Lepa grafika poznate umetnice, zanimljiva i dimenzija 27x72 cm...

S.I.M. Model 6 - Stara italijanska pisaća mašina (1946) Kompanija „Società Industriale Meccanica” (S.I.M.) iz počela je da proizvodi Model 6 1939. godine. 1931. godine kompanija je otkupila „Oliver Typewriter (Italy) Ltd.” u Milanu sa postojećim patentima i fabrikom. Nastavila je da proizvodi prenosive pisaće mašine pod brendom „Oliver”, koje su sve izvedene iz patenta Otta Haasa za “Europa Typewriters AG”, koji je nasledila „AEG Deutsche Werke” a zatim „Olympia Werke”. Isti dizajn korisio je „Oliver Typewriter Co. ” iz Čikaga, i, kasnije, „British Oliver Typewriter Co. ” “S.I.M.” je mašine proizvodio pod različitim brendovima: Oliver Portable, Ardita, Astoria, Augusta, Imperia, Littoria, Mas, Nuova-Levi Patria, sve sa skoro identičnim mehanizmom i malim izmenama u spoljnom izgledu. Nisu korišćeni posebni serijski brojevi, već jedna lista, a kako su se pojedini brendovi proizvodili i prodavali u isto vreme, praktično je nemoguće utvrditi vreme proizvodnje za određeni brend. Od 1939. godine „M.A.S. je počeo da korist i sopstveni brend, što je samo povećalo zbrku. Prozvodnja svih ovih brendova prestala je 1952. Ili 1953. godine. Ovaj primerak Modela 6 je donekle pojednostavljena varijanta, bez poluge za slobodno okretanje valjka i bez mogućnosti pisanja u dve boje, što je možda rezultat teške situacije u posleratnoj Italiji. Proizvođač: „Società Industriale Meccanica”, Torino, Italy Prem serijskom broju: 172805 (utisnut je na klizaču kolica sa leve strane) mašina je proizvedena 1946. godine. Natpis: M.A.S. na desnoj strani klizača za papir. Dimenzije mašine: Visina: 13 cm Dužina (bez ručice za vraćanje kolica): 30 cm Širina: 31 cm Težina: 4,8 kg Tastarura je francuska latinica (samo mala francuska slova!), sa ostatkom tri nemačka slova. QWERTZ raspored sa 43 tipke u četiri reda (11+11+11+10) i 86 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O) i za 1 (pisala se malim slovom L). Mašina koristi standardnu jednobojnu traku. Postavljena je nova. ali su zadržane stare metalne rolne. Mašina je pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sve funkcije rade ispravno. Prvobitna mat crna boja skoro je potpuno očuvana - oštećena na nekoliko sitnih mesta. Jedino je crna boja razmaknice većim delom oljuštena. Istorijski podaci o fabrici „Società Industriale Meccanica” (S.I.M.) u znatnoj meri su nepotpuni, nejasni i protivrečni. Ono što se zna jeste da su kompaniju osnovali Domenico Rossi (Domeniko Rosi) I njegov sin Gino (Đino). Sve ostalo, od tačnog datuma osnivanja, mesta gde je registrovano sedište kompanije, i, što je najgore, do datuma početka proizvodnje određenih modela i njihovih serijskih brojeva, krajnje je nepouzdano. Kompanija je verovatno osnovana 1930. ili 1931. godine u mestu Magliano Alpi (Maljano Alpi). Iste godine otkupila je „Oliver Typewriter (Italy) Ltd.” u Milanu, filijalu američke „Oliver Typewriter Manufacturing Company”, sa postojećim patentima i fabrikom, i prenela sedište u Torino. Jedno vreme proizvodile su se i plasirale na tržište mašine proizvedene prema patentima Thomasa Olivera. Od 1938. ili 1939. godine kompanija je počela mašine da označava svojim brendom „S.I.M.“, iako su to bili u osnovi Oliver modeli sa malim modifikacijama u izgledu. Između 1935. i 1936. godine po licenci švajcarskog „Paillard”-a i dizajnu „Hermes Baby” proizveli su prvo model „Ala” a kasnije i „Simtype Baby”. 1950. godine naziv kompanije je promenjen u „Montana S.p.A.” sa sedištem u Torinu. I narednih godina proizvodila je razne modele, i svi su bili klonovi novog dizajna „Hermes Baby”. U prvim godinama proizvodnje mašine su bile visokog kvaliteta, a zatim, kako su se sve više udaljavale od originalnog dizajna „Hermes Baby”, i kvalitet je opadao. Kompanija je prestala sa radom 1968. godine. (124/37-I-kp/1499)

