Prelepa biljka koja odlično uspeva u baštama. Brzo se množi i širi u koncentričnim krugovima. Otporna je na mraz, tako da i u toku zime ostaje zelena i lepa. List je mekan poput pliša a cveta u proleće roze cvetovima. Odlično je za herbarijum. Šaljem po 3 biljke u saksiji.

ORLOVA PAPRAT ili BUJAD Umetnički print na premium matte papiru (art. p-2564) Visokokvalitetna reprodukcija bakroreza (18 v., NEMAČKA) Predstavljena ilustracija je visokokvalitetan print odštampani na premium matte papiru 230g. (Nemačka). 100% garancija kvaliteta. Visokokvalitetne reprodukcije grafičkih dela su elegantni dekorativni elementi enterijera. Starinske mape, botaničke ilustracije prostoriju čine zanimljivom, prikazuju ukus njenog korisnika, ispunjavaju dom stilom, a dekor - smislom. Svaka stara gravura da li je to crno beli bakrorez, bakropis, drvorez ili litografija u boji lepo će izgledati u svakom enterijeru ako se uklapa sa ostalim dekoracijama, ali i najbitnije - sa Vašim interesovanjem. Otkrijte i Vi svoja interesovanja u onlajn galeriji Vigvamija.com gde su predstavljene grafike na razne teme. Botanička ilustracija je uvek odlična ideja za dekoraciju doma, službenog prostora, poklon za ljude vezane sa medicinom ili baš ljubitelje cveća i botanike.

KAPAR Umetnički print na premium matte papiru (art. p-2567) Visokokvalitetna reprodukcija bakroreza (18 v., NEMAČKA) Predstavljena ilustracija je visokokvalitetan print odštampani na premium matte papiru 230g. (Nemačka). 100% garancija kvaliteta. Visokokvalitetne reprodukcije grafičkih dela su elegantni dekorativni elementi enterijera. Starinske mape, botaničke ilustracije prostoriju čine zanimljivom, prikazuju ukus njenog korisnika, ispunjavaju dom stilom, a dekor - smislom. Svaka stara gravura da li je to crno beli bakrorez, bakropis, drvorez ili litografija u boji lepo će izgledati u svakom enterijeru ako se uklapa sa ostalim dekoracijama, ali i najbitnije - sa Vašim interesovanjem. Otkrijte i Vi svoja interesovanja u onlajn galeriji Vigvamija.com gde su predstavljene grafike na razne teme. Botanička ilustracija je uvek odlična ideja za dekoraciju doma, službenog prostora, poklon za ljude vezane sa medicinom ili baš ljubitelje cveća i botanike.

Ja u okolini - radni list za decu od 5 do 7 godina Na 80 bogato ilustrovanih kolornih strana knjiga prezentuje sadržaje bliske detetu. Na zanimljiv način dete istražuje, igra se, eksperimetiše, uči pesme, crta, pravi herbarijume, hranilice za ptice, ogrlice itd., glumi, bavi sportom i zahvaljujući podsticajnim zadacima upoznaje čudesan svet koji ga okružuje. Teme ponuđene deci su: lična higijena, zdrava ishrana, osećanja i šta sa njima, porodica i porodični odnosi, vršnjaci i vrtić, lepo ponašanje, saobraćaj i saobraćajno vaspitanje, grad, selo, zanimanja ljudi, te životinje i biljke u različitim staništima: povrtnjaku, voćnjaku, njivi, livadi, šumi, na planini, bari, jezeru, reci, moru.

Autor: Delfin UrvojNa početku, vaše dete će se susresti sa senzornim rancem, koji će postati njegov vodič kako bi se svim čulima upoznalo sa različitim materijama i došlo do saznanja koja će mu pomoći u povezivanju apstraktnih pojmova. Takođe, steći će samostalnost i razviti samopouzdanje, obogatiti fond reči, razviti koncentraciju i orijentaciju, moć zapažanja i grafomotoričke veštine. Kako bi realizovalo brojne aktivnosti, zasnovane na Montesori pedagogiji, dete će koristiti materijal koji je priložen na kraju sveske.Pomoću radne sveske Prva otrkića vaše dete će:upoznati biljke i životinje i pratiti različite faze njihovog razvoja, naučiti godišnja doba, oblike, eksperimentisati sa bojama i različitim agregatnim stanjima vode, kao i sa sastojcima i elementima s kojima se svakodnevno susreće;crtati, slikati, saditi biljke tokom aktivnosti na otvorenom, u okruženju koje je pogodno za mnoga otkrića;započeti aktivnosti sakupljanja, razvrstavanja i klasifikovanja pravljenjem herbarijuma i igranjem različitih igrica koje uključuju rukovanje senzornim rancem.

