PREDEO TAME: V. S. Najpol Naslov Predeo tame : njegovo otkriće Indije / V. S. Najpol ; [prevela Ivana Ašković] Jedinstveni naslov An Area of Darkness. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2006 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga - Alfa, 2006 (Beograd : Alfa) Fizički opis 334 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Ašković, Ivana Zbirka Antologija svetske književnosti / [Narodna knjiga - Alfa] ; ǂknj. br. 144 ISBN 86-331-2941-8 (karton) Napomene Prevod dela: An Area of Darkness / V. S. Naipaul Tiraž 1.000 Beleška o piscu i delu: str. 333-334. Klasici kao smireni pogled unazad i hedononistička potraga za neprikosnovenom literaturom minulih vremena. Biblioteka `Antologija svetske književnosti` vraća nas biserima lepe književnosti dokazujući da ta dela i njihovo vreme nikada ne prolaze. Zapadnoindijski nobelovac, Najpol, je od malih nogu gajio ljubav prema pisanju zbog oca koji se bavio novinarstvom. Diplomirao je na Oksfordu i radio kao novinar BBC-ja, da bi dve godine kasnije počeo da se bavi esejistikom, prozom i kritikom. U svim svojim romanima pisao je o rasnim odnosima na Karibima, ali i u zemljama Trećeg sveta. Postkolonijalno doba, klasna i socijalna gibanja centralne su teme Najpolove književnosti, naravno s osvrtom na sudbine malih ljudi. U ovoj, najnovijoj, knjizi on opisuje svoj put u Indiju, gde se susreće sa jednom potpuno drugačijom stvarnošću od one na koju je navikao i o kojoj je dotad znao samo iz priča svoje porodice, indijskih kolonista na Trinidadu. Lucidna opažanja, refleksije, opisi prirode i ljudi daju ovom delu neprolaznu vrednost. Između ostalih, Najpol je pre Nobelove, bio dobitnik nagrade „Somerset Mom“ i nagrade „Buker“. Odlično očuvana knjiga. ns

Opis Smrt Artemija Kruza ne samo da je, po mnogim ocenama, Fuentesov najbolji roman već možda i prvo delo magičnog realizma koji će dovesti do „Latinoameričkog buma”, jednog od ključnih književnih događaja u svetskoj prozi druge polovine XX veka. U izborima za najznačajnija književna dela hispanoameričke književnosti, od kritike do običnih čitalaca, gotovo da nema liste na kojoj se, uz knjige Borhesa, Kortasara, Ljose, Markesa, Sabata, ne nalazi i ova. Bez sumnje, u pitanju je remek-delo koje već godinama privlači pažnju tematizovanjem univerzalnih pitanja o iskušenjima zla, moći i ljubavi. Ipak, Artemije Kruz je prevashodno intimni vodič kroz dušu modernog Meksika, kao i nasleđa prošlosti i strepnji savremenog doba. Roman započinje slikom Artemija Kruza na samrtnoj postelji: Fuentes nas maestralno vodi kroz lavirinte toka svesti čoveka koji je uspeo da pobedi život, ali je pitanje trenutka kada će morati da prizna poraz pred izvesnošću smrti. Ovaj arhetipski antijunak predstavlja spoj Velsovog Čarlsa Fostera Kejna i klasičnog junaka ruske književne tradicije kojem smo, po pravilu, neobjašnjivo naklonjeni. Nekadašnji vatreni i neustrašivi revolucionar koji vremenom gubi ideale, zemljoposednik koji bez milosti otima imanje od seljaka i vlastele, Kruz na kraju postaje i medijski mogul; on kontroliše raspoloženje javnog mnjenja i tako sebe održava na površini uzburkanog mora dnevnopolitičkih previranja u Meksiku. Porodične veze i politička poznanstva poslužili su mu da se još više obogati; nije prezao od korupcije, ali nam otkriva i ljudsku stranu svoje kompleksne ličnosti. Kao i Vels, Fuentes se služi filmskim tehnikama vešto transponovanim u književni jezik (close-up, dubinska oštrina, flešbek, paralelna montaža), otkrivajući tako svoju prepoznatljivu spisateljsku virtuoznost. br. str.: 318 povez: broširan Format: 21 cm Pismo: latinica

Veoma dobro očuvana. Nema pisanja. Autor: Rade Šerbedžija Br. strana: 332 Format: 21 cm Povez: broširan Mesto izdanja: Beograd-Podgorica Jezik: hrvatski „Otkako je komunizam počeo umirati po cijelom svijetu, u meni se počeo sve više buditi, pa premda odavno već ne pripadam ni jednoj organiziranoj komunističkoj partiji, osjećam da moje ljevičarstvo svakim danom raste`, piše Šerbedžija na početku ove knjige idući uz nos, tako se kaže, vremenu u kojem živimo. Meni je ova rečenica mera za pristojnost posle propalog veka za nama i jednog možda još goreg pred nama. Nije važan taj propali komunizam, važna je volja da se ne robuje nalogu jednog doba. Čovek treba da bude svoj, a neodoljivi Šerbedžija je to uvek umeo da bude. I u svemu je trijumfovao, ali ne bez teškoća. Otkako sam ga pre oko milion godina video na dubrovačkoj plaži kada je glumio na Lovrijencu, do ovogodišnjeg koncerta u Budvi, čudio sam se kako je toliko dobar u svemu što radi, ne samo na filmu i pozornici, ili na fudbalskom igralištu i u kafani, i još ponegde, kako je pisao u prošloj knjizi. Koliko Rade ima u sebi ima radosti i tugovanja, toliko dobro piše. A piše dobro i u stihu i u prozi. O tome ponešto možda i znam, pa bi vam već vremešni profa rekao: čitajte Šerbedžiju. Dobro štivo, ima dušu. Glumac koji ima dušu neodoljiv je i kad na trenutke šmira. To je danas najređe: pisati dušom. Pa kojoj god književnosti to pripadalo, posle svih naših toksičnih kiša. Reče Rade proletos dok se u Budvi dogovarala ova knjiga: „Pokisao sam. Ko vam jebe mater.` Tačno. To mora da piše na njenim koricama. Uvek se nađe neki profesor da zabeleži ono što treba. - Aleksandar Jerkov.

Pokrivajući ključne elemente i ličnosti koji su doprineli umetničkom i tehničkom razvoju filma, knjiga pruža sažet pregled svetske kinematografije. Broj ocena: 80 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Društvene nauke - popularno Šifra Proizvoda: 36544 Poslednja cena bila je: 1650 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Istorija filma - Dejvid Parkinson Istorija filma - Dejvid Parkinson br. str.: 304 povez: broširan Format: 21 cm Pismo: latinica Opis proizvoda: Istorija filma - Dejvid Parkinson Impresivno temeljno... Parkinson vešto opisuje doprinose određenih reditelja i pokreta i jezgrovito izlaže njihov društveni i istorijski kontekst. – Publishers Weekly Sažeto, ozbiljno, ali veoma zanimljivo delo. – Library Review U ovoj dinamičnoj, poučnoj i savremenoj analizi sedme umetnosti Dejvid Parkinson prikazuje razvoj pokretnih slika od najranijih predstava senki do digitalne kinematografije XXI veka. Pokrivajući ključne elemente i ličnosti koji su doprineli umetničkom i tehničkom razvoju filma, knjiga pruža sažet pregled svetske kinematografije. Počev od njenog naučnog porekla, ovo delo procenjuje dostignuća filmskih stvaralaca širom sveta, među kojima su D. V. Grifit i začetnici klasičnog narativnog filma, umetnici nemog filma, reditelji zlatnog doba Holivuda, italijanski neorealisti i autori francuskog novog talasa. Novo poglavlje pruža uvid u formalni i tehnološki razvoj od sredine 1990-ih godina do danas, opisujući eksperimente sa trodimenzionalnošću, preporod animacije i demokratizaciju kinematografije nakon digitalne revolucije. Parkinson takođe ističe najbolja dela iz svih krajeva sveta, od Srbije i Češke do Irana i Izraela, od Indije i Južne Afrike do Kine, Koreje i Meksika. Uz ažurirani rečnik pojmova, indeks imena i bibliografiju, Istorija filma pruža potpuni pregled ovog dinamičnog i popularnog umetničkog oblika. Svi proizvodi iz: Društvene nauke - popularno Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Autor: Rade Šerbedžija Br. strania: 332 Format: 21 cm Povez: broširan Mesto izdanja: Beograd-Podgorica Jezik: hrvatski „Otkako je komunizam počeo umirati po cijelom svijetu, u meni se počeo sve više buditi, pa premda odavno već ne pripadam ni jednoj organiziranoj komunističkoj partiji, osjećam da moje ljevičarstvo svakim danom raste`, piše Šerbedžija na početku ove knjige idući uz nos, tako se kaže, vremenu u kojem živimo. Meni je ova rečenica mera za pristojnost posle propalog veka za nama i jednog možda još goreg pred nama. Nije važan taj propali komunizam, važna je volja da se ne robuje nalogu jednog doba. Čovek treba da bude svoj, a neodoljivi Šerbedžija je to uvek umeo da bude. I u svemu je trijumfovao, ali ne bez teškoća. Otkako sam ga pre oko milion godina video na dubrovačkoj plaži kada je glumio na Lovrijencu, do ovogodišnjeg koncerta u Budvi, čudio sam se kako je toliko dobar u svemu što radi, ne samo na filmu i pozornici, ili na fudbalskom igralištu i u kafani, i još ponegde, kako je pisao u prošloj knjizi. Koliko Rade ima u sebi ima radosti i tugovanja, toliko dobro piše. A piše dobro i u stihu i u prozi. O tome ponešto možda i znam, pa bi vam već vremešni profa rekao: čitajte Šerbedžiju. Dobro štivo, ima dušu. Glumac koji ima dušu neodoljiv je i kad na trenutke šmira. To je danas najređe: pisati dušom. Pa kojoj god književnosti to pripadalo, posle svih naših toksičnih kiša. Reče Rade proletos dok se u Budvi dogovarala ova knjiga: „Pokisao sam. Ko vam jebe mater.` Tačno. To mora da piše na njenim koricama. Uvek se nađe neki profesor da zabeleži ono što treba. - Aleksandar Jerkov.

