Mek povez, manji format 219 strane, 1994 godina, Izdavac: Rudex International, Rudnap, Prometej Knjiga ocuvana, listovi krenuli da popustaju K1/1

UDŽBENIK ENGLESKOG JEZIKA III, Olivera Pobulić-Neda Budisavljević-Darinka Stojanović Vojnoizdavački zavod, Škola stranih jezika JNA, Beograd 1982. Stanje knjige je vidljivo na fotografijama.

ENGKESKO-SRPSKI LEKSIKON / ABC AKCIONARSTVA Olivera Komnenić, Ninoslav Gruji Engleski, srpski, detaljno tumačenje termina, vrlo pregledno i korisno Beograd, 1994. Mek povez Manji format Odlično očuvana knjiga

ENGLESKO-SRPSKI LEKSIKON ABC AKCIONARSTVA - Olivera Komnenic - Ninoslava Grujic Izdavac: Rudex International Ltd - Rudnap - Prometej Mek povez, dzepni format 219 str. Knjiga je potpisana na strani naslova.

SEZAMOV ENGLESKO-SRPSKI i SRPSKO-ENGLESKI REČNIK 1-2 * Sezamov SRPSKI-ENGLESKI rečnik sa frazama, fonetskim izrazima i nepravilnim glagolima; br. str. 951. * Sezamov ENGLESKO-SRPSKI rečnik; br. str. 1165. Priredila: Suzana Rowe Saradnici: Prof. Olivera Marić Prof. Silvija Gašić Izdavač: Sezam book, Zrenjanin Knjige u dobrom stanju. Ćoškovi koričnih listova malo povijeni.

Naslov: Englesko - srpski berzanski leksikon Autor: Ninislava Grujić, Olivera Komnenić Izdavač: Beograd : RUDNAP : Beogradska berza : Tržište novca i kratkoročnih hartija od vrednosti : Pravni fakultet Univerziteta Pismo: latinica Br. strana: 213 Format: 24 cm Povez: meki Knjiga je solidno očuvana: listovi su potpuno čisti, nigde nema podvlačenja, dopisivanja, obeležavanja, `magarećih ušiju` i sl. ali su listovi u donjoj margini, blago zatalasani od prolivene vode; kada se knjiga gleda bočno (suprotno od rikne), postoji bleda fleka od kvašenja, kao i na zadnjoj strani korica, u donjem uglu uz riknu. Tekst je potpuno čitljiv i prethodno nabrojano ne umanjuje vrednost ovog izvanrednog rečnika/leksikona. Ovaj leksikon obuhvata definicije i prihvatljiva objašnjenja za preko 1700 termina koji su u upotrebi širom sveta i može poslužiti kao priručnik kako profesionalcima koji se već bave ovim poslovima na finansijskom tržištu, tako i onima koji se za te poslove pripremaju ili su u svom radu upućeni na korišćenje literature na engleskom jeziku. Pogledajte sve rečnike i leksikone koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=59&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

SMS PORUKE priredio Oliver knežević, 17cm x 11,5cm , 128strana , Poetske, romantične , duhovite , udvaračke , patničke , rodjendanske , drugarske , sexy , blesave , vickaste, bezobrazne ISPADA PAR LISTOVA OSTALO DOBRO OCUVANO POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 MIL