Larousse Montesori radna sveska: prva otkrića Na početku, vaše dete će se susresti sa senzornim rancem, koji će postati njegov vodič kako bi se svim čulima upoznalo sa različitim materijama i došlo do saznanja koja će mu pomoći u povezivanju apstraktnih pojmova. Takođe, steći će samostalnost i razviti samopouzdanje, obogatiti fond reči, razviti koncentraciju i orijentaciju, moć zapažanja i grafomotoričke veštine. Kako bi realizovalo brojne aktivnosti, zasnovane na Montesori pedagogiji, dete će koristiti materijal koji je priložen na kraju sveske. Pomoću radne sveske Prva otrkića vaše dete će: upoznati biljke i životinje i pratiti različite faze njihovog razvoja, naučiti godišnja doba, oblike, eksperimentisati sa bojama i različitim agregatnim stanjima vode, kao i sa sastojcima i elementima s kojima se svakodnevno susreće; crtati, slikati, saditi biljke tokom aktivnosti na otvorenom, u okruženju koje je pogodno za mnoga otkrića; započeti aktivnosti sakupljanja, razvrstavanja i klasifikovanja pravljenjem herbarijuma i igranjem različitih igrica koje uključuju rukovanje senzornim rancem.

Opis Na početku, vaše dete će se susresti sa senzornim rancem, koji će postati njegov vodič kako bi se svim čulima upoznalo sa različitim materijama i došlo do saznanja koja će mu pomoći u povezivanju apstraktnih pojmova. Takođe, steći će samostalnost i razviti samopouzdanje, obogatiti fond reči, razviti koncentraciju i orijentaciju, moć zapažanja i grafomotoričke veštine. Kako bi realizovalo brojne aktivnosti, zasnovane na Montesori pedagogiji, dete će koristiti materijal koji je priložen na kraju sveske. Pomoću radne sveske “Prva otrkića“ vaše dete će: *upoznati biljke i životinje i pratiti različite faze njihovog razvoja, naučiti godišnja doba, oblike, eksperimentisati sa bojama i različitim agregatnim stanjima vode, kao i sa sastojcima i elementima s kojima se svakodnevno susreće; *crtati, slikati, saditi biljke tokom aktivnosti na otvorenom, u okruženju koje je pogodno za mnoga otkrića; *započeti aktivnosti sakupljanja, razvrstavanja i klasifikovanja pravljenjem herbarijuma i igranjem različitih igrica koje uključuju rukovanje senzornim rancem. Pismo: ćirilica Povez: mek Broj strana: 72 Format: 205 x 285 mm

Od izlaska knjige Bugarska baraka, pa sve do danas, priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Bugarska baraka “nastala na vetru studentskih događaja 1968”. Posle te revolucionarne godine, ništa u svetu, ni u svetu literature, nije moglo biti isto. Paradigmatično je: Semjuel Beket 1969. dobija Nobelovu nagradu za književnost, Bora Ćosić je laureat Ninove nagrade, a u toj godini su objavljena tri dela, koja postaju opitni kamen srpske literature: roman Lepa Jelena Josića Višnjića, i pripovedne zbirke Refuz Mrtvak Vidosava Stevanovića i Bugarska baraka Milisava Savića. ✰Izdavač: Univerzitetski odbor SSJ, 1969. ✰Povez: kartonski sa klapnama, 93 strane ✰Nepodvlačena, nema posvetu, na poslednjoj strani upisani brojevi, ilustrovana crtežima, težina 150 grama

Hleb i strah Ninova nagrada za roman godine. Priča o mladosti glavnog junaka odraslog u Raškoj prerasta u povest o paradoksima nestajanja jedne države i njenih vrednosti i utoliko je ključ za razumevanje kako Titove epohe tako i specifične balkanske tranzicije koja je usledila i pratećih preobražaja u glavama ljudi. Samo nedelju dana po dobijanju Ninove nagrade za ovaj roman, pošto je u NIN-u objavljen napad na njega i njegovo nagrađeno delo, pisac je vratio priznanje „u ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva, kao pokušaj da se zaustavi navala pljuvanja u javnom dijalogu“. „Ovaj roman ulazi u dragoceni niz kratkih romana u srpskoj književnosti.