format: LP artist: LAZA RISTOVSKI, (Yugoslavia) title: Roses For A General release date: 1984 label, Cat. No: PGP RTB, 2121794 style: sympho, ambient electronic instrumental / rock / new age Ploča i omot: VG+ (4+), i malo bolje od tog. Veoma dobar, skoro odličan primerak. Posle dva veoma uspešna albuma, imajući u vidu da je reč o instrumentalnoj muzici, ovaj nije naišao na toliku pažnju publike. Verovatno je Laza malo požurio, i propustio da publika `ogladni` pre `serviranja` nove ploče. Album se lošije prodao, pa je danas dosta ređi od prethodna dva. A1 The Green Coast 7:42 A2 Puzzles 5:20 A3 Figueras 4:55 B1 Soul Excercise 7:50 B2 The First Rose 8:30 B3 Old Places 6:10 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

format: 7` SP (45 RPM), 1. pressing artist: SMAK (Serbia, Yugoslavia) title: Ulazak u harem / Epitaf release date: 1975 label, Cat. No: RTV Ljubljana, SP 10061 style: rock Omot je odlično očuvan, što se kod ovog singla danas teže nalazi: NM (5-), a ploča je samo za nijansu slabija: VG+ (4+). 1. pressing (od 4), sa crvenom etiketom, i jedini sa otvorom za ploču sa desne strane (ne od gore kao na ostala 3). Takođe, ovaj pressing jedini ima na poleđini, sitnim slovima u donjem desnom uglu, odštampano ime štamparije koja je štampala omot: `Ofset štampa JEŽ (logotip ježa, niej slovima napisano) Beograd` 3. singl grupe iz 1975. doneo je i najveći instrumentalni hit SMAK-a, vanvremensku temu `Ulazak u harem`, bez koje se, od tada, nije mogao zamisliti nijedan njihov nastup. Na B strani je neopravdano zanemarena, a takođe odlična elegična numera `Epitaf`, pa ću njom i da ilustrujem ovaj oglas. Inače, ovom pločom je započeta uspešna saradnja sa ljubljanskim izdavačem RTV Ljubljana, pa je zato i ponovljen hit `Ulazak u harem`, koji je svega par meseci ranije objavljen na jedinoj ploči objavljenoj za zagrebački Suzy - singlu `Sto ptica / Ulazak u harem`. A Ulazak u harem B Epitaf ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

format: 7` SP (45 RPM) artist: SMAK (Serbia, Yugoslavia) title: Ljudi, nije fer / El Dumo release date: 1976 label, Cat. No.: RTV Ljubljana, SP 10117 style: rock Ploča i omot: VG+ (4+), veoma dobar primerak. 5. singl grupe iz 1976. je, skoro po običaju, doneo značajniju kompoziciju na B strani. Tu se našla mistična `El Dumo`, dok je na A strani jednostavnija i donekle prizemnija `Ljudi nije fer`. `El Dumo` je obrada pesme `El Doomo` grupe ELLIS, tj. pratećeg benda Stephen John Ellis-a, nekadašnjeg pevača LOVE AFFAIR, što je većina nas saznala tek 20-30 godina nakon objavljivanja ovog singla, a neki to ne znaju ni danas. Na naslovnoj strani je slika benda iz Amerike... A) Ljudi, nije fer B) El Dumo ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

Tri Ex Yu priveska. Zastava-Fića-AMS Jugoslavija

format: LP gatefold artist: R. M. TOČAK (SMAK); (Serbia, Yugoslavia) title: R. M. Točak release date: 1976 label, Cat. No. RTV Ljubljana, LP 1152 style: rock / hard rock / blues / prog-rock Omot: VG (4), ploča: G+ (3+). Osrednje očuvano. U ponudi imam nekoliko primeraka ovog kultnog albuma, od odličnih, do osrednjih, tako da i cene značajno variraju. Pogledajte ih preko donjih linkova Ovo je faktički 2. album SMAKA, samo što je instrumentalan. Mračniji je, introspektivniji, nekomercijalniji, pa je izdavač odlučio, a i bend - da ide pod `firmom` lidera benra Radomira Mihailovića - Točka. Na naslovnoj strani je nacrtana njegova magična ruka sa istetoviranim kolskim toškom, i od izlaska ovog albuma, rođen je kult o misterioznom gitarskom geniju, koji traje i danas. Iako bez puno formalnog obrazovanja, moj Brat Točak je istinski filozof, poznavalac života (samo teške okolnosti nam mogu dati takve moći, a Točak je dobar deo života proveo u patnji zbog bolesti) i guru, za one koji su želeli da ga čuju. Iako se mnogima ovaj album nije svideo, iako ga neki koji su ga kupili nisu pošteno ni preslušali, i danas, 44 godine nakon što je izašao, ovaj LP predstavlja neizostavni primerak u svakoj kolekciji SFRJ ploča, koja je bez njega - apsolutno nekompletna. A1: Oro (2:30) A2: Aria Daimond (6:39) A3: Svrabež (Boom `76), (5:31) B1: Neki paraziti (3:07) B2: Organizam Blues (7:05) B3: Modifans (4:30) ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

format: MLP (12`, Maxi-Single) artist: (R. M.) TOČAK (Serbia, Yugoslavia) title: Marš release date: 1983 label, Cat. No. PGP RTB, 1520032 style: rock / hard rock Omot i ploča: NM (5-), ODLIČAN PRIMERAK. Početak 80-ih je bio težak period za SMAK-ovce, a Točka posebno. Bend se raspao, novotalasna histerija nije jenjavala i mesta za prave rokere je bilo sve manje, a u medijima gotovo ni malo. Točak je, pritežnjem ozbiljnim egzistencijalnim problemima, pokušavao sa rock školom gitare, objavio je čak i jednu notnu knjigu - ali ni to nije urodilo nekim većim plodom. Oformio je svoj trio, i sa njim je svirao na svim mogućim i nemogućim mestima u Beogradu, na svim grupnim svirkama, i svugde gde se moglo. Te 1982/83 sam ga gledao makar 15-20 puta na bini. Jedna od pesama koju je izvodio bila je i obrada `Marš na Drinu`, u kojoj je pored Točkove gitare značajnu ulogu imala i ona četvorožična - koju je svirao (takođe hromi) basista Lola Andrijić (preminuo 2004.), a bubnjar David Moss se iskazao čak i na aranžerskom planu. A: Marš... Arranged By – Duval Moss (David), Lola, R. M. Točak Written-By – A. Binički B: ...Na Drinu Arranged By – Lola, R. M. Točak Written-By – B. Duval Moss (David) ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

format: 12` MLP (45 RPM) artist: SMAK (Serbia, Yugoslavia) title: Nevidljive terazije / Hitopadeza release date: 1978 label, Cat. No: PGP RTB, MS 7001 style: rock / prog rock Omot: NM (5-), ploča: VG- (4-) Ovo je maksi singl, na 12`-inčnom vinilu i 45 obrtaja, sa samo 2 pesme (`Nevidljive terazije / `Hitopadeza`), sa previše eksperimentalnih fusion elemenata, pa ih publika nije prigrlila kao rokerskije SMAK numere. A Nevidljive terazije B Hitopadeza ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

format: LP, 4. pressing (ochre label) artist: SMAK (Serbia, Yugoslavia) title: Zašto ne volim sneg release date: 1981 label, Cat. No: PGP RTB, 2120496 style: rock / hard rock / jazz / fusion Ploča: G (3), omot: VG (4). 4. pressing Postoje 4 pressinga ovog albuma, i pošto svi nose isti matriks kod, raspoznajemo ih po boji etiketa i detaljima na njima: 1. PRESSING: svetlo plava etiketa, sa oznakom `(P) 1981` na A etiketi i `I-5000` na B etiketi. 2. PRESSING, tamno žuta etiketa, sa oznakom `(P) 1981` na A etiketi i `I-5000` na B etiketi. 3. PRESSING: narandžasta/oker etiketa, sa oznakom `(P) 1981` na A etiketi i `I-5000` na B etiketi. 4. PRESSING: narandžasta/oker etiketa, bez oznake tiraža i godine izdavanja, kao na prethodnim presinzima. Veoma tužan, mračan, teskoban album SMAK-a. Ne znam nikoga ko ga je BAŠ voleo. Naravno, svi koji smo voleli i volimo SMAK - volimo sve njihove albume, ali ovaj je baš mračan i težak, uprkos `Zajdi, zajdi`. A1: Južni voz 3:24; A2: Zajdi, zajdi 5:23; A3: Talisman 4:45; A4: Zašto ne volim sneg 7:07 B1: Balet 5:35; B2: Maht - pustinja 9:35; B3: Nebeski splav 4:24 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

format: LP gatefold, 2. pressing artist: SMAK (Serbia, Yugoslavia) title: Rock cirkus release date: 1980 label, Cat. No: PGP RTB, 2320010 style: rock / hard rock Ploča: G+ (3+), omot: G (3). 2. pressing, sa oznakom `srebrna` na omotu, u donjem desnom, uglu, i sa kolornom etiketom (sa likom klovna) na ploči. 80-te su bile teške za sve `dinosauruse` rock scene, u svetu, a i još više kod nas. Mnogi bendovi se nisu snašli u novoj situaciji kad su na scenu nahrupili neki klinci koji nisu znali da sviraju, ali su imali `poruke` u svojoj `muzici`. No, napolju se novinari nisu obrušavali na `stare` bendove, već su jednostavno veću pažnju uperili na ove moderne. Kod nas, svi novinari, osim veoma retkih, su se ošišali i najgadnije pljuvali `starce` koji su imali tek 30, pa i manje godina. SMAK je pokušao da dodatnom komercijalizacijom odgovori na dolazak punka i novog talasa, pa smo dobili jedan osrednji album. Ali `osrednje` kod SMAKA je daleko iznad standarda tadašnje SFRJ scene. Nisam lično voleo ovaj album, ali neke pesme - jesam (`I to je za ljude` i naravno - `Profesora`). A1: Rock cirkus (3:58); A2: Profesor (4:52); A3: Ogledalo (6:25); A4: Cigansko srce (3:40) B1: La Kukarača (4:05); B2: Instrumental Baby (6:01); B3: I to je za ljude (3:14); B 4: Hirošima (5:08) ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

!!! OBAVEŠTENJE !!! PAŽLJIVO PROČITAJTE OPIS AUKCIJE I MOJE USLOVE PRODAJE, jer naknadne reklamacije ne uvažavam! U ponudi je original kozna futrola za pistolj - revolver, rucni rad napravljen u fabrici Zastava Kragujevac, generalno odlicno ocuvan. Zastava Tapacirnica Handmade Made in Yugoslavia (Jugoslavija) Prava prilika za sve kolekcionare da po zaista extra ceni da upotpune svoje kolekcije. Objektivno stanje futrole je prikazano na slikama. Za sve dodatne informacije, slobodno pitajte. Ostale moje aukcije i predmete možete pogledati http://www.limundo.com/Clan/PeleAFC/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/PeleAFC/SpisakPredmeta Srećna kupovina :)

Odabrao Čedomir Minderović Ilustracije Nikolaj Pirnat Korice Đorđe Andrejević Kun Odlično očuvano Antologija pesama o NOR-u priredio Č. Minderović Đorđe Andrejević Kun (Vroclav, 31. mart 1904 — Beograd, 17. januar 1964) bio je srpski slikar i grafičar, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Đorđe Andrejević Kun Đorđe Andrejević Kun.jpg Đorđe Andrejević Kun slikar Datum rođenja 31. mart 1904. Mesto rođenja Vroclav, Pruska Nemačka Nemačko carstvo Datum smrti 17. januar 1964. (59 god.) Mesto smrti Beograd, SR Srbija SFR Jugoslavija Supruga Nada Andrejević Kun Član KPJ od 1939. Učešće u ratovima Španski građanski rat Narodnooslobodilačka borba Služba Internacionalne brigade NOV i PO Jugoslavije Odlikovanja Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem Orden bratstva i jedinsta Orden rada sa crvenom zastavom Orden za hrabrost Partizanska spomenica 1941. Biografija Uredi Rođen je 31. marta 1904. godine u mestu Vroclav u Poljskoj, tada Nemačko carstvo, u porodici Veljka Andrejevića Kuna i žene mu Gertrude, kao četvrto od ukupno petoro dece. Otac Veljko je bio grafički majstor i pre nego što je došao u Nemačku, tu je izučio i graverski zanat. Postao je graver u jednom od najboljih grafičkih preduzeća u Nemačkoj i tako uspeo da spoji zanat i veliku naklonost prema umetnosti. Ispostavilo se da je i jedno i drugo preneo na svoga sina Đorđa. Umetničku crtu u malom Đorđu prvi je otkrio njegov berlinski učitelj gospodin Štrajh. Đorđe je sa porodicom došao u Beograd 1914, gde je završio štamparski zanat 1920, a zatim učio slikarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1920—1925. Zahvaljujući dobrotvoru beogradskom trgovcu Iliji Rankiću, Đorđe Andrejević Kun dobija stipendiju za slikarsko usavršavanje u Italiji. Boravio je u Veneciji, tamo je učio, slikao, obilazio muzeje i galerije – a zatim isto to u Firenci, Milanu i Rimu. U Italiji je proveo dve godine pred platnima velikih majstora renesanse i baroka Mikelanđela, Ticijana, Veronezea, Tintoreta. Nakon Italije, Đorđe je nastavio studije u Parizu, gde je proučavao savremene umetnike Sezana, Modiljanija i bugarskog slikara Paskina, ali je i pronašao sebe tj. svoj stil. U Parizu je prodao svoje prve slike, koje se i danas čuvaju u privatnim zbirkama. Krvavo zlato: 28 originalnih drvoreza Đ. Andrejevića-Kuna iz umetničke zbirke Muzeja rudarstva i metalurgije Bor, Galerija Muzeja rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac, mart 2011. godine, katalog izložbe Kun je krajem februara 1931. godine imao prvu samostalnu izložbu, na kojoj su preovladavale dve njegove glavne teme: mrtva priroda i autoportret. Te iste godine mladi Kun (imao je 27 godina) na anonimnom konkursu za grb Grada Beograda, na kome je učestvovalo 56 umetnika iz Jugoslavije, dobija prvu nagradu. Taj grb je i danas zvanični grb Beograda. Prelom u Kunovom stvaralaštvu nastaje 1934. godine, kada je održan svetski kongres pisaca u Moskvi na kome je izrečen pojam „socijalistički realizam”. Tim pojmom je označeno da tema umetničkog dela treba da bude svakodnevica radnika, kako bi im umetnost pomogla u borbi protiv klasnog neprijatelja. S obzirom da je Kun po političkoj orijentaciji bio levičar, vratio se grafici kao najpogodnijem umetničkom medijumu za ostvarenje tih zahteva. Kako sve to izgleda u životu, videlo se već iste godine na Prvoj grafičkoj izložbi, pokrenutoj s namerom da javnost sazna mogućnosti grafičke veštine. U tom periodu izdaje mapu grafika pod nazivom „Krvavo zlato“ sa tematikom iz radničkog života. Iz Španije, kuda je otišao da se s tamošnjim patriotama bori protiv fašizma u Internacionalnim brigadama, doneo je mapu grafika „Za slobodu”. U Drugom svetskom ratu bio je od početka do kraja. Posle oslobođenja objavio je mapu crteža „Partizani”. Poznat je po monumentalnim realističnim kompozicijama i grafičkim mapama u kojima je prikazao zločine okupatora u vreme Drugog svetskog rata i motive iz obnove i izgradnje zemlje. Tvorac je idejnih rešenja za ordenje i grb nove jugoslovenske države formirane 1943. godine na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu. Bio je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i rektor Umetničke akademije.[1][2][3] Ilustrovao je i opremio brojna književna dela: (Žena u košulji, Kolona, Crvene ribe, Riba na belom...) Na njegov rad uticali su Georg Gros i Frans Maserel. Umro je 17. januara 1964. godine u Beogradu. Priznanja Uredi U toku života i rada Đorđe Andrejević Kun je dobio mnoga priznanja, a najznačajnija su: Nagrade Uredi 1931. Prva nagrada za grb Beograda, 1940. Nagrada za grafiku Državne štaparije u Beogradu, 1947. Prva nagrada za grafiku Komiteta za kulturu i umetnost vlade FNRJ, 1949. Prva nagrada za slikarstvo Predsedništva vlade FNRJ, Odlikovanja Uredi Partizanska spomenica, Orden zasluga za narod prvog reda, Orden za hrabrost. Orden rada prvog reda Galerija Uredi Grb Grada Beograda, rad slikara Đorđa Andrejevića Kuna (1931) Grb Socijalističke Republike Srbije (1947–2004) Grb Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, zajednički rad Đorđa Andrejevića Kuna i Antuna Augustinčića Spomenik-mozaik „Revoluciji“ u Ivanjici Kujna br. 4 Social graph by Đorđe Andrejević-Kun 1978 Yugoslavia stamp.jpg Reference Tags: Partizanska lirika poezija pedme revolucije komunizam grafika ratne teme

Lepo očuvano Dva broja Soko Kraljevine Jugoslavije je bila jedinstvena viteška organizacija čiji je cilj bio fizičko i moralno vaspitanje jugoslovenskih državljana. Osnovan je početkom decembra 1929.[1] Slovenački član Sokola Boris Gregorka. Muška sokolska kapa sa srpskom kokardom. Ženska sokolska kapa. Uvod Uredi Osnivanje u Češkoj Uredi Sokolstvo kao ideologija i kao društveni nacionalistički pokret je nastalo polovinom 19. veka na teritoriji Austrijskog carstva. U krugovima češke buržoazije razvila se ideja o stvaranju jedne panslovenske države. Ističući svoju pripadnost velikoj slovenskoj zajednici, u želji da se odvoje od Austrijske carevine i pruže otpor germanizaciji, češki intelektualci, na čelu sa Miroslavom Tiršom, materijalno potpomognuti sredstvima češkog veletrgovca Jandrika Fingera, osnovali su 1862. godine „Gimnazijsko društvo praško”, iz koga je izrastao Sokolski pokret, sportskog karaktera, ali sa ideološkom suštinom da će ugušiti i pobediti „zlo samo onaj narod čiji članovi budu telesno i moralno krepki”.[2] Dodatak imenu društva „Sokol”, nastao je na predlog Tiršovog bliskog saradnika Emanuela Tonera, kome se dopala simbolična predstava najboljih osobina junaka u obliku ptice sokola, kakvu je upoznao u srpskim epskim narodnim pesmama, koje je sakupio i objavio Vuk Karadžić i koje su u drugoj polovini 19. veka imale veliku popularnost u Evropi.[3] Godine 1868. Tirš je izdao „Temelje telesnih vežbi”, u kojima je zajedno sa svojim saradnicima, češkim filozofima, izradio gimnastičku terminologiju. Naredne 1869. nastalo je i „Gimnastičko društvo za gospođe i devojke”. Iste godine je nastao Češki sokolski savez, a zatim i stručni časopis „Soko”.[4] Sokolski gimnastički sistem su činili njegova organizacija, ideologija, sokolska vaspitna metodika, stručni kadrovi, sokolska prosveta i sokolska stručna štampa.[5] Pokret se proširio i na druge slovenske teritorije, zapadnoevropske zemlje i SAD.[2] Slovenija Uredi Među Južnim Slovenima, sokolske principe, kao kod Čeha su najpre 1862. godine prihvatili u Sloveniji, osnivanjem društva „Južni Sokol”, u Ljubljani, a čija su pravila prihvaćena tek neredne 1863. godine. Tadašnje vlasti su zabranile rad ovog društva. Već 1868. osnovano je novo „Telovadno društvo Sokol”, zatim „Žensko telovežbeno društvo” (1901), „Slovenačka sokolska zvezda” (1905) „Sveskovenska sokolska zvezda” (1908).[6] Hrvatska Uredi Hrvati su sokolsku ideju prihvatili par godina nakon Slovenaca. Ideja o osnivanju sokolskog društva je potekla od članova pevačkog društva „Kolo”. U Zagrebu je 1867. osnovano odeljenje za gimnastiku, pod nazivom „Hrvatski soko”, a osnivač i vođa je bio Franjo Hokman. Od 1878. je izlazio mesečni časopis „Sokol”, prvi sokolski list na teritoriji Jugoslavije, koji je izdavan narednih godinu dana. U Zagrebu je 1884. sagrađena sokolana. Nakon toga je započeo brži razvoj sokolstva na teritoriji Hrvatske današnje, osnovani su „Primorski soko” i Savez hrvatskih sokolskih društava na Sušaku (1904), Sokolsko društvo „Dubrovnik” u Dubrovniku (1904), „Srpski soko” u Zagrebu (1905).[7] Bosna i Hercegovina Uredi Plakat povodom drugog spleta krajiških sokola i pobratima u Banjoj Luci, 1918 U Foči je 1883. Risto Jeremić, tada student medicine, osnovao srpsko sokolsko društvo, čiji je cilj bio fizičko i moralno uzdizanje u borbi protiv alkoholizma. Austrougarske vlasti su ga odmah zabranile i uništile sprave za vežbanje. Tek deset godina kasnije osnovani su viteško društvo „Obilić” u [[Mostar[[u (1903), zatim Društvo „Dušan Silni”, u Sarajevu (1906), „Srpsko sokolsko društvo” u Tuzli (1908) i Srpska sokolska župa bosanskohercegovačka u Sarajevu (1910).[8] Godine 1909. pesnik Osman Đikić je osnovao „Muslimanski soko”, sa ciljem da se muslimanska omladina odvoji od hrvatskog sokola, anacionalnog karaktera. U Tuzli je društvo nosilo naziv „Islamski soko”. Na Sveslovenskom sletu u Pragu 1912. muslimani su učestvovali pod zastavom Kraljevine Srbije.[6] Vojvodina Uredi Gimnastika u Vojvodini započela je da se razvija nakon osnivanja Društva za jahanje, veslanje i gašenje požara (1872). Dve godine nakon toga je oformljen „Srpski soko”. Nastava gimnastike u Vojvodini je postala obaveza predmet Srpskoj velikoj gimnaziji u Novom sadu 1875. godine. U Vršcu je 1878. osnovano gimnastičko društvo, „Venac, koje je kasnije preminovano u „Srpski soko”, a zatim su osnovana i sokolska društva u drugim mestima u Vojvodini. Na inicijativu lekara Laze Popovića, osnovan je „Srpski soko” u Sremskim Karlovcima 1905. godine, koje je 1905. počelo sa aktivnijim radom. Godine 1906. osnovana je Fruškogorska župa, sa centrom u Sremskim Karlovcima. Nakon njihovog učešća na Hrvatskom svesokolskom sletu u Zagrebu, uspostavili su čvršću vezu sa ostalim sokolima, osnovali su sokolsku biblioteku sa arhivom, a zatim i list „Srpski Soko”.[9] Patrijarh srpski Georgije Branković je kupio za sokolanu jednu od najlepših kuća u Sremskim Karlovcima. Laza Popović je uspeo da objedini srpsko sokolstvo u jedan savez, ali pošto je njegov rad bio otežan zbog austougarskih vlast, centar srpskog sokolstva je prebačen u Beograd. LAza Petrović je ugasio časopis koji je izdavan u Sremskim Karlovcima, i u Beogradu je 1911. pokrenuo „Srpski Sokolski glasnik”. U sokolske vežbe je uvrstio i srpske narodne junačke igre.[10] Makedonija Uredi Na teritoriji Južne Srbije, odnosno makedonije sokolstvo je započelo osnivanjem društva „Dušan Silni” (1908).[7] Srbija Uredi U Kneževini Srbiji, u Beogradu Steva Todorović je na inicijativu svojih učenika, osnovao Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje.[11] 1857. godine. Po nastavnom planu koji je nosio naziv „Raspored predmeta za muške i ženske osnovne škole i uputstvo kako će se predavati”, koji je donet Zakonom od 17. septembra 1871. godine uvedeno je obavezno telesno vežbanje u sva četiri razreda osnovnih škola,[11] a Ukazom ministra prosvete u Srbiji je fiskultura postala obavezan predmet u srednjim školama školske 1878/1879. godine. Fizičko vaspitanje su tada propagirali oficiri, često u ulozi nastavnika, koji su u tu svrhu obučavani na posebnim kursevima.[12] Sokolsko društvo iz Mokranja kod Negotina Prednjački zbor u Negotinu 1931. godine Nastavak rada prvog društva koje je osnovao Steva Todorovića, osnivanje velikog gimnastičkog društva za decu i omladinu, sa centralom u Beogradu i ograncima u većim gradovima Srbije predložio je Vladan Đorđević. Tako je 1882. osnovano „Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje”,[13] a u narednih desetak godina su osnovana društva u mnogim gradovima Srbije.[13]Vojislav Rašić, koji je imao prilike da se upozna sa radom prvog češkog gimnastičkog društva, predložio je da se beograskom društvu doda naziv „Soko”,[13] pa je društvo 1892. dobilo naziv „Beogradsko gimnastičko društvo Soko”. Ovo društvo se uključilo u sokolski pokret, ali je radilo po švedskom gimnastičkom sistemu. Iste godine Rašić je osnovao Beogradsko gimnastičko društvo „Dušan Silni ”, koje se više oslanjalo na srpsku prošlost. Odnosi između dva beogradska društva su bili jako loši, a borba se vodila preko štampe. Na predlog zaštitnika oba društva, princa Đorđa, kao i pod uticajem Jozefa Šajnera, starešine Češke sokolske zajednice u Pragu, ova dva društva su se ujedinila u Savez srpskih sokolskih društava „Dušan Silni” na Cveti 1908. godine. Sokolski pokret u Kraljeivini Srbiji, u to vreme jedinoj nezavisnoj zajednici slovenskih naroda, povezao se od tada sa Sokolima u Pragu, Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Pomorju, Sloveniji, Hrvatskoj, Slavoniji, Krajini i Dalmaciji.[14] Orkestar Sokolske čete Negotina 1931. godine Vlada Kraljevine Srbije, posebno ministar prosvete Ljubomir Jovanović, kasnije osnivač Župe Beograd, pridavali su veliki značaj sokolskom pokretu u prvoj deceniji 20. veka.[14] Nakon svesokolskog sleta u Pragu 1907. godine, na kome su prisustvovali i delegati iz Kraljevine Srbije, Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije je uputilo zahtev sokolskoj opštini u Pragu, da pošalje svoje „prednjake” (članove osposobljene da obučavaju druge), koji bi u Srbiji širili sokolske ideje i radili na fizičkom vaspitanju. Devetorica prednjaka su iz Praga stiglo u Srbiju 1911. godine i oni su raspoređeni u Beograd, Valjevo, Kragujevac, Kruševac, Niš, Pirot, Požarevac, Užice i Šabac.[12] Tokom Aneksione krize, Sokoli su optuživani za velikosrpsku propagandu.[7] Oko 1912. Srpski Sokoli su se organizovali u župe: Fruškogorska u Sremu, Dalmatinsku, Krajišku, Savez srpskih sokolskog društva „Dušan Silni” u Srbiji, i bosanskohercegovačku. Nakon sleta u Zagrebu 1911. su istupali zajedno pod istom sokolskom zastavom i organizovali u Sveslovenski sokolski savez.[6] Osnivanje Uredi Uoči Prvog svetskog rata, 18. juna 1914. godine u Zagrebu je održan tajni sastanak predstavnika tadašnje Slovenačke sokolske Zvezde, Hrvatskog Sokolskog saveza i Srpskog sokolskog Saveza.[15] Kao predstavnik srpskih sokola iz Srbije, Đura Paunković je na ovom sastanku održao značajan govor, u kome je predložio da se osnuje jedan Jugoslovenski sokolski savez, koji bi obuhvatao sve Južne Slovene, bez obzira da li žive u Srbiji, Austrougarskoj ili Bugarskoj.[16] Nakon rasprave, predlog je jednoglasno usvojen.[16] Ujedinjenje je trebalo da se proklamuje na prvom Jugoslovenskom sokolskom sletu u Ljubljani predviđenom za Vidovdan, deset dana kasnije, kada bi se dogovorili i o zajedničkim kostimima, vođama, sedište saveza. Ideja je bila da se dogovore Austrougarske vlasti, verovatno saznavši za zakazani slet su zabranile dolazak srpskih Sokola iz Srbije, zbog čega je odlučeno da se slet ne održi, slet se najverovatnije ne bi održao ni zbog Sarajevskog atentata, kao i ratnih događaja koji usledili.[16] Nakon Prvog svetskog rata i stavaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ponovo su se sastali predstavnici plemenskog sokolstva, na sednici od 26. januara 1919. u Zagrebu, na kome su ostvarena odluka o ujedinjenju u Sokolski Savez Srba Hrvata i Slovenaca, doneta još na tajnom sastanku od 18. juna 1914, što je zatim svečano proglašeno na Vidovdan iste 1919. godine, na sokolskom saboru u Novom Sadu.[15] Naredne 1920. godine savez je promenio ime u Jugoslovenski sokolski savez.[7] Nakon uvođenja diktature, donet je Zakon o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije”.[17] Za starešinu je izabran prestolonaslednik Petar II Karađorđević, a njegovi zamenici su bili Engelbel Gangl i Đura Paunković.[17] Prema tom zakonu sva postojeća društva morala su da se ujedine ili bi u suprotnom bila ukinuta. Kralj Aleksandar je sokolstvo uveo u državne institucije, školu i vojsku, a praktično čitava državna administracija imala je za cilj širenje jugoslovensnstva kroz sokolstvo.[17] Savez je postao član saveza „Slovenskog sokolstva” i Međunarodnog gimnastaičkog saveza.[17] Organizacija Uredi Sokolski dom u Zrenjaninu, delo arhitekte Brašovana Cilj Sokola je bio da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane Kraljevine Jugoslavije, a sve to uporednim vaspitanjem tela i duše po odomaćenom Tiršovom sokolskom sistemu.[18] Član Sokola je mogao biti svaki „dorastao i neporočan“ državljanin, a postojala su i deca sokoli i sokolski priraštaj. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije postojalo je šest nivoa sokolske organizacije[19]: Savez — vrhovni organ na nivou države, podređen Ministarstvu za fizičko vaspitanje naroda. Udruživala je sve sokolske župe Kraljevine Jugoslavije, a njeno sedište je bilo u Beogradu.[20] Župa — udruživala je više sokolskih društava i imala sa sedište u privrednom i kulturnom centru regiona Društvo — osnovna mesna organizacija koja je neposredno vršila odgajivanje svih sokolskih pripadnika svoga područja. Obično je obuhvatalo jedan grad sa okolnim selima Četa — obično u seoski sredinama Bratstvo — najmanje 6 članova Povereništvo — najmanje 3 člana Sokolskim društvom je upravljala društvena uprava, koja se sastojala iz starešine društva, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odseka, načelnika i načelnice, 5—10 članova i njihovih zamenika i 3—5 revizora računa i njihovih zamenika. Sokolskom župom je upravljala uprava župe, koja se sastojala iz starešine, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odbora, načelnika i načelnice, sekretara, blagajnika, 5—10 članova i njihovih zamenika i 5 revizora i njihovih zamenika.[21] Sokolski savez Uredi Sokolskim savezom je upravljala Uprava koja se sastojala od starešine, pet podstarešina, načelnika, načelnice, po tri njihova zamenika, predsednika prosvetnog odbora, 15—25 članova i 7—11 njihovih zamenika i 5—7 revizora i njihovih zamenika. Upravu Sokolskog saveza je imenovao i razrešavao ministar prosvete i ministar vojske i mornarice u saglasnosti sa predsednikom Ministarskog saveta. Starešina Sokolskog saveza je bio naslednik prestola Petar Karađorđević. Starešina i Uprava su upravljali celokupnim radom Sokola Kraljevine Jugoslavije i predstavljali celokupno sokolstvo. Savetodavni organi za proučavanje i rešavanje načelnih pitanja bili su: Glavna skupština, Odbor delegata župa i Odbor načelnika župa.[22] Program Sokolske Petrove petoljetke je sprovođen u periodu koji se trebao završiti kraljevim sticanjem punoletstva 6. septembra 1941.[23] Sokolane Uredi Sokolana je prostorija u kojoj se redovno održavaju vežbe članova društva. Kao glavno stecište članova, trebalo je da obezbedi mogućnost vežbanja i u zimskim uslovima, bez opasnosti po zdravlje. Još na samom početku sokolskog pokreta su uspostavljena određena pravila za izgradnju sokolana. Sokolane je trebalo da budu dovoljno prostrane, tako da svaki vežbač ima 4—5 m². Osim toga sokolane su bile površine najmanje 54 m² i visine 4—5 m.[24] Za letnje mesece predviđena su vežbališta na vazduhu. Pod vežbališta je pravljen od nabijene zemlje, drveta ili nasipanog peska na dubinu 30—40 cm.[24] Bilo je poželjeno da u sokolani postoje i prostorije za presvlačenje i kupališta za tuširanje.[24] Vremenom su u prioritetne sokolske građevine uvršćena i sletišta. Prilaz sletištu je morao da ima dobrar raspored ulaza, tako da se učesnici mogu podeliti od gledališta, pre ulaza u sletište, a na ulazu u zbiralište razdeliti na muške i ženske učesnike.[25] Sokolski objekti su bili izuzetno popularni i predstavljali su ideale panslovenskog kulturnog i sportskog pokreta. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije je izgrađeno preko 150 sokolskih objekata. Na teritorijama sa srpskom većinom građeni su objekti sa elementima moravskog stila inspirisan na arhitekturi iz 14. i 15. veka, u Sloveniji neogotička remniscencija, kao dom u Taboru, dok je u Makedoniji preovlađivao orijentalni stil. Sredinom četvrte decenije 20. veka, pod uticajem moderne, objekti su izgubili folklornu dekoraciju i postali su funkcionalnalniji.[26] Jedan od najznačajnijih graditelja sokolskih domova je bio Momir Korunović.[26] Bio je nadzorni arhitekta na svim sokolskim domovima u Jugoslaviji i predsednik građevinsko-umetničkog odseka Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Izradio je projekte za dvadeset sedam od čega je realizovano šesnaest projekata, među njima sokolski domovi u Prokuplju, Avtovcu, Visokom (1935), Jagodini (1935), Staroj Pazovi (1931), Loznici (1931) , Bijeljini (1929), Uroševcu (1929), Užicu, Kumanovu (1931), Sokolsku vežbanicu pri Drugoj muškoj gimnaziji u Makedonskoj ulici (1924), Sokolsko sletište - drveni stadion za Svesokolski slet (1930), Sokolski dom na Čukarici (1934), „Matica” u Deligradskoj ulici (1935) u Beogradu.[26] Značajan arhitekta sokolskih domova je i profesor Josip Driak, koji je uradio nacrt za sportski stadion u Zagrebu, tada najveće sokolsko sletište u Jugoslaviji, najveća građevina posvećena telesnom vežbanju u Jugoistočnoj Evropi. Izgrađena je 1934. povodom 60 godina Hrvatskog sokola, 30 godina od osnivanja Saveza hrvatskih sokolskih društava, 20 godina Jugoslovenskog sokolskog saveza i 10 godina Saveza Sveslovenskog Sokolstva. [27] Sokolski sletovi Uredi Najznačajnije sokolske manifestacije su bili sokolski sletovi. Njihov cilj je bio da se kroz telesno vežbanje obeleži masovnost sokolskog pokreta. Održavali su se održavali na nivou jednog sokolskog okružja, jedne sokolske župe, na nivou jedne države ili jedne od njenih regija (pokrajinski sletovi) ili na međunarodnom nivou, takozvani sveslovenski sokolski sletovi, koji su se tradicionalno održavali u Pragu.[28] Često se dešavalo da se sletovi održavaju na dane velikih crkvenih praznika, kao što su Vaskrs, Vidovdan, Duhovi i drugi. Osim gimnastičkih vežbi, na sletovima su organizovani svečani defilei, bakljade, koncerti i drugo.[28] Prvi Jugoslovenski svesokolski slet je održan u Ljubljani od 23. jula do 16. avgusta 1922. godine i imao je međunarodni karakter.[29] Drugi Jugoslovenski svesokolski slet je održan od 8. do 30. juna 1930, u Beogradu.[30] Među najbolje sletove Jugoslovenskog Sokola spada pokrajinski slet održan u Ljubljani 28—29. juna 1933.[30] Članstvo Uredi Članovi svih sokolskih organizacija su se, bez obzira na uzrast, uključujući i decu međusobno nazivali sa „brate” ili „sestro”, oslovljavali sa „ti” i pozdravljali sa „zdravo”.[31] Sokoli su propagirali jednakost polova. Smatrali su da žene imaju ista prava da postanu učitelji i prednjaci, s tim da su žene obučavale ženske članove, a muški muške članove. Muški i ženski članovi su mogli obavljati iste funkcije u sokolskoj hijerarhiji. [31] Ipak, smatrali su da bi u slučaju rata uloga žena bila drugačija u odnosu na muškarce, odnosno da se brinu o deci, ishrani stanovništva i vojske.[31] Vojska Uredi Godine 1940. Sokolstvo je transformisano u organizaciju vojnog karaktera iz dva razloga. Kao nacionalna organizacija, njen cilj je bio odbrana države Jugoslavije, s obzirom da joj je pretila opasnost od napada Sile Osovine. Drugi razlog su bili unutrašnja odbrana od napada i masovnih progona pripadnika Sokola na teritoriji Banovine Hrvatske, gde su se najjače osetile posledice Poslanice katoličkog episkopata protiv Saveza Sokola od 8. januara 1933. godine.[32] Tokom čitave 1940. godine beleženi su progoni i napadi na sokolske radnike iz Imotskog, Nove Gradiške, Splita, Zagreba i drugih mesta, oduzimani su im odbornički mandati, a sokolski učitelji su prebacivani u zabačena sela Banovine Hrvatske, daleko od većih mesta.[32] Sokolstvo se u vreme vlade Milana Stojadinovića, koncentrisala na teritoriju Srbije, a kasnije je vlade Dragiše Cvetkovića počela da naoružava organizaciju, kao protivtežu Hrvatskoj seljačkoj zaštiti.[32] Još krajem marta 1940. godine Savezna uprava Sokola je objavila pripravno stanje, sa ciljem da se delatnost jugoslovenskog sokolstva usmeri na narodnu odbranu, vojno-odbrambene akcije u sprečavanja „Pete kolone” u Jugoslaviji.[32] Predviđano je organizovanje Sokolstva u Jugoslovensku nacionalnu vojsku i u tom smislu je intenziviran rad na uspostavljanju novih sokolskih jedinica.[32] Prema pravilniku Saveza i inače su kandidati koji su želeli da uživaju povlastice odsluženja skraćenog vojnog roka obučavani da rukuju oružjem i bacaju bombe. Međutim, ratno stanje je zahtevalo veću predvojničku obuku. U tom smislu, otkazivane su manifestacije, koje su mogle da oduzimaju vreme u pripremama za vojno-odrambeni rad, a svim jedinicama je izdata direktiva hitnog oformljavanja streljačkog odseka i održavanja vojne obuke na redovnim časovima.[33] Galerija Reference Literatura Vidi još

