberteta, inače može doći do zastoja u rastu. Apsorpciju vitamina B-6 pomažu linolna kiselina (omega 6, CLA), vitamini C i B, natrijum i magnezijum, a odmažu duvan, kafa i alkohol. Nisu preporučljive veće doze bez konsultacije lekara, a preko 500 mg dnevno može se uzimati samo u izuzetnim slučajevima. Treba ga uzimati oprezno kod lečenja dijabetes melitusa i Parkinsonove bolesti (ne uzimati ako se koristi L-dop). Najbolje ga je kombinovati sa B kompleksom, da ne nastane disbalans koncentracije ostalih vitamina B kompleksa. Vitamin B-12 Vitamin B-12 ili kobalamin (cijankobalamin) je hidrosolubilan vitamin delotvoran u vrlo malim, mikrogramskim dozama. To je crveno kristalno jedinjenje koje sadrži fosfor i kobalt. Nalazi se isključivo u hrani životinjskog porekla (džigerica, bubrezi, meso, mleko, jaja, sirevi, riba, školjke), ali se u velikoj meri uništava prilikom pripremanja hrane. Učestvuje u metabolizmu masti i ugljenih hidrata i u sintezi proteina. Vitamin B-12 stimuliše regeneraciju jetre, ima ulogu u prevenciji steriliteta, a sa C vitaminom ima antikancerogenu funkciju. Sastavni je deo terapije kod mnogih psihijatrijskih oboljenja. B-12 se loše apsorbuje kroz želudac, a vezuje se za proteine pljuvačke i želudačnog soka - zato ovaj vitamin treba uzimati u obliku pastila ili sublingvalnih tableta (stavljaju se pod jezik). Apsorpciju vitamina B-12 pomaže kalcijum, vitamini B kompleksa i vitamini A, C, E, a smanjuju duvan, kafa, alkohol, laksativi i problemi u funkcionisanju tiroidne žlezde. Simptomi nedostatka vitamina B-12 ponekad se mogu uočiti tek nakon pet godina od njegovog nestanka iz telesnih rezervi. To mogu biti: sekundarna pojava masne degeneracije srca, bubrega i jetre, slabljenje imuniteta i anemija. Nedostatak ovoga vitamina je vrlo čest kod isključivih vegetarijanaca - jer su mu prirodni izvori džigerica, meso, jaja, mleko - i kod ljudi posle pedesete godine života. Vitamin B-12 je sastavni deo terapije neplodnosti oba pola, a kod muškaraca usled nedostatka ovog vitamina može doći do poremećaja u produkciji semena i sperme, čak i do nedostatka spermatozoida. Odojčad dojena majčinim mlekom dobijaju dovoljne količine vitamina B-12, ali deci koja se hrane veštačkim mlekom potreban je dodatak ovog vitamina. Najvažnije uloge vitamina B-12 u organizmu su: - pomaže očuvanje funkcija nervnog sistema (poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu) - sprečava anemije time što stvara i regeneriše crvena krvna zrnca - učestvuje u detoksikacionim procesima u jetri, ali i njenoj regeneraciji - pomaže normalan rast, razvoj i apetit kod dece - važan je za energetski metabolizam organizma - ublažava premenstrualne i menstrualne tegobe Preporučena doza za odrasle je od 500 do 1000 mcg dnevno. Veće doze mogu se uzimati samo uz konsultaciju lekara, jer treba paziti da se ne poremeti balans ostalih vitamina B kompleksa. Biotin Biotin ili vitamin H je kristalno, teško rastvorljivo jedinjenje, a među poslednjima je uključen u B kompleks. Neophodan je za normalan rast i funkcionisanje organizma jer ima ključnu ulogu u sintezi masnih kiselina, vitamina C, metabolizmu ugljenih hidrata, masti, proteina i aminokiselina. Pored toga učestvuje u Krebsovom ciklusu u proizvodnji energije, a može da ubrza sintezu nekih proteina i stimuliše imunitet. Biotin se nalazi u velikom broju namirnica: žumance, sardine, bubrezi, piletina, govedina, pečurke, krompir, pirinač, paradajz, spanać, kvasac, kikiriki, orasi, i dr. Preventiva je sedenju kose i ćelavosti, daje zdrav izgled koži, ublažava ekceme i dermatitis, smanjuje bolove u mišićima. Opadanje kose i krti i lomljivi nokti dovode se u vezu sa nedostatkom ovog vitamina. Suplementacija biotinom može da bude korisna svakome jer pomaže organizmu sa uspešnije iskoristi hranu za dobijanje energije. On podiže energetske nivoe tako što čini digestivni proces efikasnijim. Ovo je značajno kod dijeta čiji je cilj gubljenje telesne mase. Folna kiselina Folna kiselina ili B-9 je hidrosolubilan vitamin kao i ostali članovi B kompleksa. U prirodi se nalazi u mnogo vrsta hrane, a naročito u lišću, po čemu je i dobio ime folna kiselina, od lat. folium - list. Naročito bogat izvor folne kiseline je tamno-zeleno lišće povrća, kao što je spanać, kupus, kelj, brokoli, lišće maslačka, karfiol i dr., ali ima je i u džigerici i pivskom kvascu. Osetljiva je na visoku temperaturu, svetlost i kiseline, a predstavlja i jedan od najteže apsorbujućih hidrosolubilnih vitamina. Zato se često javlja nedostatak ovog vitamina. Folna kiselina učestvuje u sintezi nukleinskih kiselina, RNK i DNK, metabolizmu proteina, stvaranju crvenih i belih krvnih zrnaca i prevenciji raka grlića materice. Isto tako važna je za iskorištavanje šećera i aminokiselina. Ublažava bolove, sprečava anemiju i štiti od crevnih parazita. Folna kiselina uz vitamine B-12 i B-6 može da smanji rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Preventivna dnevna doza za odrasle je 400 mcg, a posebno je važna za žene koje planiraju trudnoću, trudnice i dojilje jer olakšava laktaciju, a njen manjak može dovesti do deformiteta ploda. Folna kiselina sinergijski deluje sa lucerkom, formulama za trudnice i dojilje, svim vitaminima B kompleksa, a naročito sa vitaminom B-12 i holinom. PODACI O NUTRITIVNOJ VREDNOSTI: Broj doza po pakovanju: 60 Sastav po serviranju (1 tableta): Niacin 48mg Pantotenska kiselina 18mg Vitamin B2 4,2mg Vitamin B6 4,2mg Vitamin B1 3,3mg Folat 600mcg Biotin 150mcg Vitamin B12 7,5mcg PAKOVANJE: 60 tableta. UPOTREBA: Jedna tableta dnevno. nazad

1000 semena Dzinovskog belog suncokreta Cena za pakovanje od 1000 (100 g) semena. Pravi dzin koji doseže i do 400 cm visine je sa jednom od najvećih dostupnih glava belog semena suncokreta, koja može dostići i do 50cm u precniku. Seme je jedno od najvećih na raspolaganju za Helianthus (beli suncokret). Veoma retka sorta danas. To je suncokret sa belim opnama semena, semenske opne su tvrde i u potpunosti ispunjene mesom semena, krupno seme je široko i dugo. Takođe se može koristiti za preradu i proizvodnju visokokvalitetnog ulja. Biljka može narasti do visine između 3 i 4 metra, sa vrlo velikim i teškim glavama.

U grupu vitamina pod imenom B kompleks spadaju vitamini B-1, B-2, B-3, B-5, B-6, B-12, biotin, PABA, folna kiselina, holin i inozitol. Svi oni rastvorljivi su u vodi (hidrosolubilni su) i ne deponuju se u organizmu. U nedostatku pojedinog vitamina B kompleksa, pored tog vitamina, preporučljivo je nadoknaditi i sve ostale da bi dejstvo bilo potpuno, jer deluju sinergijski i imaju vrlo bliske funkcije i osobine. Primena visokih doza samo jednog vitamina iz ove grupe može izazvati nedostatak ostalih. Apsorpciju B kompleksa pomažu vitamini C i E, minerali kalcijum i fosfor, a ometaju alkohol, kafa, velike količine šećera, stres, infekcije i pilule za spavanje. B kompleks, kao i sve hidrosolubilne vitamine, koji se urinom brzo izbaciju iz organizma, najbolje je uzimati u obliku tableta sa kontinuiranim oslobađanjem (timed release), jer se tako obezbeđuje njihovo stalno prisustvo organizmu. B kompleks ima važnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama kao što je: - proizvodnja energije - metabolizam ugljenih hidrata - regulacija nivoa šećera u krvi - podrška imunolškom i nervnom sistemu - ćelijski metabolizam - zdravlje kože, noktiju i kose - razvijanje mišićne mase - podrška zdravoj funkciji očiju, jetre i sluzokože Vitamin B-1 Vitamin B-1 ili tiamin je bela kristalna supstanca bez ukusa, koja miriše na kvasac. Prvi put je izdvojen godine 1936. Otkrio ga je hemičar Robert Vilijams. Ljudski organizam ga ne sintetiše, pa se unosi hranom ili dodacima ishrani. Najviše ga ima u omotaču žitarica, kvascu i mesu, ali je osetljiv na visoku temperaturu, alkalnu sredinu i oksidaciju. Potrebe za tiaminom obično su povećane kod trudnica, pušača, za vreme bolesti, u stanju stresa i posle hiruških intervencija. Pošto je B-1 hidrosolubilan, organizam ne može da napravi njegove zalihe i izbacuje ga urinom. Zato se, po potrebi, mora unositi suplementacijom kako bi njegovo prisustvo bilo konstantno. Važan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, mišića, srca, krvnih sudova, pomaže rast, ima diuretička svojstva, a kao koenzim učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i masti. Nedostatak tiamina dovodi do bolesti beri-beri, poremećaja nervnog i mišićnog tkiva. Neophodan je i sportistima jer zajedno sa vitaminima B-2 (riboflavin), B-3 (niacin) i B-6 (piridoksin) učestvuje u sticanju i iskorišćavanju energije, a bez njih metabolizam energetskih nutrijenata ne bi bio moguć. Ukratko, on je važan za pretvaranje šećera iz krvi u energiju (Krebsov ciklus). Vitamin B-1 je za pravilno finkcionisanje nervnog sistema neophodan, jer učestvuje u biosintezi mnogih sastavnih delova ćelije, uključujući i neurotransmiter acetilholin i gama-aminobuternu kiselinu (GABA). B-1 može da ima pozitivan učinak i na pamćenje i učenje, naročito kod dece. Kao učesnik u stvaranju hidrohlorne kiseline, koja je važna za varenje, ima uticaja i na pravilno funkcionisanje digestivnog sistema. Tiamin može da bude podrška kod stanja kao što su: - anemija - Alchajmerova bolest i multipleks skleroza - loša memorija i teškoće u učenju - dijabetes (uz dijalizu) - hepatitis - postoperativni oporavak - bolne menstruacije Vitamin B-2 Vitamin B-2 ili riboflavin je žuti kristalni prašak, slabog mirisa. Lako se apsorbuje, otporan je na visoke temperature, ali ga uništava dnevna svetlost (UV zračenje), voda i hladnoća (čuvanje namirnica u frižideru). Najviše ga ima u mleku, surutki, mesu, povrću, ribi, jajima, cerealijama i mora se svakodnevno unositi u organizam. Njegovu apsorpciju pomažu vitamini B kompleksa, naročito B-3 i B-6, vitamin C i fosfor, a uništava ga alkohol, kafa, duvan, velike količine šećera, pilule za kontracepciju i sredstva za umirenje. Riboflavin je organizmu neophodan jer ulazi u sastav enzima koji kontrolišu oksido-redukcione reakcije i služi kao koenzim za prenošenje vodonika u sistemu transporta elektrona u respiracionom lancu. Njegovo prisustvo u ćelijskoj respiraciji obezbeđuje ćeliji kiseonik za disanje i pravilno udvajanje. Kod manjka vitamina B-2 količina kiseonika u ćeliji se smanjuje, što primorava ćeliju da izmeni metabolizam i okrene se alternativnim procesima koji ne zahtevaju kiseonik da bi se stvorila energija. Ovakav način obezbeđivanja energije karakterističan je za ćelije tumora, tj. početak procesa nekontrolisanog rasta malignih ćelija. Da bi se ovo izbeglo i obezbedila normalna respiracija, ćeliji su, pored vitamina B-2, potrebni i minerali molibden i gvožđe i vitamini B-3 (niacin, niacinamid) i B-5 (pantotenska kiselina). Riboflavin zajedno sa vitaminom B-11 (folna kiselina) učestvuje u stvaranju eritrocita, doprinosi i održavanju visokih koncentracija gvožđa u eritrocitima, čime im omogućava da prožive svoj maksimalni vek. Vitamin B-2 treba dodavati preparatima gvožđa zbog toga što učestvuje apsorpciji i iskorištavanju gvožđa iz hrane, a preparatima namenjenim trudnicama, pored B-2, treba dodavati i folnu kiselinu. Vitamin B-2 je neophodan u procesu prerade aminokiselina i masti, a ugljene hidrate pretvara u ATP (adenozin-trifosfat), energetski molekul bez kojeg organizam ne bi mogao da funkcioniše. Ova njegova osobina je značajna za sportiste, jer povećava energiju, izdržljivost i očuvanje mišića, a tu ulogu imaju i svi ostali vitamini B kompleksa. Usled nedostatka riboflavina slabi imunitet, odnosno otpornost svih ćelija u organizmu na reaktivna oksidativna sredstva. To uzrokuje prevremeno odumiranje ćelija i skraćivanje životnog veka eritrocita. Neke od glavnih funkcija vitamina B-2 u organizmu su: - olakšava glavobolje uzrokovane migrenama - važan je za metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina - pomaže funkcionisanje jednog broja enzima u mozgu - neophodan je za normalnu funkciju eritrocita - štiti eritrocite i belančevine očnog sočiva - podstiče aktivnost vitamina B-6 i folne kiseline - neophodan je za stvaranje antitela, čime podržava imunitet - usporava razvoj katarakte i ublažava zamor očiju - važan je za dijabetičare jer su podložni manjku vitamina B-2 - važan je kod hipertireoze, jer ga organizam brzo troši i treba ga nadoknađivati u velikim količinama - bitan je za zdravlje kose i noktiju Vitamin B-3 Pod nazivom B-3 javljaju se dva oblika ovog vitamina, niacin ili nikotinska kiselina i njegova varijacija inozitol-heksaniacinat i niacinamid ili nikotinamid (amid nikotinske kiseline). To je beli igličasti prašak gorkog ukusa. Termostabilan je i može se sintetisati u organizmu iz aminokiseline triptofana (iz hrane koja sadrži proteine), ali uz prisustvo vitamina B-1 (tiamin), B-2 (riboflavin) i B-6 (piridoksin). Prirodni izvori niacina su: meso, mleko, riba, povrće, kvasac, kikiriki i dr. Vitamin B-3, kao i ostali vitamini B kompleksa, učestvuje u ćelijskom metabolizmu. Konvertuje ugljene hidrate u glukozu (šećer), koja se dalje sagoreva uz oslobađanje energije. B kompleks, uključujući i B-3, neophodan je za razlaganje masti i proteina u metaboličkom procesu. Održava elastičnost i snagu mišića, kao i zdravlje digestivnog trakta, nervnog sistema, kože, kose, očiju, usta i jetre. Niacin, za razliku od niacinamida, u dozama većim od 50 mg može za izazove crvenilo na koži. Razlikuju se i po primeni. Niacinamid se upotrebljava kod problema sa artritisom i ranim stadijumom dijabetesa tipa I (pospešuje sekreciju insulina), a niacin smanjuje visok nivo holesterola i triglicerida, što nije slučaj sa niacinamidom. Inozitol-heksaniacinat, varijacija niacina, naročito se prepisuje osobama koje imaju potrebe za visokim dozama vitamina B-3, jer se najbolje