“ Jovan Delić „Odgovor koji Hleb i strah pruža čitaocu više je od iluzije, svet je u stvari čežnja i priča.“ Vasa Pavković „Savićev Hleb i strah satkan je od životnih fragmenata, sočnih, mirišljavih, nabijenih emocijama i strastima.“ Žarko Trebješanin „Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.“ Mihajlo Pantić „Milisav Savić je romanom Hleb i strah ostvario prozno delo u isti mah komunikativno i mnogoznačno, jednostavno i autentično, i iznad svega prozno delo koje neposredno govori i o ljudskoj sudbini u vremenu i o vremenu samom.“ Marko Nedić

Ninova nagrada za roman godine. Priča o mladosti glavnog junaka odraslog u Raškoj prerasta u povest o paradoksima nestajanja jedne države i njenih vrednosti i utoliko je ključ za razumevanje kako Titove epohe tako i specifične balkanske tranzicije koja je usledila i pratećih preobražaja u glavama ljudi. Samo nedelju dana po dobijanju Ninove nagrade za ovaj roman, pošto je u NIN-u objavljen napad na njega i njegovo nagrađeno delo, pisac je vratio priznanje „u ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva, kao pokušaj da se zaustavi navala pljuvanja u javnom dijalogu“. „Ovaj roman ulazi u dragoceni niz kratkih romana u srpskoj književnosti.“ Jovan Delić „Odgovor koji Hleb i strah pruža čitaocu više je od iluzije, svet je u stvari čežnja i priča.“ Vasa Pavković „Savićev Hleb i strah satkan je od životnih fragmenata, sočnih, mirišljavih, nabijenih emocijama i strastima.“ Žarko Trebješanin „Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.“ Mihajlo Pantić „Milisav Savić je romanom Hleb i strah ostvario prozno delo u isti mah komunikativno i mnogoznačno, jednostavno i autentično, i iznad svega prozno delo koje neposredno govori i o ljudskoj sudbini u vremenu i o vremenu samom.“ Marko Nedić Format:13x20 cm Broj strana: 192 Pismo: Latinica Povez: Mek

Broj strana: 192 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 5. avgust 2019. Izdavač: Laguna Ninova nagrada za roman godine. Priča o mladosti glavnog junaka odraslog u Raškoj prerasta u povest o paradoksima nestajanja jedne države i njenih vrednosti i utoliko je ključ za razumevanje kako Titove epohe tako i specifične balkanske tranzicije koja je usledila i pratećih preobražaja u glavama ljudi. Samo nedelju dana po dobijanju Ninove nagrade za ovaj roman, pošto je u NIN-u objavljen napad na njega i njegovo nagrađeno delo, pisac je vratio priznanje „u ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva, kao pokušaj da se zaustavi navala pljuvanja u javnom dijalogu“. „Ovaj roman ulazi u dragoceni niz kratkih romana u srpskoj književnosti.“ Jovan Delić „Odgovor koji Hleb i strah pruža čitaocu više je od iluzije, svet je u stvari čežnja i priča.“ Vasa Pavković „Savićev Hleb i strah satkan je od životnih fragmenata, sočnih, mirišljavih, nabijenih emocijama i strastima.“ Žarko Trebješanin „Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.“ Mihajlo Pantić „Milisav Savić je romanom Hleb i strah ostvario prozno delo u isti mah komunikativno i mnogoznačno, jednostavno i autentično, i iznad svega prozno delo koje neposredno govori i o ljudskoj sudbini u vremenu i o vremenu samom.“ Marko Nedić