Autor - osoba Marin, Petar D. Tatić, Budislav Naslov Etimološki rečnik naziva rodova i vrsta vaskularne flore Evrope / Petar Marin, Budislav Tatić Vrsta građe rečnik Jezik srpski, latinski Godina 2004 Izdanje [2. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : NNK internacional, 2004 (Beograd : Margo art) Fizički opis 232 str. ; 23 cm (broš.) Napomene Bibliografija: str. 231-232. Predmetne odrednice Fitonimija -- Evropa -- Rečnici etimološki Predgovor Botanika je predmet nastavnih planova i programa na nekoliko fakulteta naših univerziteta, kao i nekih srednjih škola. Na osnovu Međunarodnog kodeksa botaničke nomenklature (ICBN), utvrđen je postupak u imenovanju rodova i vrsta biljaka. Rodovi i vrste se nazivaju recima imeničkog i pridevskog značenja, prihvaćenim iz latinskog i grčkog jezika. Mehaničko pamćenje imena biljnih vrsta oduvek je predstavljalo teškoće za sve one kojima su ti podaci neophodni. S obzirom da je ovakva literatura na našem jeziku veoma oskudna, priredili smo ovaj priručnik, koji će, nadamo se, olakšati razumevanje naziva biljnih vrsta, a samim tim i njihovo memorisanje. U nekim slučajevima i sam epitet vrste govori o lekovitosti, otrovnosti, ili uopšte upotrebljivosti neke vrste u određene svrhe, tako da se, i bez poznavanja šire literature, može steći uvid o nekim karakteristikama date biljke. U rečniku je iz flore Evrope data etimologija naziva oko 1.620 rodova i preko 3.500 odrednica za vrste vaskulamih biljaka (papratnjača, golosemenica i skrivenosemenica). U većini slučajeva dati su kompletni podaci koji se odnose na poreklo naziva rodova i vrsta. Međutim, u nekim slučajevima nismo bili u mogućnosti da u potpunosti objasnimo pojmove, naročito neke geografske, koji su kroz istoriju menjali nazive ili su lokalnog značaja. Vodili smo računa da se u rečnik unese i što veći broj naših endemičnih i reliktnih biljaka, uzimajući u obzir i najnovije rezultate, odnosno novoopisane vrste. Razume se da je broj vrsta u flori Evrope, pa čak i samoj našoj flori, veći od 3.500. Međutim, treba istaći da je svaki epitet dat samo jednom, iako nekad označava više vrsta (na primer: arvensis, palustris, silvaticus, officinalis, vulgaris itd.). Rečnik će biti od koristi studentima, učenicima srednjih škola i naučnim radnicima Biološkog, Farmaceutskog, Veterinarskog, Poljoprivrednog i Šumarskog fakulteta, istraživačima iz drugih oblasti zainteresovanih za botaniku, kao i ostalim ljubiteljima prirode. Ovom prilikom želimo da se najtoplije zahvalimo Oliveri Marin, diplomiranom biologu na pruženoj pomoći prilikom rada na rukopisu. Ukoliko korisnici ovog rečnika zapaze neke propuste, biće nam zadovoljstvo da ih u narednom izdanju otklonimo, kao i da prihvatimo eventualne sugestije koje bi bile u funkciji boljeg razumevanja ovog specifičnog teksta. MG113 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpski rečnik sinonima Već svojim prvim izdanjem iz 2008. ovaj rečnik iz autorske radionice Pavla Ćosića popunio je uočljivu prazninu u našoj leksikografiji. Prethodno izdan sličan rečnik postao je u velikoj meri zastareo, pa je pojavljivanje ovog dela obezbedilo jedan od osnovnih alata svim poslenicima javne reči – od novinara, preko pravnika i političara, sve do književnika. U makrostrukturi je primetno da rečnik sadrži nekih četiri stotine odrednica više od prethodnog izdanja i nekih 2.000 reči više po sinonimskim gnezdima. Usto, selekcija je znatno konsistentnija. Još jedna značajna novina je to da ovo izdanje donosi i registar reči, pa se pojedina reč može naći u svim sinonimskim gdnezdima gde se javlja. Naravno, osnovni princip makrostrukture, organizacija po sinonimskim gnezdima, koja je i jedini logičan pristup ovakvom rečniku, ostaje na snazi. Pomenuti registar dobrodošao je dodatak uz tabele sa hiponimima, koje su bile prisutne u prethodnom izdanju, ali u ovom izdanju nalazim četrnaest novih takvih tabela. U mikrosrukturi glavna novina je to da se sada beleži i akcenat reči (uz već postojeće parafraze značenja, razdvajanje višestrukih smislova, korišćenje bogatog i doslednog sistema upotrebnih etiketa). „Uveren sam, bez ikakvih rezervi, da ovo novo izdanje Srpskog rečnika sinonima Pavla Ćosića predstavlja značajan iskorak u pravcu dovođenja rečnika na nivo izvrsnosti. Time, a i činjenicom da zadovoljava potrebe i znatno šireg kruga korisnika jer sad se reč i njeni sinonimi pomoću registra mogu veoma lako naći bez ikakvog znanja leksičkih relacija.“ – Prof. dr Danko Šipka Pavle Ćosić (24. avgust 1967) u Beogradu, srpski je lingvista, pisac, leksikograf, satiričar i izdavač. Takođe je poznat po svom multimedijalnom satiričnom angažmanu unutar, sad već nepostojeće, kulturno-umetničke grupe Ilegalni poslastičari. Osnovni cilj grupe bio je da podigne građansku svest, a rad se zasnivao na ismevanju društveno i politički značajnih tema, kao i na širenju lažnih vesti sa ciljem da se raskrinkaju mehanizmi i obrasci funkcionisanja medija i propagande. U sklopu svog angažmana, grupa je organizovala koncerte, izložbe, promocije i druga kulturna dešavanja.