BEOGRAD POZDRAV IZ BEOGRADA BEOGRAD KAO GLAVNI GRAD BIVŠE JUGOSLAVIJE 1970-1980 R e f e r e n c e 1. SAVEZNA SKUPŠTINA bivše Jugoslavije, sada Dom Narodne skupšrine Republike Srbije 2. TERAZIJE 3. Hotel `MOSKVA` 4. Hotel UNION 5. Palata `ALBANIJA` 6. TVRĐAVA KALEMEGDAN 7. VOJNI MUZEJ NA KALEMEGDANU 8. VELIKO RATNO OSTRVO preko puta Kalemegdana 9. UŠĆE SAVE u DUNAV 10. POBEDNIK BEOGRADA, rad vajara Ivana Meštrovića 11. TRG REPUBLIKE 12. SPOMENIK KNJAZU MIHAILU 13. ZASTAVA BIVŠE JUGOSLAVIJE 14. GRB BEOGRADA .............................................................. RAZGLEDNICA FOTOGRAFIJE U BOJI NIJE PUTOVALA NIJE KORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI PRIMERAK Ekstra *********** db4pf

Mihailo Lalić TamaraTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruRođen je 1914. godine u Trepči kod Andrijevice u seoskoj porodici od oca Todora i majke Stane rođene Bajić. Rano je ostao bez roditelja. Majka je umrla tokom epidemije španske groznice 1918. godine, a otac je oboleo u zarobljeničkom logoru Nađmeđer u Austrougarskoj (današnjoj južnoj Slovačkoj) i umro od tuberkuloze 1921. godine. Brat Dušan iz očevog drugog braka umro je kao zarobljenik u Pjačenci u Italiji. Maćeha Jaglika i stric Milutin pomogli su mu da se školuje.[3]Četvororazrednu osnovnu školu završio je u Trepči (1921—1925), a zatim gimnaziju u Beranama (1925—1933). U jesen 1933. upisao je Pravni fakultet u Beogradu gde je ostao do Aprilskog rata 1941. godine. Politički se angažovao i postao član SKOJ-a 1935. godine, potom član KPJ 1936. U proleće 1938. godine kao sekretar ilegalne studentske narodne omladine uhapšen je u Beogradu i ostao u istražnom zatvoru (Glavnjača) i sudskom zatvoru (Ada Ciganlija) blizu 6 meseci, a jula i avgusta 1940. bio je u zatvoru u Andrijevici. Oba puta ga je Sud za zaštitu države pustio na slobodu zbog nedostatka dokaza.[3] Pre rata je svoje prve radove, pesme i kraće pripovetke, objavljivao u novinama „Student“, „Politika“, „Pravda“, „Zeta“, „Mlada kultura” i „Naša stvarnost”.[4]Posle bombardovanja Beograda 1941. godine otišao je u Crnu Goru gde ga je zatekla okupacija zemlje. Učestvovao je u pripremama ustanka, kao i u samom ustanku. Tokom leta 1942. zarobili su ga četnici i odveli u kolašinski zatvor. U zatvoru je ostao od 2. septembra 1942. do 15. maja 1943. godine, kada je došla nemačka vojska i odvela u zarobljeništvo i zatvorenike i četnike. Posle toga je deportovan u logor Pavlos Melas, pored vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu u Grčkoj. Avgusta 1944. godine, je pobegao iz logora i stupio u grčke partizane na Halkidikiju, gde postaje zamenik komesara srpskog partizanskog bataljona. Tu ostaje do novembra 1944. kada je ova jedinica vraćena brodom u Jugoslaviju.[5]Početkom decembra 1944. upućen je na Cetinje gde je radio u listu „Pobjeda“, a potom rukovodio Tanjugom u Crnoj Gori.[4] Od 1946. je došao u Beograd gde je radio kao urednik u „Borbi“, sa prekidima do 1955. godine. Tokom 1952. i 1953. boravio je u Parizu, a od 1955. prešao je u „Nolit“ gde je bio urednik do penzionisanja 1965. godine.[3] Od 1965. do smrti živeo je kao profesionalni književnik, naizmenično u Beogradu i u Herceg Novom.[6]Jedan je od pokretača časopisa Stvaranje (1946) i Savremenik (1955).[7]Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 5. decembra 1963, a za redovnog člana 7. marta 1968.[8] Bio je član i potpredsednik Crnogorske akademija nauka i umjetnosti od 1973. godine. Bio je član Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije od 1986. do 1990, na tu poziciju izabran je na Trinaestom kongresu SKJ.Umro je u Beogradu 30. decembra 1992. godine.Književni radpoštanska marka iz 1999. godineMihailo LalićKao pisac Mihailo Lalić se na početku književnog rada opredelio za tematiku — Drugi svetski rat i geografsko podneblje — Crnu Goru, dok se u kasnijim delima u velikoj meri bavi i Prvim svetskim ratom. Književno stvaralaštvo počeo je knjigom pesama „Stazama slobode“ 1948. godine, ali se ubrzo zatim okrenuo prozi koja je postala jedina forma njegovog umetničkog izražavanja.Vraćao se svojim završenim pripovetkama i romanima i prerađivao ih. Tako je roman „Raskid“ posle četrnaest godina doživeo preradu uz znatne izmene u naraciji, izboru likova i njihovoj strukturi. Drugu verziju je doživeo i roman „Lelejska gora“, a razvijanjem pripovetke „Pramen tame“ nastao je istoimeni roman. Ključne kategorije Lalićevih romana su ljudi, prostor i vreme, što se primećuje već kroz naslove njegovih dela.Među njegovim književnim delima posebno se izdvaja roman „Lelejska gora“ koji je bio deo đačke lektire. U dnevničkoj prozi „Prelazni period“ (1988) objašnjavao je prirodu i poreklo „lelejstva“. Pošto je citirao Šatobrijanovu misao da je „u svim zemljama prirodna pjesma čovjekova tužna“, Lalić nastavlja: Ne znam je li veselije kod drugih, ali kod Crnogoraca i ostalih Dinaraca baš je tako, zato sam ih i nazvao lelejcima, priznajući da sam i ja jedan od njih. Tu vazda sretnem dinarsku tugu i pitam se: je li ona samo zla slutnja, ili je dugo iskustvo naučilo naše ljude da su nam sva radovanja varke.Za roman „Lelejska gora“ dobio je „Njegoševu nagradu“ 1963. godine kao njen prvi dobitnik, kao i Nolitovu nagradu. Za roman „Ratna sreća“ dobio je NIN-ovu nagradu 1973. godine, kao i prvu nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u Srbiji. Nagradu „21. jul“, najviše priznanje opštine Berane, dobio je 1962. godine kada je i ustanovljena. Za roman „Hajka“ dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda. Za roman „Zlo proljeće“ dobio je nagradu Saveza književnika Jugoslavije, a za prvu verziju romana „Lelejska gora“ dobio je nagradu Udruženja književnika Srbije.[3] Nagradu AVNOJ-a dobio je 1967. godine, a Trinaestojulsku nagradu dobio je 1970. i 1974. godine. Nosilac je i nekoliko odlikovanja, među kojima su Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem (1962), Orden zasluga za narod, Orden jugoslovenske zastave sa lentom (1974)[8] i Orden junaka socijalističkog rada, kao i Partizanske spomenice 1941.Po istoimenoj knjizi urađen je scenario za film „Svadba“ 1973. godine u režiji Radomira Šaranovića. Osim toga ekranizovani su mu romani „Lelejska gora“ 1968. i „Hajka“ 1977. godine. Televizijski film Pusta zemlja snimljen je 1981. po Lalićevoj pripoveci istog naziva.Dela su mu prevođena na više stranih jezika, uključujući bugarski, češki, slovački, poljski, ruski, rumunski, litvanski, danski, nemački, engleski.[6]Ovaj pisac čija su dela dugo godina bila u udžbenicima i školskoj lektiri poslednjih godina deli nepravednu sudbinu mnogih pisaca levičara čiji se umetnički doprinos sada često meri kroz ideološku perspektivu.[9]BibliografijaPrva Lalićeva knjiga Staze slobode je bila nezapažena u doba kada je izdata, a danas je tražena kod kolekcionara.Staze slobode, (pesme), (1948)Objavio je veći broj knjiga pripovedaka:Izvidnica (1948),Prvi snijeg (1951),Na Tari (1952),Tajne bistrih voda (1955),Na mjesečini (1956),Posljednje brdo (1967),Gosti (1967),Pusta zemlja (1968),Opraštanja nije bilo (1994),.Ipak, značajan doprinos savremenoj prozi dali su njegovi romani:Svadba (1950),Zlo proljeće (1953),Raskid (1955), 1969),Lelejska gora (1957, 1962),Hajka (1960),Pramen tame (1970),Ratna sreća (1973),Zatočnici (1976),Dokle gora zazeleni (1982),Gledajući dolje na drumove (1983),Odlučan čovjek (1990),Tamara (1992).Izdate su i knjige Lalićevih autobiografskih tekstova:Prelazni period (1988) — dnevnička proza,Prutom po vodi (1992) — dnevnička proza,Epistolae seniles/Staračke poslanice (1995)DrameDani mržnje (1984)Poraženi (1989)Knjiga intervjuaPipavi posao spisatelja (1997)Knjiga (zbirka) putopisno propagandnih članaka:Usput zapisano (1952)Godine 1989 objavljena je njegova knjiga „Sam sobom“ (Titograd : Udruženje književnika Crne Gore ; Nikšić : Univerzitetska riječ). Radi se o knjizi rukom pisanog teksta, ilustrovanoj fotografijama iz Lalićevog života, izdatoj u 999 primeraka od kojih je svaki numerisan.Knjiga „Mihailo Lalić — Međuratno književno stvaralaštvo (1935—1941)“ sadrži 15 kraćih proznih dela, 13 pesama i osam književnih kritika, a izdata je 2014. godine.Drugi o Mihailu LalićuVeći broj knjiga različitih pisaca se bavi Lalićem i njegovim delom. U izdanju Grafičkog zavoda iz Titograda 1965. godine izašla je monografska studija `Mihailo Lalić: Povest o ljudskoj hrabrosti` autora Miloša Bandića posvećena književnom delu Mihaila Lalića. Knjiga Rajka Orovića „Pisma Mihaila Lalića Rajku Oroviću“, izdata u Podgorici 2002. godine, je zbirka pisama koja svedoče kako o Lalićevoj zainteresovanosti za teme o kojima piše tako i o ozbiljnosti kojom je pristupao prikupljanju građe za svoja dela. U knjizi `Lošinjska zamka` Dragoljuba Janojlića se nalazi 5 pisama koje je Mihailo Lalić pisao svome poznaniku Milošu Saičiću, kao i odgovori na njih. Pisma su interesantna jer je Lalićev zemljak Saičić u toku rata bio četnički komandant i dobro ilustruju nepomirljivost ideologija. U knjizi `Lelejske česme Mihaila Lalića` pisac Miloš Vulević govori o prijateljevanju sa Mihailom Lalićem, zajedničkim putovanjima i izletima sa velikim piscem. Radomir V. Ivanović je napisao monografiju `Romani Mihaila Lalića`. Crnogorska akademija nauka i umetnosti je izdala zbornik radova `Mihailu Laliću u počast` (Titograd, 1984g.)...9/59/14

Veća zastava iz vremena Jugoslavije, zastava Socijalističke Republike Srbije Dimenzije 97 x 52 cm Stanje vidljivo na slikama.

Stanje kao na slikama.. Par podvlačenja i dopisivanja teksta. Fino očuvana unutra . Izdanje:`ZAVODI CRVENA ZASTAVA-KRAGUJEVAC,JUGOSLAVIJA`, 1972 godine,58 strana plus šema Retko..

Zastava Fudbalski klub FK Hajduk Beograd Šampion 1978 Osvajač kupa Jugoslavije na teritoriji fudbalskog saveza Beograda dimenzija bez kanapa za kacenje 15x9cm dobro ocuvana.