Opis "Hleb i strah - Milisav Savić" Ninova nagrada za roman godine. Priča o mladosti glavnog junaka odraslog u Raškoj prerasta u povest o paradoksima nestajanja jedne države i njenih vrednosti i utoliko je ključ za razumevanje kako Titove epohe tako i specifične balkanske tranzicije koja je usledila i pratećih preobražaja u glavama ljudi. Samo nedelju dana po dobijanju Ninove nagrade za ovaj roman, pošto je u NIN-u objavljen napad na njega i njegovo nagrađeno delo, pisac je vratio priznanje „u ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva, kao pokušaj da se zaustavi navala pljuvanja u javnom dijalogu“. „Ovaj roman ulazi u dragoceni niz kratkih romana u srpskoj književnosti.“ Jovan Delić „Odgovor koji Hleb i strah pruža čitaocu više je od iluzije, svet je u stvari čežnja i priča.“ Vasa Pavković „Savićev Hleb i strah satkan je od životnih fragmenata, sočnih, mirišljavih, nabijenih emocijama i strastima.“ Žarko Trebješanin „Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.“ Mihajlo Pantić „Milisav Savić je romanom Hleb i strah ostvario prozno delo u isti mah komunikativno i mnogoznačno, jednostavno i autentično, i iznad svega prozno delo koje neposredno govori i o ljudskoj sudbini u vremenu i o vremenu samom.“ Marko Nedić Format:13x20 cm Broj strana: 192 Pismo: Latinica Povez: Mek

Milisav Savić Hleb i strahMeki povezIzdavač Srpska književna zadrugaMala bibliotekaNinova nagrada za roman godine.Priča o mladosti glavnog junaka odraslog u Raškoj prerasta u povest o paradoksima nestajanja jedne države i njenih vrednosti i utoliko je ključ za razumevanje kako Titove epohe tako i specifične balkanske tranzicije koja je usledila i pratećih preobražaja u glavama ljudi. Samo nedelju dana po dobijanju Ninove nagrade za ovaj roman, pošto je u NIN-u objavljen napad na njega i njegovo nagrađeno delo, pisac je vratio priznanje „u ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva, kao pokušaj da se zaustavi navala pljuvanja u javnom dijalogu“.„Ovaj roman ulazi u dragoceni niz kratkih romana u srpskoj književnosti.“ Jovan Delić„Odgovor koji Hleb i strah pruža čitaocu više je od iluzije, svet je u stvari čežnja i priča.“ Vasa Pavković„Savićev Hleb i strah satkan je od životnih fragmenata, sočnih, mirišljavih, nabijenih emocijama i strastima.“ Žarko Trebješanin„Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.“ Mihajlo Pantić„Milisav Savić je romanom Hleb i strah ostvario prozno delo u isti mah komunikativno i mnogoznačno, jednostavno i autentično, i iznad svega prozno delo koje neposredno govori i o ljudskoj sudbini u vremenu i o vremenu samom.“ Marko NedićMilisav Savić (Vlasovo, 15. april 1945) srpski je prozni pisac, književni istoričar i prevodilac.BiografijaGimnaziju je završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku“, a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876-1878“. U braku je sa našom proslavljenom glumicom Aleksandrom Nikolić, sa kojom ima sina Strahinju, takođe ima i ćerku Mirjanu Savić Udovičić iz prethodnog braka.Bio je urednik „Studenta“ (1968—70) i „Mladosti“ (1970—72), glavni i odgovorni urednik „Književni reči“ (1972—1977) i „Književnih novina“ (1980—82). U izdavačkom preduzeću „Prosveta“ radio je od 1983. do 2004. godine, najpre kao glavni i odgovorni urednik a potom kao direktor. Bio je predsednik Srpske književne zadruge 2000-2001. Obavljao je dužnost ministra-savetnika u Ambasadi Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije, u Rimu od 2005. do 2008. godine. Bio je i predavač srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti na Londonskom univerzitetu (1987/88), Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju (Albani, 1985/87), Univerzitetu u Firenci (1990/92) i Univerzitetu u Lođu (1999/2000). Od 2010. godine do 2014. godine bio je redovni profesor Državnog univerziteta u Novom Pazaru.