podnosi i ne izaziva uobičajene reakcije na koži. Preparati koji ga sadrže obično nose naznaku flush-free. Vitamin B-3 igra važnu ulogu u oslobađanju organizma od toksina i štetnih materija. Učestvuje u sintezi nekih hormona i poboljšava cirkulaciju. Pri nedostatku vitamina B-3 nastaju: zamor, digestivne smetnje, depresija, glavobolje, nervoza, slaba koncentracija, senilnost i nesanica. Prema istraživanjima u SAD, najveće nedostatke vitamina B-3 izaziva preterana upotreba alkohola. Vitamin B-3 može biti od koristi u sledećim slučajevima: - deficijencija nastala prekomernom upotrebom alkohola (niacinamid) - visok nivo holesterola i triglicerida (niacin, inozitol-heksaniacinat) - podrška zdravlja kardiovaskularnog sistema (niacin, inozitol-heksaniacinat) - preventiva i rani stadijumi dijabetesa (niacinamid) - osteoartritis (niacinamid) - izdržljivost, dodatna energija i sagorevanje masti kod sportista (niacin) - jačanje imuniteta (niacin) - visok krvni pritisak (inozitol-heksaniacinat) - detoksikacija jetre (inozitol-heksaniacinat) - depresivna stanja Uobičajeno je da niacin u dozama od preko 50 mg izaziva simptome kao što su: crvenilo na koži, naročito lica i vrata, koje nastaju usled povećanja nivoa histamina, a pojavljuju se oko 20 minuta po unošenju niacina u organizam i traju sat do sat i po vremena nakon toga. Zato se osobama koje imaju potrebe za velikim dozama vitamina B-3, preporučuju oblici sa kontinuiranim razlaganjem ili oznakom flush-free. Vitamin B-6 Vitamin B-6, piridoksin je hidrosolubilan vitamin i predstavlja grupu supstanci - piridoksin, piridoksinal i piridoksamin - koje su blisko povezane i deluju združeno. U hrani se nalazi u krompiru, bananama, sočivu, nekim cerealijama, džigerici, ćuretini, tunjevini itd. Ipak, pripremanjem hrane izgubi se oko 50% ovog vitamina. Vitamin B-6 ima glavnu ulogu u energetskom metabolizmu (energetski transfer aminokiselina i ugljenih hidrata). Pored toga što učestvuje u razlaganju aminokiselina (proteina) i nekih hormona, bitan je za apsorpciju nutrijenata, na primer masti, aminokiselina i gvožđa, a njegov manjak u organizmu jedan je od osnovnih razloga za nastanak ateroskleroze i arterioskleroze. Učestvuje u stvaranju serotonina, melatonina i dopamina, kao i nekoliko neurotansmitera, zbog čega predstavlja bazični nutrijent za regulaciju mentalnih procesa i raspoloženja. Neophodan je za stvaranje antitela i crvenih krvnih zrnaca, potreban je radi potpune apsorpcije vitamnina B-12 i magnezijuma, a pomaže pretvaranje triptofana u niacin (B-3), a uz vitamin C i metionin učestvuje u pretvaranju lizina u karnitin. Dejstva vitamina B-6 u organizmu: - doprinosi prevenciji mnogih nervnih i kožnih bolesti - sa vitaminom C deluje kao prirodno sredstvo za umirenje i uspavljivanje - smanjuje mučninu - ima izrazito anaboličko dejstvo - deluje kao prirodni diuretik, pojačava sekreciju suza, ublažava suvoću usta - ublažava grčeve mišića, ukočenost ruku Potrebe za vitaminom B-6 su povećane kod visokoproteinske ishrane i pojačane fizičke aktivnosti, što je slučaj sa sportistima, kod kojih smanjenje ili stagnacija mišićne mase ukazuje na mogući nedostatak ovoga vitamina. Koristi se u prevenciji masne jetre, kamena u žuči i bubregu, depresija i konjunktivitisa. Važno je da ga organizam ima dovoljno u doba puberteta, inače može doći do zastoja u rastu. Apsorpciju vitamina B-6 pomažu linolna kiselina (omega 6, CLA), vitamini C i B, natrijum i magnezijum, a odmažu duvan, kafa i alkohol. Nisu preporučljive veće doze bez konsultacije lekara, a preko 500 mg dnevno može se uzimati samo u izuzetnim slučajevima. Treba ga uzimati oprezno kod lečenja dijabetes melitusa i Parkinsonove bolesti (ne uzimati ako se koristi L-dop). Najbolje ga je kombinovati sa B kompleksom, da ne nastane disbalans koncentracije ostalih vitamina B kompleksa. Vitamin B-12 Vitamin B-12 ili kobalamin (cijankobalamin) je hidrosolubilan vitamin delotvoran u vrlo malim, mikrogramskim dozama. To je crveno kristalno jedinjenje koje sadrži fosfor i kobalt. Nalazi se isključivo u hrani životinjskog porekla (džigerica, bubrezi, meso, mleko, jaja, sirevi, riba, školjke), ali se u velikoj meri uništava prilikom pripremanja hrane. Učestvuje u metabolizmu masti i ugljenih hidrata i u sintezi proteina. Vitamin B-12 stimuliše regeneraciju jetre, ima ulogu u prevenciji steriliteta, a sa C vitaminom ima antikancerogenu funkciju. Sastavni je deo terapije kod mnogih psihijatrijskih oboljenja. B-12 se loše apsorbuje kroz želudac, a vezuje se za proteine pljuvačke i želudačnog soka - zato ovaj vitamin treba uzimati u obliku pastila ili sublingvalnih tableta (stavljaju se pod jezik). Apsorpciju vitamina B-12 pomaže kalcijum, vitamini B kompleksa i vitamini A, C, E, a smanjuju duvan, kafa, alkohol, laksativi i problemi u funkcionisanju tiroidne žlezde. Simptomi nedostatka vitamina B-12 ponekad se mogu uočiti tek nakon pet godina od njegovog nestanka iz telesnih rezervi. To mogu biti: sekundarna pojava masne degeneracije srca, bubrega i jetre, slabljenje imuniteta i anemija. Nedostatak ovoga vitamina je vrlo čest kod isključivih vegetarijanaca - jer su mu prirodni izvori džigerica, meso, jaja, mleko - i kod ljudi posle pedesete godine života. Vitamin B-12 je sastavni deo terapije neplodnosti oba pola, a kod muškaraca usled nedostatka ovog vitamina može doći do poremećaja u produkciji semena i sperme, čak i do nedostatka spermatozoida. Odojčad dojena majčinim mlekom dobijaju dovoljne količine vitamina B-12, ali deci koja se hrane veštačkim mlekom potreban je dodatak ovog vitamina. Najvažnije uloge vitamina B-12 u organizmu su: - pomaže očuvanje funkcija nervnog sistema (poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu) - sprečava anemije time što stvara i regeneriše crvena krvna zrnca - učestvuje u detoksikacionim procesima u jetri, ali i njenoj regeneraciji - pomaže normalan rast, razvoj i apetit kod dece - važan je za energetski metabolizam organizma - ublažava premenstrualne i menstrualne tegobe Preporučena doza za odrasle je od 500 do 1000 mcg dnevno. Veće doze mogu se uzimati samo uz konsultaciju lekara, jer treba paziti da se ne poremeti balans ostalih vitamina B kompleksa. Biotin Biotin ili vitamin H je kristalno, teško rastvorljivo jedinjenje, a među poslednjima je uključen u B kompleks. Neophodan je za normalan rast i funkcionisanje organizma jer ima ključnu ulogu u sintezi masnih kiselina, vitamina C, metabolizmu ugljenih hidrata, masti, proteina i aminokiselina. Pored toga učestvuje u Krebsovom ciklusu u proizvodnji energije, a može da ubrza sintezu nekih proteina i stimuliše imunitet. Biotin se nalazi u velikom broju namirnica: žumance, sardine, bubrezi, piletina, govedina, pečurke, krompir, pirinač, paradajz, spanać, kvasac, kikiriki, orasi, i dr. Preventiva je sedenju kose i ćelavosti, daje zdrav izgled koži, ublažava ekceme i dermatitis, smanjuje bolove u mišićima. Opadanje kose i krti i lomljivi nokti dovode se u vezu sa nedostatkom ovog vitamina. Suplementacija biotinom može da bude korisna svakome jer pomaže organizmu sa uspešnije iskoristi hranu za dobijanje energije. On podiže energetske nivoe tako što čini digestivni proces efikasnijim. Ovo je značajno kod dijeta čiji je cilj gubljenje telesne mase. Folna kiselina Folna kiselina ili B-9 je hidrosolubilan vitamin kao i ostali članovi B kompleksa. U prirodi se nalazi u mnogo vrsta hrane, a naročito u lišću, po čemu je i dobio ime folna kiselina, od lat. folium - list. Naročito bogat izvor folne kiseline je tamno-zeleno lišće povrća, kao što je spanać, kupus, kelj, brokoli, lišće maslačka, karfiol i dr., ali ima je i u džigerici i pivskom kvascu. Osetljiva je na visoku temperaturu, svetlost i kiseline, a predstavlja i jedan od najteže apsorbujućih hidrosolubilnih vitamina. Zato se često javlja nedostatak ovog vitamina. Folna kiselina učestvuje u sintezi nukleinskih kiselina, RNK i DNK, metabolizmu proteina, stvaranju crvenih i belih krvnih zrnaca i prevenciji raka grlića materice. Isto tako važna je za iskorištavanje šećera i aminokiselina. Ublažava bolove, sprečava anemiju i štiti od crevnih parazita. Folna kiselina uz vitamine B-12 i B-6 može da smanji rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Preventivna dnevna doza za odrasle je 400 mcg, a posebno je važna za žene koje planiraju trudnoću, trudnice i dojilje jer olakšava laktaciju, a njen manjak može dovesti do deformiteta ploda. Folna kiselina sinergijski deluje sa lucerkom, formulama za trudnice i dojilje, svim vitaminima B kompleksa, a naročito sa vitaminom B-12 i holinom. Preporučena doza i način upotrebe 1 tableta dnevno uz obrok.

U grupu vitamina pod imenom B kompleks spadaju vitamini B-1, B-2, B-3, B-5, B-6, B-12, biotin, PABA, folna kiselina, holin i inozitol. Svi oni rastvorljivi su u vodi (hidrosolubilni su) i ne deponuju se u organizmu. U nedostatku pojedinog vitamina B kompleksa, pored tog vitamina, preporučljivo je nadoknaditi i sve ostale da bi dejstvo bilo potpuno, jer deluju sinergijski i imaju vrlo bliske funkcije i osobine. Primena visokih doza samo jednog vitamina iz ove grupe može izazvati nedostatak ostalih. Apsorpciju B kompleksa pomažu vitamini C i E, minerali kalcijum i fosfor, a ometaju alkohol, kafa, velike količine šećera, stres, infekcije i pilule za spavanje. B kompleks, kao i sve hidrosolubilne vitamine, koji se urinom brzo izbaciju iz organizma, najbolje je uzimati u obliku tableta sa kontinuiranim oslobađanjem (timed release), jer se tako obezbeđuje njihovo stalno prisustvo organizmu. B kompleks ima važnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama kao što je: - proizvodnja energije - metabolizam ugljenih hidrata - regulacija nivoa šećera u krvi - podrška imunolškom i nervnom sistemu - ćelijski metabolizam - zdravlje kože, noktiju i kose - razvijanje mišićne mase - podrška zdravoj funkciji očiju, jetre i sluzokože Vitamin B-1 Vitamin B-1 ili tiamin je bela kristalna supstanca bez ukusa, koja miriše na kvasac. Prvi put je izdvojen godine 1936. Otkrio ga je hemičar Robert Vilijams. Ljudski organizam ga ne sintetiše, pa se unosi hranom ili dodacima ishrani. Najviše ga ima u omotaču žitarica, kvascu i mesu, ali je osetljiv na visoku temperaturu, alkalnu sredinu i oksidaciju. Potrebe za tiaminom obično su povećane kod trudnica, pušača, za vreme bolesti, u stanju stresa i posle hiruških intervencija. Pošto je B-1 hidrosolubilan, organizam ne može da napravi njegove zalihe i izbacuje ga urinom. Zato se, po potrebi, mora unositi suplementacijom kako bi njegovo prisustvo bilo konstantno. Važan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, mišića, srca, krvnih sudova, pomaže rast, ima diuretička svojstva, a kao koenzim učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i masti. Nedostatak tiamina dovodi do bolesti beri-beri, poremećaja nervnog i mišićnog tkiva. Neophodan je i sportistima jer zajedno sa vitaminima B-2 (riboflavin), B-3 (niacin) i B-6 (piridoksin) učestvuje u sticanju i iskorišćavanju energije, a bez njih metabolizam energetskih nutrijenata ne bi bio moguć. Ukratko, on je važan za pretvaranje šećera iz krvi u energiju (Krebsov ciklus). Vitamin B-1 je za pravilno finkcionisanje nervnog sistema neophodan, jer učestvuje u biosintezi mnogih sastavnih delova ćelije, uključujući i neurotransmiter acetilholin i gama-aminobuternu kiselinu (GABA). B-1 može da ima pozitivan učinak i na pamćenje i učenje, naročito kod dece. Kao učesnik u stvaranju hidrohlorne kiseline, koja je važna za varenje, ima uticaja i na pravilno funkcionisanje digestivnog sistema. Tiamin može da bude podrška kod stanja kao što su: - anemija - Alchajmerova bolest i multipleks skleroza - loša memorija i teškoće u učenju - dijabetes (uz dijalizu) - hepatitis - postoperativni oporavak - bolne menstruacije Vitamin B-2 Vitamin B-2 ili riboflavin je žuti kristalni prašak, slabog mirisa. Lako se apsorbuje, otporan je na visoke temperature, ali ga uništava dnevna svetlost (UV zračenje), voda i hladnoća (čuvanje namirnica u frižideru). Najviše ga ima u mleku, surutki, mesu, povrću, ribi, jajima, cerealijama i mora se svakodnevno unositi u organizam. Njegovu apsorpciju pomažu vitamini B kompleksa, naročito B-3 i B-6, vitamin C i fosfor, a uništava ga alkohol, kafa, duvan, velike količine šećera, pilule za kontracepciju i sredstva za umirenje. Riboflavin je organizmu neophodan jer ulazi u sastav enzima koji kontrolišu oksido-redukcione reakcije i služi kao koenzim za prenošenje vodonika u sistemu transporta elektrona u respiracionom lancu. Njegovo prisustvo u ćelijskoj respiraciji obezbeđuje ćeliji kiseonik za disanje i pravilno udvajanje. Kod manjka vitamina B-2 količina kiseonika u ćeliji se smanjuje, što primorava ćeliju da izmeni metabolizam i okrene se alternativnim procesima koji ne zahtevaju kiseonik da bi se stvorila energija. Ovakav način obezbeđivanja energije karakterističan je za ćelije tumora, tj. početak procesa nekontrolisanog rasta malignih ćelija. Da bi se ovo izbeglo i obezbedila normalna respiracija, ćeliji su, pored vitamina B-2, potrebni i minerali molibden i gvožđe i vitamini B-3 (niacin, niacinamid) i B-5 (pantotenska kiselina). Riboflavin zajedno sa vitaminom B-11 (folna kiselina) učestvuje u stvaranju eritrocita, doprinosi i održavanju visokih koncentracija gvožđa u eritrocitima, čime im omogućava da prožive svoj maksimalni vek. Vitamin B-2 treba dodavati preparatima gvožđa zbog toga što učestvuje apsorpciji i iskorištavanju gvožđa iz hrane, a preparatima namenjenim trudnicama, pored B-2, treba dodavati i folnu kiselinu. Vitamin B-2 je neophodan u procesu prerade aminokiselina i masti, a ugljene hidrate pretvara u ATP (adenozin-trifosfat), energetski molekul bez kojeg organizam