Generalni zastupnik za Jugoslaviju BALKANIJA lepo očuvano kao na slikama Škoda Auto je češki proizvođač automobila i deo Folksvagen grupe. Škoda Auto Vrsta podružnica Folksvagen grupe Delatnost Automobilska industrija Osnovano 1895, kao Laurin & Klement Osnivači Vaclav Laurin i Vaclav Klement Sedište Mlada Boleslav, Češka Proizvodi Automobili Broj zaposlenih 32.000 (2012) Slogan Simply clever Veb-sajt www.skoda-auto.com Škoda je učesnik Svetskog reli šampionata, prvobitno sa automobilom oktavijom, danas, sa svojim modelom fabijom. Istorija Uredi Osnivanje Uredi Istorija današnjeg Škoda Auta, počinje 1895. u Mladoj Boleslavi (tadašnja Austrougarska, danas Češka) kada su dva Čeha, člana Kluba čeških biciklista, mehaničar Vaclav Laurin (Václav Laurin) i prodavac knjiga Vaclav Klement (Václav Klement), rešili da naprave vlastitu radionicu za proizvodnju bicikala, nakon što nisu bili zadovoljni kako je nemačka firma postupila pri njihovoj reklamaciji bicikla.[1] Počeci Uredi Škoda 430 iz 1929. godine u Muzeju automobila u Beogradu. Firma počinje 1895. pod imenom osnivača - „Laurin & Klement“ (Laurin & Klement), i u početku proizvodi bicikle, ali već 1899, počinju i sa proizvodnjom motocikala, a 1905. i automobila. Prvi model Voituret A, doživeo je uspeh na Austrougarskom, ali i na međunarodnom tržištu. To rezultuje promenom pravnog oblika preduzeća: 1907. L&K postaje akcionarsko društvo. 1913. deo preduzeća postaje i fabrika iz Libereca RAF (Reichenberg Automobil Fabrik), koja će kasnije opet nastaviti odvojen život pod nazivom LIAZ. Tokom Prvog svetskog rata, fabrika je svoju delatnost preorijentisala na vojnu tehniku. Posle rata, preduzeće se dalje razvija i osim putničkih automobila proizvode se i teretni, kao i avionski motori. Počelo se sa proizvodnjom kamiona, ali 1924, posle finansijskih problema i požara koji je zadesio fabriku, doneta odluka da preduzeće potraži jačeg partnera, tako da se 1925. L&K pripaja ondašnjem najvećem industrijskim preduzeću Austrougarske, kasnije Čehoslovačke - Škodi iz Plzenja. Razvoj i proizvodnja teških kamiona (preko 4 tone) je tada preneta u Plzenj, a u Boleslavi je ostala proizvodnja lakših teretnih vozila, sve do 1945. godine. Škoda 1200 Ovim nestaje robna marka L&K (mada Škoda auto i dan-danas ima pravo na ovo ime, pa ga koristi za označvanje najluksuznijih varijanti). Međutim, ovom fuzijom fabrika iz Mlade Boleslave dobija marku „Škoda“ koju koristi do danas, mada odavno nije više deo čuvene mašinske fabrike iz Plzenja. Tačnije, zajednički život fabrike iz Mlade Boleslave i Škode Plzenj trajao je svega 20-tak godina, što i nije previše u poređenju sa 100-godišnjom tradicijom farbike. Period sa Škodom Plzenj Uredi Škoda 1000 MB Ekonomska depresija 1930-ih godina, pogodila je i jaku Škodu. Otprilike tad promenjeno je ime fabrike u ASAP - Akcionarsko društvo za automobilsku industriju (Akciová společnost pro automobilový průmysl). Ali Škoda ponovo postaje uspešna sa svojim modelima, kao što je Popular (Popular). Tokom okupacije Čehoslovačke u Drugom svetskom ratu, Škoda je reorganizovana u deo Herman Guring Verke-a (Hermann Göring Werke), radeći za naciste. Tokom rata proizvodili su se delovi za oružje, ali i terenska vozila.[1] Komunistički period Uredi Škoda 110 R Škoda 120 Posle Drugog svetskog rata sva industrija prelazi na plansku privredu. Fabrika iz Mlade Boleslave odvojena je od Škode Plzenj, formalno preimenovana je u AZNP - Automobilski zavodi, narodno preduzeće (AZNP Mladá Boleslav - Automobilové závody, národní podnik) i postaje monopolski proizvođač putničkih automobila u celoj ondašnjoj Čehoslovačkoj. Tada se odvaja i pogon iz Libereca - LIAZ. U duhu nepopularnog ekonomskog stanja i gubljenja veza sa tehničkim dostignućima u nekomunističkim zemljama, Škoda je zadržala dobru reputaciju sve do 1960-ih, proizvodeći modele kao što su Škoda 440, 445 Oktavija, Felicija i Škoda 1000 MB. Škoda je u svetu bila poznata po proizvodnji vrlo čvrstih i pouzdanih automobila. Kasnih `80-ih Škoda je i dalje proizvodila modele automobila iz 60-ih. I zapadnoj Evropi, modeli iz 80-ih i ranih 90-ih, su uživali jako slabu reputaciju. Jedna od šala na račun loših Škodinih autobmobila je bila: Pitanje: „Da li znaš kako da udvostručiš vrednost Škode? Odgovor: „Napuni pun rezevoar“. Ponovni uspon Uredi Preokret se dogodio 1987. sa modelom favorit. Favoritovu šasiju dizajnirala je italijanska kompanija Bertone, dok je motor rađen po licenci zapadnoevropskih kompanija. Škodini inženjeri su uspeli da stvore automobil po standardima zapadnoevropskog tržišta. Tehnološki prodor je bio evidentan, ali je ubrzo počeo da opada. Dok je Škoda i dalje bila predmet šala i ruganja na Zapadu, među stanovnicima Istočnog bloka, Škoda favorit je bio vrlo polularan auto.[2] Plišana revolucija, donela je velike promene u politici i ekonomiji Čehoslovačke, kada je veliki deo industrije bio predmet privatizacije. U slučaju Škode, vlada je donela odluku da se dovede jak inostrani partner. „Folksvagen grupa“ je izabrana 1990. 16. aprila 1991. Škoda je postala četvrti brend Folksvagena. Primer ostalih fabrika automobila Istočnog bloka, kao što su Lada i Zastava, dokazuje da je privatizacija Škode bio pravi potez. Privatizacija od strane vodećeg nemačkog proizvođača automobila je u to vreme bila kontroverzna odluka. Folksvagenove investicije u stil i mehaniku novih modela, otvorilo je novu stranicu u istoriji Škode. Model felicija iz 1996. godine se i dalje bazirao na favoritu, ali je kvalitet dobio potpuno novu dimenziju. U Češkoj, kao i u ostalim zemljama u tranziciji, felicija je postala vrlo popularan automobil, koji se mogao kupiti po povoljnim uslovima. Sledeći modeli: oktavija i fabija, su konačno ispunili uslove tržišta Evropske unije. Oktavija je pravljena po uzoru na Folksvagenov golf. Jula 2006. godine Škoda je proizvela deseto milionito vozilo.[1] Modeli Uredi Sadašnji modeli Uredi Škoda sitigo Škoda fabija Škoda rapid (2011) Škoda rapid (2012) Škoda skala Škoda oktavija Škoda superb Škoda kamik Škoda karok Škoda kodijak Nekadašnji modeli Uredi Škoda 422 (1929–1932) Škoda 430 (1929–1936) Škoda 633 (1931–1934) Škoda 637 (1932–1935) Škoda 420 (1933–1938) Škoda popular (1933–1946) Škoda superb (1934) (1934–1943) Škoda rapid (1935) (1935–1947) Škoda favorit (1936) (1936–1941) Škoda 1101 (1946–1949) (Tudor) Škoda 1102 (1948–1952) Škoda VOS (1949–1952) Škoda 1200 (1952–1955) (Sedan) Škoda 440 (1955–1959) (Spartak) Škoda 1201 (1955–1962) Škoda felicija (1959) (1959–1964) Škoda oktavija (1959) (1959–1964/1971) Škoda 1202 (1961–1973) Škoda 1000 MB (1964–1969) Škoda 1203 (1968–1999) Škoda 100 (1969–1977) Škoda 110 R (1970–1980) Škoda 120 (1976–1990) Škoda garde (1981–1984) Škoda 130 (1984–1990) Škoda rapid (1984) (1984–1990) Škoda favorit (1987–1995) Škoda felicija (1994–2001) Škoda rumster (2006–2015) Škoda jeti (2009–2017)

format: 2LP gatefold, Yugoslav licence, 1. pressing artist: TANGERINE DREAM (Germany) title: Encore (Tangerine Dream Live) release date: 1977 label, Cat. No.: PGP RTB, 2LP 5733/5734 style: kraut-rock / ambiental / electronic music Ploče: jedna M (5), druga NM (5-), omot: G+ (3+) Odličan DUPLI album, sa odlično očuvanim pločama (omot je osrednji), po jeftinoj ceni - iskoristite priliku!!! Iako TANGERINE DREAM nisu bili klasičan pripadnik `berlinske škole` kraut rocka, bili su svakako najkomercijalniji sastav žanra, koji je stekao horde fanova širom sveta, pa i u Titovoj Jugoslaviji. Ovaj živi album je snimljen tokom američke turneje 1977, pa je bend odlučio da američka zastava dominira omotom. No, domaći diskografi, sigurno pod tutorstvom komunističkih vlastodržaca, su odlučili da CENZURIŠU omot, pa je umesto američke zastave stavljena plava boja, dok je centralna slika ostala ista. Pogledajte bilo koje drugo izdanje ovog albuma objavljeno u nekoj drugoj zemlji, pa ćete videti o čemu je reč -ili pogledajte donji video spot, kojim ilustrujem oglas, jer se i u njemu pojavljuje pravi izgled omota. A Cherokee Lane 16:19 B Monolight 19:54 C Coldwater Canyon 18:06 D Desert Dream 17:30 ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče TANGERINE DREAM: TANGERINE DREAM - selektivna vinilna LP diskografija: 1) LP `Phaedra` (1974) https://www.kupindo.com/Ploce/71935089_LP-TANGERINE-DREAM-Phaedra-1975-1-pressing-VG-NM- 2) LP `Ricochet` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/70064477_LP-TANGERINE-DREAM-Ricochet-1976-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71372601_LP-TANGERINE-DREAM-Ricochet-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/70064481_LP-TANGERINE-DREAM-Ricochet-1976-VG-VG- 3) LP `Stratosfear` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/70064489_LP-TANGERINE-DREAM-Stratosfear-1976-1-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70064493_LP-TANGERINE-DREAM-Stratosfear-1977-German-pressing 4) LP `Sorcerer` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/70064453_LP-TANGERINE-DREAM-Sorcerer-1981-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70064457_LP-TANGERINE-DREAM-Sorcerer-1981-NM-G- https://www.kupindo.com/Ploce/70064461_LP-TANGERINE-DREAM-Sorcerer-1981-G- 5) 2LP `Encore` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/62193437_2LP-TANGERINE-DREAM-Encore-1977-ploce-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/71371481_2LP-TANGERINE-DREAM-Encore-Live-1977-VG 6) LP `Force Majeure` (1979) 7) LP Exit` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/70064469_LP-TANGERINE-DREAM-Exit-1982-ODLICNA 8) LP `White Eagle` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/71371641_LP-TANGERINE-DREAM-White-Eagle-1982-Germany-VG- 9) LP `Wavelength (Original Soundtrack)` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/70064485_LP-TANGERINE-DREAM-Wavelenght-83-ploca-MINT-retko 10) LP `Le Parc` (1985)