Plava ptica, knj. 8. i 9 Odlično očuvano! Autor - osoba Kipling, Radjard, 1865-1936 = Kipling, Rudyard, 1865-1936 Naslov Knjiga o džungli : priče iz životinjskog sveta / napisao Radjard Kipling ; [prevela Olga Dimitrijević ; ilustracije D. Stojanović] Jedinstveni naslov ǂThe ǂjungle book. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1981 Fizički opis 2 knj. (220 ; 265 str.) : ilustr. ; 20cm. Drugi autori – osoba Dimitrijević, Olga Stojanović, D. Zbirka Plava ptica ; knj. 8, 9 Napomene Prevod dela: The jungle book / Kipling Radyard. Često surovi, ali pravedni zakoni prirode, kojima časno i predano služi vasceli životinjski rod, zacelo nikad nisu dobili toliko potpuno, uzvišeno ovaploćene kao u klasičnoj Kiplingovoj Knjizi o džungli. Kiplingova se knjiga, naravno, može shvatiti na bezbroj načina: kao velika alegorija, u kojoj životinjski svet, jedva prikriveno, zapravo pruža sliku ljudskog sveta; kao velika antiteza, u kojoj se osmišljeni poredak životinjskog carstva konfrontira sa haotičnim nesavršenostima ljudske zajednice; kao moralistička parabola, u kojoj inteligencija trijumfuje nad sirovom snagom, i tako dalje. Ali, ma kakvo bilo tumačenje književnih stručnjaka, činjenica ostaje da Kiplingova knjiga predstavlja istinski biser svetske omladinske književnosti. Pažnju, razume se, pre svega privlači ciklus priča o Mogliju: o „čovekovom mladunčetu“ odraslom među vukovima, o njegovom prijateljstvu sa medvedom Baluom i panterom Bagirom, kao i o njegovoj zavetno] borbi sa tigrom Šir-Kanom. Sva bujna raskoš Kiplingove pripovedačke proze, i sva snažna osobenost njegovih psiholoških karakterizacija, dolaze tu do punog izražaja i dečak-vuk izrasta pred našim očima u jedinstvenu, neponovljivu, gotovo mitsku figuru. S neuporedivom tananošću, Kipling neprestano pomera težište svog pripovedanja: čas je u središtu sam Mogli, čas džungla, čas njeni individualni žitelji, čas dramske ili moralne situacije koje valja razrešiti... Ali, pri svemu tome, izvorna snaga kazivanja i živa mašta piščeva daju svemu obrise istinske čarolije. Džozef Radjard Kipling (engl. Joseph Rudyard Kipling; Bombaj, 30. decembar 1865. – London, 18. januar 1936), bio je engleski književnik, novinar, pisac kratkih priča, pesnik i romanopisac. Kiplingova dela fikcije uključuju romane Knjiga o džungli . Kim (1901) i mnoge kratke priče uključujući Čovek koji bi bio kralj (1888). Njegove pesme uključuju Mandalaj (1890), Gunga Din (1890), Bogovi naslova (1919), Teret belog čoveka (1899) i Ako (1910). Smatra se jednim od najvećih inovatora kada se radi o umetnosti kratkih priča; njegove knjige za decu su klasici dečje književnosti, a jedan je kritičar opisao Kiplingov rad kao predstavu „svestranog i sjajnog narativnog dara.“ Kipling je bio jedan od najpopularnijih pisaca u Ujedinjenom Kraljevstvu, kako proze tako i stihova, krajem 19. i početkom 20. veka. Henri Džejms je rekao: „Od svih ljudi koje sam ikada upoznao, Kipling se meni lično čini kao najpotpuniji genije, kao neko ko se razlikuje od običnih intelektualaca.“ 1907. godine, kada je imao 42 godine, dobio je Nobelovu nagradu za književnost, što ga je učinilo prvim piscem na engleskom jeziku koji je dobio tu nagradu, kao i najmlađim dobitnikom iste do danas. U nekoliko navrata bio je predložen za britanskog pesničkog laureata, kao i za viteza, što je on odbio. Njegova buduća reputacija menjala se u skladu s političkom i socijalnom klimom tog doba, a suprotstavljeni stavovi o njemu kao rezultat toga nastavljali su se kroz veći deo 20. veka. Džordž Orvel je držao Kiplinga za „džingo imperijalistu“ objašnjavajući da je „moralno neosetljiv i estetski odvratan”. Književni kritičar Daglas Ker je napisao: „[Kipling] je i dalje autor koji može da inspiriše strastveno neslaganje i njegovo mesto u književnoj i kulturnoj istoriji daleko je od ustaljenog. Ali kako doba evropskih imperija jenjava, on se prepoznaje kao neuporediv, ako ne i kontroverzan tumač toga kako je doživljavana imperija. To, kao i sve veće priznanje njegovih izvanrednih narativnih darova, čine ga silom sa kojom se treba obračunati.“ U detinjstvu je naučio hindu jezik, pohađao je vojnu školu u Devonširu, a 1933. vratio se u Indiju i radio kao novinar. Putovao je u Japan, Ameriku i Južnu Afriku. S jednakim žarom delovao je u književnom i političkom životu Britanije. Godine 1907, dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Njegova proza donosi izuzetnu sliku indijskog života i sveta britanskih vojnika, s posebnim smislom za svet dece i životinja. Bio je zagovornik britanskog imperijalizma, a kao otelovljenje kolonijalizma nemilosrdno je karikiran i parodiran. Najčitanija i najznačajnija njegova „Knjiga o džungli“ karakteriše izvanredno poznavanje tajanstvene Indije i sveta životinja. Dela „Balade iz kasarne“ „Priproste priče s planine“ „Sablasna rikša i druge priče“ „Knjiga o džungli“ „Kim“ „Svetlost se ugasila“ „Ako“ Detinjstvo Radjard Kipling je rođen 30. decembra 1865. u Mumbaju, u predsedništvu Britanske Indije, od majke Alis Kipling (dev. Mekdonald) i oca Džona Lokvuda Kiplinga. Alis (jedna od četiri izuzetne sestre) bila je živahna žena za koju bi lord Daferin znao reći: „Dosada i gospođa Kipling ne mogu da postoje u istoj prostoriji.“ Lokvud Kipling, dizajner skulptura i grnčarije, bio je direktor i profesor arhitektonske skulpture u novoosnovanoj školi umetnosti „Sir Jamsetjee Jeejebhoy School of Art“ u Mumbaju. Džon Lokvud i Alis su se upoznali i počeli zabavljati 1863. godine na Radjardskom jezeru u Radjardu, u Staforširu u Engleskoj. Venčali su se i preselili u Indiju 1865. godine. Bili su toliko očarani lepotom područja Radjardskog jezera da su svoje prvo dete nazvali po njemu. Dve Alisine sestre udale su se za umetnike: Džordžijana je bila udata za slikara Edvarda Berna-Džounsa a njena sestra Agnes za Edvarda Pointera. Najpoznatiji Kiplingov rođak bio je njegov brat od tetke, Stenli Boldvin, koji je tri puta bio premijer, zastupnik Konzervativne partije, u dvadesetim i tridesetim godinama 20. veka. Kiplingova rođena kuća u kampusu JJ škole umetnosti u Mumbaju se duži niz godina koristila kao dekanova rezidencija. Iako koliba nosi plaketu koja je navodi kao mesto Kiplingovog rođenja, postoji mogućnost da je originalna koliba srušena pre više decenija te da je nova izgrađena na njenom mestu. Neki istoričari i konzervatori takođe smatraju da bungalov obeležava lokaciju koja je samo blizu kuće Kiplingovog rođenja pošto je bungalov sagrađen 1882. godine – oko 15 godina nakon što je Kipling rođen. Zapravo, Kipling je izgleda tako rekao dekanu kada 1930.te godine posetio JJ školu. Sudeći po Bernis M. Marfi, „Kiplingovi roditelji su se smatrali „Anglo-Indijcima“ (izraz koji se koristio u 19. veku za ljude britanskog porekla koji žive u Indiji), samim tim bi se tako smatrao i njihov sin, iako je veći deo svog života proveo negde drugde. Složena pitanja identiteta i nacionalne pripadnosti će se istaknuti u njegovoj fikciji.“ Obrazovanje u Britaniji Kiplingovi dani „snažnog svetla i tame“ u Mumbaju završili su se kada je imao pet godina. Kao što je to bio običaj u Britanskoj Indiji, on i njegova trogodišnja sestra Alis („Triks“) odvedeni su u Ujedinjeno Kraljevstvo – u njihovom slučaju u Sautsi, u Portsmutu — da žive sa parom koji je udomljavao decu britanskih državljana koji su službovali u Indiji. U narednih šest godina (od oktobra 1871. do aprila 1877. godine) deca su živela sa parom, kapetanom Prajsom Agarom Holovejem, oficirem pri trgovačkoj mornarici, i Sarom Holovej, u njihovoj kući u ulici Kempbel Roud broj 4, u Sautsiju. U januaru 1878, Kipling je primljen u „United Services Colege“ u Vestvord Hou u Devonu, školu koja je osnovana nekoliko godina ranije za pripremu dečaka za vojsku. Škola mu je u početku bila jako teška, ali je u njoj kasnije stekao dobre prijatelje i obezbedila mu je scenografiju za priče iz školskih dana Stalky&Co. (1899.) U tom periodu Kipling je upoznao i zaljubio se u Florens Garard, koja mu je kasnije postala inspiracija za Mejzi u prvom romanu Svetlost se ugasila (1891). Povratak u Britaniju Pred kraj školovanja, odlučeno je da Kipling nema akademsku sposobnost da studira na Univerzitetu u Okfordu. Njegovi roditelji nisu imali sredstava da ga finansiraju, tako da mu je otac našao posao u Lahoru gde je bio direktor umetničke škole „Majo“, kao i kustos Lahorskog muzeja. Kipling je trebalo da postane pomoćnik urednika jednih malih lokalnih novina „Civil&Military Gazette“. Za Indiju je otplovio 20. septembra 1882. godine, a u Mumbaj je stigao 18. oktobra. Povratak u London Odlučio je da se oproba u Londonu, književnom centru britanske imperije. Dana 9. marta 1889. godine Kipling je napustio Indiju, putujući prvo u San Francisko preko Ranguna, Singapura, Hongkonga i Japana. Kipling je bio jako impresioniran Japanom, napisao je da su Japanci `ljubazni i kulturni ljudi`. Kipling je zatim putovao kroz Sjedinjene Države, pisao je članke za Pionir koji su kasnije objavljeni u „From Sea to Sea and other Sketches, Letters of travel“. Započeo je putovanja po Americi u San Francisku, zatim je otputovao severno u Portland, u Sijetl, pa u Kanadu, u Viktoriju i Vankuver, u Britansku Kolumbiju, preko Medisin Heta pa nazad u SAD u Nacionalni park Jeloustun, zatim istočno do Omahe, potom u Čikago, a kasnije na Nijagarine vodopade, Toronto, pa u Vašington, Njujork i Boston. Tokom ovog putovanja upoznao je Marka Tvena u Elmiri i bio je veoma impresioniran njime. London U Londonu, časopisi su prihvatili nekoliko Kiplingovih priča. Takođe je pronašao mesto gde će provesti naredne dve godine, u Ulici Vilijers, u blizini Čering Krosa, u zgradi koja je kasnije nazvana „Kiplingova kuća“. U naredne dve godine objavio je roman Svetlost se ugasila, doživeo je nervni slom, i upoznao je američkog pisca i izdavačkog agenta Volkota Balestiera s kojim je sarađivao na romanu Naulaka. Na savet doktora, 1891. godine Kipling se ukrcava na još jedno putovanje gde posećuje Južnu Afriku, Novi Zeland i opet Indiju. Prekinuo je plan da Božić provede sa svojom porodicom u Indiji kada je čuo za iznenadnu Balestierovu smrt od tifusne groznice i odmah je odlučio da se vrati u London. Pre njegovog povratka, on je iskoristio telegram da zatraži ostanak kod Volkotove sestre Karoline Star Balestier koju su zvali Keri, a koju je upoznao godinu dana ranije i sa kojim je očigledno imao romansu. U međuvremenu, krajem 1891. godine, njegova zbirka kratkih priča o Britancima u Indiji, Life`s Handicap, objavljena je u Londonu. Dana 18. januara 1892. godine, Keri Balestier (29 godina) i Radjard Kipling (26 godina) su se venčali u Londonu, u anglikanskoj crkvi Svih Duša u Langam Plejsu. Sjedinjene Američke Države Kipling i njegova žena su se usredsredili na medeni mesec koji će ih prvo odvesti u Sjedinjene Države (uključujući i odlazak na porodično imanje Balestierovih blizu Bratlboroua, u Vermontu), a potom u Japan. Kada su stigli u Jokohamu, otkrili su da njihova banka „Bankarska korporacija Nju Orijental“ propala. Kako su saznali za ovaj gubitak na putovanju, vratili su se u SAD, nazad u Vermont. Keri je tada već bila trudna sa prvim detetom pa su iznajmili jednu kućicu na farmi u blizini Bratlboroua za deset dolara mesečno. Posete Južnoj Africi Početkom 1898. godine, Kipling je otputovao u Južnu Afriku na zimski odmor, čime je počela godišnja tradicija koja je (osim sledeće godine) trajala do 1908. Uvek su boravili u `Vulseku`, u kući na imanju Sesila Roudsa u Grut Šuru (gde se danas nalazi studentska rezidencija Univerziteta u Kejptaunu.) Zahvaljujući novoj reputaciji pesnika imperije, Kiplinga su toplo primali neki od najuticajnijih političara u Kejp Koloniji, uključujući Roudsa, sera Alfreda Milnera i Leandera Stara Džejmsona. Kipling je gajio ova prijateljstva i divio se tim ljudima i njihovoj politici. Period između 1898. i 1910. godine bio je presudan u istoriji Južne Afrike, uključujući Drugi Burski rat, mirovni sporazum koji je zatim usledio, kao i formiranje Južnoafričke Unije 1910. godine. U Engleskoj, Kipling je pisao poeziju u kojoj podržava britanski interes u Burskom ratu i prilikom sledeće posete Južnoj Africi početkom 1900. postao je dopisnik lista The Friend u Blumfontejnu, koji je uređivao lord Roberts za britanske trupe. Vrhunac karijere Nakon smrti svoje ćerke Džozefine 1899. godine, Kipling se koncentrisao na sakupljanje materijala za ono što će postati Just So Stories for Little Children. To delo je objavljen 1902. godine nakon što je Kim prvi put izdat. Američki književni naučnik Dejvid Skot tvrdi da Kim pobija tvrdnju Edvarda Seda o Kiplingu kao promoteru orijentalizma pošto je Kipling – koji je bio duboko zainteresovan za budizam – predstavio tibetanski budizam u poprilično sažaljivom svetlu, a pogledi na roman čini se da reflektuju budističko razumevanje Univerzuma. Kipling je bio uvređen zbog govora nemačkog cara Vilhelma II 1900. godine u kojem poziva nemačke trupe da se upute u Kinu kako bi ugušili Bokserski ustanak i da se ponašaju kao `Huni` te da ne uzimaju zarobljenike. U svojoj pesmi iz 1902. godine The Rowers, Kipling je napao Kajzera kao pretnju Britaniji i prvi put iskoristio pojam `Hun` kao anti-nemačku uvredu, koristeći Vilhelmove reči, kao i dela nemačkih trupa u Kini, kako bi Nemce predstavio kao varvare. U intervjuu francuskom listu Le Figaro Kipling koji je bio frankofil, Nemačku je nazvao pretnjom i pozvao na anglosko-francuski savez da je zaustavi. U prvoj deceniji 20. veka Kipling se nalazio na vrhuncu popularnosti. Godine 1906. napisao je pesmu Land of our Birth, We Pledge to Thee. Kipling je napisao dve kratke priče o naučnoj fantastici, Noćnom poštom (1905) i As Easy As A. B. C (1912), obe se dešavaju u 21. veku u Kiplingovom Aerial Board of Control univerzumu. Ovo se smatralo modernom teškom naučnom fantastikom, i po prvi put je predstavilo književnu tehniku poznatu kao indirektna ekspozicija, koja će kasnije postati jedna od glavnih obeležja pisca naučne fantastike Roberta Hajnlajna. Ovu tehniku je Kipling pokupio u Indiji, i iskoristio ju je dok je pisao Knjigu o džungli kako bi rešio problem engleske čitalačke publike koja nije razumevala mnogo o indijskom društvu. Godine 1907. dobio je Nobelovu nagradu za književnost nakon što ga je te godine nominovao Čarls Oman, profesor na Okfordskom univerzitetu. Nobelova nagrada je osnovana 1901. godine, a Kipling je bio prvi dobitnik koji je pisao na engleskom jeziku. Nakon toga je usledilo izdanje dve povezane zbirke poezije i priča: Puck of Pook`s Hill (1906), i Rewards and Fairies (1910). U potonjem se nalazila pesma Ako. U istraživanju Bi-Bi-Si-ja iz 1995. godine, izglasana je za najomiljeniju pesmu Velike Britanije. Njeno pozivanje na samokontrolu i stoicizam je ono što je čini nesumnjivo najpoznatijom Kiplingovom pesmom. Slobodno zidarstvo Prema engleskom časopisu Masonic Illustrated, Kipling je postao slobodni mason negde oko 1885. godine, što je pre uobičajene minimalne 21 godine. Iniciran je u Lahoru. Prvi svetski rat Na početku Prvog svetskog rata, Kipling je, kao i mnogi drugi pisci, pisao pamflete i pesme koje su sa entuzijazmom podržavale ratne ciljeve Ujedinjenog Kraljevstva o obnavljanju Belgije nakon što je to kraljevstvo okupirala Nemačka, zajedno sa još uopštenijim izjavama da se Britanija zalaže za pravedan cilj. Britanska vlada je u septembru 1914. godine pitala Kiplinga da piše propagandni program, ponudu koju je on odmah prihvatio. Kiplingovi pamfleti i priče su bili veoma popularni kod Britanaca tokom rata, a njegove glavne teme bile su hvaljenje britanske vojske nazivajući je pravim mestom za junake, zatim nemački zločini nad belgijskim civilima i priče o tome kako su žene mučene strahotama rata, ali ipak opstaju i trijumfuju uprkos svim patnjama. Nakon Prvog svetskog rata Delimično kao odgovor na smrt svog 18-godišnjeg sina Džona koji je poginuo u Prvom svetskom ratu u septembru 1915. godine, Kipling se pridružio Komisiji za ratne grobnice, koja je odgovorna za britanske ratne grobnice napravljene kao vrtovi, a koje se mogu i danas naći kod Zapadnog fronta, kao i za sve druge lokacije širom sveta gde su trupe Britanske imperije pokopane. Kiplingova dirljiva kratka priča Baštovan prikazuje posete ratnim grobljima, a pesma The King`s Pilgrimage (1922) prikazuje putovanje na koje je pošao kralj Džordž V pri kojem je obišao groblja i spomenike u izgradnji Komisije za ratne grobnice . Nakon rata Kipling je bio skeptičan u vezi sa Četrnaest tačaka i Društvom naroda, ali se nadao da će SAD napustiti izolacionizam i da će posleratni svet biti dominiran anglosko-francusko-američkim savezom. Kipling se nadao da će Sjedinjene Države preuzeti mandat Društva naroda za Jermeniju kao najbolji način sprečavanja izolacionizma i da će Teodor Ruzvelt, kojem se Kipling divio, još jednom postati predsednik. Kipling je bio ožalošćen Ruzveltovom smrću 1919. godine, verujući da je njegov prijatelj bio jedini američki političar sposoban da Sjedinjene Države drži u „igri` svetske politike. Kipling je bio veoma neprijateljski nastrojen prema komunizmu. U pesmi iz 1918. godine, Kipling je napisao da su sve što je bilo dobro u Rusiji uništili boljševici. Godine 1920. Kipling je osnovao Ligu Slobode zajedno sa Hagardom i Lordom Sidnamom. Ovaj kratkoročni projekat se fokusirao na promovisanje klasičnih liberalnih ideala kao odgovor na rastuću moć komunističkih tendencija unutar Velike Britanije ili, kako je Kipling rekao, `da se suprotstavi napretku boljševizma`. Godine 1922, Kipling je postao i rektor Univerziteta u San Endruzu u Škotskoj, i na toj poziciji je ostao tri godine. Mnoga starija izdanja Kiplingovih knjiga imaju svastiku odštampanu na svojim koricama, vezanu za sliku slona koja nosi cvet lotosa, što odražava uticaj indijske kulture. Kiplingova upotreba svastike bila je zasnovana na indijskom simbolu sunca koja je predstavljao sreću i sanskritsku reč koja označava `srećno` ili `dobrobit`. On je koristio simbol svastike okrenute u obe strane, i nadesno i nalevo, i u to vreme su je generalno koristili i drugi. Kada su nacisti došli na vlast i uzurpirali svastiku, Kipling je naredio da ona ne sme više ne ukrašava njegove knjige. Manje od godinu dana pre njegove smrti, Kipling je održao govor 6. maja 1935. upozoravajući na opasnost koju je nacistička Nemačka predstavljala za Britaniju. Kipling je napisao prvu Kraljevsku božićnu poruku, koju je pročitao preko Bi-Bi-Si-jevog Imperijskog Servisa kralj Džordž V 1932. godine. Smrt i zaostavština Kipling je nastavio da piše sve do početka 1930-ih, ali sporijim tempom i sa mnogo manje uspeha nego ranije. U noći 12. januara 1936, Kipling je pretrpeo krvarenje u tankom crevu. Operisan je, ali je umro za manje od nedelju dana kasnije 18. januara 1936. godine, u 70-oj godini usled pucanja čira na dvanaestopalačnom crevu. Na sahrani je mermerni kovčeg prekriven zastavom Velike Britanije između ostalih nosio i Kiplingov rođak, premijer Velike Britanije, Stenli Boldvin. Kipling je kremiran u krematorijumu Golders Grin, na severozapadu Londona, a njegov pepeo je pokopan u Poetskom uglu, u Vestminsterskoj opatiji, pored grobnica Čarlsa Dikensa i Tomasa Hardija. Uticao je na mnoge pisce kao što su Pol Anderson, Horhe Luis Borhes, Randal Džarel, T. S. Eliot i druge. Mnogi filmovi su napravljeni na temu po delu Knjiga o džungli, kao i poznati crtani film u Volt Dizni produkciji. KC novo (K)