[1] Magistrirao je na lingvistici što mu je osnovna i najvažnija profesija.[2] Osim navedenim angažmanima, bavio se i filmom i filmskom kritikom, kao i blogovima od kojih je najpoznatiji blog Svetopavlje i blog na stranici portala Kornet. Izdavaštvo, umetnost i lingvistika Nastanak izdavačke kuće Kornet[3], čiji je Ćosić vlasnik, a koja je i nazvana po Ilegalnim poslastičarima kao njihova podružnica, započela je s radom tako što je objavljivala blogove sa željom da promoviše neafirmisane autore. Prvo izdanje Korneta bila je slikovnica Borisa Starešine Marko Kraljević – Natprirodni ciklus (2006), potom roman Ivana Tobića Tobiđenja, dušo moja, zbirka priča Divne Peškir Domicid[4], a zatim i Ćosićev roman Leposava[5] koji je doživeo veliki uspeh i mnogo izdanja, a ušao je i u uži izbor za Ninovu nagradu. Naredne godine, Ćosić isto za Kornet objavljuje svoje najsveobuhvatnije delo, Rečnik sinonima, sa preko 23.000 odrednica, 2008. godine. (ovo izdanje Rečnika se još od 2012. godine nalazi u srpskom Vikirečniku ustupkom autora, a u planu je i onlajn izdanje drugog i dopunjenog izdanja kao zasebne stranice na internetu). Ovom delu prethodilo je drugo značajno delo iz oblasti jezika, Srpski za strance (testovi, vežbanja, igre), izdato 2004. za vreme Ćosićevog boravka na mestu lektora na Univerzitetu Adam Mickjevič u Poznanju, u Poljskoj.[6] Osim što je radio na sopstvenim projektima, uz podršku lingviste Ivana Klajna, Ćosić je potpomogao, u funkciji saradnika, i izdanje Rečnika kolokvijalnog govora Danka Šipke, izdatog za Danvudi pres iz Springfilda 2000. godine.[7] Od 2010. do 2014. godine imao je svoju satiričnu kolumnu u nedeljniku Pečat u kom je objavljivao satirične tekstove u vidu lažnih vesti. Taj period prekinut je njegovim privođenjem zbog navodne pretnje smrću Aleksandru Vučiću preko društvene mreže Fejsbuk. Ilegalni poslastičari su, pored lažnih vesti, najviše zapamćeni po postavljanju Ćoška Salvadora Dalija[8][9][10]u Beogradu na uglu Simine i Kapetan Mišine ulice 2007. godine koji je postao turistička atrakcija, Ćošku Marka Kraljevića u Šangaju[11] 2008. godine u okviru Festivala međunarodne savremene umetnosti, i Banderi Ilegalnih poslastičara[12] u Ljubljani u Metelkovoj. Jedno vreme je na istom ćošku, u dogovoru sa Sašom Markovićem Mikrobom na istom ćošku stajao i njegov rad pod nazivom „Ventilator”, ali je nakon godinu dana ukraden. Ćosićeva poslednja knjiga iz oblasti lingvistike, Jezičke nedoumice: zablude i mitovi, iz 2022. godine, izdata u saradnji izdavačkih kuća Kornet i Prometej, izazvala je kontroverze, kako u stručnim krugovima, tako i među laicima. U planu je drugo dopunjeno izdanje, kao i školsko izdanje. U martu 1999. za vreme NATO bombardovanja SRJ, Ćosić zajedno sa Ratkom Ristićem i Nelom Šukarom osniva prvi srpski sajber magazin, odnosno satirični portal, pod nazivom Krompir.[13] Izašla su četiri broja koja su dopunjavana do 2005. godine, a i danas im se može pristupiti putem platforme Audiolinuks. Film Devedesete su obeležene Ćosićevim doprinosom u oblasti novinarstva i uredništva. Osim što je pisao kolumnu o žargonu pod nazivom „Gistro Šatro” za mesečnik Iks Zabava (X Zabava, koji je uređivao Petar Luković), radio je kao lektor, filmski kritičar i urednik za Dnevni telegraf Slavka Ćuruvije. Sarađivao je i sa drugim dnevnim listovima i televizijskim i radio-stanicama, a autor je i dva kratka filma, dokumentarnog Slobo – Klintone! iz 1999, koji je prikazan na više evropskih filmskih festivala i nacionalnoj holandskoj telefiziji pre kraja bombardovanja SRJ, i igranog filma Nije dobar, nije loš, zao, grupe Les Autres u kojoj su još Stefan Kostadinović i Stanislav Stojanović, i u kom je učestvovao u ulozi režisera, scenariste i snimatelja.[14] Takođe, reditelj je i scenarista za reklamne spotove priručnika „Jezičke nedoumice : Zablude i mitovi” za Kornetovu produkciju na iste izdavačke kuće. Prvi je nesvakidašnja reklama za knjigu, a drugi u duhovitom spotu u kom učestvuje i ugledna novinarka i književna kritičarka Olivera Đurđević, pod nazivom „Kratki film o prebijanju`. Svoje poimanje sveta i Beograda, kao i svojih sugrađana, Ćosić je obradio u epizodi „Školsko” serije „Na veslu priča”. Pisci, ekolozi, filolozi i muzički umetnici dele sa gledaocima svoje utiske o modernom vremenu, istoriji, ekologiji, gradovima u regionu.[15] Fikcija Društveno-političku klimu devedesetih Ćosić je umetnički preradio u svom jedinom delu fikcije, satiričnom distopijskom romanu Leposava iz 2007. godine. Od 2022. godine, roman Leposava se zove Nova Leposava i stalno se menja od izdanja u izdanje, postavši tako jedinstven eksperiment jer se akteri i zbivanja stalno menjaju zavisno od društveno-političke situacije. Po prvom izdanju Leposave snimljena je i radio-drama u produkciji RTS Radio Beograda.