Mihailo Lalić Tamara Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga O autoru Rođen je 1914. godine u Trepči kod Andrijevice u seoskoj porodici od oca Todora i majke Stane rođene Bajić. Rano je ostao bez roditelja. Majka je umrla tokom epidemije španske groznice 1918. godine, a otac je oboleo u zarobljeničkom logoru Nađmeđer u Austrougarskoj (današnjoj južnoj Slovačkoj) i umro od tuberkuloze 1921. godine. Brat Dušan iz očevog drugog braka umro je kao zarobljenik u Pjačenci u Italiji. Maćeha Jaglika i stric Milutin pomogli su mu da se školuje.[3] Četvororazrednu osnovnu školu završio je u Trepči (1921—1925), a zatim gimnaziju u Beranama (1925—1933). U jesen 1933. upisao je Pravni fakultet u Beogradu gde je ostao do Aprilskog rata 1941. godine. Politički se angažovao i postao član SKOJ-a 1935. godine, potom član KPJ 1936. U proleće 1938. godine kao sekretar ilegalne studentske narodne omladine uhapšen je u Beogradu i ostao u istražnom zatvoru (Glavnjača) i sudskom zatvoru (Ada Ciganlija) blizu 6 meseci, a jula i avgusta 1940. bio je u zatvoru u Andrijevici. Oba puta ga je Sud za zaštitu države pustio na slobodu zbog nedostatka dokaza.[3] Pre rata je svoje prve radove, pesme i kraće pripovetke, objavljivao u novinama „Student“, „Politika“, „Pravda“, „Zeta“, „Mlada kultura” i „Naša stvarnost”.[4] Posle bombardovanja Beograda 1941. godine otišao je u Crnu Goru gde ga je zatekla okupacija zemlje. Učestvovao je u pripremama ustanka, kao i u samom ustanku. Tokom leta 1942. zarobili su ga četnici i odveli u kolašinski zatvor. U zatvoru je ostao od 2. septembra 1942. do 15. maja 1943. godine, kada je došla nemačka vojska i odvela u zarobljeništvo i zatvorenike i četnike. Posle toga je deportovan u logor Pavlos Melas, pored vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu u Grčkoj. Avgusta 1944. godine, je pobegao iz logora i stupio u grčke partizane na Halkidikiju, gde postaje zamenik komesara srpskog partizanskog bataljona. Tu ostaje do novembra 1944. kada je ova jedinica vraćena brodom u Jugoslaviju.[5] Početkom decembra 1944. upućen je na Cetinje gde je radio u listu „Pobjeda“, a potom rukovodio Tanjugom u Crnoj Gori.[4] Od 1946. je došao u Beograd gde je radio kao urednik u „Borbi“, sa prekidima do 1955. godine. Tokom 1952. i 1953. boravio je u Parizu, a od 1955. prešao je u „Nolit“ gde je bio urednik do penzionisanja 1965. godine.[3] Od 1965. do smrti živeo je kao profesionalni književnik, naizmenično u Beogradu i u Herceg Novom.[6] Jedan je od pokretača časopisa Stvaranje (1946) i Savremenik (1955).[7] Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 5. decembra 1963, a za redovnog člana 7. marta 1968.[8] Bio je član i potpredsednik Crnogorske akademija nauka i umjetnosti od 1973. godine. Bio je član Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije od 1986. do 1990, na tu poziciju izabran je na Trinaestom kongresu SKJ. Umro je u Beogradu 30. decembra 1992. godine. Književni rad poštanska marka iz 1999. godine Mihailo Lalić Kao pisac Mihailo Lalić se na početku književnog rada opredelio za tematiku — Drugi svetski rat i geografsko podneblje — Crnu Goru, dok se u kasnijim delima u velikoj meri bavi i Prvim svetskim ratom. Književno stvaralaštvo počeo je knjigom pesama „Stazama slobode“ 1948. godine, ali se ubrzo zatim okrenuo prozi koja je postala jedina forma njegovog umetničkog izražavanja. Vraćao se svojim završenim pripovetkama i romanima i prerađivao ih. Tako je roman „Raskid“ posle četrnaest godina doživeo preradu uz znatne izmene u naraciji, izboru likova i njihovoj strukturi. Drugu verziju je doživeo i roman „Lelejska gora“, a razvijanjem pripovetke „Pramen tame“ nastao je istoimeni roman. Ključne kategorije Lalićevih romana su ljudi, prostor i vreme, što se primećuje već kroz naslove njegovih dela. Među njegovim književnim delima posebno se izdvaja roman „Lelejska gora“ koji je bio deo đačke lektire. U dnevničkoj prozi „Prelazni period“ (1988) objašnjavao je prirodu i poreklo „lelejstva“. Pošto je citirao Šatobrijanovu misao da je „u svim zemljama prirodna pjesma čovjekova tužna“, Lalić nastavlja: Ne znam je li veselije kod drugih, ali kod Crnogoraca i ostalih Dinaraca baš je tako, zato sam ih i nazvao lelejcima, priznajući da sam i ja jedan od njih. Tu vazda sretnem dinarsku tugu i pitam se: je li ona samo zla slutnja, ili je dugo iskustvo naučilo naše ljude da su nam sva radovanja varke. Za roman „Lelejska gora“ dobio je „Njegoševu nagradu“ 1963. godine kao njen prvi dobitnik, kao i Nolitovu nagradu. Za roman „Ratna sreća“ dobio je NIN-ovu nagradu 1973. godine, kao i prvu nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u Srbiji. Nagradu „21. jul“, najviše priznanje opštine Berane, dobio je 1962. godine kada je i ustanovljena. Za roman „Hajka“ dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda. Za roman „Zlo proljeće“ dobio je nagradu Saveza književnika Jugoslavije, a za prvu verziju romana „Lelejska gora“ dobio je nagradu Udruženja književnika Srbije.[3] Nagradu AVNOJ-a dobio je 1967. godine, a Trinaestojulsku nagradu dobio je 1970. i 1974. godine. Nosilac je i nekoliko odlikovanja, među kojima su Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem (1962), Orden zasluga za narod, Orden jugoslovenske zastave sa lentom (1974)[8] i Orden junaka socijalističkog rada, kao i Partizanske spomenice 1941. Po istoimenoj knjizi urađen je scenario za film „Svadba“ 1973. godine u režiji Radomira Šaranovića. Osim toga ekranizovani su mu romani „Lelejska gora“ 1968. i „Hajka“ 1977. godine. Televizijski film Pusta zemlja snimljen je 1981. po Lalićevoj pripoveci istog naziva. Dela su mu prevođena na više stranih jezika, uključujući bugarski, češki, slovački, poljski, ruski, rumunski, litvanski, danski, nemački, engleski.[6] Ovaj pisac čija su dela dugo godina bila u udžbenicima i školskoj lektiri poslednjih godina deli nepravednu sudbinu mnogih pisaca levičara čiji se umetnički doprinos sada često meri kroz ideološku perspektivu.[9] Bibliografija Prva Lalićeva knjiga Staze slobode je bila nezapažena u doba kada je izdata, a danas je tražena kod kolekcionara. Staze slobode, (pesme), (1948) Objavio je veći broj knjiga pripovedaka: Izvidnica (1948), Prvi snijeg (1951), Na Tari (1952), Tajne bistrih voda (1955), Na mjesečini (1956), Posljednje brdo (1967), Gosti (1967), Pusta zemlja (1968), Opraštanja nije bilo (1994),. Ipak, značajan doprinos savremenoj prozi dali su njegovi romani: Svadba (1950), Zlo proljeće (1953), Raskid (1955), 1969), Lelejska gora (1957, 1962), Hajka (1960), Pramen tame (1970), Ratna sreća (1973), Zatočnici (1976), Dokle gora zazeleni (1982), Gledajući dolje na drumove (1983), Odlučan čovjek (1990), Tamara (1992). Izdate su i knjige Lalićevih autobiografskih tekstova: Prelazni period (1988) — dnevnička proza, Prutom po vodi (1992) — dnevnička proza, Epistolae seniles/Staračke poslanice (1995) Drame Dani mržnje (1984) Poraženi (1989) Knjiga intervjua Pipavi posao spisatelja (1997) Knjiga (zbirka) putopisno propagandnih članaka: Usput zapisano (1952) Godine 1989 objavljena je njegova knjiga „Sam sobom“ (Titograd : Udruženje književnika Crne Gore ; Nikšić : Univerzitetska riječ). Radi se o knjizi rukom pisanog teksta, ilustrovanoj fotografijama iz Lalićevog života, izdatoj u 999 primeraka od kojih je svaki numerisan. Knjiga „Mihailo Lalić — Međuratno književno stvaralaštvo (1935—1941)“ sadrži 15 kraćih proznih dela, 13 pesama i osam književnih kritika, a izdata je 2014. godine. Drugi o Mihailu Laliću Veći broj knjiga različitih pisaca se bavi Lalićem i njegovim delom. U izdanju Grafičkog zavoda iz Titograda 1965. godine izašla je monografska studija `Mihailo Lalić: Povest o ljudskoj hrabrosti` autora Miloša Bandića posvećena književnom delu Mihaila Lalića. Knjiga Rajka Orovića „Pisma Mihaila Lalića Rajku Oroviću“, izdata u Podgorici 2002. godine, je zbirka pisama koja svedoče kako o Lalićevoj zainteresovanosti za teme o kojima piše tako i o ozbiljnosti kojom je pristupao prikupljanju građe za svoja dela. U knjizi `Lošinjska zamka` Dragoljuba Janojlića se nalazi 5 pisama koje je Mihailo Lalić pisao svome poznaniku Milošu Saičiću, kao i odgovori na njih. Pisma su interesantna jer je Lalićev zemljak Saičić u toku rata bio četnički komandant i dobro ilustruju nepomirljivost ideologija. U knjizi `Lelejske česme Mihaila Lalića` pisac Miloš Vulević govori o prijateljevanju sa Mihailom Lalićem, zajedničkim putovanjima i izletima sa velikim piscem. Radomir V. Ivanović je napisao monografiju `Romani Mihaila Lalića`. Crnogorska akademija nauka i umetnosti je izdala zbornik radova `Mihailu Laliću u počast` (Titograd, 1984g.)...

format: 12` MLP (45 RPM) artist: SMAK (Serbia, Yugoslavia) title: Nevidljive terazije / Hitopadeza release date: 1978 label, Cat. No: PGP RTB, MS 7001 style: rock / prog rock Ploča: G+ (3+), omot: G (3), solidan primerak. Ovo je maksi singl, na 12`-inčnom vinilu i 45 obrtaja, sa samo 2 pesme (`Nevidljive terazije / `Hitopadeza`), sa previše eksperimentalnih fusion elemenata, pa ih publika nije prigrlila kao rokerskije SMAK numere. A Nevidljive terazije B Hitopadeza ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

Stara pločica `ZAVOD CRVENA ZASTAVA` Kragujevac Jugoslavija,iz 1982 godine,po uglovima skinuta farba.

Brošura automobila YUGO FLORIDA `ZASTAVA` Kragujevac Jugoslavija,iz 1990 godine,korice iskrzane i presavijene po uglovima.

Retko STara velika traka sa zastavom Jugoslavija Grafopromet Cacak

NOVO - NEKORIŠĆENO -Naoružanje i oprema vrhovnog komandanta NOV i POJ. Josipa Broza Tita -Zastave jediica NOV i POJ. -Operacija za oslobođenje istočnih krajeva Jugoslavije -Sala pobede -Deo spoljnjeg izložbenog prostora I -Sala ustanka -Muzej sa delom spoljne postavke -Deo stalne izložbene postavke NOR-a 1944. -Narodne nošnje iz Srbije i Crne Gore XVIII - XIX vek. -Detalji stalne izložbene postavke NOR-a 1942. -Deo prvog partizanskog broda `Partizan I` sa naoružanjem -Vrhovni komandant Josip Broz Tito posle ranjavanja i dr Ivan Ribar`Sutjeska`1943. -Muzej sa delom spoljneg izložbenog prostora II -Muzej sa delom spoljneg izložbenog prostora III -Vojni muzej Beograd Kalemegdan -Tito Minište 1942. R

BEOGRAD POZDRAV IZ BEOGRADA 1972 SRPSKA RAZGLEDNICA R e f e r e n c e 1. SAVEZNA SKUPŠTINA IZ DOBA VELIKE DRŽAVE JUGOSLAVIJE 2. KALEMEGDAN + BEOGRADSKA TVRĐAVA + VELIKO RATNO OSTRVO + VOJNI MUZEJ 3. TRG REPUBLIKE 4. SPOMENIK KNEZU MIHAILU NA KONJU 5. TERAZIJE - CENTAR BEOGRADA 6. HOTEL `MOSKVA` 7. PALATA `ALBANIJA` 8. ZASTAVA JUGOSLAVIJE - centralni deo razglednice ******* 9. GRB BEOGRADA - centralni deo razglednice ****** 10. POŠTANSKA MARKA - PTT JUGOSLAVIJA, u odličnom stanju, veći format, 5,5 x 3,5 cm , slika velike srpske slikarke KATARINE IVANOVIĆ (u koloru), nominalna vrednost 0,50 dinara 11. OKRUGLI ŽIG POŠTE BEOGRAD, 28.IX.1972 12. PEČAT `KORISTITE USLUGE ZADRUGE STUDENATA` (Mihajlo Grušić) ............................................................... VOJNIČKA RAZGLEDNICA PUTOVALA 1972 za Kruševac, vojniku Kovrliji Zoranu, vp. 2270/4 ******** KORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT FANTASTIČNO `UPAKOVANE` FOTOGRAFIJE KLJUČNIH DELOVA BEOGRADA *** IZUZETAN KOLEKCIONARSKI PRIMERAK iz 1972. godine (Zastava Jugoslavije) Retko ****** Ekstra ********* mbk2/2

format: 7` SP (45 RPM) artist: SMAK (Serbia, Yugoslavia) title: Rock cirkus / Hirošima release date: 1980 label, Cat. No: PGP RTB, 1120247 style: rock Ploča i omot: NM (5-), pa i malo bolje, što se danas itekako retko pronalazi. Poslednji, 9. vinilni singl grupe. Doživeo je samo jedan pressing, iako je na etiketi označeno `I-10000` (prvi tiraž od 10.000 kopija), pa se stiče utisak da je izdavač očekivao da će ih biti još. No, 80-te su donele dominaciju LP ploča, i singlovi su sve manje zanimali fanove, a i `akcije` SMAK-a nisu više tako dobro stajale kao u 70-im. Novi talas je preokrenuo mnogo toga, na žalost, u lošem smeru, i to je SMAK itekako osetio na svojoj koži. Zanimljivo je da je tekstove za ove 2 numere napisala Marina Tucaković, tadašnja hipi-rokerka, a kasnije hit-mejkerka za narodnjake. A Rock Cirkus B Hirošima ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

format: digiCD artist: LAZA RISTOVSKI (Serbia, Yugoslavia) title: Vojnički dani + Roses For A General release date: 2008 label, Cat No.: PGP RTS, CD 417603 style: electronic / ambiental / ethno NOVO, NIKAD SLUŠAN CD, UNPLAYED (5+). Prigodno izdanje u digipak obliku sa 3. i 4. albumom (oba originalno objavljena 1984) Laze Ristovskog, objavljena 2008, u znak sećanja na ovog velikog umetnika. Ovaj primerak sam dobio od Baneta Loknera, koji je kao urednik ovog reizdanja napisao i prigodni tekst na omotu digipaka. 1 Jugoslavijo 2:14 2 Titovo Ime 4:09 3 Bilećanka 5:13 4 Komandant Sava 2:50 5 Hej Vojnici, Vazduhoplovci 3:15 6 More I Mornari 4:18 7 Pešadijo 2:49 8 Svi Smo Jedna Armija 2:47 9 The Green Coast 7:45 10 Puzzles 5:23 11 Figueras 4:58 12 Soul Excercise 7:57 13 The First Rose 8:36 14 Old Places 6:07 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

format: digiCD artist: LAZA RISTOVSKI (Serbia, Yugoslavia) title: Merge + 2/3 release date: 2008 label, Cat No.: PGP RTS, CD 417597 style: electronic / ambiental / ethno NOVO, NIKAD SLUŠAN CD, U CELOFANU, NEOTPAKOVAN, SEALED (5+). Prigodno izdanje u digipak obliku sa prva 2 albuma Laze Ristovskog, objavljena 2008, u znak sećanja na ovog velikog umetnika. 1 Beyond The Horizon 8:02 2 Shadow Dance 8:29 3 Kaleš Bre Anđo 3:02 4 Domina 7:00 5 Poncho 7:09 6 Pulsing Star 7:52 7 2/3 11:47 8 Domina II 7:17 9 Rock `N` Roll 4:01 10 Blues 4:41 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

format: MLP (12`, Maxi-Single) artist: (R. M.) TOČAK (Serbia, Yugoslavia) title: Marš release date: 1983 label, Cat. No. PGP RTB, 1520032 style: rock / hard rock Ploča: VG- (4-), omot: VG (4). Početak 80-ih je bio težak period za SMAK-ovce, a Točka posebno. Bend se raspao, novotalasna histerija nije jenjavala i mesta za prave rokere je bilo sve manje, a u medijima gotovo ni malo. Točak je, pritežnjem ozbiljnim egzistencijalnim problemima, pokušavao sa rock školom gitare, objavio je čak i jednu notnu knjigu - ali ni to nije urodilo nekim većim plodom. Oformio je svoj trio, i sa njim je svirao na svim mogućim i nemogućim mestima u Beogradu, na svim grupnim svirkama, i svugde gde se moglo. Te 1982/83 sam ga gledao makar 15-20 puta na bini. Jedna od pesama koju je izvodio bila je i obrada `Marš na Drinu`, u kojoj je pored Točkove gitare značajnu ulogu imala i ona četvorožična - koju je svirao (takođe hromi) basista Lola Andrijić (preminuo 2004.), a bubnjar David Moss se iskazao čak i na aranžerskom planu. A: Marš... Arranged By – Duval Moss (David), Lola, R. M. Točak Written-By – A. Binički B: ...Na Drinu Arranged By – Lola, R. M. Točak Written-By – B. Duval Moss (David) ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

