Larousse Montesori radna sveska: prva otkrića Na početku, vaše dete će se susresti sa senzornim rancem, koji će postati njegov vodič kako bi se svim čulima upoznalo sa različitim materijama i došlo do saznanja koja će mu pomoći u povezivanju apstraktnih pojmova. Takođe, steći će samostalnost i razviti samopouzdanje, obogatiti fond reči, razviti koncentraciju i orijentaciju, moć zapažanja i grafomotoričke veštine. Kako bi realizovalo brojne aktivnosti, zasnovane na Montesori pedagogiji, dete će koristiti materijal koji je priložen na kraju sveske. Pomoću radne sveske Prva otrkića vaše dete će: upoznati biljke i životinje i pratiti različite faze njihovog razvoja, naučiti godišnja doba, oblike, eksperimentisati sa bojama i različitim agregatnim stanjima vode, kao i sa sastojcima i elementima s kojima se svakodnevno susreće; crtati, slikati, saditi biljke tokom aktivnosti na otvorenom, u okruženju koje je pogodno za mnoga otkrića; započeti aktivnosti sakupljanja, razvrstavanja i klasifikovanja pravljenjem herbarijuma i igranjem različitih igrica koje uključuju rukovanje senzornim rancem.

Od izlaska knjige Bugarska baraka, pa sve do danas, priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Bugarska baraka “nastala na vetru studentskih događaja 1968”. Posle te revolucionarne godine, ništa u svetu, ni u svetu literature, nije moglo biti isto. Paradigmatično je: Semjuel Beket 1969. dobija Nobelovu nagradu za književnost, Bora Ćosić je laureat Ninove nagrade, a u toj godini su objavljena tri dela, koja postaju opitni kamen srpske literature: roman Lepa Jelena Josića Višnjića, i pripovedne zbirke Refuz Mrtvak Vidosava Stevanovića i Bugarska baraka Milisava Savića. ✰Izdavač: Univerzitetski odbor SSJ, 1969. ✰Povez: kartonski sa klapnama, 93 strane ✰Nepodvlačena, nema posvetu, na poslednjoj strani upisani brojevi, ilustrovana crtežima, težina 150 grama

Hleb i strah Ninova nagrada za roman godine. Priča o mladosti glavnog junaka odraslog u Raškoj prerasta u povest o paradoksima nestajanja jedne države i njenih vrednosti i utoliko je ključ za razumevanje kako Titove epohe tako i specifične balkanske tranzicije koja je usledila i pratećih preobražaja u glavama ljudi. Samo nedelju dana po dobijanju Ninove nagrade za ovaj roman, pošto je u NIN-u objavljen napad na njega i njegovo nagrađeno delo, pisac je vratio priznanje „u ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva, kao pokušaj da se zaustavi navala pljuvanja u javnom dijalogu“. „Ovaj roman ulazi u dragoceni niz kratkih romana u srpskoj književnosti.“ Jovan Delić „Odgovor koji Hleb i strah pruža čitaocu više je od iluzije, svet je u stvari čežnja i priča.“ Vasa Pavković „Savićev Hleb i strah satkan je od životnih fragmenata, sočnih, mirišljavih, nabijenih emocijama i strastima.“ Žarko Trebješanin „Priče i romani Milisava Savića stoje u antologijskoj mapi srpskog pripovedanja kao kakva retka biljka u bogatom herbarijumu. Očuvanih boja i očuvanih mirisa.“ Mihajlo Pantić „Milisav Savić je romanom Hleb i strah ostvario prozno delo u isti mah komunikativno i mnogoznačno, jednostavno i autentično, i iznad svega prozno delo koje neposredno govori i o ljudskoj sudbini u vremenu i o vremenu samom.“ Marko Nedić