ne bi mogao da funkcioniše. Ova njegova osobina je značajna za sportiste, jer povećava energiju, izdržljivost i očuvanje mišića, a tu ulogu imaju i svi ostali vitamini B kompleksa. Usled nedostatka riboflavina slabi imunitet, odnosno otpornost svih ćelija u organizmu na reaktivna oksidativna sredstva. To uzrokuje prevremeno odumiranje ćelija i skraćivanje životnog veka eritrocita. Neke od glavnih funkcija vitamina B-2 u organizmu su: - olakšava glavobolje uzrokovane migrenama - važan je za metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina - pomaže funkcionisanje jednog broja enzima u mozgu - neophodan je za normalnu funkciju eritrocita - štiti eritrocite i belančevine očnog sočiva - podstiče aktivnost vitamina B-6 i folne kiseline - neophodan je za stvaranje antitela, čime podržava imunitet - usporava razvoj katarakte i ublažava zamor očiju - važan je za dijabetičare jer su podložni manjku vitamina B-2 - važan je kod hipertireoze, jer ga organizam brzo troši i treba ga nadoknađivati u velikim količinama - bitan je za zdravlje kose i noktiju Vitamin B-3 Pod nazivom B-3 javljaju se dva oblika ovog vitamina, niacin ili nikotinska kiselina i njegova varijacija inozitol-heksaniacinat i niacinamid ili nikotinamid (amid nikotinske kiseline). To je beli igličasti prašak gorkog ukusa. Termostabilan je i može se sintetisati u organizmu iz aminokiseline triptofana (iz hrane koja sadrži proteine), ali uz prisustvo vitamina B-1 (tiamin), B-2 (riboflavin) i B-6 (piridoksin). Prirodni izvori niacina su: meso, mleko, riba, povrće, kvasac, kikiriki i dr. Vitamin B-3, kao i ostali vitamini B kompleksa, učestvuje u ćelijskom metabolizmu. Konvertuje ugljene hidrate u glukozu (šećer), koja se dalje sagoreva uz oslobađanje energije. B kompleks, uključujući i B-3, neophodan je za razlaganje masti i proteina u metaboličkom procesu. Održava elastičnost i snagu mišića, kao i zdravlje digestivnog trakta, nervnog sistema, kože, kose, očiju, usta i jetre. Niacin, za razliku od niacinamida, u dozama većim od 50 mg može za izazove crvenilo na koži. Razlikuju se i po primeni. Niacinamid se upotrebljava kod problema sa artritisom i ranim stadijumom dijabetesa tipa I (pospešuje sekreciju insulina), a niacin smanjuje visok nivo holesterola i triglicerida, što nije slučaj sa niacinamidom. Inozitol-heksaniacinat, varijacija niacina, naročito se prepisuje osobama koje imaju potrebe za visokim dozama vitamina B-3, jer se najbolje podnosi i ne izaziva uobičajene reakcije na koži. Preparati koji ga sadrže obično nose naznaku flush-free. Vitamin B-3 igra važnu ulogu u oslobađanju organizma od toksina i štetnih materija. Učestvuje u sintezi nekih hormona i poboljšava cirkulaciju. Pri nedostatku vitamina B-3 nastaju: zamor, digestivne smetnje, depresija, glavobolje, nervoza, slaba koncentracija, senilnost i nesanica. Prema istraživanjima u SAD, najveće nedostatke vitamina B-3 izaziva preterana upotreba alkohola. Vitamin B-3 može biti od koristi u sledećim slučajevima: - deficijencija nastala prekomernom upotrebom alkohola (niacinamid) - visok nivo holesterola i triglicerida (niacin, inozitol-heksaniacinat) - podrška zdravlja kardiovaskularnog sistema (niacin, inozitol-heksaniacinat) - preventiva i rani stadijumi dijabetesa (niacinamid) - osteoartritis (niacinamid) - izdržljivost, dodatna energija i sagorevanje masti kod sportista (niacin) - jačanje imuniteta (niacin) - visok krvni pritisak (inozitol-heksaniacinat) - detoksikacija jetre (inozitol-heksaniacinat) - depresivna stanja Uobičajeno je da niacin u dozama od preko 50 mg izaziva simptome kao što su: crvenilo na koži, naročito lica i vrata, koje nastaju usled povećanja nivoa histamina, a pojavljuju se oko 20 minuta po unošenju niacina u organizam i traju sat do sat i po vremena nakon toga. Zato se osobama koje imaju potrebe za velikim dozama vitamina B-3, preporučuju oblici sa kontinuiranim razlaganjem ili oznakom flush-free. Vitamin B-6 Vitamin B-6, piridoksin je hidrosolubilan vitamin i predstavlja grupu supstanci - piridoksin, piridoksinal i piridoksamin - koje su blisko povezane i deluju združeno. U hrani se nalazi u krompiru, bananama, sočivu, nekim cerealijama, džigerici, ćuretini, tunjevini itd. Ipak, pripremanjem hrane izgubi se oko 50% ovog vitamina. Vitamin B-6 ima glavnu ulogu u energetskom metabolizmu (energetski transfer aminokiselina i ugljenih hidrata). Pored toga što učestvuje u razlaganju aminokiselina (proteina) i nekih hormona, bitan je za apsorpciju nutrijenata, na primer masti, aminokiselina i gvožđa, a njegov manjak u organizmu jedan je od osnovnih razloga za nastanak ateroskleroze i arterioskleroze. Učestvuje u stvaranju serotonina, melatonina i dopamina, kao i nekoliko neurotansmitera, zbog čega predstavlja bazični nutrijent za regulaciju mentalnih procesa i raspoloženja. Neophodan je za stvaranje antitela i crvenih krvnih zrnaca, potreban je radi potpune apsorpcije vitamnina B-12 i magnezijuma, a pomaže pretvaranje triptofana u niacin (B-3), a uz vitamin C i metionin učestvuje u pretvaranju lizina u karnitin. Dejstva vitamina B-6 u organizmu: - doprinosi prevenciji mnogih nervnih i kožnih bolesti - sa vitaminom C deluje kao prirodno sredstvo za umirenje i uspavljivanje - smanjuje mučninu - ima izrazito anaboličko dejstvo - deluje kao prirodni diuretik, pojačava sekreciju suza, ublažava suvoću usta - ublažava grčeve mišića, ukočenost ruku Potrebe za vitaminom B-6 su povećane kod visokoproteinske ishrane i pojačane fizičke aktivnosti, što je slučaj sa sportistima, kod kojih smanjenje ili stagnacija mišićne mase ukazuje na mogući nedostatak ovoga vitamina. Koristi se u prevenciji masne jetre, kamena u žuči i bubregu, depresija i konjunktivitisa. Važno je da ga organizam ima dovoljno u doba puberteta, inače može doći do zastoja u rastu. Apsorpciju vitamina B-6 pomažu linolna kiselina (omega 6, CLA), vitamini C i B, natrijum i magnezijum, a odmažu duvan, kafa i alkohol. Nisu preporučljive veće doze bez konsultacije lekara, a preko 500 mg dnevno može se uzimati samo u izuzetnim slučajevima. Treba ga uzimati oprezno kod lečenja dijabetes melitusa i Parkinsonove bolesti (ne uzimati ako se koristi L-dop). Najbolje ga je kombinovati sa B kompleksom, da ne nastane disbalans koncentracije ostalih vitamina B kompleksa. Vitamin B-12 Vitamin B-12 ili kobalamin (cijankobalamin) je hidrosolubilan vitamin delotvoran u vrlo malim, mikrogramskim dozama. To je crveno kristalno jedinjenje koje sadrži fosfor i kobalt. Nalazi se isključivo u hrani životinjskog porekla (džigerica, bubrezi, meso, mleko, jaja, sirevi, riba, školjke), ali se u velikoj meri uništava prilikom pripremanja hrane. Učestvuje u metabolizmu masti i ugljenih hidrata i u sintezi proteina. Vitamin B-12 stimuliše regeneraciju jetre, ima ulogu u prevenciji steriliteta, a sa C vitaminom ima antikancerogenu funkciju. Sastavni je deo terapije kod mnogih psihijatrijskih oboljenja. B-12 se loše apsorbuje kroz želudac, a vezuje se za proteine pljuvačke i želudačnog soka - zato ovaj vitamin treba uzimati u obliku pastila ili sublingvalnih tableta (stavljaju se pod jezik). Apsorpciju vitamina B-12 pomaže kalcijum, vitamini B kompleksa i vitamini A, C, E, a smanjuju duvan, kafa, alkohol, laksativi i problemi u funkcionisanju tiroidne žlezde. Simptomi nedostatka vitamina B-12 ponekad se mogu uočiti tek nakon pet godina od njegovog nestanka iz telesnih rezervi. To mogu biti: sekundarna pojava masne degeneracije srca, bubrega i jetre, slabljenje imuniteta i anemija. Nedostatak ovoga vitamina je vrlo čest kod isključivih vegetarijanaca - jer su mu prirodni izvori džigerica, meso, jaja, mleko - i kod ljudi posle pedesete godine života. Vitamin B-12 je sastavni deo terapije neplodnosti oba pola, a kod muškaraca usled nedostatka ovog vitamina može doći do poremećaja u produkciji semena i sperme, čak i do nedostatka spermatozoida. Odojčad dojena majčinim mlekom dobijaju dovoljne količine vitamina B-12, ali deci koja se hrane veštačkim mlekom potreban je dodatak ovog vitamina. Najvažnije uloge vitamina B-12 u organizmu su: - pomaže očuvanje funkcija nervnog sistema (poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu) - sprečava anemije time što stvara i regeneriše crvena krvna zrnca - učestvuje u detoksikacionim procesima u jetri, ali i njenoj regeneraciji - pomaže normalan rast, razvoj i apetit kod dece - važan je za energetski metabolizam organizma - ublažava premenstrualne i menstrualne tegobe Preporučena doza za odrasle je od 500 do 1000 mcg dnevno. Veće doze mogu se uzimati samo uz konsultaciju lekara, jer treba paziti da se ne poremeti balans ostalih vitamina B kompleksa. Biotin Biotin ili vitamin H je kristalno, teško rastvorljivo jedinjenje, a među poslednjima je uključen u B kompleks. Neophodan je za normalan rast i funkcionisanje organizma jer ima ključnu ulogu u sintezi masnih kiselina, vitamina C, metabolizmu ugljenih hidrata, masti, proteina i aminokiselina. Pored toga učestvuje u Krebsovom ciklusu u proizvodnji energije, a može da ubrza sintezu nekih proteina i stimuliše imunitet. Biotin se nalazi u velikom broju namirnica: žumance, sardine, bubrezi, piletina, govedina, pečurke, krompir, pirinač, paradajz, spanać, kvasac, kikiriki, orasi, i dr. Preventiva je sedenju kose i ćelavosti, daje zdrav izgled koži, ublažava ekceme i dermatitis, smanjuje bolove u mišićima. Opadanje kose i krti i lomljivi nokti dovode se u vezu sa nedostatkom ovog vitamina. Suplementacija biotinom može da bude korisna svakome jer pomaže organizmu sa uspešnije iskoristi hranu za dobijanje energije. On podiže energetske nivoe tako što čini digestivni proces efikasnijim. Ovo je značajno kod dijeta čiji je cilj gubljenje telesne mase. Folna kiselina Folna kiselina ili B-9 je hidrosolubilan vitamin kao i ostali članovi B kompleksa. U prirodi se nalazi u mnogo vrsta hrane, a naročito u lišću, po čemu je i dobio ime folna kiselina, od lat. folium - list. Naročito bogat izvor folne kiseline je tamno-zeleno lišće povrća, kao što je spanać, kupus, kelj, brokoli, lišće maslačka, karfiol i dr., ali ima je i u džigerici i pivskom kvascu. Osetljiva je na visoku temperaturu, svetlost i kiseline, a predstavlja i jedan od najteže apsorbujućih hidrosolubilnih vitamina. Zato se često javlja nedostatak ovog vitamina. Folna kiselina učestvuje u sintezi nukleinskih kiselina, RNK i DNK, metabolizmu proteina, stvaranju crvenih i belih krvnih zrnaca i prevenciji raka grlića materice. Isto tako važna je za iskorištavanje šećera i aminokiselina. Ublažava bolove, sprečava anemiju i štiti od crevnih parazita. Folna kiselina uz vitamine B-12 i B-6 može da smanji rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Preventivna dnevna doza za odrasle je 400 mcg, a posebno je važna za žene koje planiraju trudnoću, trudnice i dojilje jer olakšava laktaciju, a njen manjak može dovesti do deformiteta ploda. Folna kiselina sinergijski deluje sa lucerkom, formulama za trudnice i dojilje, svim vitaminima B kompleksa, a naročito sa vitaminom B-12 i holinom. Pakovanje: 60 tableta. Preporučena upotreba: 1 tableta dnevno uz obrok. Uvoznik: Lama d.o.o. Zemlja porekla: Mađarska

U grupu vitamina pod imenom B kompleks spadaju vitamini B-1, B-2, B-3, B-5, B-6, B-12, biotin, PABA, folna kiselina, holin i inozitol. Svi oni rastvorljivi su u vodi (hidrosolubilni su) i ne deponuju se u organizmu. U nedostatku pojedinog vitamina B kompleksa, pored tog vitamina, preporučljivo je nadoknaditi i sve ostale da bi dejstvo bilo potpuno, jer deluju sinergijski i imaju vrlo bliske funkcije i osobine. Primena visokih doza samo jednog vitamina iz ove grupe može izazvati nedostatak ostalih. Apsorpciju B kompleksa pomažu vitamini C i E, minerali kalcijum i fosfor, a ometaju alkohol, kafa, velike količine šećera, stres, infekcije i pilule za spavanje. B kompleks, kao i sve hidrosolubilne vitamine, koji se urinom brzo izbaciju iz organizma, najbolje je uzimati u obliku tableta sa kontinuiranim oslobađanjem (timed release), jer se tako obezbeđuje njihovo stalno prisustvo organizmu. B kompleks ima važnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama kao što je: - proizvodnja energije - metabolizam ugljenih hidrata - regulacija nivoa šećera u krvi - podrška imunolškom i nervnom sistemu - ćelijski metabolizam - zdravlje kože, noktiju i kose - razvijanje mišićne mase - podrška zdravoj funkciji očiju, jetre i sluzokože Vitamin B-1 Vitamin B-1 ili tiamin je bela kristalna supstanca bez ukusa, koja miriše na kvasac. Prvi put je izdvojen godine 1936. Otkrio ga je hemičar Robert Vilijams. Ljudski organizam ga ne sintetiše, pa se unosi hranom ili dodacima ishrani. Najviše ga ima u omotaču žitarica, kvascu i mesu, ali je osetljiv na visoku temperaturu, alkalnu sredinu i oksidaciju. Potrebe za tiaminom obično su povećane kod trudnica, pušača, za vreme bolesti, u stanju stresa i posle hiruških intervencija. Pošto je B-1 hidrosolubilan, organizam ne može da napravi njegove zalihe i izbacuje ga urinom. Zato se, po potrebi, mora unositi suplementacijom kako bi njegovo prisustvo bilo konstantno. Važan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, mišića, srca, krvnih sudova, pomaže rast, ima diuretička svojstva, a kao koenzim učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i masti. Nedostatak tiamina dovodi do bolesti beri-beri, poremećaja nervnog i mišićnog tkiva. Neophodan je i sportistima jer zajedno sa vitaminima B-2 (riboflavin), B-3 (niacin) i B-6 (piridoksin) učestvuje u sticanju i iskorišćavanju energije, a bez njih metabolizam energetskih nutrijenata ne bi bio moguć. Ukratko, on je važan za pretvaranje šećera iz krvi u energiju (Krebsov ciklus). Vitamin B-1 je za pravilno finkcionisanje nervnog sistema