Mihailo Lalić TamaraTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruRođen je 1914. godine u Trepči kod Andrijevice u seoskoj porodici od oca Todora i majke Stane rođene Bajić. Rano je ostao bez roditelja. Majka je umrla tokom epidemije španske groznice 1918. godine, a otac je oboleo u zarobljeničkom logoru Nađmeđer u Austrougarskoj (današnjoj južnoj Slovačkoj) i umro od tuberkuloze 1921. godine. Brat Dušan iz očevog drugog braka umro je kao zarobljenik u Pjačenci u Italiji. Maćeha Jaglika i stric Milutin pomogli su mu da se školuje.[3]Četvororazrednu osnovnu školu završio je u Trepči (1921—1925), a zatim gimnaziju u Beranama (1925—1933). U jesen 1933. upisao je Pravni fakultet u Beogradu gde je ostao do Aprilskog rata 1941. godine. Politički se angažovao i postao član SKOJ-a 1935. godine, potom član KPJ 1936. U proleće 1938. godine kao sekretar ilegalne studentske narodne omladine uhapšen je u Beogradu i ostao u istražnom zatvoru (Glavnjača) i sudskom zatvoru (Ada Ciganlija) blizu 6 meseci, a jula i avgusta 1940. bio je u zatvoru u Andrijevici. Oba puta ga je Sud za zaštitu države pustio na slobodu zbog nedostatka dokaza.[3] Pre rata je svoje prve radove, pesme i kraće pripovetke, objavljivao u novinama „Student“, „Politika“, „Pravda“, „Zeta“, „Mlada kultura” i „Naša stvarnost”.[4]Posle bombardovanja Beograda 1941. godine otišao je u Crnu Goru gde ga je zatekla okupacija zemlje. Učestvovao je u pripremama ustanka, kao i u samom ustanku. Tokom leta 1942. zarobili su ga četnici i odveli u kolašinski zatvor. U zatvoru je ostao od 2. septembra 1942. do 15. maja 1943. godine, kada je došla nemačka vojska i odvela u zarobljeništvo i zatvorenike i četnike. Posle toga je deportovan u logor Pavlos Melas, pored vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu u Grčkoj. Avgusta 1944. godine, je pobegao iz logora i stupio u grčke partizane na Halkidikiju, gde postaje zamenik komesara srpskog partizanskog bataljona. Tu ostaje do novembra 1944. kada je ova jedinica vraćena brodom u Jugoslaviju.[5]Početkom decembra 1944. upućen je na Cetinje gde je radio u listu „Pobjeda“, a potom rukovodio Tanjugom u Crnoj Gori.[4] Od 1946. je došao u Beograd gde je radio kao urednik u „Borbi“, sa prekidima do 1955. godine. Tokom 1952. i 1953. boravio je u Parizu, a od 1955. prešao je u „Nolit“ gde je bio urednik do penzionisanja 1965. godine.[3] Od 1965. do smrti živeo je kao profesionalni književnik, naizmenično u Beogradu i u Herceg Novom.[6]Jedan je od pokretača časopisa Stvaranje (1946) i Savremenik (1955).[7]Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 5. decembra 1963, a za redovnog člana 7. marta 1968.[8] Bio je član i potpredsednik Crnogorske akademija nauka i umjetnosti od 1973. godine. Bio je član Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije od 1986. do 1990, na tu poziciju izabran je na Trinaestom kongresu SKJ.Umro je u Beogradu 30. decembra 1992. godine.Književni radpoštanska marka iz 1999. godineMihailo LalićKao pisac Mihailo Lalić se na početku književnog rada opredelio za tematiku — Drugi svetski rat i geografsko podneblje — Crnu Goru, dok se u kasnijim delima u velikoj meri bavi i Prvim svetskim ratom. Književno stvaralaštvo počeo je knjigom pesama „Stazama slobode“ 1948. godine, ali se ubrzo zatim okrenuo prozi koja je postala jedina forma njegovog umetničkog izražavanja.Vraćao se svojim završenim pripovetkama i romanima i prerađivao ih. Tako je roman „Raskid“ posle četrnaest godina doživeo preradu uz znatne izmene u naraciji, izboru likova i njihovoj strukturi. Drugu verziju je doživeo i roman „Lelejska gora“, a razvijanjem pripovetke „Pramen tame“ nastao je istoimeni roman. Ključne kategorije Lalićevih romana su ljudi, prostor i vreme, što se primećuje već kroz naslove njegovih dela.Među njegovim književnim delima posebno se izdvaja roman „Lelejska gora“ koji je bio deo đačke lektire. U dnevničkoj prozi „Prelazni period“ (1988) objašnjavao je prirodu i poreklo „lelejstva“. Pošto je citirao Šatobrijanovu misao da je „u svim zemljama prirodna pjesma čovjekova tužna“, Lalić nastavlja: Ne znam je li veselije kod drugih, ali kod Crnogoraca i ostalih Dinaraca baš je tako, zato sam ih i nazvao lelejcima, priznajući da sam i ja jedan od njih. Tu vazda sretnem dinarsku tugu i pitam se: je li ona samo zla slutnja, ili je dugo iskustvo naučilo naše ljude da su nam sva radovanja varke.Za roman „Lelejska gora“ dobio je „Njegoševu nagradu“ 1963. godine kao njen prvi dobitnik, kao i Nolitovu nagradu. Za roman „Ratna sreća“ dobio je NIN-ovu nagradu 1973. godine, kao i prvu nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u Srbiji. Nagradu „21. jul“, najviše priznanje opštine Berane, dobio je 1962. godine kada je i ustanovljena. Za roman „Hajka“ dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda. Za roman „Zlo proljeće“ dobio je nagradu Saveza književnika Jugoslavije, a za prvu verziju romana „Lelejska gora“ dobio je nagradu Udruženja književnika Srbije.[3] Nagradu AVNOJ-a dobio je 1967. godine, a Trinaestojulsku nagradu dobio je 1970. i 1974. godine. Nosilac je i nekoliko odlikovanja, među kojima su Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem (1962), Orden zasluga za narod, Orden jugoslovenske zastave sa lentom (1974)[8] i Orden junaka socijalističkog rada, kao i Partizanske spomenice 1941.Po istoimenoj knjizi urađen je scenario za film „Svadba“ 1973. godine u režiji Radomira Šaranovića. Osim toga ekranizovani su mu romani „Lelejska gora“ 1968. i „Hajka“ 1977. godine. Televizijski film Pusta zemlja snimljen je 1981. po Lalićevoj pripoveci istog naziva.Dela su mu prevođena na više stranih jezika, uključujući bugarski, češki, slovački, poljski, ruski, rumunski, litvanski, danski, nemački, engleski.[6]Ovaj pisac čija su dela dugo godina bila u udžbenicima i školskoj lektiri poslednjih godina deli nepravednu sudbinu mnogih pisaca levičara čiji se umetnički doprinos sada često meri kroz ideološku perspektivu.[9]BibliografijaPrva Lalićeva knjiga Staze slobode je bila nezapažena u doba kada je izdata, a danas je tražena kod kolekcionara.Staze slobode, (pesme), (1948)Objavio je veći broj knjiga pripovedaka:Izvidnica (1948),Prvi snijeg (1951),Na Tari (1952),Tajne bistrih voda (1955),Na mjesečini (1956),Posljednje brdo (1967),Gosti (1967),Pusta zemlja (1968),Opraštanja nije bilo (1994),.Ipak, značajan doprinos savremenoj prozi dali su njegovi romani:Svadba (1950),Zlo proljeće (1953),Raskid (1955), 1969),Lelejska gora (1957, 1962),Hajka (1960),Pramen tame (1970),Ratna sreća (1973),Zatočnici (1976),Dokle gora zazeleni (1982),Gledajući dolje na drumove (1983),Odlučan čovjek (1990),Tamara (1992).Izdate su i knjige Lalićevih autobiografskih tekstova:Prelazni period (1988) — dnevnička proza,Prutom po vodi (1992) — dnevnička proza,Epistolae seniles/Staračke poslanice (1995)DrameDani mržnje (1984)Poraženi (1989)Knjiga intervjuaPipavi posao spisatelja (1997)Knjiga (zbirka) putopisno propagandnih članaka:Usput zapisano (1952)Godine 1989 objavljena je njegova knjiga „Sam sobom“ (Titograd : Udruženje književnika Crne Gore ; Nikšić : Univerzitetska riječ). Radi se o knjizi rukom pisanog teksta, ilustrovanoj fotografijama iz Lalićevog života, izdatoj u 999 primeraka od kojih je svaki numerisan.Knjiga „Mihailo Lalić — Međuratno književno stvaralaštvo (1935—1941)“ sadrži 15 kraćih proznih dela, 13 pesama i osam književnih kritika, a izdata je 2014. godine.Drugi o Mihailu LalićuVeći broj knjiga različitih pisaca se bavi Lalićem i njegovim delom. U izdanju Grafičkog zavoda iz Titograda 1965. godine izašla je monografska studija `Mihailo Lalić: Povest o ljudskoj hrabrosti` autora Miloša Bandića posvećena književnom delu Mihaila Lalića. Knjiga Rajka Orovića „Pisma Mihaila Lalića Rajku Oroviću“, izdata u Podgorici 2002. godine, je zbirka pisama koja svedoče kako o Lalićevoj zainteresovanosti za teme o kojima piše tako i o ozbiljnosti kojom je pristupao prikupljanju građe za svoja dela. U knjizi `Lošinjska zamka` Dragoljuba Janojlića se nalazi 5 pisama koje je Mihailo Lalić pisao svome poznaniku Milošu Saičiću, kao i odgovori na njih. Pisma su interesantna jer je Lalićev zemljak Saičić u toku rata bio četnički komandant i dobro ilustruju nepomirljivost ideologija. U knjizi `Lelejske česme Mihaila Lalića` pisac Miloš Vulević govori o prijateljevanju sa Mihailom Lalićem, zajedničkim putovanjima i izletima sa velikim piscem. Radomir V. Ivanović je napisao monografiju `Romani Mihaila Lalića`. Crnogorska akademija nauka i umetnosti je izdala zbornik radova `Mihailu Laliću u počast` (Titograd, 1984g.)...9/59/14