Član je Srpskog književnog društva.[1]Romani su mu prevedeni na grčki, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, rumunski. Autor je leksikona „Ko je ko – pisci iz Jugoslavije“ (1994). Objavio je više knjiga prevoda sa engleskog i italijanskog. Priredio je antologije savremene američke pripovetke „Psihopolis“ (1988), savremene australijske pripovetke „Komuna te ne želi“ (1990), „Savremena italijanska pripovetka“ (1992), te „Modernu svetsku mini priču“ (sa Snežanom Brajović, 1993). Sastavljač je i antologije „Najlepše srpske priče“ (izbor, predgovor, komentari, 1996).NagradeNagrada lista „Mladost”, za knjigu priča Bugarska barka, 1970.Nagrada lista „Mladost”, za roman Ljubavi Andrije Kurandića, 1973.Andrićeva nagrada, za knjigu priča Ujak naše varoši, 1977.Ninova nagrada, za roman Hleb i strah, 1991; vratio je 1992.Nagrada „Miroslavljevo jevanđelje”, za roman Ožiljci tišine, 1997.Nagrada Prosvetinog Antiratnog sajma knjiga, za roman Ožiljci tišine, 1999.Nagrada „Dušan Vasiljev”, za knjigu Rimski dnevnik, priče i jedan roman, 2009.Nagrada „Laza Kostić”, za roman Princ i serbski spisatelj, 2009.Nagrada „Ramonda serbika”, 2010.Nagrada „Stefan Prvovenčani”, 2011.Nagrada „Veljkova golubica”, 2012.Nagrada „Milovan Vidaković”, 2014.Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014.Nagrada „Grigorije Božović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014.Nagrada „Vidovdanski vitez”, 2015.[2]Nagrada Vukove zadužbine, za roman La Sans Pareille, 2015.[3]Nagrada „Meša Selimović”, za roman La Sans Pareille, za 2015.Nagrada „Borisav Stanković”, za roman La Sans Pareille, 2016.Kočićeva nagrada, za roman La Sans Pareille, 2016.Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, za roman La Sans Pareille, 2016.[4]Nagrada „Dejan Medaković”, za knjigu Epska Srbija, 2017.Nagrada „Tronoški rodoslov”, 2018.Bagdalin prsten „Despot Stefan Lazarević”, 2019.[5]Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2020.DelaKnjige pripovedaka„Bugarska baraka“ (1969); Jubilarno izdanje sa komentarima i prilozima za istoriju i poetiku crne proze (2019)[6]„Mladići iz Raške“ (1977)„Ujak naše varoši“ (1977)Romani„Ljubavi Andrije Kurandića“ (1972)„Topola na terasi“ (1985)„Ćup komitskog vojvode“ (1990)„Hleb i strah“ (1991)„Ožiljci tišine“ (1996)„Princ i serbski spisatelj“ (2008)„Čvarčić“ (2010)„La sans pareille“ (2015)„La sans pareille“, english editon, translated by Persida Bošković (2017)„Doktora Valentina Trubara i sestre mu Valentine povest čudnovatih događaja u Srbiji“ (2018)Pepeo, pena, šapat (2020)Druga delaKnjiževno-istorijska studija „Ustanička proza“ (1985)„Sećanje i rat“ (2009)„Dolina srpskih kraljeva“, dvojezično izdanje (2014)`Epska Srbija` (2017)Bandit i profesor, intervjui Milisava Savića, izbor i predgovor dr Ana Stišović Milovanović (2020)Multižanrovske knjige„Fusnota“ (1994)„30 plus 18“ (2005)„Rimski dnevnik, priče i jedan roman“ (2008)„Ljubavna pisma i druge lekcije“ (2013)„Mali glosar kreativnog pisanja“ (2015)„Od Čampar bara do kasine Valadije“ (2018)12/0