neophodan, jer učestvuje u biosintezi mnogih sastavnih delova ćelije, uključujući i neurotransmiter acetilholin i gama-aminobuternu kiselinu (GABA). B-1 može da ima pozitivan učinak i na pamćenje i učenje, naročito kod dece. Kao učesnik u stvaranju hidrohlorne kiseline, koja je važna za varenje, ima uticaja i na pravilno funkcionisanje digestivnog sistema. Tiamin može da bude podrška kod stanja kao što su: - anemija - Alchajmerova bolest i multipleks skleroza - loša memorija i teškoće u učenju - dijabetes (uz dijalizu) - hepatitis - postoperativni oporavak - bolne menstruacije Vitamin B-2 Vitamin B-2 ili riboflavin je žuti kristalni prašak, slabog mirisa. Lako se apsorbuje, otporan je na visoke temperature, ali ga uništava dnevna svetlost (UV zračenje), voda i hladnoća (čuvanje namirnica u frižideru). Najviše ga ima u mleku, surutki, mesu, povrću, ribi, jajima, cerealijama i mora se svakodnevno unositi u organizam. Njegovu apsorpciju pomažu vitamini B kompleksa, naročito B-3 i B-6, vitamin C i fosfor, a uništava ga alkohol, kafa, duvan, velike količine šećera, pilule za kontracepciju i sredstva za umirenje. Riboflavin je organizmu neophodan jer ulazi u sastav enzima koji kontrolišu oksido-redukcione reakcije i služi kao koenzim za prenošenje vodonika u sistemu transporta elektrona u respiracionom lancu. Njegovo prisustvo u ćelijskoj respiraciji obezbeđuje ćeliji kiseonik za disanje i pravilno udvajanje. Kod manjka vitamina B-2 količina kiseonika u ćeliji se smanjuje, što primorava ćeliju da izmeni metabolizam i okrene se alternativnim procesima koji ne zahtevaju kiseonik da bi se stvorila energija. Ovakav način obezbeđivanja energije karakterističan je za ćelije tumora, tj. početak procesa nekontrolisanog rasta malignih ćelija. Da bi se ovo izbeglo i obezbedila normalna respiracija, ćeliji su, pored vitamina B-2, potrebni i minerali molibden i gvožđe i vitamini B-3 (niacin, niacinamid) i B-5 (pantotenska kiselina). Riboflavin zajedno sa vitaminom B-11 (folna kiselina) učestvuje u stvaranju eritrocita, doprinosi i održavanju visokih koncentracija gvožđa u eritrocitima, čime im omogućava da prožive svoj maksimalni vek. Vitamin B-2 treba dodavati preparatima gvožđa zbog toga što učestvuje apsorpciji i iskorištavanju gvožđa iz hrane, a preparatima namenjenim trudnicama, pored B-2, treba dodavati i folnu kiselinu. Vitamin B-2 je neophodan u procesu prerade aminokiselina i masti, a ugljene hidrate pretvara u ATP (adenozin-trifosfat), energetski molekul bez kojeg organizam ne bi mogao da funkcioniše. Ova njegova osobina je značajna za sportiste, jer povećava energiju, izdržljivost i očuvanje mišića, a tu ulogu imaju i svi ostali vitamini B kompleksa. Usled nedostatka riboflavina slabi imunitet, odnosno otpornost svih ćelija u organizmu na reaktivna oksidativna sredstva. To uzrokuje prevremeno odumiranje ćelija i skraćivanje životnog veka eritrocita. Neke od glavnih funkcija vitamina B-2 u organizmu su: - olakšava glavobolje uzrokovane migrenama - važan je za metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina - pomaže funkcionisanje jednog broja enzima u mozgu - neophodan je za normalnu funkciju eritrocita - štiti eritrocite i belančevine očnog sočiva - podstiče aktivnost vitamina B-6 i folne kiseline - neophodan je za stvaranje antitela, čime podržava imunitet - usporava razvoj katarakte i ublažava zamor očiju - važan je za dijabetičare jer su podložni manjku vitamina B-2 - važan je kod hipertireoze, jer ga organizam brzo troši i treba ga nadoknađivati u velikim količinama - bitan je za zdravlje kose i noktiju Vitamin B-3 Pod nazivom B-3 javljaju se dva oblika ovog vitamina, niacin ili nikotinska kiselina i njegova varijacija inozitol-heksaniacinat i niacinamid ili nikotinamid (amid nikotinske kiseline). To je beli igličasti prašak gorkog ukusa. Termostabilan je i može se sintetisati u organizmu iz aminokiseline triptofana (iz hrane koja sadrži proteine), ali uz prisustvo vitamina B-1 (tiamin), B-2 (riboflavin) i B-6 (piridoksin). Prirodni izvori niacina su: meso, mleko, riba, povrće, kvasac, kikiriki i dr. Vitamin B-3, kao i ostali vitamini B kompleksa, učestvuje u ćelijskom metabolizmu. Konvertuje ugljene hidrate u glukozu (šećer), koja se dalje sagoreva uz oslobađanje energije. B kompleks, uključujući i B-3, neophodan je za razlaganje masti i proteina u metaboličkom procesu. Održava elastičnost i snagu mišića, kao i zdravlje digestivnog trakta, nervnog sistema, kože, kose, očiju, usta i jetre. Niacin, za razliku od niacinamida, u dozama većim od 50 mg može za izazove crvenilo na koži. Razlikuju se i po primeni. Niacinamid se upotrebljava kod problema sa artritisom i ranim stadijumom dijabetesa tipa I (pospešuje sekreciju insulina), a niacin smanjuje visok nivo holesterola i triglicerida, što nije slučaj sa niacinamidom. Inozitol-heksaniacinat, varijacija niacina, naročito se prepisuje osobama koje imaju potrebe za visokim dozama vitamina B-3, jer se najbolje podnosi i ne izaziva uobičajene reakcije na koži. Preparati koji ga sadrže obično nose naznaku flush-free. Vitamin B-3 igra važnu ulogu u oslobađanju organizma od toksina i štetnih materija. Učestvuje u sintezi nekih hormona i poboljšava cirkulaciju. Pri nedostatku vitamina B-3 nastaju: zamor, digestivne smetnje, depresija, glavobolje, nervoza, slaba koncentracija, senilnost i nesanica. Prema istraživanjima u SAD, najveće nedostatke vitamina B-3 izaziva preterana upotreba alkohola. Vitamin B-3 može biti od koristi u sledećim slučajevima: - deficijencija nastala prekomernom upotrebom alkohola (niacinamid) - visok nivo holesterola i triglicerida (niacin, inozitol-heksaniacinat) - podrška zdravlja kardiovaskularnog sistema (niacin, inozitol-heksaniacinat) - preventiva i rani stadijumi dijabetesa (niacinamid) - osteoartritis (niacinamid) - izdržljivost, dodatna energija i sagorevanje masti kod sportista (niacin) - jačanje imuniteta (niacin) - visok krvni pritisak (inozitol-heksaniacinat) - detoksikacija jetre (inozitol-heksaniacinat) - depresivna stanja Uobičajeno je da niacin u dozama od preko 50 mg izaziva simptome kao što su: crvenilo na koži, naročito lica i vrata, koje nastaju usled povećanja nivoa histamina, a pojavljuju se oko 20 minuta po unošenju niacina u organizam i traju sat do sat i po vremena nakon toga. Zato se osobama koje imaju potrebe za velikim dozama vitamina B-3, preporučuju oblici sa kontinuiranim razlaganjem ili oznakom flush-free. Vitamin B-6 Vitamin B-6, piridoksin je hidrosolubilan vitamin i predstavlja grupu supstanci - piridoksin, piridoksinal i piridoksamin - koje su blisko povezane i deluju združeno. U hrani se nalazi u krompiru, bananama, sočivu, nekim cerealijama, džigerici, ćuretini, tunjevini itd. Ipak, pripremanjem hrane izgubi se oko 50% ovog vitamina. Vitamin B-6 ima glavnu ulogu u energetskom metabolizmu (energetski transfer aminokiselina i ugljenih hidrata). Pored toga što učestvuje u razlaganju aminokiselina (proteina) i nekih hormona, bitan je za apsorpciju nutrijenata, na primer masti, aminokiselina i gvožđa, a njegov manjak u organizmu jedan je od osnovnih razloga za nastanak ateroskleroze i arterioskleroze. Učestvuje u stvaranju serotonina, melatonina i dopamina, kao i nekoliko neurotansmitera, zbog čega predstavlja bazični nutrijent za regulaciju mentalnih procesa i raspoloženja. Neophodan je za stvaranje antitela i crvenih krvnih zrnaca, potreban je radi potpune apsorpcije vitamnina B-12 i magnezijuma, a pomaže pretvaranje triptofana u niacin (B-3), a uz vitamin C i metionin učestvuje u pretvaranju lizina u karnitin. Dejstva vitamina B-6 u organizmu: - doprinosi prevenciji mnogih nervnih i kožnih bolesti - sa vitaminom C deluje kao prirodno sredstvo za umirenje i uspavljivanje - smanjuje mučninu - ima izrazito anaboličko dejstvo - deluje kao prirodni diuretik, pojačava sekreciju suza, ublažava suvoću usta - ublažava grčeve mišića, ukočenost ruku Potrebe za vitaminom B-6 su povećane kod visokoproteinske ishrane i pojačane fizičke aktivnosti, što je slučaj sa sportistima, kod kojih smanjenje ili stagnacija mišićne mase ukazuje na mogući nedostatak ovoga vitamina. Koristi se u prevenciji masne jetre, kamena u žuči i bubregu, depresija i konjunktivitisa. Važno je da ga organizam ima dovoljno u doba puberteta, inače može doći do zastoja u rastu. Apsorpciju vitamina B-6 pomažu linolna kiselina (omega 6, CLA), vitamini C i B, natrijum i magnezijum, a odmažu duvan, kafa i alkohol. Nisu preporučljive veće doze bez konsultacije lekara, a preko 500 mg dnevno može se uzimati samo u izuzetnim slučajevima. Treba ga uzimati oprezno kod lečenja dijabetes melitusa i Parkinsonove bolesti (ne uzimati ako se koristi L-dop). Najbolje ga je kombinovati sa B kompleksom, da ne nastane disbalans koncentracije ostalih vitamina B kompleksa. Vitamin B-12 Vitamin B-12 ili kobalamin (cijankobalamin) je hidrosolubilan vitamin delotvoran u vrlo malim, mikrogramskim dozama. To je crveno kristalno jedinjenje koje sadrži fosfor i kobalt. Nalazi se isključivo u hrani životinjskog porekla (džigerica, bubrezi, meso, mleko, jaja, sirevi, riba, školjke), ali se u velikoj meri uništava prilikom pripremanja hrane. Učestvuje u metabolizmu masti i ugljenih hidrata i u sintezi proteina. Vitamin B-12 stimuliše regeneraciju jetre, ima ulogu u prevenciji steriliteta, a sa C vitaminom ima antikancerogenu funkciju. Sastavni je deo terapije kod mnogih psihijatrijskih oboljenja. B-12 se loše apsorbuje kroz želudac, a vezuje se za proteine pljuvačke i želudačnog soka - zato ovaj vitamin treba uzimati u obliku pastila ili sublingvalnih tableta (stavljaju se pod jezik). Apsorpciju vitamina B-12 pomaže kalcijum, vitamini B kompleksa i vitamini A, C, E, a smanjuju duvan, kafa, alkohol, laksativi i problemi u funkcionisanju tiroidne žlezde. Simptomi nedostatka vitamina B-12 ponekad se mogu uočiti tek nakon pet godina od njegovog nestanka iz telesnih rezervi. To mogu biti: sekundarna pojava masne degeneracije srca, bubrega i jetre, slabljenje imuniteta i anemija. Nedostatak ovoga vitamina je vrlo čest kod isključivih vegetarijanaca - jer su mu prirodni izvori džigerica, meso, jaja, mleko - i kod ljudi posle pedesete godine života. Vitamin B-12 je sastavni deo terapije neplodnosti oba pola, a kod muškaraca usled nedostatka ovog vitamina može doći do poremećaja u produkciji semena i sperme, čak i do nedostatka spermatozoida. Odojčad dojena majčinim mlekom dobijaju dovoljne količine vitamina B-12, ali deci koja se hrane veštačkim mlekom potreban je dodatak ovog vitamina. Najvažnije uloge vitamina B-12 u organizmu su: - pomaže očuvanje funkcija nervnog sistema (poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu) - sprečava anemije time što stvara i regeneriše crvena krvna zrnca - učestvuje u detoksikacionim procesima u jetri, ali i njenoj regeneraciji - pomaže normalan rast, razvoj i apetit kod dece - važan je za energetski metabolizam organizma - ublažava premenstrualne i menstrualne tegobe Preporučena doza za odrasle je od 500 do 1000 mcg dnevno. Veće doze mogu se uzimati samo uz konsultaciju lekara, jer treba paziti da se ne poremeti balans ostalih vitamina B kompleksa. Biotin Biotin ili vitamin H je kristalno, teško rastvorljivo jedinjenje, a među poslednjima je uključen u B kompleks. Neophodan je za normalan rast i funkcionisanje organizma jer ima ključnu ulogu u sintezi masnih kiselina, vitamina C, metabolizmu ugljenih hidrata, masti, proteina i aminokiselina. Pored toga učestvuje u Krebsovom ciklusu u proizvodnji energije, a može da ubrza sintezu nekih proteina i stimuliše imunitet. Biotin se nalazi u velikom broju namirnica: žumance, sardine, bubrezi, piletina, govedina, pečurke, krompir, pirinač, paradajz, spanać, kvasac, kikiriki, orasi, i dr. Preventiva je sedenju kose i ćelavosti, daje zdrav izgled koži, ublažava ekceme i dermatitis, smanjuje bolove u mišićima. Opadanje kose i krti i lomljivi nokti dovode se u vezu sa nedostatkom ovog vitamina. Suplementacija biotinom može da bude korisna svakome jer pomaže organizmu sa uspešnije iskoristi hranu za dobijanje energije. On podiže energetske nivoe tako što čini digestivni proces efikasnijim. Ovo je značajno kod dijeta čiji je cilj gubljenje telesne mase. Folna kiselina Folna kiselina ili B-9 je hidrosolubilan vitamin kao i ostali članovi B kompleksa. U prirodi se nalazi u mnogo vrsta hrane, a naročito u lišću, po čemu je i dobio ime folna kiselina, od lat. folium - list. Naročito bogat izvor folne kiseline je tamno-zeleno lišće povrća, kao što je spanać, kupus, kelj, brokoli, lišće maslačka, karfiol i dr., ali ima je i u džigerici i pivskom kvascu. Osetljiva je na visoku temperaturu, svetlost i kiseline, a predstavlja i jedan od najteže apsorbujućih hidrosolubilnih vitamina. Zato se često javlja nedostatak ovog vitamina. Folna kiselina učestvuje u sintezi nukleinskih kiselina, RNK i DNK, metabolizmu proteina, stvaranju crvenih i belih krvnih zrnaca i prevenciji raka grlića materice. Isto tako važna je za iskorištavanje šećera i aminokiselina. Ublažava bolove, sprečava anemiju i štiti od crevnih parazita. Folna kiselina uz vitamine B-12 i B-6 može da smanji rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Preventivna dnevna doza za odrasle je 400 mcg, a posebno je važna za žene koje planiraju trudnoću, trudnice i dojilje jer olakšava laktaciju, a njen manjak može dovesti do deformiteta ploda. Folna kiselina sinergijski deluje sa lucerkom, formulama za trudnice i dojilje, svim vitaminima B kompleksa, a naročito sa vitaminom B-12 i holinom. Pakovanje: 60 tableta. Preporučena upotreba: 1 tableta dnevno uz obrok. Uvoznik: Lama d.o.o. Zemlja porekla: Mađarska