Autor - osoba Budimir, Milan, 1891-1975 = Budimir, Milan, 1891-1975 Naslov Sa balkanskih istočnika / Milan Budimir Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1969 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1969 (Beograd : Kultura) Fizički opis 282 str. ; 19 cm Zbirka Srpska književna zadruga. ǂkolo ǂ62, ; ǂknj. ǂ417 ISBN (Plast.) Stanje: odlično očuvano! 1. Reč unapred 2. Izvori i istočnici 3. Balkanski koreni evropske pismenosti 4. Homerova pesma o smri i ljubavi 5. Poreklo evropske scene 6. Vukova buna 7. Trikleti babuni i babice patarenske 8. Adamsko koleno 9. Kočićev mesijanizam 10. VAMPIRIZAM u evropskoj književnosti 11. Ej, pusto more!... (pesnik Laza Kostić) 12. Balkanski prilog Oktobru MILAN BUDIMIR (Varcar Vakuf, 2. 11. 1891 – Beograd, 17. 10. 1975) Milan Budimir je bio jedan od najznačajnijih srpskih klasičnih filologa, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, šef Katedre za klasičnu filologiju. AKADEMIJE, KATEDRE, PRIZNANJA Milan Budimir bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, a dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti, kao i Akademije nauka i umjetnosti BiH. Bio je redovni profesor i dugogodišnji šef na Katedri za klasičnu filologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde je radio od 1921. do penzionisanja 1962. Godine 1964. dobio je `Oktobarsku nagradu` Beograda i Orden rada sa crvenom zastavom, a 1967. `Sedmojulsku nagradu`. UČITELJ Bio je učitelj u tradicijskom smislu te reči. Od velikog broja njegovih učenika, izdvojićemo najpoznatije u svetu nauke: akademike Franju Barišića, Milutina Garašanina, Slobodana Dušanića, Fanulu Papazoglu, Vojislava Đurića, Dragoslava Srejovića, Mirona Flašara, profesore univerziteta Momira Jovića, Branka Gavelu, Emiliju Jovanović Mason, Radoslava Katičića, Kseniju Maricki Gađanski, Miroslavu Mirković, Milenu Milin, Miodraga Stojanovića, Ninoslavu Radošević, Radmilu Šalabalić, Bojanu Šijački Manević, mitropolita dr Amfilohija Radovića, Ljiljanu Crepajac, Ivana Gađanskog... NAJBOLJI UČENICI Sam profesor Budimir je od svih svojih učenika izdvojio Ljiljanu Crepajac i naročito Miroslava Markovića, koji je bio profesor na Kembridžu, potom šef katedre u Ilinoisu, SAD. Iako je do svoje 50. godine napisao preko sto knjiga, Marković je razočarao i izneverio svog profesora — kako je govorio sam Budimir — jedino pristankom da pređe u katoličku veru da bi mogao da napreduje na američkom univerzitetu. MILAN BUDIMIR KAO BALKANOLOG DOKTORSKA DISERTACIJA 2. Život i naučna karijera Milana Budimira Život i delo akademika Milana Budimira predstavljaju deo kulturne i naučne istorije Srbije i Jugoslavije XX veka. Rođen je 2. novembra 1891. godine u malom Mrkonjić-Gradu u Bosni i Hercegovini u siromašnoj porodici. Otac Đorđe bio je berberin i sitan trgovac, pored ostalog bavio se i prodajom kalendara i narodnih pesmarica, a majka Jovanka bila je prosta narodna žena, tiha i nepismena. Kako je sam profesor Budimir govorio „Otac je bio bundžija pa je čak dva puta putovao u Beč kod Kalaja da se lično njemu žali na neke nepravde. Majka je govorila ikavski, otac ijekavski, i eto korena moga interesovanja za filologiju! U školi smo učili ćirilicu i latinicu, crkveno slovensku i nemačku azbuku, i goticu i latinicu, a sećam se dobro kada sam, kao lektiru, dobio jednu knjižicu sa crkvenim pesmama na staroslovenskom jeziku... Tada, u tim nemirnim dečačkim godinama, počelo je moje vezivanje za te jezičke misterije... Jezici su mi uopšte išli od ruke – naučio sam brzo grčki i latinski, a već u nižim razredima gimnazije znao sam mađarski, nemački, francuski, kasnije italijanski, ruski, hebrejski i druge jezike... U vreme kada sam mogao samostalno da čitam, čitao sam literaturu na dvanaest jezika...` Posle završene osnovne škole u rodnom mestu, Milan Budimir je zahvaljujući svojim komšijama muslimanima dobio 1902. godine stipendiju za dalje školovanje. Tada postaje đak Klasične gimnazije u Sarajevu, i u njoj uči do 1910. godine. Još kao gimnazijalac, da bi obezbedio sredstva za školovanje davao je časove mlađim đacima, a jedan od njih bio je i Gavrilo Princip. On je posebno ostao u sećanju profesoru Budimiru kao vrlo inteligentan i sposoban mladić. Pošto je u Klasičnu gimnaziju prešao iz Trgovačke škole morao je da polaže latinski jezik kao dopunski ispit pa se zahvaljujući tome i upoznao sa Milanom Budimirom. Zajedno su učestvovali i u tajnim školskim organizacijama i društvima, kojih je po pričanju profesora Budimira bilo tri. Jedno je bilo literarno na kojima su članovi društva čitali svoje početničke književne radove, drugo je bilo vezano za pomoć mlađim i slabijim đacima, a treće je bilo političko, čiji su ciljevi, plan i program rada bili široko jugoslovenski i patriotski orijentisani.` Po rečima profesora Budimira ovde se još nije spominjalo ime Mlada Bosna, a rad društva je značajno unapređen dolaskom Vladimira Gaćinovića. Po njemu, to ime je ova organizacija dobila 1917. godine od strane Božidara Purića koji je prvi put tako nazvao u Krfskom zabavniku podražavajući italijansku organizaciju pod imenom `La Giovane Italia` (Mlada Italija). Kao najbolji učenik Klasične gimnazije profesor Budimir je želeo da studira matematiku, ali je od bosanske vlade dobio stipendiju za studije Klasične filologije na Univerzitetu u Beču. U Beču je profesor Milan Budimir učio kod poznatog naučnika, filologa Ludviga Radermahera, a pored njega predavali su mu najpoznatija imena tadašnjeg naučnog sveta kakvi su bili Konstantin Jireček, Milan Rešetar, Paul Krečmer i profesor Borman uz čije zalaganje je profesor Budimir i ušao u tajne naučnog filološkog rada. Pored izuzetnih rezultata na studijama, vrlo aktivno je učestvovao i u svim studentskim organizacijama koje su stvarali studenti iz svih jugoslovenskih krajeva. Godine 1910. je sa grupom studenata na samrtničkoj postelji posetio i našeg poznatog pesnika Lazu Kostića koji je na profesora Budimira ostavio poseban utisak. Već 1912. godine profesor Budimir zapada u probleme pošto je sa grupom naših studenata u Beču organizovao parastos srpskim vojnicima poginulim u Prvom balkanskom ratu. Tada su ih austrougarske vlasti pohapsile i strpale u pritvor. Po izlasku iz pritvora profesor Budimir je umalo bio izbačen sa fakulteta, ali se zalaganjem profesora Radermahera spasio te kazne. Ponovni ispad dogodio se odmah posle sarajevskog atentata, kada je Budimir opet bio pritvoren zbog učešća u demonstracijama u kojima su izvikivane parole protiv Austrougarske monarhije, i posle kojih mu je za kaznu bila ukinuta stipendija. Međutim ta česta zatvaranja i tortura od strane policijskih vlasti počele su negativno da se odražavaju na zdravstveno stanje mladog Budimira a naročito na njegov vid. U toku Prvog svetskog rata Budimir ne učestvuje kao vojnik već u radnom odredu aktivno radi kao prevodilac, spasavajući mnoge naše ratne zarobljenike. Po završetku rata profesor Budimir se vraća u slobodnu i rodnu Bosnu i Hercegovinu gde započinje i svoju profesorsku karijeru. Prvo je 1918. godine postao suplent gimnazije u Bihaću, a 1919–1920. radi u Klasičnoj gimnaziji u Sarajevu. To su ujedno i godine kada se profesor Budimir aktivno bavio i novinarstvom. Osnovao je časopise Novo djelo, Slovenski jug i Oko koje je i uređivao i na kojima je radio sa mnogim istaknutim novinarima-književnicima od kojih posebno ističemo saradnju sa Branislavom Nušićem. Takođe je značajno istaći da sam proučavajući literaturu vezano za izradu ovog rada upravo u izdanjima lista „Novo djelo` pronašao i nekoliko radova profesora Budimira koji verovatno predstavljaju i prve radove koje je Budimir objavio, a kojih nema na spisku u njegovim do sada objavljivanim bibliografijama. Ovde prvenstveno mislim na nekolicinu kratkih izlaganja koji se tiču praktične politike, kao što je kritika rada Narodnog Vijeća u novoformiranoj državi i nekoliko radova vezanih za pitanja političke teorije i književnosti. U svom članku „Socijalna tehnika` Budimir govori o odnosu pojedinca prema dešavanjima u politici i državi, dok u članku „Aristrokate u demokratijama` govori o mogućim političkim zloupotrebama unutar partija, apsolutizaciji vlasti i o veoma izraženoj pojavi odvajanja rukovodstva političkih partija od članstva. Autor ovih članaka nudi i moguća rešenja koje prvenstveno vidi u obrazovanju pojedinca koji bi tek sa dovoljno znanja i iskustva ulazio u politiku, verovatno po ugledu na Platona. Pored toga u to vreme se mladi naučnik bavio i utopijom kao jednom od tema svog naučnog zanimanja, a iz tog perioda značajan je i rad „Niče kod nas` koji u stvari predstavlja prikaz o prevođenju Ničeovog dela. Budimir naime smatra da svako onaj ko želi da se bavi Ničeovim delom, pored nemačkog mora dobro poznavati i grčki jezik. Upravo se tih godina Milan Budimir i oženio Cvijetom Budimir, rođenom Cihler, doktorom bioloških nauka. Cvijeta Budimir bila je rođena 1886. godine u Senju, a umrla je u Beogradu 1970. godine. Završila je fakultet prirodnih nauka u Zagrebu gde je i doktorirala. Radila je kao profesor na Preparandiji u Sarajevu gde se i upoznala sa Milanom Budimirom. Bila je posebno aktivna u društvenom radu i jedan je od osnivača i prvi sekretar Radikalno-demokratske-napredne omladine koju je Milan Budimir i osnovao. Ovo društvo se skraćeno zvalo RADENA pa su po njemu i dali ime svojoj ćerki. Posle preseljenja Milana Budimira u Beograd i početka njegovog rada na Filozofskom fakultetu, Cvijeta je bila profesor u Srpsko-nemačkoj građanskoj školi. Penzionisala se 1931. godine kako bi se u potpunosti posvetila radu sa profesorom Budimirom koji već u to vreme nije bio u mogućnosti da samostalno čita zbog potpunog gubitka vida. Ceo svoj život je posle toga posvetila porodici i njemu. Iste 1920. godine profesor Budimir odlazi u Prag na proslavu sedamdesetogodišnjice predsednika Čehoslovačke republike Tomaša Masarika koga je poznavao još iz vremena studiranja. Pri povratku Budimir svraća u Beč gde kod svojih starih i uvaženih profesora Ludviga Radermahera i Hansa fon Arnima pred kojima brani svoju doktorsku disertaciju napisanu na latinskom jeziku De tempostatum daemonibus capita IV (O olujnim demonima kod indoevropskih naroda). Kao mlad doktor nauka Budimir se vraća u zemlju i već 1921. godine postaje asistent na Katedri za klasičnu filologiju Univerziteta u Beogradu a iste godine je unapređen i u zvanje docenta. Njegov dolazak na beogradski univerzitet umnogome je uticao na razvoj klasičnih studija kod nas, jer je cela jedna značajna oblast, nauka o grčkom i latinskom jeziku, ostajala na periferiji interesovanja tadašnjih srpskih naučnika, jer su mnogo više bili okrenuti antičkoj istoriji, arheologiji i istoriji religije. Stavljajući nauku o jeziku u sam vrh svoga interesovanja profesor Budimir nije zapostavio nijednu od srodnih disciplina koje bi mu pomogle da dođe do rešavanja jezičkih i drugih naučnih problema. Zdravstveni problemi mladog naučnika vezani za vid i dalje su se pogoršavali i Budimir je već 1922. godine ostao skoro potpuno slep. Njegov dalji naučni rad bio je prvenstveno vezan za pomoć njegove supruge i pomoć njegovih studenata. Zahvaljujući čudesnoj i živototvornoj snazi svoga duha, nepresušnog i neumornog u stvaralačkom radu u kome nije bilo ni prekida ni predaha, Milan Budimir je tek u godinama koje su bile pred njim, osvetlio novim znanjem i novim tumačenjima mnoge skrivene i još nepročitane stranice najstarijih istočnika balkanske kulture i istorije. Rad profesora Budimira na Beogradskom univerzitetu prošao je kroz dva značajna perioda. Prvi je bio period od 1921. do 1942. godine odnosno do početka Drugog svetskog rata na našim prostorima kada je Budimir od strane okupatorskih vlasti bio prisilno penzionisan, i drugi period, period posle oslobođenja zemlje 1945. godine, kada je ponovo vraćen na Univerzitet gde je kao profesor i šef Katedre za klasične nauke radio do kraja svog radnog veka, odnosno do 1962. godine. Budimir je u međuvremenu napredovao u zvanjima pa je 1928. godine unapređen u zvanje vanrednog, a 1938. godine i redovnog profesora. Celokupno delo akademika Milana Budimira predstavlja svojevrsno traganje za izgubljenim vremenom. Već u njegovom prvom velikom radu - Carmen Arvale iz 1926. godine - vremenu je dato značajno mesto; kasnije, iz godine u godinu, u svakoj proučavanoj pojavi vreme je dobijalo sve veću dimenziju da bi na stranicama pisanim pred smrt postalo faktor koji sve gradi i sve objašnjava. Odmah treba istaći da vreme koje je Milan Budimir otkrio u analiziranim literarnim delima, u događajima iz bliže i dalje prošlosti ili u rečima iz svakodnevnog života nije ravnodušno i vezano za jednu pojavu, već da je to onaj oblik vremena s kojim možda računa još samo biologija, ona nevidljiva, beskrajno duga, a ipak stvaralačka i živa prošlost stalno prisutna oko nas i u nama. Tu prošlost koja ne umire, od koje se nikad nismo razdvojili i za koju nismo znali da je nosimo u sebi, Milan Budimir je tražio i otkrivao u arheološkim nalazima i pisanim izvorima, u mitu i religiji, u krupnim događajima političke i kulturne istorije - da bi pokazao šta stari i novi Balkan znači za nas Balkance i za ostali svet. Otkriće ovog vida vremena omogućilo je Milanu Budimiru da uspostavi vlastiti pogled na istoriju i da od vrsnog lingviste postane utemeljivač novog metodskog pristupa u humanističkim naukama. U svim slučajevima, bilo da analizira lingvistički, arheološki, etnografski, literarni ili istorijski dokument, on uvek koristi isti metodski postupak - temeljno kretanje unazad, niz vreme, do istočnika. Za potpuno razumevanje jedne pojave nije bitan njen vidljivi istorijski život već ono što se događalo u vremenu koje je prethodilo njenom nestanku. Za Milana Budimira poznavanje onoga što se zbilo ab origine omogućuje objašnjenje svega onoga što je u sadašnjosti i naslućivanje onoga što će se dogoditi u budućnosti. On ne traži izvore već praizvore i njega ne zanima toliko egzistencija proučavane pojave koliko njena esencija. Prema Budimiru, saznati znači upoznati događaje koji su se odigravali in illo tempore, tj. potpuno ovladati vremenom. Stoga on u svim svojim redovima traži prapočetke i često, kao junaci iz mitova koji hoće da saznaju svoju sudbinu, vrši smeli descensus ad inferos, spušta se od najtamnijih dubina da bi tamo, u mraku, među nejasnim senkama, našao objašnjenje za stvari koje obasjava jarka svetlost istorije. Po njegovom shvatanju, svako novo stanje u istoriji implicira neko prethodno stanje, neki početni totalitet koji se u vremenu i prostoru rasparčava, kreće i preobražava. Naš je zadatak da te usitnjene i razbacane komade prepoznamo i prikupimo, da ih povežemo u organsku celinu i tako otkrijemo osnovni istočnik. Doslednom primenom načela Milan Budimir je u nas utemeljio paleobalkanologiju. Brojne doprinose Milana Budimira humanističkim naukama, prvenstveno arheologiji, balkanologiji, etnologiji, istoriji, kao i istoriji religije i književnosti, nemoguće je ovom prilikom ni izbliza pobrojati, a kamoli detaljno prikazati. Na stranicama njegovog obimnog dela ima tako mnogo dragocenih i inspirativnih podataka za upoznavanje i dalje proučavanje starog i novog Balkana da su pomenute nauke samo delom stigle da ih iskoriste i razrade. Ostaje još veoma mnogo njegovih zaključaka, posebno onih uzgrednih napomena ili naslućivanja, za koje verujem da će zauzeti važno mesto u budućim balkanološkim istraživanjima. Ovom prilikom zadržaću se samo na jednom problemu koji je u više mahova razrađivao Milan Budimir, na njegovom viđenju i tumačenju najstarijeg evropskog književnog dela - Homerove `Ilijade`. Za sve istraživače homerskog pitanja, bez obzira na velika međusobna neslaganja. `Ilijada` je vremenski plasirana 800. godine i sredine VI stoleća st. ere, a prostorno - između Jonije i Atike, između istočnih i zapadnih obala Egejskog mora. Za ontologiju ove velike Homerove pesme o smrti i ljubavi i Milan Budimir traži rešenje u pomenutim hronološkim i geografskim okvirima i pri tom se smelo zalaže za atičku redakciju `Ilijade` i relativno pozni datum njenog nastanka. Glavni cilj njegovih istraživanja nije, međutim, objašnjenje te istorijske `Ilijade`, već iznalaženje njenih prapočetaka, njenog istočnjaka iz kojeg su proistekle i druge istorijske pojave od najvećeg značaja za kulturnu i političku istoriju Balkana i Evrope. u nebrojenim raspravama o homerskom pitanju nigde se ne sreće tvrda činjenica koju iznosi Milan Budimir da se Homerova pesma o trojanskom ratu odnosi upravo na nas, tačnije rečeno na Dardance i Brige, naše drevne balkanske pretke. Najnovija lingvistička i arheološka istraživanja su utvrdila da su Dardanci, čiji je eponimni heros Dardan prešao sa Balkana u Troadu i preko svog sina Ila postao rodonačelnik trojanske kraljevske loze, od davnina, verovatno već od sredine V milenija stare ere, naseljavali centralnobalkansko područje i da su se oni tu zadržali i u rimsko doba, sve do dolaska Slovena. Oko stare srpske prestonice Rasa, čije je dardansko ime glasilo Arsa, otkriveni su u prošloj godini arheološki nalazi koji dokumentuju prisustvo Dardanaca na ovom području u periodima koji su prethodili i sledili trojanskom ratu. S druge strane, za dardanske saplemenike, balkanske Brige, koji su naselili oblasti od Troade do centralnih delova Anadolije, polihistor Elijan kaže da su imali svoju pesmu o divnom Ahileju i njegovim ljubavima. Pomenuti podaci, brojne jezičke mrvice i čudne forme Homerovih stihova poslužili su Milanu Budimiru da krene u dubine vekova i da utvrdi da `Ilijada` ima dugu predistoriju, da je njen pesnik bliže kraju negoli početku epskog stvaralaštva i da je istočnik najstarijeg spomenika evropske literature jedna negrčka, starobalkanska poema. Budimir je uverljivo pokazao da u `Ilijadi` `imamo mešavinu raznih epoha, drevnih ostataka i svežih tvorevina, imamo borce sa kamenom, zatim sa bronzanim i gvozdenim oružjem, imamo borbu između Evropljana i Azijata`. I ne samo to; kada je razotkrio događaje koji su se odigrali in illo tempore, stigao do početka i ovladao vremenom, on je saznao da se u otkrivenom istočniku nalaze objašnjenja i za niz drugih, kasnijih pojava na Balkanu, čak i onih sa kojima se u svom veku suočavao. U starobalkanskom istočniku za `Ilijadu` i u samoj `Ilijadi` on je na prvom mestu našao `blagu vest` za ljudski rod koja je `preko starogrčke škole, zatim preko sofista i filozofa, pa posle preko rimskih književnika slala svim potonjim pokoljenjima poruku o najvećoj ljubavi, ljubavi prema čoveku i čovečanstvu`. Duh ljubavi, besprimernog junaštva, duboke humanosti i težnje ka višoj pravdi koji je pre pedesetak vekova uspostavljen na vrletnim gorama Balkanskog poluostrva nikada nije odumro; prema Budimiru, taj duh se reinkarnira i živi među bogumilima i paternima, u našoj narodnoj poeziji, u Vukovoj buni, u optimističkom mesijanizmu Petra Kočića da bi, najzad, postao i balkanski prilog velikoj oktobarskoj revoluciji. Balkanac Dardan, sa paladionom - svetinjom nad svetinjama - u rukama, stiže u Aziju da utvrdi moć Troje, a njegov potomak Eneja dolazi u Italiju da zasnuje sjaj i slavu Rima. Za Milana Budimira nije slučajnost već očekivana nužnost što Dioklecijan i Justinijan - dva gorostasa sa centralnog Balkana - spasavaju Imperium Romanum i što, opet jedan Dardanac, Nišlija Konstantin Veliki podiže na Bosforu drugi Rim. Iznad svega on ne smatra ravnodušnom činjenicu da ovi veliki ljudi pripadaju centralnom Balkanu, oblasti koju su u VI veku naselili naši preci i koja do dana današnjeg nije, još od početka srednjeg veka, u znatnijoj meri izmenila svoje slovenske starosedeoce. Ovo je Milanu Budimiru pouzdan znak `da će balkanski čovek imati još prilike da dokaže i osvetla svoje pravo lice`. Ovde je prikazan samo maleni deo onoga što je Milan Budimir otkrio u ponovno nađenom vremenu. Tragali su za izgubljenim vremenom i tvorci prastarih mitova, i veliki istoričari iz prošlosti i sadašnjosti, i Marsel Prust u literaturi i Sigmund Frojd u psihologiji, i to uvek s ciljem da opravdaju čoveka i bolje razumeju njegova ponašanja, ali je njihovo nađeno vreme, za razliku od Budimirovog, smrtno vreme koje se nosi kao teški balast, koje sve razara i sve mrvi. Naš veliki lingvista našao je jedno drugojačije, stvaralačko vreme, u kome ništa ne propada, ni dobro ni zlo, ni lepo ni ružno, već se sve vezuje, umnožava i raste, otkrio je vreme koje se lako i sa ponosom nosi. U balkanskim istočnicima anticipiran je deo naših sudbina i budućnosti naših potomaka. Milan Budimir nas uči da u tim istočnicima ima nepresušne snage, velike dobrote i uzvišene plemenitosti; njima se možda najbolje može objasniti i delo čoveka kome je ova komemoracija posvećena, delo prožeto ljubavlju i izuzetnom hrabrošću. MG81 (N)