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno KOMPLET ČASOPISA BUTCHERIAN VIBE, br. 1-26 (1998-2008) ukupno: 20 časopisa + 4 CD-a (neki su bili dvobroji, 15/16, 17/18, 21/22, 23/24 i 25/26). Nedostaje broj 3 !!! Preko 1550 stranica metala!!! Časopise prodajem isključivo u kompletu. Neki brojevi su sasvim novi, u celofanu, neotvoreni, nikad čitani. Ostali su odlično očuvani, osim broja 25/26, koji je oštećen vlagom, pa su se pri dnu stranice zalepile i iskrivile – ali je sasvim čitljiv i upotrebljiv. BUTCHERIAN VIBE (BV) je medijski metal projekat kragujevačkog metal entuzijaste, muzičara, promotera, izavača... Max Butcher-a, alias Nenada Matića. Započeo ga je samostalno 1998, ali je posle 3 fotokopirana broja napravio dugačku pauzu od skoro 6 godina, kada ga je `povampirio` u novom ruhu, i ovaj put ne kao on-man-zine, već sa ekipom mladih saradnika. Preko BV-a možemo da pratimo razvoj srpske metal scene. Vidimo da je krajem veka to bila siromašna i u svemu oskudna scena koja se zasnivala na presnimavanju metal albuma na kasete (time s i Max bavio, i to je zdušno reklamirao u BV), a tehničke mogućnosti su bile minimalne. Takođe, koncepcija prva dva, raritetna broja, je isključivo underground orijentisana. Zatim je počeo da izlazi Metal Express, pokrenuo sam i Rock Express Records, počeo da distribuiram originalna izdanja, otvorio metal shop, i faktički ni iz čega stvorio tržište i jednu, skoro-pa-ozbiljnu metal scenu. U tom trenutku počinje da izlazi jedan, po spoljašnjem izgledu, mnogo lepši BV, štampan (ne više fotokopiran) na lux papiru, lepo prelomljen, ali i sa drugačijom koncepcijom. Daje se pažnja različitim metal žanrovima, od hard rocka, pa do modern metala. Pretežno su to bendovi koji snimaju za major kuće, a ne više UG etikete. Zatim korice potaju plastificirane, pa se dodaje i CD... Na kraju, BV je bio časopis koji je po dizajnu mogao da parira bilo kom metal časopisu u svetu tog doba. I danas, više od 10 godijhna nakon gašenja, časopis takvog dizajna i koncepcije bi bio apsolutno moderan. U drugoj fazi razvoja časopisa urednikovanje je preuzeo Nebojša Lakić – Laki, metal novinar iz Banja Luke, koji je prve novinarske korake vezane za metal napravio u mojim časopisima REX i MEX. Takođe, bio je i bubnjar benda INTERFECTOR kome sam objavio CD za REX Records. Laki je držao i cenjen metal sajt, i vremenom izrastao u istinskog poznavaoca različitih metal žanrova. Priča o BV bi mogla još potrajati, ali i ovo je dovoljno da rad ovih metal zaljubljenika bude spašen od zaborava. Dole sam u kraćim crtama predstavio sadržaje svih brojeva, što će vam takođe pomoći da shvatite koncepciju, ali i entuzijazam saradnika. No, imao sam tada, a i sada jednu ozbiljnu zamerku. Minimalna pažnja je posvećivana domaćoj, srpskoj metal sceni. Od preko 1500 stranica, nije ni 50-ak (3%) posvećeno domaćim grupama. 1-2 intervjua po broju, par recenizija – i toliko. Svetska UG scena je bila još gore tretirana. U BV-u nećete naći istinske metal bendove iz Indonezije, Malezije, pa ni RUmunije i Bugarske. Tu su samo bendovi koji objavljuju za velike etikete tipa Nuclear Blast, Century Media, Relapse i sl. i koji dolaze iz USA i Zapadne Evroipe pretežno. Kao da je svrha objavljivanja ovih novina bila da se dobiju promo CD-i od ovih velikih kuća i džabe karte za koncerte. Ne kažem da to, kada već nema drugih satisfakcija, nije solidan motivacioni faktor, ali ne sme biti i jedini razlog objavljivanja časopisa... U ponudi je ceo kompelt (bez broja 3), pa iskoristite priliku. Teško ćete BV naći na Kupindu ili uličnim tezgama, jer je imao mali tiraž 50-300, max 500 kom, nije bio u distribuciji na kioscima, već je do čitalaca stizao G kanalima (prodavao sam ga i u mom shopu MORDOR), tako da već danas predstavlja ozbiljan raritet i neizostavni beočug u misiji rekonstrukcije srpske metal prošlosti. `Butcherian Vibe`, zine and newsletter #1 (mart 1998): OLD MAN`S CHILD, HAMMERFALL, POSSESSED, recenzije, katalog... 26 strana, A4 (A3, pa presavijeno i uheftano po sredini), c/b, fotokopirano, na engleskom (uvodnik je na srpskom). BV #2 (maj 1998): DIMMU BORGIR, BORKNAGAR, SUFFOCATION, recenzije, vesti, kviz... 38 strana, (A3, pa presavijeno i uheftano po sredini), c/b, fotokopirano, na engleskom i srpskom. BV #4 (zima 2004): KATATONIA, KBO! (intervju sa Vujom), VITAL REMAINS, MOURNING BELOVETH, BATHORY, ENSIFERUM, FOREFATHER, SIRENIA..., recenzije, live report, kolor posteri: PAIN OF SALVATION, THE GATHERING, DIVINE DECAY. 52 strane, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, kolor korice. Uz broj je deljen i promo CD, ali kako časopis nije bio pakovan u kesicu, taj CD mi se negde izgubio. Na srpskom. BV #5 (proleće 2004): DARKTHRONE, EDGUY, ORPHANED LAND, EXHUMED, MDB, ICED EARTH, DISMEMBER, TANKARD, OPETH... recenzije, live report, kolor posteri: IN FLAMES, NILE, ORPHANED LAND, DISMEMBER, EDGUY, AXXIS. Domaća scena: CONSECRATION. 116 strana (84 strane časopis + 32 strane dodatak sa recenzijama), A4, štampano na glossy papiru (časopis) i ofsetu (dodatak), veoma dobar kompjuterski prelom, kolor korice i kolor posteri u sredini broja. Na srpskom. BV #6 (leto 2004): NIGHTWISH, RHAPSODY, ANATHEMA, MAYHEM, ANNIHILATOR, LORDI, CRUACHAN..., vesti, recenzije, live raport, izbor najboljih albuma. Domaća scena: INTERFECTOR, ASSIGNMENT. Kolor posteri: RHAPSODY, QUORTHON (Bathory), AYREON, ANNIHILATOR, AFTER FOREVER, LORDI, MAYHEM. 96 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #7 (jesen 2004): MEGADETH, NAPALM DEATH, AMON AMARTH, SONATA ARCTICA, CATARACT, SAMAEL, DORO, MOTORHEAD, GRAVE, EPICA, VADER, EUROPE... vesti, recenzije, live raport. Kolor posteri: NAPALM DEATH, BLIND GUARDIAN, SONATA ARCTICA. Domaća scena: ALOGIA, poseban odeljak sa 15-ak recenzija aktuelnih domaćih izdanja (BETHOR, MOONDIVE, ABONOS, MIDGARD, OKSANAT, TIBIA...). 96 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #8, magazine with attitude (zima 2005): DARK TRANQUILLITY, ENTOMBED, HIPOCRISY, KREATOR, SAXON, LYNYRD DKYNYRD, PAGAN`S MIND, MANTAS, WITHIN TEMPTATION, PRIMORDIAL, SOILWORK, TSJUDER, BEHEMOTH..., recenzije, live raport, metal kalendar za 2005, retrospektiva 2004. Kolor poster: SOILWORK. Domaća scena: MAY RESULT, domestic metal informer, reviews (TORNADO, MOONDIVE, MAY RESULT, KRALJEVSKI APARTMAN, DEMETHER, SILENT KINGDOM...). 96 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, plastificirane kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #9 (proleće 2005): SENTENCED, PRO-PAIN, TRISTANIA, DARK MOOR, LABYRINTH, KAMELOT, GRAVE DIGGER, RUNNING WILD, HAMMERFALL, OVERKILL, MOONSORROW, CALDLEMASS..., recenzije, live raport, special: Norwegian Black Metal. Kolor posteri: TRISTANIA, KAMELOT, OVERKILL. Domaća scena: TIBIA, domestic metal informer, reviews (DEMO EXPRESS 202, ACID RAIN, DECONTROLLED...). 96 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, plastificirane kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #10 (leto 2005): DREAM THEATER, IMPALED NAZARENE, BRUCE DICKINSON, DEMONS and WIZARDS, FALCONER, NEVERMORE, DESTRUCTION, HOLY MOSES, ARCH ENEMY, NILE, DISSECTION, ROTTING CHRIST, GOREROTTED, NAGLFAR, MESHUGGAH, ISIS..., recenzije, live raport. Kolor posteri: ARCH ENEMY, DESTRUCTION, THE DILLINGER ESCAPE PLAN. Domaća scena: DARKSHINES, SIDHARTA (Slo), domestic metal informer, reviews (RETRIBUTION, RAIN DELAY, ESGAROTH...). . Uz broj je deljen i promo CD, ali kako časopis nije bio pakovan u kesicu, taj CD mi se negde izgubio. 96 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, plastificirane kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #11 (nov/dec 2005): DIMMU BORGIR, FEAR FACTORY, VICIOUS RUMORS, CATHEDRAL, SECRET SPHERE, EXODUS, DEW-SCENTED, IMMOLATION, DARKANE, OPETH, MARDUK, SIEBENBURGEN, OMC, DARK FUNERAL..., teškometalne dame (žene u metalu), recenzije, live raport. Kolor posteri: OLD MAN`S CHILD, OPETH, SIEGES EVEN. Domaća scena: RAIN DELAY, domestic metal informer, reviews (JEWY SABATAY, DEFILEMENT...). 72 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, plastificirane kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #12 (jan/feb 2006): IN FLAMES, DESASTER, GAMMA RAY, NOCTURNAL RITES, FATES WARNING, CALLENISH CIRCLE, HATE, NUCLEAR ASSAULT, BOLT THROWER, ARCTURUS, SOLEFALD..., najbolji i najgori metal albumi u 2005, recenzije, live raport. Kolor poster: GAMMA RAY, kolor metal kalendar za 2006. Domaća scena: DEMETHER, domestic metal informer, reviews (ANGELGOAT, NIGHTFALL, WOLF`S HUNGER...). 72 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, plastificirane kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #13 (mart/april 2006): KATATONIA, EDGUY, ATHEIST, SEPULTURA, JORN, HELLOWEEN, RAUNCHY, KATAKLYSM, DECAPITATED, THYRFING, AMORPHIS..., special: Bay Ara thrash, recenzije, live raport. Kolor poster: SUNO))):, EDGUY. Domaća scena: PAVIC, AMON DIN, domestic metal informer, reviews (AZAZEL, VELES, LAPOT...). 72 strana, A4, štampano na ofset papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, plastificirane kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #14 (maj/jun 2006): MOONSPELL, SWORN ENEMY, MAROON, THERAPY?, BLIND GUARDIAN, IHSAHN, SUMMONING, KEEP OF KALESSIN, BAL-SAGOTH, SINISTER, NASUM, CELTIC FROST..., recenzije, live raport, prikaz knjige `DEEP PURPLE: Kraljevi brzine, koju je napisao moj brat Zoran Rogošić, a objavio Rock Express, naravno. Kolor posteri: RAGE, CELTIC FROST, ENSLAVED. Domaća scena: SILENT KINGDOM (BiH), OSMI PUTNIK (Cro), domestic metal informer, reviews (OBLIVION AWAITS, ISPOVEST, KRALJEVSKI APARTMAN...). 76 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, plastificirane kolor korice i kolor posteri na unutrašn

Filteri različitih boja se koriste za povećavanje kontrasta, a samim tim i za bolje isticanje detalja na planetama. Ozbiljnijim posmatračima planeta, ovi filteri će znatno pomoći pri uočavanju nekih specifičnih detalja – u zavisnosti od planete i formacije koja im je interesantna. Filteri imaju navoj M28.5×0.6, koji je standardan unutrašnji navoj na 1.25″ okularima i dijagonalnim ogledalima. Za manje teleskope se preporučuju filteri sa nešto većom propustljivošću svetla. Korisnost filtera pri posmatranju planeta možete pronaći u tabeli: Filter # 8 Svetlo žuti (83% propustljivosti) ističe crvene i narančaste detalje u Jupiterovim oblacima. Korisno je za povećanje kontrasta detalja uočenih na Marsu i za gledanje diska Urana i Neptuna sa većim teleskopima. Filter # 11 Žuto zeleni (78% propustljivosti) preporučujemo za posmatranje detalja na Jupiterovom disku. Na Marsu je područje Mare Erythraeum je zatamnjeno. Filter # 12 Žuti (74% propustljivosti) ističe crvene i narančaste detalje na diskovima Jupitera i Saturna, dok gotovo u potpunosti filtrira plavi i zeleni opseg. Na površini Marsa ističe crvenu i narančastu strukturu, povećavajući kontrast između njih. Pomaže u otkrivanju plavičastih oblaka u atmosferi Marsa. Olakšava posmatranje detalja na površini Meseca sa teleskopima prečnika objektiva od 150 mm ili većim. Filter # 15 Tamno žuti (67% propustljivosti) preporučuje se za posmatranje/proučavanje detalja površine Marsa i isticanje polarne ledene kape. Pomaže u isticanju narančastih i crvenih struktura, kovitla se u oblacima Jupitera i Saturna, a može biti korisno za promatranje oblaka sa malim kontrastom u gornjim slojevima Venere. Filter # 21 Narandžasti (46% propustljivosti) snažno filtrira u opsegu plave i zelene boje, povećavajući kontrast između ovih područja i crvenkasto-žućkastih ili narandžastih regija. Pokazali su se kao odlični za posmatranje Marsa. Čini granice između različitih oblika jasnijim. Povećava kontrast između pojasa oblaka na Jupiteru, pomažući u otkrivanju Velike crvene mrlje. Pruža nešto veći kontrast od filtera br. 15. Filter # 23A Svetlo crveni (25% propustljivosti) popularni filter za promatranje Marsa, Jupitera i Saturna. Zbog nižeg prenosa može se koristiti sa teleskopima prečnika od najmanje 130 mm ili više. Može se koristiti u svrhe slične filtrima #21 i #15, pružajući malo izraženiji kontrast. Pogodan je filter za dnevno otkrivanje Merkura i Venere, jer značajno povećava kontrast između planeta i plavog neba. Filter # 25 Crveni (14% propustljivosti) snažno blokira talasne dužine u plavom i zelenom opsegu, pružajući vrlo jak kontrast prilikom posmatranja Jupiterovih pojasa oblaka. Vrlo je koristan za otkrivanje polarnih ledenih kapa i tamnijih područja na Marsu. Filter # 29 Tamno crveni (4% propustljivosti) poboljšava kontrast naročito tokom dnevnih posmatranja (kontrast planeta – nebo). Pogodan za posmatrenje Merkura, Venere, Marsa. Filter # 38A Tamno plavi (17% propustljivosti) je vrlo koristan prilikom posmatranja Jupitera, jer jako filtrira u crvenom i narandžastom opsegu, značajno povećavajući kontrast prilikom posmatranja oblačnih pojasa i Velike crvene mrlje. Može se koristiti za posmatranje oblika i pojava na površini Marsa (poput oluja prašine) i povećava kontrast pri ispitivanju Saturnovog prstena. Vrlo je dobar izbor za posmatranje Venere, jer može značajno povećati kontrast pri otkrivanju struktura oblaka, koji su inače teško uočljivi. Filter # 47 Ljubičasti (3% propustljivosti) jako filtrira crvene, žute i zelene talasne dužine, što ga čini korisnim za posmatranje polarnih ledenih kapa Marsa. Najbolji filter u boji za proučavanje Venere, jer ona propušta vrlo malo svetlosti, smanjuje svetlinu planete, a istovremeno povećavajući kontrast oblika koji se pojavljuju u njenim gornjim slojevima atmosfere. Takođe se može koristiti za proučavanje detalja lunarne površine. Čini Jupiter i njegove mesece vrlo zanimljivim prizorom. Filter # 56 Zeleni (53% propustljivosti) je dobar izbor za posmatranje polarnih ledenih kapa Marsa i za otkrivanje žutih oluja prašine. Povećava kontrast između plavog i crvenkastog područja Jupiterovog oblaka. Filter # 58A Svetlo zeleni (24% propustljivosti) snažno filtrira u crvenom i plavom opsegu, povećavajući kontrast struktura u gornjim slojevima Jupitera. Takođe je korisntan za otkrivanje polarnih oblaka Saturna. Uveliko poboljšava kontrast polarnih ledenih kapa Marsa i olakšava otkrivanje oblika koji se pojavljuju u oblacima Venere. Filter # 80A Plavi (30% propustljivosti) je dobar izbor filtera za opštu namenu. Sigurno je najbolji izbor za posmatranje Jupitera i Saturna. U velikoj meri naglašava kontrast između oblika uočenih u Jupiterovom oblačnom sistemu, uključujući Veliku crvenu mrlju. U slučaju Saturna, pomaže prvenstveno u isticanju polarnih pojasa oblaka, ali može biti koristan i za proučavanje Meseca. Filter # 82A Svetlo plavi (73% propustljivosti), kao i filter # 80A, je izvanredan filter za opštu namenu, pogodan za Jupiter, Mars, Saturn i Mjesec. Zbog svoje lagane senke (boje), iako pomaže u povećanju kontrasta, ne smanjuje značajno količinu dolaznog svetla. Pregled boja filtera: Napomena: Prilikom narudžbe odaberite željenu opciju filtera.

Sastav: belančevine živinskog mesa (26 %, uključujući 22 % piletine), pirinač (21,5 %), sveže pileće meso (16 %), živinska mast (9 %), belančevine lososa (7 %), lignoceluloza (3,7 %), sušena pulpa repe (3 %), hidrolizovane belančevine živine (3 %), laneno seme (2 %), brašno od kozica (1 %), hidrolizovana živinska jetra (1 %), pivski kvasac (1 %), lososovo ulje (0,9 %), suncokretovo ulje (0,65 %), cela jaja u prahu (0,4 %), kalijum hlorid (0,4 %), natrijum hlorid (0,25 %), inulin cikorije (0,2 %), brusnice (0,2 %), ulje borača (0,15 %), brašno od morskih algi (0,1 %), ljuske semena psyllium (0,1 %). Može da sadrži druge sastojke u tragovima. Najbolje upotrebiti do / br. serije: videti na pakovanju. Analitički sastav: belančevine 34 %, sadržaj masti 21 %, sirovi pepeo 7,8 %, sirova vlakna 4 %, kalcijum 1,3 %, fosfor 1,1 %, omega-6 masne kiseline 4,3 %, omega-3 masne kiseline 1,25 %. Dodaci/kg, nutritivni dodaci: vitamin A 16000 IU, vitamin D3 1600 IU, DL-metionin 2500 mg, biotin 300 µg, taurin 2000 mg, bakar (bakrov sulfat, pentahidrat) 15 mg, gvožđe (sulfat gvožđa, monohidrat) 250 mg, jod (kalcijum jodat, bezvodni) 1,8 mg, mangan (manganov sulfat, monohidrat) 35 mg, selen (natrijum selenit) 0,4 mg, cink (cinkov sulfat, monohidrat) 100 mg, cink (cink helet glicin hidrat, kruti) 50 mg, antioksidansi. Čuvati na hladnom i suvom mestuStvarne potrebe zavise od rase, dobi i nivou aktivnosti vašeg ljubimca. Neka sveža voda za piće uvek bude dostupna. Tablica za hranjenje nalazi se na pakovanju. Proizvedeno u Nemačkoj, proizvođač: MultiFit Tiernahrungs GmbH, Westpreußenstr. 32–38, 47809 Krefeld, Deutschland . Stavlja na tržište: Unconditional d.o.o