U grupu vitamina pod imenom B kompleks spadaju vitamini B-1, B-2, B-3, B-5, B-6, B-12, biotin, PABA, folna kiselina, holin i inozitol. Svi oni rastvorljivi su u vodi (hidrosolubilni su) i ne deponuju se u organizmu. U nedostatku pojedinog vitamina B kompleksa, pored tog vitamina, preporučljivo je nadoknaditi i sve ostale da bi dejstvo bilo potpuno, jer deluju sinergijski i imaju vrlo bliske funkcije i osobine. Primena visokih doza samo jednog vitamina iz ove grupe može izazvati nedostatak ostalih. Apsorpciju B kompleksa pomažu vitamini C i E, minerali kalcijum i fosfor, a ometaju alkohol, kafa, velike količine šećera, stres, infekcije i pilule za spavanje. B kompleks, kao i sve hidrosolubilne vitamine, koji se urinom brzo izbaciju iz organizma, najbolje je uzimati u obliku tableta sa kontinuiranim oslobađanjem (timed release), jer se tako obezbeđuje njihovo stalno prisustvo organizmu. B kompleks ima važnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama kao što je: – proizvodnja energije – metabolizam ugljenih hidrata – regulacija nivoa šećera u krvi – podrška imunolškom i nervnom sistemu – ćelijski metabolizam – zdravlje kože, noktiju i kose – razvijanje mišićne mase – podrška zdravoj funkciji očiju, jetre i sluzokože Vitamin B-1 Vitamin B-1 ili tiamin je bela kristalna supstanca bez ukusa, koja miriše na kvasac. Prvi put je izdvojen godine 1936. Otkrio ga je hemičar Robert Vilijams. Ljudski organizam ga ne sintetiše, pa se unosi hranom ili dodacima ishrani. Najviše ga ima u omotaču žitarica, kvascu i mesu, ali je osetljiv na visoku temperaturu, alkalnu sredinu i oksidaciju. Potrebe za tiaminom obično su povećane kod trudnica, pušača, za vreme bolesti, u stanju stresa i posle hiruških intervencija. Pošto je B-1 hidrosolubilan, organizam ne može da napravi njegove zalihe i izbacuje ga urinom. Zato se, po potrebi, mora unositi suplementacijom kako bi njegovo prisustvo bilo konstantno. Važan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, mišića, srca, krvnih sudova, pomaže rast, ima diuretička svojstva, a kao koenzim učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i masti. Nedostatak tiamina dovodi do bolesti beri-beri, poremećaja nervnog i mišićnog tkiva. Neophodan je i sportistima jer zajedno sa vitaminima B-2 (riboflavin), B-3 (niacin) i B-6 (piridoksin) učestvuje u sticanju i iskorišćavanju energije, a bez njih metabolizam energetskih nutrijenata ne bi bio moguć. Ukratko, on je važan za pretvaranje šećera iz krvi u energiju (Krebsov ciklus). Vitamin B-1 je za pravilno finkcionisanje nervnog sistema neophodan, jer učestvuje u biosintezi mnogih sastavnih delova ćelije, uključujući i neurotransmiter acetilholin i gama-aminobuternu kiselinu (GABA). B-1 može da ima pozitivan učinak i na pamćenje i učenje, naročito kod dece. Kao učesnik u stvaranju hidrohlorne kiseline, koja je važna za varenje, ima uticaja i na pravilno funkcionisanje digestivnog sistema. Tiamin može da bude podrška kod stanja kao što su: – anemija – Alchajmerova bolest i multipleks skleroza – loša memorija i teškoće u učenju – dijabetes (uz dijalizu) – hepatitis – postoperativni oporavak – bolne menstruacije Vitamin B-2 Vitamin B-2 ili riboflavin je žuti kristalni prašak, slabog mirisa. Lako se apsorbuje, otporan je na visoke temperature, ali ga uništava dnevna svetlost (UV zračenje), voda i hladnoća (čuvanje namirnica u frižideru). Najviše ga ima u mleku, surutki, mesu, povrću, ribi, jajima, cerealijama i mora se svakodnevno unositi u organizam. Njegovu apsorpciju pomažu vitamini B kompleksa, naročito B-3 i B-6, vitamin C i fosfor, a uništava ga alkohol, kafa, duvan, velike količine šećera, pilule za kontracepciju i sredstva za umirenje. Riboflavin je organizmu neophodan jer ulazi u sastav enzima koji kontrolišu oksido-redukcione reakcije i služi kao koenzim za prenošenje vodonika u sistemu transporta elektrona u respiracionom lancu. Njegovo prisustvo u ćelijskoj respiraciji obezbeđuje ćeliji kiseonik za disanje i pravilno udvajanje. Kod manjka vitamina B-2 količina kiseonika u ćeliji se smanjuje, što primorava ćeliju da izmeni metabolizam i okrene se alternativnim procesima koji ne zahtevaju kiseonik da bi se stvorila energija. Ovakav način obezbeđivanja energije karakterističan je za ćelije tumora, tj. početak procesa nekontrolisanog rasta malignih ćelija. Da bi se ovo izbeglo i obezbedila normalna respiracija, ćeliji su, pored vitamina B-2, potrebni i minerali molibden i gvožđe i vitamini B-3 (niacin, niacinamid) i B-5 (pantotenska kiselina). Riboflavin zajedno sa vitaminom B-11 (folna kiselina) učestvuje u stvaranju eritrocita, doprinosi i održavanju visokih koncentracija gvožđa u eritrocitima, čime im omogućava da prožive svoj maksimalni vek. Vitamin B-2 treba dodavati preparatima gvožđa zbog toga što učestvuje apsorpciji i iskorištavanju gvožđa iz hrane, a preparatima namenjenim trudnicama, pored B-2, treba dodavati i folnu kiselinu. Vitamin B-2 je neophodan u procesu prerade aminokiselina i masti, a ugljene hidrate pretvara u ATP (adenozin-trifosfat), energetski molekul bez kojeg organizam ne bi mogao da funkcioniše. Ova njegova osobina je značajna za sportiste, jer povećava energiju, izdržljivost i očuvanje mišića, a tu ulogu imaju i svi ostali vitamini B kompleksa. Usled nedostatka riboflavina slabi imunitet, odnosno otpornost svih ćelija u organizmu na reaktivna oksidativna sredstva. To uzrokuje prevremeno odumiranje ćelija i skraćivanje životnog veka eritrocita. Neke od glavnih funkcija vitamina B-2 u organizmu su: – olakšava glavobolje uzrokovane migrenama – važan je za metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina – pomaže funkcionisanje jednog broja enzima u mozgu – neophodan je za normalnu funkciju eritrocita – štiti eritrocite i belančevine očnog sočiva – podstiče aktivnost vitamina B-6 i folne kiseline – neophodan je za stvaranje antitela, čime podržava imunitet – usporava razvoj katarakte i ublažava zamor očiju – važan je za dijabetičare jer su podložni manjku vitamina B-2 – važan je kod hipertireoze, jer ga organizam brzo troši i treba ga nadoknađivati u velikim količinama – bitan je za zdravlje kose i noktiju Vitamin B-3 Pod nazivom B-3 javljaju se dva oblika ovog vitamina, niacin ili nikotinska kiselina i njegova varijacija inozitol-heksaniacinat i niacinamid ili nikotinamid (amid nikotinske kiseline). To je beli igličasti prašak gorkog ukusa. Termostabilan je i može se sintetisati u organizmu iz aminokiseline triptofana (iz hrane koja sadrži proteine), ali uz prisustvo vitamina B-1 (tiamin), B-2 (riboflavin) i B-6 (piridoksin). Prirodni izvori niacina su: meso, mleko, riba, povrće, kvasac, kikiriki i dr. Vitamin B-3, kao i ostali vitamini B kompleksa, učestvuje u ćelijskom metabolizmu. Konvertuje ugljene hidrate u glukozu (šećer), koja se dalje sagoreva uz oslobađanje energije. B kompleks, uključujući i B-3, neophodan je za razlaganje masti i proteina u metaboličkom procesu. Održava elastičnost i snagu mišića, kao i zdravlje digestivnog trakta, nervnog sistema, kože, kose, očiju, usta i jetre. Niacin, za razliku od niacinamida, u dozama većim od 50 mg može za izazove crvenilo na koži. Razlikuju se i po primeni. Niacinamid se upotrebljava kod problema sa artritisom i ranim stadijumom dijabetesa tipa I (pospešuje sekreciju insulina), a niacin smanjuje visok nivo holesterola i triglicerida, što nije slučaj sa niacinamidom. Inozitol-heksaniacinat, varijacija niacina, naročito se prepisuje osobama koje imaju potrebe za visokim dozama vitamina B-3, jer se najbolje podnosi i ne izaziva uobičajene reakcije na koži. Preparati koji ga sadrže obično nose naznaku flush-free. Vitamin B-3 igra važnu ulogu u oslobađanju organizma od toksina i štetnih materija. Učestvuje u sintezi nekih hormona i poboljšava cirkulaciju. Pri nedostatku vitamina B-3 nastaju: zamor, digestivne smetnje, depresija, glavobolje, nervoza, slaba koncentracija, senilnost i nesanica. Prema istraživanjima u SAD, najveće nedostatke vitamina B-3 izaziva preterana upotreba alkohola. Vitamin B-3 može biti od koristi u sledećim slučajevima: – deficijencija nastala prekomernom upotrebom alkohola (niacinamid) – visok nivo holesterola i triglicerida (niacin, inozitol-heksaniacinat) – podrška zdravlja kardiovaskularnog sistema (niacin, inozitol-heksaniacinat) – preventiva i rani stadijumi dijabetesa (niacinamid) – osteoartritis (niacinamid) – izdržljivost, dodatna energija i sagorevanje masti kod sportista (niacin) – jačanje imuniteta (niacin) – visok krvni pritisak (inozitol-heksaniacinat) – detoksikacija jetre (inozitol-heksaniacinat) – depresivna stanja Uobičajeno je da niacin u dozama od preko 50 mg izaziva simptome kao što su: crvenilo na koži, naročito lica i vrata, koje nastaju usled povećanja nivoa histamina, a pojavljuju se oko 20 minuta po unošenju niacina u organizam i traju sat do sat i po vremena nakon toga. Zato se osobama koje imaju potrebe za velikim dozama vitamina B-3, preporučuju oblici sa kontinuiranim razlaganjem ili oznakom flush-free. Vitamin B-6 Vitamin B-6, piridoksin je hidrosolubilan vitamin i predstavlja grupu supstanci – piridoksin, piridoksinal i piridoksamin – koje su blisko povezane i deluju združeno. U hrani se nalazi u krompiru, bananama, sočivu, nekim cerealijama, džigerici, ćuretini, tunjevini itd. Ipak, pripremanjem hrane izgubi se oko 50% ovog vitamina. Vitamin B-6 ima glavnu ulogu u energetskom metabolizmu (energetski transfer aminokiselina i ugljenih hidrata). Pored toga što učestvuje u razlaganju aminokiselina (proteina) i nekih hormona, bitan je za apsorpciju nutrijenata, na primer masti, aminokiselina i gvožđa, a njegov manjak u organizmu jedan je od osnovnih razloga za nastanak ateroskleroze i arterioskleroze. Učestvuje u stvaranju serotonina, melatonina i dopamina, kao i nekoliko neurotansmitera, zbog čega predstavlja bazični nutrijent za regulaciju mentalnih procesa i raspoloženja. Neophodan je za stvaranje antitela i crvenih krvnih zrnaca, potreban je radi potpune apsorpcije vitamnina B-12 i magnezijuma, a pomaže pretvaranje triptofana u niacin (B-3), a uz vitamin C i metionin učestvuje u pretvaranju lizina u karnitin. Dejstva vitamina B-6 u organizmu: – doprinosi prevenciji mnogih nervnih i kožnih bolesti – sa vitaminom C deluje kao prirodno sredstvo za umirenje i uspavljivanje – smanjuje mučninu – ima izrazito anaboličko dejstvo – deluje kao prirodni diuretik, pojačava sekreciju suza, ublažava suvoću usta – ublažava grčeve mišića, ukočenost ruku Potrebe za vitaminom B-6 su povećane kod visokoproteinske ishrane i pojačane fizičke aktivnosti, što je slučaj sa sportistima, kod kojih smanjenje ili stagnacija mišićne mase ukazuje na mogući nedostatak ovoga vitamina. Koristi se u prevenciji masne jetre, kamena u žuči i bubregu, depresija i konjunktivitisa. Važno je da ga organizam ima dovoljno u doba puberteta, inače može doći do zastoja u rastu. Apsorpciju vitamina B-6 pomažu linolna kiselina (omega 6, CLA), vitamini C i B, natrijum i magnezijum, a odmažu duvan, kafa i alkohol. Nisu preporučljive veće doze bez konsultacije lekara, a preko 500 mg dnevno može se uzimati samo u izuzetnim slučajevima. Treba ga uzimati oprezno kod lečenja dijabetes melitusa i Parkinsonove bolesti (ne uzimati ako se koristi L-dop). Najbolje ga je kombinovati sa B kompleksom, da ne nastane disbalans koncentracije ostalih vitamina B kompleksa. Vitamin B-12 Vitamin B-12 ili kobalamin (cijankobalamin) je hidrosolubilan vitamin delotvoran u vrlo malim, mikrogramskim dozama. To je crveno kristalno jedinjenje koje sadrži fosfor i kobalt. Nalazi se isključivo u hrani životinjskog porekla (džigerica, bubrezi, meso, mleko, jaja, sirevi, riba, školjke), ali se u velikoj meri uništava prilikom pripremanja hrane. Učestvuje u metabolizmu masti i ugljenih hidrata i u sintezi proteina. Vitamin B-12 stimuliše regeneraciju jetre, ima ulogu u prevenciji steriliteta, a sa C vitaminom ima antikancerogenu funkciju. Sastavni je deo terapije kod mnogih psihijatrijskih oboljenja. B-12 se loše apsorbuje kroz želudac, a vezuje se za proteine pljuvačke i želudačnog soka – zato ovaj vitamin treba uzimati u obliku pastila ili sublingvalnih tableta (stavljaju se pod jezik). Apsorpciju vitamina B-12 pomaže kalcijum, vitamini B kompleksa i vitamini A, C, E, a smanjuju duvan, kafa, alkohol, laksativi i problemi u funkcionisanju tiroidne žlezde. Simptomi nedostatka vitamina B-12 ponekad se mogu uočiti tek nakon pet godina od njegovog nestanka iz telesnih rezervi. To mogu biti: sekundarna pojava masne degeneracije srca, bubrega i jetre, slabljenje imuniteta i anemija. Nedostatak ovoga vitamina je vrlo čest kod isključivih vegetarijanaca – jer su mu prirodni izvori džigerica, meso, jaja, mleko – i kod ljudi posle pedesete godine života. Vitamin B-12 je sastavni deo terapije neplodnosti oba pola, a kod muškaraca usled nedostatka ovog vitamina može doći do poremećaja u produkciji semena i sperme, čak i do nedostatka spermatozoida. Odojčad dojena majčinim mlekom dobijaju dovoljne količine vitamina B-12, ali deci koja se hrane veštačkim mlekom potreban je dodatak ovog vitamina. Najvažnije uloge vitamina B-12 u organizmu su: – pomaže očuvanje funkcija nervnog sistema (poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu) – sprečava anemije time što stvara i regeneriše crvena krvna zrnca – učestvuje u detoksikacionim procesima u jetri, ali i njenoj regeneraciji – pomaže normalan rast, razvoj i apetit kod dece – važan je za energetski metabolizam organizma – ublažava premenstrualne i menstrualne tegobe Preporučena doza za odrasle je od 500 do 1000 mcg dnevno. Veće doze mogu se uzimati samo uz konsultaciju lekara, jer treba paziti da se ne poremeti balans ostalih vitamina B kompleksa. Biotin Biotin ili vitamin H je kristalno, teško