Description Hohštapler – Miroslav Todorović Hohštapler: Ova neobična knjiga, govori o podnaredniku austrougarske carevine, Josipu Brozu, koji je ratujući pod njenom zastavom u sastavu zloglasne “42. Vražje divizije”, zavrednio srebrnu medalju za hrabrost, nabijajući na bajonet prekodrinsku srpčad. Taj Hitlerov školski drug iz Pečujskog divezantskog centra (1913), takoreći po svršetku Prvog svetskog rata, stavio se na čelo srpskog naroda koga je zavojevački satirao, nastavljajući da ga uništava, menjajući mu nacionalnu suštinu, duhovno biće i genetsku osnovu “tako da za 200 godina nestane, a za 50 ne sazna ko je on”. I evo još se prebrojavaju smrtno nastradali koji su samo pokušali da obelodane ko je “On”, i kako je od svetskog pustolova postao polupismeni seljačić Josip Broz iz Kumroveca, kao i oni koji su nazreli sile koje su ga učinile moćnijim i od jednog Staljina, fabrikanta smrti 20 miliona Sovjeta. Demistifikacija “hohštaplerovog” porekla, tvorca komunističke Jugoslavije, stvorene da potone u sopstvenoj krvi, istovremeno je i opomena lakovernima da se ne unesrećuju, predajući se pohlepnim i pohotnim vlastodršcima.

Dobro očuvano, bez pisanja, pečata, podvlačenja... Autor - osoba Kropotkin, Petr Alekseevič, 1842-1921 = Kropotkin, Petr Alekseevič, 1842-1921 Naslov Anarhizam i moral / Petar Kropotkin ; izbor tekstova, beleške i pogovor Zoran Đinđić ; predgovor Predrag Matvejević ; [preveli Jugoslava Široka, Zoran Đinđić] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1984 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1984 (Beograd : Beogradski-izdavačko grafički zavod) Fizički opis 270 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Đinđić, Zoran, 1952-2003 = Đinđić, Zoran, 1952-2003 Matvejević, Predrag, 1932-2017 = Matvejević, Predrag, 1932-2017 Široka, Jugoslava, 1954- = Široka, Jugoslava, 1954- Zbirka ǂBiblioteka ǂProsveta ; 33 (Broš.) Napomene Tiraž 5.000 Predgovor: str. 7-12 Pogovor: str. 237-266 Bibliografski podaci: str. 270-[271]. Predmetne odrednice Kropotkin, Petar, 1842-1935 -- `Anarhizam i moral` Anarhizam Knez Petar Aleksejevič Kropotkin (rus. Пётр Алексеевич Кропоткин; Moskva, 9. decembar 1842 – Dmitrov, 8. februar 1921) je bio ruski teoretičar anarhizma, geograf, istoričar, pisac, aktivista i knez koji se odrekao svoje titule. Petar Kropotkin je rođen 9. decembra 1842. u Moskvi, u aristokratiskoj porodici, na drugom najvišem nivou. Njegova majka je bila ćerka kozaškog generala. Njegov otac, Aleksej Petrovič Kropotkin, bio je knez u Smolensku, iz dinastije Rjurikoviči koja je vladala Rusijom pre uspona Romanovih. Kropotkinov otac je posedovao velike zemljišne posede i skoro 1.200 kmetova u tri provincije. Pod uticajem republikanskih učenja, Kropotkin se odrekao svoje titule princa u svojoj 12. godini, i „čak je prekoravao svoje prijatelje, kada bi ga tako oslovili”. Obrazovanje je stekao u Petrogradu u prestižnoj vojnoj školi, gde su se učvrstila njegova interesovanja za rusku politiku i prirodne nauke. Na opšte iznenađenje izabrao je službu u Sibiru, a iskustva iz Sibira oblikovala su njegove misli. 1862. u Sibiru je obavio važna geografska i antropološka istraživanja koja su donela važne geografske informacije. 1867. Kropotkin se vratio u Petrovgrad, gde je dobio mesto u Ruskom geografskom društvu. Njegovo odbijanje da sledi porodičnu tradiciju vojne službe podstaklo je njegovog oca da ga liši nasledstva, „što je napravilo od njega princa bez sredstava za izdržavanje”. U ime društva istraživao je glečere Finske i Švedske između 1871. i 1873. Stekao je reputaciju u naučnim krugovima i u svojoj tridesetoj godini suočio se sa izborom između produžetka karijere ili popuštanja političkim impulsima. Evo šta je rekao u „Zapisima jednog revolucionara“: „…Dobio sam telegram od Geografskog društva: „Skupština vas moli da prihvatite poziciju sekretara Društva.“ U isto vreme odlazeći sekretar me je nagovarao da prihvatim predlog. Moje nade su se ostvarile. Ali u međuvremenu druge misli i druge težnje su obuzimale moj um. Ozbiljno sam razmislio o odgovoru i poslao, „Najlepše hvala, ali ne mogu prihvatiti.“ Kasnije u „Zapisima“ on objašnjava: „Ali kakvo sam ja imao pravo na ove najveće užitke, kada su svuda oko mene samo beda i borba za plesnjivo parče hleba; kad sve što potrošim da bi omogućio da živim u tom svetu viših emocija mora biti oduzeto od samih usta onih koji seju žito i nemaju dovoljno hleba za svoju decu? Tokom svojih geografskih istraživanja, Kropotkin je takođe izučavao spise vodećih političkih teoretičara i konačno prihvatio socijalističke revolucionarne poglede. Pridružio se Internacionali 1872. ali je ubrzo bio razočaran njenim ograničenjima. Kada je došlo do podele Internacionale na dve suprotstavljene struje, Kropotkin je pristao uz federalističko i libertersko krilo. Vratio se u Rusiju, nakon što je potpuno dovršio svoje teorije, i počeo je sa širenjem anarhističke propagande. 1874. uhapšen je i zatvoren u Tvrđavu Sv. Petra i Sv. Pavla: Strašnu tvrđavu gde je toliko mnogo prave snage Rusije poginulo tokom poslednja dva veka, i čije se samo ime u Petrovgradu izgovara šapatom. Posle dramatičnog bekstva 1876. dospeo je do Engleske i onda Švajcarske da bi se ponovo pridružio Jurskoj Federaciji, zatim do Pariza, i onda nazad u Švajcarsku da bi uređivao „Le Revolte“. Atentat na Cara doveo je do njegovog proterivanja. Izbegao je u Englesku i obnovio svoje izučavanje Francuske revolucije. Obeshrabren političkom atmosferom, on i njegova žena vratili su se u Pariz. Zajedno sa ostalima uhapšeni su i optuženi u spektakularnom javnom procesu u kome su optuženi izveli sjajnu odbranu omogućujući sebi da propagiraju anarhizam u Evropi. Godine 1883, ponovo je uhapšen i osuđen na pet godina zatvora zbog anarhističkih aktivnosti. Pušten je na slobodu posle tri godine i posle toga je živeo i radio u Engleskoj 30 godina. Godine 1889, preselio se u Čikago i živeo u kraju Hal haus. Međutim njegovi anarhistički pogledi učinili su ga nepoželjnim gostom u SAD, pa se vratio u London. Vrativši se u Rusiju posle revolucije iz 1905, ostatak svog života posvetio je pisanju. Bio je zgrožen antisocijalističkim kontrarevolucionarnim postupcima Lenjina, o kom je imao sledeće da kaže: Lenjin je neuporediv sa bilo kojom revolucionarnom ličnošću u istoriji. Revolucionari su imali ideale. Lenjin ih nema. Vladimire Iljiču (Lenjin), vaši konkretni postupci su potpuno nedostojni ideja koje se pretvarate da posedujete. Smrt Kropotkin je umro od upale pluća u Dmitrovu, u blizini Moskve, 8. februara 1921. Lenjinova ponuda za državni pogreb u Kremlju je odbijena. Pogrebu 13. februara prisustvovalo je više od 100.000 ljudi. To je bio poslednji masovni skup koji nije organizovala država u narednih 70 godina u Rusiji. Dok je povorka prolazila pored zatvora, politički zatvorenici su pevali anarhističku himnu mrtvima. Pod pritiskom Kropotkinovih poštovalaca, anarhističkim zatvorenicima je dozvoljeno da prisustvuju sahrani. U masi su se vijorile crne zastave i transparenti: „Gde ima vlasti nema slobode!“, „anarhisti traže da budu pušteni iz zatvora socijalizma!“. Dela Glavne knjige: Osvajanje hleba Dnevnik P. A. Kropotkina Etika Velika Francuska revolucija U ruskim i francuskim zatvorima Zapisi jednog revolucionara Uzajamna pomoć Ruska revolucija i anarhizam Savremena nauka i anarhizam Teror u Rusiji MG54