Kome nije blizak gospodin Kijavko? Broj ocena: 111 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Knjige za decu 5-7 godina Šifra Proizvoda: 6700 Poslednja cena bila je: 250 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Čovečuljci 4 : Gospodin Kijavko, Rodžer Hargrivs Gospodin Kijavko Knjiga br. 4 Iz Serijala Čovečuljci Autor : Rodžer Hargrivs Izdavač : Laguna Format: 13 x 14 cm Broj Strana : 40 Ilustrovano Naslov Originala : Mr. Sneeze Opis proizvoda: Čovečuljci 4 : Gospodin Kijavko, Rodžer Hargrivs *** O Knjizi : Gospodin Kijavko je svakog jutra budio, kijao, ustajao, kijao, oblačio se, kijao, odlazio u kuhinju, kijao, doručkovao, kijao pa odlazio na posao, i dalje kijajući. Sve dok jednog jutra nije odlučio da se odseli iz Ledenije... Knjige Iz Serijala Čovečuljci : 01. Gospođica Divna 02. Gospodin Golicavko 03. Gospođica Drekavica 04. Gospodin Kijavko 05. Gospođica Nevaljalica 06. Gospodin Tresko 07. Gospođica Pakosnica 08. Gospodin Veseljko 09. Gospođica Sunčica 10. Gospodin Zabadalo 11. Gospođica Brbljivica 12. Gospodin Alavko 13. Gospođica Majušnica 14. Gospodin Štrokavko 15. Gospođica Čistunica 16. Gospodin Lenjivac 17. Gospođica Stidljivica 18. Gospodin Skakutavko 19. Gospođica Petljalica 20. Gospodin Snagator 21. Gospođica Kikotavica 22. Gospodin Namćor. *** O Autoru : Rodžer Hargrivs (1935-1988), proslavljeni britanski autor stripova i slikovnica, karijeru je započeo u marketingu. Sedamdesetih godina XX veka započeo je serijal knjiga Čovečuljci, koji sadrži 43 nastavka. Autor je i drugih knjiga za decu, među kojima se izdvajaju The Timbucktoo i serijal John Mouse. www.mrsneeze.com Svi proizvodi iz: Knjige za decu 5-7 godina Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Komandant SS-a, Georg fon Berghajm, elitni vojni zapovednik i ratni heroj, dobija naređenje da pronađe mesto gde je sakrivena Ðorđoneova slika Astrolog. Hitler je ubeđen da to delo krije veliku zagonetku... Broj ocena: 78 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Istorijski Trileri Šifra Proizvoda: 36613 Poslednja cena bila je: 1540 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Tajna smaragdne ploče - Karla Montero Tajna smaragdne ploče - Karla Montero br. str.: 740 povez: broširan Format: 21 cm Pismo: latinica Opis proizvoda: Tajna smaragdne ploče - Karla Montero Pariz, za vreme nemačke okupacije. Komandant SS-a, Georg fon Berghajm, elitni vojni zapovednik i ratni heroj, dobija naređenje da pronađe mesto gde je sakrivena Đorđoneova slika Astrolog. Hitler je ubeđen da to delo krije veliku zagonetku, otkrovenje istine koje se vekovima tajanstveno prenosi. Potraga za Astrologom Fon Berghajma dovodi do Jevrejke Sare Bauer, čiji se putevi neočekivano ukrštaju. Madrid, u sadašnjosti Sve dok nije znala za Astrologa, Ana, mlada istoričarka umetnosti iz muzeja Prado, živela je spokojno uz Konrada, bogatog preduzetnika i kolekcionara nemačkih umetničkih dela. Ali jedno pismo, napisano za vreme Drugog svetskog rata, navodi ih na trag misteriozne slike koja se pripisuje Đorđoneu, zagonetnom slikaru iz doba renesanse. Podstaknut neizmernom vrednošću Astrologa, Konrad ubeđuje Anu da tragaju za njim. Svesna mnogih poteškoća, ona se obraća doktoru Alanu Arnou s Univerziteta Sorbona, stručnjaku za pronalaženje umetničkih dela koja su nekada preoteli nacisti. Međutim, čini se da će joj ova odluka promeniti i život... Dve ljubavne priče, vremenski razdvojene, ali povezane misterijom jedne iščezle slike. Opasna igra puna pretnji i skrivenih interesa, koja će zauvek promeniti živote glavnih junaka. Svi proizvodi iz: Istorijski Trileri Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

SAŠA MARKOVIĆ MIKROB ZBOGOM ANDERGRAUND Fotografije - Goran Basarić, Srđan Veljović, Ivan Zupanc, Ivan Petrović, Aleksandar Rafajlović, Vlada Marković, Vladimir Perić, Vesna Pavlović, Đorđe Tomić, Saša Reljić, Nebojša Milikić, Milica Tomić, Žana Poliakov, Nebojša Čović, Zoran Rosić, Dušan Čović Prevod - Duška Čavić Zozi, Aleksandar Vasiljević, Danijela Pavićević Jelena Stefanović Izdavač - Remont - nezavisna umetnička asocijacija, Beograd Godina - 2013 222 strana 30 cm ISBN - 978-86-84205-16-4 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: DARKA RADOSAVLJAVIĆ VASILJEVIĆ - Priča o Mikrobu IZLOŽBE SAŠA MARKOVIĆ - Radovi iz foto-automata SAŠA MARKOVIĆ - Crossover SAŠA MARKOVIĆ - Univerzalna srpska smesa SAŠA MARKOVIĆ - Priča o drugarstvu SAŠA MARKOVIĆ - Mikrob o svom hobiju - izradi omota ZA DISKOVE SAŠA MARKOVIĆ - Ganeša 2006, glava slona, a telo čoveka SAŠA MARKOVIĆ - Radar, gotovina SAŠA MARKOVIĆ i STEVAN NOVAKOVIĆ - Grupa Radar SAŠA MARKOVIĆ i STEVAN NOVAKOVIĆ - Biblioteka Ekser NOVI ŽIVOT SAŠA MARKOVIĆ - Život moj 2002. SAŠA MARKOVIĆ - Novi život! 2005. SAŠA MARKOVIĆ - Novi život 2008! SAŠA MARKOVIĆ - O radu novi život!` 2008. INTERVJUI ZORAN l. BOŽOVIĆ - Saša Marković-Mikrob VODILA JELENA VESIĆ - Autodidakt SAŠA MARKOVIĆ MIKROB: O LJUDIMA, MESTIMA I DOGAĐAJIMA Poseta Novom Sadu Detinjstvo na Novom Beogradu Autodidakt Zaječar Fool on the Hill Zagreb Nebojšu Kandića znam 100 godina! Dvojac bez kormilara + dj Strangefruit Sinan Sakić Nikola Džafo Umetnici uglavnom ne nastupaju na televiziji Boris Buden 21. oktobar 2006. 6. novembar 2006. Stevan Novaković Gabriel Glid Novo ledeno doba Mići doktoru Bildersko kolo Rambo Amadeusu Vartolomejska noć Vesni Gligović Rex Mundi Srđanu Jerotijeviću Nauka Nebojši Kandiću Čudo na Novom Beogradu O MIKROBU ALEKSANDAR TODOROVIĆ - Bekan NEBOJŠA KANDIĆ - Bambuševa mreža DUŠKA ČAVIĆ-ŽOZI - Ispovest jedne neveste STEPHEN HOWARD (mixup) ANTONIJE PUŠIĆ DRAGAN PROTIĆ-PROTA - Crkva iz dupeta GROŽĐE & ĐORĐE (činč), 17. 07. 2010. RADOVAN NASTIĆ-BENSEDIN - Mikrob i ekipa u Kragujevcu RADOVAN NASTIĆ-BENSEDIN - Mikrob na Radovoj tekmi ALEKSANDAR BELČEVIĆ - Jedan od tih dana DANIEL KOVAČ - Grad i glas MARIJA IVANIĆ - Malograđanin s greškom VELIMIR KAZIMIR ĆURGUZ - Guru preobražaja STEVAN NOVAKOVIĆ - Posveta Mikrobu MILAN PETROVIĆ-TICA - Saša Marković - Mikrob DRAGAN ILIĆ - Estetika provizorijuma ALEKSANDRA SEKULIĆ - Caca, učitelj IVAN TOBIĆ - Moj drugar Mikrob PAVLE ĆOSIĆ - 16. jul 2010. MILOŠ TOMIĆ - Mikrobi Stevan MIĆUN RISTIĆ - Black market SLOBODAN JOVANOVIĆ - Materijal kao ideja Biografija Bibliografija Videografija GOODBYE UNDERGROUND SAŠA MARKOVIĆ MIKROB DARKA RADOSAVLJAVIĆ VASILJEVIĆ - Story of Microbe UROŠ ĐURIĆ - Microbe SAŠA MARKOVIĆ MIKROB - New Life! Biography `Knjiga obrađuje umetnički opus Saše Markovića Mikroba jedne od najautentičnijih pojava na beogradskoj umetničkoj sceni. Od kraja osamdesetih kada se pojavio, preko burnih devedesetih pa do 2000-tih, prati se stvaralaštvo koje obuhvata foto radove, performanse, maske, crteže, izložbe i mnogobrojne akcije koje je sprovodio. U knjizi se nalaze brojni tekstovi o njegovom radu, tekstovi koje je sam Mikrob pisao ali i mnogobrojni komentari i zanimljivi osvrti prijatelja na njegovu ličnost.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

HRVATSKA ANTOLOGIJA Hugo Badalić 1892. *5157*2019 k-2 Hrvatska Antologija, umjetno pjesništvo, starijeg i novijeg doba Autor: sastavio Hugo Badalić Izdavač: Matica Hrvatska Zagreb 1892.g Tisak KARLA ALBRECHTA Tvrd povez,latinica,srpsko-hrvatski jezik,310 str, ,formt: 22,5 x 16,5 cm stanje knjige: korice blago zaprljane, čelo sanirano pri krajevima,stranice dostauredne-nema ispisivanja-tek malo primetne promene od vremena Ovo je Antologija izdana povodom pedesetgodišnjice postojanja Matice hrvatske. Hrvatska antologija umjetnog pjesničtva starijeg i novijeg doba sadrži : -Lirsko pjesništvo -Epsko pjesništvo -Didaktično pjesništvo naših poznatih pjesnika poput Huga Badalića, Ivana Gundulića, Silvija Strahimira Kranjčevića, Petra Preradovića te mnogih drugih. Kategorije: Knjige, Književnost, Poezija Oznake: književnost, poezija, raritet, zbirka pjesama iz predgovora ------ trista godina pjesništva hrvatskoga prije sebe, svaki nam stih kazuje, kako su se mliekom odojili na prsima vile pjevacice našega slavnoga Dubrov- nika. Oni su idejom ilirskom brzo uzpalili narod hrvatski, uznesli ga na visoko narodno stanoviste; oni su svoj narod ogrijali idejom slavenskom, koju su primili od nasih starih pjesnika, a koja je toliko stara, koliko i pjesništvo hrvatsko : ona je živjela kao sladka slutnja, kao živa čežnja, ali i kao neizviestna misao, kad — VIII — se pjevalo o domovini jezika našega, da se širi od mora jadran- skoga pa sve gore do mora ledenoga. Tck preporoditelji naši dadoše toj neizviestnoj misli jasan oblik, da jezik, kojim su pje- vali nasi davni pjesnici, bude jedan Hrvatima, Srbima i Sloven- cima. Toj se misli posvetilo sve pjesništvo ilirsko. ...................U Zagrebu, mjeseca studenoga god. 1892. iz sadržaja Arnold Gjuro (1855.). Ljudeviti 123. ,Domovina 274. Badalic Hugo (1851.). Prvi cielov 22 Himna «Zvonimirova» 77. ,Odkud pjesan 84. , Na Adriji. 3. Kopači 114. ,Hrvatski pjevacki savez 132 .,Panem et circenses 231.Ban Matija (1818.). Moje gusle 17.,Barakovic Juraj (1548—1628.). Zadru gradu 26.,Blažek Tomo (1807—1846.). Riječ domorodca 30.Jednoć i sada 97 — XII — Bogović Mirko (1816.). Strana Ljubi, djevo 13. Iz «Vinjaga» 32.Ustaj, rode 32.Ženam našim 33. Borojević Nikola (iz ilirskog doba.). -Mojoj miloj 126.Botić Luka (1830—1864.). Ljubavna pjesma Turcina 18. Pobratimstvo. I. pjevanje 167.Bruerovic Marko (1774—1823.). U smrt majke 96.Poslanica prijatelju 278.Bunić-Vučičević Ivan (oko g. 1630.). Dragina usta 7.Buzolić Stjepan (1830.). Djetinja molitva 42.Vinogradar i vinova lozica 255.Pas i zec 256. Čiraki Franjo (1847.).Ljubav 20.Usred zimska leda 21.Borba 81.Florentinske elegije 109.Čubranovic Andrija (1500 — 1550.). Djevojke ■ . . . 6.Demeter Dimitrija (1811—1872.). Davorija 29.Iz «Grobnickoga poIja» 155.Iztocna prica 251.Despot Ivan (1851 — 1886.). Iz «SLiza» 43.Dezman Ivan (1841 — 1873.). Rieci 107 — XIII — Držić Gjore (14()3— 1 507.). Strana Zavjet * 5 .Ljubi me 6.Frankopan Franjo Krsto (1641 — 1671.). Pozivanje na vojsku 28.Gaj Ljudevit (1809—1872.). Preobraženje 247. Gjorgjić Ignjat (1675 — 1737.). Ljubav 8.Gospodji na daleko 8.sunčanici ugrabljenoj 9........... Gundulic Ivan (1588—1638.). Zora 71.Slobodi 72.Ljudski zivot 96.Boj Krunoslave sa Sokolicom (Iz «Osniana» V.) .... 151.Harambasic August (1861.). Iz «Ruzmarinka» 24 ......Hidja Gjuro (1752—1833.). Sve u dragoj 10.Hranilovic Jovan (1855.). Sunce jarko 112.Iz «Zumberackih elegija* V 113.Hrvat-Bosnjak Tugomir (Alaupovic Tugomir) (1873.). Tudjinke XIV 122 — XIV — Ilijašević Stjepan (1814.). Povratak u domovinu 236. Jorgovanić Rikard (1852—1880.). Gdje si ti? 21. ....... Kacic-Miosic o. Andrija (1690 — 1760.). Pisma od kralja Vladimira 186.Katancic Matija Petar (1750—1825.). Berba u Molbici 78.Kazali P. A. (1815.). ,,,,,,,Kovacevic Gjuro (1842.).Bezimena tuga 19.Moja djeva 20.Kovačić Ante (1854— 1889.J. Zagorju 45.Sveznalici 298.Kranjcevid Silvije Strahimir (1864.). Iz «Uskočkih elegija» III 116.Ajde, dušo 120.Kukuljevic Sakcinski Ivan (1816—1889.). Iz «Slavjankaj> 32.Molitva hrvatskoga rodoljuba 74.Vladislava, kneginja kninska 188.................................... — XV — Markovic Franjo (1845.). Strana Iz «Kohana i Vlaste» II 172.Starac major (Dom i sviet» I.) 182.Zvono iz dubine 220.Vjecni oganj 221.................. Martic fra Grga (1822.). U oči grahovskog boja. (Iz «Osvetnika».) 147.Mažuranić Ivan (1813—1890.). Grofu Janku Draskovicu 123.Četa. (Iz «Smrti Smail-age Cengijica».) 139.Kruzi nebeski. (Iz «Osmana» XIV.) 153.Mencetic Sisko (1457 — 1507.). Dragin lik 5.Mencetic Vladko (. . . — 1666.). Petru Zrinjskomu 27 .Mihanovic Antun (1796 — 1861.). Hrvatska domovina 29.Niemcic Antun (1813—1849.). Izpovied 17.Domovini 31.Himna srpanjskim žrtvam ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, Palmotic Gjon (1606—1657.). Dubrovniku 25.Slava gospodu 72.Palmovic Andrija (1847 — 1882.). Konju Mrkodinu 44.Stani! 66....... Pavlinovic Mihovio (1831 — 1887.). Ustaj! 39.Hrvatski prognanik - 283 — XVI — Preradovic Petar (1818—1872.). Strana Miruj, miruj, srce moje 13.Kad! 14.Mrtva Ijubav 14.Zora puca 34.Pet čaša 34. ....................................................... Pucic Medo (1821 — 1882.). Dubrovniku 37.Na grobu Danta Alighiera .■.-.. 99.Žalostnica 102.Šta je život 129.Iz ((Cviete- 161................. Rakovac Dragutin (1813—1855.). Vlasi moje mile 12.Sila Ijubavi 12.Ranjina Dinko (1536 — 1607.). Pjesan od kola 7.U prolitje 95 — XVII — Relkovic Matija Antun (1732 — 1798.) Strana Iz «Satira» 235.Iz «Satira» 253.Senoa August (1838—1881.). Oj vi magle ! 18.ti duso 19........ Stoos Pavao (1806—1862.). Molitva domoljuba 46.Kip domovine vu pocetku leta 1831. 259.Suljok Aleksa Ban Leget 226.Stafic beg Osman (iz sadanjeg doba.). Omerov san 121.Tomic Josip Eugen (1843.). Kralj Vladislav , 216.Ranjen orao 256 Hrvatska Antologija. II — XVIII — Topalovic Matija (1812—1864.). Strana Bog i molitva domorodca 47.Tordinac Jure (1813.). Moja domovina 31.Tresic-Pavicic Antun (1867.). Dimitru Slavjanskomu Agrenjevu 69.Kod Tegetofova sporaenika 92.Trnski Ivan (1819.). Sanka 15.Sjecanje 16.Pobožnica 35.Brodarska 36.Mornarska ....................................................Utjesenovic-Ostrozinski Ognjeslav (1817 — 1890.). Jeka od Balkana ,Vezic Vladislav (1825.). Sigetski junak Nikola Zrinjski 143.Vidali Ivan 1425—1504.). Dubrovnik ,Vitezovic Pavao (oko 1650—1713.). Ban Nikola Subic-Zrinjski Hrvatskoj. (Iz . Vukelić Lavoslav ( I S40— 1879.). Strana Što sam sjetan 21. U oči rata 08.Kod Solferina Ill Zahar Ivan (1S45.). , Ne bjež`, dušo 23.Lastavicam 42.Vile 88 .Na bozic 225....................

Ilustrovano Nekorišćena knjiga Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac. Dobrica Erić Dobrica Erić photo (by Vujcic).jpg Dobrica Erić, 2005. godine Datum rođenja 22. avgust 1936. Mesto rođenja Donja Crnuća, Kraljevina Jugoslavija Datum smrti 29. mart 2019. (82 god.) Mesto smrti Beograd, Srbija Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugih značajnih udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića. Biografija Uredi Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući , pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[1] Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[2] Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[3] Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[4][5][6][7][8] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[9] Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine. — Dobrica Erić U oktobru 2021. otkrivena je Erićeva bista u dvorištu Srednje škole u Kniću.[10][11] Zanimljivost Uredi Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[12] Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić”. Priznanja Uredi Goranov vijenac 1974. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1977. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 1982. Nagrada Milan Rakić 2000. Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara Nagrada Neven Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu Zlatni prsten festivala Bulka Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu Zlatni ključ Smedereva Matićeva povelja Nagrada Srpske knjige Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012. Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[13] Razapeta zemlja Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada: Žička hrisovulja, Žiča, 1992. Nagrada Lazar Vučković, Priština, 1994. Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava, 1995. Oktobarska nagrada Beograda, 1995. Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji, 1996. Povelja Šušnjara, Banja Luka, 1998. Nagrada Šušnjar, Srpski Sanski Most, 1999. Zlatni beočug grada Beograda, 2000. Nagrada Filip Višnjić, Višnjićevo, 2001. Kondir Kosovke devojke, Gračanica, 2002. Povelja Morave, Mrčajevci, 2003. Povelja Stevana Sinđelića, Svilajnac, 2006. Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću, Orašac, 2008. Suza Jasenovca, Donja Gradina, Kozarska Dubica, 2008. Pesničko uspenije, Zvečan, 2009. Dela Uredi Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat” Književna dela Uredi Svet u Suncokretu, (1959) Vašar u Topoli, (1965) Stari seljački kalendar, (1966) Slavuj i sunce, (1968) Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969) Torta sa pet spratova, (1973) Od rata do zlatara, (1973) Dobrica čobanska torbica, (1973) Sišlo bure u obruče, (1974) Pesma o svicima, (1975) Dolina suncokreta, (1976) Reka s ružom rimovana, (1976) Večni kratkovečnici, (1977) Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978) Bašta sa sedam ruža, (1979) Čitanka godišnjih doba, (1979) Torbica čarobnica, (1979) Sricanje žene, (1980) Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980) Čardak između četiri jabuke, (1980) Doba duleka, (1980) Car pčelar, (1981) Šeširić kao bulka, (1981) Prsten u izvoru, (1981) Moj drug, Milivojčićev lug, (1982) Od azbuke do zlatne jabuke, (1982) Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984) Stablo tvog tela, (1984) Sunčeva verenica, (1985) Spomenar na dar, (1986) Tako žubori reka, (1987) Mesečevi miljenici, (1987) Kad konj zarže, (1987) Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988) Vukova starinarnica, (1988) Roždestvo ratarevo, (1989) Krunisanje, (1989) Bunar za prijatelje, (1990) Kokajte se kokice, (1990) Bal vampira, (1990) Puževa srma, (1991) Ekološki bukvar, (1991) Plava mesečina, (1991) San Gružanske letnje noći, (1992) Jezero Ježeva bara, (1993) U vatri bismo, ne izgorismo, (1993) Plači voljena zemljo, (1993) Razapeta zemlja, (1999) Vilina Dolina, (1999) Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002) Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002) Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005) Peta strana sveta, Pčelica (2012) Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013) Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013) Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014) Stripovi Uredi Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica) Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić) Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić Zbirka književnika Dobrice Erića Uredi Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[14] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.