rastvorljivo jedinjenje, a među poslednjima je uključen u B kompleks. Neophodan je za normalan rast i funkcionisanje organizma jer ima ključnu ulogu u sintezi masnih kiselina, vitamina C, metabolizmu ugljenih hidrata, masti, proteina i aminokiselina. Pored toga učestvuje u Krebsovom ciklusu u proizvodnji energije, a može da ubrza sintezu nekih proteina i stimuliše imunitet. Biotin se nalazi u velikom broju namirnica: žumance, sardine, bubrezi, piletina, govedina, pečurke, krompir, pirinač, paradajz, spanać, kvasac, kikiriki, orasi, i dr. Preventiva je sedenju kose i ćelavosti, daje zdrav izgled koži, ublažava ekceme i dermatitis, smanjuje bolove u mišićima. Opadanje kose i krti i lomljivi nokti dovode se u vezu sa nedostatkom ovog vitamina. Suplementacija biotinom može da bude korisna svakome jer pomaže organizmu sa uspešnije iskoristi hranu za dobijanje energije. On podiže energetske nivoe tako što čini digestivni proces efikasnijim. Ovo je značajno kod dijeta čiji je cilj gubljenje telesne mase. Folna kiselina Folna kiselina ili B-9 je hidrosolubilan vitamin kao i ostali članovi B kompleksa. U prirodi se nalazi u mnogo vrsta hrane, a naročito u lišću, po čemu je i dobio ime folna kiselina, od lat. folium – list. Naročito bogat izvor folne kiseline je tamno-zeleno lišće povrća, kao što je spanać, kupus, kelj, brokoli, lišće maslačka, karfiol i dr., ali ima je i u džigerici i pivskom kvascu. Osetljiva je na visoku temperaturu, svetlost i kiseline, a predstavlja i jedan od najteže apsorbujućih hidrosolubilnih vitamina. Zato se često javlja nedostatak ovog vitamina. Folna kiselina učestvuje u sintezi nukleinskih kiselina, RNK i DNK, metabolizmu proteina, stvaranju crvenih i belih krvnih zrnaca i prevenciji raka grlića materice. Isto tako važna je za iskorištavanje šećera i aminokiselina. Ublažava bolove, sprečava anemiju i štiti od crevnih parazita. Folna kiselina uz vitamine B-12 i B-6 može da smanji rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Preventivna dnevna doza za odrasle je 400 mcg, a posebno je važna za žene koje planiraju trudnoću, trudnice i dojilje jer olakšava laktaciju, a njen manjak može dovesti do deformiteta ploda. Folna kiselina sinergijski deluje sa lucerkom, formulama za trudnice i dojilje, svim vitaminima B kompleksa, a naročito sa vitaminom B-12 i holinom. Preporučena doza i način upotrebe 1 tableta dnevno uz obrok.

Herbicid u obliku koncentrata za emulziju – EC, smeđe boje Aktivna materija: KLETODIM NAPOMENA: (Ova napomena je nezvaničnog karaktera) Rafal je preparat koji ima istu aktivnu materiju, količinu aktivne materije i istu formulaciju kao preparati Lector Super, Kletox... On (Rafal) može da uradi isti posao kao pomenuti preparat. Uporedite cene klikom na preparat označen plavom bojom. PRIMENA: RAFAL 120 je selektivni, translokacioni herbicid koji se koristi za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih uskolisnih korova u usevima soje, suncokreta, lucerke, krompira, šećerne repe, graška, paprike, paradajza, dinje, lubenice, krastavca, crnog i belog luka, pasulja, kupusa i mrkve, u količini: 0,8 l/ha (8 ml na 100 m2), za suzbijanje jednogodišnjih uskolisnih (travnih) korova, kao što su crvena svračica (Digitaria sanguinalis), proso korovsko (Echinochloa crus-galli), vrste iz roda Setaria (muhari) i divlji sirak iz semena (Sorghum halepense) 1,2 l/ha (12 ml na 100 m2) za suzbijanje višegodišnjih uskolisnih (travnih) korova, kao što je sirak divlji iz rizoma (Sorghum halepense) 2 l/ha (20 ml na 100 m2) za suzbijanje višegodišnjih uskolisnih (travnih) korova, kao što je pirevina obična (Agropyrum repens) Primenjuje se posle nicanja useva, kada su korovi u fazi 2-5 listova. Utrošak vode: 200 – 400 l/ha (2-4 l na 100 m2). Maksimalni broj tretiranja u toku godine na istoj površini u toku godine: jednom. MEŠANjE SA DRUGIM SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILjA: Mogućnost mešanja (kompatibilnost): Može se mešati sa većinom insekticida i fungicida. Pre mešanja sa drugim preparatima, posebno različitih formulacija proveriti njihovu kompatibilnost. Nemogućnost mešanja (inkompatibilnost): He meša se sa herbicidima za suzbijanje širokolisnih korova. KARENCA (vreme između poslednje primene preparata pre berbe, odnosno žetve): Obezbeđena vremenom primene - soja, suncokret, lucerka, krompir, šećerna repa. 30 dana - grašak, paprika, paradajz, dinja, lubenica, krastavac, crni luk, beli luk, pasulj,kupus i mrkva. RADNA KARENCA (vreme u kome nije dozvoljen rad u polju i zaštićenom prostoru): Obezbeđena sušenjem depozita (do 6 časova posle tretiranja).

U grupu vitamina pod imenom B kompleks spadaju vitamini B-1, B-2, B-3, B-5, B-6, B-12, biotin, PABA, folna kiselina, holin i inozitol. Svi oni rastvorljivi su u vodi (hidrosolubilni su) i ne deponuju se u organizmu. U nedostatku pojedinog vitamina B kompleksa, pored tog vitamina, preporučljivo je nadoknaditi i sve ostale da bi dejstvo bilo potpuno, jer deluju sinergijski i imaju vrlo bliske funkcije i osobine. Primena visokih doza samo jednog vitamina iz ove grupe može izazvati nedostatak ostalih. Apsorpciju B kompleksa pomažu vitamini C i E, minerali kalcijum i fosfor, a ometaju alkohol, kafa, velike količine šećera, stres, infekcije i pilule za spavanje. B kompleks, kao i sve hidrosolubilne vitamine, koji se urinom brzo izbaciju iz organizma, najbolje je uzimati u obliku tableta sa kontinuiranim oslobađanjem (timed release), jer se tako obezbeđuje njihovo stalno prisustvo organizmu. B kompleks ima važnu ulogu u brojnim telesnim funkcijama kao što je: proizvodnja energije metabolizam ugljenih hidrata regulacija nivoa šećera u krvi podrška imunolškom i nervnom sistemu ćelijski metabolizam zdravlje kože, noktiju i kose razvijanje mišićne mase podrška zdravoj funkciji očiju, jetre i sluzokože Vitamin B-1 Vitamin B-1 ili tiamin je bela kristalna supstanca bez ukusa, koja miriše na kvasac. Prvi put je izdvojen godine 1936. Otkrio ga je hemičar Robert Vilijams. Ljudski organizam ga ne sintetiše, pa se unosi hranom ili dodacima ishrani. Najviše ga ima u omotaču žitarica, kvascu i mesu, ali je osetljiv na visoku temperaturu, alkalnu sredinu i oksidaciju. Potrebe za tiaminom obično su povećane kod trudnica, pušača, za vreme bolesti, u stanju stresa i posle hiruških intervencija. Pošto je B-1 hidrosolubilan, organizam ne može da napravi njegove zalihe i izbacuje ga urinom. Zato se, po potrebi, mora unositi suplementacijom kako bi njegovo prisustvo bilo konstantno. Važan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, mišića, srca, krvnih sudova, pomaže rast, ima diuretička svojstva, a kao koenzim učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i masti. Nedostatak tiamina dovodi do bolesti beri-beri, poremećaja nervnog i mišićnog tkiva. Neophodan je i sportistima jer zajedno sa vitaminima B-2 (riboflavin), B-3 (niacin) i B-6 (piridoksin) učestvuje u sticanju i iskorišćavanju energije, a bez njih metabolizam energetskih nutrijenata ne bi bio moguć. Ukratko, on je važan za pretvaranje šećera iz krvi u energiju (Krebsov ciklus). Vitamin B-1 je za pravilno finkcionisanje nervnog sistema neophodan, jer učestvuje u biosintezi mnogih sastavnih delova ćelije, uključujući i neurotransmiter acetilholin i gama-aminobuternu kiselinu (GABA). B-1 može da ima pozitivan učinak i na pamćenje i učenje, naročito kod dece. Kao učesnik u stvaranju hidrohlorne kiseline, koja je važna za varenje, ima uticaja i na pravilno funkcionisanje digestivnog sistema. Tiamin može da bude podrška kod stanja kao što su: anemija Alchajmerova bolest i multipleks skleroza loša memorija i teškoće u učenju dijabetes (uz dijalizu) hepatitis postoperativni oporavak bolne menstruacije Vitamin B-2 Vitamin B-2 ili riboflavin je žuti kristalni prašak, slabog mirisa. Lako se apsorbuje, otporan je na visoke temperature, ali ga uništava dnevna svetlost (UV zračenje), voda i hladnoća (čuvanje namirnica u frižideru). Najviše ga ima u mleku, surutki, mesu, povrću, ribi, jajima, cerealijama i mora se svakodnevno unositi u organizam. Njegovu apsorpciju pomažu vitamini B kompleksa, naročito B-3 i B-6, vitamin C i fosfor, a uništava ga alkohol, kafa, duvan, velike količine šećera, pilule za kontracepciju i sredstva za umirenje. Riboflavin je organizmu neophodan jer ulazi u sastav enzima koji kontrolišu oksido-redukcione reakcije i služi kao koenzim za prenošenje vodonika u sistemu transporta elektrona u respiracionom lancu. Njegovo prisustvo u ćelijskoj respiraciji obezbeđuje ćeliji kiseonik za disanje i pravilno udvajanje. Kod manjka vitamina B-2 količina kiseonika u ćeliji se smanjuje, što primorava ćeliju da izmeni metabolizam i okrene se alternativnim procesima koji ne zahtevaju kiseonik da bi se stvorila energija. Ovakav način obezbeđivanja energije karakterističan je za ćelije tumora, tj. početak procesa nekontrolisanog rasta malignih ćelija. Da bi se ovo izbeglo i obezbedila normalna respiracija, ćeliji su, pored vitamina B-2, potrebni i minerali molibden i gvožđe i vitamini B-3 (niacin, niacinamid) i B-5 (pantotenska kiselina). Riboflavin zajedno sa vitaminom B-11 (folna kiselina) učestvuje u stvaranju eritrocita, doprinosi i održavanju visokih koncentracija gvožđa u eritrocitima, čime im omogućava da prožive svoj maksimalni vek. Vitamin B-2 treba dodavati preparatima gvožđa zbog toga što učestvuje apsorpciji i iskorištavanju gvožđa iz hrane, a preparatima namenjenim trudnicama, pored B-2, treba dodavati i folnu kiselinu. Vitamin B-2 je neophodan u procesu prerade aminokiselina i masti, a ugljene hidrate pretvara u ATP (adenozin-trifosfat), energetski molekul bez kojeg organizam ne bi mogao da funkcioniše. Ova njegova osobina je značajna za sportiste, jer povećava energiju, izdržljivost i očuvanje mišića, a tu ulogu imaju i svi ostali vitamini B kompleksa. Usled nedostatka riboflavina slabi imunitet, odnosno otpornost svih ćelija u organizmu na reaktivna oksidativna sredstva. To uzrokuje prevremeno odumiranje ćelija i skraćivanje životnog veka eritrocita. Neke od glavnih funkcija vitamina B-2 u organizmu su: olakšava glavobolje uzrokovane migrenama važan je za metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina pomaže funkcionisanje jednog broja enzima u mozgu neophodan je za normalnu funkciju eritrocita štiti eritrocite i belančevine očnog sočiva podstiče aktivnost vitamina B-6 i folne kiseline neophodan je za stvaranje antitela, čime podržava imunitet usporava razvoj katarakte i ublažava zamor očiju važan je za dijabetičare jer su podložni manjku vitamina B-2 važan je kod hipertireoze, jer ga organizam brzo troši i treba ga nadoknađivati u velikim količinama bitan je za zdravlje kose i noktiju Vitamin B-3 Pod nazivom B-3 javljaju se dva oblika ovog vitamina, niacin ili nikotinska kiselina i njegova varijacija inozitol-heksaniacinat i niacinamid ili nikotinamid (amid nikotinske kiseline). To je beli igličasti prašak gorkog ukusa. Termostabilan je i može se sintetisati u organizmu iz aminokiseline triptofana (iz hrane koja sadrži proteine), ali uz prisustvo vitamina B-1 (tiamin), B-2 (riboflavin) i B-6 (piridoksin). Prirodni izvori niacina su: meso, mleko, riba, povrće, kvasac, kikiriki i dr. Vitamin B-3, kao i ostali vitamini B kompleksa, učestvuje u ćelijskom metabolizmu. Konvertuje ugljene hidrate u glukozu (šećer), koja se dalje sagoreva uz oslobađanje energije. B kompleks, uključujući i B-3, neophodan je za razlaganje masti i proteina u metaboličkom procesu. Održava elastičnost i snagu mišića, kao i zdravlje digestivnog trakta, nervnog sistema, kože, kose, očiju, usta i jetre. Niacin, za razliku od niacinamida, u dozama većim od 50 mg može za izazove crvenilo na koži. Razlikuju se i po primeni. Niacinamid se upotrebljava kod problema sa artritisom i ranim stadijumom dijabetesa tipa I (pospešuje sekreciju insulina), a niacin smanjuje visok nivo holesterola i triglicerida, što nije slučaj sa niacinamidom. Inozitol-heksaniacinat, varijacija niacina, naročito se prepisuje osobama koje imaju potrebe za visokim dozama vitamina B-3, jer se najbolje podnosi i ne izaziva uobičajene reakcije na koži. Preparati koji ga sadrže obično nose naznaku flush-free. Vitamin B-3 igra važnu ulogu u oslobađanju organizma od toksina i štetnih materija. Učestvuje u sintezi nekih hormona i poboljšava cirkulaciju. Pri nedostatku vitamina B-3 nastaju: zamor, digestivne smetnje, depresija, glavobolje, nervoza, slaba koncentracija, senilnost i nesanica. Prema istraživanjima u SAD, najveće nedostatke vitamina B-3 izaziva preterana upotreba alkohola. Vitamin B-3 može biti od koristi u sledećim slučajevima: deficijencija nastala prekomernom upotrebom alkohola (niacinamid) visok nivo holesterola i triglicerida (niacin, inozitol-heksaniacinat) podrška zdravlja kardiovaskularnog sistema (niacin, inozitol-heksaniacinat) preventiva i rani stadijumi dijabetesa (niacinamid) osteoartritis (niacinamid) izdržljivost, dodatna energija i sagorevanje masti kod sportista (niacin) jačanje imuniteta (niacin) visok krvni pritisak (inozitol-heksaniacinat) detoksikacija jetre (inozitol-heksaniacinat) depresivna stanja Uobičajeno je da niacin u dozama od preko 50 mg izaziva simptome kao što su: crvenilo na koži, naročito lica i vrata, koje nastaju usled povećanja nivoa histamina, a pojavljuju se oko 20 minuta po unošenju niacina u organizam i traju sat do sat i po vremena nakon toga. Zato se osobama koje imaju potrebe za velikim dozama vitamina B-3, preporučuju oblici sa kontinuiranim razlaganjem ili oznakom flush-free. Vitamin B-5 Pantotenska kiselina je hidrosolubilan vitamin, pozat pod imenom B-5 i deo je B kompleksa. Otkrio ju je Rodžer Dž. Vilijams, pionir u upotrebi vitaminskih nutrijenata u prevenciji i