Kao na slikama Lepo očuvano 1991 Sa 35 plovnih karata Dunava Miloš Đonić Radomir Ječinac Dunav (hrv. Dunav, slč. Dunaj, ukr. Дунай, rum. Dunărea, mađ. Duna, tur. Tuna, nem. Donau, sloven. Donava, engl. Danube) je druga reka po dužini u Evropi nakon Volge. Izvire na planini Švarcvald u Nemačkoj od svojih izvorišnih krakova Breg i Brigah kod grada Donauešingena. Dunav je dugačak oko 2850 km, protiče kroz nekoliko centralnoevropskih glavnih gradova, pre nego što se ulije u Crno more kroz deltu Dunava u Rumuniji i Ukrajini. Dunav je u istoriji bio jedna od najstalnijih granica Rimskog carstva. Reka protiče kroz, ili čini granicu 10 država: Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu. Izvor[uredi | uredi izvor] Mesto na kome Breg i Brigah grade Dunav Dunav počinje od Donauešingena gde se spajaju dve manje reke Breg i Brigah pa odatle nosi naziv Donau. Međutim na mermernoj ploči u Firstenberškom parku kod Donauešingena, koja je mnogo starija od monografskog zapisa mesta, na samom vrelu reke Brigah (slika), piše: CAPUT DANUBII, tj. Glava Dunava. Dužina Dunava kroz Srbiju iznosi 588 km. Etimologija[uredi | uredi izvor] Njen latinski naziv je Danubius. Etimološki se radi ο kovanici (k), koja proističe od reči Διος-Ζευς (Dios-Zevs), čiji je bukalički oblik Δαν, Ζαν (Dan, Zan), sve izvedeno od korena δι, δίος (di, dios)-sjajan, „sjaj nebeski“. U mitologiji, Zevs ili Dias je Hronov i Rejin sin, kralj bogova i ljudi, bog neba i začetnik svih prirodnih pojava. Genitiv od Δαν (Dan) je Δανου (Danou). Drugi član imena Danubius je bius koji je proizišao od reči βίος bios, latinski vivus, tj. život, posebno ljudski život. Hidrografija[uredi | uredi izvor] Sliv Dunava je jedan od najvećih u Evropi Dunav je jedina velika evropska reka koja teče od zapada prema istoku. Nakon puta od 2850 km[1] reka se uliva u Crno more u području delte Dunava (4 300 km²) u Rumuniji i Ukrajini. Za razliku od ostalih reka, dužina Dunava meri se od ušća do izvora, a polaznom tačkom smatra se svetionik u Sulini na Crnom moru. Sliv Dunava ima površinu od 805.000 km²[1]. Pritoke koje se nalaze većinom u Alpima ulivaju se s desne strane. Od izvora do ušća, najveće pritoke Dunava su: Iler sa 70 m³/s Leh sa 200 m³/s Nab sa 49 m³/s Altmil sa 17 m³/s Izar sa 174 m³/s In sa 163 m³/s Traun sa 150 m³/s Ens sa 195 m³/s Morava sa 108 m³/s Raba sa 63 m³/s Vah sa 152 m³/s Hron sa 55 m³/s Ipelj sa 22 m³/s Šio, iz Balatona, Drava sa 577 m³/s Tisa sa 794 m³/s Sava sa 1 564 m³/s Tamiš sa 47 m³/s Velika Morava sa 232 m³/s Mlava sa 37 m³/s Timok sa 31 m³/s Žiu sa 86 m³/s Iskar sa 54 m³/s Olt sa 174 m³/s Jantra sa 47 m³/s Arđeš sa 73 m³/s Jalomica sa 45 m³/s Siret sa 240 m³/s Prut sa 110 m³/s Geologija[uredi | uredi izvor] Poniranje Dunava u Nacionalnom parku Gornji Dunav; suvo korito reke najčešće tokom letnjih meseci (Donauversickerung) Geološki gledano Dunav je mnogo stariji od Rajne čiji uticajni sliv parira dunavskom u istočnoj Nemačkoj. Budući da je Rajna jedina alpska reka koja teče severno prema Severnom moru, može se povući nevidljiva crta koja razdvaja delove istočne Nemačke i koja se ponekad naziva Evropsko razvođe. Pre zadnjeg ledenog doba u pleistocenu, Rajna je izvirala u jugozapadnom delu Švarcvalda, a vode s Alpa koje danas ulaze u Rajnu su tekle u izvorni Dunav (Urdonau). Delovi ove bivše reke koja je bila puno veća od današnjeg Dunava mogu se videti u kanjonima Švapske Jure. Nakon formiranja erozijom gornje rajnske doline, većina alpskih voda je počela teći u Rajnu, zbog čega je današnji gornji Dunav mnogo manji od prijašnjeg. Budući da Švapsku Juru karakteriše porozni krečnjak i budući da je razdaljina položaja Rajne niža od razdaljine položaja Dunava, podvodne reke odnose mnogo vode iz Dunava u Rajnu. Tokom leta, kad je u Dunavu malo vode, reka zna potpuno nestati u podzemne kanale na dva mesta u Švapskoj Jurij koja se nazivaju Donauversickerung, tj. nestajanje Dunava. Voda se vraća na površinu 12 km južno od Ahtopfa, severno od Bodenskog jezera čime ulazi i u Rajnu. Budući da ogromne količine podvodne vode nagrizaju krečnjak, pretpostavlja se da će gornji tok Dunava jednog dana i potpuno nestati u korist Rajne. Geografija[uredi | uredi izvor] Razglednica Svetionici na ušću Tamiša u Dunavu. Početak Dunava čine dve rečice u Švarcvaldu, Breg i Brigah. Izvor Brega je blizu Furtvangena, na 1.078 m visine. Budući da ova rečica prelazi duži put, geografski se smatra izvorom Dunava. Dve rečice spajaju se u Donauešingenu gde se, u parku dvorca, nalazi fontana iz 19. veka zvana „Donauquelle“ koja simbolizuje službeni izvor reke.[2] Dunav iz Baden-Virtemberga, gde prolazi kroz Sigmaringen i Ulm, ulazi preko Bavarske (Regenzburg i Pasau) u severnu Austriju (prolazeći kroz Linz i Beč), pa kroz jug Slovačke gde prolazi kroz Bratislavu, prelazi preko Mađarske (kroz Budimpeštu) od severa prema jugu i ulazi u istočnu Hrvatsku (prolazeći kraj Vukovara) i severnu Srbiju. Prolazeći kroz Novi Sad i Beograd, reka kasnije stvara granicu između Srbije i Rumunije, pa kasnije i između Rumunije i Bugarske, nakon čega se uliva u Crno more u Rumuniji, stvarajući veliku deltu na granici s Ukrajinom. Republika Moldavija je 1990. godine, dobila pristup na otprilike 300 m leve obale reke kod Giurgiliestja (između gradova Galac i Reni). Putnički hidrogliser `Meteor` na Dunavu na liniji Bratislava - Beč 2013. godine. U doba SFRJ, ovi hidrogliseri saobraćali su od Beograda do Tekije. Danas se proizvodi i koristi za rečni saobraćaj nova generacija putničkih hidroglisera.[3] Delta Dunava je zaštićena prirodna regija u Rumuniji i Ukrajini gde se nalazi šuma Letea. Deltu je Unesko označio kao svetsku baštinu 1991. godine. Rumunija koja je 1984. godine, otvorila kanal od 64 km od Černavode do Crnog mora, čime je skratila put od 400 km, izrazila je zabrinutost zbog ekoloških posledica izgradnje kanala Dunav-Crno more s ukrajinske strane. Udeo pojedinih zemalja u dunavskom slivu je sledeći: Udeo dunavskih zemlja Zemlja ukupna dužina desna obala obe obale leva obala km % Dužina toka km % km % dužina toka Nemačka 687,00 658,6 23 2888,77–2230,20 658,6 36 687,0 24 2888,77–2201,77 Austrija 357,50 357,5 12 2230,20–1872,70 321,5 18 321,5 11 2201,77–1880,26 Slovačka 172,06 22,5 1 1872,70–1850,20 22,5 1 172,1 6 1880,26–1708,20 Mađarska 417,20 417,2 14 1850,20–1433,00 275,2 15 275,2 10 1708,20–1433,00 Hrvatska 137,50 137,5 5 1433,00–1295,50 6,0 4 6,0 4 1433,00-1427,00 Srbija 587,35 449,9 16 1295,50–845,65 220,5 12 358,0 12 1433,00–1075,00 Rumunija 1075,00 374,1 13 374,10–0,00 319,6 18 1020,5 35 1075,00–134,14 79,63–0,00 Bugarska 471,55 471,6 16 845,65–374,10 0,0 0 0,0 0 Moldavija 0,57 0,0 0 0,0 0 0,6 0 134,14–133,57 Ukrajina 53,94 0,0 0 0,0 0 53,9 2 133,57–79,63 Panoramska fotografija Dunava slikana u Ritopeku. Panoramska fotografija Dunava slikana u Zemunu. Dunav u antičkoj književnosti[uredi | uredi izvor] Tacit kaže da Dunav izvire na laganim, blagim padinama planine Abnobe, prolazi kroz mnoge narode, i najzad se, u šest rukavca, probija u Crno more, a sedmi rukavac se gubi u močvarama. Abnoba je današnji Švarcvald. Na pitanje gde je izvor Dunava, stari geografi su davali različite odgovore; uostalom, ni danas nije sasvim jasno, jer voda iz „izvora Dunava“ u Donauešingenu ne teče dalje samostalno, već se uliva (podzemnim kanalom) u reku Brigah. Tok reke Dunav Po Herodotu, gornji deo ove reke, od Timoka do izvora zvao se Δανουβιος (Danouvios), dok je donji deo Ιστρος (Istros). Ova onomastika je takođe kovanica od reči `ιςτια ili `εστία (istia ili estia)-ognjište, što znači na ognjištu gostoljubivo primiti ili hraniti i drugog člana ili dela, od reči ρεο, ροος, ρους (reo, roos, rous)-struja, reka, lat. rivus. Danubius dakle znači Zevsova, reka života, „božanska reka“, odnosno „kraljica svih reka“. Istovetan je i značaj imena Istros, reka hraniteljica. Iz ovoga se može zaključiti da je Dunav personifikacija boga Diosa ili Zevsa u gornjem toku, posebno Srednjeg Podunavlja, dok je Istros personifikacija boginje Hestije, najstarije Hronove i Rejine kćeri. Hestija je jedno od dvanaest olimpskih božanstava i personifikacija vatre na ognjištu, što asocira na ognjišta Lepenskog Vira. Zevs joj je dodelio počasno mesto u središtu svake kuće, kao i u svim hramovima, gde su joj prinošene žrtve. Zevsa-Diosa (Dunav) hrane i snabdevaju nektarom i ambrozijom mnogobrojne rečne lepotice-nimfe tj. pritoke sa leve i desne strane, a to su pritoke Srednjeg Podunavlja. Režim plovidbe[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Međunarodno rečno pravo Režim plovidbe do Prvog svetskog rata[uredi | uredi izvor] Načela o slobodi plovidbe na međunarodnim rekama, doneta na Bečkom kongresu 1815, primenjena su na Dunav Pariskim ugovorom iz 1856. Da bi se obezbedila primena ovih načela, Pariski ugovor predvideo je formiranje dveju komisija: privremene, pod nazivom Evropska komisija čiji je mandat imao da traje dve godine, i stalne, Pribrežne komisije. U Evropsku komisiju ušli su predstavnici velikih sila: Francuske, Austrije, Velike Britanije, Pruske, Rusije, Pijemonta i Turske i njena nadležnost prostirala se od ušća Iskara. U Pribrežnu komisiju ušli su predstavnici Austrije, Bavarske, Turske i Virtemberga, kao i komesari triju podunavskih kneževina — Vlaške, Moldavije i Srbije, čije je naimenovanje odobravala Porta. Nadležnost ove komisije prostirala se na ceo plovni tok Dunava.[4] Evropskoj komisiji stavljeno je u zadatak raščišćavanje delte Dunava, kako bi se omogućila plovidba za veće brodove, a Pribrežna komisija imala je zadatak da donese pravila o plovidbi, rečnoj policiji, da otkloni sve smetnje koje onemogućavaju primenu načela Bečkog kongresa, i da nakon dve godine preuzme sve poslove iz nadležnosti Evropske komisije. Međutim, Pribrežna komisija potisnuta je u pozadinu, a Evropskoj komisiji stalno je produžavan mandat i proširivana nadležnost. Na taj način Evropska komisija postala je stalno telo koje je imalo pravo da donosi uredbe, naplaćuje takse, vrši policijski nadzor, zaključuje zajmove, kažnjava prestupe; imala je svoju zastavu, a njeni članovi uživali su diplomatski imunitet. Velike sile obezbedile su na taj način sebi kontrolu i pravo neposrednog upravljanja, čime su grubo povređena prava pribrežnih država.[4] Rešenje dunavskog pitanja u to vreme odražavalo je u osnovi političke odnose u Evropi. Pariskim kongresom okončan je Krimski rat, u kome su se sukobile oprečne imperijalističke težnje velikih sila po pitanju Balkana i Podunavlja. Rusija je potisnuta sa Dunava, a čak je i njeno pravo na Crnom moru bilo ograničeno, budući da joj je zabranjeno da tu drži svoju ratnu mornaricu i da održava i izgrađuje vojna utvrđenja. S druge strane, politički i ekonomski uticaj Austrije sve se više osećao, ne samo na Dunavu, nego i u pojedinim oblastima Balkana. Konačno treba istaći »da je Engleska nastojala da učvrsti svoj politički uticaj u Podunavlju i na taj način olakša postepeno ekonomsko prodiranje u te zemlje«. Pribrežne zemlje, pre svega Rumunija i Srbija, bile su isuviše slabe da se suprotstave pritisku velikih sila, odnosno zaštite svoja suverena prava. Prema tome, politički momenti igrali su presudnu ulogu u rešavanju dunavskog pitanja u to vreme.[5] U Srbiji se pored Dunava nalazi sedam tvrđava: Bač, Petrovaradin, Beogradska tvrđava, Smederevska tvrđava, Ram, Golubac i Fetislam (Kladovo).[6] Režim plovidbe između dva rata[uredi | uredi izvor] Dunavsko prostranstvo sa zapadne strane od Donjeg Milanovca, 2005. Režim plovidbe između dva rata bio je regulisan ugovorima o miru iz 1919. i 1920. i definitivnim statutom Dunava od 23. jula 1921. godine. U pogledu pravnog regulisanja, svi ovi akti su samo sankcionisali odredbe Pariskog ugovora iz 1856, pa i proširili prava velikih sila. Međutim, sa političke strane, situacija je iz temelja izmenjena. Simultana propast Austro-Ugarske, carske Rusije i Otomanske imperije, dovela je zapadnoevropske sile u dominirajuću poziciju na Dunavu.[7] Statut je garantovao slobodu plovidbe na Dunavu od Ulma do ušća za sve brodove, bez obzira čiju zastavu nose, i to ne samo na Dunavu, no i njegovim pritokama Moravi i Taji, na delu koji čini granicu između Austrije i Čehoslovačke, Dravi od Barča, Tisi od Samoša i Morišu od Arada, kao i na plovnim kanalima koji bi se u budućnosti eventualno izradili.[7] Uprava nad Dunavom bila je poverena dvema komisijama: Evropskoj, koja je imala ista ovlašćenja kao i pre Prvog svetskog rata, i Međunarodnoj dunavskoj komisiji. U Evropsku komisiju ušle su Engleska, Italija, Francuska i Rumunija, a odstranjene su pobeđena Nemačka i Rusija. Ova komisija imala je široka zakonodavna, sudska, administrativna i finansijska ovlašćenja, te je njoj bilo i povereno obezbeđenje slobode plovidbe. Nadležnost ove komisije prostirala se od Braile do mora.[7] Međunarodnu dunavsku komisiju sačinjavali su predstavnici pribrežnih država, kao i predstavnici Francuske, Velike Britanije i Italije. Njena nadležnost prostirala se od Ulma do Braile, ali njena uloga svodila se uglavnom na pravo nadzora. Dunavski statut iz 1921. izmenjen je Sinajskim sporazumom od 18. avgusta 1938, a nešto kasnije upotpunjen Bukureškim ugovorom od 1. marta 1939. Ova dva ugovora izmenila su u osnovi režim plovidbe, i to na način suprotan slovu Statuta it 1921. Reviziju Statuta uslovile su tadašnje političke krize u Evropi.[8] Vekovne težnje Nemačke prodora na Istok (Drang nach Osten) posle okupacije Austrije 1938. izgledale su Trećem nemačkom rajhu blizu ostvarenja. Maja meseca 1938. Nemačka je donela zakon kojim je predvidela amelioraciju i izgradnju kanala koji bi spajao Rajnu i Dunav. Istovremeno je predviđeno da se Dunav osposobi za plovidbu od mađarske granice. Ceo taj plan trebalo je da bude završen do 1945. godine. Na međunarodnom planu Nemačka je istupila sa parolom »Dunav podunavskim narodima«. Rumunija, već odavno nezadovoljna svojom ulogom u Evropskoj komisiji pridružila se revizionističkoj politici. U borbi oko grupacije dvaju tabora pred Drugi svetski rat, odnosno pridobijanja pojedinih zemalja, Velika Britanija i Francuska pristale su konačno na zahtev Rumunije. Kao rezultat toga došlo je do potpisivanja Sinajskog sporazuma. Rumunsko ministarstvo inostranih poslova izdalo je tim povodom saopštenje u kome se ističe da Statut od 1921. nije bio u skladu sa suverenošću Rumunije, pa je otuda zamenjen Sinajskim sporazumom. Evropska dunavska komisija i njeni službenici, u smislu člana 1. navedenog sporazuma, prestali su da vrše svoja prava, a sama Komisija je izgubila nadležnost po nizu administrativnih pitanja.[9] Nekoliko meseci posle toga 1. marta 1939, potpisan je u Bukureštu Sporazum o prijemu Nemačke u Evropsku dunavsku komisiju i pristupanju Nemačke i Italije Sinajskom sporazumu. Revizija Statuta iz 1921. izvršena je suprotno njegovim izričitim odredbama, naročito članu 42, koji predviđa da Statut može biti revidiran samo na zahtev dve trećine država potpisnica. Takav postupak izazvao je reakciju niza zemalja, međutim, zvaničan protest potekao je jedino od Jugoslavije, koja je u svojoj noti od 12. aprila 1939. godine istakla da Sinajski i Bukureški sporazum predstavlja za nju, res inter alios acta.[9] Jula meseca 1940. na osnovu ultimatuma Sovjetskog Saveza, Rumunija je predala Besarabiju Sovjetskom Savezu, koji je na taj način postao pribrežna država. Nešto kasnije potpisan je u Beču Protokol o učešću Sovjetskog Saveza u administraciji gornjeg toka Dunava. U toku Drugog svetskog rata punu kontrolu nad Dunavom imala je Nemačka.[9] Potrebno je konačno ukazati na činjenicu da je u periodu između dva rata, a posebno u godinama neposredno pre Drugog svetskog rata, promet na Dunavu daleko zaostajao za prometom na drugim evropskim rekama, što je bila posledica prirodnih prepreka koje nisu mogle biti otklonjene usled političkih sukoba.[9] Režim plovidbe posle Drugog svetskog rata do danas[uredi | uredi izvor] Skela Begeč-Banoštor. Regulisanje plovidbe na Dunavu posle Drugog svetskog rata ušlo je u krug pitanja od prvorazrednog značaja. U članu 34. ugovora o miru sa Bugarskom, čl. 38. sa Mađarskom, čl. 36. sa Rumunijom istaknuto je da će plovidba na Dunavu biti otvorena za trgovinu svih zemalja. Isto načelo došlo je do izražaja i u Rezoluciji Ekonomsko-socijalnog saveta Ujedinjenih nacija od 28. januara 1947. godine. Na zasedanju ministara spoljnih poslova velikih sila, održanom u Njujorku decembra 1946, izdata je zajednička deklaracija u kojoj se predlaže sazivanje konferencije koja bi regulisala pitanje plovidbe na Dunavu. Poziv je upućen svim pribrežnim zemljama: Sovjetskom Savezu, Ukrajini, Bugarskoj, Rumuniji, Jugoslaviji, Čehoslovačkoj i Mađarskoj, kao i trima velikim silama SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj. Na konferenciji koja je održana u Beogradu, jula-avgusta 1948, pojavila su se razmimoilaženja između učesnika. Zapadne sile izašle su sa tezom da je Statut iz 1921. na snazi te da ga je moguće menjati samo saglasnošću svih država potpisnica. Nasuprot tome, predstavnici prebrežnih država tvrdili su da Statut iz 1921. nije na snazi te da konferencija ima carte blanche i pravo da reguliše dunavski problem nezavisno od dotadašnjih pravnih akata. Ukazali su pri tome da je Statut izmenjen bez saglasnosti država potpisnica i drugo, da je Statut u suprotnosti sa odredbama Završnog akta Bečkog kongresa. Prava koja su velike sile stekle Statutom iz 1921, a ranije Pariskim ugovorom, vodila su prvenstveno računa o interesima velikih sila, a ne i interesima pribrežnih država. Prihvatanjem načela slobode plovidbe na međunarodnim rekama, međunarodna zajednica pošla je od ekonomskih momenata i potreba međunarodne trgovine. Međutim, velike sile, kroz svoj položaj u komisijama, koristile su ta prava, u velikoj meri, u cilju političke dominacije. Na Beogradskoj konferenciji, 18. avgusta 1948. usvojena je Konvencija o režimu plovidbe na Dunavu, na bazi predloga koji je na samoj konferenciji podneo Sovjetski Savez, uz neke manje ispravke. Konvenciju su potpisale: Bugarska, Čehoslovačka, Rumunija, Jugoslavija, Mađarska, SSSR i Ukrajina, a naknadno 1960. prišla je Austrija, koja je na konferenciji bila samo posmatrač, budući da u to vreme nije bio rešen njen posleratni status. SAD su glasale protiv konvencije, a predstavnici Francuske i Velike Britanije odbili su da učestvuju u glasanju, ističući da Statut iz 1921. smatraju još uvek važećim. Savezna Republika Nemačka je jedina podunavska zemlja koja nije bila članica Konvencije iz 1948, sve do rušenja Berlinskog zida i raspada Istočnog bloka. Osnovna načela Konvencije iz 1948.[uredi | uredi izvor] Polazeći od potrebe jačanja ekonomskih i kulturnih veza između država, konvencija u čl. 1. proklamuje načelo slobode za državljane, trgovačke brodove i robu svih država »na bazi ravnopravnosti, u pogledu lučkih i plovidbenih taksi, kao i u pogledu uslova trgovačke plovidbe«. S druge strane, vodeći računa o interesima pribrežnih zemalja i njenim suverenim pravima, Konvencija zabranjuje plovidbu ratnih brodova nepribrežnih zemalja. Što se tiče plovidbe ratnih brodova podunavskih zemalja, oni mogu ploviti samo u svojim teritorijalnim vodama, a u tuđe vode mogu uploviti samo uz prethodnu saglasnost odnosne države. Na taj način načelo slobode plovidbe, u čijem osnovu leži ideja o sveopštem ekonomskom interesu, dovedena je u sklad sa potrebama bezbednosti pribrežnih država. Režim ustanovljen pomenutom Konvencijom, za razliku od režima koji je važio u periodu između dva rata, odnosi se samo na plovni deo Dunava od Ulma do Crnog mora, a u delti samo na rukavac Suline, a ne i na celu deltu, niti na pritoke Dunava. Stalo se pri tome na stanovište da plovni putevi koji spajaju samo dve zemlje nisu od posebnog, opšteg interesa pa ih otuda treba rešavati na bazi dvostranih ugovora. Tako je, na primer, 1955. Jugoslavija zaključila sporazum sa Mađarskom o plovidbi rekom Tisom. Pravo kabotaže, »mesni promet, pilotaža« rezervisano je isključivo za pribrežne zemlje. Strani brodovi koji plove Dunavom imaju pravo ulaska u luke, istovara i utovara robe, ukrcavanja i iskrcavanja putnika, samo na osnovu propisa odnosne pribrežne zemlje. Sanitarnu, carinsku i policijsku službu na Dunavu vrše podunavske zemlje. Značaj Dunava za unutrašnju plovnu mrežu Srbije[uredi | uredi izvor] Beograd, ušće Save u Dunav Riječni saobraćaj kod nas, a u svijetu transport na unutrašnjim plovnim putevima ili unutrašnja plovidba, je veoma značajan vid transporta tereta, dok je njegova uloga neznatna u prevozu putnika u odnosu na druge kopnene vidove putničkog saobraćaja i transporta. S tim u vezi, u ovom radu ćemo se skoncentrisati uglavnom na doprinos Dunava na povezivanje bitnih luka i industrijskih centara i njegov doprinos transportu tereta. Kao što je poznato, veći dio industrije, privrednih i uslužnih djelatnosti duguje mnogo za svoj opstanak i progres niskim troškovima dobijanja sirovina, reprodukcionih materijala, energije, kontejnera i drugih jediničnih tereta. Neke industrijske grane mogu jedino izaći na tržište preko unutrašnjeg vodnog transporta, jer su drugi vidovi transporta neprihvatljivi (npr. građevinska industrija, rudarstvo, metalurgija, hemijska i naftna industrija itd.). Dunav je za Srbiju zamjena za more i rijeka od najvećeg značaja. U prvom dijelu ovog rada ćemo se skoncentrisati na opšte karakteristike riječnog brodarstva Srbije, kao i flote Srbije i razmotriti postojeće podatke o njima. Dalje u radu opisaćemo mrežu unutrašnjih plovnih puteva Srbije, sa posebnim akcentom na karakteristike Dunava. U trećem dijelu ovog rada razmotrićemo kvantitativno značaj plovnog puta u Srbiji za transport robe i putnika. U poslednjem dijelu ovog rada opisaćemo odnos Prostornog Plana Republike Srbije prema Podunavlju. Rečno brodarstvo Srbije[uredi | uredi izvor] Opšta razmatranja položaja rečnog brodarstva Srbije u evropskom okruženju[uredi | uredi izvor] Flota na evropskim unutrašnjim plovnim putevima obuhvata 38400 plovnih jedinica nosivosti oko 2800000 t krajem 20. vijeka. Flota na Rajni i Dunavu obuhvata najveći broj plovila, ali ona nije podjednako raspoređena između obalskih država. Oko polovine flote po tonaži na Rajni pripada Holandiji, četvrtina Njemačkoj, a ostatak čine flote Belgije, Francuske i Švajcarske. Na Dunavu, Rumunija poseduje najveću flotu (33,8%), Ukrajina (25%), dok se ostali deo deli između Srbije, Bugarske, Slovačke, Mađarske i Austrije. Hrvatska i Nemačka imaju neznatno učešće. Analiza dunavske flote po nosivosti pokazuje da se 75% brodova po nosivosti nalazi u granicama između 1000 i 3000 t. U okviru ove grupe jedna trećina se odnosi na brodove između 1500 i 2000 t. Druga grupa, naviše zastupljena po nosivosti, obuhvata plovila između 1000 i 1500 t. Dunavska flota Austrije, Bugarske, Njemačke, Rumunije i Slovačke obuhvata brodove veće nosivosti nego flota Srbije i Mađarske. Više od 40% ukupne flote na Dunavu se može koristiti na kanalu Majna – Dunav u pogledu dimenzije brodova, potisnica i komora brodskih predvodnica. Analiza rajnske flote po nosivosti u poređenju sa dunavskom flotom pokazuje da je prosječna nosivost plovila na Rajni relativno manja. Nosivost brodova na Rajni obuhvata preko 30% brodova nosivosti do 1000 t i 57% brodova između 1000 t i 3000 t. Značajna razlika postoji između vidova eksploatacije ili načina korištenja prevoznih sredstava između Rajne i Dunava. Sistem tegljenja više postoji na Rajni. Motorni teretnjaci danas čine 25% flote na Rajni. Na Dunavu, sistem potiskivanja se brzo širio poslednjih decenija, ali nije u potpunosti zamijenio sistem tegljenja, jer sistem tegljenja i dalje obuhvata 25% dunavske flote po nosivosti. Sistem potiskivanja dominantan na Dunavu sa učešćem od 63%, dok je učešće motornih teretnjaka izuzetno malo sa oko 10% u odnosu na ukupnu nosivost dunavske flote. Broj riječnih brodarstava u zemljama Eu prelazi 10 hiljada, od kojih 95% posjeduje samo jedan ili dva broda. Mala brodarstva čine kičmu evropske unutrašnje plovidbe i njihovo učešće je stabilno u dugoročnom periodu. Na Dunavu, u zemljama Jugoistočne Evrope je potpuno obrnuta situacija. Ove zemlje, uključujući Srbiju, imaju uglavnom jednu veliku kompaniju koja posjeduje veliku flotu i uživa pravo relativne zaštite u domaćoj i međunarodnoj razmjeni. Međutim, u većini podunavskih zemalja ove kompanije su se transformisale u manja brodarstva, a pored njih postoji i veći broj privatnih i mješovitih kompanija. U Evropi ne postoji jedinstveno tržište za riječno brodarstvo uprkos fragmentima u raznim riječnim basenima i kanalskim vezama. Flota na unutrašnjim plovnim putevima Srbije[uredi | uredi izvor] Riječna flota Srbije redovno je uništavana ratom i raznim ekonomskim situacijama. Ona nije obnavljana u normalnim prirodnim fazama razvoja sa novoizgrađenim brodovima, već na razne druge načine : reparacije, nabavka plovnih brodova, rekonstrukcija starih plovila itd. Međutim i pored ovakve situacije, Srbija je uvijek bila na jednom od prva tri mjesta sa Rumunijom i Ukrajinom, mjereno prema dužinama plovnog puta, brojem i nosivošću svoje flote. U zavisnosti od tehnologije prevoženja postojeća riječna flota Srbije se može podijeliti na sledeći način: Sistem potiskivanja koji obuhvata potiskivače i sastave potisnica Sistem tegljenja koji obuhvata tegljače i sastave ili povorke tegljenica Sistem samohodnih teretnjaka koji obuhvata motorno teretne brodove ili motorne teretnjake Kombinacije navedenih sistema koje obuhvataju motorni teretnjak ili brod sa potisnicama ili tegljenicama u sastavu Mreža unutrašnjih plovnih puteva Srbije[uredi | uredi izvor] Unutrašnji plovni putevi Srbije pripadaju Dunavskoj mreži unutrašnjih plovnih puteva u Evropi. Mrežu ovih plovnih puteva čine rijeke: Dunav, Sava i Tisa kao plovne saobraćajnice, Tamiš i Begej kao manje plovne rijeke i mreža plovnih kanala Dunav – Tisa – Dunav ukupne dužine oko 1677 km. Mreža unutrašnjih plovnih puteva Srbije obuhvata prirodne i vještačke plovne puteve (kanalski sistem Dunav – Tisa – Dunav). Glavni međunarodni plovni put u Srbiji je rijeka Dunav, čije se učešće u obimu prometa transporta tereta mijenja između 80-90% godišnje u odnosu na ostale unutrašnje plovne puteve Srbije.