Milisav Savić Hleb i strah Meki povez Izdavač Srpska književna zadruga Mala biblioteka Ninova nagrada za roman godine. Priča o mladosti glavnog junaka odraslog u Raškoj prerasta u povest o paradoksima nestajanja jedne države i njenih vrednosti i utoliko je ključ za razumevanje kako Titove epohe tako i specifične balkanske tranzicije koja je usledila i pratećih preobražaja u glavama ljudi. Samo nedelju dana po dobijanju Ninove nagrade za ovaj roman, pošto je u NIN-u objavljen napad na njega i njegovo nagrađeno delo, pisac je vratio priznanje „u ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva, kao pokušaj da se zaustavi navala pljuvanja u javnom dijalogu“. „Ovaj roman ulazi u dragoceni niz kratkih romana u srpskoj književnosti.“ Jovan Delić „Odgovor koji Hleb i strah pruža čitaocu više je od iluzije, svet je u stvari čežnja i priča.“ Vasa Pavković „Savićev Hleb i strah satkan je od životnih fragmenata, sočnih, mirišljavih, nabijenih emocijama i strastima.“ Žarko Trebješanin „Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.“ Mihajlo Pantić „Milisav Savić je romanom Hleb i strah ostvario prozno delo u isti mah komunikativno i mnogoznačno, jednostavno i autentično, i iznad svega prozno delo koje neposredno govori i o ljudskoj sudbini u vremenu i o vremenu samom.“ Marko Nedić Milisav Savić (Vlasovo, 15. april 1945) srpski je prozni pisac, književni istoričar i prevodilac. Biografija Gimnaziju je završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku“, a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876-1878“. U braku je sa našom proslavljenom glumicom Aleksandrom Nikolić, sa kojom ima sina Strahinju, takođe ima i ćerku Mirjanu Savić Udovičić iz prethodnog braka. Bio je urednik „Studenta“ (1968—70) i „Mladosti“ (1970—72), glavni i odgovorni urednik „Književni reči“ (1972—1977) i „Književnih novina“ (1980—82). U izdavačkom preduzeću „Prosveta“ radio je od 1983. do 2004. godine, najpre kao glavni i odgovorni urednik a potom kao direktor. Bio je predsednik Srpske književne zadruge 2000-2001. Obavljao je dužnost ministra-savetnika u Ambasadi Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije, u Rimu od 2005. do 2008. godine. Bio je i predavač srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti na Londonskom univerzitetu (1987/88), Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju (Albani, 1985/87), Univerzitetu u Firenci (1990/92) i Univerzitetu u Lođu (1999/2000). Od 2010. godine do 2014. godine bio je redovni profesor Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Član je Srpskog književnog društva.[1] Romani su mu prevedeni na grčki, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, rumunski. Autor je leksikona „Ko je ko – pisci iz Jugoslavije“ (1994). Objavio je više knjiga prevoda sa engleskog i italijanskog. Priredio je antologije savremene američke pripovetke „Psihopolis“ (1988), savremene australijske pripovetke „Komuna te ne želi“ (1990), „Savremena italijanska pripovetka“ (1992), te „Modernu svetsku mini priču“ (sa Snežanom Brajović, 1993). Sastavljač je i antologije „Najlepše srpske priče“ (izbor, predgovor, komentari, 1996). Nagrade Nagrada lista „Mladost”, za knjigu priča Bugarska barka, 1970. Nagrada lista „Mladost”, za roman Ljubavi Andrije Kurandića, 1973. Andrićeva nagrada, za knjigu priča Ujak naše varoši, 1977. Ninova nagrada, za roman Hleb i strah, 1991; vratio je 1992. Nagrada „Miroslavljevo jevanđelje”, za roman Ožiljci tišine, 1997. Nagrada Prosvetinog Antiratnog sajma knjiga, za roman Ožiljci tišine, 1999. Nagrada „Dušan Vasiljev”, za knjigu Rimski dnevnik, priče i jedan roman, 2009. Nagrada „Laza Kostić”, za roman Princ i serbski spisatelj, 2009. Nagrada „Ramonda serbika”, 2010. Nagrada „Stefan Prvovenčani”, 2011. Nagrada „Veljkova golubica”, 2012. Nagrada „Milovan Vidaković”, 2014. Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014. Nagrada „Grigorije Božović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014. Nagrada „Vidovdanski vitez”, 2015.[2] Nagrada Vukove zadužbine, za roman La Sans Pareille, 2015.