tretiranju bolesti, i utvrdio je da B-5 može biti velika podrška u lečenju reumatoidnog artritisa. Neophodna je za funkcionisanje organizma jer predstavlja sastavni deo ćelije. Naziv potiče od starogrčkog "pantothen" za značenjem posvuda, u svemu. I zaista, pantotenska kiselina se u malim količinama nalazi u svakoj hrani, a u većim količinama u ribi, jajima, mleku i mlečnim proizvodima, integralnim cerealijama, povrću, kvascu, krompiru, avokadu, kikirikiju, braon pirinču, brokoliju i povrću iz porodice kupusa, matičnom mleču itd. Na visokim temperaturama i stajanjem se uništava, pa je mnogo korisnije unositi je dodacima ishrani. Pantotenska kiselina je prekursor koenzima A (CoA), tj. neophodan je za njegovu sintezu, a koenzim A čini osnovu za mnoge hemijske reakcije koje se neprekidno odvijaju u organizmu. Neke od njih nam obezbeđuju energiju iz hrane, katabolizam masnih kiselina, aminokiselina i proteina, neke sintezu esencijalnih masti, fosfolipida, holesterola i steroidnih hormona, kao i sintezu neurotransmitera acetilholina i hormona melatonina. Metabolizam lekova, hemikalija ili toksina u jetri takođe zahteva prisustvo koenzima A. Neka istraživanja su utvrdila da su iritacije na koži i gubljenje boje dlake povezani sa nedostatkom pantotenske kiseline. Zato se ona dodaje gotovo svim kozmetičkim preparatima, uključujući i šampone. Ova su istrživanja navela naučnike da istraže njen uticaj na lečenje akni, pa studija objavljena 1997. godine (Dr. Lit-Hung Leung) tvrdi da visoke doze B-5 (5-10 g dnevno tokom tri meseca) mogu da izleče akne i da značajno utiču na smanjenje pora. Dr Leung ukazuje na mehanizam po kome koenzim A reguliše hormone i masne kiseline, ali ukoliko ga nema dovoljno, CoA proizvodi samo androgen, a onda se masne kiseline izbacuju kroz lojne žlezde prouzrokujući pojavu akni. Ovo je jedina studija koja se bavi ovim problemom i nije potpuno potvrđena. Neka od dejstava pantotenske kiseline su: podrška lečenju reumatoidnog artritisa ubrzavanje zarastanja rana i ožiljaka (povrede, akne) podrška terapiji za smanjenje holesterola i triglicerida u krvi ima blago antiinflamatorno, antioksidativno i antiviralno dejstvo Retko dolazi do izražene deficijencije vitamina B-5, ali ako do toga dođe, najčešće usled gladovanja, manifestuje se slično kao nedostatak bilo kog člana B kompleksa: umor, alergije, mučnine i povraćanje i abdominalni bol. Vitamin B-6 Vitamin B-6, piridoksin je hidrosolubilan vitamin i predstavlja grupu supstanci - piridoksin, piridoksinal i piridoksamin - koje su blisko povezane i deluju združeno. U hrani se nalazi u krompiru, bananama, sočivu, nekim cerealijama, džigerici, ćuretini, tunjevini itd. Ipak, pripremanjem hrane izgubi se oko 50% ovog vitamina. Vitamin B-6 ima glavnu ulogu u energetskom metabolizmu (energetski transfer aminokiselina i ugljenih hidrata). Pored toga što učestvuje u razlaganju aminokiselina (proteina) i nekih hormona, bitan je za apsorpciju nutrijenata, na primer masti, aminokiselina i gvožđa, a njegov manjak u organizmu jedan je od osnovnih razloga za nastanak ateroskleroze i arterioskleroze. Učestvuje u stvaranju serotonina, melatonina i dopamina, kao i nekoliko neurotansmitera, zbog čega predstavlja bazični nutrijent za regulaciju mentalnih procesa i raspoloženja. Neophodan je za stvaranje antitela i crvenih krvnih zrnaca, potreban je radi potpune apsorpcije vitamnina B-12 i magnezijuma, a pomaže pretvaranje triptofana u niacin (B-3), a uz vitamin C i metionin učestvuje u pretvaranju lizina u karnitin. Dejstva vitamina B-6 u organizmu: doprinosi prevenciji mnogih nervnih i kožnih bolesti sa vitaminom C deluje kao prirodno sredstvo za umirenje i uspavljivanje smanjuje mučninu ima izrazito anaboličko dejstvo deluje kao prirodni diuretik, pojačava sekreciju suza, ublažava suvoću usta ublažava grčeve mišića, ukočenost ruku Potrebe za vitaminom B-6 su povećane kod visokoproteinske ishrane i pojačane fizičke aktivnosti, što je slučaj sa sportistima, kod kojih smanjenje ili stagnacija mišićne mase ukazuje na mogući nedostatak ovoga vitamina. Koristi se u prevenciji masne jetre, kamena u žuči i bubregu, depresija i konjunktivitisa. Važno je da ga organizam ima dovoljno u doba puberteta, inače može doći do zastoja u rastu. Apsorpciju vitamina B-6 pomažu linolna kiselina (omega 6, CLA), vitamini C i B, natrijum i magnezijum, a odmažu duvan, kafa i alkohol. Nisu preporučljive veće doze bez konsultacije lekara, a preko 500 mg dnevno može se uzimati samo u izuzetnim slučajevima. Treba ga uzimati oprezno kod lečenja dijabetes melitusa i Parkinsonove bolesti (ne uzimati ako se koristi L-dop). Najbolje ga je kombinovati sa B kompleksom, da ne nastane disbalans koncentracije ostalih vitamina B kompleksa. Vitamin B-12 Vitamin B-12 ili kobalamin (cijankobalamin) je hidrosolubilan vitamin delotvoran u vrlo malim, mikrogramskim dozama. To je crveno kristalno jedinjenje koje sadrži fosfor i kobalt. Nalazi se isključivo u hrani životinjskog porekla (džigerica, bubrezi, meso, mleko, jaja, sirevi, riba, školjke), ali se u velikoj meri uništava prilikom pripremanja hrane. Učestvuje u metabolizmu masti i ugljenih hidrata i u sintezi proteina. Vitamin B-12 stimuliše regeneraciju jetre, ima ulogu u prevenciji steriliteta, a sa C vitaminom ima antikancerogenu funkciju. Sastavni je deo terapije kod mnogih psihijatrijskih oboljenja. B-12 se loše apsorbuje kroz želudac, a vezuje se za proteine pljuvačke i želudačnog soka - zato ovaj vitamin treba uzimati u obliku pastila ili sublingvalnih tableta (stavljaju se pod jezik). Apsorpciju vitamina B-12 pomaže kalcijum, vitamini B kompleksa i vitamini A, C, E, a smanjuju duvan, kafa, alkohol, laksativi i problemi u funkcionisanju tiroidne žlezde. Simptomi nedostatka vitamina B-12 ponekad se mogu uočiti tek nakon pet godina od njegovog nestanka iz telesnih rezervi. To mogu biti: sekundarna pojava masne degeneracije srca, bubrega i jetre, slabljenje imuniteta i anemija. Nedostatak ovoga vitamina je vrlo čest kod isključivih vegetarijanaca - jer su mu prirodni izvori džigerica, meso, jaja, mleko - i kod ljudi posle pedesete godine života. Vitamin B-12 je sastavni deo terapije neplodnosti oba pola, a kod muškaraca usled nedostatka ovog vitamina može doći do poremećaja u produkciji semena i sperme, čak i do nedostatka spermatozoida. Odojčad dojena majčinim mlekom dobijaju dovoljne količine vitamina B-12, ali deci koja se hrane veštačkim mlekom potreban je dodatak ovog vitamina. Najvažnije uloge vitamina B-12 u organizmu su: pomaže očuvanje funkcija nervnog sistema (poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu) sprečava anemije time što stvara i regeneriše crvena krvna zrnca učestvuje u detoksikacionim procesima u jetri, ali i njenoj regeneraciji pomaže normalan rast, razvoj i apetit kod dece važan je za energetski metabolizam organizma ublažava premenstrualne i menstrualne tegobe Preporučena doza za odrasle je od 500 do 1000 mcg dnevno. Veće doze mogu se uzimati samo uz konsultaciju lekara, jer treba paziti da se ne poremeti balans ostalih vitamina B kompleksa. Biotin Biotin ili vitamin H je kristalno, teško rastvorljivo jedinjenje, a među poslednjima je uključen u B kompleks. Neophodan je za normalan rast i funkcionisanje organizma jer ima ključnu ulogu u sintezi masnih kiselina, vitamina C, metabolizmu ugljenih hidrata, masti, proteina i aminokiselina. Pored toga učestvuje u Krebsovom ciklusu u proizvodnji energije, a može da ubrza sintezu nekih proteina i stimuliše imunitet. Biotin se nalazi u velikom broju namirnica: žumance, sardine, bubrezi, piletina, govedina, pečurke, krompir, pirinač, paradajz, spanać, kvasac, kikiriki, orasi, i dr. Preventiva je sedenju kose i ćelavosti, daje zdrav izgled koži, ublažava ekceme i dermatitis, smanjuje bolove u mišićima. Opadanje kose i krti i lomljivi nokti dovode se u vezu sa nedostatkom ovog vitamina. Suplementacija biotinom može da bude korisna svakome jer pomaže organizmu sa uspešnije iskoristi hranu za dobijanje energije. On podiže energetske nivoe tako što čini digestivni proces efikasnijim. Ovo je značajno kod dijeta čiji je cilj gubljenje telesne mase. PABA PABA, paraaminobenzoeva kiselina se može sintetisati u tankom crevu, a nalazi se u: lišću, jetri, jogurtu, kvascu i pšeničnim klicama. Pomaže stvaranje folne kiseline, obnavlja prirodnu boju kose, poboljšava elastičnost kože, čime odlaže stvaranje bora, održava kožu glatkom i zdravom, sprečava nastanak ekcema. PABA, pored toga što se klasifikuje kao antioksidant jer uništava slobodne radikale koji izazivaju oštećenja ćelija i uzrok su njihovog bržeg starenja i odumiranja, može da učestvuje u redukovanju zamora, ograničavanju efekata depresija i smanjenju inflamatornih procesa vezanih za osteoartritis, koji su često praćeni bolovima. PABA još učestvuje u stvaranju eritrocita, a oni su neophodni organizmu za transport kiseonika. Folna kiselina Folna kiselina ili B-9 je hidrosolubilan vitamin kao i ostali članovi B kompleksa. U prirodi se nalazi u mnogo vrsta hrane, a naročito u lišću, po čemu je i dobio ime folna kiselina, od lat. folium - list. Naročito bogat izvor folne kiseline je tamno-zeleno lišće povrća, kao što je spanać, kupus, kelj, brokoli, lišće maslačka, karfiol i dr., ali ima je i u džigerici i pivskom kvascu. Osetljiva je na visoku temperaturu, svetlost i kiseline, a predstavlja i jedan od najteže apsorbujućih hidrosolubilnih vitamina. Zato se često javlja nedostatak ovog vitamina. Folna kiselina učestvuje u sintezi nukleinskih kiselina, RNK i DNK, metabolizmu proteina, stvaranju crvenih i belih krvnih zrnaca i prevenciji raka grlića materice. Isto tako važna je za iskorištavanje šećera i aminokiselina. Ublažava bolove, sprečava anemiju i štiti od crevnih parazita. Folna kiselina uz vitamine B-12 i B-6 može da smanji rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Preventivna dnevna doza za odrasle je 400 mcg, a posebno je važna za žene koje planiraju trudnoću, trudnice i dojilje jer olakšava laktaciju, a njen manjak može dovesti do deformiteta ploda. Folna kiselina sinergijski deluje sa lucerkom, formulama za trudnice i dojilje, svim vitaminima B kompleksa, a naročito sa vitaminom B-12 i holinom. Holin Holin je sastavni deo lipida koji sačinjavaju ćelijsku membranu i neurotransmitera acetilholina. Otkriven je još u 19. veku, a tek 1998. je svrstan u esencijalne nutrijente i uključen u kompleks B vitamina. Holin tehnički ne spada u B kompleks, ali se tu nalazi zbog svog veoma bliskog delovanja sa B vitaminima, naročito folnom kiselinom (B-9) i kobalaminom (B-12), sa kojima učestvuje u preradi masti i održavanju zdrave funkcije srca i mozga. Holin i njegovi metaboliti su neophodni za tri glavne fiziološke funkcije u organizmu: strukturalni inegritet i signalnu funkciju ćelijske membrane, ulogu neurotransmitera tako što učestvuje u sintezi acetilholina i predstavlja glavni izvor metilnih grupa preko svog metabolita trimetilglicina (TMG) koji učestvuje u sintezi S-adenozil metionina (SAMe). Holin se svrstava u lipotropike ili emulgatore masti i smatra se da može da bude od koristi kao podrška terapijama za jačanje jetre i visokog holesterola. Holin je kao podrška zdravoj funkciji mozga koristan za preventivu gubitka memorije. Njegov nedostatak može da doprinese degeneraciji jetre i krtosti arterija. Hrana koja obiluje fosfatidil holinom, iz kojeg se dobija holin, je žumance, soja, goveđa, pileća i ćureća džigerica, pirinač, kupus, karfiol i dr. Od dijetetskih dodataka, najbogatiji izvor holina je lecitin, koji se najčešće dobija iz soje. Inozitol Inositol je deo B kompleksa. Značajan je za ishranu ćelija centralnog nervnog sistema i učestvuje u razvoju i održavanju zdrave funkcije mozga, a tesno sarađuje sa holinom u transportu i izbacivanju masti iz srca i jetre. Holin i inozitol zajedno sačinjavaju lecitin, lipid koji je neophodan za formiranje ćelijske membrane, koji ima lipotropno dejstvo i podržava apsorpciju vitamina A i B-1. Inozitol je vitalan za rast kose (antialopecija faktor) i kao deo lecitina, zajedno sa holinom, može da učestvuje u preventivi stvaranja i smanjenju holesterola. Postoje tvrdnje da ima umirujući efekat na nervni sistem, pa potencijalno može da bude podrška terapijama depresije, napadima panike, pa čak i preventiva Alzheimerove bolesti. Nedostatak inozitola može da ima za posledicu masnu degeneraciju jetre, smetnje u rastu i gubitak dlaka. Utvrđeno je i da je hipertireoza uvek praćena manjkom inozitola. Inozitol ima umirujuće dejstvo i može da bude od koristi kod pojave ekcema. Apsorpciju inozitola pomažu vitamini B kompleksa, vitamin C, fosfor i linoleinska kiselina, a odmažu velike količine šećera, kafa, čaj alkohol i kukuruz. Estrogeni i sulfonamidi smanjuju koncentracije inozitola u organizmu. Inozitol se nalazi u citrusnom voću (osim u limunu), orasima, pirinču, cerealijama, integralnim namirnicama itd. Ljudi koji konzumiraju velike količine kafe, mogu imati povećane potrebe za inozitolom. Preporučena doza i način upotrebe: 1 kapsula dnevno posle jela. Aktivni sastojci: 1 kapsula % PDU Vitamin B1 (tiamin-mononitrat) 10 mg 909.00% Vitamin B2 (natrijum-riboflavin 5-fosfat, riboflavin) Niacin (nikotinamid) 10 mg 714.00% Niacin (nikotinamid) 48 mg 300.00% Vitamin B6 (piridoksin-hidrohlorid) 10 mg 714.00% Folna kiselina 400 mcg 200.00% Vitamin B12 (cijanokobalamin) 50 mcg 2000.00% Biotin 50 mcg 100.00% Pantotenska kiselina (kalcijum-D-pantotenat) 30 mg 500.00% Holin (holin-bitartrat) 50 mg * Inozitol 50 mg * Para-amino-benzoeva kiselina 50 mg * *PDU nije ustanovljen Ostali sastojci: pirinčano brašno, želatin, trigliceridi srednjeg lanca. sredstva protiv zgrudvavanja (magnezijum -stearat, silicijum-dioksid).