Odlično stanje dnevnik novi sad 1990 Kraljevina Jugoslavija ratovala je protiv Austrougarske i drugih Centralnih sila od 28. jula 1914. kada joj je austrougarska vlada objavila rat pa sve do kapitulacije Austrougarske 3. novembra 1918. godine. Prve godine rata Srbija je potukla austrougarsku Balkansku vojsku. Naredne godine njena vojska suočila se sa Trojnom invazijom. Ne želeći da se preda srpska vojska se povukla preko Albanije. Evakuisana je na Krf gde se odmorila, naoružala i reorganizovala. Odatle je prebačena na Solunski front gde je već 1916. godine zabeležila uspehe. Posle dugog zatišja borbe za probijanje fronta počele su septembra 1918. godine. Srpske i druge savezničke snage probile su front i ubrzo je Bugarska prinuđena na predaju. Srpska vojska nezadrživo je napredovala i 1. novembra 1918. oslobođen je Beograd. Zahvaljujući srpskim vojnim pobedama i diplomatiji stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Veliku pobedu u Prvom svetskom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila: tokom rata izgubila je, procenjuje se, između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva ili čak oko 60% muške populacije.[1][2] Uvod u rat[uredi | uredi izvor] Sarajevski atentat[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Sarajevski atentat Sarajevski atentat ilustracija u listu Peti Žurnal Na Vidovdan 28. juna 1914. godine u Sarajevu je ubijen austrougarski nadvojvoda (erchercog) Franc Ferdinand. Najpre je na prestolonaslednika omladinac Nedeljko Čabrinović bacio bombu, ali se ona odbila i eksplodirala iza automobila. Nepun sat kasnije nakon prvog pokušaja atentata i posle zvanične posete opštini, na Franca Ferdinanda je gimnazijalac Gavrilo Princip ispalio dva hica iz revolvera i usmrtio njega i njegovu suprugu Sofiju vojvotkinju Hoenberg. Oba atentatora su odmah bila uhvaćena.[3][4] Sledećih dana policija je uhapsila još trojicu njih: Trifka Grabeža, Vasu Čubrilovića i Cvetka Popovića. Muhamed Mehmedbašić uspeo je da pobegne i da se prebaci u Crnu Goru. Optužnica je podignuta protiv 25 lica. Svi uhapšeni bili su austrougarski državljani. Po nacionalnosti najveći broj njih bili su Srbi ali je bilo i Hrvata. Istraga je utvrdila da je trojicu atentatora odredio Danilo Ilić ali i da su ostala trojica, među njima i Gavrilo Princip, došli nedavno iz Beograda gde su odlučili da ubiju nadvojvodu. Tamo su se povezali sa izbeglicom iz Bosne Milanom Ciganovićem a preko njega sa četničkim vojvodom i majorom srpske vojske Vojislavom Tankosićem. Od njih su dobili oružje i uz njihovu pomoć su se prebacili preko granice. Međutim Princip, Čabrinović i Grabež su odlučno tvrdili i u istrazi i pred sudom da su potpuno samostalno i iz nacionalnih i patriotskih uverenja došli na misao da ubiju nadvojvodu.[5]10 Austrougarski istražni organi su pokušavali da povežu atentatore sa srpskom vladom. Ministarstvo spoljnih poslova u Beču poslalo je svog zvaničnika Fridriha fon Viznera u Sarajevo da prikupi sve kompromitujuće činjenice koje povezuju atentat i srpsku vladu ali je fon Vizner 13. jula 1914. mogao da telegrafiše jedino to da nacionalni pokret u Bosni i Hercegovini podržavaju neke organizacije iz Srbije koje srpska vlada toleriše ali da „ništa ne dokazuje učešće srpske vlade u atentatu, u njegovoj pripremi, ili u obezbeđivanju oružja“, štaviše da za tako nešto „nema mesta ni za sumnje“ pošto postoje čak „indikacije da je to isključeno“.[6]:172[5]:10 Gavrilo Princip Gavrilo Princip Franc Ferdinand Franc Ferdinand Pištolj Gavrila Principa kojim je izvršen atentat u Sarajevu 1914. Pištolj Gavrila Principa kojim je izvršen atentat u Sarajevu 1914. Automobil Franca Ferdinanda iz Sarajevskog atentata. Automobil Franca Ferdinanda iz Sarajevskog atentata. Uniforma Franca Ferdinanda iz atentata u Sarajevu. Uniforma Franca Ferdinanda iz atentata u Sarajevu. Reakcija srpske vlade[uredi | uredi izvor] Držanje zvanične Srbije posle prvih vesti o sarajevskom atentatu bilo je u skladu sa uobičajenim reagovanjima u tim prilikama ali i sa izvesnom žurbom da se susednoj sili predoči kako vlada u Beogradu ne samo što žali već i osuđuje učinjeni zločin. Srpski poslanik u Beču Jovan M. Jovanović Pižon telegrafisao je u Beograd u 19:16 časova; ona je u 22:30 časova odgovorila i naložila Jovanoviću da izjavi u ime kraljevske vlade ministru inostranih dela najdublje saučešće. Takođe predstavnici vlade odmah su izjavili saučešće austrijskom poslaniku u Beogradu. Kako je Nikola Pašić bio zbog predizborne kampanje u unutrašnjosti zemlje saučešće su izjavili ministar pravde i načelnik ministarstva inostranih dela. Takođe su bile prekinute vidovdanske svečanosti i naređena je dvorska žalost.[3] Srpski poslanik (ambasador) je 30. juna izjavio Beču da će srpska vlada suditi svim atentatorima i saučesnicima ukoliko se utvrdi da se nalaze u Srbiji.[7]:6(1276) Julski ultimatum[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Julski ultimatum Lazar Paču Aleksandar I Karađorđević Jovan M. Jovanović se u Beču uzalud trudio da ospori optužbe protiv svoje zemlje i da deluje u pravcu smirivanja tenzija. Kada su 2. jula prenesena tela ubijenih, nadvojvode i njegove supruge, u Beč spuštena je u njegovom stanu zastava na pola koplja. Prve nedelje jula ni po čemu nisu nagoveštavale ono što se spremalo. Oba cara, njihovi ministri i drugi činovnici otišli su na odmor, nemačka štampa je prestala da napada Srbiju, jedno vreme nije bilo demonstracija u Austrougarskoj. Ubrzo se čulo da se baron Gizl vraća u Beograd na svoje mesto austrougarskog poslanika pa je ova vest primljena sa olakšanjem. Ipak, sve su ovo bile varke političkih i vojnih vrhova Austrije i Nemačke da bi dobili potrebno vreme za pripremu planova. Austrijski vrh, plašeći se ruske reakcije na moguću vojnu intervenciju protiv Srbije, tražio je iz Berlina podršku za svoje planove.[8] Pored dobijanja potpune podrške (uključujući i vojnu), posle koje je Austrougarska odlučila da preda Srbiji predstavku za koju su bili uvereni da će biti neprihvatljiva za nju, Beč je dobio i dominantnog saveznika koji se nije prezao da „savetuje“ o poželjnim koracima (pogotovo kada bi Beč pokazao bilo kakve znake oklevanja).[8] Po dobijanju nemačke podrške, 7. jula na ministarskom zasedanju u Beču je dogovoreno da se Srbiji pošalje predstavka teško prihvatljiva za nju[6]:170-171[9]:152, a 14. jula u Bad Išlu je odlučeno da se pošalje ultimatum, a ne obična predstavka.[9]:152 Znajući da mogu da izvrše mobilizaciju i koncentraciju snaga znatno pre Francuza, a neuporedivo pre Rusa, Nemci su hteli da jednim brzim prodorom kroz Belgiju zaobiđu francuski odbrambeni mehanizam na granici sa Nemačkom i za nekoliko nedelja da bace Francusku na kolena a da potom pregrupišu vojsku i nanesu odlučujući poraz Rusiji. Pre same predaje ultimativne note i u Srbiji se pretpostavljalo se da će uslovi biti neprihvatljivi za nju i nagoveštavala se velika mogućnost za rat u slučaju odbijanja zahteva iz predstavke.[10] Poslanik Gizl je 23. jula (10. jula po st. kal.) 1914. u 18 časova ultimativnu predstavku predao zastupniku srpskog predsednika vlade Lazaru Pačuu, ministru finansija. Odgovor je izričito tražen u roku od 48 časova,[11] kako se ne bi dalo vremena diplomatskom rešavanju problema. Trenutak predaje je bio određen željom Beča da se sačeka odlazak francuskog predsednika iz Rusije, gde je boravio u zvaničnoj poseti, pošto se želelo sprečiti francusko-rusko savetovanje na najvišem nivou povodom ultimatuma Srbiji.[12]:8[6]:175[13] Tekst ultimatuma predat je ostalim velikim silama dan posle, 24. jula[14]:3-13,19 kako bi se skratilo njihovo vreme za reakciju. Uz opširnu optužbu Srbije, izloženu oko osnovne teze da se ideja o atentatu rodila u Beogradu, da su oružje i municiju dali oficiri i činovnici članovi narodne odbrane i da su prebacivanje u Bosnu izvele starešine srpske pogranične službe, ultimativni zahtev je izložen u deset tačaka. Od vlade Srbije se tražilo[15]: da zabrani sve publikacije koje pišu protiv Austrougarske i svojom opštom tendencijom ugrožavaju njen teritorijalni integritet da odmah raspusti Narodnu odbranu i slična udruženja i da spreči da one nastave svoj rad pod drugim imenom i u drugom vidu da iz javne scene u Srbiji izbaci sve ono što predstavlja propagandu protiv Austrougarske da iz službe ukloni sve oficire i činovnike koji su odgovorni za propagandu protiv Austrougarske da prihvati saradnju organa carsko-kraljevske vlade u ugušivanju subverzivnog pokreta usmerenog protiv teritorijalnog integriteta Carstva da otvori istragu protiv učesnika u Sarajevskom atentatu i da prihvati da u ovoj istrazi učestvuju organi Austrougarske da odmah uhapsi Vojislava Tankosića i Milana Ciganovića da spreči pomaganje nedozvoljene trgovine oružja preko granice i da otpusti i strogo kazni pripadnike pogranične službe koji su pomogli prebacivanje atentatora da objasni izjave srpskih visokih činovnika protiv monarhije date posle 28. juna da obaveštava carsko-kraljevsku vladu o ispunjenju ovih zahteva. Ceo ultimatum je očevidno težio da ponizi Srbiju ali da i suštinski naruši njenu samostalnost i državnost. Ovo se naročito odnosi na tačke pet i šest ali i na tačku deset. Čitajući 24. jula ultimatum Srbiji britanski šef diplomatije ser Edvard Grej je odmah rekao carsko-kraljevskom ambasadoru grofu Mensdorfu da je to najužasniji dokument koji je jedna država ikad uručila nekoj drugoj državi i pritom je ukazao na tačku pet koja direktno ugrožava nezavisnost jedne države.[14]:13 Čim je saznao za sadržaj ove note ruski ambasador u Beču je pohitao da upozori grofa Berhtolda da je reč o zahtevima koje ne može da prihvati jedna ustavna država. Srpska vlada se sastala dan po prijemu predstavke po dolasku g. Pašića iz Niša[16] i mogla je samo da zaključi da ne ostaje ništa drugo nego da se gine.[17]:11(1219) Gledište Srbije prema ultimatumu pokazuje lično pismo regenta Aleksandra ruskom caru Nikolaju II upućeno 24. jula[17]:9-10(1217—18): ... Zahtevi u austrougarskoj noti ponižavaju sasvim izlišno Srbiju i ne slažu se sa njenim dostojanstvom nezavisne države... Mi smo voljni primiti one austrougarske zahteve koji su u skladu s položajem nezavisne države a i one koje bi nam savetovalo Vaše Visočanstvo da usvojimo. Sve ličnosti za koje bude dokazano da su umešane u atentat kaznićemo strogo mi sami. Izvesni uslovi ne mogu se izvršiti bez promene našeg zakonodavstva, a za to potrebno je vreme. Rok koji nam je dat suviše je kratak... Plemenita milosrdnost koju je Vaše Carsko Visočanstvo često pokazivalo prema nama, uliva nam veliku nadu da će Vaše velikodušno slovensko srce još jednom uslišiti naše molbe. Slično gledište izneo je i Nikola Pašić prilikom susreta sa engleskim otpravnikom poslova. Uveče 23. jula naređeno je da se uhapse Tankosić i Ciganović. Prvi je ubrzo bio uhapšen a drugi je pobegao u unutrašnjost Srbije. Sile Antante savetovale su Srbiji da popusti u najvećoj meri. Balkanske vlade bile su uglavnom uzdržane. Na pitanje iz Beograda crnogorska vlada je odgovorila da ne može dati nikakav savet i misli da se treba držati onoga što savetuju Rusija i Francuska.[traži se izvor] Srpski odgovor i objava rata[uredi | uredi izvor] Nikola Pašić Srpski odgovor je bio gotov tek posle 17:30 časova 25. jula. Napisali su ga Nikola Pašić i Stojan Protić. U svakom slučaju odgovor je uručio lično predsednik vlade Nikola Pašić malo pre šest časova.