odlično stanje retko u ponudi Sketches of the traditional architecture of Cyprus Crteži tradicionalne arhitekture Kipra Publisher: Pancyprian Architectural Heritage Organization: 1974 Text is in English, French, and Greek. format 21 x 29 cm Kipar (grč. Κύπρος; tur. Kıbrıs), zvanično Kiparska Republika (grč. Κυπριακή Δημοκρατία; tur. Kıbrıs Cumhuriyeti), ostrvska je država u Sredozemlju, 113 km južno od Turske i oko 120 km zapadno od sirijske obale. Geopolitički, pripada Jugozapadnoj Aziji.[2] Glavni grad je Nikozija. Kipar je treće najveće ostrvo u Sredozemnom moru i jedno od najpopularnijih turističkih odredišta na Sredozemlju, sa više od 2,4 miliona turista godišnje.[3] Kipar je nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva stekao 1960. godine, a od 1. maja 2004. član je Evropske unije. Turska je 1974. izvršila invaziju na Kipar i okupirala značajne delove ostrva, što je hiljade kiparskih Grka i Turaka pretvorilo u izbeglice. Tada je došlo do uspostavljanja delimično autonomnog režima u okupiranim delovima na severu ostrva. Aktuelne nesuglasice su doprinele podeli ostrva na četiri dela: Kiparska Republika na jugu, Turske Republike Severni Kipar (koji priznaje samo Turska) na severu ostrva, Zelenu liniju Ujedinjenih nacija, koja deli ostrvo na dva dela i dve suverene baze, nad kojima je Ujedinjeno Kraljevstvo zadržala kontrolu nakon proglašenja nezavisnosti Kipra. Predlagano je stvaranje države Kipar, koju bi činila dva entiteta: Grčka Republika Južni Kipar i Turska Republika Severni Kipar. Postoji nekoliko teorija o nastanku imena ovog ostrva. Jedna je da nastao od grčke reči za čempres (grč. Κυπαρίσσι). Po drugoj teoriji ime je nastalo prema grčkoj reči za kanu (grč. Κύπρος). U novije vreme, pojavila se i tvrdnja da je Kipar dobio ime po latinskoj frazi aes Cyprium (metal sa Kipra), što se odnosi na bakar, i što je kasnije evoluiralo u Cuprum. Naime, u drevno doba Kipar je bio poznat kao jedno od većih ako ne i najvećih nalazišta bakra na Mediteranu, pa je tako latinsko ime hemijskog elementa bakar (Cuprum) dobilo ime po nepravilnom čitanju naziva ovog ostrva.[4] Geografija[uredi] Glavni članak: Geografija Kipra Kipar je najistočnije ostrvo u Sredozemnom moru, a sa površinom od 9.251 km² treće je po veličini u istom (nakon Sicilije i Sardinije). Što se tiče država, po površini se nalazi na 161. mestu u svetu i po tome je najsličniji Libanu i Portoriku. U geološkom i geotektonskom pogledu Kipar predstavlja deo Male Azije, koji se u prošlosti odvojio. U klimatskom i vegetacijskom smislu ovo ostrvo je smešteno u severnom umerenom pojasu, tačnije mediteranskoj podoblasti. Satelitski snimak ostrva Što se saobraćaja tiče, Kipar ima veoma povoljan položaj. Ova zemlja se nalazi bukvalno između Evrope, Azije i Afrike. Za Kipar se često kaže da je najistočnija zapadna zemlja, što je donelo mnogo koristi u pogledu saobraćaja. S obzirom na to da se nalazi 64 km južno od Turske, 97 km zapadno od Sirije i 439 km severno od Sueckog kanala, skoro svaki brod koji prolazi ovda i ide dalje na istok, i obrnuto, zaustavlja se u nekoj od kiparskih luka. Više od 1.000 stranih brodova danas plovi svetskim morima pod kiparskom zastavom. Osim brodskog, Kipar je važna stanica i za avionski saobraćaj. Mnogi avioni koji lete sa zapada na Bliski istok, pa i dalje, sleću prvo na aerodrome u, na prvom mestu, Larnaki ali i Pafosu. Glavni grad Nikozija nema aerodrom. Aerodrom u Larnaki je moderan i odgovara svim svetskim standardima. Sa njega poleću avioni, kako za sve veće evropske gradove (Frankfurt, London, Pariz, Rim, Amsterdam i dr.), tako i za mnoge destinacije na Bliskom istoku i zemljama Persijskog zaliva. Zahvaljujući dobrom strateškom položaju, Kipar je u istoriji često bio meta velikih sila. Ovim ostrvom su prošli: Feničani, Grci, Egipćani, Persijanci, Makedonci i Aleksandar Veliki, Rimljani, Vizantinci, Arapi, Britanci, Francuzi, Mleci, Osmanlije, opet Britanija, nakon čega su ostvarili nezavisnost. Međutim, Kipar i dan danas više zavisi od velikih sila i suseda (pre svega Grčke, Turske, Velike Britanije, SAD i EU), jer se sve važnije političke odluke donose prvo na relaciji Atina-Ankara, pa se tek onda pitaju kiparski zvaničnici, koji uglavnom samo potvrde te odluke. Klima[uredi] Peščana oluja sa Bliskog istoka koja se prostire do Kipra, 19. oktobar 2002. Kipar ima tipičnu sredozemnu klimu i važi za najtoplije ostrvo Mediterana, a sa oko 340 sunčanih dana godišnje, ovo je najsunčanija zemlja u ovom delu sveta (pogotovo se to odnosi na Evropu). Treba naglasiti da klimatske odlike nisu iste na svim delovima ostrva, pa je tako u unutrašnjosti i sa povećanjem nadmorske visine ta sredozemna klima nešto izmenjena, iako se radi o malom prostoru. Glavni faktor klime koji uzrokuje ove izmene je pravac pružanja planina Trodos i Besparmak, koji idu paralelno sa obalom te zatvaraju unutrašnjost ostrva. Posledica toga je to da unutrašnjost ima toplija leta, hladnije zime, te manju količinu padavina od priobalja. Vode[uredi] Od nešto više od 9.000 km² koji čine ovo ostrvo, 10 km² otpada na vodu. Treba napomenuti da Kipar ima samo dve stalne reke i to: Pedias i Jalias. Njihovi tokovi su nešto manji od 100 km. Obe teku kroz Mesaoriju i ulivaju se u zaliv Famagusta. One se uglavnom koriste za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. Oni su jedini stalni tokovi, jer ostale reke, koje su inače i mnogo manje, imaju svoj tok samo u vreme jakih kiša i uglavnom kada se otapa sneg sa planina. Primeri nekih takvih reka su: Jerakaz i Jialusa (sa severnih planina) te Diakrizos, Kuris, Vasiliskos (sa južnih). U proleće ove reke često se izliju, pa tako odnose plodan mulj i zemljište u more. Zbog toga Kiprani grade brane, kako bi sprečili da voda odnese svu plodnu zemlju. Rečni režim na Kipru je nivalno-fluvijalni, tj. reke dobijaju više vode od otapanja snega nego od kiša. Reljef[uredi] Planina Trodos Kipar se prostire na nešto više od 9.000 km². Na toj relativno maloj površini može se primetiti kompleksnost prirodno-geografskih osobina, neočekivana za ovako mali prostor. Ostrvo je izduženo u pravcu zapad-istok i izgledom podseća na električnu gitaru. U pravcu zapad-istok rastojanje je 224 km, a sever-jug najduže rastojanje je 121 km. Dužina obalne linije je 648 km. Obala je dobro razuđena. Ima nekoliko poluostrva od kojih je najveće Karpas, koje se nalazi na severoistoku ostrva. Između poluostrva i rtova postoji nekoliko zaliva koji su uglavnom dobili imena po lukama koje su smeštene u njima (Famagusta, Larnaka, Akrotiri, Episkopi, Hrizohu, Morfu i dr.). Osim glavnog ostrva, druga veća ostrva ne postoje. Istorija[uredi] Deo serije o istoriji Kipra Istorija Kipra CYPRVS INSVLA Hronologija Praistorija Antička istorija (Rimska era) Srednji vek Kraljevina Kipar Venecijanski Kipar Osmanski Kipar Britanski Kipar Republika Kipar P history.svg Portal Istorija pru Glavni članak: Istorija Kipra Praistorija i antika[uredi] Najranije potvrđeno mesto ljudske aktivnosti je Aetokremnos na južnoj obali ostrva, što pokazuje da su zajednice lovaca i skupljača plodova bile aktivne na ostrvu oko 10.000 godina p. n. e., dok su prva naselja potiču otprilike od 8200. p. n. e. Dolazak prvih ljudi podudara se sa izumiranjem patuljastih nilskih konja i patuljastih slonova.[5] Najstarija naselja koja su pronađena na Kipru potiču još iz neolita, otprilike perioda od 7000. do 3900. p. n. e. To su bila naselja Kirokitija i Kalavasos koji se nalaze u unutrašnjosti Kipra. Pafos U bronzanom dobu ovde doseljavaju Grci i sa sobom donose uticaj Mikenske kulture. Oni grade i svoje prve gradove ovde: Salamis (Kipar), Pafos, Kurion i Kition. Otprilike u slično vreme ovde i Feničani osnivaju svoje kolonije, tako da su se već tad počele mešati kulture na ovom ostrvu. Uskoro se na ostrvu formira 10 kraljevina koje su neko vreme uspevale održavati samostalnost. Ali ipak oko 1600. p. n. e. Egipat osvaja ovo ostrvo. No, nakon pada Egipta, vlast preuzima Persija. A za sve ovo vreme Kipar je ipak bio pod najvećim uticajem Grčke, verovatno što su Grci bili i dalje većinski stanovnici. 333. p. n. e. Aleksandar Veliki osvaja ostrvo i u sastavu države koju je on osvojio Kipar ostaje nekih malo manje od 200 godina, kad se javlja Rimsko carstvo kao velika sila koja naravno nije mogla promašiti ovo ostrvo. U prvom veku nove ere na Kipar stiže i hrišćanstvo. Srednji vek[uredi] Nakon raspada Rimskog carstva, Kipar ostaje pod vlašću Vizantije. Uskoro se na ostrvu pojavljuju i Arapi, koji se ipak nisu dugo zadržali, niti ostavili dublji trag. 1191. godine tokom Krstaških ratova, ostrvo osvaja engleski kralj Ričard Lavljeg Srca. On je vladao ovim ostrvom samo jednu godinu, nakon čega ga je prodao Templarima, a oni su ostrvo prodali francuskom vojskovođi Giju Lizinjanu. Iako je vladao samo jednu godinu Ričard je počeo izgradnju grada Limasola. U ovo vreme Kipar je bio bitna strateška baza krstaša. 1489. godine vlast nad ostrvom preuzima Mletačka republika, a u Maloj Aziji se javila nova velika sila - Osmansko carstvo. Turska i britanska uprava[uredi] U leto 1570. turska flota pod komandom Pijale Paše je prevezla na ostrvo oko 60.000 vojnika, uključujući konjicu i artiljeriju, pod komandom Lale Kara Mustafe paše. Turska vojska se iskrcala neprimećena kod Limasola 2. jula 1570. i opsela Nikoziju. Grad je zauzet 9. septembra. Famagusta se održala do avgusta 1571. Sa vremenom je Osmansko carstvo sve više slabilo, pa je na Berlinskom kongresu, po posebnom dogovoru Velike Britanije i Turske, odlučeno da će ova prva okupirati ostrvo, što je ova uskoro i uradila bez većih problema. Turci su ovo dopustili u zamjenu za to da Englezi stanu na njihovu stranu u Tursko-ruskom ratu. Pred početak Prvog svetskog rata Ujedinjeno Kraljevstvo je anektiralo ostrvo, koje sada i službeno postaje njihova kolonija. Nakon britanskog preuzimanja vlasti nad ostrvom, veliki broj Turaka napušta ostrvo i seli se u Tursku, čime Grci opet postaju većinsko stanovništvo. No, kiparskim Grcima se nije svidelo da budu najveća kolonija u Evropi, tako da se između dva svetska rata javlja pokret „Enosis“ što znači „ujedinjenje“, čiji cilj je bio oslobađanje od kolonijalne vlasti i priključenje ostrva matičnoj Grčkoj. Sada sledi Drugi svetski rat, a Kipar u njemu odigrava bitnu stratešku ulogu, a kiparski dobrovoljci se bore na strani saveznika pod zastavom Velike Britanije. Tek nakon rata i početka dekolonizacije sveta, „Enosis“ počinje da dobija veću ulogu. Formira se organizacija EOKA koja sprovodi politiku oslobađanja kolonijalne vlasti oružanom borbom. Kiparski Grci su je smatrali oslobodilačkim pokretom, a Englezi terorističkom i zločinačkom organizacijom, kao i sve druge oslobodilačke antikolonijalne pokrete. Englezi su kao i u svim drugim kolonijama sprovodili politiku „zavadi pa vladaj“. Turcima su davali privilegije da bi izazvali zavist kod Grka. Npr. državni tužilac Kipra je bio Rauf Denktaš. Osim toga davali su do znanja Turcima da ako oni (Englezi) odu, da će privilegije nestati. Time je zasijano seme budućeg građanskog rata i invazije. Nezavisnost[uredi] Početkom pedesetih godina na čelo oslobodilačkog antikolonijalnog pokreta dolazi arhiepskop Makarios III, poglavar kiparske pravoslavne crkve. On je ujedno bio i duhovni vođa pokreta. Zato ga je Velika Britanija proterala iz zemlje, te je nekoliko godina proveo u egzilu na Sejšelima. U međuvremenu je pokret „Enosis“ sve više rastao i bivao sve jači, da je Velika Britanija morala popustiti. Makarios se vraća na čelo kiparskih Grka i Kipar dobija nezavisnost 1960. Iste godine pristupa UN-u, a ubrzo i Komonveltu, te Pokretu nesvrstanih. Engleska je Kipru dala nezavisnost uz teške uslove. Turci, koji su činili 18% stanovništva dobijaju 30% mjesta u državnoj administraciji i 40% poslova u policiji. Turci imaju pravo veta na sve državne odluke. Britanija je zadržala dve svoje vojne baze na ostrvu: Akrotiri i Dekelija. Makarios je postao prvi predsednik Kipra. Kao predsednik vodio je nesvrstanu politiku i prisustvovao prvom samitu nesvrstanih 1961. u Beogradu. Postao veliki prijatelj Jugoslavije i Josipa Broza Tita. Zbog svoga mlakog odnosa prema Zapadu i zbog zalaganja za nesvrstanost, izazvao je podozrenje SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, koja je imala vojne baze na Kipru. Ovo je oslabilo pozicije NATO-a u Grčkoj. Na čelu Turaka je bio dr. Mustafa Kučuk, koji je ujedno bio i potpredsednik države. Blokirao je sve Makariosove odluke, po nekima ohrabren bivšom kolonijalnom silom. Makarios je 1963. predložio 13 ustavnih amandmana, sa ciljem da omogući normalno funkcionisanje države. Tada počinju nevolje i prvi sukobi Grka i Turaka. Grcima su bile vezane ruke jer su Turci činili 40% policije. Prvi sukob je bio 21. decembra 1963, u kome su stradala 2 Turčina i jedan grčki policajac. U sukobima ili ratu posle toga tokom 1964. stradao je 191 Turčin i 133 kiparska Grka. Pošto je policija bila blokirana, a Kipar nije imao vojsku, u sukob se umešala EOKA i postigla je nadmoć nad Turcima, pa se usled toga ponovo pojavljuje Ujedinjeno Kraljevstvo da zaustavi potpuni poraz Turaka. Rat je zaustavljen uglavnom zahvaljujući stranom pritisku, ali i predsedniku Makariosu. Na Kipar su upućene UN snage za razdvajanje zaraćenih sela i zaselaka na Kipru. Uskoro je Makarios suspendovao EOKA-u i time pokazao znak pomirljivosti sa grčke strane. Jedan dobar deo kiparskih Grka je zbog sukoba smatrao da je ujedinjenje sa Grčkom spas od nevolja. Administrativna podela[uredi] Glavni članak: Administrativna podela Kipra Karta podele Kipra na okruge i opštine Zvanična podela Kipra na okruge i stvarna podela Kipra na dva dela, grčki i turski - uporedni prikaz Kipar spada u manje evropske zemlje, pa država ne poseduje nivo pokrajina ili regiona. Osnovna upravna podela Kipra je na okruge (grč. Επαρχία, tur. Bölgesi). Zvanično postoji 6 okruga, koji nose naziv grada-sedišta okruga. Okruzi se dalje dele na opštine. Posebna teškoća u razmatranju upravne podele na Kipru je podeljenost ostrva na južni, grčki i severni, turski deo, odnosno na međunarodno priznatu Republiku Kipar i na međunarodno nepriznatu Tursku Republiku Severni Kipar. Povezano sa tim postoje različite područne podele i područne jedinice, različiti su i popisi u oba dela države, različito poimanje okruga, opštine, grada i predgrađa. Danas zvanično postoji 6 okruga na ostrvu, ali nezvanično, usled turske okupacije severnog Kipra, ova podela se sprovodi samo u južnom delu države, pod upravom kiparskih Grka. Severni deo već decenijama ima sopstvenu podelu na okruge, koja odstupa od zvanične. Zvanična država stoga ima svoje izmeštene organe vlasti za okupirane okruge i opštine, koji su smešteni u grčkom delu Kipra. Naziv okruga Matični naziv (grč. / tur.) Sedište Amohostos Αμμόχωστος / Gazimağusa Amohostos Kerineja Κερύνεια / Girne Kerineja Larnaka Λάρνακα / Larnaka Larnaka Limasol Λεμεσός / Leymosun Limasol Nikozija Λευκωσία / Lefkoşa Nikozija Pafos Πάφος /Baf Pafos Politika[uredi] Glavni članak: Politika Kipra Nikozija - glavni grad Kipra Glavni politički problem ostrva je podela na grčki i turski deo. U tridesetak godina koliko je prošlo od podele pa do danas nije učinjen bukvalno ni jedan korak ka ponovnom ujedinjenju, mada je u interesu i jednih i drugih ujedinjenje - Grci bi mogli da se vrate na zemlju sa koje su izbegli, a Turci bi izašli iz izolacije. Turci su na ostrvu pod neprekidnom kontrolom turske armije, tako da je njihov politički angažman ograničen. U više navrata je dolazilo do pokušaja pregovora koji su propali jer ni jedna pregovaračka strana nije nimalo odstupila od svojih prvobitnih zahteva. Turska strana zastupa tezu o konfederalnoj zajednici država, dok grčka strana teži unitarizmu. Najozbiljniji pokušaj za ujedinjenje bio je 2004, a inicirao ga je generalni sekretar UN-a Kofi Anan. Ako bi se prihvatio taj plan celo ostrvo bi ušlo u EU, ako ne, samo južni, odnosno grčki. Grčki političari su procenili da ovaj sporazum više odgovara turskoj strani, pa su ga odbacili iz sledećih razloga: plan nije omogućavao povratak svih grčkih izbeglica, kao ni vraćanje svog zemljišta koje im je pre pripadalo, Turci bi dobili previše mesta u organima vlasti i plan takođe nije uključivao uklanjanje britanskih baza sa ostrva. Iz tih razloga, na referendumu na grčkom delu ostrva 75% građana je odbilo sporazum. Iako je plan prihvatilo 64% građana Severnog Kipra, on nije prošao, tako da je nastao pravi paradoks - u EU je praktično ušao samo južni deo, iako službeno Turska Republika Severnog Kipra predstavlja deo Kiparske Republike pa samim tim je deo EU. Velika prepreka ujedinjenju ostrva je stalna prisutnost 50.000 turskih vojnika. Kiparska Republika[uredi] Ambasada Kipra u Vašingtonu Službena površina Kiparske Republike koja stoji u svim svetskim podacima je u stvari površina ostrva koja iznosi 9.251 km². No, stvarna površina kojom raspolaže ova republika je dosta manja. Kada se oduzme površina Turske Republike Severni Kipar, ovoj republici ostaje 5.896 km². Površina britanskih baza im oduzima još 154 km² ili 2% teritorije, a ako se izuzme i površina UN-ove „tampon zone“, dođe se do podatka da Kiparska Republika raspolaže teritorijom od oko 5.500 km² ili nešto više od polovine teritorije ostrva. Ova prvobitna površina se piše zato što je Turska Republika Severni Kipar nepriznata i zvanično je sastavni deo Kiparske Republike. Kiparska Republika raspolaže većim delom ostrva, i to na zapadu, jugu, većim delom centralne oblasti, te nešto manje na jugoistoku. Taj deo na jugoistoku je odvojen od matične teritorije britanskom vojnom bazom Dekelija, te se može smatrati enklavom. Unutar ove baze postoje i dva sela koja se takođe smatraju enklavama. To su sela Ksilotimvu i Ormidija. Međutim granice sa britanskim vojnim bazama nisu toliko izražene kao sa turskim delom ostrva. Dan nezavisnosti slavi se 1. oktobra. Kiparska Republika je stekla nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva 16. avgusta 1960. godine, kada su je priznale sve svetske države osim Turske, koja je nije priznala ni do danas. Zbog već navedenih razloga, ona nema suverenitet nad svom svojom teritorijom od 1974. godine. Zastava Kiparske Republike je jedina zastava suverene države na svetu na kojoj se nalazi oblik ostrva na geografskoj karti. Taj oblik se nalazi u centru zastave i obojen je bakarnom bojom, jer je bakar simbol Kipra, a ostrvo je dobilo ime po njemu. Ispod oblika ostrva, nalaze se dve ukrštene maslinove grančice koje predstavljaju jedinstvo i mir između Grka i Turaka. Podloga je bela. Zastava je usvojena odmah nakon dobijanja nezavisnosti, a osmislio ju je tadašnji potpredsednik dr. Fazil Kučuk, a prihvatio predsednik Makarios. Uz zastave Irske, Indije (sve tri imaju iste boje: narandžastu, belu i zelenu) i Bosne i Hercegovine, predstavlja tzv. „mirovne zastave“. Himna Kiparske Republike je „Ύμνος εις την Ελευθερίαν - Ymnos is tin Elefterian“. Ovo u prevodu sa grčkog glasi „Himna slobodi“. Zanimljivo je to da su himna Kiparske Republike i himna Republike Grčke u stvari jedna te ista himna. Dakle, kad igaju reprezentacije ove dve zemlje u bilo čemu, dovoljno je da se himna intonira samo jedanput. Valuta pre uvođenja evra u 2008. godini bio je Kiparska Funta (CYP): EUR 1 = CYP 0.585274, CYP 1 ≈ 1.71 evra. Vlada Kiparske Republike se sastoji od Predsednika i potpredsednika, te Parlamenta koji broji 59 članova, 56 iz reda Grka i 3 iz reda manjina. Sudska vlast ima 13 članova. Sadašnji predsednik Kipra je Dimitris Hristofijas koji je izabran na izborima 2008. godine. Vojska Kiparske Republike se sastoji od oko 6.500 vojnika, sa 8,33 vojnika po 1.000 stanovnika jedna je od solidnije militarizovanih država. Treba napomenuti da Kipar iako je članica EU, nije članica NATO-a. Službeni jezik je grčki. Pored grčkog dosta se koristi i engleski kog govori oko 90% domaće populacije zato što je Kipar bio britanska kolonija praktično oko 80 godina. BDP po glavi stanovnika iznosi 19.633 američkih dolara, što Kiparsku Republiku svrstava među razvijenije zemlje sveta, tačnije na 36. mesto, zajedno sa Slovenijom, Južnom Korejom i Maltom, koje imaju sličan BDP. A otkad je članica EU, Kipar se ubraja među razvijene zemlje sveta (ne među zemlje u razvoju, kao do tada). Kiparska Republika je članica mnogih svetskih i evropskih organizacija, a između ostalih izdvaja se članstvo u EU i Komonveltu. Turska Republika Severni Kipar[uredi] Glavni članak: Turska Republika Severni Kipar Turska Republika Severni Kipar zauzima sever, te veći deo istoka ostrva. Površina koju zauzima iznosi 3.355 km² ili nešto oko 37% celokupne površine ostrva. No, zbog UN-ove neutralne zone ta površina je nešto manja. Kao i južni tako i Severni Kipar ima jednu svoju eksklavu, istina mnogo manju, ali mnogo više izolovanu nego što je to slučaj kod južnjaka. To je selo Erenkoj (Kokina), koje leži u Morfu zalivu i od matične teritorije odvojeno je sa oko 5-10 km grčke plaže. Glavni grad je službeno Nikozija, ali vrlo često i Kirenija vrši tu ulogu. Ovu državu, osim od Turske, niko drugi u svetu ne priznaje. Zanimljivo je i to da je Autonomna Republika Nahičevan, koja je pod suverenitetom Azerbejdžana, takođe priznala ovu republiku, dok sam Azerbejdžan nije. Inače, Severni Kipar ima međunarodni embargo u svakom pogledu: političkom, ekonomskom, trgovinskom, saobraćajnom, vojnom, sportskom, kulturnom i dr. Ovo je uslovljeno time što se on smatra okupatorom i argresorom na Republiku Kipar, te se smatra njenim delom. Tako Severni Kipar uveliko zavisi od Republike Turske, bez koje praktično ne bi opstao. Sve svoje spoljne poslove mora izvršavati preko nje. Ipak, u poslednjih nekoliko godina, ova izolacija polako počinje popuštati, te ova republika sve više počinje da samostalno deluje, iako to još nije ni blizu pravih samostalnih zemalja. Podloga zastave TRSK je bela. Na podlozi se nalaze dve vodoravne crvene pruge, koje su odvojene od gornjeg, odnosno donjeg ruba. Između ovih pruga se nalazi crveni polumesec i zvezda, simbol islama, koji je službeno državna religija, iako se TRSK deklariše kao sekularna država. Himna nosi naziv „Istiklal Marš“. Valuta je Nova turska lira, koja je zamenila staru tursku liru 1. januara 2005. godine. Sadašnji predsednik je Mehmet Ali Talat. Pored njega vladu čini premijer Ferdi Sabit Sojer, te parlament od 50 članova, u kom većinu ima Turska Republikanska Stranka. Izbori su svakih 5 godina, a sadašnji predsednik je prošle godine na izborima pobedio Raufa Denktaša koji je bio predsednik od samoproglašavanja nezavisnosti 1983. godine. Vojska TRSK je u stvari vojska Republike Turske, koja se nalazi na ostrvu od 1974. do danas. Broji oko 30.000 vojnika, koji čuvaju suverenitet ove samoproglašene republike. Jedan od osnovnih zahteva kiparskih Grka je da se ova vojska povuče, međutim to Turci ne žele. Službeni jezik je turski. Grčki ovde baš i nije poželjno čuti, a naravno isto se odnosi i na Turski jezik sa druge strane granice. BDP po glavi stanovnika iznosi 8.095 američkih dolara. To jeste manje od polovine BDP-a grčkog Kipra, ali kada se uzme u obzir da je ovo zemlja u izolaciji, te da gotovo skroz zavisi od Turske, ovo je više nego solidna cifra. Ovo je veći BDP po glavi stanovnika, čak i od BDP-a same Turske. Ipak, ova nelogičnost u pogledu BDP-a TRSK i BDP-a njenog zaštitnika i finansijera, dobija smisao kada se zna da Severni Kipar ima stanovnika kao prosečno naselje Istanbula, te da Turci iz svog državnog budžeta izdvajaju dobar deo novca za svoje sunarodnike sa Kipra. Ujedinjeno Kraljevstvo[uredi] Glavni članak: Akrotiri i Dekelija Dakle, nakon odlaska kolonijalne vlasti Ujedinjenog Kraljevstva sa Kipra, oni su ovde ostavili svoje dve vojne baze koje egzistiraju i do danas i važne su strateške pozicije ove države, zbog blizine Bliskog istoka. Površina ovih baza je 154 km² ili nešto manje od 2% ostrva. Na ovoj teritoriji živi oko 15.000 ljudi: oko 8.000 njih su britanski vojnici i njihove porodice, dok su ostalih 7.000 domaći Grci koji ili rade u ovim bazama ili ovde imaju svoje posede kojih se nisu hteli odreći. Baza Dekelija je nešto veća i nalazi se na jugoistočnom delu ostrva i osim grada Dekelije ovde se nalazi i selo Ajos Nikolaos. Ova baza graniči i sa Severnim Kiprom, a delove Republike Kipar odvaja od matičnog dela teritorije, te južnim kipranima, odnosno Grcima i nije baš drago što postoje ove baze, pogotovo ova, Dekelija. Druga baza je Akrotiri i nalazi se na samom jugu ostrva, tačnije zauzima istoimeno poluostrvo. Ovde se nalazi i najjužnija tačka ostrva, rt Gata. Pored Akrotirija na teritoriji baze nalazi se i gradić Episkopi. Svi zakoni na ovoj teritoriji su isti kao i u Britaniji, te se ovi delovi ostrva zvanično i tretiraju kao deo Ujedinjenog Kraljevstva. Zelena linija/UN[uredi] Zelena linija u Nikoziji 1974. godine je uspostavljena linija razgraničenja, čime je ostrvo podeljen na grčki i turski deo, a ta linija je nazvana „zelena linija“ po boji flomastera kojim su je ucrtali na karti UN-ovi mirovni pregovarači. Oko ove linije je uspostavljena neutralna zona pod kontrolom UN. Ona prolazi i kroz glavni grad Nikoziju i različite je širine na pojedinim svojim delovima, od stotinjak metara baš u Nikoziji, do 5-10 km u nekim drugim delovima ostrva. Njena površina se ne može tačno izraziti, jer to je ipak „tampon“ zona koja nema čvrste granice, a i ona iz godine u godinu postaje sve labavije određena. Ipak, otprilike se može reći da zauzima sličnu površinu kao i britanske baze, znači negdje oko 1,8%. Ova zona ima tri svoja segmenta. Prvi je najmanji i nalazi se oko turske eksklave Kokina (Erenkoj). Drugi, ubedljivo najveći segment, proteže se kroz centralni deo ostrva, između ostalog i kroz Nikoziju, od Morfu zaliva na zapadu, do baze Dekelija na istoku. Mnogi objekti, gradići i sela koji su se sticajem okolnosti našli u ovoj zoni, stavljeni su van funkcije, odnosno raseljeni su, tako da u ovoj zoni ne živi gotovo niko osim UN-ovih vojnika, koji ovde čuvaju mir. Najznačajniji objekat koji je ostao u ovoj zoni je svakako aerodrom u Nikoziji, koji je iz tog razloga od 1974. godine van funkcije, pa su južnjaci izgradili aerodrom u Larnaki, a severnjaci nešto malo izvan Nikozije. Pravo čudo i izuzetak predstavlja malo mesto od oko 3.000 stanovnika, po imenu Pila, koje se nalazi u ovoj zoni nedaleko od baze Dekelija. To je, naime, jedino mesto na ostrvu, a verovatno i u svetu, gde Turci i Grci žive zajedno. I konačno, treći segment „tampon“ zone je dosta kraći i ide od baze Dekelija, tačnije mesta Ajos Nikolaos, do zaliva Famagusta. Bitno je reći i to da su kroz „zelenu liniju“ do danas otvorena 4 punkta kroz koje se može doći iz jednog dela ostrva u drugi. Najvažniji takav punkt se nalazi u Nikoziji, pored Ledra palate. Stanovništvo[uredi] Glavni članak: Demografija Kipra Demografija Kipra Vezano za stanovništvo, treba napomenuti da većina podataka (uglavnom brojčanih) važe za celokupno ostrvo. Prema podacima iz 2005. godine, Kipar ima 780.133 stanovnika. Gustina naseljenosti ostrva iznosi negde oko 84 st/km², što Kipar svrstava u zemlje sa srednjom gustinom stanovništva. Kao ni u većini država, stanovništvo nije ravnomerno raspoređeno. Najgušće je naseljen priobalni sektor oko većih gradova, pre svega Limasola i Larnake i prostor centralne nizije Mesaorije pogotovo u neposrednom okruženju glavnog grada Nikozije. Najslabije je naseljen unutrašnji planinski deo. Međutim, ni ovi prostori nisu nešto ekstremno naseljeni, odnosno nenaseljeni, pa tako najveća naseljenost ne prelazi 200 st/km², a najmanja je negde u granici između 20 i 40 st/km². Iz činjenice da 18% stanovništva (Turaka) živi na 37% prostora, da se zaključiti da je severni Kipar ređe naseljen od južnog. Etnička struktura stanovništva je sledeća: 77% Grci, 18% Turci i 5% ostale etničke grupe.[6] Gotovo svi, i Turci i Grci, žive na svom delu ostrva, uz slučajne izuzetke. Tako 0,5% Grka živi u Severnom Kipru i to na poluostrvu Karpas. Treba reći da 40% ovog naroda je izbeglica u svojoj državi. Sa druge strane 1,3% Turaka živi u južnom delu i njih je mnogo manje izbeglica. Što se tiče ostalih, ovde ima mnogo manjinskih naroda, a ovaj podatak od 4% nije do kraja relevantan, jer njihov broj iz godine u godinu raste, a ima i dosta neprijavljenih ljudi, kao i onih koji su ovde na privremenom radu ili nešto dužem (ili kraćem, svejedno) turističkom odmoru. Dve „autohtone“ manjine koje žive ovde duže vreme jesu Jermeni i maroniti, dok u novije vreme Kipar su naselile i druge etničke grupe, poput Engleza, Nemaca, Rusa, Jevreja, Srba i dr. Ipak ogromna većina ovih stanovnika živi u Republici Kipar, a izuzetak je jedino jedan broj maronita i Kurdi koji žive u TRSK. Religijska struktura se gotovo poklapa sa etničkom. Dakle, Grci su pravoslavci, a Turci sunitski muslimani, uz jedan manji broj ateista u oba naroda. Ostatak su jermenski pravoslavci, maronitski hrišćani, rimokatolici, protestanti, Jevreji i ostali pravoslavci. Slična je situacija i sa jezičkom strukturom. Grci govore grčki, a Turci turski jezik. Ove manjine koriste u svojim zajednicama svoje jezike, a oko 90% stanovništva govori i engleski jezik. Vezano za stepen urbanizacije treba reći da 69% stanovništva živi u gradovima, a ostatak je ruralno stanovništvo. Polno-starosna struktura pokazuje sledeće: broj muškaraca i žena je otprilike podjednak, a udeo mladog stanovništva je 22%, zrelog 67%, te starog 11%. Starosno-polna piramida ima relativno pravilan oblik, međutim smatra se da će u narednih 50 godina ona postepeno gubiti svoju pravilnost, jer će se broj starog i zrelog stanovništva povećavati, dok će se broj mladog smanjivati. Prosečan životni vek je 76 godina za muškarce i 81 godina za žene. Nepismenost na Kipru iznosi oko 2% (0,8% muškarci i 3,1% žene). Na Kipru osnovno obrazovanje traje 6 godina, srednje još toliko, a oba su obavezna. U južnom delu ostrva postoji nekoliko univerziteta, dok učenici iz Severnog Kipra moraju ići u Republiku Tursku ako se žele dalje školovati. Privreda[uredi] Glavni članak: Privreda Kipra Prije početka, treba napomenuti da međunarodne organizacije ne priznaju Tursku Republiku Severni Kipar, pa većina sledećih podataka važi za celi Kipar. Kipar je u poslednjih 15-tak godina doživio brz ekonomski rast. Osnovni razlozi za to su: relativno bogatstvo privrednim sirovinama potrebnim za razvoj ekonomije (koje je ipak imalo više značaja u prošlosti nego danas), pre svega rudama i šumom, zatim plodno zemljište, povoljan geografski položaj, povoljni klimatski uslovi, te jeftina imigrantska snaga. Mislim da ove faktore za razvoj privrede nije potrebno dodatno objašnjavati. Naravno, postoje i neki negativni činioci po privredu, koji su uglavnom društveno-političkog karaktera. Tu se podrazumeva nedavna istorija ostrva što za posledicu ima podelu ostrva. Vrlo verovatna činjenica je ta da bi Kipar beležio još veći privredni napredak kada ne bi bilo ove podele. Inače i pre famozne 1974. godine Kipar je imao dosta dobar ekonomski razvoj sa tendencijom daljeg napredovanja. No, turskom invazijom te godine i podelom ostrva, ekonomska situacija se drastično mijenja, a BDP opada za jednu trećinu, a otprilike i trećina ljudi na ostrvu tada biva nezaposlena. Od tada se grčki i turski deo počinju posebno razvijati. Republika Kipar se brzo oporavlja, pre svega zbog pomoći Velike Britanije, a najbolji pokazatelj je i to što se u sledećih 7 godina nezaposlenost smanjila za 90%. Celokupni tercijarni sektor predvođen turizmom, koji je i osnova ekonomskog razvoja ostrva, doživljava puni zamah, posebno u 90-im godinama, kada se dešava „eksplozija“ u ovoj oblasti, što je nastavljeno i u ovoj deceniji. Pored tercijarnog, takođe su i primarni i sekundarni sektor privrednih delatnosti doživeli brz oporavak (istina sekundarni nešto manje nego što se očekivalo). Ulazak u EU je još više učvrstio dobro ekonomsko stanje i dao temelje za još mnogo veći ekonomski rast. Sa druge strane Severni Kipar je bio u težoj poziciji za oporavak, jer su između ostalih sankcija, dobili i onu ekonomsku. Ali, ipak uz veliku pomoć Republike Turske i oni uspevaju da dignu svoju ekonomiju i stave je na jedan solidan nivo, koji jeste istina dosta niži nego kod južnjaka, ali za jednu zemlju u izolaciji je više nego fantastičan. Istina je da Severni Kipar bez Turske, ne bi mogao opstati u bilo kakvom pogledu, a najmanje ekonomskom. Sva ekonomija ovde je zasnovana na turskoj pomoći i ulaganju, a svaku vezu sa svetom TRSK održava upravo preko Turske. Najklasičniji primer toga je izvoz proizvoda, koji se vrši isključivo preko Turske, da o ostalim primerima i ne govorimo. U BDP-u Kipra primarni sektor učestvuje sa 4,6%, sekundarni sa 19,9%, a razumljivo tercijarni najviše sa 75,5%. Slični su i procenti zaposlenosti stanovništva po sektorima: 4,9% primarni, 24% sekundarni i 71,1% tercijarni. Pretpostavka je da je situacija nakon ulaska u EU povoljnija. Ovako, ukupna vrednost izvoza R. Kipar je 1,3 milijarde američkih dolara, a TRSK 63 miliona američkih dolara. Ali vrednosti uvoza su sledeće: za R. Kipar 3,9 milijardi, a za TRSK 301 milion. Ovde se vidi da i jedan i drugi deo ostrva imaju trgovinski deficit. Ali, oni ovaj neostatak i više nego kompenziraju velikom zaradom od turizma, a S. Kipar i novčanom pomoći od Turske. Glavni trgovinski partneri Kipra su: V. Britanija, Grčka, Italija, SAD, Rusija, Nemačka, Turska, Sirija, Liban itd. Podaci se odnose na oba dela ostrva. Poljoprivreda[uredi] Poljoprivreda zapošljava 5% aktivnog stanovništva i ostvaruje otprilike isti procenat učešća u BDP-u ostrva. Poljoprivreda se veže uglavnom da centralnu oblast plodne Mesaorije. Grane koje dominiraju su ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, te nešto manje stočarstvo. Pod usevima je 8% obradivog zemljišta. U ratarstvu dominira uzgoj krompira (kog i izvoze), te paradajza, kupusa, pšenice, kukuruza, ječma, pamuka, lana i duvana. Duvan je posebno važan jer u izvozu učestvuje sa 7%. Voćarstvo i vinogradarstvo su takođe vrlo značajni, a u izvozu učestvuju sa 25%. Tu se podrazumeva uzgoj limuna, agruma, smokvi, lubenica, jabuka, vinove loze i dr. Od vinove loze se dobija poznato kiparsko vino, koje je jako važan izvozni proizvod, i grožđice. Stočarstvo je slabije razvijeno, a veže se uglavnom za planinska područja. Dominira govedarstvo, peradarstvo i svinjogojstvo. Ribarstvo je skoncetrisano u priobalju ostrva i dosta je razvijenije od stočarstva. Za šumarstvo treba reći da je u problemima zbog neplanske seče. Ostrvo je inače prirodno bogat šumom, ali veliki deo tog bogatstva je posečen. Ipak, kiparske vlasti su sprovele niz zakona i reformi u vezi ovog pitanja, pa se očekuje poboljšanje situacije u budućnosti. Industrija i rudarstvo[uredi] Rudarstvo danas ima manji značaj nego što je imalo kroz istoriju. Kipar je bio jedno od najvećih nalazišta bakra u poznatom svetu u antičko doba, pa je i dobio ime po bakru. Danas zaliha bakra skoro da i nema, a značajnija rudna bogatstva predstavljaju azbest i hrom. U industriji najveći broj radnika je zaposlen u prehrambenoj industriji, te nešto malo manje u tekstilnoj. U zadnje vreme je postala značajna i petrohemijska industrija, koja se zasniva na uvozu nafte. U Larnaki se nalazi značajna rafinerija nafte. Nafta je najznačajniji uvozni proizvod, jer je Kipar nema nikako, iako se nalazi na Bliskom istoku. Hemijska industrija se bavi proizvodnjom đubriva koja su vrlo bitna za ovdašnju poljoprivredu. Metalna i mašinska industrija su tek u razvoju i uveliko zavise od uvoza. Da se vratim malo prehrambenoj i tekstilnoj industriji, kao najvažnijim granama ovog sektora. Prehrambena industrija vrši preradu poljoprivrednih proizvoda. Tu su najvažnije razne vrste voća i agruma, zatim već spomenuto vino, pa onda mlečna i mesna industrija, a u Nikoziji se nalazi i velika fabrika duvana. Tekstilna industrija zajedno sa industrijom kože i obuće učestvuje u izvozu sa 35%. Uglavnom se prerađuju sopstvene sirovine, poput pamuka i svile. Ova industrija je više razvijena u TRSK, posebno čipkarstvo, koje je ovde izuzetno kvalitetno. Turizam[uredi] Kipar ubedljivo najviše koristi ima od tercijarnog sektora, a to se pre svega odnosi na turizam, od kog u principu i zavisi celo ostrvo. Kipar ima sve predispozicije za razvoj turizma, što je vrlo dobro i iskorišćeno. Kipar ima godišnju turističku posetu nešto manju od 2,5 miliona, a zarada čini oko 3 četvrtine budžeta države. Osnovu turizma čini kupališni turizam, baziran na prelepim i raznolikim obalama i plažama, od strmih do ravnih i prostranih, od šljunkovitih do peskovitih. Plaže Pafosa, Limasola, Aje Nape, Morfua i dr. spadaju među najlepše plaže Mediterana, pa možda čak i sveta. U prilog razvoja ovog turizma ide i to što Kipar ima otprilike 340 sunčanih dana godišnje. Osim kupališnog razvijen je i kulturno-istorijski turizam. Na ostrvu se nalazi nekoliko antičkih gradova od kojih su najpoznatija tri: Salamis, Kurion i Amatus. Takođe i u većim gradovima postoje mnoge stare građevine interesantne za turiste, poput Kolosi dvorca u Limasolu, tvrđave Pafos, Selimije džamije u Nikoziji itd. Mnogi od ovih objekata su pod zaštitom UNESKO-a, uključujući tu i 9 pravoslavnih manastira i crkvi. U unutrašnjosti Kipra postoje brojna, kako grčka tako i turska sela, u kojima se život odvija na prilično tradicionalan način, pa je Kipar pogodan i za seoski turizam. Takođe, postoji i mogućnost i razvitka planinskog, zimskog i skijališnog turizma na Trodosu, ali taj oblik turizma je daleko iza ovih ostalih. Saobraćaj[uredi] Glavni članak: Saobraćaj Kipra Vezano za putni saobraćaj, možemo reći da Kipar ima oko 13.000 km puteva od čega je oko 7.000 km asfaltirano. Treba napomenuti da je ovaj saobraćaj mnogo razvijeniji na južnom nego na severnom delu ostrva. Na Kipru ne postoji železnički saobraćaj. Vadušni saobraćaj je dosta razvijen. Glavni aerodrom se nalazi u Larnaki, a veoma značajan, pogotovo za dolazak turista, je i aerodrom u Pafosu. Severni Kipar ima aerodrom Erkan nedaleko od Nikozije, ali zbog međunarodne izolacije, odavde se može leteti samo za Tursku i Azerbejdžan. Istina, u zadnje vreme sankcije popuštaju, pa se ponekad avioni sa ovog aerodroma zapute i u neke zapadne zemlje, na primer Veliku Britaniju. Na Kipru postoji još nekoliko manjih aerodroma i heliodroma, koji ne služe za međunarodni saobraćaj. Pomorski saobraćaj je vrlo razvijen. Glavne luke Limasol i Larnaka su vrlo prometne. Severni Kipar ima dve luke: Famagusta i Kirenija, ali brodovi ovamo dolaze samo iz Turske zbog već opisanih razloga. Kultura[uredi] [ikona] Ovaj odeljak treba proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. Sport[uredi] Kipar je prvi put učestvovao na Zimskim olimpijskim igrama 1980. u Lejk Plesidu. Posle nije propustio nijedne igre. Na Olimpijskim igrama u Londonu 2012, jedriličar Pavlos Kontides osvojio je srebrnu medalju, prvu olimpijsku medalju za Kipar.[7] Fudbalska reprezentacija Kipra utakmice kao domaćin igra na stadionu Antonis Papadopulos u Larnaki. Kiparski nacionalni fudbalski tim se nikada nije kvalifikovao na završni turnir Svetskog prvenstva ili Evropskog prvenstva. Markos Bagdatis je najuspešniji kiparski profesionalni teniser. Najveći uspesi u karijeri su mu dostizanje 8. mesta na ATP listi, osvajanje četiri turnira i dostizanje finala Otvorenog prvenstva Australije 2006. godine. tags: narodno stvaralaštvo seoske kuće seoska arhitektura antologija kuća ranko radovic aleksandar deroko srednjovekovna arhitektura stare kuće brvnare kolibe ... ruralne rurano rural houses mostovi grčka turska

