Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali nulta stranica. Pecat! Očaravajuća priča o Minaguči-ja, drevnoj gostionici na Tokaido putu, osnovanoj uoči uspostavljanja Tokugava šogunata. Putnici i gosti ulivaju se u gostionicu i pored njih – ratnici u maršu, ljubavnici koji beže u novi život, hodočasnici na svojim veselim pohodima, velikani koji idu u prestonicu i iz nje. Priča o Minaguči-ja je društvena istorija Japana kroz 400 godina, sedište pored prstena za neke od najuzbudljivijih događaja u uzbudljivom periodu. Oliver Statler Rođen 21. svibnja 1915. Oliver Hadley Statler bio je jedino dijete Mae (Hadley) i dr. Olivera I. Statlera. Odrastao je u Huntleyju, Illinois, maloj mljekarskoj zajednici od oko 700 stanovnika koja se nalazi otprilike 50 milja sjeverozapadno od Chicaga i 25 milja od Elgina, Illinois. Njegov je otac više od četrdeset godina služio zajednici kao liječnik i kirurg. Oliver H. Statler pohađao je javne škole u Huntleyju prije nego što je diplomirao na Elgin Academy kao izvanredan učenjak i vođa u svojoj klasi. Bio je član Cum Laude Honor Society i osvojio je nagradu za izvrsnost u engleskom jeziku, zlatnu medalju za svoju sposobnost kao debatant i još jednu zlatnu medalju kao govornik kada je diplomirao na Akademiji 1932. Nastavio je školovanje na Sveučilište u Chicagu tijekom uzbudljivih godina kada je Robert M. Hutchins bio predsjednik. Aktivirao se u Drama Clubu i sudjelovao u produkciji predstava uključujući i onu u kojoj je George Orwell igrao Hamleta. Godine 1936. Oliver je diplomirao na sveučilištu i započeo ono što će biti doživotna veza sa svojom alma mater. Nakon što je diplomirao, radio je u poslovnom odjelu na Sveučilištu u Chicagu kao pomoćnik bursara od 1937. do 1941. kada je pozvan u vojsku. Uvršten je u pripadnika Nacionalne garde Illinoisa, 33. pješačke divizije, gdje je brzo promaknut u glavnog narednika i služio je od 1941. do 1945. godine. Tijekom Drugog svjetskog rata bio je stacioniran na Pacifiku, uključujući Novu Gvineju i Filipine, ali je bio kod kuće na dopustu kada je rat završio. Zatražio je povratak u svoju jedinicu na dužnost tijekom okupacije Japana, ali je otpušten. Ostatak njegovih iskustava najbolje je opisati Statlerovim riječima: “Osjećajući se prevarenim jer mi je uskraćen pogled na Japan, preuzeo sam položaj državne službe u vojsci kako bih tamo stigao. Stigao sam u Yokohamu u travnju 1947., vrlo neupućen u Japan, ali istovremeno fasciniran njime. Ostao sam u vojsci kao proračunski i fiskalni administrator do prosinca 1954., živeći i radeći u Yokohami i Tokiju. Nakon umirovljenja iz državne službe, ostao sam u Japanu još četiri godine kako bih istraživao i pisao. Rano tijekom svog boravka vidio sam malu izložbu suvremenih japanskih grafika, uglavnom drvoreze. Zaljubio sam se u njih, upoznao mnoge umjetnike i započeo zbirku koja sada broji više od tisuću grafika i nalazi se na Institutu za umjetnost u Chicagu. Moje zanimanje za te tada sasvim nepoznate grafike dovelo je do poziva da pročitam rad o njima pred Azijskim društvom Japana u Tokiju u veljači 1955. Naša zajednička ljubav prema japanskim grafikama dovela je do trajnog prijateljstva s Jamesom A. Michenerom. Michener je Charlesu Tuttleu preporučio da se moj rad proširi u knjigu i rezultat je bila moja prva knjiga, Modern Japanese Prints: An Art Reborn (Tuttle, 1956.). Kasnije sam pisao eseje za knjige o pojedinačnim umjetnicima, uključujući Koshiro Onchi, Kiyoshi Saito, Shiko Munakata i Umetaro Azechi, au međuvremenu sam radio kao umjetnički kritičar za Asahi Evening News na engleskom jeziku. Povratak na vrh Rođenje remek-djela (nastavljaju se Statlerove riječi) Tijekom mog prvog ljeta u Japanu, 1947., pobjegao sam od vrućine Yokohame posjetivši Minaguchi-ya, gostionicu na staroj cesti Tokaido između Tokija i Kyota. Prvi posjet doveo je do mnogih drugih, do prijateljstva s obitelji gostionice i saznanja o njihovoj povijesti. Ovo početno izlaganje povijesti Japana bilo je potaknuto mojim entuzijazmom za Kabuki kazalište, čije su mnoge predstave izvedene iz povijesnih događaja. Minaguchi-ya bila je stara četiri stoljeća i uvijek ju je vodila jedna stalna obitelj; budući da je ležao na onome što bi se moglo nazvati glavnom japanskom ulicom, Tokaido Roadom, mnogo je povijesti prošlo pred njegovim vratima i ponekad ušlo. Michener me potaknuo da napišem priču o gostionici, a 1958. ponio sam kući veći dio rukopisa za Japanese Inn (Random House, 1961.), koji sam posvetio Micheneru u znak priznanja za njegovo prijateljstvo i pomoć. Godine 1961. vratio sam se u Japan kako bih dvije godine živio u Shimodi, luci koju je otvorila pomorska ekspedicija komodora M. C. Perryja 1853.-1854. i mjestu prvog konzulata SAD-a u Japanu. Ovdje sam napisao tekst za The Black Ship Scroll (Weatherhill, 1963), koji reproducira drske skice Amerikanaca anonimnog japanskog umjetnika. Tijekom ovog boravka obavio sam velik dio istraživanja za Shimoda Story (Random House, 1969.), prikaz japanskog i prvog američkog generalnog konzula i kasnijeg ministra u Japanu, Townsenda Harrisa. Godine 1976. radio sam na scenarijima za ambicioznu televizijsku seriju o japanskoj povijesti i kulturi koju je producirao konzorcij pod nazivom Sveučilište Srednje Amerike. Serija je bila zamisao profesora Edwina O. Reischauera, koji je služio kao viši savjetnik; bio je okosnica tečaja za učenje kod kuće, ali je također trebao biti zanimljiv općem gledatelju i koristan u učionici.