urolan 100 x 53 cm samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Teatar Levo je amatersko pozorište iz Beograda, deo AKUD Ivo Lola Ribar. Pozorište u Loli ima veliku tradiciju i duboke korene i postoji koliko i sama Lola – od 1944. godine. U početku je Omladinsko pozorište vodila Soja Jovanović, prva srpska rediteljka i autor prvog srpskog dugometražnog filma u boji. U njemu su delovali izvanredni umetnici, kao što su: Olivera i Rade Marković, Miodrag Petrović Čkalja, Mija Aleksić, Radivoje Lola Đukić, Mića Tomić, Dragutin Guta Dobričanin, Ljubiša Bačić, Dušan Jakšić, Mihajlo Bata Paskaljević, Ljiljana Krstić, Zoran Longinović, i mnogi drugi. Godine 1962. Nebojša Komadina, reditelj, osniva Satirični kabare „Komarac“, koji je iznedrio umetnike izvanrednih glumačkih dostignuća: Zoran Radmilović, Petar Kralj, Seka Sablić, Dragan Nikolić, Dejan Đurović, Đurđija Cvetić, Jugoslav Pantić, Minja Vujović, i mnogi drugi. Sa grupom pozorišnih entuzijasta, reditelj Jovan Ristić-Rica 1965. godine osniva Teatar Levo. Prvu predstavu, „Čovek broj jedan`, napisao je Milovan Ilić - Minimaks, a režirao Jovan Ristić. Već sledeće godine Teatar Levo gostuje na festivalu u Erlangenu, Nemačka. Ubrzo, prvu ulogu u životu dobija Petar Božović, u Joneskovom komadu „Ćelava pevačica`, a Vladimir Jevtović i Predrag Ejdus igraju u Olbijevom komadu „Zoološka priča`. Početak Teatra Levo u više navrata je opisao Vladimir Jevtović, a najbolje u svojoj knjizi „Uzbudljivo pozorište`.[1][2] Početkom 1976. umetnički rukovodilac Teatra Levo postaje Milan Vukotić i do 1992. ga obeležava snažnim rukopisom. Pozorište proizvodi 16 premijera, učestvuje na 36 međunarodnih festivala, ubira nagrade, i, što je najvažnije, menja ustaljene načine i navike dramskog stvaranja i percepcije. Teatar Levo su obeležila i dalje obeležavaju kultna imena. Mirjana Karanović, Ana Sofrenović, Žika Milenković (grupa Babe), Nenad Momčilović, Dragoljub Njegru - Knjale, Nenad Jović - Talični, Snežana Zdravković - Žana, Milan Pjević - Čupa Generacije pamte predstave : „Rastibuđilizovane Klejbezable“ (1976.) – predstava sa najvećim brojem izvođenja na Balkanu, pa i u Evropi (preko 1400) „Tomas Mor ili 7 smrtnih grehova Utopije” (1984.) „Orfej i Euridika” (1987.) „Pikova dama“ (1990.) „Instrukcija“ Ežena Joneska (1994.) „Rapidna regresija rime” (2000.) U novijem periodu, repertoar Teatra Levo zasniva se na tekstovima afirmisanih srpskih i svetskih autora i sublimira tradiciju koju teatar u Loli ima od svog osnivanja. Naziv „Teatar Levo” nastao potpuno spontano i nema veze sa političkim ili bilo kakvim drugim opredeljenjem. Naime, većina gledalaca je u početku, u potrazi za predstavom, ulazila na glavni ulaz AKUD Lola. Levo od glavnog ulaza, niz stepenice, nalazila se, kao i sada, tada još nedovoljno poznata kamerna scena Lolinog Teatra. Snalažljivi članovi pozorišta, kako bi izbegli dalju konfuziju, postavili su na glavnom ulazu tablu na kojoj je pisalo `teatar levo`. Ostalo je istorija. -------------------------------------------------- Milan D. Vukotić je rođen 1946. godine. Tvorac je avangardnog teatra `Rastibuđilizovanih kvejbezabli`, pozorišni je režiser, slikar, pisac, filozof i osnivač paralelne pedagogije koja mu omogućava da se prenese u svet fantastične logike dečjih misli. Mnogo putuje i svuda se susreće s decom s kojom se igra u pozorištu, slika slike, otkriva i priča priče. Vodi seminare i drži predavanja iz kreativnog pisanja i čitanja za učitelje, roditleje i decu. Njegov moto je `Stvori od sebe pesnika`. Do sada je objavio šest romana za decu koji su doživeli međunarodni uspeh. Milan živi i radi u Austriji. ------------------------------------------------- tanjug : Umro pisac i režiser Milan Vukotić 06.03.2007. / 14:00 Pozorišni režiser i pisac, tvorac poznatog alternativnog `Teatra levo`, Milan Vukotić preminuo je u Austriji u 61. godini i tamo će biti kremiran 17. marta, saopštio je njegov beogradski izdavač `Kreativni centar`. Pozorišni režiser i pisac, tvorac poznatog alternativnog `Teatra levo`, Milan Vukotić preminuo je u Austriji u 61. godini i tamo će biti kremiran 17. marta, saopštio je njegov beogradski izdavač `Kreativni centar`. Poznat kao pisac i režiser kultne predstave za mlade `Rastibuđilizovane klejbezable` , u produkciji `Teatra levo`, u kojoj su stasavale generacije glumaca, Vukotić je već više godina vodio dečji zabavni kamp Apelhof u Austriji. Držao je seminare i predavanja o kreativnom pisanju i čitanju za učitelje, roditelje i decu. Autor je desetak dečjih romana, koji su doživeli međunarodni uspeh, a na srpskom jeziku, u izdanju Kreativnog centra, objavljeni su `Zagonetni iksilon` i `Trinaesti jezik`.