Dobrica Erić Plači voljena zemljoMeki povezДобрица Ерић (Доња Црнућа, 22. август 1936 — Београд, 29. март 2019) био је српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. [1]Био је члан Удружења књижевника Србије и многих других значајних удружења, између осталог и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, где се налази и део његове заоставштине, у оквиру Збирке књижевника Добрице Ерића.БиографијаРођен је 22. августа 1936. године у Доњој Црнући, поред Горњег Милановца. Родитељи Милош и Радмила били су пољопривредници. Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници.[1]Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[2]Био је уредник часописа Расковник (са Драгишом Витошевићем), Полетарац Душка Радовића, главни уредник Издавачке куће Нолит.[3]Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.[4]Преминуо је у 29. марта 2019. године, у 83. години, у Београду.[5][6][7][8][9] Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.[10]Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас. И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године.— Добрица ЕрићУ октобру 2021. откривена је Ерићева биста у дворишту Средње школе у Книћу.[11][12]ЗанимљивостМање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”. Аутор је и Цецине песме „Детелина са четири листа”.[13]По њему се зове Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић”.ПризнањаГоранов вијенац 1974.Младо поколење 1977.Орден заслуга за народ 1977.Награда Змајевих дечјих игара 1982.Награда Вукове задужбине 1982.Књижевна награда „Невен”, за књигу Писмо краљици света, 1988.Велика базјашка повеља, 1997.Награда „Милан Ракић”, за књигу Ружа ветрова, 2001.Змајева наградаПовеља Змајевих дечјих игара, 2005.Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштвуЗлатни прстен фестивала БулкаЗлатна потковица и звање Витез чарапаније у КрушевцуЗлатни кључ СмедереваМатићева повељаНаграда Српске књигеЗлатни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децуНајвиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и КнићаДиплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербург, 2012.Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[14]Разапета земљаЗа књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда:Награда „Жичка хрисовуља”, Жича, 1992.Награда „Лазар Вучковић”, Приштина, 1994.Видовданска награда Републике Српске Свети Сава, 1995.Октобарска награда Београда, 1995.Велика базјашка повеља Савеза Срба у Румунији, 1996.Повеља Шушњара, Бања Лука, 1998.Награда Шушњар, Српски Сански Мост, 1999.Златни беочуг града Београда, 2000.Награда Филип Вишњић, Вишњићево, 2001.Награда „Кондир Косовке девојке”, Грачаница, 2002.Повеља Мораве, Мрчајевци, 2003.Повеља Стевана Синђелића, Свилајнац, 2006.Сретењска награда Одзиви Филипу Вишњићу, Орашац, 2008.Суза Јасеновца, Доња Градина, Козарска Дубица, 2008.Песничко успеније, Звечан, 2009.ДелаДео Збирке књижевника Добрице Ерића у Удружењу „Адлигат”Књижевна делаСвет у Сунцокрету, (1959)Вашар у Тополи, (1965)Стари сељачки календар, (1966)Славуј и сунце, (1968)Огрлица од грлица, Културни Центар, Нови сад (1969)Торта са пет спратова, (1973)Од рата до златара, (1973)Добрица чобанска торбица, (1973)Сишло буре у обруче, (1974)Песма о свицима, (1975)Долина сунцокрета, (1976)Река с ружом римована, (1976)Вечни кратковечници, (1977)Славуј и сунце, ИРО. Младост, Загреб (1978)Башта са седам ружа, (1979)Читанка годишњих доба, (1979)Торбица чаробница, (1979)Срицање жене, (1980)Лето у Калипољу, ИРО. Веселин Маслеша, Сарајево (1980)Чардак између четири јабуке, (1980)Доба дулека, (1980)Цар пчелар, (1981)Шеширић као булка, (1981)Прстен у извору, (1981)Мој друг, Миливојчићев луг, (1982)Од азбуке до златне јабуке, (1982)Добро вече, добра зелена долино, (1984)Стабло твог тела, (1984)Сунчева вереница, (1985)Споменар на дар, (1986)Тако жубори река, (1987)Месечеви миљеници, (1987)Кад коњ зарже, (1987)Писмо краљици цвећа, Рад, Београд (1988)Вукова старинарница, (1988)Рождество ратарево, (1989)Крунисање, (1989)Бунар за пријатеље, (1990)Кокајте се кокице, (1990)Бал вампира, (1990)Пужева срма, (1991)Еколошки буквар, (1991)Плава месечина, (1991)Сан Гружанске летње ноћи, (1992)Језеро Јежева бара, (1993)У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993)Плачи вољена земљо, (1993)Разапета земља, (1999)Вилина Долина, (1999)Пусти пуже рогове, ИП. Рад, Београд (2002)Крунисање, ИП. Рад, Београд (2002)Дечак са златом липе у коси, (2005)Пета страна света, Пчелица (2012)Бајка о цару пчелару, Пчелица (2013)Бројанице из Грачанице, Catena Mundi (2013)Цица Мица Чачкалица, Пчелица (2014)`Наша гошћа година`, Креативни центар (2019)`Благо воћа и поврћа`, Креативни центар (2015)`Прича из мрављег света`, Креативни центар (2008)СтриповиЕрић је током шездесетих година био један од најважнијих стрипских сценариста горњемилановачког издавача Дечје новине. Дебитовао је у часопису Дечје новине, али је главна дела остварио у едицији историјских стрипова Никад робом, где се издваја серијал Блажо и Јелица.Зимска бајка, Дечје новине, цртач Александар КласЗачарана шума, Дечје новине, Александар КласЗачарана труба, Дечје новине, Александар КласПлава праћка, Дечје новине, Александар КласПод зидинама древног Борча, „Никад робом“ бр. 5, 1964, Радивој БогичевићТајанствени лагуми, „Никад робом“ бр. 9, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)Отмица у шуми, „Никад робом“ бр. 16, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)Крваво свитање, ванредна свеска „Никад робом“, април 1965, Брана ЈовановићСултанова робиња, „Никад робом“ бр. 21, 1965, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)Заточеник и орлови, „Никад робом“ бр. 36, 1966, Бранко Плавшић (серијал Блажо и Јелица)Пожар на памучном пољу, „Никад робом“ бр. 62, 1966, Миодраг ЂурђићБраћа, „Никад робом“ бр. 63, 1966, Петар РадичевићТопови са Јешевца, „Никад робом“ бр. 78, 1967, Миодраг Ђурђић (серијал Блажо и Јелица, касније наставили Чолић и Плавшић)Трагови слободе, „Никад робом“ бр. 81, 1967, Петар РадичевићЗамке, „Никад робом“ бр. 95, 1967, Љубомир ФилиповскиТаковски устанак II, Барјак над Србијом, „Никад робом“ бр. 136, 1968, Брана ЈовановићБубњеви у ноћи, „Никад робом“ бр. 148, 1968, Бранко ПлавшићЗбирка књижевника Добрице ЕрићаДобрица Ерић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду и један од првих људи који су подржали формирање ове институције.[15] У Удружењу је за живота формирао Збирку књижевника Добрице Ерића и поклонио велики број својих рукописа и књига из личне библиотеке, а за колекцију потписа Удружења потписао је више од стотину књига. У његовој Збирци су такође и његов омиљени нож за папир, наочаре и ручни сат.6/3

Dobrica Erić Plači voljena zemljo Meki povez Добрица Ерић (Доња Црнућа, 22. август 1936 — Београд, 29. март 2019) био је српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. [1] Био је члан Удружења књижевника Србије и многих других значајних удружења, између осталог и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, где се налази и део његове заоставштине, у оквиру Збирке књижевника Добрице Ерића. Биографија Рођен је 22. августа 1936. године у Доњој Црнући, поред Горњег Милановца. Родитељи Милош и Радмила били су пољопривредници. Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници.[1] Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[2] Био је уредник часописа Расковник (са Драгишом Витошевићем), Полетарац Душка Радовића, главни уредник Издавачке куће Нолит.[3] Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.[4] Преминуо је у 29. марта 2019. године, у 83. години, у Београду.[5][6][7][8][9] Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.[10] Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас. И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године. — Добрица Ерић У октобру 2021. откривена је Ерићева биста у дворишту Средње школе у Книћу.[11][12] Занимљивост Мање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”. Аутор је и Цецине песме „Детелина са четири листа”.[13] По њему се зове Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић”. Признања Горанов вијенац 1974. Младо поколење 1977. Орден заслуга за народ 1977. Награда Змајевих дечјих игара 1982. Награда Вукове задужбине 1982. Књижевна награда „Невен”, за књигу Писмо краљици света, 1988. Велика базјашка повеља, 1997. Награда „Милан Ракић”, за књигу Ружа ветрова, 2001. Змајева награда Повеља Змајевих дечјих игара, 2005. Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву Златни прстен фестивала Булка Златна потковица и звање Витез чарапаније у Крушевцу Златни кључ Смедерева Матићева повеља Награда Српске књиге Златни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децу Највиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и Кнића Диплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербург, 2012. Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[14] Разапета земља За књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда: Награда „Жичка хрисовуља”, Жича, 1992. Награда „Лазар Вучковић”, Приштина, 1994. Видовданска награда Републике Српске Свети Сава, 1995. Октобарска награда Београда, 1995. Велика базјашка повеља Савеза Срба у Румунији, 1996. Повеља Шушњара, Бања Лука, 1998. Награда Шушњар, Српски Сански Мост, 1999. Златни беочуг града Београда, 2000. Награда Филип Вишњић, Вишњићево, 2001. Награда „Кондир Косовке девојке”, Грачаница, 2002. Повеља Мораве, Мрчајевци, 2003. Повеља Стевана Синђелића, Свилајнац, 2006. Сретењска награда Одзиви Филипу Вишњићу, Орашац, 2008. Суза Јасеновца, Доња Градина, Козарска Дубица, 2008. Песничко успеније, Звечан, 2009. Дела Део Збирке књижевника Добрице Ерића у Удружењу „Адлигат” Књижевна дела Свет у Сунцокрету, (1959) Вашар у Тополи, (1965) Стари сељачки календар, (1966) Славуј и сунце, (1968) Огрлица од грлица, Културни Центар, Нови сад (1969) Торта са пет спратова, (1973) Од рата до златара, (1973) Добрица чобанска торбица, (1973) Сишло буре у обруче, (1974) Песма о свицима, (1975) Долина сунцокрета, (1976) Река с ружом римована, (1976) Вечни кратковечници, (1977) Славуј и сунце, ИРО. Младост, Загреб (1978) Башта са седам ружа, (1979) Читанка годишњих доба, (1979) Торбица чаробница, (1979) Срицање жене, (1980) Лето у Калипољу, ИРО. Веселин Маслеша, Сарајево (1980) Чардак између четири јабуке, (1980) Доба дулека, (1980) Цар пчелар, (1981) Шеширић као булка, (1981) Прстен у извору, (1981) Мој друг, Миливојчићев луг, (1982) Од азбуке до златне јабуке, (1982) Добро вече, добра зелена долино, (1984) Стабло твог тела, (1984) Сунчева вереница, (1985) Споменар на дар, (1986) Тако жубори река, (1987) Месечеви миљеници, (1987) Кад коњ зарже, (1987) Писмо краљици цвећа, Рад, Београд (1988) Вукова старинарница, (1988) Рождество ратарево, (1989) Крунисање, (1989) Бунар за пријатеље, (1990) Кокајте се кокице, (1990) Бал вампира, (1990) Пужева срма, (1991) Еколошки буквар, (1991) Плава месечина, (1991) Сан Гружанске летње ноћи, (1992) Језеро Јежева бара, (1993) У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993) Плачи вољена земљо, (1993) Разапета земља, (1999) Вилина Долина, (1999) Пусти пуже рогове, ИП. Рад, Београд (2002) Крунисање, ИП. Рад, Београд (2002) Дечак са златом липе у коси, (2005) Пета страна света, Пчелица (2012) Бајка о цару пчелару, Пчелица (2013) Бројанице из Грачанице, Catena Mundi (2013) Цица Мица Чачкалица, Пчелица (2014) `Наша гошћа година`, Креативни центар (2019) `Благо воћа и поврћа`, Креативни центар (2015) `Прича из мрављег света`, Креативни центар (2008) Стрипови Ерић је током шездесетих година био један од најважнијих стрипских сценариста горњемилановачког издавача Дечје новине. Дебитовао је у часопису Дечје новине, али је главна дела остварио у едицији историјских стрипова Никад робом, где се издваја серијал Блажо и Јелица. Зимска бајка, Дечје новине, цртач Александар Клас Зачарана шума, Дечје новине, Александар Клас Зачарана труба, Дечје новине, Александар Клас Плава праћка, Дечје новине, Александар Клас Под зидинама древног Борча, „Никад робом“ бр. 5, 1964, Радивој Богичевић Тајанствени лагуми, „Никад робом“ бр. 9, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица) Отмица у шуми, „Никад робом“ бр. 16, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица) Крваво свитање, ванредна свеска „Никад робом“, април 1965, Брана Јовановић Султанова робиња, „Никад робом“ бр. 21, 1965, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица) Заточеник и орлови, „Никад робом“ бр. 36, 1966, Бранко Плавшић (серијал Блажо и Јелица) Пожар на памучном пољу, „Никад робом“ бр. 62, 1966, Миодраг Ђурђић Браћа, „Никад робом“ бр. 63, 1966, Петар Радичевић Топови са Јешевца, „Никад робом“ бр. 78, 1967, Миодраг Ђурђић (серијал Блажо и Јелица, касније наставили Чолић и Плавшић) Трагови слободе, „Никад робом“ бр. 81, 1967, Петар Радичевић Замке, „Никад робом“ бр. 95, 1967, Љубомир Филиповски Таковски устанак II, Барјак над Србијом, „Никад робом“ бр. 136, 1968, Брана Јовановић Бубњеви у ноћи, „Никад робом“ бр. 148, 1968, Бранко Плавшић Збирка књижевника Добрице Ерића Добрица Ерић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду и један од првих људи који су подржали формирање ове институције.[15] У Удружењу је за живота формирао Збирку књижевника Добрице Ерића и поклонио велики број својих рукописа и књига из личне библиотеке, а за колекцију потписа Удружења потписао је више од стотину књига. У његовој Збирци су такође и његов омиљени нож за папир, наочаре и ручни сат.