Izdavačka kuća: Kompanija NOVOSTI A.D. Broj stranica: 445; 21 cm Knjiga je jednom čitana i u očuvanom je stanju. Priča o surovom odrastanju, borbi za život i prevazilaženju najtežih životnih prepreka. Oliver Tvist je siroče koje živi u hladnom i mračnom sirotištu. Dečak skuplja hrabrost da pobegne i otputuje u London, gde upoznaje Vrdalamu koji ga uvodi u bandu maloletnih džeparoša. Nevolje počinju, a nevini Oliver mora da ih izbegne... Ovaj roman je galerija likova, od dobroćudnih plemića, prosjaka, beskućnika, lopova do nakaza i ubica. Dikens ponire u najdublje tajne ljudske prirode i uči nas da su poštenje i dobročinstvo najbolji odgovori surovom i dvoličnom svetu.

Zaboravljeni zlocin Oliver Montana NIP Decije Novine, Gornji Mladenovac, 1991. krimi roman Meki povez, format: 10x18 cm, 144 strane, latinica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova pisanja. 17022022 ktj-35

Oliver Tvist-Carls Dikens izdaje Nolit tvrdi povez 405 strana stanje ocuvan odnapred uzduz izpucao kartonski omot pa malo farban kao na slikama ponegde pecat biblioteke knjiga iznutra ocuvana itd. iz licne privatne kolekcije.

Classic Starst OLIVER TWIST - Charles Dickens Retold from the Charles Dickens original by Kathleen Olmstead Illustrated by Dan Anrdreasen Izdavac: STERLING New York / London Tvrd povez 151 str. ilustovana Manji tragovi nagnjecenja na koricama knjige.

Stazom života. Bigrafija Miodraga Vergovića. ilustrovano mek povez, veći format, 126 strana odlično očuvana knjiga priredila Olivera Vergović

Komplet od četiri knjige Vojislave Latković Olivera Lazarević Kneginja Milica Mara Branković Jelena Anžujska Sve knjige su nove

Svetovi, Novi Sad, 1998, meki povez, 217 str. Kratka proza Prevod: Jasmina Burojević, Olivera Durbaba u odličnom stanju

Чарлс Дикенс: ОЛИВЕР ТВИСТ Издавач: PENGUINBOOKS, Лондон, 1986.год. Меки повез, 490 страна, илустровано, енглески језик, латиница. Очувано као на фотографијама. `Чарлс Џон Хафем Дикенс (енгл. Charles John Huffam Dickens; Лендпорт, 7. фебруар 1812 — Хајам, 9. јун 1870) је био најзначајнији енглески романописац XIX века. Његова дела припадају раној фази реализма. Дикенс се данас сматра оснивачем социјалног романа, а можда је његова највећа заслуга што је малограђанску публику придобио за литературу. Такође је најпознатији приповедач викторијанског времена. Док је био дете његова породица је често мењала место боравка у потрази за послом. На кратко се школовао у приватној школи. Након што му је отац ухапшен због невраћања дугова, Чарлс 10 сати дневно ради у фабрици пасте за ципеле. Кад је одрастао почео је да ради као новинар. Написао је више обимних романа. О томе колико је његов рад био популаран у његово време говори то да се сва његова дела, од првог објављивања, стално надоштампавају. Новела `Оливер Твист` је најпознатије Дикенсово дело. Иако говори о јако озбиљној теми, Оливер Твист је пун сарказма и црног хумора. Дикенс је за своје најбоље дело сматрао Дејвида Коперфилда, роман који садржи доста аутобиографских елемената. Загонетност и тајанственост фабула његових романа трагови су претходне стилске формације романтизма. Дикенс је сликар енглеског средњег и нижег грађанског сталежа и оснивач социјалног романа. Његова дела одражавају склоност хумору и сатири, али и примеса романтичног и сентименталног.`

OLIVER TWIST ILI ŽIVOT OPĆINSKOG DETETA AUTOR: CHARLES DICKENS IZDAVAČ: MATICA HRVATSKA, ZAGREB GODINA IZDANJA 1947. TVRDE KORICE PISMO LATINICA BROJ STRANA: 484 STR. STANJE KNJIGE DOBRO OŠTEĆENA RIKNA, UNUTRAŠNJOST ODLIČNA TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA 30G