[3] Nagrada „Meša Selimović”, za roman La Sans Pareille, za 2015. Nagrada „Borisav Stanković”, za roman La Sans Pareille, 2016. Kočićeva nagrada, za roman La Sans Pareille, 2016. Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, za roman La Sans Pareille, 2016.[4] Nagrada „Dejan Medaković”, za knjigu Epska Srbija, 2017. Nagrada „Tronoški rodoslov”, 2018. Bagdalin prsten „Despot Stefan Lazarević”, 2019.[5] Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2020. Dela Knjige pripovedaka „Bugarska baraka“ (1969); Jubilarno izdanje sa komentarima i prilozima za istoriju i poetiku crne proze (2019)[6] „Mladići iz Raške“ (1977) „Ujak naše varoši“ (1977) Romani „Ljubavi Andrije Kurandića“ (1972) „Topola na terasi“ (1985) „Ćup komitskog vojvode“ (1990) „Hleb i strah“ (1991) „Ožiljci tišine“ (1996) „Princ i serbski spisatelj“ (2008) „Čvarčić“ (2010) „La sans pareille“ (2015) „La sans pareille“, english editon, translated by Persida Bošković (2017) „Doktora Valentina Trubara i sestre mu Valentine povest čudnovatih događaja u Srbiji“ (2018) Pepeo, pena, šapat (2020) Druga dela Književno-istorijska studija „Ustanička proza“ (1985) „Sećanje i rat“ (2009) „Dolina srpskih kraljeva“, dvojezično izdanje (2014) `Epska Srbija` (2017) Bandit i profesor, intervjui Milisava Savića, izbor i predgovor dr Ana Stišović Milovanović (2020) Multižanrovske knjige „Fusnota“ (1994) „30 plus 18“ (2005) „Rimski dnevnik, priče i jedan roman“ (2008) „Ljubavna pisma i druge lekcije“ (2013) „Mali glosar kreativnog pisanja“ (2015) „Od Čampar bara do kasine Valadije“ (2018)

Milisav Savić Hleb i strahMeki povezIzdavač Srpska književna zadrugaMala bibliotekaNinova nagrada za roman godine.Priča o mladosti glavnog junaka odraslog u Raškoj prerasta u povest o paradoksima nestajanja jedne države i njenih vrednosti i utoliko je ključ za razumevanje kako Titove epohe tako i specifične balkanske tranzicije koja je usledila i pratećih preobražaja u glavama ljudi. Samo nedelju dana po dobijanju Ninove nagrade za ovaj roman, pošto je u NIN-u objavljen napad na njega i njegovo nagrađeno delo, pisac je vratio priznanje „u ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva, kao pokušaj da se zaustavi navala pljuvanja u javnom dijalogu“.„Ovaj roman ulazi u dragoceni niz kratkih romana u srpskoj književnosti.“ Jovan Delić„Odgovor koji Hleb i strah pruža čitaocu više je od iluzije, svet je u stvari čežnja i priča.“ Vasa Pavković„Savićev Hleb i strah satkan je od životnih fragmenata, sočnih, mirišljavih, nabijenih emocijama i strastima.“ Žarko Trebješanin„Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.“ Mihajlo Pantić„Milisav Savić je romanom Hleb i strah ostvario prozno delo u isti mah komunikativno i mnogoznačno, jednostavno i autentično, i iznad svega prozno delo koje neposredno govori i o ljudskoj sudbini u vremenu i o vremenu samom.“ Marko NedićMilisav Savić (Vlasovo, 15. april 1945) srpski je prozni pisac, književni istoričar i prevodilac.BiografijaGimnaziju je završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku“, a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876-1878“. U braku je sa našom proslavljenom glumicom Aleksandrom Nikolić, sa kojom ima sina Strahinju, takođe ima i ćerku Mirjanu Savić Udovičić iz prethodnog braka.Bio je urednik „Studenta“ (1968—70) i „Mladosti“ (1970—72), glavni i odgovorni urednik „Književni reči“ (1972—1977) i „Književnih novina“ (1980—82). U izdavačkom preduzeću „Prosveta“ radio je od 1983. do 2004. godine, najpre kao glavni i odgovorni urednik a potom kao direktor. Bio je predsednik Srpske književne zadruge 2000-2001. Obavljao je dužnost ministra-savetnika u Ambasadi Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije, u Rimu od 2005. do 2008. godine. Bio je i predavač srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti na Londonskom univerzitetu (1987/88), Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju (Albani, 1985/87), Univerzitetu u Firenci (1990/92) i Univerzitetu u Lođu (1999/2000). Od 2010. godine do 2014. godine bio je redovni profesor Državnog univerziteta u Novom Pazaru.