Žao nam je zbog toga, ali sada je nemoguće izmeniti ono što se dešavalo u našoj mladosti. Ova knjiga, međutim, i sama kreira istoriju - ona čini istoriju zanimljivom. Zašto? Zato što to polazi za rukom i Holivudu, čiji istorijski spektakli drže gledaoce prikovane za sedišta. Proverite, zašto je izdavač HarperCollins odbio prvu verziju knjige od 500.000 stranica, sa obrazloženjem da bi takva knjiga bila veoma teška za nošenje i korišćenje. Knjiga je štampana na EKO papiru. Želite akciju? Imaćete je. Seks i nasilje? U neograničenim količinama. Masovne ubice - psihopate? Masovne ubice pokreću istoriju. Najlepše od svega je što takve pojave zaista i postoje u istoriji. Istorija je... (a) gomila gluposti (b) košmar iz kog želim da se probudim (c) zaražena lažima kao uličarka sifilisom Uparite: (1) Stiven Dedalus (Odiseja Džejmsa Džojsa) (2) Henri Ford (3) Artur Šopenhauer Ispostaviće se da odgovor ne mora biti glupav, košmaran ili zaražen. Najinteresantniji događaji naše prošlosti su, zahvaljujući Mentalnoj_higijeni, izdvojeni i prikazani u punom sjaju. Kombinacija manje poznatih priča i neverovatnih - ali istinitih - činjenica, upoznaće vas, uz smeh do suza, sa prvih 60 000 godina naše civilizacije. Imajte na umu - istina ne mora da bude dosadna. Kome je knjiga namenjena: Siromašnima: Siromašni su tamanili živinu, domaću i divlju, znači: patke, guske, čaplje, prepelice, pelikane i ždralove. Ribe je u Nilu bilo u izobilju, pa je verovatno predstavljala glavni izvor proteina u ishrani širokih narodnih masa. Osnova popularnih specijaliteta bili su grgeč, som i cipal. Za dezert su jeli voće - smokve, urme, nar, grožđe i lubenice. Ljubiteljima leda za viski i ostale namene: 10 000 g.p.n.e. Led na polovima počinje da se topi i podiže nivo mora za 30 m. Pripitomljivačima: Arheolozi tvrde da su ljudi pripitomili pšenicu pre, otprilike, jedanaest hiljada godina - mada se slobodno može reći da je pšenica pripitomila ljude. Kako god zvučalo, to ostaje pitanje zbog kog se evolucioni biolozi češkaju i gde ih ne svrbi. Onima koji veruju: Većina ranih religija bila je politeistička (višebožačka), što znači da bi sledbenici trebalo da pogode raspoloženje određenog boga ili boginje ne bi li im se dodvorili žrtvovanjem dragocenosti, životinja, pa i ljudi, ako zagusti. Previše pažnje jednom bogu budi ljubomoru ostalih, koje, takođe, valja pridobiti molitvom i žrtvom. Onima koji ne vole istoriju: Ako je nešto dosadno, onda to može da bude istorija. Ali, samo ako je ispričana dosadno. Ako je ispričana kao u ovoj knjizi, istorija će i lošim đacima postati veoma zanimljiva. Onima koji vole da sade i seju: Da bi se osigurali od "gladnih godina" poljoprivrednici su se u vreme blagostanja odricali dela prinosa, koji su čuvani za "ne daj bože". Delovi iz knjige: Glavno jelo - Školjke Ako je išta sigurno, to je da smo mi, ljudi, stalno gladni. Kada je savremeni čovek (homo sapiens sapiens), pre više od šezdeset hiljada godina, napustio Afriku da pokori planetu, naseljavao se blizu izvora hrane, pa su plodne oblasti postale naseljenije; neke grupe su nastanile šume, jer su volele da se igraju lova, a druge su izabrale livade sa krdima stoke. U Meksiku kamenog doba stanovnici obala su hiljadama godina opstajali zahvaljujući školjkama, pa su za sobom ostavili gomilu praznih ljuštura. Delimo se - Zemlja je mala Takođe je sigurno: ne volimo da delimo. Plemena su se neprestano borila za teritoriju, te su neka potisnuta u manje prijateljsko okruženje - ali su nomadi naučili da izvuku najbolje iz oskudnih resursa. Arapi su pokorili prostrano arapsko poluostrvo pripitomivši i eksploatišući izdržljivu pustinjsku "lađu" - kamilu koja ih je nosala od jedne do druge oaze. U centralnoj Aziji su se odlučili za konje i ovce i lutali hiljadama kilometara u potrazi za dobrom ispašom. Inuiti su naučili da prave kuće od leda. ŠTA SE ZGODI KAD SE 2 500 000 g.p.n.e. Homo habilis, prvi pračovek, koristi kamena oruđa u Africi. 2 000 000 g.p.n.e. Razni praljudi se šire planetom. 1 500 000 g.p.n.e. Humanoidi ovladavaju vatrom. 300 000 g.p.n.e. Neandertalci žive u Evropi. 150 000 g.p.n.e. Sahara je bogata žitnica. 130 000 g.p.n.e. Moderan čovek, Homo sapiens sapiens, pojavio se u Africi. 60 000 g.p.n.e. Homo sapiens sapiens, se raširio po celoj planeti. 10 000 g.p.n.e. Led na polovima počinje da se topi i podiže nivo mora za 30 m 9000 g.p.n.e. Natufijanci počinju da se bave zemljoradnjom. 7500 g.p.n.e. Nastaju prvi gradovi - Čatal Hujuk i Jerihon. 5300 g.p.n.e. Sahara postaje pustinja. 5000 g.p.n.e. Čatal Hujuk i Jerihon napušteni su pod misterioznim okolnostima. 4500 g.p.n.e. Osnovani su prvi sumerski gradovi, Eridu i Ur. 4000 g.p.n.e. Osnivanje prvih gradova u Egiptu. 3100 g.p.n.e. Egipat se ujedinjuje pod faraonima i postaje prva država na svetu. 3000 g.p.n.e. Početak prve kineske Lungšanske kulture 2600 g.p.n.e. Procvat Harapan civilizacije u dolini reke Ind. 2530 g.p.n.e. Egipćani završavaju Veliku Keopsovu piramidu. 2200 g.p.n.e. Amoriti osnivaju Vavilon. 1900 g.p.n.e. Vladavina prve kineske dinastije Xia. 1750 g.p.n.e. Avram prelazi iz Ura u Hanan. 1700 g.p.n.e. Kraj Harapanske civilizacije. 1600 g.p.n.e. Indo-evropljani osnivaju hetitsko i Mitani kraljevstvo u Mesopotamiji. ŠAMARANJE Za vreme Akitu festivala, kojim je obeležavana nova godina, kraljevi Vavilona imali su posebnu ulogu: da popiju šamar. Ovaj ritual je predstavljao ceremonijalno pročišćenje grada; prema protokolu, kralj ulazi u hram vrhovnog boga Marduka i izjavljuje da prethodne godine nije uradio ništa pogrešno, npr. udario nekog od svojih podanika. Tada bi mu vrhovni sveštenik odalamio šamarčinu! Ako kralju, od ničim zaslužene kazne, zasuze oči - znači da govori istinu. U tom slučaju, što se Marduka tiče, može da vlada i sledeće godine. Sveštenik kontroliše zrna pšenice Da bi se osigurali od "gladnih godina" poljoprivrednici su se u vreme blagostanja odricali dela prinosa, koji su čuvani za "ne daj bože". Hrana je skladištena u ogromnim silosima, građenim od kamena ili zemljanih cigala, takozvanim semenicima. Dužnost sveštenika bila je da vode računa o tome koje je zrno od došlo od kog zemljoposlednika. Egipat: Pobednik takmičenja za prvu veliku državu Egipat se najčešće pominje kao prva svetska civilizacija, iako su njegovi gradovi nikli nešto kasnije u odnosu na sumerske, negde oko 4000 g.p.n.e. Ipak, par stotina godina je zanemarivo u ovim razmerama, a i kad je reč o dimenzijama, Egiptu se mora skinuti kapu. Oko 3100. g.p.n.e. Egipat postaje mega država, ujedinivši skoro pet stotina milja od Mediterana do prve katarakte (vodopada) na Nilu. Faraoni koji su njime upravljali bili su daleko najmoćniji ljudi na planeti, a njihova moć dosezala je daleko više od moći sumerskih kraljeva. NEOČEKIVANO OČEKIVANA ISHRANA Obični egipćani pravili su buter, a izgleda i neku vrstu sira, mada njegov sastav, kao i ukus, ostaju zagonetka. Od povrća su ljuštitli repu, krastavac, slatki luk, rotkvice, beli luk, cveklu, leblebije, pasulj, praziluk, sočivo i zelenu salatu. Bogatiji su klopali i meso - govedinu, ovčetinu, antilopetinu, gazeletinu, jaretinu i hijenetinu. (Svinjetinu su izbegavali, jer su verovali da prenosi lepru). Siromašni su tamanili živinu, domaću i divlju, znači: patke, guske, čaplje, prepelice, pelikane i ždralove. Ribe je u Nilu bilo u izobilju, pa je verovatno predstavljala glavni izvor proteina u ishrani širokih narodnih masa. Osnova popularnih specijaliteta bili su grgeč, som i cipal. Za dezert su jeli voće - smokve, urme, nar, grožđe i lubenice. Kina i zid Prvi kineski gradovi niču kao delovi Lungšan kulture, civilizacije kamenog doba, koja je bivstvovala, grubo rečeno, između 3000 i 1500. g.p.n.e., a predstavljalo ju je pedesetak gradova duž Žute reke. Lungšanci su svoje gradove okruživali jarcima i zidinama od nabijene zemlje. Neki gradovi su imali zidine duže odšest i po kilometara. Oduvek su Kinezi gradili impresivna utvrđenja oko svojih gradova - a, istini za volju, kineska reč za grad (čeng) potiče od reči "zid". Harapanci, ko ume da pročita ovo Ne zna se mnogo o harapanskoj civilizaciji koja je cvetala oko 2600. g.p.n.e., u dolini reke Ind, na teritoriji današnjeg Pakistana i Indije. Ono što se zna, itekako je vredno pomena, jeste da su bili neverovatno dobro organizovani. Mohendžo-daro je dobar primer. Kao i sumerski gradovi, bio je sagrađen od zemljanih cigli i drveta. Naseljavalo ga je, otprilike, trideset pet hiljada stanovnika koji su, po svemu sudeći, veoma cenili čistoću, budući da su imali kanalizaciju, akvadukte koji su dovodili vodu do gradskih fontana i javna kupatila sa podzemnim bojlerima. Mreža, dobro planiranih, širokih ulica delila je grad na stambene i trgovinske delove. Mohendžo-daro je imao veliki ambar, javni bunar i impresivno gradsko utvrđenje. Imao je i dve velike dvorane za javne skupove. Glad je super motivator Pšenica je rasla sama od sebe jer je zemlja bila carstvo obilja, daleko izdašnija nego danas, ali to nije dugo trajalo. Pre oko trinaest hiljada godina, hladni talas, nazvan mlađi trijas, prouzrokovao je sušu. To nije obradovalo Natufijance: kako je biljni svet naglo zgasnuo, tako su i polja divlje pšenice iščezla sa lica zemlje. Žetva je dramatično umanjena i nastupila su masovna gladovanja. Glad je odličan motivator, pa su Natufijanci našli načina da maksimalizuju prinose. Pažljivo su, od svake žetve, izdvajali deo semena namenje setvi i savladali osnove oprašivanja i ukrštanja sorti. Selektivnim uzgojem podsticali su željene osobine kao što su krupniji, bogatiji klas, sa tanjom ljuskom i manje otpatka.