Ispod korice malo pisanja Fedőlap alatt kevéske bejegyzés Dickens egyik leghíresebb regényének gyerekhőse, a kis Olivér árvaházban nevelkedik, ahonnan megszökik, és egy tolvajbanda veszi védőszárnyai alá. Rengeteg viszontagság és hányattatás után végre örökbefogadja egy jószívű család, és véget vet a kisfiú testi és lelki szenvedéseinek. A regényből már számos film, sőt musical is készült, ám egyik sem pótolhatja az igazi olvasmányélményt, az érzelmektől fűtött író tárgyilagos leírását London XIX. század eleji dologházairól, a kisemmizettek és vámszedőik életéről. A Twist-gyerek kalandjai címmel is megjelent. Eredeti mű: Charles Dickens: Oliver Twist 88% Eredeti megjelenés éve: 1839 1001 könyv listán szerepel 19. század angol brit bűnözés bűnüldözés filmadaptáció gyermekkor kalandregény klasszikus London magyar nyelvű realizmus regény szegénység társadalomrajz viktoriánus Ptt erre az ajánlott nyomtatványra nem több 106 dinártól Ptt za ovu preporucenu tiskovinu ne iznosi vise od 106 rsd

Džems Oliver Kervud GRIZLI, izdavač IP `Novo pokolenje`, Beograd 1952. godine, format 20 cm, MEKI povez, ĆIRILICA, ilustrovano, strana 205. zanimljiv i izuzetno ilustrovan! Dž. O. Kervud priča o životu i doživljajima Tora, medveda grizlija. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 KOR

Oliver VII, Antal Serb Laguna, Beograd 2016 god, 220 str, meki povez, u odličnom stanju. Remek-delo mađarske književnosti XX veka. Mešavina bajke, političke satire i avanturističkog romana, Oliver VII je vedro i maštovito napisan roman u stilu šekspirovske komedije zabune i zamene identiteta, sa mnogo ironije i humora. Glavni junak, mladi kralj imaginarne državice Alturije, zaljubljenik u knjige i umetnost, insceniraće državni udar na samoga sebe kako bi pobegao u Veneciju i osetio iskustvo stvarnog života, da bi nakon toga bio prinuđen da sam izvede kontrarevoluciju i sebe vrati na tron. U domovini klasik, mađarski pisac Antal Serb je u Evropi otkriven sa zadrškom: njegovi romani u Britaniji i Nemačkoj postaju bestseler sedamdeset godina po nastanku, a Serb je u jednom trenutku bio najtiražniji prevedeni pisac na zapadnom tržištu. Preveden je na desetak svetskih jezika, među njima i na srpski (Putnik i mesečina i Legenda o Pendragonu), a hvalospeve o ovoj knjizi pisali su kako najznačajniji savremeni pisci, tako i kritičari najuglednijih evropskih i svetskih listova.

Charles Dickens - Oliver Twist Penguin, 1994 511 str. meki povez stanje: vrlo dobro Named a `national institution` by George Orwell, Dickens offers his most popular tale, of the orphan who is reared in a workhouse and runs away to London-a novel of social protest, a morality tale, and a detective story. Fiction, Classics, 014062046X

Description Vekfildski sveštenik – Oliver Goldsmit Vekfildski sveštenik opisuje uspon i pad porodice Primroz. Koju predvodi dobroćudni sveštenik, narator bajkovitog zapleta pretvaranja i obmane, otmice prelepe heroine i mahinacija zlog aristokrate. Nekada komična, nekada sentimentalna, svoju popularnosr novela duguje svojim prepoznatljivim opisima domaćinskog života i međuporodičnim odnosima punim ljubavi. Vekfildski sveštenik je jedno od najpoznatijih klasičnih dela engleske književnosti u odličnom prevodu Ljubomira Nedića, sa uverenjem da će savremeni čitalac na njegovim uzbudljivim stranicama prepoznati večne ljudske muke i radosti.

Naslov: Oliver Twist Autor: Charles Dickens Edicija: Svjetski pisci Izdavač: Matica Hrvatska, Zagreb Obim strana: 479 Format: 14,5 x 19,5 cm Povez: Tvrdi Tiraž: 2000 Knjiga je lepo očuvana za svoje godine. Na uvodnoj strani postoji posveta i pečat Miloša I. Bandića, koji je ujedno i bivši vlasnik. Papirni omot ima manja oštećenja. Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu nakon uplate na tekući račun, a moguće je i lično preuzimanje u Novom Sadu na mojoj adresi. Tag: Miloš I. Bandić

odlicna 5-,,necitana mek povez,,,101 str,,,23 cm,,,1.izd predgovor Babken Simonjan,,prevela Olivera Sijacki Intelekta valjevo,,1997

Izdaje - Mladost - Zagreb Siroče Olever Tvist odrasta u veličanstveno Viktorijansko doba čija su najviša dostignuća: siromaštvo, glad i dečji rad. Pripovedajući dečakovu tešku životnu priču autor se britkim humorom i satirom obračunava sa zabludama `filozofa` koji nisu odrastali u sirotinjskim domovima ili među kriminalcima, ali imaju moć i vole dasude o tim pojavama. Oliver Tvist je drugi po redu DIkensov roman, koji je prvobitno izlazio kao serijal od 1837. do 1839. godine. Ovo kultno delo doživelo je i brojne adaptacije kroz filmove, serije, mjuzikle i pozorišne predstave. Stanje knjige kao na priloženim slikama - ocena 6 od 10 Tvrd povez 410.strana

Izdaje - Mladost - Zagreb Siroče Olever Tvist odrasta u veličanstveno Viktorijansko doba čija su najviša dostignuća: siromaštvo, glad i dečji rad. Pripovedajući dečakovu tešku životnu priču autor se britkim humorom i satirom obračunava sa zabludama `filozofa` koji nisu odrastali u sirotinjskim domovima ili među kriminalcima, ali imaju moć i vole dasude o tim pojavama. Oliver Tvist je drugi po redu DIkensov roman, koji je prvobitno izlazio kao serijal od 1837. do 1839. godine. Ovo kultno delo doživelo je i brojne adaptacije kroz filmove, serije, mjuzikle i pozorišne predstave. Stanje knjige kao na priloženim slikama - ocena 6 od 10 Tvrd povez 410.strana