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Humoristicki roman Opštinsko dete je priča o detetu koje majka napušta, a ono biva prepušteno na staranje opštini. Celokupnu radnju obogatilo je pojavljivanje koloritnih likova koje je u celoj priči na duhovit i samo sebi svojstven način povezao Nušić. Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) bio je srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata. Najznačajniji deo njegovog stvaralaštva su pozorišna dela, od kojih su najpoznatije komedije: Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Ožalošćena porodica i Pokojnik. Osim što je pisao za pozorište, radio je kao dramaturg ili upravnik u pozorištima u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Branislav Nušić je u svojim delima ovekovečio svakodnevicu srpskog društva u XIX i XX veku, a njegove sociološke analize su aktuelne i u XXI veku. Branislav Nušić je rođen 20. oktobra (8. oktobra po julijanskom kalendaru) 1864. u Beogradu, nedaleko od Saborne crkve (današnja ulica Kralja Petra I), u kući na čijem je mestu danas Narodna banka Srbije, kao Alkibijad Nuša (cinc. Alchiviadi al Nuşa) od oca Đorđa (Georgijasa) Cincarina, i majke Ljubice Srpkinje. Njegov otac je bio ugledni trgovac žitom, ali je ubrzo posle Nušićevog rođenja izgubio bogatstvo. Porodica se preselila u Smederevo, gde je Nušić proveo svoje detinjstvo i pohađao osnovnu školu i prve dve godine gimnazije. Maturirao je u Beogradu. Još kao gimnazijalac završnog razreda postao je član Đačke družine `Nada`. Njegov prvi književni rad predstavljale su pesme, od kojih su dve objavljene u `Nadinom` almanahu.[3] Svoje pesme kasnije je objavljivao i u `Golubu` - listu za srpsku mladež 1879. godine.[4] Kada je napunio 18 godina, zakonski je promenio svoje ime u Branislav Nušić. Još kao mlad postao je član opozicione Radikalne stranke. Tada je prvi put osetio snagu vladajućeg režima. Godine 1883, u 19 godini, napisao je prvu svoju komediju Narodni poslanik koja će biti postavljena na scenu trinaest godina kasnije, 1896. godine. Ovaj komad ismeva političku borbu, izbore, narodne poslanike i vladinu stranku. Iako je dobio povoljnu ocenu recenzenata, Milovana Glišića i Laze Lazarevića, i stavljen na repertoar, upravnik Kraljevskog srpskog narodnog pozorišta Milorad Šapčanin je u poslednjem trenutku uputio rukopis u ministarstvo policije s molbom za mišljenje, jer treba da bude postavljen na državnu pozornicu. Međutim, tamo će zbog „birokratije“ ostati godinama. Studije pravnih nauka započeo je u Gracu (gde je proveo godinu dana)[5], a zatim nastavio u Beogradu, gde je i diplomirao na Velikoj školi 1886. godine. Branislav Nušić (desno) kao kaplar u srpsko-bugarskom ratu 1886. godine Sa dvanaest godina Nušić beži od kuće, kako bi se pridružio srpskoj vojsci u Srpsko-turskom ratu, ali ga gradski pandur ubrzo vraća kući. Kasnije je učestvovao u kratkom dvonedeljnom Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine, kao dobrovoljac. Tada je kao kaplar 15. puka dobio u Jagodini jedan vod dobrovoljaca za obuku. U tom vodu je bio i pesnik Vojislav Ilić,[6][7] sa kojim Nušić ostaje nerazdvojan prijatelj sve do Ilićeve smrti, 1894. godine.[8] Bugarska je u ovom ratu dobila ujedinjenje, dok je Srbija dobila ratnog junaka, majora Mihaila Katanića, koji je tokom borbi na Neškovom visu opkoljen očajnički branio pukovsku zastavu. Teško ranjen i zarobljen prebačen je na lečenje u Sofiju po nalogu samog bugarskog kneza Aleksandra I Batenberga, koji je posmatrao bitku. Prva knjiga koju je Nušić objavio bile su Pripovetke jednog kaplara 1886 godine, zbirka kratkih priča i crtica nastalih na osnovu priča iz rata. Zatvor Pošto mu je prvi rukopis bio „uhapšen“, kako je mnogo godina kasnije naveo u svojoj autobiografiji, tada najverovatnije dobija inspiraciju za sledeću svoju komediju u kojoj se „pozabavio policijskim činovnicima“. Komediju Sumnjivo lice napisao je 1887/88. godine, koja će biti postavljena na scenu 35 godina kasnije 29. maja 1923. godine. U ovom delu ismeva policijski aparat, u kome vladaju korupcija, ksenofobija i karijerizam, čiji je glavni zadatak borba protiv onih što deluju protiv dinastije, koja se u tekstu spominje nekoliko puta, i to ne na mnogo pažljiv i lojalan način, a tokom ovakve borbe obično stradaju nedužni. Scena iz predstave Protekcija B. Nušića, Sekcija za Dunavsku banovinu (NP, Beograd), Novi Sad, 1934, Pozorišni muzej Vojvodine Godine 1887,, u Beogradu su se dogodile dve sahrane. Prva sahrana je bila starije žene i majke pukovnika Dragutina Franasovića, koji je bio ljubimac kralja Milana jer je oteo revolver nakon pucnja od Jelene – Ilke Marković tokom neuspelog atentata u Sabornoj crkvi 1882. godine. Ovoj sahrani su pored rodbine prisustvovali kralj, visoki oficiri i svi članovi Vlade. Druga sahrana na groblju, nekoliko dana kasnije, bila je junaka Katanića, koji je nakon puštanja iz zarobljeništva preminuo od posledica ranjavanja. Ovoj sahrani prisustvovala je cela prestonica. Revoltiran ovim događajem mladi Nušić je napisao političko-satiričnu pesmu pod naslovom „Dva raba” i podelio je na dva dela. U prvom delu opisuje prvu sahranu kojoj su prisustvovali „kite i mundiri” kao „i još neko, ali to je tajna” (ovde se misli na kralja). U drugom delu pesme Nušić je stihovao o sahrani hrabrog junaka. Pesma je objavljena u „Dnevnom listu“ i izazvala je veliku pažnju kod naroda. Međutim, publikovana pesma silno je uvredila i razbesnela kralja Milana koji je naredio da se Nušić uhapsi i osudi. Nušić je do tada već stekao reputaciju mladog čoveka „poganog jezika i još poganijeg pera.... te da će mu Požarevac dobro doći da se malo rashladi“. Nušić je 1888. godine osuđen na dve, a pomilovan je na molbu svog oca, posle godinu dana provedenih u Požarevcu.[9] Na robiji je pisao priče docnije okupljene u knjigu Listići i komediju Protekcija. U ovoj komediji Nušić je u satiričnim aluzijama daleko obazriviji. U Protekciji, takođe, ismeva birokratiju ali ima znatno blaži stav. Ministar je tu prikazan kao dobrodušan čovek koji je gotov da svakom pomogne, čak pokazuje razumevanje i širokogrudosti prema ljudima koji su ga oštro napadali u štampi. Po izlasku iz zatvora, odlazi na prijem kod kralja Milana, nakon čega mu ministar inostranih dela dodeljuje službu u diplomatiji. Sledećih deset godina službuje u konzulatima u Osmanskom carstvu (Bitolju, Skoplju, Solunu, Serezu i Prištini). Njegov poslednji napisan komad Protekcija biće postavljen prvi put na scenu Kraljevskog pozorišta uoči polaska na službu u inostranstvu 1889. godine. Srednje doba Milivoje Živanović (Ivo Knežević) i Vasa Nikolić (Petronije Šišo) u predstavi Knez Ivo od Semberije B. Nušića (Srpsko narodno pozorište, predstava za vojsku u Kasarni „Kralja Aleksandra I“ u Novom Sadu, 1924. Fotografija je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine) Kao zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova, postavljen je za pisara konzulata u Bitolju, gde se i oženio 1893. godine, Darinkom, ćerkom trgovca Božidara Đorđevića i Ljubice čiji je brat Dimitrije Bodi u to vreme bio konzul u Bitolju.[10] Iste godine je postavljen za konzula u Prištini, gde mu je Vojislav Ilić pisar. Tokom službovanja u Srpskom konzulatu u Prištini bio je svedok stradanja srpskog stanovništva, što je opisivao u svojim pismima koja su postala poznata kao Pisma konzula.[11] Godine 1900, Nušić je postavljen za sekretara Ministarstva prosvete, a ubrzo posle toga postao je dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu. 1902. je postavljen za poštansko-telegrafskog komesara prve klase u Poštansko-telegrafskom odeljenju Ministarstva građevina. [12] Godine 1904. postavljen je za upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.[13] Zajedno sa učiteljem Mihajlom Sretenovićem osnovao je prvo dečje pozorište, u kom su uloge tumačile isključivo deca, a među njima i Nušićeva. Ovo dečje pozorište je predstave održavalao u kafanama i restoranima, pa se brzo i ugasilo. 1905. godine, napustio je ovu funkciju i preselio se u Beograd, gde se bavio novinarstvom. Osim pod svojim imenom, pisao je i pod pseudonimom „Ben Akiba“. Vratio se 1912. godine u Bitolj kao državni službenik. Bio je jedno vreme načelnik okruga, kada se povukao na tu poziciju je došao Dušan Đ. Alimpić. Tokom 1913. godine osnovao je pozorište u Skoplju, gde je živeo do 1915. Napustio je zemlju sa vojskom tokom Prvog svetskog rata i boravio u Italiji, Švajcarskoj i Francuskoj do kraja rata. Vojvoda Simo Popović navodi podatak da je Nušić hteo biti u Ulcinju za vreme rata, i da je hvalio kralja Nikolu kako je uspeo sačuvati Crnu Goru od rata i Austrije. Tokom Prvog svetskog rata deo rukopisa je ostavio u Prištini, jer nije mogao da ih nosi peške dalje prema Prizrenu. Ti rukopsii su sačuvani. Deo rukopisa koji su bili u Skoplju je izgoreo.[14] Starije doba Posle rata, Nušić je postavljen za prvog upravnika „Umetničkog odseka“ ministarstva za prosvetu. Na ovoj poziciji je ostao do 1923. godine. Posle toga je postao upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu, da bi se 1927. godine vratio u Beograd. Bio je izabran za predsednika Udruženja jugoslovenskih dramskih autora. Njegov 60. rođendan je svečano proslavljen 6. novembra 1924. u Beogradu.[15] Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 10. februara 1933. Branislav Nušić je bio plodan pisac, poznat po svom upečatljivom humoru. Pisao je o ljudima i njihovoj, često duhovitoj, prirodi. Pred kraj života Nušić je doprineo da se u Beogradu osnuje Rodino pozorište, preteču današnjeg pozorišta Boško Buha koje je 1950. godine osnovala njegova ćerka Margita Predić-Nušić. Operisan je u jesen 1937. godine, o čemu su izvestile tadašnje novine.[16] Preminuo je 19. januara 1938, a tog dana fasada zgrade beogradskog Narodnog pozorišta bila je uvijena u crno platno.[17] O njegovom burnom životu snimljena je televizijska drama Neozbiljni Branislav Nušić 1986. godine. Privatni život Tokom službovanja u Bitolju Nušić je upoznao Darinku Đorđević, kojom se oženio 1893. godine. Prva izjava ljubavi upućena Darinki bila je pesma ispisana na lepezi. Kao diplomata često je sa porodicom menjao mesto stanovanja, što je služba zahtevala od njega. Kada je postao poznat pisac konačno se skrasio kao dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.[18] U braku su dobili troje dece: Margitu, Strahinju Bana i Oliveru. Najmlađe dete, ćerka Olivera, umrla je sa samo dve godine. Nušić je bio privržen svojoj deci, o čemu svedoče i reči njegove ćerke Margite: „Ni Bana ni mene nikada nije udario. Vodio nas je u slikarska ateljea i u pozorište. Tamo nas je učio da gledamo slike i da pažljivo posmatramo šta se dešava na pozorišnim daskama.”[18] Margita i Strahinja su kao deca često igrali dečje uloge u očevim pozorišnim komadima.[13] Strahinja Ban (1896—1915), Nušićev jedini sin, poginuo kao srpski vojnik u Prvom svetskom ratu. Umro je 12. oktobra 1915, od rana zadobijenih u bici,[1] ubrzo po povratku na front posle prisustva na Margitinoj svadbi u Skoplju.[19] O sinu je Nušić kasnije retko pričao.[20] Romanom Devetstopetnaesta podigao mu je svojevrstan spomenik. Posle sinovljeve smrti trebalo mu je skoro deset godina da ponovo počne da stvara. Tada su nastali njegovi najbolji pozorišni komadi: Gospođa ministarka, Mister dolar, Ožalošćena porodica, Dr, Pokojnik i drugi. U to vreme je bio najpopularniji jugoslovenski pisac.[18] Odlikovanja Branislav Nušić u svečanom odelu sa odlikovanjima SRB-SHS-YUG Orden Svetog Save VKrst BAR.svg Orden Svetog Save, I stepena (Kraljevina SHS).[21][22] ME Order of Danilo I Knight RIBBON BAR.svg Orden knjaza Danila I, IV stepena (Kraljevina Crna Gora).[21] SRB-SHS-YUG Orden Svetog Save Komandir BAR.svg Orden Svetog Save, IV stepena (Kraljevina Srbija).[21] SRB-SHS-YUG Orden Belog Orla Kavalir BAR.svg Orden belog orla, V stepena (Kraljevina SHS).[21] Književna dela Spomenik Branislavu Nušiću na Trgu republike u Beogradu (1993) Komedije „Narodni poslanik“ (1883) „Sumnjivo lice“ (1887) „Protekcija“ (1889) „Običan čovek“ (1899) „Svet“ (1906) „Put oko sveta“ (1910) „Gospođa ministarka“ (1929) „Mister Dolar“ (1932) „UJEŽ - Udruženje jugoslovenskih emancipovanih žena“ (1933) „Ožalošćena porodica“ (1935) „Dr“ (1936) „Pokojnik“ (1938) „Ne očajavajte nikad!“ „Vlast“ (nezavršena[23]) Plakat za predstavu Branislava Nušića u Pančevu iz 1942. godine Prva ljubav (komedija za decu) Romani „Opštinsko dete“ (u Sarajevu izdano kao „Općinsko dijete“) (1902) „Hajduci“ (svoj doživljaj iz detinjstva) (1933) COBISS.SR 18077703 „Devetsto petnaesta“ (1920) [24] Autobiografska proza „Autobiografija“ (1924) Drame „Pučina“ (1901) „Tako je moralo biti“ „Jesenja kiša“ (1907) „Iza Božjih leđa“ (1910) „Kirija“ „Analfabeta“ Pripovetke Nušićev grob na beogradskom Novom groblju „Politički protivnik“ „Posmrtno slovo“ „Klasa“ „Pripovetke jednog kaplara“ Tragedije „Knez Ivo od Semberije“ „Hadži-Loja“ „Nahod“ Rasprave i udžbenici „Retorika“ Putopisi Kosovo, Opis zemlje i naroda Ostale umetnosti Poštanska marka s likom Branislava Nušića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine Doprinos srpskoj fotografiji Bavio se fotografijom i pre konzulovanja u Prištini (jun 1893). Jedan je od najranijih srpskih stereofotografa. Ostavio je trag i kao pisac o srpskoj fotografskoj istoriji (prvi je zabeležio delovanje putujućih dagerotipista Kapilerija i Dajča), i nekim tada novim tehnikama (npr. o rentgenskoj fotografiji). Svojim fotografskim radovima ilustrovao je svoje tri putopisne knjige. Učesnik je Prve izložbe fotoamatera u Beogradu, 1901. Objavio je u listu „Politika“ i jednu pripovetku na fotografske teme koju je posvetio svom kumu, dvorskom fotografu Milanu Jovanoviću. Nušićeva fotografska dela se čuvaju u njegovom legatu u Muzeju grada Beograda. Opere „Na uranku“, 1903. COBISS.SR 512765114 Knez Ivo od Semberije (opera), 1911. Stripovi Još za Nušićevog života, njegova dela su stripovana u najtiražnijim međuratnim listovima, a autori su bili najpoznatiji umetnici tog doba. „Put oko sveta”, scenaristička adaptacija Branko Vidić, crtež Đuka Janković, Mika Miš, Beograd 1937. „Hajduci”, adaptacija i crtež Aleksije Ranhner, Mika Miš, 1938. „Opštinsko dete“, adaptacija i crtež Momčilo Moma Marković, Ošišani jež, Beograd. U popularnoj kulturi Nušićeva dela su od 1950. do danas adaptirana u pedesetak bioskopskih i televizijskih filmova. Narodni poslanik, igrani film zasnovan na komediji iz 1883. godine Branislava Nušića u režiji Stoleta Jankovića snimljen je 1964. godine u produkciji Bosna filma.[25] Narodni poslanik (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Slavenka Saletovića snimljen je 1990. godine u produkciji RTB-a.[26][27] Sumnjivo lice, igrani film zasnovan na komediji iz 1887. godine Branislava Nušića u režiji Soje Jovanović, prve žene reditelja u Jugoslaviji i Balkanu, snimljen je 1954. godine u produkciji Avala filma.[28] Sumnjivo lice (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Arse Miloševića snimljen je 1989. godine u produkciji RTB-a.[29][30] Gospođa ministarka, igrani film zasnovan na komediji iz 1929. godine Branislava Nušića u režiji Žorža Skrigina snimljen je 1958. godine u produkciji UFUS-a.[31][32] Svetislav Savić (1892-1958) i R. Nikolićeva (dete) u komadu: `Put oko sveta` Branislava Nušića, Srpsko narodno pozorište, gostovanje u Vršcu, 1927. Fotografija je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine. Gospođa ministarka (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Zdravka Šotre snimljen je 1989. godine u produkciji RTB-a.[33][34] Ožalošćena porodica, televizijski film prema motivima komedije iz 1935. godine Branislava Nušića snimljen je 1960. u produkciji RTB-a (dve godine ranije ista TV kuća otpočela je sa emitovanjem TV programa).[35] Ožalošćena porodica (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Milana Karadžića snimljen je 1990. godine u produkciji RTB-a.[36] Dr, igrani film zasnovan na istoimenoj komediji Branislava Nušića u režiji Soje Jovanović snimljen je 1962. godine u produkciji Avala filma.[37] Dr (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene Nušićevoj komedije u režiji Aleksandra Đorđevića snimljen je 1984. godine u produkciji RTB-a.[38] Put oko sveta, igrani film zasnovan na istoimenoj komediji Branislava Nušića iz 1931. godine u režiji Soje Jovanović snimljen je 1964. godine u produkciji Avala filma.[39] Pre rata, igrani film zasnovan na dve Nušićeve komedije, „Pokojnik“ i „Ožalošćena porodica“, u režiji Vuka Babića snimljen je 1966. godine u produkciji Avala filma.[40] Nušićijada, festival filmske komedije u Ivanjici postojao je od 1968. do 1972. godine, a ponovo je obnovljena 2010. godine kao kolaž različitih umetničkih formi.[41][42] Nušićevi dani, pozorišni festival osnovan je 1984. godine u Smederevu u čast Branislava Nušića, a od 1990. godine na ovom festivalu dodeljuje se Nagrada Branislav Nušić. Pokojnik, televizijski film prema motivima istoimene Nušićeve komedije u režiji Aleksandra Mandića snimljen je 1990. godine u produkciji RTB-a.[43][44] U TV miniseriji Kraj dinastije Obrenović iz 1995. godine, lik Branislava Nušića glumio je Milenko Pavlov.[45] Položajnik, televizijski film zasnovan prema pričama Branislava Nušića scenario je napisala Mirjana Lazić snimljen je 2005. godine u režiji Miloša Radovića, u produkciji RTS-a.[46] U televizijskom filmu Albatros iz 2011. godine, lik Branislava Nušića glumio je Milan Vranešević. [47][48] Mister Dolar (film) i rimejk Mister Dolar (film) Svet (film) Ljubavni slučaj sestre jednog ministra (film) Vlast (film) Tuce svilenih čarapa (film) Opštinsko dete (film iz 1953) Zvezdara teatar je producirao nisko-budžetsku vodvilju ”Rođendan gospodina Nušića” u kojoj glavnu ulogu tumači Branislav Lečić. Kuća Branislava Nušića Kuća Branislava Nušića, koju je sagradio pred kraj svog života (1937) godine u Šekspirovoj ulici br. 1 u Beogradu, proglašena je za kulturno dobro (kao spomenik kulture), rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda br. 1046/2 od 28. 12. 1967.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Potpis! 1. Banket u Blitvi 1-2 2. Banket u Blitvi 3 3. Poezija 4. Krokodilina ili razgovor o istini Miroslav Krleža (Zagreb, 7. juli 1893. – Zagreb, 29. decembar 1981.) je bio književnik i enciklopedista, po mnogima najveći jugoslavenski i hrvatski pisac 20. vijeka. Životopis Rođen u Zagrebu u građanskoj obitelji niže-srednjega socijalnoga statusa (razdoblje opisano u dojmljivoj prozi `Djetinjstvo u Agramu`), Krleža pohađa vojnu kadetsku školu u Pečuhu. Još od djetinjstva 1902-1903 je bio prijatelj sa Đurom Cvijićem.[1] Krleža od školskih dana pripada omladinskom revolucionarnom pokretu, kao jedan od intelektualnih vođa hrvatske ljevice.[1] Pripadao je krugu lijevih intelektualaca, kao Đuro Cvijić, August Cesarec, Kamilo Horvatin, Sima Miljuš. Prvi svjetski rat Neposredno uoči 1. svjetskoga rata, u doba Balkanskih ratova, Krleža pod utjecajem jugoslavenske ideologije bježi u Srbiju. Godine 1913. prekida vojni studij u peštanskoj Ludovicejskoj akademiji. Preko Pariza i Soluna dolazi u Srbiju s nakanom da bude dobrovoljac u srpskoj vojsci. Osumnjičen je kao špijun i srbijanske ga vlasti protjeruju. Vraća se u Austro-Ugarsku i u Zemunu biva uhićen na osnovi tjeralice Ludoviceuma. Godine 1915. mobiliziran je kao domobran i poslan na bojišnicu u istočnoj Europi (Galicija) gdje doživljuje Brusilovljevu ofanzivu. Na bojištu je kratko vrijeme, a ostatak rata provodi po vojnim bolnicama i toplicama zbog slaboga zdravstvenoga stanja, a i objavljuje prve književne i novinske tekstove. Period Kraljevine Po stvaranju Kraljevine SHS Krleža se, fasciniran Lenjinom i sovjetskom revolucijom, angažira u komunističkom pokretu novonastale države i razvija snažnu spisateljsku djelatnost: u to je doba, gotovo do Radićeva ubojstva, pisao srpskom ekavicom, kao i niz drugih hrvatskih pisaca (Šimić, Ujević, Cesarec, Majer, Cesarić, Donadini, Andrić..). Već je potkraj dvadesetih godina prošlog stoljeća dominantan lik u književnom životu jugoslavenske države, a neka od najsnažnijih ostvarenja na svim poljima (poezija, roman, drama, esej, memoarska proza, polemike i publicistika, novelistika) objavljuje u tridesetima, u vrijeme jačanja desnih i lijevih totalitarizama. Đuro Cvijić, jedan od najboljih Krležinih prijatelja iz detinjstva, ubijen u Staljinovim čistkama. Krleža postaje izrazito kritičan prema Staljinu u vreme velike čistke, kada je Staljin iskorijenio većinu stare boljševičke garde, i pobio jugoslovenske komuniste, Krležine prijatelje koji su potražili utočište u komunističkoj obećanoj zemlji. Rodoljub Čolaković je zapisao Krležine stavove o staljinskim proce­sima 1936. godine, prilikom razgovora u Krležinom stanu: Wikiquote „Još ljetos, kad smo razgovarali o procesu u Moskvi, Krleža je oštro osuđivao Staljinovu politiku. Pogotovu je bio oštar te večeri govoreći o nečovječnosti i političkoj štetnosti pogubljenja istaknutih ljudi Boljševičke partije i bliskih Lenjinovih suradnika. Upitao me: ’Ajde reci bi li Lenjin tako postupao sa onima koji ise s njim ne slažu, jer valjda ne vjeruješ da ima zrna istine u onome što je Višinski lajao na procesu. Zašto ih Staljin nije prognao u Sibir i učinio ih neškodljivim, nego im skida glave za izmišljene krivice?’[2]“ (Rodoljub Čolaković) Zgađen nad svim opcijama koje su bile na političko-ideološkom meniju – od liberalno-imperijalnih sila, preko nacističkog i fašističkog totalitarizma kojeg je dobro procijenio kao slijepu ulicu civilizacije do Staljinove diktature (početni entuzijazam o planiranom društvu socijalne i nacionalne pravde splasnuo je u srazu sa stvarnošću realsocijalizma), Krleža je 2. svjetski rat dočekao praktički usamljen i posvađen s prijašnjim sudruzima iz KPJ. Život u NDH Ubrzo nakon proglašenja NDH Miroslav Krleža biva od gestapa uhapšen, ispitivan i zlostavljan dok će u samom zatvoru biti vređan od uhapšenih komunista koji ga optužuju da je trockist. [3]. Na kraju zahvaljujući utjecajnim prijateljima Krleža neće biti pogubljen nego pušten tako da će po riječima Stanka Lasića on postati trajni NDH talac. [4]. Tokom prvog mjeseca NDH biva uhapšena i Krležina žena Bela koja će također biti puštena iz zatvora. Tokom sledeće 4 godine on živi povučeno u strahu za svoj život pod direktnom zaštitom ustaškog ministra Đure Vranešića dok njegova žena postaje jedna od najvećih tadašnjih kazališnih zvijezda. Od početka 1942 godine pa sve do kraja postojanja NDH dijela Miroslave Krleže su zabranjena, a do jedinog njegovog spominjanja u medijima dolazi krajem godine kada se on našao na popisu izbranih hrvatskih pisaca čija dijela će fašistička Italija prevesti na svoj jezik [5]. Prema memoarskim izvorima, partizani su željeli Krležu za potpredsjednika AVNOJ-e.[6] Nakon kapitulacije Italije Krleža biva priveden na sastanak s Pavelićem koji mu nudi razne najviše kulturne funkcije u državi što sve će on odbiti [7] i vratiti se u svoj de facto pritvor. Nakon propasti NDH i obnove Jugoslavije zahvaljujući svom utjecaju Krležinoj ženi Beli neće biti suđeno na `sudu časti`, ali on neće biti u stanju spasiti Đuru Vranječića koji je bio istovremeno NDH ministar i agent gestapa. [8] Period SFRJ Te 1945. godine u komunizam razočarani Krleža odmah ima prvi poratni susret s Titom koji mu kaže:`S tobom polemika neće biti, a partijski staž ti se priznaje od početka`. U tadašnjoj Jugoslaviji samo su ministri vanjskih poslova, policije i vojske i Krleža mogli doći Titu bez ikakve najave ili razloga kada god požele. Sve u svemu on je imao zamerke na novi jugoslovenski sistem, ali ga je bez obzira na to aktivno i iskreno podržavao. [9] Već 1946. godine Krleža je jedan od obnovitelja Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti čiji postaje podpredsednik, ali njegova dela se ne objavljuju zbog protivljenja dela partije na čelu s Đilasom. Odnos Ive Andrića i Miroslava Krleže bio je izrazito turbulentan, što se pogoršalo nakon što je Andriću uručena Nobelova nagrada. Iako su javno iskazivali poštovanje, Krleža se nerijetko kritički osvrtao na Andrića i njegov rad. Sve se menja ubrzo nakon rezolucije informbiroa kada zbog svojih predratnih književnih svesci njegov ugled u komunističkoj partiji naglo raste. U klimi liberalizacije on pokreće 1950. Jugoslavenski leksikografski zavod, današnji Leksikografski zavod Miroslav Krleža, čiji postaje predsednika, već 1952. godine nakon ljubljanskog referata kojim žestoko osuđuje književni smjer socijalističkog realizma on postaje nedodirljiva književna veličina. Ono što je u jugoslovenskoj politici bio Tito to je u književnosti od tada Krleža [10]. Godine 1967. potpisuje `Deklaraciju o nazivu i položaju hrvatskoga književnog jezika` (vidi Hrvatski jezik), što je dovelo do njegove ostavke u Centralnom komitetu SKH nakon hajke na `nacionalizam` izražen, navodno, u tom dokumentu. U doba Hrvatskoga proljeća simpatizirao je zahtjeve proljećara, no povukao se kad je postalo očito da je Tito odlučio slomiti hrvatski nacionalni pokret (jedina Krležina uspješna intervencija smanjivanje zatvorske kazne Tuđmanu). Do kraja života djeluje u Leksikografskom zavodu, a zadnje godine provodi narušenoga zdravlja i poluparaliziran. To je razdoblje Krležina života iscrpno prikazano u nekonvencionalnim višesveščanim monografijama njegova Eckermanna, Enesa Čengića. Djela Spomenik Miroslavu Krleži u Zagrebu Poezija i proza “Pjesme” I i II, (1918.) “Pjesme” III, (1919.) “Hrvatski bog Mars” (1922.; potpuna i konačna varijanta 1933.) “Pjesme u tmini” (1937.) “Novele” (1924.) “Hiljadu i jedna smrt” (1932.) “Povratak Filipa Latinovicza” (1932.) “Novele” (1937.) “Balade Petrice Kerempuha” (1936.) “Na rubu pameti” (1938.) “Banket u Blitvi” (1938.), (1939.), (1962.) “Zastave” (1969.) Drame “Kraljevo” (1915.) “Kristofor Kolumbo” (1917.) “Michelangelo Buonarroti” (1918.) “U logoru” (1920.) `Adam i Eva` (1922.) `Galicija` (1922.) `Golgota` (1922.) “Vučjak” (1924.) `Gospoda Glembajevi` (1929.) `U agoniji`, (1928.) “Leda”, (1930.) “Aretej”, (1959.) `Deset krvavih godina`, (1937.) Analiza djela Krleža je ostvario golem opus (po različitim brojanjima, njegova sabrana djela obuhvaćaju između 50 i 80 svezaka) koji pokriva kako središnje književnoumjetničke žanrove, tako i atipične ili marginalne zapise (enciklopedijske natuknice, prepiska o raznim temama, putopisi, ....). Rani utjecaji obuhvaćaju skandinavske dramatike kao Ibsena i Strindberga i filozofa Nietzschea, kojima su se kasnije pridružili prozni i pjesnički uradci Krausa, Rilkea i romaneskno djelo Prousta. Iako je često iskazivao averziju i prijezir prema Dostojevskom, u grozničavim dijalozima Krležinih romana i drama vidljiv je trag ruskoga pisca, kao i impresionizma i ekspresionizma koji su dominirali njemačkim govornim područjem prva dva desetljeća 20. stoljeća. Iako je pokrenuto čak nekoliko edicija, još ne postoji niti jedna koja bi obuhvaćala cijeli Krležin opus. Dodatno takav eventualni pokušaj otežava i činjenica da je sam autor neprekidno intervenirao u svoja već objavljena djela. Poezija Krležin je pjesnički opus bjelodan izuzetak od vlastite izreke: `Tko je propao na svim životnim poljima, preostaje mu još bavljenje poezijom i politikom`. Istina, počeo je glagoljivim, whitmanovskim i verhaerenovskim panteističko-egzaltiranim `simfonijama` (`Pan`, 1917., `Tri simfonije`, 1917.), nabujaloga verbalnoga vatrometa koji je trebao ostaviti dojam ekstatične životne radosti u kojoj se pojedinac gubi u, za njega oslobađajućim, ritmovima kozmosa. No, rezulatat je bio daleko od očekivanoga (kao što su ustanovili i drugi vitalistički panteisti koji su u to doba harali literarnom Europom): razlomljena sintaksa, mnoštvo bizarnih asocijacija i šepava ritmika naveli su srpskog pjesnika i kritika Simu Pandurovića na ironičan komentar o jednom Krležinom stihu u kojem ovaj, u karakteristično groteskno-hiperboličnoj maniri najavljuje razaranje vlastitoga mozga: `Ne sumnjamo da će g. Krleža uspeti u svojim namerama!` Nakon te faze uslijedila su zrelija ostvarenja, objavljena u četvorim zbirkama 1918., 1918., te u lirskim djelima početka 30.-ih. Za te se ostvaraje može konstatirati da pokazuju utjecaj srednjoeuropske proturatne lirike i ekspresionističke poetike. Dominantni senzibilitet je paradoksalna mješavina otupjele otuđenosti i sućuti; najbolje pjesme su nabijene pregnantnim slikama društvene bijede i u njima teku asocijativne struje koje vrtlože više disparatnih mislenih i osjećajnih uzlova u uvirno središte pjesničke slike. Opći je dojam toga dijela Krležina pjesničkog djela zrelost u kojoj je hipernadraženi senzibilitet mladca s kompleksom nacionalnoliterarnoga profeta iz rane faze pretočen u snažni i dojmljivi lirski korpus modernističkog uklona – korpus u kojemu su asimilirani i integrirani utjecaji raznih `izama` – poglavito francuske i njemačke provenijencije (dadaizam, nadrealizam, formalizam, ekspresionizam,..). No, nedvojbeno najveći Krležin poetski ostvaraj vizionarni je pjesnički kompendij `Balade Petrice Kerempuha`, 1936. Za taj se rad autor dobro pripremao: glavnom mu lektirom bijaše Belostenčev monumentalni `Gazofilacij`, kao i niz hrvatskih spisatelja koji su pisali na kajkavštini, uključujući Vramca, Pergošića, Habdelića i Brezovačkog. Krleža je u `Baladama` stvorio vlastiti jezik, jezik kojim se nikad i nigdje nije govorilo ni pisalo; savršeni hibridni instrument temeljno kajkavskoga idioma u koji su utkani, virtuozno i funkcionalno, latinski, madžarski, njemački, hrvatski štokavski, talijanski i ini leksemi i stilemi. Sva se kompozicija ne može okarakterizirati ni kao spjev, ni pjesnička drama, ni bilo na koji konvencionalan način. U tom djelu dominira, najvećim brojem pjesama, glas i vizura hrvatskoga plebejskoga `proroka` Petrice Kerempuha, u autorovoj svijesti utjelovljenja socijalno i nacionalno gaženoga pučkoga hrvatstva; tematika je raznovrsna, no prevladavaju slike krvi, mučenja, razaranja..., kao i motivi izdaje, prodaje, veleizdaje, odnarođenja.., dok je summa djela `Planetarijom`, odulja pjesma u kojoj su sažeti svi glavni hrvatski mitovi i likovi posljednjih 500 godina, od bitaka s Turcima do Starčevića i Supila, od Križanića i Gundulića do Strossmayera. Pri pozornijem čitanju vidljiva je izočnost suvremenijih pojava (npr. Radića), kao i nepostojanje zahvata u predtursku prošlost. No, to je možda objašnjivo i time što `Balade` nisu kanile obuhvatiti svehrvatsko povijesno iskustvo, nego su se uglavnom ograničile (što je i logično, uzme li se idiom kojim su pisane) na duboko proživljen i emocijama prezasićen prikaz sjevernohrvatskoga kompleksa i njegovu socijalnonacionalnu golgotu. Neprevodive na hrvatski standardni jezik, a teško pretakane u strane jezike, `Balade` su istodobno korjenito nacionalna i univerzalna knjiga: mitografija tragičnoga ljudskoga kozmosa, inkarniranoga ovaj puta ne u dogodovštinama kraljeva i velmoža, nego u višestoljetnome iskustvu gaženoga hrvatskoga pučkog kolektiva. Drame Miroslav Krleža je izuzetnu tvoračku energiju posvetio dramskomu žanru – činjenica koja ne začuđuje uzme li se u obzir njegova adolescentska fascinacija dramskom literaturom (poglavito skandinavskom), kao i angažman (društveni život, brak, poznanstva) u kazališnome miljeu koji ga je neprestance privlačio. Iako postoje različite periodizacije Krležina dramskoga spisateljstva, vidljivo je da u ranijoj fazi (`Kraljevo`, 1918, `Kristofor Kolumbo`, 1918, `Michelangelo Buonarrotti`, 1919.) prevladava prometejsko-titanski svjetonazor izražen u likovima herojskih vitalista, ali i groteskne karnevalske sotije u masovkama. Sam je scenski rukopis na tragu prvih ekspresionista, njemačkih, čak im i prethodi. `Kraljevo` je možda prva ekspresionistička drama u Europi. U tim je dramama dakle pod jasnim utjecajem ekspresionizma i eksperimentalnih kazališnih strujanja (poigravanje sa zvucima, rasvjetom, jurnjava i tučnjava po pozornici, retorika likova koja je više nalik na deklamatorske političke proglase); ukratko, to su eksperimentalni komadi koji, iako prikazuju povijesne ličnosti iz renesansnoga miljea, jasno izražavaju piščevu vjeru u budućnost koju je pobudila komunistička revolucija u Rusiji (uostalom, prilično čestom pojavom u Europi neposredno poslije 1. svjetskoga rata bijaše kombinacija kazališnoga eksperimentiranja i lijeve radikalne ideologije). U drugom dijelu stvaralaštva Krleža piše radnjom i energijom nabijene dramske komade u kojima se koriste neki ekspresionistički postupci, no u funkciji realističkoga prikaza socijalnih i nacionalnih previranja posljednjih dana Austro-Ugarske i nastanka nove države (`Galicija`, 1922., `Golgota`, 1922., `Vučjak`, 1923.). Treći dio piščeva dramskoga opusa ujedno je i najpoznatiji: u ciklusu o Glembajevima, autor se vratio skandinavskim naturalističko-simbolističkim uzorima svoje adolescencije. U prikazu pada i rasapa magnatske obitelji Glemabajevih, te drugih osobnosti iz staleža visokoga građanstva, Krleža je, uzme li se u obzir energija i sustavnost koje je uložio u tu trilogiju (`U agoniji`, 1928., `Gospoda Glembajevi`, 1928., `Leda`, 1932.), stvorio pomalo neobičan korpus. Posve sigurno snažni ostvaraj psihološkoga naturalizma, piščev najpoznatiji dramski ciklus je stilski anakron: u doba radikalne eksperimentalne poetike, koja se proteže od Pirandella preko Brechta do poslijeratnih Ionesca i Becketta, Krleža je ignorirao kazališno inovatorstvo i vratio se predčehovljevskim uzorima. Motivi za to ostaju nejasni, no vjerojatno su u vezi s piščevim približavanjem građanskim slojevima, kojima je lakše bilo apsorbirati konvencionalniju dramaturšku poetiku. Ili, jasnije, Krleža se, vjerojatno zbog pritiska okoline, nakon mladenačkog uzleta vratio u provincijske razmjere. Bitno je i naglasiti da je to jedini dio Krležina stvaralaštva u kojem on, nakon dojmljivog početnog uzleta, tematski i stilski zaostaje za glavnim strujanjima svoga vremena (što se nikako ne bi moglo reći za poeziju, novelistiku, roman, esej i memoarsku publicistiku). Poslijeratni autorov opus tvori nekoliko drama od kojih su najpoznatije `Aretej`, 1959. i `Saloma`, 1963., dramske fantazije izvan realističkoga miljea (miješaju se prostorni i vremenski planovi, situacije i likovi) koje problematiziraju politiku, rat i povijest – pokušavajući u ponavljanju obrazaca ljudskog ponašanja kroz povijest otkriti smisao ljudskog života. Iako zahtjevni za izvođenje `Aretej` je u režiji Georgija Para jedna od najznačajnijih predstava Dubrovačkih ljetnih igara. Novele i pripovijesti Krležin novelistički korpus ostaje, uz Marinkovićev i Andrićev, dominantnim u hrvatskoj književnosti, a po snazi i univerzalnosti ostvaraja ravnim poznatijim novelističkim ciklusima Thomasa Manna ili Alberta Camusa. Piščev se novelistički opus dijeli, uglavnom, u tri tematska ciklusa. Prvi čini jedna od ponajboljih proturatnih proza, zbirka pripovijesti `Hrvatski bog Mars`, kompletirana 1947. (iako je većina izašla još u ranim dvadesetima). Tema je besmisleno stradanje hrvatskih domobrana poslanih na klaonicu istočnoga bojišta (Galicija), a stil je karakterističan Krležin – spoj impresionizma i ekspresionizma, povišene retorike i melankoličnih meditacija. Dominiraju naturalistički opisi vojničkoga života i smrti, a sve je uronjeno u ozračje implicitnoga komentara koji bismo mogli označiti gnjevnim i nepomirljivim. Već je tu vidljiva Krležina lijeva orijentacija i nada da će komunistička revolucija jednom zasvagda riješiti probleme tlačenja i imperijalnih osvajanja što je jedna od glavnih razlučnica spram ratne i poratne proze npr. francuskih ili američkih autora, koju karakteriziraju beznađe i besmisao- npr. kod Hemingwaya. Kuriozum je i da je u `Hrvatskom bogu Marsu` sačuvano hrvatsko vojno nazivlje koje je ponovo ušlo u uporabu s ostvarenjem suverene hrvatske države. Drugi ciklus tvore tzv. novele malograđanskoga kruga, među kojima se ističu `In extremis`, `Veliki meštar sviju hulja` i `Smrt bludnice Marije`. Taj je ciklus od 11 ili 12 novela kompletiran 1948., a napisan je većim dijelom također u 1920-im. Središtene su najčešće oko sukoba neurotičnoga hrvatskoga intelektualca, idealističko-prevratničke ideologije, i malograđanske buržoaske okoline (tako se može reći da u minijaturi predstavljaju neke od opsesivnih tema kasnijih romana). Treći dio Krležinoga novelističkoga opusa obuhvaća 11 novela, i tematizira «glembajevštinu» ili financijski uspon i moralni pad i slom pripadnika visoke buržoazije. Srodne sa sličnim pripovijestima europskih naturalista na prijelazu stoljeća (no, stilski modernistički usmjerene i samosvojne), te novele pripadaju ponajboljoj europskoj novelistici toga doba, a suvremenomu su čitatelju jamačno najintrigantniji i najzanimljiviji dio Krležina novelističkoga opusa. Romani Krležini su romani pisani bujnim, `baroknim` stilom i jezikom koji vrvi novotvorenicama i složenicama, bogati esejističkim odlomcima u tradiciji srednjoeuropskoga intelektualističkoga romana (Robert Musil, Rainer Maria Rilke), no i ruskoga romana ideja karakterističnog za Dostojevskoga, nabijeni su radnjom i dramskim scenama koje se isprepliću s kontemplativnim pasažima o naravi ljudskoga postojanja, umjetnosti, politici i povijesti. Dominira egzistencijalistička vizija ljudske sudbine, izrečena povišenom retorikom, često prenepregnutim i isprekidanim dijalozima, te bujicom slika, zvukova i asocijacija u kojima se miješaju glasovi likova i autorov implicitni komentar. Kao esejistički romani ideja, Krležina su djela bliska romanesknoj struji modernizma prevladavajućoj u književnosti njemačkoga jezika (Thomas Mann, Robert Musil), no odvajaju se od njih dramatičnošću radnje i silovitim vrtlogom političkih zbivanja koji ne dopušta detaširano intelektualiziranje, po čemu je Krleža sličniji Arthuru Koestleru ili Malrauxu. Uz ponešto zanemarene romane `Tri kavalira frajle Melanije` i `Vražji otok`, za Krležinu romanesknu umjetnost reprezentativna su četiri djela: `Povratak Filipa Latinovicza`, `Na rubu pameti`, `Banket u Blitvi` i `Zastave`. Povratak Filipa Latinovicza roman je o umjetniku, često dovođen u vezu s proustovskim ciklusom (Krleža je Prousta izuzetno cijenio), no bliži je istini sud da je posrijedi protoegzstencijalističko djelo senzibiliteta stranoga francuskom romanopiscu: dominiraju otuđenje i mučnina, incestuozni seksualni porivi i frustracije, ideološko-politički dijalozi vođeni na rubu histerije, rastakanje svijesti izraženo u gongoristički iskrivljenim rečenicama koje nerijetko krše pravila konvencionalne sintakse. To je još vidljivije u satiričko-političkim romanima. `Na rubu pameti` još je dinamičniji spoj dramske radnje izražene u groteskno hipertrofiranim scenama i dijaloškim dvobojima, lirsko-metafizičkim solilokvijima i naglom upadu kajkavskog vernakulara kao moralnoga suca sve te kafkijanske more kojoj je tema najotpornija ljudska osobina: glupost. Sljedeći je u nizu velikih romana nastalih uoči 2. svjetskoga rata (iako mu je posljednja knjiga dovršena poslije rata) Banket u Blitvi, smješten u imaginarnoj baltičkoj državi i usredotočen na temu totalitarizma i borbe protiv njega. Ta, kako su ju neki nazvali, `poema o politici`, nije samo izuzetan politički roman, nego i sadrži bitne autorove uvide i nazore o determinizmu i slobodi u tkanju ljudskoga života i sudbine, prikazanim u nezaboravnoj sceni marioneta lutkarskoga kazališta, još jedan dug piščev srednjovjekovnoj i renesansnoj plebejskoj kulturi. Četvrti, najopsežniji od istaknutih Krležinih romana, `Zastave`, istodobno je i najhrvatskiji i najteži za prevođenje, te najteže uspostavlja komunikaciju s potencijalnim inozemnim čitateljem. Taj hrvatski `Rat i mir` ili `summa krležiana` (kako su ga kritičari nazvali), panorama je hrvatskoga društva uoči i poslije 1. svjetskoga rata, te daje konačnu autorovu presudu o zanosima i zabludama mladosti: ponajviše o raspadu Austro-Ugarske, hrvatskom nacionalnom pitanju, stvaranju i održivosti Jugoslavije, a sadrži i Krležinu filozofiju povijesti. Dok prethodni romani ne zahtijevaju od čitatelja uranjanje u ideološko-povijesni okvir iz kojega je nastala jugoslavenska država, a po svom su ostvaraju univerzalniji i svjesno inovativne modernističke strukture, `Zastave` su pisane kao golem solilokvij u kojemu pisac više uopće ne haje za žanrovske konvencije ni za efekte privlačnosti čitateljstvu. Taj posljednji veliki roman je Krležin obračun, ali sa samim sobom. Kao bujica teče radnja koja počinje arhetipskim sukobom oca i sina Emeričkih, i koja u svom toku guta konvencije, žanrove i stilove - sve s ciljem što plastičnijega prikaza jugoslavenske ideologije i hrvatske sudbine u presudnim momentima prva dva desetljeća 20. stoljeća. Krležu su često (naravno, dok je imao status državnoga pisca u SFRJ, potajice) prozivali što se nije javno distancirao od komunističkoga totalitarizma i što se stalno vraća na `austro-ugarske teme`. Ta je ocjena nepravedna i površna. Autor se obračunao s totalitarizmom, bilo koje boje, u političkim romanima. Njegov uvid da je za hrvatsku nacionalnu sudbinu važnija Jugoslavija (kao ideja) od komunizma (kao ideje) nedavna je prošlost više nego dostatno potvrdila. U `Zastavama` je bilo kakva ideja jugoslavenstva temeljito razorena, pa su nagrade koje je taj roman dobio u doba SFRJ samo znak piščeva statusa nedodirljive veličine, a i, valja reći, mješavine plitkosti i nezainteresiranosti ondašnje političke i kulturne elite, koja vjerojatno nije ni primijetila svu subverzivnu snagu `Zastava`. Nabijene političkom poviješću, nezaboravnim likovima i situacijama, problematiziranjem hrvatske, srpske, makedonske i albanske nacionalne sudbine, `Zastave` su istovremeno i nadgrobni spomenik jugoslavenstvu i promišljanje usuda naroda koji su tvorili tu zajednicu. Eseji Krležin esejistički opus golem je (obuhvaća možda između 30% i 50% njegova djela), izuzetno raznovrstan i bogat, te središnji po značaju za autora. Nasljednik i protagonist srednjoeuropske tradicije intelektualiziranoga esejizma (kakvu nalazimo, npr., kod Krausa i Rilkea, pisaca koji su snažno utjecali na Krležu), pisac je u esejiziranju cijeloga svoga proznoga spisateljstva nerijetko izbrisao granice među žanrovima: tako se misaono-esejistički pasaži pojavljuju u romanima i novelama, a posebno u dnevnicima i putopisima. Osoba izuzetno širokih interesa, Krleža je u svom esejističkom spisateljstvu obuhvatio politiku, glazbu, književnost, likovnu umjetnost, društvene pojave i velike ličnosti europske kulture, povijest, medicinu, filozofiju i druga područja humanistike i društvenih znanosti. Neka izdanja piščevih djela u esejistiku ubrajaju golem korpus Krležinih zabilježaka o leksikografskim pitanjima (dok je bio ravnateljem Leksikografskog zavoda), izašao pod nazivom `Marginalia lexicographica`, te niz opservacija o svemu i svačemu, tiskanom kao višesvezačna `Panorama pogleda, pojava i pojmova`. Eseji su izdavani bilo kao posebne knjige (`Evropa danas`, 1935, `Deset krvavih godina`, 1937, `Eppur si muove`, 1938, `Knjiga studija i putopisa`, 1939, te polemički `Dijalektički antibarbarus` i `Moj obračun s njima`, 1939, 1940), a nemali dio ostalih tekstova izašao je u izdanjima naslovljenima samo kao `Eseji`. U tako bogatu, upravo golemu opusu, razvidne su sljedeće značajke: stil je karakterističan Krležin, bujan i gongoristički, često pretovaren neologizmima i bljeskovitim asocijacijama; enciklopedijska inteligencija piščeva suvereno barata nizom disparatnih pojmova i dovodi ih u asocijativne sveze; nemali broj eseja pripada miješanom žanru jer se u njima pojavljuju dramski i poetski fragmenti. U tekstovima posvećenim glazbenicima, piscima, slikarima, povijesnim ličnostima (Chopin, Petar Dobrović, Proust, Erazmo Rotterdamski, Paracelsus,..), Krleža je dao sjajne portrete osobnosti smještene u kontekst vremena i dominantne kulture. Tekstovi su prezasićeni estetskim senzibilitetom, čak i kad se piše o relativno prozaičnim pojavama. Autorovi eseji o politici i povijesti su problematičniji: studije o hrvatskom nacionalnom usudu, o ličnostima Supila i Radića maestralni su, i po vrijednosti rasvjetljavaju mnoga čvorišta nacionalne prošlosti i problematike bolje nego stručna historiografska djela. Tekstovi pak o svjetskoj politici, skandalima (afera Stavisky) i ideologijama (Brest-Litovsk, Lenjin, polemike o socijalno angažiranoj umjetnosti) osciliraju: nerijetko protkani briljantnim uvidima, bitno su oslabljeni Krležinom fiksacijom na lenjinizam i komunističku ideologiju. Pisac nije nigdje problematizirao marksističku ideologiju niti sovjetsku totalitarnu praksu, pa se stoga za taj dio njegova opusa može reći da je uvelike zastario, a u mnogim vidovima upravo smiješan kao primjer političke kratkovidnosti, pristranosti i dogmatizma. Istina je da je Krleža napadao domatizam komunističke partije u umjetničkim pitanjima, no nikada nije ozbiljnije doveo u pitanje totalitarizam komunističkoga svjetonazora. Krležini eseji pripadaju vrhunskim djelima toga žanra u svjetskoj književnosti. Najbolji su u onim dijelovima u kojima autor daje oduška svomu estetskomu senzibilitetu i stvara dojmljive, nekad kvazidramske, nekad pak impresionističke studije iz područja hrvatske nacionalne problematike, umjetnosti i europske kulture. Vidljivo slabija su djela filozofskih, ekonomskih i analitičkih pretenzija u kojima autor pokušava secirati razne idejne probleme (psihoanaliza, razni metafizički sustavi). Iako veoma načitan i informiran, Krleža je bio poglavito umjetnički, a ne filozofsko-analitički intelekt, pa su ti radovi bitno inferiorniji u usporedbi sa studijama njegova uzora Krausa. Glede piščeve političke esejistike posvećene svjetskoj politici, još je vidljivija dihotomija između sjajnih uvida u političke makinacije međuraća i apologetike komunističke ideologije. Krležin esejistički opus sadrži istodobno izuzetne vrjednote, poglavito o umjetničkim, kulturološkim i nacionalnim temama, kao i dobar dio drugorazrednoga spisateljstva, ponajviše o političko-ideološkoj i religijsko-metafizičkoj problematici. Dnevnici, zapisi i memoarska proza Grob Bele i Miroslava Krleže na zagrebačkom Mirogoju. Krležini memoarski zapisi i dnevnici idu u red najvrjednije svjetske literature toga žanra. Hrvatski je pisac ostavio impresivan korpus u ovom, za književnost pomalo marginaliziranom i slabije vrjednovanom žanru: Krleža je dnevnik vodio od 1914. do 1977., a tekstovi su objavljeni 1977. u pet knjiga. Godine 1988. tiskani su `Zapisi s Tržiča`, dnevničko-memoarski zapisi u nekoliko knjiga. U taj korpus spadaju i jasno izdvojeni tekstovi poput `Djetinjstva 1902.-1903.` (u kojem Krleža opisuje proces odrastanja i dozrijevanja – tekst je tiskan 1952.). Posebna, i vjerojatno najbolja Krležina intimna knjiga, jedan od vrhova moderne europske misaone i ispovjedne književnosti su `Davni dani`, spoj dnevnika, memoaristike i kasnijih autorovih redaktura (velik dio proznoga uratka potječe iz razdoblja 1. svjetskoga rata, no pisac ga je pedesetih godina dosta radikalno revidirao). Tematski veoma raznorodna, Krležina memoarska esejistika i dnevnički zapisi su sklop piščevih zapažanja o svakodnevnosti življenja, asocijacija i reminiscenicija na prijatelje (i neprijatelje), razmišljanja o filozofskim, etičkim, političkim, umjetničkim, književnim i inim problemima, zabilješke snova, promišljanje prošlosti i djetinjstva, razrađivanje enciklopedijskih natuknica koje su pobudile autorovu znatiželju. Po kakvoći ostvaraja, dnevnici i memoarska proza pripadaju vrhunskim djelima zapadne književnosti te vrste. Citati Leksikografski zavod u Zagrebu koji je Krleža pokrenuo, a koji danas nosi njegovo ime. „Sačuvaj me bože srpskog junaštva i hrvatske kulture.“ „Ljudi se međusobno varaju, lažu jedni drugima u lice, obmanjuju se laskanjem i prozirno pretvorljivim udvaranjem, a to im često poštenoljudski izgleda nerazmjerno hrabrije nego da jedni drugima kažu golu istinu.“ „S ljudima zajedno smrdi, ali je toplo.“