DOBRICA ERIĆ DOLINA PROLEĆNIH MIRISA Tvrdi povez Izdavač Bookland Добрица Ерић (Доња Црнућа, 22. август 1936 — Београд, 29. март 2019) био је српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. [1] Био је члан Удружења књижевника Србије и многих других значајних удружења, између осталог и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, где се налази и део његове заоставштине, у оквиру Збирке књижевника Добрице Ерића. Биографија Рођен је 22. августа 1936. године у Доњој Црнући, поред Горњег Милановца. Родитељи Милош и Радмила били су пољопривредници. Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници.[1] Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[2] Био је уредник часописа Расковник (са Драгишом Витошевићем), Полетарац Душка Радовића, главни уредник Издавачке куће Нолит.[3] Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.[4] Преминуо је у 29. марта 2019. године, у 83. години, у Београду.[5][6][7][8][9] Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.[10] Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас. И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године. — Добрица Ерић У октобру 2021. откривена је Ерићева биста у дворишту Средње школе у Книћу.[11][12] Занимљивост Мање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”. Аутор је и Цецине песме „Детелина са четири листа”.[13] По њему се зове Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић”. Признања Горанов вијенац 1974. Младо поколење 1977. Орден заслуга за народ 1977. Награда Змајевих дечјих игара 1982. Награда Вукове задужбине 1982. Књижевна награда „Невен”, за књигу Писмо краљици света, 1988. Велика базјашка повеља, 1997. Награда „Милан Ракић”, за књигу Ружа ветрова, 2001. Змајева награда Повеља Змајевих дечјих игара, 2005. Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву Златни прстен фестивала Булка Златна потковица и звање Витез чарапаније у Крушевцу Златни кључ Смедерева Матићева повеља Награда Српске књиге Златни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децу Највиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и Кнића Диплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербург, 2012. Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[14] Разапета земља За књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда: Награда „Жичка хрисовуља”, Жича, 1992. Награда „Лазар Вучковић”, Приштина, 1994. Видовданска награда Републике Српске Свети Сава, 1995. Октобарска награда Београда, 1995. Велика базјашка повеља Савеза Срба у Румунији, 1996. Повеља Шушњара, Бања Лука, 1998. Награда Шушњар, Српски Сански Мост, 1999. Златни беочуг града Београда, 2000. Награда Филип Вишњић, Вишњићево, 2001. Награда „Кондир Косовке девојке”, Грачаница, 2002. Повеља Мораве, Мрчајевци, 2003. Повеља Стевана Синђелића, Свилајнац, 2006. Сретењска награда Одзиви Филипу Вишњићу, Орашац, 2008. Суза Јасеновца, Доња Градина, Козарска Дубица, 2008. Песничко успеније, Звечан, 2009. Дела Део Збирке књижевника Добрице Ерића у Удружењу „Адлигат” Књижевна дела Свет у Сунцокрету, (1959) Вашар у Тополи, (1965) Стари сељачки календар, (1966) Славуј и сунце, (1968) Огрлица од грлица, Културни Центар, Нови сад (1969) Торта са пет спратова, (1973) Од рата до златара, (1973) Добрица чобанска торбица, (1973) Сишло буре у обруче, (1974) Песма о свицима, (1975) Долина сунцокрета, (1976) Река с ружом римована, (1976) Вечни кратковечници, (1977) Славуј и сунце, ИРО. Младост, Загреб (1978) Башта са седам ружа, (1979) Читанка годишњих доба, (1979) Торбица чаробница, (1979) Срицање жене, (1980) Лето у Калипољу, ИРО. Веселин Маслеша, Сарајево (1980) Чардак између четири јабуке, (1980) Доба дулека, (1980) Цар пчелар, (1981) Шеширић као булка, (1981) Прстен у извору, (1981) Мој друг, Миливојчићев луг, (1982) Од азбуке до златне јабуке, (1982) Добро вече, добра зелена долино, (1984) Стабло твог тела, (1984) Сунчева вереница, (1985) Споменар на дар, (1986) Тако жубори река, (1987) Месечеви миљеници, (1987) Кад коњ зарже, (1987) Писмо краљици цвећа, Рад, Београд (1988) Вукова старинарница, (1988) Рождество ратарево, (1989) Крунисање, (1989) Бунар за пријатеље, (1990) Кокајте се кокице, (1990) Бал вампира, (1990) Пужева срма, (1991) Еколошки буквар, (1991) Плава месечина, (1991) Сан Гружанске летње ноћи, (1992) Језеро Јежева бара, (1993) У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993) Плачи вољена земљо, (1993) Разапета земља, (1999) Вилина Долина, (1999) Пусти пуже рогове, ИП. Рад, Београд (2002) Крунисање, ИП. Рад, Београд (2002) Дечак са златом липе у коси, (2005) Пета страна света, Пчелица (2012) Бајка о цару пчелару, Пчелица (2013) Бројанице из Грачанице, Catena Mundi (2013) Цица Мица Чачкалица, Пчелица (2014) `Наша гошћа година`, Креативни центар (2019) `Благо воћа и поврћа`, Креативни центар (2015) `Прича из мрављег света`, Креативни центар (2008) Стрипови Ерић је током шездесетих година био један од најважнијих стрипских сценариста горњемилановачког издавача Дечје новине. Дебитовао је у часопису Дечје новине, али је главна дела остварио у едицији историјских стрипова Никад робом, где се издваја серијал Блажо и Јелица. Зимска бајка, Дечје новине, цртач Александар Клас Зачарана шума, Дечје новине, Александар Клас Зачарана труба, Дечје новине, Александар Клас Плава праћка, Дечје новине, Александар Клас Под зидинама древног Борча, „Никад робом“ бр. 5, 1964, Радивој Богичевић Тајанствени лагуми, „Никад робом“ бр. 9, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица) Отмица у шуми, „Никад робом“ бр. 16, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица) Крваво свитање, ванредна свеска „Никад робом“, април 1965, Брана Јовановић Султанова робиња, „Никад робом“ бр. 21, 1965, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица) Заточеник и орлови, „Никад робом“ бр. 36, 1966, Бранко Плавшић (серијал Блажо и Јелица) Пожар на памучном пољу, „Никад робом“ бр. 62, 1966, Миодраг Ђурђић Браћа, „Никад робом“ бр. 63, 1966, Петар Радичевић Топови са Јешевца, „Никад робом“ бр. 78, 1967, Миодраг Ђурђић (серијал Блажо и Јелица, касније наставили Чолић и Плавшић) Трагови слободе, „Никад робом“ бр. 81, 1967, Петар Радичевић Замке, „Никад робом“ бр. 95, 1967, Љубомир Филиповски Таковски устанак II, Барјак над Србијом, „Никад робом“ бр. 136, 1968, Брана Јовановић Бубњеви у ноћи, „Никад робом“ бр. 148, 1968, Бранко Плавшић Збирка књижевника Добрице Ерића Добрица Ерић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду и један од првих људи који су подржали формирање ове институције.[15] У Удружењу је за живота формирао Збирку књижевника Добрице Ерића и поклонио велики број својих рукописа и књига из личне библиотеке, а за колекцију потписа Удружења потписао је више од стотину књига. У његовој Збирци су такође и његов омиљени нож за папир, наочаре и ручни сат.

DOBRICA ERIĆ VILINA DOLINA Tvrdi povez Izdavač Bookland Добрица Ерић (Доња Црнућа, 22. август 1936 — Београд, 29. март 2019) био је српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. [1] Био је члан Удружења књижевника Србије и многих других значајних удружења, између осталог и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, где се налази и део његове заоставштине, у оквиру Збирке књижевника Добрице Ерића. Биографија Рођен је 22. августа 1936. године у Доњој Црнући, поред Горњег Милановца. Родитељи Милош и Радмила били су пољопривредници. Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници.[1] Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[2] Био је уредник часописа Расковник (са Драгишом Витошевићем), Полетарац Душка Радовића, главни уредник Издавачке куће Нолит.[3] Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.[4] Преминуо је у 29. марта 2019. године, у 83. години, у Београду.[5][6][7][8][9] Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.[10] Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас. И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године. — Добрица Ерић У октобру 2021. откривена је Ерићева биста у дворишту Средње школе у Книћу.[11][12] Занимљивост Мање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”. Аутор је и Цецине песме „Детелина са четири листа”.[13] По њему се зове Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић”. Признања Горанов вијенац 1974. Младо поколење 1977. Орден заслуга за народ 1977. Награда Змајевих дечјих игара 1982. Награда Вукове задужбине 1982. Књижевна награда „Невен”, за књигу Писмо краљици света, 1988. Велика базјашка повеља, 1997. Награда „Милан Ракић”, за књигу Ружа ветрова, 2001. Змајева награда Повеља Змајевих дечјих игара, 2005. Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву Златни прстен фестивала Булка Златна потковица и звање Витез чарапаније у Крушевцу Златни кључ Смедерева Матићева повеља Награда Српске књиге Златни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децу Највиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и Кнића Диплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербург, 2012. Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[14] Разапета земља За књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда: Награда „Жичка хрисовуља”, Жича, 1992. Награда „Лазар Вучковић”, Приштина, 1994. Видовданска награда Републике Српске Свети Сава, 1995. Октобарска награда Београда, 1995. Велика базјашка повеља Савеза Срба у Румунији, 1996. Повеља Шушњара, Бања Лука, 1998. Награда Шушњар, Српски Сански Мост, 1999. Златни беочуг града Београда, 2000. Награда Филип Вишњић, Вишњићево, 2001. Награда „Кондир Косовке девојке”, Грачаница, 2002. Повеља Мораве, Мрчајевци, 2003. Повеља Стевана Синђелића, Свилајнац, 2006. Сретењска награда Одзиви Филипу Вишњићу, Орашац, 2008. Суза Јасеновца, Доња Градина, Козарска Дубица, 2008. Песничко успеније, Звечан, 2009. Дела Део Збирке књижевника Добрице Ерића у Удружењу „Адлигат” Књижевна дела Свет у Сунцокрету, (1959) Вашар у Тополи, (1965) Стари сељачки календар, (1966) Славуј и сунце, (1968) Огрлица од грлица, Културни Центар, Нови сад (1969) Торта са пет спратова, (1973) Од рата до златара, (1973) Добрица чобанска торбица, (1973) Сишло буре у обруче, (1974) Песма о свицима, (1975) Долина сунцокрета, (1976) Река с ружом римована, (1976) Вечни кратковечници, (1977) Славуј и сунце, ИРО. Младост, Загреб (1978) Башта са седам ружа, (1979) Читанка годишњих доба, (1979) Торбица чаробница, (1979) Срицање жене, (1980) Лето у Калипољу, ИРО. Веселин Маслеша, Сарајево (1980) Чардак између четири јабуке, (1980) Доба дулека, (1980) Цар пчелар, (1981) Шеширић као булка, (1981) Прстен у извору, (1981) Мој друг, Миливојчићев луг, (1982) Од азбуке до златне јабуке, (1982) Добро вече, добра зелена долино, (1984) Стабло твог тела, (1984) Сунчева вереница, (1985) Споменар на дар, (1986) Тако жубори река, (1987) Месечеви миљеници, (1987) Кад коњ зарже, (1987) Писмо краљици цвећа, Рад, Београд (1988) Вукова старинарница, (1988) Рождество ратарево, (1989) Крунисање, (1989) Бунар за пријатеље, (1990) Кокајте се кокице, (1990) Бал вампира, (1990) Пужева срма, (1991) Еколошки буквар, (1991) Плава месечина, (1991) Сан Гружанске летње ноћи, (1992) Језеро Јежева бара, (1993) У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993) Плачи вољена земљо, (1993) Разапета земља, (1999) Вилина Долина, (1999) Пусти пуже рогове, ИП. Рад, Београд (2002) Крунисање, ИП. Рад, Београд (2002) Дечак са златом липе у коси, (2005) Пета страна света, Пчелица (2012) Бајка о цару пчелару, Пчелица (2013) Бројанице из Грачанице, Catena Mundi (2013) Цица Мица Чачкалица, Пчелица (2014) `Наша гошћа година`, Креативни центар (2019) `Благо воћа и поврћа`, Креативни центар (2015) `Прича из мрављег света`, Креативни центар (2008) Стрипови Ерић је током шездесетих година био један од најважнијих стрипских сценариста горњемилановачког издавача Дечје новине. Дебитовао је у часопису Дечје новине, али је главна дела остварио у едицији историјских стрипова Никад робом, где се издваја серијал Блажо и Јелица. Зимска бајка, Дечје новине, цртач Александар Клас Зачарана шума, Дечје новине, Александар Клас Зачарана труба, Дечје новине, Александар Клас Плава праћка, Дечје новине, Александар Клас Под зидинама древног Борча, „Никад робом“ бр. 5, 1964, Радивој Богичевић Тајанствени лагуми, „Никад робом“ бр. 9, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица) Отмица у шуми, „Никад робом“ бр. 16, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица) Крваво свитање, ванредна свеска „Никад робом“, април 1965, Брана Јовановић Султанова робиња, „Никад робом“ бр. 21, 1965, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица) Заточеник и орлови, „Никад робом“ бр. 36, 1966, Бранко Плавшић (серијал Блажо и Јелица) Пожар на памучном пољу, „Никад робом“ бр. 62, 1966, Миодраг Ђурђић Браћа, „Никад робом“ бр. 63, 1966, Петар Радичевић Топови са Јешевца, „Никад робом“ бр. 78, 1967, Миодраг Ђурђић (серијал Блажо и Јелица, касније наставили Чолић и Плавшић) Трагови слободе, „Никад робом“ бр. 81, 1967, Петар Радичевић Замке, „Никад робом“ бр. 95, 1967, Љубомир Филиповски Таковски устанак II, Барјак над Србијом, „Никад робом“ бр. 136, 1968, Брана Јовановић Бубњеви у ноћи, „Никад робом“ бр. 148, 1968, Бранко Плавшић Збирка књижевника Добрице Ерића Добрица Ерић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду и један од првих људи који су подржали формирање ове институције.[15] У Удружењу је за живота формирао Збирку књижевника Добрице Ерића и поклонио велики број својих рукописа и књига из личне библиотеке, а за колекцију потписа Удружења потписао је више од стотину књига. У његовој Збирци су такође и његов омиљени нож за папир, наочаре и ручни сат.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ima malu svrljotinu na koricama, nista strasno. Ilustracije: Biserka Baretic Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac. [1] Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugih značajnih udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića. Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući , pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici.[1] Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[2] Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[3] Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[4] Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[5][6][7][8][9] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[10] Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine. — Dobrica Erić U oktobru 2021. otkrivena je Erićeva bista u dvorištu Srednje škole u Kniću.[11][12] Zanimljivost Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[13] Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić”. Priznanja Goranov vijenac 1974. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1977. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 1982. Nagrada Milan Rakić 2000. Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara Nagrada Neven Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu Zlatni prsten festivala Bulka Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu Zlatni ključ Smedereva Matićeva povelja Nagrada Srpske knjige Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012. Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[14] Razapeta zemlja Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada: Žička hrisovulja, Žiča, 1992. Nagrada Lazar Vučković, Priština, 1994. Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava, 1995. Oktobarska nagrada Beograda, 1995. Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji, 1996. Povelja Šušnjara, Banja Luka, 1998. Nagrada Šušnjar, Srpski Sanski Most, 1999. Zlatni beočug grada Beograda, 2000. Nagrada Filip Višnjić, Višnjićevo, 2001. Kondir Kosovke devojke, Gračanica, 2002. Povelja Morave, Mrčajevci, 2003. Povelja Stevana Sinđelića, Svilajnac, 2006. Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću, Orašac, 2008. Suza Jasenovca, Donja Gradina, Kozarska Dubica, 2008. Pesničko uspenije, Zvečan, 2009. Dela Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat” Književna dela Svet u Suncokretu, (1959) Vašar u Topoli, (1965) Stari seljački kalendar, (1966) Slavuj i sunce, (1968) Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969) Torta sa pet spratova, (1973) Od rata do zlatara, (1973) Dobrica čobanska torbica, (1973) Sišlo bure u obruče, (1974) Pesma o svicima, (1975) Dolina suncokreta, (1976) Reka s ružom rimovana, (1976) Večni kratkovečnici, (1977) Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978) Bašta sa sedam ruža, (1979) Čitanka godišnjih doba, (1979) Torbica čarobnica, (1979) Sricanje žene, (1980) Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980) Čardak između četiri jabuke, (1980) Doba duleka, (1980) Car pčelar, (1981) Šeširić kao bulka, (1981) Prsten u izvoru, (1981) Moj drug, Milivojčićev lug, (1982) Od azbuke do zlatne jabuke, (1982) Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984) Stablo tvog tela, (1984) Sunčeva verenica, (1985) Spomenar na dar, (1986) Tako žubori reka, (1987) Mesečevi miljenici, (1987) Kad konj zarže, (1987) Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988) Vukova starinarnica, (1988) Roždestvo ratarevo, (1989) Krunisanje, (1989) Bunar za prijatelje, (1990) Kokajte se kokice, (1990) Bal vampira, (1990) Puževa srma, (1991) Ekološki bukvar, (1991) Plava mesečina, (1991) San Gružanske letnje noći, (1992) Jezero Ježeva bara, (1993) U vatri bismo, ne izgorismo, (1993) Plači voljena zemljo, (1993) Razapeta zemlja, (1999) Vilina Dolina, (1999) Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002) Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002) Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005) Peta strana sveta, Pčelica (2012) Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013) Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013) Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014) Stripovi Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica) Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić) Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić Zbirka književnika Dobrice Erića Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[15] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.... Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Biserka Baretic Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac. [1] Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugih značajnih udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića. Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući , pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici.[1] Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[2] Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[3] Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[4] Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[5][6][7][8][9] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[10] Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine. — Dobrica Erić U oktobru 2021. otkrivena je Erićeva bista u dvorištu Srednje škole u Kniću.[11][12] Zanimljivost Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[13] Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić”. Priznanja Goranov vijenac 1974. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1977. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 1982. Nagrada Milan Rakić 2000. Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara Nagrada Neven Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu Zlatni prsten festivala Bulka Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu Zlatni ključ Smedereva Matićeva povelja Nagrada Srpske knjige Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012. Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[14] Razapeta zemlja Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada: Žička hrisovulja, Žiča, 1992. Nagrada Lazar Vučković, Priština, 1994. Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava, 1995. Oktobarska nagrada Beograda, 1995. Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji, 1996. Povelja Šušnjara, Banja Luka, 1998. Nagrada Šušnjar, Srpski Sanski Most, 1999. Zlatni beočug grada Beograda, 2000. Nagrada Filip Višnjić, Višnjićevo, 2001. Kondir Kosovke devojke, Gračanica, 2002. Povelja Morave, Mrčajevci, 2003. Povelja Stevana Sinđelića, Svilajnac, 2006. Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću, Orašac, 2008. Suza Jasenovca, Donja Gradina, Kozarska Dubica, 2008. Pesničko uspenije, Zvečan, 2009. Dela Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat” Književna dela Svet u Suncokretu, (1959) Vašar u Topoli, (1965) Stari seljački kalendar, (1966) Slavuj i sunce, (1968) Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969) Torta sa pet spratova, (1973) Od rata do zlatara, (1973) Dobrica čobanska torbica, (1973) Sišlo bure u obruče, (1974) Pesma o svicima, (1975) Dolina suncokreta, (1976) Reka s ružom rimovana, (1976) Večni kratkovečnici, (1977) Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978) Bašta sa sedam ruža, (1979) Čitanka godišnjih doba, (1979) Torbica čarobnica, (1979) Sricanje žene, (1980) Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980) Čardak između četiri jabuke, (1980) Doba duleka, (1980) Car pčelar, (1981) Šeširić kao bulka, (1981) Prsten u izvoru, (1981) Moj drug, Milivojčićev lug, (1982) Od azbuke do zlatne jabuke, (1982) Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984) Stablo tvog tela, (1984) Sunčeva verenica, (1985) Spomenar na dar, (1986) Tako žubori reka, (1987) Mesečevi miljenici, (1987) Kad konj zarže, (1987) Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988) Vukova starinarnica, (1988) Roždestvo ratarevo, (1989) Krunisanje, (1989) Bunar za prijatelje, (1990) Kokajte se kokice, (1990) Bal vampira, (1990) Puževa srma, (1991) Ekološki bukvar, (1991) Plava mesečina, (1991) San Gružanske letnje noći, (1992) Jezero Ježeva bara, (1993) U vatri bismo, ne izgorismo, (1993) Plači voljena zemljo, (1993) Razapeta zemlja, (1999) Vilina Dolina, (1999) Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002) Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002) Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005) Peta strana sveta, Pčelica (2012) Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013) Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013) Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014) Stripovi Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica) Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić) Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić Zbirka književnika Dobrice Erića Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[15] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.... Biblioteka Vjeverica