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Pedagoško savetovanje - Oliver Hehler Izdavač: Eduka Godina izdanja: 2013 Broj strana: 168 Format: 22 cm Povez: Broširani Knjiga priznatog nemačkog pedagoga i terapeuta za decu i mlade, pruža nam, iz pedagoške perspektive, mogućnost temeljnog razumevanja savetovanja kao forme pedagoškog delovanja, razvijajući izvorni model savetodavne prakse. Pedagoška teorija predstavljena u ovoj knjizi doživljava savetovanje kao jedno od vaspitnih sredstava i time pretpostavlja razliku između pedagogije kao naučne discipline i profesije. U njoj se na pronicljiv način demistifikuje savetovanje kao postupak širokog spektra, postajući pedagoški za- snovano, visoko specijalizovano i delotvorno sredstvo samovaspitanja. Dr Oliver Hehler, pedagog i psihoterapeut za decu i mlade, naučni je savetnik na Odseku za nauku o obrazovanju na Geteovom fakultetu univerziteta u Frankfurtu.Hehler iz pedagoške i teorijske perspektive utemeljuje pedagoško savetovanje kao oblik pedagoškog delovanja i razvija autentični pedagoški model savetodavne prakse. Njegovi istraživački napori su usmereni ka problemu transfera savetovanja u domenu pedagogije u domen obrazovne prakse tj. kakvu formu treba da ima pedagoško tumačenje opštih i stručnih znanja i veština.Uprkos činjenici da je pedagoška misao stara gotovo dve hiljade godina i tome da je obrazovanje postalo neizbežna antropološka činjenica, status profesionalnog edukatora je još uvek neizvestan. Hehler smatra da između teorijskih temelja pedagogije koji pružaju izvesna disciplinska znanja i praktičnog pristupa obrazovanju mora biti izgrađen određen odnos koji će obezbediti povezivanje obrazovne antropologije i istorije ideja sa razvojem obrazovnih sistema i obrazovnih aktivnosti. Na ovome se zasniva i upotreba metoda intervjua i dijaloga na praktičnom nivou realizacije prakse savetovanja.