U dobrom stanju! MLADI KRLEŽA I NJEGOVI KRITIČARI 1914 - 1924 , Stanko Lasić , Globus Zagreb 1987 , Ovako ambiciozan projekt nije još do danas posvećen ni jednom našem piscu, a niti postoji u nas proučavatelj, koji bi uspio sagledati, obuhvatiti i napisati takav kompleksan tekst sustavne povijesti jednoga pisca, njegova djela, odjeka toga djela u književnom, društvenom i političkom životu. To je ovom knjigom uspjelo Stanku Lasiću. Kao što su i prethodne njegove knjige mnogoslojne, polifono struktuirane tako i u ovoj knjizi možemo razabrati kompozicijske linije koje čine ovu knjigu. Najvažniji je sloj, dakako, interpretacija Krležina književnog opusa, za koju bez bojazni možemo reći da nadmašuje sve što je dosad o književnim tekstovima mladog Krleže rečeno. Drugi sloj vezan je za teorijsku dogradnju ontološkog strukturalizma. Knjiga je svojevrsna eksplicitna kritika cjelokupne literature o Krleži koja je dosad možda i imala neke korisne parcijalne rezultate, ali je uvijek izostajala totalnost kritičkog uvida. Treći sloj čini analiza onoga što su drugi kritičari pisali o mladom Krleži, dok je četvrti sastavljen od kompozicijskih digresija koncentriranim oko pitanja hrvatske kulturne povijesti, određenja identiteta hrvatskog književnika, odnosa ideologije i književnosti , tvrd povez, zaštitni omot, latinica, 670 strana, format 17 x 24,5 cm Iz sadržaja: - Miroslav Krleza za vreme I svjetskog rata - Plamen - Književna republika - Krležina poezija: od Pjesama III do Lirike - Krležine drame i proza - Krležini eseji - Kritike i članci od Slučaja kipara Studina do Slučaja Augusta Cesarca - Polemike sa Josipom Bachom i D. Prohaskom Miroslav Krleža (Zagreb, 7. juli 1893. – Zagreb, 29. decembar 1981.) je bio književnik i enciklopedista, po mnogima najveći jugoslavenski i hrvatski pisac 20. vijeka. Životopis Rođen u Zagrebu u građanskoj obitelji niže-srednjega socijalnoga statusa (razdoblje opisano u dojmljivoj prozi `Djetinjstvo u Agramu`), Krleža pohađa vojnu kadetsku školu u Pečuhu. Još od djetinjstva 1902-1903 je bio prijatelj sa Đurom Cvijićem.[1] Krleža od školskih dana pripada omladinskom revolucionarnom pokretu, kao jedan od intelektualnih vođa hrvatske ljevice.[1] Pripadao je krugu lijevih intelektualaca, kao Đuro Cvijić, August Cesarec, Kamilo Horvatin, Sima Miljuš. Prvi svjetski rat Neposredno uoči 1. svjetskoga rata, u doba Balkanskih ratova, Krleža pod utjecajem jugoslavenske ideologije bježi u Srbiju. Godine 1913. prekida vojni studij u peštanskoj Ludovicejskoj akademiji. Preko Pariza i Soluna dolazi u Srbiju s nakanom da bude dobrovoljac u srpskoj vojsci. Osumnjičen je kao špijun i srbijanske ga vlasti protjeruju. Vraća se u Austro-Ugarsku i u Zemunu biva uhićen na osnovi tjeralice Ludoviceuma. Godine 1915. mobiliziran je kao domobran i poslan na bojišnicu u istočnoj Europi (Galicija) gdje doživljuje Brusilovljevu ofanzivu. Na bojištu je kratko vrijeme, a ostatak rata provodi po vojnim bolnicama i toplicama zbog slaboga zdravstvenoga stanja, a i objavljuje prve književne i novinske tekstove. Period Kraljevine Po stvaranju Kraljevine SHS Krleža se, fasciniran Lenjinom i sovjetskom revolucijom, angažira u komunističkom pokretu novonastale države i razvija snažnu spisateljsku djelatnost: u to je doba, gotovo do Radićeva ubojstva, pisao srpskom ekavicom, kao i niz drugih hrvatskih pisaca (Šimić, Ujević, Cesarec, Majer, Cesarić, Donadini, Andrić..). Već je potkraj dvadesetih godina prošlog stoljeća dominantan lik u književnom životu jugoslavenske države, a neka od najsnažnijih ostvarenja na svim poljima (poezija, roman, drama, esej, memoarska proza, polemike i publicistika, novelistika) objavljuje u tridesetima, u vrijeme jačanja desnih i lijevih totalitarizama. Đuro Cvijić, jedan od najboljih Krležinih prijatelja iz detinjstva, ubijen u Staljinovim čistkama. Krleža postaje izrazito kritičan prema Staljinu u vreme velike čistke, kada je Staljin iskorijenio većinu stare boljševičke garde, i pobio jugoslovenske komuniste, Krležine prijatelje koji su potražili utočište u komunističkoj obećanoj zemlji. Rodoljub Čolaković je zapisao Krležine stavove o staljinskim proce­sima 1936. godine, prilikom razgovora u Krležinom stanu: Wikiquote „Još ljetos, kad smo razgovarali o procesu u Moskvi, Krleža je oštro osuđivao Staljinovu politiku. Pogotovu je bio oštar te večeri govoreći o nečovječnosti i političkoj štetnosti pogubljenja istaknutih ljudi Boljševičke partije i bliskih Lenjinovih suradnika. Upitao me: ’Ajde reci bi li Lenjin tako postupao sa onima koji ise s njim ne slažu, jer valjda ne vjeruješ da ima zrna istine u onome što je Višinski lajao na procesu. Zašto ih Staljin nije prognao u Sibir i učinio ih neškodljivim, nego im skida glave za izmišljene krivice?’[2]“ (Rodoljub Čolaković) Zgađen nad svim opcijama koje su bile na političko-ideološkom meniju – od liberalno-imperijalnih sila, preko nacističkog i fašističkog totalitarizma kojeg je dobro procijenio kao slijepu ulicu civilizacije do Staljinove diktature (početni entuzijazam o planiranom društvu socijalne i nacionalne pravde splasnuo je u srazu sa stvarnošću realsocijalizma), Krleža je 2. svjetski rat dočekao praktički usamljen i posvađen s prijašnjim sudruzima iz KPJ. Život u NDH Ubrzo nakon proglašenja NDH Miroslav Krleža biva od gestapa uhapšen, ispitivan i zlostavljan dok će u samom zatvoru biti vređan od uhapšenih komunista koji ga optužuju da je trockist. [3]. Na kraju zahvaljujući utjecajnim prijateljima Krleža neće biti pogubljen nego pušten tako da će po riječima Stanka Lasića on postati trajni NDH talac. [4]. Tokom prvog mjeseca NDH biva uhapšena i Krležina žena Bela koja će također biti puštena iz zatvora. Tokom sledeće 4 godine on živi povučeno u strahu za svoj život pod direktnom zaštitom ustaškog ministra Đure Vranešića dok njegova žena postaje jedna od najvećih tadašnjih kazališnih zvijezda. Od početka 1942 godine pa sve do kraja postojanja NDH dijela Miroslave Krleže su zabranjena, a do jedinog njegovog spominjanja u medijima dolazi krajem godine kada se on našao na popisu izbranih hrvatskih pisaca čija dijela će fašistička Italija prevesti na svoj jezik [5]. Prema memoarskim izvorima, partizani su željeli Krležu za potpredsjednika AVNOJ-e.[6] Nakon kapitulacije Italije Krleža biva priveden na sastanak s Pavelićem koji mu nudi razne najviše kulturne funkcije u državi što sve će on odbiti [7] i vratiti se u svoj de facto pritvor. Nakon propasti NDH i obnove Jugoslavije zahvaljujući svom utjecaju Krležinoj ženi Beli neće biti suđeno na `sudu časti`, ali on neće biti u stanju spasiti Đuru Vranječića koji je bio istovremeno NDH ministar i agent gestapa. [8] Period SFRJ Te 1945. godine u komunizam razočarani Krleža odmah ima prvi poratni susret s Titom koji mu kaže:`S tobom polemika neće biti, a partijski staž ti se priznaje od početka`. U tadašnjoj Jugoslaviji samo su ministri vanjskih poslova, policije i vojske i Krleža mogli doći Titu bez ikakve najave ili razloga kada god požele. Sve u svemu on je imao zamerke na novi jugoslovenski sistem, ali ga je bez obzira na to aktivno i iskreno podržavao. [9] Već 1946. godine Krleža je jedan od obnovitelja Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti čiji postaje podpredsednik, ali njegova dela se ne objavljuju zbog protivljenja dela partije na čelu s Đilasom. Odnos Ive Andrića i Miroslava Krleže bio je izrazito turbulentan, što se pogoršalo nakon što je Andriću uručena Nobelova nagrada. Iako su javno iskazivali poštovanje, Krleža se nerijetko kritički osvrtao na Andrića i njegov rad. Sve se menja ubrzo nakon rezolucije informbiroa kada zbog svojih predratnih književnih svesci njegov ugled u komunističkoj partiji naglo raste. U klimi liberalizacije on pokreće 1950. Jugoslavenski leksikografski zavod, današnji Leksikografski zavod Miroslav Krleža, čiji postaje predsednika, već 1952. godine nakon ljubljanskog referata kojim žestoko osuđuje književni smjer socijalističkog realizma on postaje nedodirljiva književna veličina. Ono što je u jugoslovenskoj politici bio Tito to je u književnosti od tada Krleža [10]. Godine 1967. potpisuje `Deklaraciju o nazivu i položaju hrvatskoga književnog jezika` (vidi Hrvatski jezik), što je dovelo do njegove ostavke u Centralnom komitetu SKH nakon hajke na `nacionalizam` izražen, navodno, u tom dokumentu. U doba Hrvatskoga proljeća simpatizirao je zahtjeve proljećara, no povukao se kad je postalo očito da je Tito odlučio slomiti hrvatski nacionalni pokret (jedina Krležina uspješna intervencija smanjivanje zatvorske kazne Tuđmanu). Do kraja života djeluje u Leksikografskom zavodu, a zadnje godine provodi narušenoga zdravlja i poluparaliziran. To je razdoblje Krležina života iscrpno prikazano u nekonvencionalnim višesveščanim monografijama njegova Eckermanna, Enesa Čengića. Djela Spomenik Miroslavu Krleži u Zagrebu Poezija i proza “Pjesme” I i II, (1918.) “Pjesme” III, (1919.) “Hrvatski bog Mars” (1922.; potpuna i konačna varijanta 1933.) “Pjesme u tmini” (1937.) “Novele” (1924.) “Hiljadu i jedna smrt” (1932.) “Povratak Filipa Latinovicza” (1932.) “Novele” (1937.) “Balade Petrice Kerempuha” (1936.) “Na rubu pameti” (1938.) “Banket u Blitvi” (1938.), (1939.), (1962.) “Zastave” (1969.) Drame “Kraljevo” (1915.) “Kristofor Kolumbo” (1917.) “Michelangelo Buonarroti” (1918.) “U logoru” (1920.) `Adam i Eva` (1922.) `Galicija` (1922.) `Golgota` (1922.) “Vučjak” (1924.) `Gospoda Glembajevi` (1929.) `U agoniji`, (1928.) “Leda”, (1930.) “Aretej”, (1959.) `Deset krvavih godina`, (1937.) Analiza djela Krleža je ostvario golem opus (po različitim brojanjima, njegova sabrana djela obuhvaćaju između 50 i 80 svezaka) koji pokriva kako središnje književnoumjetničke žanrove, tako i atipične ili marginalne zapise (enciklopedijske natuknice, prepiska o raznim temama, putopisi, ....). Rani utjecaji obuhvaćaju skandinavske dramatike kao Ibsena i Strindberga i filozofa Nietzschea, kojima su se kasnije pridružili prozni i pjesnički uradci Krausa, Rilkea i romaneskno djelo Prousta. Iako je često iskazivao averziju i prijezir prema Dostojevskom, u grozničavim dijalozima Krležinih romana i drama vidljiv je trag ruskoga pisca, kao i impresionizma i ekspresionizma koji su dominirali njemačkim govornim područjem prva dva desetljeća 20. stoljeća. Iako je pokrenuto čak nekoliko edicija, još ne postoji niti jedna koja bi obuhvaćala cijeli Krležin opus. Dodatno takav eventualni pokušaj otežava i činjenica da je sam autor neprekidno intervenirao u svoja već objavljena djela. Poezija Krležin je pjesnički opus bjelodan izuzetak od vlastite izreke: `Tko je propao na svim životnim poljima, preostaje mu još bavljenje poezijom i politikom`. Istina, počeo je glagoljivim, whitmanovskim i verhaerenovskim panteističko-egzaltiranim `simfonijama` (`Pan`, 1917., `Tri simfonije`, 1917.), nabujaloga verbalnoga vatrometa koji je trebao ostaviti dojam ekstatične životne radosti u kojoj se pojedinac gubi u, za njega oslobađajućim, ritmovima kozmosa. No, rezulatat je bio daleko od očekivanoga (kao što su ustanovili i drugi vitalistički panteisti koji su u to doba harali literarnom Europom): razlomljena sintaksa, mnoštvo bizarnih asocijacija i šepava ritmika naveli su srpskog pjesnika i kritika Simu Pandurovića na ironičan komentar o jednom Krležinom stihu u kojem ovaj, u karakteristično groteskno-hiperboličnoj maniri najavljuje razaranje vlastitoga mozga: `Ne sumnjamo da će g. Krleža uspeti u svojim namerama!` Nakon te faze uslijedila su zrelija ostvarenja, objavljena u četvorim zbirkama 1918., 1918., te u lirskim djelima početka 30.-ih. Za te se ostvaraje može konstatirati da pokazuju utjecaj srednjoeuropske proturatne lirike i ekspresionističke poetike. Dominantni senzibilitet je paradoksalna mješavina otupjele otuđenosti i sućuti; najbolje pjesme su nabijene pregnantnim slikama društvene bijede i u njima teku asocijativne struje koje vrtlože više disparatnih mislenih i osjećajnih uzlova u uvirno središte pjesničke slike. Opći je dojam toga dijela Krležina pjesničkog djela zrelost u kojoj je hipernadraženi senzibilitet mladca s kompleksom nacionalnoliterarnoga profeta iz rane faze pretočen u snažni i dojmljivi lirski korpus modernističkog uklona – korpus u kojemu su asimilirani i integrirani utjecaji raznih `izama` – poglavito francuske i njemačke provenijencije (dadaizam, nadrealizam, formalizam, ekspresionizam,..). No, nedvojbeno najveći Krležin poetski ostvaraj vizionarni je pjesnički kompendij `Balade Petrice Kerempuha`, 1936. Za taj se rad autor dobro pripremao: glavnom mu lektirom bijaše Belostenčev monumentalni `Gazofilacij`, kao i niz hrvatskih spisatelja koji su pisali na kajkavštini, uključujući Vramca, Pergošića, Habdelića i Brezovačkog. Krleža je u `Baladama` stvorio vlastiti jezik, jezik kojim se nikad i nigdje nije govorilo ni pisalo; savršeni hibridni instrument temeljno kajkavskoga idioma u koji su utkani, virtuozno i funkcionalno, latinski, madžarski, njemački, hrvatski štokavski, talijanski i ini leksemi i stilemi. Sva se kompozicija ne može okarakterizirati ni kao spjev, ni pjesnička drama, ni bilo na koji konvencionalan način. U tom djelu dominira, najvećim brojem pjesama, glas i vizura hrvatskoga plebejskoga `proroka` Petrice Kerempuha, u autorovoj svijesti utjelovljenja socijalno i nacionalno gaženoga pučkoga hrvatstva; tematika je raznovrsna, no prevladavaju slike krvi, mučenja, razaranja..., kao i motivi izdaje, prodaje, veleizdaje, odnarođenja.., dok je summa djela `Planetarijom`, odulja pjesma u kojoj su sažeti svi glavni hrvatski mitovi i likovi posljednjih 500 godina, od bitaka s Turcima do Starčevića i Supila, od Križanića i Gundulića do Strossmayera. Pri pozornijem čitanju vidljiva je izočnost suvremenijih pojava (npr. Radića), kao i nepostojanje zahvata u predtursku prošlost. No, to je možda objašnjivo i time što `Balade` nisu kanile obuhvatiti svehrvatsko povijesno iskustvo, nego su se uglavnom ograničile (što je i logično, uzme li se idiom kojim su pisane) na duboko proživljen i emocijama prezasićen prikaz sjevernohrvatskoga kompleksa i njegovu socijalnonacionalnu golgotu. Neprevodive na hrvatski standardni jezik, a teško pretakane u strane jezike, `Balade` su istodobno korjenito nacionalna i univerzalna knjiga: mitografija tragičnoga ljudskoga kozmosa, inkarniranoga ovaj puta ne u dogodovštinama kraljeva i velmoža, nego u višestoljetnome iskustvu gaženoga hrvatskoga pučkog kolektiva. Drame Miroslav Krleža je izuzetnu tvoračku energiju posvetio dramskomu žanru – činjenica koja ne začuđuje uzme li se u obzir njegova adolescentska fascinacija dramskom literaturom (poglavito skandinavskom), kao i angažman (društveni život, brak, poznanstva) u kazališnome miljeu koji ga je neprestance privlačio. Iako postoje različite periodizacije Krležina dramskoga spisateljstva, vidljivo je da u ranijoj fazi (`Kraljevo`, 1918, `Kristofor Kolumbo`, 1918, `Michelangelo Buonarrotti`, 1919.) prevladava prometejsko-titanski svjetonazor izražen u likovima herojskih vitalista, ali i groteskne karnevalske sotije u masovkama. Sam je scenski rukopis na tragu prvih ekspresionista, njemačkih, čak im i prethodi. `Kraljevo` je možda prva ekspresionistička drama u Europi. U tim je dramama dakle pod jasnim utjecajem ekspresionizma i eksperimentalnih kazališnih strujanja (poigravanje sa zvucima, rasvjetom, jurnjava i tučnjava po pozornici, retorika likova koja je više nalik na deklamatorske političke proglase); ukratko, to su eksperimentalni komadi koji, iako prikazuju povijesne ličnosti iz renesansnoga miljea, jasno izražavaju piščevu vjeru u budućnost koju je pobudila komunistička revolucija u Rusiji (uostalom, prilično čestom pojavom u Europi neposredno poslije 1. svjetskoga rata bijaše kombinacija kazališnoga eksperimentiranja i lijeve radikalne ideologije). U drugom dijelu stvaralaštva Krleža piše radnjom i energijom nabijene dramske komade u kojima se koriste neki ekspresionistički postupci, no u funkciji realističkoga prikaza socijalnih i nacionalnih previranja posljednjih dana Austro-Ugarske i nastanka nove države (`Galicija`, 1922., `Golgota`, 1922., `Vučjak`, 1923.). Treći dio piščeva dramskoga opusa ujedno je i najpoznatiji: u ciklusu o Glembajevima, autor se vratio skandinavskim naturalističko-simbolističkim uzorima svoje adolescencije. U prikazu pada i rasapa magnatske obitelji Glemabajevih, te drugih osobnosti iz staleža visokoga građanstva, Krleža je, uzme li se u obzir energija i sustavnost koje je uložio u tu trilogiju (`U agoniji`, 1928., `Gospoda Glembajevi`, 1928., `Leda`, 1932.), stvorio pomalo neobičan korpus. Posve sigurno snažni ostvaraj psihološkoga naturalizma, piščev najpoznatiji dramski ciklus je stilski anakron: u doba radikalne eksperimentalne poetike, koja se proteže od Pirandella preko Brechta do poslijeratnih Ionesca i Becketta, Krleža je ignorirao kazališno inovatorstvo i vratio se predčehovljevskim uzorima. Motivi za to ostaju nejasni, no vjerojatno su u vezi s piščevim približavanjem građanskim slojevima, kojima je lakše bilo apsorbirati konvencionalniju dramaturšku poetiku. Ili, jasnije, Krleža se, vjerojatno zbog pritiska okoline, nakon mladenačkog uzleta vratio u provincijske razmjere. Bitno je i naglasiti da je to jedini dio Krležina stvaralaštva u kojem on, nakon dojmljivog početnog uzleta, tematski i stilski zaostaje za glavnim strujanjima svoga vremena (što se nikako ne bi moglo reći za poeziju, novelistiku, roman, esej i memoarsku publicistiku). Poslijeratni autorov opus tvori nekoliko drama od kojih su najpoznatije `Aretej`, 1959. i `Saloma`, 1963., dramske fantazije izvan realističkoga miljea (miješaju se prostorni i vremenski planovi, situacije i likovi) koje problematiziraju politiku, rat i povijest – pokušavajući u ponavljanju obrazaca ljudskog ponašanja kroz povijest otkriti smisao ljudskog života. Iako zahtjevni za izvođenje `Aretej` je u režiji Georgija Para jedna od najznačajnijih predstava Dubrovačkih ljetnih igara. Novele i pripovijesti Krležin novelistički korpus ostaje, uz Marinkovićev i Andrićev, dominantnim u hrvatskoj književnosti, a po snazi i univerzalnosti ostvaraja ravnim poznatijim novelističkim ciklusima Thomasa Manna ili Alberta Camusa. Piščev se novelistički opus dijeli, uglavnom, u tri tematska ciklusa. Prvi čini jedna od ponajboljih proturatnih proza, zbirka pripovijesti `Hrvatski bog Mars`, kompletirana 1947. (iako je većina izašla još u ranim dvadesetima). Tema je besmisleno stradanje hrvatskih domobrana poslanih na klaonicu istočnoga bojišta (Galicija), a stil je karakterističan Krležin – spoj impresionizma i ekspresionizma, povišene retorike i melankoličnih meditacija. Dominiraju naturalistički opisi vojničkoga života i smrti, a sve je uronjeno u ozračje implicitnoga komentara koji bismo mogli označiti gnjevnim i nepomirljivim. Već je tu vidljiva Krležina lijeva orijentacija i nada da će komunistička revolucija jednom zasvagda riješiti probleme tlačenja i imperijalnih osvajanja što je jedna od glavnih razlučnica spram ratne i poratne proze npr. francuskih ili američkih autora, koju karakteriziraju beznađe i besmisao- npr. kod Hemingwaya. Kuriozum je i da je u `Hrvatskom bogu Marsu` sačuvano hrvatsko vojno nazivlje koje je ponovo ušlo u uporabu s ostvarenjem suverene hrvatske države. Drugi ciklus tvore tzv. novele malograđanskoga kruga, među kojima se ističu `In extremis`, `Veliki meštar sviju hulja` i `Smrt bludnice Marije`. Taj je ciklus od 11 ili 12 novela kompletiran 1948., a napisan je većim dijelom također u 1920-im. Središtene su najčešće oko sukoba neurotičnoga hrvatskoga intelektualca, idealističko-prevratničke ideologije, i malograđanske buržoaske okoline (tako se može reći da u minijaturi predstavljaju neke od opsesivnih tema kasnijih romana). Treći dio Krležinoga novelističkoga opusa obuhvaća 11 novela, i tematizira «glembajevštinu» ili financijski uspon i moralni pad i slom pripadnika visoke buržoazije. Srodne sa sličnim pripovijestima europskih naturalista na prijelazu stoljeća (no, stilski modernistički usmjerene i samosvojne), te novele pripadaju ponajboljoj europskoj novelistici toga doba, a suvremenomu su čitatelju jamačno najintrigantniji i najzanimljiviji dio Krležina novelističkoga opusa. Romani Krležini su romani pisani bujnim, `baroknim` stilom i jezikom koji vrvi novotvorenicama i složenicama, bogati esejističkim odlomcima u tradiciji srednjoeuropskoga intelektualističkoga romana (Robert Musil, Rainer Maria Rilke), no i ruskoga romana ideja karakterističnog za Dostojevskoga, nabijeni su radnjom i dramskim scenama koje se isprepliću s kontemplativnim pasažima o naravi ljudskoga postojanja, umjetnosti, politici i povijesti. Dominira egzistencijalistička vizija ljudske sudbine, izrečena povišenom retorikom, često prenepregnutim i isprekidanim dijalozima, te bujicom slika, zvukova i asocijacija u kojima se miješaju glasovi likova i autorov implicitni komentar. Kao esejistički romani ideja, Krležina su djela bliska romanesknoj struji modernizma prevladavajućoj u književnosti njemačkoga jezika (Thomas Mann, Robert Musil), no odvajaju se od njih dramatičnošću radnje i silovitim vrtlogom političkih zbivanja koji ne dopušta detaširano intelektualiziranje, po čemu je Krleža sličniji Arthuru Koestleru ili Malrauxu. Uz ponešto zanemarene romane `Tri kavalira frajle Melanije` i `Vražji otok`, za Krležinu romanesknu umjetnost reprezentativna su četiri djela: `Povratak Filipa Latinovicza`, `Na rubu pameti`, `Banket u Blitvi` i `Zastave`. Povratak Filipa Latinovicza roman je o umjetniku, često dovođen u vezu s proustovskim ciklusom (Krleža je Prousta izuzetno cijenio), no bliži je istini sud da je posrijedi protoegzstencijalističko djelo senzibiliteta stranoga francuskom romanopiscu: dominiraju otuđenje i mučnina, incestuozni seksualni porivi i frustracije, ideološko-politički dijalozi vođeni na rubu histerije, rastakanje svijesti izraženo u gongoristički iskrivljenim rečenicama koje nerijetko krše pravila konvencionalne sintakse. To je još vidljivije u satiričko-političkim romanima. `Na rubu pameti` još je dinamičniji spoj dramske radnje izražene u groteskno hipertrofiranim scenama i dijaloškim dvobojima, lirsko-metafizičkim solilokvijima i naglom upadu kajkavskog vernakulara kao moralnoga suca sve te kafkijanske more kojoj je tema najotpornija ljudska osobina: glupost. Sljedeći je u nizu velikih romana nastalih uoči 2. svjetskoga rata (iako mu je posljednja knjiga dovršena poslije rata) Banket u Blitvi, smješten u imaginarnoj baltičkoj državi i usredotočen na temu totalitarizma i borbe protiv njega. Ta, kako su ju neki nazvali, `poema o politici`, nije samo izuzetan politički roman, nego i sadrži bitne autorove uvide i nazore o determinizmu i slobodi u tkanju ljudskoga života i sudbine, prikazanim u nezaboravnoj sceni marioneta lutkarskoga kazališta, još jedan dug piščev srednjovjekovnoj i renesansnoj plebejskoj kulturi. Četvrti, najopsežniji od istaknutih Krležinih romana, `Zastave`, istodobno je i najhrvatskiji i najteži za prevođenje, te najteže uspostavlja komunikaciju s potencijalnim inozemnim čitateljem. Taj hrvatski `Rat i mir` ili `summa krležiana` (kako su ga kritičari nazvali), panorama je hrvatskoga društva uoči i poslije 1. svjetskoga rata, te daje konačnu autorovu presudu o zanosima i zabludama mladosti: ponajviše o raspadu Austro-Ugarske, hrvatskom nacionalnom pitanju, stvaranju i održivosti Jugoslavije, a sadrži i Krležinu filozofiju povijesti. Dok prethodni romani ne zahtijevaju od čitatelja uranjanje u ideološko-povijesni okvir iz kojega je nastala jugoslavenska država, a po svom su ostvaraju univerzalniji i svjesno inovativne modernističke strukture, `Zastave` su pisane kao golem solilokvij u kojemu pisac više uopće ne haje za žanrovske konvencije ni za efekte privlačnosti čitateljstvu. Taj posljednji veliki roman je Krležin obračun, ali sa samim sobom. Kao bujica teče radnja koja počinje arhetipskim sukobom oca i sina Emeričkih, i koja u svom toku guta konvencije, žanrove i stilove - sve s ciljem što plastičnijega prikaza jugoslavenske ideologije i hrvatske sudbine u presudnim momentima prva dva desetljeća 20. stoljeća. Krležu su često (naravno, dok je imao status državnoga pisca u SFRJ, potajice) prozivali što se nije javno distancirao od komunističkoga totalitarizma i što se stalno vraća na `austro-ugarske teme`. Ta je ocjena nepravedna i površna. Autor se obračunao s totalitarizmom, bilo koje boje, u političkim romanima. Njegov uvid da je za hrvatsku nacionalnu sudbinu važnija Jugoslavija (kao ideja) od komunizma (kao ideje) nedavna je prošlost više nego dostatno potvrdila. U `Zastavama` je bilo kakva ideja jugoslavenstva temeljito razorena, pa su nagrade koje je taj roman dobio u doba SFRJ samo znak piščeva statusa nedodirljive veličine, a i, valja reći, mješavine plitkosti i nezainteresiranosti ondašnje političke i kulturne elite, koja vjerojatno nije ni primijetila svu subverzivnu snagu `Zastava`. Nabijene političkom poviješću, nezaboravnim likovima i situacijama, problematiziranjem hrvatske, srpske, makedonske i albanske nacionalne sudbine, `Zastave` su istovremeno i nadgrobni spomenik jugoslavenstvu i promišljanje usuda naroda koji su tvorili tu zajednicu. Eseji Krležin esejistički opus golem je (obuhvaća možda između 30% i 50% njegova djela), izuzetno raznovrstan i bogat, te središnji po značaju za autora. Nasljednik i protagonist srednjoeuropske tradicije intelektualiziranoga esejizma (kakvu nalazimo, npr., kod Krausa i Rilkea, pisaca koji su snažno utjecali na Krležu), pisac je u esejiziranju cijeloga svoga proznoga spisateljstva nerijetko izbrisao granice među žanrovima: tako se misaono-esejistički pasaži pojavljuju u romanima i novelama, a posebno u dnevnicima i putopisima. Osoba izuzetno širokih interesa, Krleža je u svom esejističkom spisateljstvu obuhvatio politiku, glazbu, književnost, likovnu umjetnost, društvene pojave i velike ličnosti europske kulture, povijest, medicinu, filozofiju i druga područja humanistike i društvenih znanosti. Neka izdanja piščevih djela u esejistiku ubrajaju golem korpus Krležinih zabilježaka o leksikografskim pitanjima (dok je bio ravnateljem Leksikografskog zavoda), izašao pod nazivom `Marginalia lexicographica`, te niz opservacija o svemu i svačemu, tiskanom kao višesvezačna `Panorama pogleda, pojava i pojmova`. Eseji su izdavani bilo kao posebne knjige (`Evropa danas`, 1935, `Deset krvavih godina`, 1937, `Eppur si muove`, 1938, `Knjiga studija i putopisa`, 1939, te polemički `Dijalektički antibarbarus` i `Moj obračun s njima`, 1939, 1940), a nemali dio ostalih tekstova izašao je u izdanjima naslovljenima samo kao `Eseji`. U tako bogatu, upravo golemu opusu, razvidne su sljedeće značajke: stil je karakterističan Krležin, bujan i gongoristički, često pretovaren neologizmima i bljeskovitim asocijacijama; enciklopedijska inteligencija piščeva suvereno barata nizom disparatnih pojmova i dovodi ih u asocijativne sveze; nemali broj eseja pripada miješanom žanru jer se u njima pojavljuju dramski i poetski fragmenti. U tekstovima posvećenim glazbenicima, piscima, slikarima, povijesnim ličnostima (Chopin, Petar Dobrović, Proust, Erazmo Rotterdamski, Paracelsus,..), Krleža je dao sjajne portrete osobnosti smještene u kontekst vremena i dominantne kulture. Tekstovi su prezasićeni estetskim senzibilitetom, čak i kad se piše o relativno prozaičnim pojavama. Autorovi eseji o politici i povijesti su problematičniji: studije o hrvatskom nacionalnom usudu, o ličnostima Supila i Radića maestralni su, i po vrijednosti rasvjetljavaju mnoga čvorišta nacionalne prošlosti i problematike bolje nego stručna historiografska djela. Tekstovi pak o svjetskoj politici, skandalima (afera Stavisky) i ideologijama (Brest-Litovsk, Lenjin, polemike o socijalno angažiranoj umjetnosti) osciliraju: nerijetko protkani briljantnim uvidima, bitno su oslabljeni Krležinom fiksacijom na lenjinizam i komunističku ideologiju. Pisac nije nigdje problematizirao marksističku ideologiju niti sovjetsku totalitarnu praksu, pa se stoga za taj dio njegova opusa može reći da je uvelike zastario, a u mnogim vidovima upravo smiješan kao primjer političke kratkovidnosti, pristranosti i dogmatizma. Istina je da je Krleža napadao domatizam komunističke partije u umjetničkim pitanjima, no nikada nije ozbiljnije doveo u pitanje totalitarizam komunističkoga svjetonazora. Krležini eseji pripadaju vrhunskim djelima toga žanra u svjetskoj književnosti. Najbolji su u onim dijelovima u kojima autor daje oduška svomu estetskomu senzibilitetu i stvara dojmljive, nekad kvazidramske, nekad pak impresionističke studije iz područja hrvatske nacionalne problematike, umjetnosti i europske kulture. Vidljivo slabija su djela filozofskih, ekonomskih i analitičkih pretenzija u kojima autor pokušava secirati razne idejne probleme (psihoanaliza, razni metafizički sustavi). Iako veoma načitan i informiran, Krleža je bio poglavito umjetnički, a ne filozofsko-analitički intelekt, pa su ti radovi bitno inferiorniji u usporedbi sa studijama njegova uzora Krausa. Glede piščeve političke esejistike posvećene svjetskoj politici, još je vidljivija dihotomija između sjajnih uvida u političke makinacije međuraća i apologetike komunističke ideologije. Krležin esejistički opus sadrži istodobno izuzetne vrjednote, poglavito o umjetničkim, kulturološkim i nacionalnim temama, kao i dobar dio drugorazrednoga spisateljstva, ponajviše o političko-ideološkoj i religijsko-metafizičkoj problematici. Dnevnici, zapisi i memoarska proza Grob Bele i Miroslava Krleže na zagrebačkom Mirogoju. Krležini memoarski zapisi i dnevnici idu u red najvrjednije svjetske literature toga žanra. Hrvatski je pisac ostavio impresivan korpus u ovom, za književnost pomalo marginaliziranom i slabije vrjednovanom žanru: Krleža je dnevnik vodio od 1914. do 1977., a tekstovi su objavljeni 1977. u pet knjiga. Godine 1988. tiskani su `Zapisi s Tržiča`, dnevničko-memoarski zapisi u nekoliko knjiga. U taj korpus spadaju i jasno izdvojeni tekstovi poput `Djetinjstva 1902.-1903.` (u kojem Krleža opisuje proces odrastanja i dozrijevanja – tekst je tiskan 1952.). Posebna, i vjerojatno najbolja Krležina intimna knjiga, jedan od vrhova moderne europske misaone i ispovjedne književnosti su `Davni dani`, spoj dnevnika, memoaristike i kasnijih autorovih redaktura (velik dio proznoga uratka potječe iz razdoblja 1. svjetskoga rata, no pisac ga je pedesetih godina dosta radikalno revidirao). Tematski veoma raznorodna, Krležina memoarska esejistika i dnevnički zapisi su sklop piščevih zapažanja o svakodnevnosti življenja, asocijacija i reminiscenicija na prijatelje (i neprijatelje), razmišljanja o filozofskim, etičkim, političkim, umjetničkim, književnim i inim problemima, zabilješke snova, promišljanje prošlosti i djetinjstva, razrađivanje enciklopedijskih natuknica koje su pobudile autorovu znatiželju. Po kakvoći ostvaraja, dnevnici i memoarska proza pripadaju vrhunskim djelima zapadne književnosti te vrste. Citati Leksikografski zavod u Zagrebu koji je Krleža pokrenuo, a koji danas nosi njegovo ime. „Sačuvaj me bože srpskog junaštva i hrvatske kulture.“ „Ljudi se međusobno varaju, lažu jedni drugima u lice, obmanjuju se laskanjem i prozirno pretvorljivim udvaranjem, a to im često poštenoljudski izgleda nerazmjerno hrabrije nego da jedni drugima kažu golu istinu.“ „S ljudima zajedno smrdi, ali je toplo.“ Stanko Lasić (Karlovac, 25. lipnja 1927. - Pariz, 5. listopada 2017.) je hrvatski književni teoretičar, povjesničar i esejist, poznati krležolog, dopisni član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. Pred smrt je živio u Parizu. Životopis Rodio se je u Karlovcu. U rodnom gradu pohađao je osnovnu školu i gimnaziju. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu gdje je diplomirao jugoslavenske književnosti i filozofiju. Doktorirao je na M. Cihlaru Nehajevu. Od 1955. do 1976. predavao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu na na Katedri za noviju hrvatsku književnost. Nakon toga radio je kao lektor i profesor na slavističkim katedrama u Francuskoj i Nizozemskoj. Uređivao je časopise Croaticu i Književnu smotru. Zbog svoje znanstvene uvjerljivosti, rezignirane mudrosti i nepokolebljivosti u potrazi za činjenicama, Lasićevo djelo Krleža, kronologija života i rada jedno je od najvažnijih djela hrvatske književnosti. Djela Sukob na književnoj ljevici 1928-1952, 1970. Poetika kriminalističkog romana, 1973. Struktura Krležinih »Zastava«, 1974. Problemi narativne strukture, 1977. Krleža. Kronologija života i rada, 1982. Književni počeci Marije Jurić Zagorke (1873-1910), 1986. Mladi Krleža i njegovi kritičari, 1987. Krležologija ili povijest kritičke misli o Miroslavu Krleži, I-VI, 1989-93. Tri eseja o Evropi, 1992. Nagrade i priznanja 1970. nagrada Vladimir Nazor za književnost 2014. nagrada grada Karlovca