Dobrica Erić Plači voljena zemljoMeki povezДобрица Ерић (Доња Црнућа, 22. август 1936 — Београд, 29. март 2019) био је српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. [1]Био је члан Удружења књижевника Србије и многих других значајних удружења, између осталог и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, где се налази и део његове заоставштине, у оквиру Збирке књижевника Добрице Ерића.БиографијаРођен је 22. августа 1936. године у Доњој Црнући, поред Горњег Милановца. Родитељи Милош и Радмила били су пољопривредници. Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници.[1]Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[2]Био је уредник часописа Расковник (са Драгишом Витошевићем), Полетарац Душка Радовића, главни уредник Издавачке куће Нолит.[3]Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.[4]Преминуо је у 29. марта 2019. године, у 83. години, у Београду.[5][6][7][8][9] Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.[10]Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас. И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године.— Добрица ЕрићУ октобру 2021. откривена је Ерићева биста у дворишту Средње школе у Книћу.[11][12]ЗанимљивостМање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”. Аутор је и Цецине песме „Детелина са четири листа”.[13]По њему се зове Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић”.ПризнањаГоранов вијенац 1974.Младо поколење 1977.Орден заслуга за народ 1977.Награда Змајевих дечјих игара 1982.Награда Вукове задужбине 1982.Књижевна награда „Невен”, за књигу Писмо краљици света, 1988.Велика базјашка повеља, 1997.Награда „Милан Ракић”, за књигу Ружа ветрова, 2001.Змајева наградаПовеља Змајевих дечјих игара, 2005.Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштвуЗлатни прстен фестивала БулкаЗлатна потковица и звање Витез чарапаније у КрушевцуЗлатни кључ СмедереваМатићева повељаНаграда Српске књигеЗлатни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децуНајвиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и КнићаДиплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербург, 2012.Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[14]Разапета земљаЗа књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда:Награда „Жичка хрисовуља”, Жича, 1992.Награда „Лазар Вучковић”, Приштина, 1994.Видовданска награда Републике Српске Свети Сава, 1995.Октобарска награда Београда, 1995.Велика базјашка повеља Савеза Срба у Румунији, 1996.Повеља Шушњара, Бања Лука, 1998.Награда Шушњар, Српски Сански Мост, 1999.Златни беочуг града Београда, 2000.Награда Филип Вишњић, Вишњићево, 2001.Награда „Кондир Косовке девојке”, Грачаница, 2002.Повеља Мораве, Мрчајевци, 2003.Повеља Стевана Синђелића, Свилајнац, 2006.Сретењска награда Одзиви Филипу Вишњићу, Орашац, 2008.Суза Јасеновца, Доња Градина, Козарска Дубица, 2008.Песничко успеније, Звечан, 2009.ДелаДео Збирке књижевника Добрице Ерића у Удружењу „Адлигат”Књижевна делаСвет у Сунцокрету, (1959)Вашар у Тополи, (1965)Стари сељачки календар, (1966)Славуј и сунце, (1968)Огрлица од грлица, Културни Центар, Нови сад (1969)Торта са пет спратова, (1973)Од рата до златара, (1973)Добрица чобанска торбица, (1973)Сишло буре у обруче, (1974)Песма о свицима, (1975)Долина сунцокрета, (1976)Река с ружом римована, (1976)Вечни кратковечници, (1977)Славуј и сунце, ИРО. Младост, Загреб (1978)Башта са седам ружа, (1979)Читанка годишњих доба, (1979)Торбица чаробница, (1979)Срицање жене, (1980)Лето у Калипољу, ИРО. Веселин Маслеша, Сарајево (1980)Чардак између четири јабуке, (1980)Доба дулека, (1980)Цар пчелар, (1981)Шеширић као булка, (1981)Прстен у извору, (1981)Мој друг, Миливојчићев луг, (1982)Од азбуке до златне јабуке, (1982)Добро вече, добра зелена долино, (1984)Стабло твог тела, (1984)Сунчева вереница, (1985)Споменар на дар, (1986)Тако жубори река, (1987)Месечеви миљеници, (1987)Кад коњ зарже, (1987)Писмо краљици цвећа, Рад, Београд (1988)Вукова старинарница, (1988)Рождество ратарево, (1989)Крунисање, (1989)Бунар за пријатеље, (1990)Кокајте се кокице, (1990)Бал вампира, (1990)Пужева срма, (1991)Еколошки буквар, (1991)Плава месечина, (1991)Сан Гружанске летње ноћи, (1992)Језеро Јежева бара, (1993)У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993)Плачи вољена земљо, (1993)Разапета земља, (1999)Вилина Долина, (1999)Пусти пуже рогове, ИП. Рад, Београд (2002)Крунисање, ИП. Рад, Београд (2002)Дечак са златом липе у коси, (2005)Пета страна света, Пчелица (2012)Бајка о цару пчелару, Пчелица (2013)Бројанице из Грачанице, Catena Mundi (2013)Цица Мица Чачкалица, Пчелица (2014)`Наша гошћа година`, Креативни центар (2019)`Благо воћа и поврћа`, Креативни центар (2015)`Прича из мрављег света`, Креативни центар (2008)СтриповиЕрић је током шездесетих година био један од најважнијих стрипских сценариста горњемилановачког издавача Дечје новине. Дебитовао је у часопису Дечје новине, али је главна дела остварио у едицији историјских стрипова Никад робом, где се издваја серијал Блажо и Јелица.Зимска бајка, Дечје новине, цртач Александар КласЗачарана шума, Дечје новине, Александар КласЗачарана труба, Дечје новине, Александар КласПлава праћка, Дечје новине, Александар КласПод зидинама древног Борча, „Никад робом“ бр. 5, 1964, Радивој БогичевићТајанствени лагуми, „Никад робом“ бр. 9, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)Отмица у шуми, „Никад робом“ бр. 16, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)Крваво свитање, ванредна свеска „Никад робом“, април 1965, Брана ЈовановићСултанова робиња, „Никад робом“ бр. 21, 1965, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)Заточеник и орлови, „Никад робом“ бр. 36, 1966, Бранко Плавшић (серијал Блажо и Јелица)Пожар на памучном пољу, „Никад робом“ бр. 62, 1966, Миодраг ЂурђићБраћа, „Никад робом“ бр. 63, 1966, Петар РадичевићТопови са Јешевца, „Никад робом“ бр. 78, 1967, Миодраг Ђурђић (серијал Блажо и Јелица, касније наставили Чолић и Плавшић)Трагови слободе, „Никад робом“ бр. 81, 1967, Петар РадичевићЗамке, „Никад робом“ бр. 95, 1967, Љубомир ФилиповскиТаковски устанак II, Барјак над Србијом, „Никад робом“ бр. 136, 1968, Брана ЈовановићБубњеви у ноћи, „Никад робом“ бр. 148, 1968, Бранко ПлавшићЗбирка књижевника Добрице ЕрићаДобрица Ерић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду и један од првих људи који су подржали формирање ове институције.[15] У Удружењу је за живота формирао Збирку књижевника Добрице Ерића и поклонио велики број својих рукописа и књига из личне библиотеке, а за колекцију потписа Удружења потписао је више од стотину књига. У његовој Збирци су такође и његов омиљени нож за папир, наочаре и ручни сат.6/3

OMOT 4+ 3CD 5- Александра Паладин*, Драгана Михајловић-Бокан* ‎– Музичка Култура 7 Label: ЛОГОС ‎– none Format: 3 × CD, Compilation Country: Serbia Released: 2011 Genre: Jazz, Rock, Pop, Classical, Folk, World, & Country Style: Tracklist Hide Credits Певањем И Свирањем Упознајемо Музику 1-1 Боже Правде Chorus – Мешовити Хор РТС* Chorus Master – Бојан Суђић* Written-By – Даворин Јенко* 4:01 1-2 `Ајде, Като Chorus – `Колибри`* Conductor – Милица Манојловић* Piano – Вера Миланковић* 1:22 1-3 Што Се Боре Мисли Моје Orchestra – Тамбурашки Оркестар Јанике Балажа* Vocals – Звонко Богдан* 2:10 1-4 Што Се Боре Мисли Моје Piano – Јасмина Јанковић* Written-By – Корнелије Станковић* 3:47 1-5 У Тем Сомбору Orchestra – Тамбурашки Оркестар Нови Сад* Vocals – Александар Дејановић* 1:43 1-6 Ти Једина Orchestra – Народни Оркестар Љубише Павковића* Vocals – Раде Марјановић* 1:37 1-7 Војвођанска Свита Composed By, Guitar – Јован Јовичић* 1:41 1-8 Небо Је Тако Ведро Ensemble – Ансамбл `Лоле`* 1:20 1-9 Све Тичице Запјевале Orchestra – Народни Оркестар Жарка Милановића* Vocals – Марија Гроздановић* 1:10 1-10 Концерт За Клавир И Оркестар Бр. 22, 1 Став Composed By – В.А. Моцарт* Conductor – Алберто Лицио* Orchestra – Моцарт Фестивалски Оркестар* Piano – Петер Јацовиц* 3:26 1-11 О Јесенске Дуге Ноћи Vocals – Ивана И Биљана Трмчић* 3:26 1-12 Шано, Душо Orchestra – Народни Оркестар Жарка Милановића* Vocals – Јован Милошевић* 4:46 1-13 `Ајде, Јано Ensemble – Ансамбл Солиста РТС* Vocals – Василија Радојчић* 3:02 1-14 Креће Се Лађа Француска Ensemble – Ансамбл `Лоле`* 3:38 1-15 Тамо Далеко Vocals – Душко Јакшић* 2:54 1-16 Канон Composed By – Јохан Пахелбел* Conductor – Карл Минхингер* Orchestra – Штутгартски Камерни Оркестар* 4:30 1-17 C U When You Get There Performer – Colio* 2:09 1-18 Сиринкс Composed By – Клод Дебиси* Flute – Јадвига Котновска* 2:23 1-19 Буди Имја Господње Chorus – Црквено Певачка Дружина `Бранко`* Chorus Master – Сара Цинцаревић* Composed By – Ст. Ст. Мокрањац* 1:21 1-20 Химна Светом Сави Chorus – Дечји Хор РТС* Chorus Master – Снежана Деспотовић* 3:28 1-21 Синфонија Бр. 9, 4. Став `Ода Радости` Chorus – Велики Фестивалски Хор* Composed By – Лудвиг ван Бетовен* Conductor – Алберто Лицио* Orchestra – Велики Фестивалски Оркестар* 1:10 1-22 Hary-No-Kyokku Performer – Оригинална Инструментална Група Zumi-Kai* Written-By – Јапанска Традиционална Песма* 1:51 1-23 Greensleeves Guitar – Виктор Видовић* Soprano Vocals – Радмила Боцек* 1:57 1-24 Увело Лишће Vocals – Зафир Хаџиманов* Written-By – Џозеф Козма* 2:53 1-25 Изнад Дуге Chorus – Хор М.Г.М.* Orchestra – Оркестар М.Г.М.* Vocals – Џуди Гарланд* Written-By – Харолд Арден* 2:24 1-26 Изнад Дуге Vocals – Беби Дол* Written-By – Харолд Арден* 2:53 1-27 Гвантанамера Ensemble – Маријачи Los Cabaleros* Written-By – Хозе Марти* 3:10 1-28 Оркестар Из Душе Written-By, Vocals – Дарија Срећковић* 2:29 1-29 Деци Света Vocals – Кристина Михајловски* Written-By – Драгана Михајловић-Бокан* 3:57 1-30 Ђелем, Ђелем Vocals – Оливера Катарина* 1:45 Музички Инструменти И Нова Дела 2-1 Једноставна Симфонија, 2. Став Composed By – Бенџамин Бритн* Conductor – Јули Туровски* Ensemble – Ансамбл I Musici Из Монтреала* 2:56 2-2 Гудачки Квартет Бр. 4, 2. Став Composed By – Бела Барток* Strings – Гудачки Квартет `Емерсон`* 2:43 2-3 Концерт За Виолину И Оркестар Б2. 2, 1. Став Composed By – Николо Паганини* Conductor – Херберт фон Карајан* Orchestra – Берлинска Филхармонија* Violin – Јицак Перлман* 1:55 2-4 Концерт За Виолу И Оркестар, 2. Став Composed By – Вилиам Волтон* Conductor – Андре Превин* Orchestra – Краљевска Филхармонија* Viola – Најџел Кенеди* 1:00 2-5 Карневал Животиња - `Лабуд` Composed By – Камиј Сен-Санс* Conductor – Андре Превин* Orchestra – Симфонијски Оркестар Из Питсбурга* 3:08 2-6 Пасиона Амороса `Басиона Амороса` Composed By – Ђовани Ботесини* 3:26 2-7 Мала Ноћна Музика, 1. Став `Камерата Академика` Composed By – В.А. Моцарт* Orchestra – Камерата Академика* 1:33 2-8 Крцко Орашчић - `Валцер Цвећа` (Одломак) Composed By – Петар Илич Чајковски* Conductor – Хенри Адолф* Orchestra – Лондонски Фестивалски Оркестар* 1:02 2-9 Успомена На Алхамбру (Одломак) Composed By – Франциско Тарега* Guitar – Владимир Николић* 1:39 2-10 Фантазија за Лауту Composed By – Франческо Канова да Милано* Lute – Кристофер Вилсон* 1:34 2-11 Old Groove, Музика За Два Диђеридуа Didgeridoo – Андреас Вебер*, Матијас Вајлден* 3:11 2-12 Оркестарска Свита Бр. 2 - `Бадинериа` Composed By – Јохан Себастијан Бах* Conductor – Невил Маринер* Flute – Вилијам Бенет* Orchestra – Оркестар Академије St. Martin-in-the-Fields* 1:25 2-13 Концерт За Флауту И Оркестар Бр. 1, G-dur, 1. Став Composed By – В.А. Моцарт* 2:53 2-14 Чаробњаков Ученик (Одломак) Composed By – Пол Дика* Conductor – Алберто Лицио* Orchestra – Симфонијски Оркестар Из Минхена* 2:00 2-15 Концерт За Обоу И Гудаче У C-mollu - Introduzione (Одломак) Composed By – Доменико Чимароза* Ensemble – Ансамбл The London Virtuosi* Oboe – Ентони Камден* 1:21 2-16 Посвећење Пролећа (Почетак) Composed By – Игор Стравински* Conductor – Клаудио Абадо* Orchestra – Лондонски Фестивалски Оркестар* 2:49 2-17 Кончертино За Кларинет И Оркестар, Оп. 26, 1. Став Clarinet – Чарлс Најдих* Composed By – Карл Марија Вебер* Orchestra – Камерни Оркестар `Орфеус`* 1:58 2-18 Крцко Орашчић - `Игра Шећерне Виле` Composed By – Петар Илич Чајковски* Conductor – Хенри Адолф* Orchestra – Лондонски Фестивалски Оркестар* 2:09 2-19 Пинк Пантер Ensemble – Хенри Манцини Big Band* Music By – Хенри Манцини* 2:47 2-20 Пећа И Вук - `Деда` Composed By – Сергеј Прокофјев* Conductor – Неме Јарви* Orchestra – Шкотски Краљевски Симфонијски Оркестар* 0:41 2-21 Аида, Слава Египту (Одломак) Chorus – Хор Академије Санта Ћећилија* Composed By – Ђузепе Верди* Conductor – Карло Франци* Orchestra – Оркестар Академије Санта Ћећилија* 1:36 2-22 East St. Louis Toodie-Tod (Одломак) Music By – Дјук Елингтон* 1:00 2-23 Концерт За Хорну И Оркестар Es-dur, Бр. 2, 3. Став Composed By – В.А. Моцарт* Conductor – Херберт фон Карајан* Horn – Герд Сајферт* Orchestra – Берлинска Филхармонија* 3:40 2-24 Ричеркар За 4 Тромбона Composed By – Андреа Габриели* Ensemble – Квартет Тромбона `Слокар`* 2:08 2-25 Слике Са Изложбе - `Бидло` Composed By – Модест Мусоргски* Conductor – Сергију Чалибодаке* Orchestra – Минхенска Филхармонија* Orchestrated By – Морис Равел* 3:43 2-26 Тако Је Говорио Заратустра (Почетак) Composed By – Richard Strauss Conductor – Detroit Symphony Orchestra Orchestra – Antal Dorati 1:55 2-27 Слике Са Изложбе - `Велика Кијевска Врата` Composed By – Модест Мусоргски* Conductor – Сергију Чалибодаке* Orchestra – Минхенска Филхармонија* Orchestrated By – Морис Равел* 1:12 2-28 Чаробна Фрула, Арија Папагена Из 2. Чина Baritone Vocals – Ерих Кунц* Composed By – В.А. Моцарт* Conductor – Херберт фон Карајан* Orchestra – Бечка Филхармонија* 2:22 2-29 Карневал Животиња - `Фосили` Composed By – Камиј Сен-Санс* Conductor – Андре Превин* Orchestra – Симфонијски Оркестар Из Питсбурга* 1:19 2-30 Болеро (Одломак) Composed By – Морис Равел* Conductor – Лоренс Сигел* Orchestra – Лондонски Фестивалски Оркестар* 2:29 2-31 Лабудово Језеро - `Шпанска Игра` Composed By – Петар Илич Чајковски* Conductor – Алберто Лицио* Orchestra – Лондонски Фестивалски Оркестар* 2:25 2-32 Лабудово Језеро - `Наполитанска Игра` Composed By – Петар Илич Чајковски* Conductor – Алберто Лицио* Orchestra – Лондонски Фестивалски Оркестар* 2:08 2-33 Концерт За Клавир И Оркестар B-moll Composed By – Петар Илич Чајковски* Conductor – Херберт фон Карајан* Orchestra – Берлинска Филхармонија* Piano – Јевгениј Кисин* 3:40 2-34 Куранта Composed By – Луј Купрен* Harpsichord – Смиљка Исаковић* 1:28 2-35 Граунд (Одломак) Composed By – Хенри Персл* Harpsichord – Смиљка Исаковић* 1:05 2-36 Токата И Фуга D-moll Composed By – Јохан Себастијан Бах* Organ – Мари Клер Алан* 1:15 2-37 Мађарска Игра Бр. 5 Accordion – Јовица Ђорђевић* Composed By – Јоханес Брамс* Transcription By – Ј. Јакшевац* 3:01 Музичко-стилска Раздобља 3-1 Ниња Сили (Одломак) Composed By – Кир Стефан Србин* Vocals – Драгослав Павле Аксентијевић* 2:51 3-2 Трећа Симфонија, 3. Став Composed By – Јоханес Брамс* Conductor – Херберт фон Карајан* Orchestra – Берлинска Филхармонија* 6:15 3-3 Carmina Burana - `O Fortuna` Choir – Хор Из Берлина*, Хор Shinyukai* Composed By – Карл Орф* Conductor – Сеиђи Озава* Orchestra – Берлинска Филхармонија* 2:22 3-4 Paint It Black Performer – The Rolling Stones 2:36 3-5 Музика Афричких Племена Ensemble – Група Перкусиониста `Amadinda`* 4:12 3-6 Античка Грчка Музика - Инструментални Фрагмент Из Константинополиса Conductor – Грегорио Паниагуа* Ensemble – `Atrium Musicaлe` Из Мадрида* 1:01 3-7 Античка Грчка Музика - Hymne E Nemesis Conductor – Грегорио Паниагуа* Ensemble – `Atrium Musicaлe` Из Мадрида* 1:37 3-8 Алилуја, Глас Шести Composed By – Исаија Србин* Vocals – Драгослав Павле Аксентијевић* 1:08 3-9 Грегоријански Корал Choir – Хор Монаха Цркве Нотр Дам* 2:48 3-10 Chominiciamenta Di Gioa (Одломак) Ensemble – Ансамбл `Ренесанс`* 1:47 3-11 Cantate Nimfe, Мадригал Composed By – Лука Маренцио* 1:27 3-12 Gloria Et Patri Et Filio, Мотет Composed By – Орландо Ди Ласо* Conductor – Волфганг Хеблих* Ensemble – Вокални Ансамбл `Alsfelder`* 1:29 3-13 Миса Папе Марчела - `Agnus Dei` Composed By – Ђовани Перлуиђи да Палестрина* Conductor – Џереми Самерли* Ensemble – Ансамбл Oxford Camerata* 2:27 3-14 Бранденбуршки Концерт Бр. 4, 1. Став Composed By – Јохан Себастијан Бах* Conductor – Гитер Кер* Orchestra – Камерни Оркестар Из Мајнца* 3:31 3-15 Енглеска Свита A-moll - `Прелудиум` Composed By – Јохан Себастијан Бах* Piano – Иво Погорелић* 3:42 3-16 Месија - `Алелуја` Choir – Хор Џон Алдис* Composed By – Георг Фридрих Хендл* Conductor – Карл Рихтер* Orchestra – Лондонска Филхармонија* 4:02 3-17 Улазак Краљице Од Сабе Composed By – Георг Фридрих Хендл* Conductor – Невил Маринер* Orchestra – Оркестар Академије St. Martin-in-the-Fields* 3:03 3-18 Музика За Ватромет (Одломак) Composed By – Георг Фридрих Хендл* Conductor – Рејмонд Липард* Orchestra – Енглеско Камерни Оркестар* 3:33 3-19 Годишња Доба - Пролеће, 1. Став Composed By – Антонио Вивалди* Conductor – Ханс Јирген Валтер* Orchestra – Камерни Оркестар Из Хамбурга* 3:34 3-20 Аријадна - Тужбалица Composed By – Клаудио Монтеверди* Tenor Vocals – Франко Корели* 1:55 3-21 Симфонија Бр. 7, 3. Став, Менует Composed By – Јозеф Хајдн* Conductor – Алберто Лицио* Ensemble – Musici Di San Marco 3:36 3-22 Гудачки Квартет Оп. 76, Бр. 1, 4. Став (Одломак) Composed By – Јозеф Хајдн* Ensemble – Квартет `Кодаљ`* 2:52 3-23 Бастијен И Батијена, Арија Чаробњака Bass Vocals – Рене Папе* Composed By – В.А. Моцарт* 1:19 3-24 Реквијем - `Lacrimosa` Choir – Хор Катедрале Из Салцбурга* Composed By – В.А. Моцарт* Conductor – Клаудио Абадо* Orchestra – Берлинска Филхармонија* 3:09 3-25 Соната За Клавир Бр. 21, Опус 53, C-dur, 1. Став - `Валдштајн` (Одломак) Composed By – Лудвиг ван Бетовен* Piano – Алфред Брендл* 6:39 3-26 Помилуј Ме Боже Composed By – Кир Стефан Србин* Vocals – Драгослав Павле Аксентијевић* 2:11 3-27 Скомрашка Игра Ensemble – Ансамбл `Ренесанс`* 1:54 Credits Mastered By – Предраг Митровић* Notes On sale together with book `Музичка култура 7` for 7th class of primary school. Gatefold cardboard sleeve The credits for 1-21 are questionable, given the conductor credit for Albert Lizzio. Barcode and Other Identifiers Barcode: 9788661090417