Novo, nečitano, nema posvete. Srećan kraj - Oliver Janković Godina izdanja: 2019 Broj strana: 128 Povez: Mek Ilustrovala Milica Mastelica. Desilo se nešto čudno nakon strujnog udara u štampariji: iz knjige priča za decu iskočio je dečak od papira. Na dečakovim grudima mogle su se jasno pročitati dve reči: srećan kraj. Otkrivajući svet oko sebe, dečak Srećan Kraj pokušavaće iz avanture u avanturu da probleme onih koje upoznaje reši na zadovoljavajući način, ali to neće biti tako jednostavno... Da bismo bili srećni, treba da otkrijemo najpre šta je sreća i šta je to što nas čini srećnim. Ovaj roman će nam, srećom, pomoći u tome...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zanimljiv prikaz mračnog kriminalnog podzemlja Londona, objavljen u Penguin Classics Priča o Oliveru Twistu - siročetu, kojemu su zlo i nevolje od prvog udisaja udarili - šokirala je čitatelje kad je objavljena. Nakon što je pobjegao iz radničke kuće i pompoznog g. Bumblea, Oliver se nađe namamljen u jazbinu lopova koju naseljavaju živopisni i nezaboravni likovi - Vješti Dodger, opaki provalnik Bill Sikes, njegov pas Bull`s Eye i prostitutka Nancy, a sve nad njima nadgleda lukavi majstor-lopov Fagin. Kombinirajući elemente gotičke romanse, romana Newgate i popularne melodrame, Dickens je stvorio potpuno novu vrstu fikcije, oštru u svojim optužbama protiv okrutnog društva i prožetu nezaboravnim osjećajem prijetnje i misterija. Ovo Penguin Classics izdanje Olivera Twista prvo je kritičko izdanje koje vjerno reproducira tekst na način na koji su ga najraniji čitatelji mogli susresti nakon njegove serijalizacije u Bentleyjevom zborniku, a uključuje uvod Philipa Hornea, rječnik viktorijanskog lopovskog slenga, kronologiju Dickensova života, kartu suvremenog Londona i sve originalne ilustracije Georgea Cruikshanka. Više od sedamdeset godina Penguin je vodeći izdavač klasične literature na engleskom govornom području. S više od 1700 naslova, Penguin Classics predstavlja globalnu knjižnu policu najboljih djela kroz povijest i kroz žanrove i discipline. Čitatelji vjeruju da serija pruža autoritativne tekstove obogaćene uvodima i bilješkama uglednih znanstvenika i suvremenih autora, kao i ažurirane prijevode nagrađivanih prevoditelja. Čarls Džon Hafem Dikens (engl. Charles John Huffam Dickens; Lendport, 7. februar 1812 — Hajam, 9. jun 1870) je bio najznačajniji engleski romanopisac XIX veka. Njegova dela pripadaju ranoj fazi realizma.[1] Dikens se danas smatra osnivačem socijalnog romana, a možda je njegova najveća zasluga što je malograđansku publiku pridobio za literaturu. Takođe je najpoznatiji pripovedač viktorijanskog vremena.[2][3] Dok je bio djete njegova porodica je često menjala mesto boravka u potrazi za poslom. Na kratko se školovao u privatnoj školi. Nakon što mu je otac uhapšen zbog nevraćanja dugova, Čarls 10 sati dnevno radi u fabrici paste za cipele. Kad je odrastao počeo je da radi kao novinar. Napisao je više obimnih romana. O tome koliko je njegov rad bio popularan u njegovo vreme govori to da se sva njegova dela, od prvog objavljivanja, stalno nadoštampavaju.[4] Novela Oliver Tvist je najpoznatije Dikensovo delo. Iako govori o jako ozbiljnoj temi, Oliver Tvist je pun sarkazma i crnog humora. Dikens je za svoje najbolje delo smatrao Dejvida Koperfilda,[5] roman koji sadrži dosta autobiografskih elemenata. Zagonetnost i tajanstvenost fabula njegovih romana tragovi su prethodne stilske formacije romantizma.[6] Dikens je slikar engleskog srednjeg i nižeg građanskog staleža i osnivač socijalnog romana. Njegova dela odražavaju sklonost humoru i satiri, ali i primesa romantičnog i sentimentalnog Rođen je 7. februara 1812. u Landportu, Portsi, kao drugo od osmoro dece Džona i Elizabet Dikens. Otac mu je bio činovnik. Ubrzo nakon Čarlsovog rođenja porodica se seli u Norfolk Strit, Blumsberi, te kada mu je bilo četiri godine u Čatam,[9] pa u Kent, gde je boravio sve do uzrasta od 11 godina. Puno vremena je provodio napolju, ali je i vrlo rado čitao, naročito romane Tobajas Smoleta i Henrija Fildinga.[10] Kratko vreme u kome je otac radio kao činovnik u mornaričkoj postaji za plate (engl. `Navy Pay Office`),[11] školovao se u privatnim školama. Njegovo školovanje u privatnim školama naglo je prekinuto, zbog finansijskih problema u porodici, zbog kojih se porodica preselila iz Kenta u Kamden Taun u Londonu 1822. godine. Sklon životu iznad svojih mogućnosti Xon Dikens je zatvoren zbog dugova u Sautvarku u Londonu 1824.[12] Ubrzo su s njime zatvorena njegova supruga i najmlađa deca, kao što je bio običaj u to vreme.[13] Čarls tada star 12 godina dodeljen je porodičnoj prijateljici Elizabeti Rojlans u Kamden Taunu.[14] Kasnije je stanovao na tavanu kuće agenta za insolvenciju Arčibald Rasela.[15] Obe su mu kasnije poslužili kao obrasci za likove.[16][12] Nedelje je sa sestrom Francis, kada je bila slobodna od obaveza na Kraljevskoj muzičkoj akademiji, provodio u zatvoru Maršalsi.[17] Da bi platio svoj smeštaj i pomogao porodici bio je primoran napustiti školu i da radi po 10 sati na dan u fabrici lepeći nalepnice na posude crnila za cipele, za 6 šilinga nedeljno. Teški, a često i okrutni radni uslovi ostavili su trajan trag na Dikensa, što je kasnije uticalo na njegove romane i eseje, te postalo osnova za njegov interes u socioekonomsku reformu i uslove rada. Nakon nekoliko meseci u zatvoru Maršalsi, preminula je Elizabeta Dikens, baka Džona Dikensa po ocu i ostavila mu imetak od 450 £. Zbog preuzimanja Džon je pušten iz zatvora. Podmiriviši svoja dugovanja, porodica Dikens je napustila zatvor.[18] Iako je Čarls počeo da pohađa školu Wеллингтон Хоусе Ацадемy u severnom Londonu, majka ga nije odmah izvukla iz fabrike.[19] Taj događaj razvio je kod Dikensa osećaj da bi očevi morali da vladaju porodicom, dok bi majke svoj deo uticaja trebalo da zadrže unutar doma. Odbijanje njegovog zahteva da se vrati iz fabrike bio je značajan faktor u njegovom odnosu prema ženama.[20] Pravednički gnev prema situaciji i uslovima u kojima je radna klasa ljudi živela postala je glavna tema njegovih dela. Radio je u pravnoj kancelariji advokata Elisa i Blekmora, kao mlađi činovnik od maja 1827. do novembraa 1828. Tada je napustio kancelariju i postao novinar. Dalji rođak Tomas Čarlton, bio je izveštač na sudu engl. „Doctors` Commons“ (građanski sud), te je Dikens s njim delio mesto, te pisao četiri godine izveštaje sa sud. Ova iskustva preneo je u svoja dela (romani „Nicholas Nickleby“, „Dombey and Son“, te posebno „Bleak House“), te u njima prikazao makinacije i birokraciju pravnog sistema širem broju ljudi, te preneo svoje stavove o teškom teretu koji čeka siromašne ljude ako su primorani da idu na sud. Godine 1830, Dikens je upoznao svoju prvu ljubav, Mariju Bidnel, za koju se smatra da je bila model za lik Dore u romanu „David Koperfild“. Marijini roditelji nisu odobrili udvaranje, te su Mariju poslali na školovanje u Pariz što je prekinulo vezu.[21] Novinarstvo i rani romani Godine 1832, s uzrastom od 20 godina, Dikens je bio energetičan, pun dobrog humora, uživao u poplarnim zabavama, bez jasne vizije šta želi da postane. Znao da želi da bude slavan. Privlačilo ga je pozorište, te je uspio da dobije audiciju u Kovent Gardenu, za koju se je dobro pripremio, ali ju je propustio zbog prehlade, čime su prekinute aspiracije o karijeri na pozornici. Godinu dana kasnije predao je svoju prvu priču „A Dinner at Poplar Walk“ u londonski časopis „Monthly Magazine“. Stanovao je u iznajmljenoj sobi u prenoćištu „Furnival`s Inn“, postao je novinar koji prati politiku, izveštavajući sa parlamentarnih rasprava i putujući Britanijom prateći izborne kampanje za novine „Morning Chronicle“. Njegovo novinarstvo u obliku crtica u časopisima, oblikovalo je u njegovu prvu zbirku dela engl. Sketches by Boz 1836. (Boz je bio njegov porodični nadimak koji je koristio kao pseudonim). Dikens je navodno pseudonim preuzeo od nadimka Mozes koji je on dao najmlađem bratu Augustusu Dikensu, prema liku iz dela Olivera Goldsmita engl. The Vicar of Wakefield. Kada je neko prehlađen htio da izgovori Mozes izgovorio bi Bozes, što je kasnije skraćeno u `Boz`. Naime Dikens je korišteno u to vreme u smislu engl. What the Dickens! u kojem Dikens zamenjuje reč „devil“, što bi se moglo prevesti na kao `Kog đavola!