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Triglav je najviši vrh Julijskih Alpa, visok 2.864 m, a ujedno i najviši vrh Slovenije, i najviši vrh na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Ime Triglav se odnosi na oblik planine, kao i na boga ili grupu bogova iz slovenske mitologije (vidi: Triglav). Triglav važi kao simbol Slovenije, jer se nalazi na slovenačkom grbu i zastavi. Prvi uspon na Triglav se desio 26. avgusta 1778, a ostvario ga je Žiga Zois. S Triglavom je takođe tesno povezana legenda o kozorogu s imenom Zlatorog. Triglav je srednji deo Triglavskog nacionalnog parka. Nakon pogibije kralja Aleksandra, alpinista Joža Čop je na vrhu istakao crnu zastavu.[1] Istorija Prvi zabeleženi uspon na Triglav izveden je 1778. godine, na inicijativu industrijalca i polimata Sigmunda Zoisa.[2] Prema najčešće citiranom izveštaju, objavljenom u novinama „Illyrisches Blatt” 1821. godine, čiji je autor istoričar i geograf Johan Rihter, učesnici ovog uspona bili su hirurg Lovrenc Willomitzer, lovac na divokoze Štefan Rožič i rudari Luka Korošec i Matevž Kos. Prema izveštaju Belsazara Haketa (Belsazar Hacquet) u njegovoj „Oryctographia Carniolica”, prvi zabeležni uspon izveden je pred kraj 1778. godine, a njega su izvela dvojica lovaca na divokoze, od kojih je jedan Luka Korošec, dok ime drugog nije pomenuto.[3] Visinu Triglava prvi je izmerio Valentin Stanič 23. septembra 1808.[3] Ime ovog vrha prvi put se javlja na karti „Ducatus Carniolae Tabula Chorographica” 1744. godine. Na njoj je Triglav zabeležen kao „Mons Terglou”.[4] Prva karta na kojoj se javlja sadašnji naziv je „Zemljovid Slovenske dežele in pokrajin” (Karta slovenskih zemalja i pokrajina) Petra Koslera, kompletirana od 1848. do 1852. i objavljena 1861. godine u Beču.[5] Tokom Drugog svetskog rata, Triglav je bio simbol slovenačkog otpora fašističkoj i nacističkoj vojsci.[6] Slovenački partizani nosili su od 1942. do posle 1944. kape koje su odražavale oblik vrha.[7] Triglav je bio najviši vrh Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, a zajedno sa rekom Vardar na jugu bio je simbol jugoslovenskog „bratstva i jedinstva“.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecati! Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) bio je srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata. Najznačajniji deo njegovog stvaralaštva su pozorišna dela, od kojih su najpoznatije komedije: Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Ožalošćena porodica i Pokojnik. Osim što je pisao za pozorište, radio je kao dramaturg ili upravnik u pozorištima u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Branislav Nušić je u svojim delima ovekovečio svakodnevicu srpskog društva u XIX i XX veku, a njegove sociološke analize su aktuelne i u XXI veku. Branislav Nušić je rođen 20. oktobra (8. oktobra po julijanskom kalendaru) 1864. u Beogradu, nedaleko od Saborne crkve (današnja ulica Kralja Petra I), u kući na čijem je mestu danas Narodna banka Srbije, kao Alkibijad Nuša (cinc. Alchiviadi al Nuşa) od oca Đorđa (Georgijasa) Cincarina, i majke Ljubice Srpkinje. Njegov otac je bio ugledni trgovac žitom, ali je ubrzo posle Nušićevog rođenja izgubio bogatstvo. Porodica se preselila u Smederevo, gde je Nušić proveo svoje detinjstvo i pohađao osnovnu školu i prve dve godine gimnazije. Maturirao je u Beogradu. Još kao gimnazijalac završnog razreda postao je član Đačke družine `Nada`. Njegov prvi književni rad predstavljale su pesme, od kojih su dve objavljene u `Nadinom` almanahu.[3] Svoje pesme kasnije je objavljivao i u `Golubu` - listu za srpsku mladež 1879. godine.[4] Kada je napunio 18 godina, zakonski je promenio svoje ime u Branislav Nušić. Još kao mlad postao je član opozicione Radikalne stranke. Tada je prvi put osetio snagu vladajućeg režima. Godine 1883, u 19 godini, napisao je prvu svoju komediju Narodni poslanik koja će biti postavljena na scenu trinaest godina kasnije, 1896. godine. Ovaj komad ismeva političku borbu, izbore, narodne poslanike i vladinu stranku. Iako je dobio povoljnu ocenu recenzenata, Milovana Glišića i Laze Lazarevića, i stavljen na repertoar, upravnik Kraljevskog srpskog narodnog pozorišta Milorad Šapčanin je u poslednjem trenutku uputio rukopis u ministarstvo policije s molbom za mišljenje, jer treba da bude postavljen na državnu pozornicu. Međutim, tamo će zbog „birokratije“ ostati godinama. Studije pravnih nauka započeo je u Gracu (gde je proveo godinu dana)[5], a zatim nastavio u Beogradu, gde je i diplomirao na Velikoj školi 1886. godine. Branislav Nušić (desno) kao kaplar u srpsko-bugarskom ratu 1886. godine Sa dvanaest godina Nušić beži od kuće, kako bi se pridružio srpskoj vojsci u Srpsko-turskom ratu, ali ga gradski pandur ubrzo vraća kući. Kasnije je učestvovao u kratkom dvonedeljnom Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine, kao dobrovoljac. Tada je kao kaplar 15. puka dobio u Jagodini jedan vod dobrovoljaca za obuku. U tom vodu je bio i pesnik Vojislav Ilić,[6][7] sa kojim Nušić ostaje nerazdvojan prijatelj sve do Ilićeve smrti, 1894. godine.[8] Bugarska je u ovom ratu dobila ujedinjenje, dok je Srbija dobila ratnog junaka, majora Mihaila Katanića, koji je tokom borbi na Neškovom visu opkoljen očajnički branio pukovsku zastavu. Teško ranjen i zarobljen prebačen je na lečenje u Sofiju po nalogu samog bugarskog kneza Aleksandra I Batenberga, koji je posmatrao bitku. Prva knjiga koju je Nušić objavio bile su Pripovetke jednog kaplara 1886 godine, zbirka kratkih priča i crtica nastalih na osnovu priča iz rata. Zatvor Pošto mu je prvi rukopis bio „uhapšen“, kako je mnogo godina kasnije naveo u svojoj autobiografiji, tada najverovatnije dobija inspiraciju za sledeću svoju komediju u kojoj se „pozabavio policijskim činovnicima“. Komediju Sumnjivo lice napisao je 1887/88. godine, koja će biti postavljena na scenu 35 godina kasnije 29. maja 1923. godine. U ovom delu ismeva policijski aparat, u kome vladaju korupcija, ksenofobija i karijerizam, čiji je glavni zadatak borba protiv onih što deluju protiv dinastije, koja se u tekstu spominje nekoliko puta, i to ne na mnogo pažljiv i lojalan način, a tokom ovakve borbe obično stradaju nedužni. Scena iz predstave Protekcija B. Nušića, Sekcija za Dunavsku banovinu (NP, Beograd), Novi Sad, 1934, Pozorišni muzej Vojvodine Godine 1887,, u Beogradu su se dogodile dve sahrane. Prva sahrana je bila starije žene i majke pukovnika Dragutina Franasovića, koji je bio ljubimac kralja Milana jer je oteo revolver nakon pucnja od Jelene – Ilke Marković tokom neuspelog atentata u Sabornoj crkvi 1882. godine. Ovoj sahrani su pored rodbine prisustvovali kralj, visoki oficiri i svi članovi Vlade. Druga sahrana na groblju, nekoliko dana kasnije, bila je junaka Katanića, koji je nakon puštanja iz zarobljeništva preminuo od posledica ranjavanja. Ovoj sahrani prisustvovala je cela prestonica. Revoltiran ovim događajem mladi Nušić je napisao političko-satiričnu pesmu pod naslovom „Dva raba” i podelio je na dva dela. U prvom delu opisuje prvu sahranu kojoj su prisustvovali „kite i mundiri” kao „i još neko, ali to je tajna” (ovde se misli na kralja). U drugom delu pesme Nušić je stihovao o sahrani hrabrog junaka. Pesma je objavljena u „Dnevnom listu“ i izazvala je veliku pažnju kod naroda. Međutim, publikovana pesma silno je uvredila i razbesnela kralja Milana koji je naredio da se Nušić uhapsi i osudi. Nušić je do tada već stekao reputaciju mladog čoveka „poganog jezika i još poganijeg pera.... te da će mu Požarevac dobro doći da se malo rashladi“. Nušić je 1888. godine osuđen na dve, a pomilovan je na molbu svog oca, posle godinu dana provedenih u Požarevcu.[9] Na robiji je pisao priče docnije okupljene u knjigu Listići i komediju Protekcija. U ovoj komediji Nušić je u satiričnim aluzijama daleko obazriviji. U Protekciji, takođe, ismeva birokratiju ali ima znatno blaži stav. Ministar je tu prikazan kao dobrodušan čovek koji je gotov da svakom pomogne, čak pokazuje razumevanje i širokogrudosti prema ljudima koji su ga oštro napadali u štampi. Po izlasku iz zatvora, odlazi na prijem kod kralja Milana, nakon čega mu ministar inostranih dela dodeljuje službu u diplomatiji. Sledećih deset godina službuje u konzulatima u Osmanskom carstvu (Bitolju, Skoplju, Solunu, Serezu i Prištini). Njegov poslednji napisan komad Protekcija biće postavljen prvi put na scenu Kraljevskog pozorišta uoči polaska na službu u inostranstvu 1889. godine. Srednje doba Milivoje Živanović (Ivo Knežević) i Vasa Nikolić (Petronije Šišo) u predstavi Knez Ivo od Semberije B. Nušića (Srpsko narodno pozorište, predstava za vojsku u Kasarni „Kralja Aleksandra I“ u Novom Sadu, 1924. Fotografija je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine) Kao zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova, postavljen je za pisara konzulata u Bitolju, gde se i oženio 1893. godine, Darinkom, ćerkom trgovca Božidara Đorđevića i Ljubice čiji je brat Dimitrije Bodi u to vreme bio konzul u Bitolju.[10] Iste godine je postavljen za konzula u Prištini, gde mu je Vojislav Ilić pisar. Tokom službovanja u Srpskom konzulatu u Prištini bio je svedok stradanja srpskog stanovništva, što je opisivao u svojim pismima koja su postala poznata kao Pisma konzula.[11] Godine 1900, Nušić je postavljen za sekretara Ministarstva prosvete, a ubrzo posle toga postao je dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu. 1902. je postavljen za poštansko-telegrafskog komesara prve klase u Poštansko-telegrafskom odeljenju Ministarstva građevina. [12] Godine 1904. postavljen je za upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.[13] Zajedno sa učiteljem Mihajlom Sretenovićem osnovao je prvo dečje pozorište, u kom su uloge tumačile isključivo deca, a među njima i Nušićeva. Ovo dečje pozorište je predstave održavalao u kafanama i restoranima, pa se brzo i ugasilo. 1905. godine, napustio je ovu funkciju i preselio se u Beograd, gde se bavio novinarstvom. Osim pod svojim imenom, pisao je i pod pseudonimom „Ben Akiba“. Vratio se 1912. godine u Bitolj kao državni službenik. Bio je jedno vreme načelnik okruga, kada se povukao na tu poziciju je došao Dušan Đ. Alimpić. Tokom 1913. godine osnovao je pozorište u Skoplju, gde je živeo do 1915. Napustio je zemlju sa vojskom tokom Prvog svetskog rata i boravio u Italiji, Švajcarskoj i Francuskoj do kraja rata. Vojvoda Simo Popović navodi podatak da je Nušić hteo biti u Ulcinju za vreme rata, i da je hvalio kralja Nikolu kako je uspeo sačuvati Crnu Goru od rata i Austrije. Tokom Prvog svetskog rata deo rukopisa je ostavio u Prištini, jer nije mogao da ih nosi peške dalje prema Prizrenu. Ti rukopsii su sačuvani. Deo rukopisa koji su bili u Skoplju je izgoreo.[14] Starije doba Posle rata, Nušić je postavljen za prvog upravnika „Umetničkog odseka“ ministarstva za prosvetu. Na ovoj poziciji je ostao do 1923. godine. Posle toga je postao upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu, da bi se 1927. godine vratio u Beograd. Bio je izabran za predsednika Udruženja jugoslovenskih dramskih autora. Njegov 60. rođendan je svečano proslavljen 6. novembra 1924. u Beogradu.[15] Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 10. februara 1933. Branislav Nušić je bio plodan pisac, poznat po svom upečatljivom humoru. Pisao je o ljudima i njihovoj, često duhovitoj, prirodi. Pred kraj života Nušić je doprineo da se u Beogradu osnuje Rodino pozorište, preteču današnjeg pozorišta Boško Buha koje je 1950. godine osnovala njegova ćerka Margita Predić-Nušić. Operisan je u jesen 1937. godine, o čemu su izvestile tadašnje novine.[16] Preminuo je 19. januara 1938, a tog dana fasada zgrade beogradskog Narodnog pozorišta bila je uvijena u crno platno.[17] O njegovom burnom životu snimljena je televizijska drama Neozbiljni Branislav Nušić 1986. godine. Privatni život Tokom službovanja u Bitolju Nušić je upoznao Darinku Đorđević, kojom se oženio 1893. godine. Prva izjava ljubavi upućena Darinki bila je pesma ispisana na lepezi. Kao diplomata često je sa porodicom menjao mesto stanovanja, što je služba zahtevala od njega. Kada je postao poznat pisac konačno se skrasio kao dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.[18] U braku su dobili troje dece: Margitu, Strahinju Bana i Oliveru. Najmlađe dete, ćerka Olivera, umrla je sa samo dve godine. Nušić je bio privržen svojoj deci, o čemu svedoče i reči njegove ćerke Margite: „Ni Bana ni mene nikada nije udario. Vodio nas je u slikarska ateljea i u pozorište. Tamo nas je učio da gledamo slike i da pažljivo posmatramo šta se dešava na pozorišnim daskama.”[18] Margita i Strahinja su kao deca često igrali dečje uloge u očevim pozorišnim komadima.[13] Strahinja Ban (1896—1915), Nušićev jedini sin, poginuo kao srpski vojnik u Prvom svetskom ratu. Umro je 12. oktobra 1915, od rana zadobijenih u bici,[1] ubrzo po povratku na front posle prisustva na Margitinoj svadbi u Skoplju.[19] O sinu je Nušić kasnije retko pričao.[20] Romanom Devetstopetnaesta podigao mu je svojevrstan spomenik. Posle sinovljeve smrti trebalo mu je skoro deset godina da ponovo počne da stvara. Tada su nastali njegovi najbolji pozorišni komadi: Gospođa ministarka, Mister dolar, Ožalošćena porodica, Dr, Pokojnik i drugi. U to vreme je bio najpopularniji jugoslovenski pisac.[18] Odlikovanja Branislav Nušić u svečanom odelu sa odlikovanjima SRB-SHS-YUG Orden Svetog Save VKrst BAR.svg Orden Svetog Save, I stepena (Kraljevina SHS).[21][22] ME Order of Danilo I Knight RIBBON BAR.svg Orden knjaza Danila I, IV stepena (Kraljevina Crna Gora).[21] SRB-SHS-YUG Orden Svetog Save Komandir BAR.svg Orden Svetog Save, IV stepena (Kraljevina Srbija).[21] SRB-SHS-YUG Orden Belog Orla Kavalir BAR.svg Orden belog orla, V stepena (Kraljevina SHS).[21] Književna dela Spomenik Branislavu Nušiću na Trgu republike u Beogradu (1993) Komedije „Narodni poslanik“ (1883) „Sumnjivo lice“ (1887) „Protekcija“ (1889) „Običan čovek“ (1899) „Svet“ (1906) „Put oko sveta“ (1910) „Gospođa ministarka“ (1929) „Mister Dolar“ (1932) „UJEŽ - Udruženje jugoslovenskih emancipovanih žena“ (1933) „Ožalošćena porodica“ (1935) „Dr“ (1936) „Pokojnik“ (1938) „Ne očajavajte nikad!“ „Vlast“ (nezavršena[23]) Plakat za predstavu Branislava Nušića u Pančevu iz 1942. godine Prva ljubav (komedija za decu) Romani „Opštinsko dete“ (u Sarajevu izdano kao „Općinsko dijete“) (1902) „Hajduci“ (svoj doživljaj iz detinjstva) (1933) COBISS.SR 18077703 „Devetsto petnaesta“ (1920) [24] Autobiografska proza „Autobiografija“ (1924) Drame „Pučina“ (1901) „Tako je moralo biti“ „Jesenja kiša“ (1907) „Iza Božjih leđa“ (1910) „Kirija“ „Analfabeta“ Pripovetke Nušićev grob na beogradskom Novom groblju „Politički protivnik“ „Posmrtno slovo“ „Klasa“ „Pripovetke jednog kaplara“ Tragedije „Knez Ivo od Semberije“ „Hadži-Loja“ „Nahod“ Rasprave i udžbenici „Retorika“ Putopisi Kosovo, Opis zemlje i naroda Ostale umetnosti Poštanska marka s likom Branislava Nušića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine Doprinos srpskoj fotografiji Bavio se fotografijom i pre konzulovanja u Prištini (jun 1893). Jedan je od najranijih srpskih stereofotografa. Ostavio je trag i kao pisac o srpskoj fotografskoj istoriji (prvi je zabeležio delovanje putujućih dagerotipista Kapilerija i Dajča), i nekim tada novim tehnikama (npr. o rentgenskoj fotografiji). Svojim fotografskim radovima ilustrovao je svoje tri putopisne knjige. Učesnik je Prve izložbe fotoamatera u Beogradu, 1901. Objavio je u listu „Politika“ i jednu pripovetku na fotografske teme koju je posvetio svom kumu, dvorskom fotografu Milanu Jovanoviću. Nušićeva fotografska dela se čuvaju u njegovom legatu u Muzeju grada Beograda. Opere „Na uranku“, 1903. COBISS.SR 512765114 Knez Ivo od Semberije (opera), 1911. Stripovi Još za Nušićevog života, njegova dela su stripovana u najtiražnijim međuratnim listovima, a autori su bili najpoznatiji umetnici tog doba. „Put oko sveta”, scenaristička adaptacija Branko Vidić, crtež Đuka Janković, Mika Miš, Beograd 1937. „Hajduci”, adaptacija i crtež Aleksije Ranhner, Mika Miš, 1938. „Opštinsko dete“, adaptacija i crtež Momčilo Moma Marković, Ošišani jež, Beograd. U popularnoj kulturi Nušićeva dela su od 1950. do danas adaptirana u pedesetak bioskopskih i televizijskih filmova. Narodni poslanik, igrani film zasnovan na komediji iz 1883. godine Branislava Nušića u režiji Stoleta Jankovića snimljen je 1964. godine u produkciji Bosna filma.[25] Narodni poslanik (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Slavenka Saletovića snimljen je 1990. godine u produkciji RTB-a.[26][27] Sumnjivo lice, igrani film zasnovan na komediji iz 1887. godine Branislava Nušića u režiji Soje Jovanović, prve žene reditelja u Jugoslaviji i Balkanu, snimljen je 1954. godine u produkciji Avala filma.[28] Sumnjivo lice (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Arse Miloševića snimljen je 1989. godine u produkciji RTB-a.[29][30] Gospođa ministarka, igrani film zasnovan na komediji iz 1929. godine Branislava Nušića u režiji Žorža Skrigina snimljen je 1958. godine u produkciji UFUS-a.[31][32] Svetislav Savić (1892-1958) i R. Nikolićeva (dete) u komadu: `Put oko sveta` Branislava Nušića, Srpsko narodno pozorište, gostovanje u Vršcu, 1927. Fotografija je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine. Gospođa ministarka (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Zdravka Šotre snimljen je 1989. godine u produkciji RTB-a.[33][34] Ožalošćena porodica, televizijski film prema motivima komedije iz 1935. godine Branislava Nušića snimljen je 1960. u produkciji RTB-a (dve godine ranije ista TV kuća otpočela je sa emitovanjem TV programa).[35] Ožalošćena porodica (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Milana Karadžića snimljen je 1990. godine u produkciji RTB-a.[36] Dr, igrani film zasnovan na istoimenoj komediji Branislava Nušića u režiji Soje Jovanović snimljen je 1962. godine u produkciji Avala filma.[37] Dr (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene Nušićevoj komedije u režiji Aleksandra Đorđevića snimljen je 1984. godine u produkciji RTB-a.[38] Put oko sveta, igrani film zasnovan na istoimenoj komediji Branislava Nušića iz 1931. godine u režiji Soje Jovanović snimljen je 1964. godine u produkciji Avala filma.[39] Pre rata, igrani film zasnovan na dve Nušićeve komedije, „Pokojnik“ i „Ožalošćena porodica“, u režiji Vuka Babića snimljen je 1966. godine u produkciji Avala filma.[40] Nušićijada, festival filmske komedije u Ivanjici postojao je od 1968. do 1972. godine, a ponovo je obnovljena 2010. godine kao kolaž različitih umetničkih formi.[41][42] Nušićevi dani, pozorišni festival osnovan je 1984. godine u Smederevu u čast Branislava Nušića, a od 1990. godine na ovom festivalu dodeljuje se Nagrada Branislav Nušić. Pokojnik, televizijski film prema motivima istoimene Nušićeve komedije u režiji Aleksandra Mandića snimljen je 1990. godine u produkciji RTB-a.[43][44] U TV miniseriji Kraj dinastije Obrenović iz 1995. godine, lik Branislava Nušića glumio je Milenko Pavlov.[45] Položajnik, televizijski film zasnovan prema pričama Branislava Nušića scenario je napisala Mirjana Lazić snimljen je 2005. godine u režiji Miloša Radovića, u produkciji RTS-a.[46] U televizijskom filmu Albatros iz 2011. godine, lik Branislava Nušića glumio je Milan Vranešević. [47][48] Mister Dolar (film) i rimejk Mister Dolar (film) Svet (film) Ljubavni slučaj sestre jednog ministra (film) Vlast (film) Tuce svilenih čarapa (film) Opštinsko dete (film iz 1953) Zvezdara teatar je producirao nisko-budžetsku vodvilju ”Rođendan gospodina Nušića” u kojoj glavnu ulogu tumači Branislav Lečić. Kuća Branislava Nušića Kuća Branislava Nušića, koju je sagradio pred kraj svog života (1937) godine u Šekspirovoj ulici br. 1 u Beogradu, proglašena je za kulturno dobro (kao spomenik kulture), rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda br. 1046/2 od 28. 12. 1967.