U predivnom delu centra Beograda u najpopularnijoj opštini Vračar, mirnom kraju ispod Crvenog Krsta. Pod strogim principima i visokim standardima zakona o planiranju i izgradnji SL.glasnik RS, br .132/2014 i 145/2014 shodno zakonu Republike gradi se vrlo kvalitetna i moderna stambena zgrada u Šumatovačkoj br 155 površine 2264.48 m2, spratnosti 2G+SU+PR+4S+PK sa prelepo uredjenim zelenim vrtom za opuštanje posle napornog dana. Lokacija se nalazi u najrazvijenem delu Vračara u blizini trgovinskih radnji, pijace, doma zdravlja, apoteka, školskih ustanova, pravoslavne i katoličke crkve kao i sportskog centra Vračar ali i predivnog rekreativnog parka Šumice. Povezana sa svim relacijama našeg grada i regiona. Zgrada sadrži parking mesta, poslovni prostor, funkcionalne i svetle, vrlo kvalitetne moderne stanove namenjene porodicima i poslovnim ljudima koji zbog budućeg posla dolaze iz inostranstva. Kupovinom nekretnine u ovoj maksimalno kvalitetnoj zgradi Vaš novac kroz potencijalno izdavanje, ali i vremenom, postiže mnogo veću tržišnu vrednost. SADRŽAJ STANOVA Atestirani materijali u institutima za testiranje materijala Srbije. Debljina zidova sa zvučnom i termo izolacijom je do 58cm. Svaki stan ima maksimalnu energetsku efikasnost standardu EU. Visina plafona je do 2.90 cm bruto. Molerski radovi su izvršeni vodoperivim svetlim bojma po standardu visokog kvaliteta EU. Svaki stan ima 48% maksimalne prirodne svetlosti. Stolarija je više komorna sa staklima u boji namenjenim za 4 godišnja doba, čuvaju efikasnost po standardu visokog kvaliteta EU. Keramika je mozaična po standardu visokog kvaliteta EU. Parket je masiv hrast po standardu visokog kvaliteta EU. Električne instalacije imaju mrežni raspored nije Vam potreban produžni kabal po standardu visokog kvaliteta EU. Sobna vrata sa zvučnom i termo izolacijom po standardu visokog kvaliteta EU. Na svakom spratu se nalazi bešumni lift za prevoz stanara do nivoa svog stana po standardu visokog kvaliteta EU. MERE BEZBEDNOSTI Stanovi imaju blindirana ulazna vrata sa multy lock sistemom zaštite po standardu visokog kvaliteta EU. Stanovi imaju interfone po standardu visokog kvaliteta EU. Stanovi imaju mogućnost alarmne zaštite i dojave na telefon svakom članu porodice g4s. Monitoring zgrade ,pomoćnih prostorija i parking mesta je 24h,imate direktan pristup. HOLTIKULTURA Zgrada ima sadržaj projektovane holtikulture sa biljkama koje podnose klimatske promene i daju dodatni prirodni izgled zelenila u strogom centru Beograda. PARKING MESTA Zgrada ima 2 nivoa podzemnih garaža,parking mesta za svaki sprat po 1 koje prodajemo,auto bešumni lift sa digitalnim komandama i pokretnim vratim po standardu visokog kvaliteta EU.Parking mesta su obeležena i imaju noćnu rasvetu i video monitoring 24h. REKREACIJA Zgrada ima dvorišni prostor sa pratećim sadržajem za sport I rekreaciju posle napornog dana za decu,omladinu I one najstarije . RED I MIR ZGRADE Za svakog stanara je obavezno poštovanje zakona kućnog reda sa propisima o stanovanju Republike Srbije. Saznajte više Infrastruktura Osnovna škola "NH Dušan Dugalić" 150 m Vrtić Fića 500 m Pijaca Kalenić 1300 m Dom zdravlja Vračar 600 m Šumice 1000 m Idea Super 100 m Trolejbus br. 21, 22, 29 200 m Autobus br. 83 200 m U predivnom delu centra Beograda u najpopularnijoj opštini Vračar, mirnom kraju ispod Crvenog Krsta. Pod strogim principima i visokim standardima zakona o planiranju i izgradnji SL.glasnik RS, br .132/2014 i 145/2014 shodno zakonu Republike gradi se vrlo kvalitetna i moderna stambena zgrada u Šumatovačkoj br 155 površine 2264.48 m2, spratnosti 2G+SU+PR+4S+PK sa prelepo uredjenim zelenim vrtom za opuštanje posle napornog dana. Lokacija se nalazi u najrazvijenem delu Vračara u blizini trgovinskih radnji, pijace, doma zdravlja, apoteka, školskih ustanova, pravoslavne i katoličke crkve kao i sportskog centra Vračar ali i predivnog rekreativnog parka Šumice. Povezana sa svim relacijama našeg grada i regiona. Zgrada sadrži parking mesta, poslovni prostor, funkcionalne i svetle, vrlo kvalitetne moderne stanove namenjene porodicima i poslovnim ljudima koji zbog budućeg posla dolaze iz inostranstva. Kupovinom nekretnine u ovoj maksimalno kvalitetnoj zgradi Vaš novac kroz potencijalno izdavanje, ali i vremenom, postiže mnogo veću tržišnu vrednost. SADRŽAJ STANOVA Atestirani materijali u institutima za testiranje materijala Srbije. Debljina zidova sa zvučnom i termo izolacijom je do 58cm. Svaki stan ima maksimalnu energetsku efikasnost standardu EU. Visina plafona je do 2.90 cm bruto. Molerski radovi su izvršeni vodoperivim svetlim bojma po standardu visokog kvaliteta EU. Svaki stan ima 48% maksimalne prirodne svetlosti. Stolarija je više komorna sa staklima u boji namenjenim za 4 godišnja doba, čuvaju efikasnost po standardu visokog kvaliteta EU. Keramika je mozaična po standardu visokog kvaliteta EU. Parket je masiv hrast po standardu visokog kvaliteta EU. Električne instalacije imaju mrežni raspored nije Vam potreban produžni kabal po standardu visokog kvaliteta EU. Sobna vrata sa zvučnom i termo izolacijom po standardu visokog kvaliteta EU. Na svakom spratu se nalazi bešumni lift za prevoz stanara do nivoa svog stana po standardu visokog kvaliteta EU. MERE BEZBEDNOSTI Stanovi imaju blindirana ulazna vrata sa multy lock sistemom zaštite po standardu visokog kvaliteta EU. Stanovi imaju interfone po standardu visokog kvaliteta EU. Stanovi imaju mogućnost alarmne zaštite i dojave na telefon svakom članu porodice g4s. Monitoring zgrade ,pomoćnih prostorija i parking mesta je 24h,imate direktan pristup. HOLTIKULTURA Zgrada ima sadržaj projektovane holtikulture sa biljkama koje podnose klimatske promene i daju dodatni prirodni izgled zelenila u strogom centru Beograda. PARKING MESTA Zgrada ima 2 nivoa podzemnih garaža,parking mesta za svaki sprat po 1 koje prodajemo,auto bešumni lift sa digitalnim komandama i pokretnim vratim po standardu visokog kvaliteta EU.Parking mesta su obeležena i imaju noćnu rasvetu i video monitoring 24h. REKREACIJA Zgrada ima dvorišni prostor sa pratećim sadržajem za sport I rekreaciju posle napornog dana za decu,omladinu I one najstarije . RED I MIR ZGRADE Za svakog stanara je obavezno poštovanje zakona kućnog reda sa propisima o stanovanju Republike Srbije.

Autor: Karin Slaughter Godina izdanja: 2021. Br. str.: 504 Povez: Mek Format: 150mm x 228mm Pismo: Latinica Opis Posljednja udovica – autor Karin Slaughter Jedne ljetne večeri nepoznati napadači otimaju uglednu znanstvenicu Michelle Spivey iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti. Ni nakon mjesec dana nema novosti o Michelle, a dvije strašne detonacije uzdrmaju jedno od najužurbanijih i najvažnijih četvrti u Atlanti. U kampusu Sveučilišta Emory, gdje se nalaze dvije bolnice, stožer FBI-ja i Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, aktivirane su dvije eksplozivne naprave sijući kaos i brojne žrtve u cijelom kampusu. Sara Linton i detektiv Will Trent, odmah hitaju na mjesto eksplozije, te se zateknu u središtu jezovite urote koja bi mogla odnijeti tisuće nedužnih života. Kad nepoznati napadači otmu i Saru, Will kreće na tajni zadatak kako bi je izbavio i spriječio strašan pokolj – riskirajući život kako bi spasio život voljene žene. „Čitatelji će uživati u eksplozivnoj avanturi svojih omiljenih likova Sare i Willa. Očekuje vas nezaboravna i vratolomna vožnja!“ Woman’s Weekly „Živopisni likovi i stalno rastuća napetost upotpunjuju fascinantnu, adrenalinsku fabulu. Obožavatelji trilera neće odoljeti ovom punokrvnom, majstorskom romanu.“ Publishers Weekly „Nitko nije ravan Karin Slaughter kad je riječ o balansiranju napetosti i emocija, tempa i osjećaja.“ Providence Journal „Karin Slaughter jedna je od najvećih spisateljica trilera našeg doba. Posljednja udovica potvrđuje njezin izniman talent. Obožavam napetu radnju i briljantnu fabulu koju ostvaruje u svakom novom romanu!“ Jackie Cooper Karin Slaughter jedna je od najpopularnijih svjetskih autorica. Dosad je objavila 21 roman koji je preveden u 120 zemalja i prodan u više od 35 milijuna primjeraka. Njezine romane čine serijali o Sari Linton i Willu Trentu, kao i samostalni romani Grad murjaka (nominiran za nagradu Edgar), te Zgodne djevojke, Dobra kći i Slagalica koji su se odmah nakon objavljivanja popeli na vrh ljestvice bestselera Sunday Timesa. Karin Slaughter osnivačica je projekta Save the Libraries, neprofitne organizacije koja nudi podršku knjižničkoj djelatnosti i programima u knjižnicama. Karin je odrasla u državi Georgiji i danas živi u Atlanti. Njezin roman Slagalica trenutačno je u produkciji za Netflix. Posljednja udovica deveti je nastavak serijala o Willu Trentu.

Cat Adult Hair&Skin zivina i losos Suva hrana za macke za zdraviju kozu i dlaku Potpuna hrana za odrasle mačke dobi od približno 12 meseci i starije. Ova visokokvalitetna suva hrana s formulom bez pšenice proizvedena je od ukusnog svežeg pilećeg mesa i zbog svog posebnog sastava posebno je prikladna za mačke osetljive kože i specifičnog krzna. Stvarne potrebe zavise od rase, dobi i nivou aktivnosti vašeg ljubimca. Neka sveža voda za piće uvek bude dostupna. Prirodne omega-3 i omega-6 masne kiseline iz kvalitetnog ulja borača, lososovog ulja, suncokretovog ulja i lanenog semena mogu doprineti zdravlju krzna i kože. Sastav: belančevine živinskog mesa (26 %, uključujući 22 % piletine), pirinač (21,5 %), sveže pileće meso (16 %), živinska mast (9 %), belančevine lososa (7 %), lignoceluloza (3,7 %), sušena pulpa repe (3 %), hidrolizovane belančevine živine (3 %), laneno seme (2 %), brašno od kozica (1 %), hidrolizovana živinska jetra (1 %), pivski kvasac (1 %), lososovo ulje (0,9 %), suncokretovo ulje (0,65 %), cela jaja u prahu (0,4 %), kalijum hlorid (0,4 %), natrijum hlorid (0,25 %), inulin cikorije (0,2 %), brusnice (0,2 %), ulje borača (0,15 %), brašno od morskih algi (0,1 %), ljuske semena psyllium (0,1 %). Može da sadrži druge sastojke u tragovima. Analitički sastav: belančevine 34 %, sadržaj masti 21 %, sirovi pepeo 7,8 %, sirova vlakna 4 %, kalcijum 1,3 %, fosfor 1,1 %, omega-6 masne kiseline 4,3 %, omega-3 masne kiseline 1,25 %. Dodaci/kg, nutritivni dodaci: vitamin A 16000 IU, vitamin D3 1600 IU, DL-metionin 2500 mg, biotin 300 µg, taurin 2000 mg, bakar (bakrov sulfat, pentahidrat) 15 mg, gvožđe (sulfat gvožđa, monohidrat) 250 mg, jod (kalcijum jodat, bezvodni) 1,8 mg, mangan (manganov sulfat, monohidrat) 35 mg, selen (natrijum selenit) 0,4 mg, cink (cinkov sulfat, monohidrat) 100 mg, cink (cink helet glicin hidrat, kruti) 50 mg, antioksidansi. Najbolje upotrebiti do / br. serije: videti na pakovanju. Čuvati na hladnom i suvom mestu. Optimalan energetski sadržaj temeljen na potrebama koji omogućuje lakše održavanje idealne težine. Bez dodatih šećera ili soje. Bez veštačkih konzervansa, boja ili aroma. Tablica za hranjenje nalazi se na pakovanju. Proizvedeno u Nemačkoj, proizvođač: MultiFit Tiernahrungs GmbH, Westpreußenstr. 32–38, 47809 Krefeld, Deutschland . Stavlja na tržište: Unconditional d.o.o., Omladinskih brigada 102, Beograd, Srbija, [email protected] * Slike proizvoda su informativnog karaktera. ** Za podatke o proizvodu, merodavan je opisni tekst istog.