` (prvi je to koristio Šakespir u komediji „Vesele žene vindsorske“). Koristilo se i u frazi engl. to play the Dickens` (kao „uzrokovati haos/napakostiti“). Časopisima je pisao i uređivao ih do kraja života. Nakon uspjeha skica izdavači „Chapman and Hall“ ponudili su Dikensu da piše tekst uz ilustracije Roberta Sejmoura u mesečnom časopisu. Nakon drugog izdanja Sejmour je izvršio samoubistvo, te je Dikens zaposlio Hablot Najt Brauna da radi ilustracije. Iz te saradnje nastao je roman „The Pickwick Papers“ koji se izdavao u nekoliko poglavlja mesečno, te je u zadnjem nastavku prodan u 40000 kopija. U novembru 1836. Dikens je prihvatio radno mesto urednika u „Bentley`s Miscellany“, na kome je ostao tri godine dok se nije posvađao sa vlasnikom. Godine 1836. kada je izdao zadnji nastavak Pikvika počeo je da radi delove Oliver Tvista, uz sav posao u Bentliju koji je obuhvatao pisanje četiri predstave i nadgledanje njihove produkcije. Oliver Tvist, objavljen 1838. postao je jedna od bolje poznatih Dikensovih priča, koje je uspešno adaptirana za pozorište, te je bila prvi viktorijanski roman u kojem je dete bilo glavni lik. Dana 2. aprila 1836. oženio je Katarinu Tomson Hogart (1816–1879), kćerku Džordža Hogarta, urednika „Evening Chronicle“. Nakon kratkog medenog meseca u Čoku, Kent, vratili su se u Furnivalovu gostionicu. U januaru 1837. dobio je prvo od desetero dece, sina Čarlija, a nekoliko meseci kasnije porodica se smestila u Blumsberiju, na adresi 48 Doughty Street, London (Čarls je imao trogodišnji najam za 80 £ godišnje, od 25. marta 1837. do decembra 1839). Dikensov mlađi brat Frederik i Katarinina 17-godišnja sestra Mari doselili su s njima. Dikens se vrlo vezao uz Mary, koja je preminula u njegovom naručju nakon kratke bolesti 1837. Dikens je Mari idealizirao, te se smatra da su prema njoj stvoreni kasniji opisi likova Rose Maylie, Little Nell i Florence Dombey. Njegova tuga je bila tolika velika da je zakasnio sa pisanjem junskog odlomaka u Pickwick Papers i morao je da otkaže nastavke Oliver Tvista za taj mesec. U isto vreme se je nastavio njegov uspeh sa delima „Nicholas Nickleby“ (1838–39), „The Old Curiosity Shop“ i „Barnaby Rudge: A Tale of the Riots of `Eighty“ kao deo „Master Humphrey`s Clock“ serije (1840–41) - koji su se izdavali u nastavcima, a kasnije su izdani kao knjige. Prva poseta SAD Godine 1840. sa suprugom je prvi put posetio SAD i Kanadu. U to vreme još jedna mlađa sestra njegove supruge Katarina, Džeordžina Hogart, uselila se kako bi se brinula o mladoj porodici dok su roditelji bili na putu. Sa njima je ostala sve do Dikensove smrti. Svoja zapažanja i utiske zabeležio je u putopisu engl. American Notes for General Circulation. U delu je u nekoliko navrata oštro osudio robovlasništvo, koje je i ranije napao u delu „The Pickwick Papers“. U Njujorku se zadržao mesec dana, te je držao brojna predavanja. Često je postavljao i pitanje međunarodnog prava o autorstvu zbog svojih dela koja su objavljivana u američkim novinama. Po povratku u Englesku počeo je raditi na svojim božićnim pričama (1843. napisao je „A Christmas Carol“, 1844. „The Chimes“, a 1845. „The Cricket on the Hearth“). Nakon što je kratko živeo u Italiji (1844), putovao je u Švajcarsku (1846) gde počeo da radi na delu „Dombey and Son“ (1846–48).[11] To delo i „Dejvid Koperfild“ (1849–50) učinili su značajan umetički bileg u Dikensovoj karijeri i njegovi romani postali su ozbiljniji u temi i brižnije planirani od ranijih dela. Čovekoljublje U maju 1846. Angela Bardet Kots, nasledinica bogatstva bankarske porodice Kuts, predložila je Dikensu izgradnju prihvatlišta za „posrnule žene“ (prostitutke) iz radne klase. Iako je prvotno odbio, Dikens je osnovao utočište „Urania Cottage“ kojim je upravljao deset godina. Srednje godine U novembru 1851. Dikens se preselio u engl. Tavistock House, gde je napisao „Bleak House“ (1852–53), „Hard Times“ (1854) i „Little Dorrit“ (1857). U novom domu zabavljao se amaterskim pozorištem. Godine 1856. njegova primanja od pisanja bila su dovoljna da kupi Gad`s Hill Place u Highamu, Kent, gde je kao dete često prolazio i sanjao da će jednom živeti na takvom mestu. Neki događaji iz Šekspirovog „Henrija IV“, prvog dela, odvijala su se na tome mestu što je Dikensa takođe veselilo. Godine 1857. Dikens je iznajmio profesionalne glumice za predstavu „The Frozen Deep“ koju je napisao njegov štićenik Vilki Kolins. Dikens se zaljubio u jednu od njih. Ljubav prema Elen Ternan trajala je do kraja života. Dikens je bio star 45 godina, dok je Ternan imala 18 kada se je Dikens 1858. odlučio da se odvoji od supruge, što je po tadašnjim viktorijanskim konvencijama bilo vrlo neprimereno, dok je razvod bio nezamisliv. Kada je Katarina otišla iz doma povela je jedno dete, supruga ga nije više nikada videla, a decu je poverila sestri Džeordžini koje odlučila da ostane u Gad`s Hill Place. U to vreme iako se dvoumio da uzme učešća u javnim čitanjima, Dikensa su iz jedne bolnice (Great Ormond Street Hospital) zamolili da sujeluje u prikupljanju sredstava kako bi izvukao bolnicu iz financijske krize. Čarls Vest, Dikensov prijatelj koji je bio u upravnom odboru bolnice, zamolio ga je za pomoć, na što je Dikens pristao, te svojim javnim čitanjima prikupio dovoljna sredstva da osigura financijsku stabilnost bolnice za duže vreme. Tako je npr. samo 9. februara 1858. prikupio 3000 £. Nakon odvajanja od Katarine, Dikens je započeo niz vrlo popularnih turneja kroz Englesku, Škotsku i Irsku na kojima je čitao svoja dela, što je u sledećoj deceniji zaokupilo veći deo njegove energije, te je u to vreme napisao samo dva romana. Važnija dela „A Tale of Two Cities“ (1859) i „Velika očekivanja“ („Great Expectations“) bila su veliki uspeh. U to vreme bio je urednik, izdavač i autor u časopisima „Household Words“ (1850–1859) i „All the Year Round“ (1858–1870). U septembru 1860. u polju kod svoje kuće, Dikens je naložio veliku lomaču u koje je spalio većinu pisama, preživela su samo ona poslovne prirode. Kako je Elen Ternan takođe spalila sva Dikensova pisma trajanje i dubina njihove veze nije poznata. Tomas Rajt je tokom 1930-ih prisetio da je Ternan možda imala ljubavnu vezu sa Kanonom Benhamom, a da je par imao i sina koji je umro kao novorođenče, napomenula je Kate Peruđini, Dikensova kćerka, u razgovoru pred smrt 1929, koji je objavljen. Dokazi ne postoje. Na samrti Dikens je odredio isplatu anuiteta za Ternan koji ju je učinio financijski nezavisnom. U knjizi Klare Tomalin „The Invisible Woman“, navodi se da je Ternan tajno žvjela sa Dikensom barem 13 godina. Knjiga je kasnije pretvorena u predstavu „Little Nell“ autora Simona Greja. U to vreme Dikens je pokazivao pojačano zanimanje za paranormalno, te je postao jedan od prvih članova organizacije engl. The Ghost Club. Kasne godine Dana 9. juna 1865. na povratku iz Pariza sa Ternan, voz u kojem je Dikens putovao je učestvovao u saobraćajnoj nesreći. Prvih sedam vagona skliznulo je sa željeznog mosta koji je bio u popravci. Jedino je na koloseku ostao vagon prvog razreda u kojem je bio Dikens. Pre nego što su stigli spasioci, Dikens je pomagao unesrećenima sa vodoma i brendijem. Pre odlaska setio se rukopisa za nedovoršeno delo „Our Mutual Friend“ koje mu je ostalo u vagonu, te se vratio po njega. To iskustvo je kasnije iskoristio u kratkoj priči o duhovima „The Signal-Man“, u kojoj glavni lik predoseća vlastitu smrt u željezničkoj nesreći. Priča se bazira i na nekoliko pređašnjih željezničkih nesreća. Dikens je uspeo da izbegne da se pojavi pred istragom o nesreći, jer kako je putovao sa Ternana i njenom majkom, to saznanje bi izazvalo skandal. Iako nije zadobio nikakve ozlede, Dikens se nikada nije oporavio od traume željezničke nesreće. Njegov rad se sveo na završavanje započetog „Our Mutual Friend“ i započinjanje nikad završenog „The Mystery of Edwin Drood“. Druga poseta SAD Dana 9. novembra 1867. Dikens je iz Liverpula zaplovio na drugu američku turneju. Nakon što se iskrcao u Bostonu veći dio meseca posvetio je brojnim večerama sa prominentnim ličnostima kao što su npr. Ralf Valdo Emerson, Henri Vadsvort Longfelou i njegov američki izdavač Džejms Tomas Filds. U decembru su započela čitanja, trebalo je održati 76 nastupa uz zaradu od 19000 £, a trebalo je da traju do aprila 1868. Turneja je bila naporna, te iako bolestan, uspeo je da održi čitanja, a 23. aprila je isplovio na put kući. Oproštajna čitanja Između 1868. i 1869. Dikens je organizovao turneju „oproštajnih čitanja“ u Engleskoj, Škotskoj i Irskoj. Uspeo je odraditi 75 od dogovorenih 100 čitanja. Zbog napada vrtoglavice i paralize, na savet lekara, turneju je otkazao 22. aprila 1869. Nakon što se dovoljno oporavio dogovorio je posljednji niz čitanja, kako bi nadoknadio sponzorima ono što su izgubili zbog prekida turneje. Zadnje čitanje u turneji bilo je u Londonu St. James`s Hall. Zadnji javni nastup mu je bio na banketu Kraljevske akademije uz prisutvu Prica i Princeze od Valsa, gde je odao počast pokojnom prijatelju, ilustratoru Danielu Maklisu. Smrt Dana 8. juna 1870. Dikens je u svome domu doživeo još jedan moždani udar, nakon celog dana rada na delu „Edvin Drud“. Nije se osvestio te je sledećeg dana 9. juna, tačno pet godina nakon željezničke nesreće preminuo. Suprotno željama nije sahranjen u jeftinom, skromnom, i strogo privatnom pogrebu u katedrali u Ročesteru, već u Vestminsterskoj opatiji.