Odlično stanje 21. SS-DIVIZIJA SKENDERBEG Pavle Dželetović Ivanov Beograd, 1987. Mek povez, format 20cm Latinica, 278 strana Ilustrovano 21. СС брдска дивизија „Скендербег” (1. албанска) (њем. 21. Waffen-SS Gebirgsdivision der SS „Skanderbeg“ (albanische Nr.1)) била је њемачка брдска пјешадијска дивизија Вафен-СС, оружаног крила Нацистичке партије. 21. СС брдска дивизија „Скендербег” (1. албанска) 21. Waffen-SS Gebirgsdivision der SS „Skanderbeg“ (albanische Nr.1) SS Skanderbeg volunteer sleeve patch.png Ознака припадности 21. СС брдској дивизији „Скендербег” (1. албанска) Постојање 1. мај 1944 — 1. новембар 1944.; 6 месеци Земља Трећи рајх Огранак Вафен-СС Тип Брдска пјешадија Улога Антипартизанске операције Величина дивизија Дио 21. брдски армијски корпус Гарнизон (сједиште) Призрен Надимак Скендербег Ангажовање Други свјетски рат у Југославији: Операција Ендлих Операција Фалкенауге Операција Драуфгенгер Косовска операција 1944. Команданти Командант Аугуст Шмитхубер Инсигније Симбол идентификације албански двоглави орао Језгро дивизије је образовано око албанских батаљона који су накратко водили борбу у источној Босни против партизана у саставу 13. СС брдске дивизије „Ханџар” (1. хрватска). Сачињена углавном од Албанаца са претежно њемачким (рајхсдочјери и фолксдојчери) официрима и подофицирима, назив је добила по албанском националном хероју Ђурђу Кастриоту Скендербегу, који је предводио отпор албанских племена османским освајачима и исламизацији. Скендербег никада није достигао бројност дивизије, имајући у највећем броју 6.000—6.500 војника што је снага бригаде. У мају 1944. године, припадници дивизије су ухапсили 281 Јевреја у Приштини и предали их Нијемцима, који су их транспортовали у концентрациони логор Берген-Белзен, гдје су многи убијени. Сама дивизија је била познатија по овој акцији и по убијању, силовању и пљачкању у претежно српским областима, него по учешћу у борбеним дејствима за њемачке ратне циљеве. Једина значајна војна акција десила се током њемачке антипартизанске офанзиве у окупираној Црној Гори у јуну и јулу 1944. године. Након тих дејстава дивизије, њени припадници су распоређени као стражари у рудницима хрома на Косову, која су убрзо заузели партизани, што је довело до великог дезертерства. Ојачана припадницима Кригсмарина (њемачка морнарица) и са мање од 500 Албанаца у својим редовима, Скендербег се распушта 1. новембра 1944. године. Преостали припадници укључени су у састав 7. СС добровољачке брдске дивизије „Принц Еуген”. Након рата, дивизиони командант СС-бригадефирер и генерал-мајор Вафен-СС Аугуст Шмитхубер осуђен је 1947. у Београду на смрт за почињене ратне злочине и затим погубљен. Историја Уреди Позадина Уреди Велики муфтија Јерусалима, Мухамед Амин ел Хусеини, поздравља припадника 13. СС дивизије нацистичким поздравом у новембру 1943. године.[1] Дивизија је бројала отприлике 1.000 Албанаца са простора Косова и Санџака, који су касније чинили језгро дивизије Скендербег. Пет мјесеци прије избијања Другог свјетског рата, тачније 7. априла 1939. године, Краљевина Италија је извршила инвазију на Краљевину Албанију. Земља је заузета за пет дана и италијански краљ Виторио Емануеле III прихватио је круну коју му је понудио Парламент Албаније. Краљевска албанска војска придружена је Краљевској италијанској војсци и именован је вицекраљ који је управљао земљом као протекторатом.[2] Након инвазије Сила Осовине на Краљевину Југославију 6. априла 1941. године, италијанска Албанија проширила је своју територију на дијелове Вардарске и Моравске бановине.[3] Албанци који су живјели у овим областима дочекали су окупацију са одушевљењем.[4] Неки од њих су чак истицали да су Албанци „Аријевци илирског насљеђа”.[5] Иако званично под италијанском влашћу, Албанци су добили контролу над регионом и охрабривани су да отварају школе на албанском језику,[6] које је забранила југословенска власт.[7] Италијани су дозволили Албанцима да истичу албанску заставу.[6] Краљевска италијанска војска је протјерала већину Срба који су населили Косово и Метохију током међуратног периода.[8] Албанци су искористили измјењене околности, напали су своје српске сусједе и спалили домове чак 30.000 српских породица.[6] Албанија је остала под италијанском окупацијом све до њене предаје Савезницима у септембру 1943. године.[9] У августу исте године, суочена са непосредном пропашћу италијанских ратних напора, Њемачка је распоредила 2. оклопну армију на Балкан како би преузела области које је раније окупирала Италија. Једна од италијанских области које је њемачке преузела била је Албанија, гдје је распоређен 21. брдски армијски корпус 2. оклопне армије под командом генералоберста Лотара Рендулића. Генерални опуномоћеник Вермахта и специјални представник Хајнриха Химлера, СС-бригадефирер и генерал-мајор Вафен-СС и полиције Јозеф Фицтум, налазили су се у албанској пријестоници Тирани. Нијемци су преузели контролу над свим албанским снагама које су сарађивале са Италијанима прије њихове капитулације, укључујући Бали Комбетар, антикомунистичку и националистичку милицију. Нијемци су ојачали албанску војску и жандармерију, али убрзо су схватили да су те снаге непоуздане.[10] Исте године, одређени број Албанаца са простора Косова, Метохије и Новопазараског санџака регрутован је у 13. СС брдску дивизију „Ханџар” (1. хрватска), Вафен-СС дивизија сачињена претежно од босанских муслимана и Хрвата са већинским њемачким официрским кадром. За око шест мјесеци ова дивизија је укључивала око 1.000 Албанаца са простора Косова, Метохије и Санџака, а који су се налазили у 1. батаљону 2. пука (I/2), која је касније постао 1. батаљон 28. пука (I/28).[11] Дивизија је касније регрутовала још 500 мушкараца са простора Санџака.[12] Образовање албанске Вафен-СС дивизије била је Фицтумова идеја, којој се у почетку супротстављао њемачки високи чиновник Министарства иностраних послова Херман Нојбахер и шеф Рајхсзихерхајтсхауптамт СС-обергрупенфирер и генерал полиције Ернст Калтенбрунер, који је вршио утицај на Химлера да је укине. Ипак, албанска влада је подржала идеју; суочен са све већим потешкоћама, Химлер је убзо промијенио мишљење, а фебруара 1944. године идеја је добила одобрење од Адолфа Хитлера.[13] Стварање Уреди У фебруару 1944. године, Хитлер је одобрио оснивање албанске Вафен-СС дивизије која би дјеловала само на простору Косова[7] и сврха дивизије била је само заштита Албанаца, али је остала под њемачком контролом.[13] Била је једна од три муслиманске Вафен-СС дивизије на простору Балкана, док су остале двије биле 13. СС брдска дивизија „Ханџар” (1. хрватска) и 23. СС брдска дивизија „Кама” (2. хрватска).[14] Химлеров циљ био је да прошири регрутовање Вафен-СС на Балкану и оснивање по два корпуса са по двије дивизије, са једним корпусом који ће дјеловати на простору Босне и Херцеговине у Независној Држави Хрватској, док би други дјеловао на простору Албаније. Ти корпуси би требало да буду спојени са 7. СС добровољачком брдском дивизијом „Принц Еуген” и заједно би чинили балканску Вафен-СС брдску армију од пет дивизија.[15] Дивизија је добила назив по албанском националном хероју Ђурђу Кастриоту Скендербегу, који је предводио албанска племена у 15. вијеку у борби против Османлија и исламизације. У марту 1944. године, Бедри Пејани, предсједник Друге призренске лиге, организације која је основана након италијанске предаје са циљем остварења интереса Албанаца, предложио је Хитлеру да се оснује јединица од 120.000—150.000 албанских добровољаца која би се борила против југословенских и албанских партизана. Пејани је затражио од њемачког вођства опрему и залихе за Албанце како би се борили против комунистичких побуна, а затражио је и проширење граница Албаније на штету Територије под војном управом у Србији и Краљевине Црне Горе.[10] Ови захтјеви нису испуњени, али у априлу 1944. године Химлер је наредио оснивање нове албанске добровољачке дивизије,[9] која је касније добила име по албанском националном хероју Ђурђу Кастриоту Скендербегу.[16] До тога тренутка, Нијемци и неки припадници албанске квислиншке власти вјеровали су да би се око 50.000 мушкараца са простора Албаније могло регрутовати у СС.[17] СС је у почетку предвиђала да ће албанска СС дивизија бројати 10.000—12.000 људи.[13] Химлер је у Албанцима муслиманима видио могући извор људства у њемачком рату са југословенским партизанима,[9] који су се суочили са озбиљним потешкоћама у регрутовању Албанаца у своје редове.[18] Нијемци су увидјели да су Албанци са простора окупиране Југославије спремнији на сарадњу, него Албанци из саме Албаније. То се дешавало углавном због страха од повратка југословенске власти.[7] Квалитет већине регрута био је лош, а само 6.000 је сматрано погодним за обуку.[9] Регрути који су примљени су спојени заједно са око 1.500 бивших заробљеника Југословенске војске, елементима пропале албанске војске и жандармерије, добровољцима из предратне и ратне Албаније и регрутима који су потицали из породица са више од два сина.[13] Ангажовање албанског цивилног становништва спровођено је у тијесној сарадњи са албанском марионетском владом.[19] Дана 17. априла 1944. године, албански батаљон 13. СС брдске дивизије пребачено је жељезницом непосредно из борби у Босни на Косово како би образовали дио Скендербег дивизије. Шеф регрутовања у Вафен-СС, СС-обергрупенфирер Готлоб Бергер, извијестио је Химлеру да су Албанци „... били тужни због одласка”.[20] Сам Химлер је очекивао „велику корист” од јединице, с обзиром да су се Албанци који су били у саставу Ханџар дивизије показали као „високо мотивисани и дисциплиновани” у борби против југословенских партизана.[19] Дана 23. маја, Фицтум је извијестио о неуспјеху албанских јединица у операцији против партизана, те да је распустио четири албанска батаљона у саставу Вермахта. Описао је већину албанских официра војске и жандармерије као „потпуно корумпираним, неупотребљивим, недисциплинованим”.[10] Операције Уреди Дивизија је основана као 21. СС брдска дивизија „Скендербег” (1. албанска)[21] 1. маја 1944. године[22] у саставу 21. брдског армијског корпуса. Већина или чак сви дивизиони официри, подофицири и специјалисти били су Нијемци,[23] углавном из 7. и 13. СС дивизије, што је знатно ослабило те јединице.[24] Дивизиони артиљеријски пук основан је од 1. албанског артиљеријског пука.[22] Дивизија је стављена под команду СС-штандартенфирера Аугуста Шмидхубера,[25] који је у јуну унапријеђен у СС-оберфирера. Јачина дивизије се процјењује на од 6.000[26] до 6.500[27] људи. Припадници дивизије су полагали вјерску заклетву над Кураном, обећавајући „џихад против кафира”.[28] Дивизија је на почетку била опремљена заробљеним италијанским тенком M15/42, који се показао као непоуздан.[29] Гарнизон се налазио у Призрену.[30] Дивизија је била опремљена са заробљеним италијанским тенковима M15/42, али они су се показали као непоуздани На самом почетку је постало познато да је већини Албанаца муслимана у дивизији циљ био борба са Србима православцима, који су постали мета бројних звјерстава.[9] Како би зауставили злочине, Нијемци су морали разоружати батаљоне дивизије у Пећи и Призрену и ухапсити албанске официре, а један командни официр је чак послат у затвор у Њемачку. Дана 14. маја 1944. године,[31] припадници дивизије су упали у јеврејске домове у Приштини, ухапсивши 281 Јеврејина које су предали Нијемцима, а који су их послали у концентрациони логор Берген-Белзен, гдје је већина убијена.[32] Дивизија је касније била укључена у масакр над албанским партизанима.[33] Уопштено, била је познатија по убиствима, силовањима и пљачкама, претежно у српским подручјима,[13] и по хапшењу Јевреја, него по учествовању у борбеним акцијама у сврху њемачког ратног циља. Осим неселективног убијања Срба, дивизија је била одговорна за протјеривање преко 10.000 српских породица са Косова, када су стигли нови албански досељеници из сиромашних подручја сјеверне Албаније.[34] Долазак ових Албанаца охрабривале су и италијанске власти, а процјењује се да се чак 72.000 Албанаца доселило на Косово током рата.[6] Између 28. маја и 5. јула 1944. године, дивизија је ухапсила укупно 510 Јевреја, комуниста и осталих антифашиста, које је предала Нијемцима. Такође је вршила одмазде вјешањима сумњивих саботера.[19] У јуну 1944. године, Скендербег је спроводио велике маневре на терену у источној Црној Гори.[35] У Андријевици, дивизија је извршила масакр над више од 400 српских цивила.[36] Дивизија је заједно са 7. СС дивизијом „Принц Еуген” починила масакр над 428 српских цивила у селу Велика код Плава.[37] Учествовала је у операцијама Ендлих (Коначно) и Фалкенауге (Соколово око)[24] у јуну и јулу, као и у операцији Драуфгангер (Дрзник), током којих је дивизија била главна сила коју су користили Нијемци.[38] Ове операција су за циљ имале уништавање јаких партизанских снага на подручју Ђаковице, Пећи и Мокре Горе.[24] Према Нојбахеру, дивизија је била безбрижно посвећена борби у раним фазама њене обуке и лоше се показала.[13] Између 18. и 27. августа, дивизија се борила са партизанима у околини Дебра, али није успјела заузети град.[39] Крајем августа 1944, Нијемци су донијели одлуку да се дивизија може користити само за основне стражарске дужности.[40] Неки припадници су били задужени за чување рудника хрома на Косову, прије него што су то подручје заузели партизани. У предстојећим сукобима, један од пукова дивизије изгубио је више од 1.000 припадника, а многи Албаци су дезертирали,[26] неки након што су српски партизани напали подручје сјевероисточно од Гусиња.[13] Група армија Е тврдила је да учинак дивизије „апсолутно нема војне вриједности”.[26] Дана 1. септембра 1944. године, снаге дивизије у Тетову и Гостивару су се побуниле, убијајући своје њемачке официре и подофицире.[41] У то вријеме, дивизије је бројала нешто мање од 7.000 људи, што је од једне трећине првобитно предвиђене снаге.[17] За два мјесеца од почетно распоређивања дивизије, 3.500 људи је дезертирало из јединице. Химлер је у дивизију довео 3.000—4.000 припадника Кригсмарине из Грчке да би надокнадио изгубљену бројност, али то није много утицало на борбену способност дивизије.[42] Од почетка октобра 1944, снага дивизије је спала на око 4.900, мање од 1.500 који су били спремни за борбу. Јединица је била ослабљена оштећењем опреме и оружања, као и недостатком њемачког војног особља за обуку нових регрута, што се показало чињеницом да је током љета и јесени за борбу био спреман само један батаљон.[19] Шмидхубера су његови војници презирали, а Фицтум то објашњава тиме што нису успјели осигурати ефикасне сигурносне снаге омаловажавајући албанску културу и војни углед.[43] Мање упознати припадници Вермахта су касније изјавили да је главни проблем везан за поузданост дивизије, био јер Нијемци нису блиско сарађивали са Албанцима на мјесном нивоу.[44] Средином октобра, дивизија је учествовала у тешким борбама у околини Ђаковице.[24] Јединица је пружала помоћ Вермахту у повлачењу са Косова, покривајући бокове снага у повлачењу.[45] У то вријеме, дезертери су знатно ослабили јединицу, а 86 официра и 467 подофицира остало је заједно са снагама од 899 мушкараца, од чега су половина били Албанци.[46] Дана 24. октобра, генералоберст Александер Лер, командант Групе армије Е, наредио је да се сви Албанци у јединици разоружају и пусте.[17] Дивизија је 1. новембра 1944. године распуштена.[26] У исто вријеме, косовски Албанци су отпочели борбу са партизанима када су сазнали да област неће бити у саставу Албаније послије рата, упркос ранијим партизанским обећањима. Због тога је на Косово послато 30.000 партизана који су сурово угушили побуну.[16] Између 3.000 и 25.000 Албанаца је убијено током гушења побуне.[47][а] Посљедице Уреди Преостале њемачке снаге и бивше морнаричко особље реорганизовани су као пуковска кампфгрупа Скендербег под командом СС-оберштрумбанфирера Алфреда Графа. Јединица се повукла са простора Косова средином новембра заједно са остатком њемачких снага у тој области.[17] Многи Срби и Црногорци су се затим осветили косовским Албанцима, нарочито сарадницима и бившим припадницима дивизије.[49] Када је кампфгрупа Скендербег стигла до Љубовије на ријеци Дрини, стављена је под команду 7. СС добровољачке брдске дивизије „Принц Еуген”,[50] која је обезбјеђивала прелазак ријеке у том подручју. Кампфгрупa је држала Зворник и Дрињачу током прве половине децембра 1944. као дио љубовијског мостобрана. Касније се повукла преко Дрине и борила се на сјеверу према Брчком на ријеци Сави, гдје је ослободила снаге Вермахта које су држале град.[51] Крајем децембра, батерија самохотке кампфгрупе била је присутна на Сремском фронту у Винковцима.[52] Остатак јединице био је распоређен у Бијељини.[52] У јануару 1945. године,[53] шачица морнаричког особља која је преживјела[46] пребачена је у 32. СС добровољачку гренадирску дивизију „30. јануар”,[26] а остаци бивше дивизије реорганизовани су као 2. батаљон 14. СС добровољачког брдског пјешадијског пука 7. СС добровољачке брдске дивизије „Принц Еуген”. Дана 21. јануара 1945. године Шмидхубер је унапријеђен у СС-бригадефирера и генерал-мајора Вафен-СС и постављен у команду 7. СС добровољачке брдске дивизије „Принц Еуген”.[53] Након рата, проглашен је кривим за ратне злочине и објешен је.[54] У фебруару 1945, батаљон је потпуно распуштен, а преостало људство додјељено је њемачком полицијском пуку у близини Загреба.[17][б] Сама дивизија је сматрана војним неуспјехом;[56] нити један припадник дивизије није одликован Гвозденим крстом током служења у њој.[57] Све у свему, дивизија је била познатија по злочинима које је починила, него по доприносу њемачким ратним циљевима. Њену улогу у депортовању Јевреја са простора Косова испитао је албански историчар Шабан Синани, који тврди да та јединица није учествовала у било каквој депортацији у име Нијемаца.[58] Током рата на Косову и Метохији (1998—1999), амерички журналиста Крис Хеџес тврдио је да су неки од припадника Ослободилачке војске Косова били непосредни потомци неких припадника дивизије и да је то идеолошки утицало на њих.[59] Малком је оспорио ову тврдњу.[60] Ознаке Уреди Ознака за припадности дивизији био је албански двоглави орао.[61] Упркос свом краткотрајном постојању, овратник са приказом козе на врху шљема био је направљен за дивизију, али не постоје докази да је икада кориштен. Постоје фотографије са одређеним машинским тканим манжетним појасом са натписом Скендербег,[26] али он је додјељен 14. СС добровољачком брдском пуку 7. СС дивизије у јесен 1944, а не за ову дивизију.[62] Припадници кадровског особља фотографисани су како носе штитник за руку са приказом црног албанског двоглавог орла на црвеном пољу.[26] Многи припадници дивизије исламске вјероисповијести носили су традиционалне сиве капе, умјесто стандардне СС капе.[9] Остали су носили традиционалне албанске капе зване кече.[39] Састав дивизије Уреди Главне јединице у саставу дивизије биле су:[22] 50. Вафен-СС брдски пјешадијски пук (1. албански) (1, 2. и 3. батаљони) 51. Вафен-СС брдкси пјешадијски пук (2. албански) (1, 2. и 3. батаљони) 21. СС извиђачки батаљон (четири чете) 21. СС добровољачки противтенковски батаљон (три чете) 21. СС брдски артиљеријски пук (четири батаљона) 21. СС добровољачки пионирски батаљон (три чете) 21. СС замјенски батаљон 21. СС добровољачки сигналскии батаљон (три чете) 21. СС брдски одред подршке Напомене Уреди ^ Поједини албански извор број мртвих процјењују на између 36.000 и 47.000, али према Малкому, такве тврдње у у великој мјери претјеране.[48] ^ Према Џорџу Х. Штејну, припадници 2. батаљона борили су се са 7. СС дивизија до фебруара 1945. године, када је послати на сјевер како би бранили Одра-Ниса границу.[55]