Član je Srpskog književnog društva.[1]Romani su mu prevedeni na grčki, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, rumunski. Autor je leksikona „Ko je ko – pisci iz Jugoslavije“ (1994). Objavio je više knjiga prevoda sa engleskog i italijanskog. Priredio je antologije savremene američke pripovetke „Psihopolis“ (1988), savremene australijske pripovetke „Komuna te ne želi“ (1990), „Savremena italijanska pripovetka“ (1992), te „Modernu svetsku mini priču“ (sa Snežanom Brajović, 1993). Sastavljač je i antologije „Najlepše srpske priče“ (izbor, predgovor, komentari, 1996).NagradeNagrada lista „Mladost”, za knjigu priča Bugarska barka, 1970.Nagrada lista „Mladost”, za roman Ljubavi Andrije Kurandića, 1973.Andrićeva nagrada, za knjigu priča Ujak naše varoši, 1977.Ninova nagrada, za roman Hleb i strah, 1991; vratio je 1992.Nagrada „Miroslavljevo jevanđelje”, za roman Ožiljci tišine, 1997.Nagrada Prosvetinog Antiratnog sajma knjiga, za roman Ožiljci tišine, 1999.Nagrada „Dušan Vasiljev”, za knjigu Rimski dnevnik, priče i jedan roman, 2009.Nagrada „Laza Kostić”, za roman Princ i serbski spisatelj, 2009.Nagrada „Ramonda serbika”, 2010.Nagrada „Stefan Prvovenčani”, 2011.Nagrada „Veljkova golubica”, 2012.Nagrada „Milovan Vidaković”, 2014.Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014.Nagrada „Grigorije Božović”, za dvojezičnu knjigu Dolina srpskih kraljeva, za 2014.Nagrada „Vidovdanski vitez”, 2015.[2]Nagrada Vukove zadužbine, za roman La Sans Pareille, 2015.[3]Nagrada „Meša Selimović”, za roman La Sans Pareille, za 2015.Nagrada „Borisav Stanković”, za roman La Sans Pareille, 2016.Kočićeva nagrada, za roman La Sans Pareille, 2016.Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, za roman La Sans Pareille, 2016.[4]Nagrada „Dejan Medaković”, za knjigu Epska Srbija, 2017.Nagrada „Tronoški rodoslov”, 2018.Bagdalin prsten „Despot Stefan Lazarević”, 2019.[5]Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2020.DelaKnjige pripovedaka„Bugarska baraka“ (1969); Jubilarno izdanje sa komentarima i prilozima za istoriju i poetiku crne proze (2019)[6]„Mladići iz Raške“ (1977)„Ujak naše varoši“ (1977)Romani„Ljubavi Andrije Kurandića“ (1972)„Topola na terasi“ (1985)„Ćup komitskog vojvode“ (1990)„Hleb i strah“ (1991)„Ožiljci tišine“ (1996)„Princ i serbski spisatelj“ (2008)„Čvarčić“ (2010)„La sans pareille“ (2015)„La sans pareille“, english editon, translated by Persida Bošković (2017)„Doktora Valentina Trubara i sestre mu Valentine povest čudnovatih događaja u Srbiji“ (2018)Pepeo, pena, šapat (2020)Druga delaKnjiževno-istorijska studija „Ustanička proza“ (1985)„Sećanje i rat“ (2009)„Dolina srpskih kraljeva“, dvojezično izdanje (2014)`Epska Srbija` (2017)Bandit i profesor, intervjui Milisava Savića, izbor i predgovor dr Ana Stišović Milovanović (2020)Multižanrovske knjige„Fusnota“ (1994)„30 plus 18“ (2005)„Rimski dnevnik, priče i jedan roman“ (2008)„Ljubavna pisma i druge lekcije“ (2013)„Mali glosar kreativnog pisanja“ (2015)„Od Čampar bara do kasine Valadije“ (2018)12/0