Opis Nedugo nakon Tridesetogodišnjeg rata, u bavarskom gradu Šongau iz reke Leh izvučeno je telo mrtvog dečaka. Tetovaža na detetovom ramenu ukazuje na to da je zločin veštičje delo. Žitelji Šongaua okrivljuju babicu, a gradski dželat Jakob Kuisl dobija zadatak da mučenjem istera istinu na videlo. On je, međutim, ubeđen da je starica nevina. Uz pomoć svoje kćeri Magdalene i mladog gradskog lekara, dželat kreće u potragu za zločincem. Ova izuzetno dokumentovana i uzbudljiva priča o sedamnaestovekovnoj Bavariji, strahovima, sujeverjima i politici koji su tada vladali, povešće čitaoce u tajnoviti svet arhaičnog zanata… Oliver Peč je pretvorio svoje neobično porodično nasleđe u priču u kojoj je na autentičan način prikazao svet u kome se humanost prepliće sa mračnim porivima. Povez knjige : broširani Strana : 424 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

VEOMA RETKO, RASPRODATO IZDANJE U SAVRŠENOM STANJU!!! Izdavač: Laguna; 2012; Broširani povez; latinica; 21 cm; 422 str.; 978-86-521-0864-0; Nedugo nakon Tridesetogodišnjeg rata, u bavarskom gradu Šongau iz reke Leh izvučeno je telo mrtvog dečaka. Tetovaža na detetovom ramenu ukazuje na to da je zločin veštičje delo. Žitelji Šongaua okrivljuju babicu, a gradski dželat Jakob Kuisl dobija zadatak da mučenjem istera istinu na videlo. On je, međutim, ubeđen da je starica nevina. Uz pomoć svoje kćeri Magdalene i mladog gradskog lekara, dželat kreće u potragu za zločincem. Ova izuzetno dokumentovana i uzbudljiva priča o sedamnaestovekovnoj Bavariji, strahovima, sujeverjima i politici koji su tada vladali, povešće čitaoce u tajnoviti svet arhaičnog zanata...Oliver Peč je pretvorio svoje neobično porodično nasleđe u priču u kojoj je na autentičan način prikazao svet u kome se humanost prepliće sa mračnim porivima.