У пoслeдњe двe дeцeниje вoдилe су сe брojнe oпрeчнe рaспрaвe o улoзи Србиje у ствaрaњу Jугoслaвиje 1918. гoдинe, aли и o улoзи Србиje у „рaзбиjaњу Jугoслaвиje”. Te рaспрaвe пoдjeднaкo су, чeстo дo усиjaњa, вoђeнe у истoриoгрaфиjи, публицистици, мeдиjимa, jaвнoсти и пoсeбнo у кругoвимa интeлeктуaлнe и нaучнe eлитe, које је пoдстицaо, чeстo и рукoвoдио влaдajући eстaблишмeнт. У цeнтру пaжњe стajaлa je кoнстaтaциja, прoдубљивaнa дo стeпeнa шoвинизмa, дa je Jугoслaвиja билa „кoбнa српскa грeшкa”. Нa сцeну су ступили рeвизиoнисти свих врстa ширећи дух oмрaзe и нeгирaњa дoстигнућa jугoслoвeнскe држaвe, њeних вoђa - пoсeбнo Никoлe Пaшићa и Joсипa Брoзa Tитa. Чeстo смo jaвнo питaли нa oснoву кojих истoриjских извoрa тo мoжe дa сe зaкључи и, нaрaвнo, oстajaли смo бeз oдгoвoрa. „Бaлкaнски чoбaни” вoђeни „бaлкaнским глaвaримa”, пoмoгнути, кao увeк у истoриjи, свaкoврсним стрaним утицajeм, нису ништa бoљe смислили oсим скидaњa сa зидoвa „стaрих крeмeњaчa и стaрих кoкoтaрa”, „кaмa и хaнџaрa” и рaзвиjaли свaки свoje зaкoпaнe стaрe зaстaвe. Eмoциje нaциoнa eруптивнoм снaгoм прeтвoрилe су сe у крвaви пир! У тaквoj ситуaциjи критичкa истoриjскa нaукa и нaучници били су пoтиснути у стрaну, њихoвa дeлa прeћуткивaнa, oсим oних кojимa je „блaгo из Aгрe” билo прeчe oд нaучнoг дoстojaнствa, a њихoвa дeлa, гoтoвo бeз икaквe нaучнe врeднoсти пoстajaлa „пoлитички и идeoлoшки кoриснo oпeрaтивнo штивo”. У рaздoбљу 1970-1990. jугoслoвeнскa држaвa oднeгoвaлa je oкo 80 нaучникa критичкe oриjeнтaциje, aфирмисaних нa дoмaћoj и стрaнoj сцeни кojи су oбjaвили прeкo 400 књигa и 3000 нaучних рaспрaвa. И тo упрaвo нajвишe o ствaрaњу Jугoслaвиje, истoриje Крaљeвинe и Другoг свeтскoг рaтa. Ниjeдaн oд њих дo дaнaс никaдa ниje биo звaничнo „eкспeртски искoришћeн”, „кoнсултoвaн” a њихoвa дeлa мaхoм су билa сaтaнизoвaнa. И тo у свим бившим рeпубликaмa Jугoслaвиje! Нeки су чaк зaтвaрaни и убиjeни, други су oстajaли бeз пaсoшa и „рaтнoг вojнoг рaспoрeдa”. Oвaj прoцeс, бeз oбзирa штo су сe у нaвeдeнoм рaздoбљу прoмeнилa три пoлитичкa систeмa, тeчe и дaљe, нeгдe мирниje a нeгдe сa мнoгo рeвaншизмa и личнe oмрaзe. Никo oд нaучникa oвe критичкe oриjeнтaциje ниje прeтeндoвao дa изaђe из oквирa нaучнoг и пeдaгoшкoг пoзивa. Oстaћe зaбeлeжeнo, иaкo су гa „шoвeнски лeшинaри” прoглaсили зa „држaвнoг и пaртиjскoг истoричaрa” и „кoмуњaру”, дa je прoф. др Брaнкo Пeтрaнoвић, нa звaничaн пoзив дa будe изaбрaн у Извршни кoмитeт ЦК СКJ у двa нaврaтa (1985. и 1989.) крaткo oдгoвoриo: „Зaкaснили стe!” и „Mнoгo кaснитe!” Књигa je у првoбитнoм oблику билa знaтнo крaћa вeрзиja и имaлa je функциjу увoднe студиje зa мoдeрнo кoнципирaну и нajнoвиjим рeзултaтимa истoриjскe нaукe oбoгaћeну „Истoриjу Jугoслaвиje”. Пoштo тo ни дaнaс ниje мoгућe aутoр oвих рeдoвa oдлучиo je дa дoпуни тeкст, нe сaмo истoриjским извoримa и кaртaмa, вeћ и, пo цeну влaститoг углeдa, кoмпилaтoрски инкoрпoрирa „in extenso” рeзултaтe свojих истрaживaњa у пoслeдњe двe дeцeниje кoja joш нису нaучнo oспoрeнa. Уз увaжaвaњe свeгa oнoг штo нa eмпириjскoм плaну дoнoси рeвизиoнистичкa истoриoгрaфиja и стрaни истoричaри, мoжeмo дa кaжeмo дa je тo oнo штo критичкa истoриoгрaфиja дaнaс рaциoнaлнo рaспoзнaje. To je и првo тaквo дeлo нa пoдручjу бившe Jугoслaвиje. И пoслeдњe штo сe тичe oвoг aутoрa. Фрушкa гoрa, 2008. Наслов: Србија 1914-1918: ратни циљеви Издавач: Радио телевизија Србије Страна: 496 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14 × 21 cm Година издања: 2014 ИСБН: 978-86-515-0912-7

Opis proizvoda U poslednje dve decenije vodile su se brojne oprečne rasprave o ulozi Srbije u stvaranju Jugoslavije 1918. godine, ali i o ulozi Srbije u „razbijanju Jugoslavije”. Te rasprave podjednako su, često do usijanja, vođene u istoriografiji, publicistici, medijima, javnosti i posebno u krugovima intelektualne i naučne elite, koje je podsticao, često i rukovodio vladajući establišment. U centru pažnje stajala je konstatacija, produbljivana do stepena šovinizma, da je Jugoslavija bila „kobna srpska greška”. Na scenu su stupili revizionisti svih vrsta šireći duh omraze i negiranja dostignuća jugoslovenske države, njenih vođa - posebno Nikole Pašića i Josipa Broza Tita. Često smo javno pitali na osnovu kojih istorijskih izvora to može da se zaključi i, naravno, ostajali smo bez odgovora. „Balkanski čobani” vođeni „balkanskim glavarima”, pomognuti, kao uvek u istoriji, svakovrsnim stranim uticajem, nisu ništa bolje smislili osim skidanja sa zidova „starih kremenjača i starih kokotara”, „kama i handžara” i razvijali svaki svoje zakopane stare zastave. Emocije naciona eruptivnom snagom pretvorile su se u krvavi pir! U takvoj situaciji kritička istorijska nauka i naučnici bili su potisnuti u stranu, njihova dela prećutkivana, osim onih kojima je „blago iz Agre” bilo preče od naučnog dostojanstva, a njihova dela, gotovo bez ikakve naučne vrednosti postajala „politički i ideološki korisno operativno štivo”. U razdoblju 1970-1990. jugoslovenska država odnegovala je oko 80 naučnika kritičke orijentacije, afirmisanih na domaćoj i stranoj sceni koji su objavili preko 400 knjiga i 3000 naučnih rasprava. I to upravo najviše o stvaranju Jugoslavije, istorije Kraljevine i Drugog svetskog rata. Nijedan od njih do danas nikada nije bio zvanično „ekspertski iskorišćen”, „konsultovan” a njihova dela mahom su bila satanizovana. I to u svim bivšim republikama Jugoslavije! Neki su čak zatvarani i ubijeni, drugi su ostajali bez pasoša i „ratnog vojnog rasporeda”. Ovaj proces, bez obzira što su se u navedenom razdoblju promenila tri politička sistema, teče i dalje, negde mirnije a negde sa mnogo revanšizma i lične omraze. Niko od naučnika ove kritičke orijentacije nije pretendovao da izađe iz okvira naučnog i pedagoškog poziva. Ostaće zabeleženo, iako su ga „šovenski lešinari” proglasili za „državnog i partijskog istoričara” i „komunjaru”, da je prof. dr Branko Petranović, na zvaničan poziv da bude izabran u Izvršni komitet CK SKJ u dva navrata (1985. i 1989.) kratko odgovorio: „Zakasnili ste!” i „Mnogo kasnite!” Knjiga koja se nalazi pred čitaocima, u prvobitnom obliku bila je znatno kraća verzija i imala je funkciju uvodne studije za moderno koncipiranu i najnovijim rezultatima istorijske nauke obogaćenu „Istoriju Jugoslavije”. Pošto to ni danas nije moguće autor ovih redova odlučio je da dopuni tekst, ne samo istorijskim izvorima i kartama, već i, po cenu vlastitog ugleda, kompilatorski inkorporira „in extenso” rezultate svojih istraživanja u poslednje dve decenije koja još nisu naučno osporena. Uz uvažavanje svega onog što na empirijskom planu donosi revizionistička istoriografija i strani istoričari, možemo da kažemo da je to ono što kritička istoriografija danas racionalno raspoznaje. To je i prvo takvo delo na području bivše Jugoslavije. I poslednje što se tiče ovog autora. Predgovor

Zastava SFRJ, meterijal trevira, dimenzije širina oko - 118cm visina - oko 54cm tel/viber: 063/17-47-258 Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje (Beograd - centar)

Milenko Štrbac, biografija: Filmsku karijeru Milenko Štrbac je zapoceo 1946. godine u 'Zastava filmu'. Već svojim prvim filmovima, reportažama 'Oni nisu izneverili otadžbinu' (1948) i 'Italijani u Jugoslaviji' (1948) nagovestio je snažni talenat, da bi filmovi 'Lanac je pokidan' (1952), u korežiji sa Ivanom Draškocijem, to u punoj meri i potvrdio. Slede iskreno društveno angažovani filmovi 'U srcu Kosmeta' (1954) o, takode, zaostaloj sredini i počecima njene industrijalizacije i urbanizacije (nagrađen na festivalu u Sarajevu), 'Cigani' (1958) sa simpatijama prema ovom neobičnom narodu i pokušajima njihovog urbanizovanja, 'Do srži od kostiju?'... (1950, nagrada za scenario na Festivalu kratkometražnog filma u Beogradu), o potresnoj solidarnosti francuskih građana koji su dali koštanu srž da bi spasli živote naših naučnika ozračenih nuklearnom energijom u Institutu u Vinči, 'Kiše zemlje moje' (1963) o tokovima života i sudbina junaka iz svojih prvih filmova, a koji prikazujući tok nastanka filma, predstavlja i autorov stvaralački kredo i stav, 'I njih 14' (1965) potresan film bez teksta o poginulim rudarima u rudniku 'Ušce', 'Iza fasada' (1965) o kontrastima koji postoje u načinu života, pre svega stanovanja u Beogradu, pomalo već velegradu, 'Kad bi svi...' (1967) o mladima koji se okupljaju u 'Dunav filmu' u želji da uđu u tajne filmskog stvaralaštva. Sa izuzetnom toplinom i ljubavlju, Milenko Štrbac stvara filmove o deci, njihovim neobičnim životima i sudbinama. Ističemo filmove 'Pa strašno bi bilo' (1957) snažnu i potresnu priču o ratnoj siročadi koja traga za roditeljima (nagrađen za režiju na festivalu u Beogradu i Rimu), 'Petica u snegu' (1958) o zlatiborskim mališanima koji svakodnevno do škole pešace više kilometara, boreći se protiv snežnih oluja svojim malenim moćima, ali istrajno i uspešno, 'Gde sva deca mašu putnicima' (1960) o deci zabitih krajeva u kojima prolazak automobila predstavlja dogadaj, 'Srećna Nova 1960!' (1960, Druga nagrada ex aequo i nagrada za scenario ex aequo na Festivalu u Beogradu) dirljivo, lirsko sećanje na streljanje đaka u Kragujevcu 1941. godine, 'U rukama' (1962) o deci žrtvama rata. Značajni su i autorovi filmovi 'Begradom, neki dan' (1966), 'Običnim ljudskim korakom' (1964), 'Trenutak sa varijacijama' (1964), 'Neznanoj materi' dokumentarna spomenica (1971), 'Nostalgija...dokumentarni trenutak' (1980).

Књига "Између српа и чекића 2" плод је деценијског истраживања аутора у околностима које нису дозвољавале слободе задирања у листове које је исписала историја тог времена. Политичка суђења, дисидентство у комунистичкој Србији, прогони унутрашњег непријатеља и улога тајних служби... УВОД ТРАДИЦИЈА И РЕПРЕСИЈАУ СРБИЈИ СОЦИЈАЛНО И ПОЛИТИЧКО НАСЛЕЂЕСРБИЈЕ ПОЛИТИЧКА РЕПРЕСИЈАУ КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ ПОСТАНАК И РАЗВОЈ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ ИДЕЈА У СРБИЈИ Д0 1941. ГОДИНЕ Еволуција КПЈ у међуратном периоду 1919-1941-Период „интегралног југословенства" 1919-1923. Вуковарски конгрес и избори 1920. Црвени и бели терор -1921. Период „бољшевизације" КПЈ1923-1929. Држава и комунисти III конференција КПЈ у време Шестојануарске диктатуре 1929-1934- Сарадња са сепаратистичким покретима Однос према фашизму и социјалдемократији Политика „Народног фронта" 1935-1939- Између „буржоаске демократије и фашизма" 1939-1941- СТРУКТУРА И ОРГАНИЗАЦИЈА КПЈ Бројност чланства Национална структура Социјална структура Организациона структура УТИЦАЈ АНТИФАШИСТИЧКОГ И ГРАђАНСКОГ РАТА НА ИНТЕНЗИТЕТ РЕПРЕСИЈЕУ СРБИЈИ ПОСЛЕ 1944. 27. март и слом државе Равногорски покрет Народноослободилачки покрет Сарадња партизана и четника Немачки и српски губици, јул-децембар 1941- Снаге колаборације Грађански рат и револуција 1942-1944. Социјалистичка револуција ЖРТВЕ РАТА И РЕПРЕСИЈЕ У СРБИЈИ 1941-1944. ПОЛИТИЧКА РЕПРЕСИЈАУ СРБИЈИ 1944-1953. Кривични законик из 1951. (95] Циљеви и инструменти државнопартијске репресије [98] Народноослободилачка борба [99] Војска [100] Одељеље за заштиту народа (Озна) - мач рееолуције [101] Народна милиција [104] Велика Антифашистичка народноослободилачка скупштина Србије [106] СЛОМ ГРАЂАНСКЕ ОПОЗИЦИЈЕ У СРБИЈИ 1944-1948. [111] Елиминација ванфронтовске опозиције [т] „ДИВЉА ЧИШЋЕЊА“ У СРБИЈИ 1944-1945. [ПЗЈ Револуционарни терор у Београду [пбј Ко су 105(104) стрељаних? [139] Земун [171] Револуционарни терор у централној Србији [172] Зајечар [174] Трагедија Планинице [181] Вражогрнац [184] Књажевац [185] Горње Зуниче [188] Судбина Марка Марковића из Бучја [191} Бољевац . [193] СумракСумраковца (196} Неготин [200] Сокобања [201] Ниш [204] Пирот [208] Лесковац [212] Косово [215] Крушевац [217] Краљево [223] Топола и Аранђђловац [225] Ресава и Лаповв [226] Пожаревац [227] Смедерево, Смедеревска Паланка, Сопот [229] Јагодина [232] Ужице [236] Ужиичка Пожега [240] Ваљево и околина [241] Околина Београда [244] Чачак [246] Горњи Милановац [249] Крагујевац [252] Шабац [255] Војводина [258] Одмазда према немачком и мађарском становништву [263] Мађарска мањина [2б4] Судбина фолксдојчера [267] План или спонтана освета? [273] ПРОЦЕНЕ ЖРТАВА "ДИВЉЕГ ЧИШЋЕЊА" У СРБИЈИ И ЈУГОСЛАВИЈИ [274] „Крваво пролеће" 1945. у Словенији [275] Кочевје, Тахрја и Камничка шума [278] ИСТРАЖИВАЊА ДРЖАВНЕ КОМИСИЈЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА ТАЈНЕ ГРОБНИЦЕ УБИЈЕНИХ ПОСЛЕ 12. СЕПТЕМБРА 1944. Оснивање Државне комисије за тајне гробнице [283Ј Проблеми у раду Комисије за тајне гробнице [284Ј Попис страдалих лица [286] Отворена књига жртава [286] Структура жртава према начину страдања [287] Структура жртава по окрузима [287Ј Струкутра жртава према националности {288] Структура жртава према политичкој припадности [289] Структура жртава према социјал ној припадности [289] Структура жртава према старости [290] Локације тајних гробница {292] Ексхумиране тајне гробнице [292] Поток Змијанац [292] „Фијат" - „Застава" [294] Технологија ликвидација [295] Организација [295] Хапшење и ислеђивање [296] Ликвидације [298] Прикривање локација и евиденција стрељаних [зоој Притисак на породице „народних непријатеља" {302Ј ПОЛИТИЧКА СУђЕЊА У СРБИЈИ1945-1953. ДЕНАЦИФИКАЦИЈА И ЊЕНА (ЗЛО)УПОТРЕБА [313} Немачка [313] Француска [315] Италија [316] Осталеземље [316] ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА ДРЖАВНЕ КОМИСИЈЕ ЗА УТВРТЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И ЊЕГОВИХ ПОМАГАЧА 1944/1948. [317] Број и структура оптужених за ратне злочине и колаборацију [318] Инструментализација суђења за ратне злочине и колаборацију [330Ј Процеси „колаборационистима" [336] Процес генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу [338] Употреба непријатеља [349] СУДОВИ ЧАСТИ У СРБИЈИ [357] ПОЛОЖАЈ ПОРОДИЦА „НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА" [379] ЗАТИРАЊЕ ПАРЛАМЕНТАРИЗМА [394] Однос према „ванфронтовској опозицији" до избора 1945. [395] Облици притисака на ванфронтовску опозицију до избора 1945. [410] Цепање политичких партија [415] Напади и застрашивања [418] Слобода штампе и политичког деловања [423] Избори 11. новембра 1945. [428] ПОЛИТИЧКИ ПРОЦЕСИ ОПОЗИЦИОНИМ ЛИДЕРИМА И ГРУПАМА 1946-1953. [436] Инструментализација правосуђа [437] Елиминација опозиције унутар Народног фронта [442] Процес Драгољубу Јовановићу [444] „Драгољубовци" [449] Група Чртомира Нагода (Словенија) Процес групи др Томе Јанчиковића (Хрватска) Процеси остацима грађанске опозиције ван фронта Група Вељка Губерине Процес Национално-револуционарној српској омладини (НРСО) Трагедија Жинет Тодоровић Ђорђе Којовић Процес групи Милоша Трифуновића Савез демократске омладине Југославије (СДОЈ) "Плава трака" "Млади Муслимани" Случај Мирко Шивак Случај Слободана Мавреновића Случај пуковника Милоша Радојловића Случај Павла Буњевића и Пријезде Поповића Процес краљевским намесницима др Раденку Станковићу и Иви Перовићу Осуда Данила Грегорића Адвокати пред судом - процес др Драгићу Јоксимовићу Како преживети робију? Случај Велизар Јанковић Процес групи Косте Куманудија Процес групи ДОРС - Добровољној организацији радника и сељака Процес „Француским ђацима" Случај Јуришић и Буило 1952. године „Непријатељв треба само клепити по ушима" ОБРАЧУН СА УНУТАРПАРТИЈСКИМ НЕПРИЈАТЕЉЕМ 1948-1953. "Дахауски процеси" Прогон ибеоваца Предузеће „Мермер" Тортуре имучења са сврхом ревидирања Умирање људи Портрети кажњеника Владо Дапчевић и Бранко Кађа Петричевић Милета Перовић Др Мирко Марковић Сретен Жујовић Брана Марковић Миливоје Стефановић Мирослав Живковић Процес четрнаесторици Бошко Вуловић Стеван Бастаћ Данило Крстајић Љубомир Микић Момчилођурић Драгослав Михаиловић Владимир Бобинац Александар Божовић Станоје Брајовић Војо Ступар Три српска ибеовца у Хрватској Група Илије Булатовића [538] Стојадин Поповић и Милорад Дрењанин [539] Љубодраг Ђурић [5401 Позориште и уметност на Голом отоку [540] Епилог„велике шизме" [542] ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА [545] ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ [557] РЕГИСТАР ИМЕНА [573] О АУТОРУ [601] Наслов: Између српа и чекића 1: ликвидација "народних непријатеља" 1944-1953. Издавач: Službeni glasnik Страна: 601 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 15 x 23 cm Година издања: 2019 ИСБН: 978-86-519-1923-0