Edicija „Plava ptica“, knjiga br. 13 Autor - osoba Kervud, Džejms Oliver Naslov Lovci zlata : roman sa Dalekog severa / Džejms Oliver Kervud ; [preveo V. Živković ; ilustracije Đura Pavlović] Jedinstveni naslov ǂThe ǂGold Hunters. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija` : Prosveta, 1980 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 212 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Živković, V. Pavlović, Đura Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ13 Napomene Prevod dela: The Gold Hunters / James Oliver Curwood Tiraž 10.000. LOVCI ZLATA Bela divljina Dalekog severa predstavljala je, sve do početka ovog veka, gotovo isto onoliko privlačno područje pustolovina koliko su to, u svoje vreme, ili istovremeno, bili surovi i epski Divlji zapad, topla i nepredvidljiva Južna mora, veličanstvene i preteće džungle crne Afrike, ili užarene i besplodne pustinje rasejane po svim kontinentima... Nije, stoga, neobično što je opora, ali nezamenljivo privlačna čar tih dalekih površina dobila, u svetskoj književnosti, i dvojicu pesnika posve osobene, snažne izražajnosti: Džeka Londona i Džejmsa Olivera Kervuda. Neposredno se nadovezujući na „Lovce vukova”, „Lovci zlata` prate dalje pustolovine dvojice dobrih prijatelja, dvojice mladića čijim krvotokom struji neutaživa potreba za novim doživljajima, i njihova nastojanja da otkriju tajnu koju već decenijama predano čuvaju beskrajna prostranstva Severa. U živopisnom dekoru devičanske prirode, u isti mah pune mirne uzvišenosti i iznenadne surovosti odvija se sred zbivanja – uzbudljivih, dramatičnih, čak i tragičnih – što neumitno vode posve neočekivanom razrešenju jedne mračne misterije iz prošlih vremena... Sav svoj neosporni talenat svu svoju neospornu pripovedačku veštinu, stavio je Kervud u službu ove napete povesti; i retko kad da mu je uspelo da ostvari potpunije, izražajnije delo, u kojem će se čovek i priroda stopiti u jedinstveno biće.