[18] Baron Gizl je primetio da odgovor nije zadovoljavajući a samo što se Pašić vratio u ministarstvo inostranih dela stiglo je baronovo pismo u kome je poslanik naveo da Srbija nije na odgovarajući način odgovorila na zahteve carsko-kraljevske vlade i da su odnosi između država prekinuti.[19] Odmah potom, u 18:15 časova, baron Gizl i osoblje poslanstva napustili su Beograd i otišli za Zemun.[18] Već je bio pripremljen premeštaj državne arhive, nadleštava, Presbiroa, Narodne banke u Niš.[18] Istog dana je objavljen manifest Vlade Srbije srpskom narodu[20] o trenutnoj situaciji, a sutradan, 26/13. jula je izdat proglas o mobilizaciji[21] Isti dan mobilizacija je objavljena u Austro-ugarskoj.[9][22]:156 Sam odgovor vlade Srbije[23] bio je krajnje popustljiv i dostojanstven. Bili su prihvaćeni svi zahtevi osim onaj u tački šest[24] ali je i kod te tačke ponuđena arbitraža suda u Hagu ili komisije velikih sila. Saopšten svetu ovaj odgovor je primljen kao primer diplomatske veštine i krajnje popustljivosti. Zadovoljan je bio čak i nemački kajzer Vilhelm II Nemački. Ipak nemački vojni i politički krugovi samo su čekali povod da napadnu Rusiju. Sa nestrpljenjem su očekivali vest o ruskoj mobilizaciji. U Dvojnoj monarhiji takođe nisu vodili računa o sadržaju odgovora: imali su formalan izgovor da srpska vlada nije prihvatila svako slovo ultimatuma i trebalo je još samo da objaviti rat. Za to im je trebalo još dva dana.[traži se izvor] Telegram Grofa Bertolda koji je Nikola Pašić primio u hotelu „Evropa” 28. jula 1914. Unesko je 2015. godine doneo odluku da se Telegram objave rata Austrougarske Srbiji u Međunarodni registar „Sećanje sveta“.[25] Vlada Austro-ugarske je u 11 časova 28. jula 1914. uputila vladi Srbije običnom poštom telegram sa sadržajem na francuskom jeziku:[26] „ Le gouvernement royal de Serbie n`ayant pas répondu d`une manière satisfaisante à la note qui lui avait été remise par le ministre d`Autriche-Hongrie à Belgrade à la date du 23 juillet [1]914 le gouvernement impérial et royal se trouve dans la nécessité de pourvoir lui-même à la sauvegarde de ses droits et intérêts et de recourir à cet effet à la force des armes. L`Autriche-Hongrie se considère donc de ce moment en état de guerre avec la Serbie. Le ministre des affaires étrangères d`Autriche-Hongrie Comte Berchtold Prevod: Kraljevska vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. julom 1914. koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu. Zato Carsko-kraljevska vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom. Ministar spoljnih poslova Austougarske grof Berhtold ” Dan posle Austro-ugarska je počela da bombarduje Beograd.[27] Tako je Srbija iscrpljena posle Balkanskih ratova bila prinuđena da vodi još jedan rat sada sa još moćnijim protivnikom.[28] Prva žrtva u Prvom svetskom ratu bio je Dušan Đonović, učenik Trgovačke akademije.[29] Dušan Đonović poginuo je tokom pokušaja austrijskih trupa da preko železničkog mosta na Savi uđu u Beograd. Most je odmah miniran od strane srpske vojske, a Dušan Đonović je poginuo u blizini tadašnje Sirotanovićeve strugane. Sa Austrougarske strane je prvi poginuo Ištvan Balohi. Telegram o objavi rata, čiji se original čuva u Arhivu Srbije, Unesko je 9. oktobra 2015. upisao u registar „Sećanje sveta“.[30] Ratne proklamacije[uredi | uredi izvor] Aleksandar Karađorđević u časopisu Peti Žurnal Dan nakon objave rata objavljen je ratni proglas austrougarskog suverena Franca Jozefa I narodima monarhije[31] u kome je stajalo da smutnje jednog mržnjom ispunjenog neprijatelja nateruju Monarhiju da se lati mača u cilju odbrane svoje časti, svog ugleda i ranga velike sile i svog integriteta. Dalje je Srbija optužena da potkopava poredak na jugoistoku Monarhije pa da je carsko-kraljevska vlada, pošto je pokušala da na miran način reši spor notom od 23. jula, prinuđena da otpočne rat. Regent Srbije princ Aleksandar Karađorđević je 29/16. jula objavio svoj ratni proglas[32][33]: Na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austrougarska nam je objavila rat... Nevolje naše Kraljevine i našeg naroda sa Austrijom nisu počele od juče... Moja je vlada... htela izbeći po svaku cenu sukob i zato je izišla u susret austrougarskoj vladi do krajnjih granica popustljivosti, preko kojih ne može ići nijedna nezavisna država... Nažalost, bečki državnici ostaše gluhi... Ja sam prinuđen pozvati sve moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku... Srbi, branite svom snagom svoje ognjište i srpsko pleme! kralj Nikola I Petrović Crna Gora je stala uz Srbiju a njen kralj Nikola I Petrović obratio se proglasom narodu 6. avgusta[34][35]: Crno žuti barjak, koji od davnih vremena kao mora pritiska dušu jugoslovenskog naroda, razvio se da taj narod sada potpuno uništi, da njegove slobodne predstavnike Srbiju i Crnu Goru pregazi... Tko je junak i slijedi koracima dva stara srpska kralja, da ginemo i krv proljevamo za jedinstvo i slobodu zlatnu... Mi smo hteli mir, a nametnut nam je rat. Tri proglasa donela su tri sasvim oprečna sadržaja. Proglas Franca Jozefa optuživao je Srbiju za višegodišnju zavereničku akciju protiv Monarhije, a Crnu Goru potpuno mimoilazio. Proglasi regenta Aleksandra i kralja Nikole optuživali su Monarhiju da već tokom dugog istorijskog perioda sprečava razvitak srpskog naroda, odnosno po crnogorskom tekstu Jugoslovena uopšte. Prvi proglas je tumačio objavu rata kao prirodnu posledicu zavereničkog delovanja, dva druga proglasa tumačila su istu tu objavu rata kao deo već započetog istorijskog procesa sputavanja Srba. Franc Jozef pozivao se pravom velike sile da ratom štiti svoje interese i integritet, dok su Aleksandar i Nikola pozivali narod na odbranu od neprijatelja. Vojske[uredi | uredi izvor] Lokalizovani sukob sa Srbijom je trajao samo tri dana, jer je objava rata od 28. jula 1914. i dalji razvoj događaja doveo do oružanog sukoba širokih razmera. U Londonu i Petrogradu su tražili način i posle 28. jula da se sukob ne proširi pa su pretpostavljali da će Srbi prepustiti neprijatelju Beograd (koji se nalazio na samoj granici) i da će nakon toga sukob preći u nadležnost konferencije velikih sila. U Berlinu su samo čekali da dobiju vest o opštoj mobilizaciji u Rusiji pa da započnu neprijateljstva. Čim je ta vest stigla počelo je upućivanje ultimatuma i objavljivanje rata - Rusiji je rat objavljen 1. avgusta, Francuskoj 3. avgusta a Belgiji 5. avgusta. Dalje je delovao automatizam saveza.[traži se izvor] Srbija nije imala ugovorenih obaveza po kojima bi za nju automatski nastao casus foederis ali je ona, time što je bila napadnuta i što je taj napad lančano izazvao uključenje u rat velikih sila i više drugih država, postala deo ovog sistema objava neprijateljstava pa je 6. avgusta objavila rat Nemačkoj,[36] savezniku sile koja je nju napala. Crna Gora, kao tradicionalan srpski saveznik, proglasila je opštu mobilizaciju 28. jula ujutro, a narodna skupština ja na vanrednoj sednici od 1. avgusta zahtevala da se odmah objavi rat Austrougarskoj. Rat je objavljen 5. avgusta[37] kada su otpočele i operacije crnogorske vojske bombardovanjem Boke kotorske.[38] Austrougarska vojska na Balkanu[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Austrougarska vojska u Prvom svetskom ratu Austrougarskim ratnim planom, kojeg je u osnovnim crtama Konrad fon Hecendorf, austrougarski načelnik štaba Vrhovne komande, razradio još 1909. godine, bile su predviđene operacije na tri moguća fronta: prema Rusiji na istoku (slučaj R), prema Italiji (slučaj I) i prema Srbiji i Crnoj Gori na Balkanu (slučaj B).[39] Prema tom planu celokupne kopnene snage Monarhije (1.100 bataljona, 425 eskadrona i 483 baterije, ne računajući tvrđavske) podeljene su u tri velike grupe[39][40]38: Ešalon A (28 i po pešadijskih i 10 konjičkih divizija kao i 21 landšturmska brigada) - glavna grupa namenjena za dejstvo na Istočnom frontu protiv Rusije, ili na jugu protiv Italije Minimalna grupa Balkan (8 pešadijskih, 8 landšturmskih i marševskih brigada i nekoliko konjičkih brigada) - predviđena za defanzivne operacije prema Srbiji i Crnoj Gori Ešalon B (12 pešadijskih i 2 konjičke divizije) - uloga grupe da ili podrži operacije u Galiciji protiv Rusije ili na jugu protiv Italije ili pak ukoliko ne postoji opasnost od Rusije ili Italije da zajedno sa Minimalnom grupom Balkan vodi ofanzivne operacije protiv Srbije i Crne Gore. Mada je Rusija odmah objavila mobilizaciju radi zaštite Srbije, komandant austrougarske balkanske vojske general Poćorek, obavešten da su Srbija i Crna Gora potpuno iscrpljene u prethodnim ratovima, odlučio je da sa snagama predviđenim za defanzivu krene u ofanzivu. Iako ovakav potez nije predviđen ratnim planom, Vrhovna komanda se sa njim složila jer nije verovala da će se Rusija zastrašena od Nemačke neodložno umešati. Sa druge strane računalo se da će snage Balkanske vojske brzo pregaziti Srbiju i na taj način omogućiti ešalonu B da na vreme (18. dana mobilizacije) otpočne transportovanje svojih trupa u Galiciju, a u isto vreme to će ubrzati odluku Bugarske da stupi u rat na strani Centralnih sila.[40]38 U duhu ovih predviđanja izvršena je sledeća koncentracija austrougarske Balkanske vojske i ešalona B: 2. armija (4, 7. i 9. korpus) pod generalom Bemom Ermolijem, prikupljena je u Sremu i Banatu gde je prema početnom operacijskom planu trebalo da ostane do 18. avgusta kada je bilo predviđeno da se transportuje u Galiciju (osim 8. korpusa koji ostaje da pojača Petu armiju). Do tada mogla se upotrebiti za demonstrativna dejstva protiv Srbije. 5. armija (8. i 13. korpus) kojo je komandovao general Liborijus fon Frank grupisana je na prostoru Bijeljina, Zvornik, Brčko sa zadatkom da 12. avgusta izjutra forsira Drinu, a potom preduzme energično nadiranje ka Valjevu i da ga zauzme najkasnije do 18. avgusta. Jedna divizija ove armije trebalo je da nastupa uz dolinu Drine prema Ljuboviji radi sadejstva sa levim krilom 6. armije 6. armija (15. i 16. korpus) pod neposrednom komandom komandanta Balkanske vojske generala Oskara fon Poćoreka koncentrisana na prostoru Vlasenica, Rogatica, Kalinovik, Sarajevo, trebalo je da pređe u ofanzivu tek kada 5. armija zauzme Valjevo i stvori povoljnu operacijsku osnovicu za vojničku šetnju do Niša. Njene trupe trebalo je da nadiru ka Užicu i Pljevljima a samo dve brigade su ostavljene za odbranu Boka kotorske i Hercegovine.[40]38 Komandant austrougarske Balkanske vojske bio je general Oskar fon Poćorek, vrhovni komandant svih operativnih snaga nadvojvoda Fridrih a načelnik štaba Vrhovne komande general Konrad fon Hecendorf.[traži se izvor] Austrougarsko komandovanje je svoje operativne zamisli planiralo na pogrešnoj pretpostavci da je borbena vrednost srpske i crnogorske vojske slaba te je loše, vremenski i prostorno, uskladila dejstvo svojih armija pružajući mogućnost srpskim armijama da ih potuku. Umesto da nadire dolinom Velike Morave njena ofanziva je bila planirana iz Bosne na teško prohodnom terenu punom planinskih barijera. Zbog toga koncentracija Balkanske vojske nije odgovarala ni njenom zadatku, ni geografsko-strategijskoj situaciji, ni načelu ekonomije snaga.[traži se izvor] Austro Ugarska vojska 1914. Austro Ugarska vojska 1914. Uniforma Austrougarkse vojske. Uniforma Austrougarkse vojske. Austro Ugarska vojska 1914. Austro Ugarska vojska 1914. Srpska i crnogorska vojska[uredi | uredi izvor] Glavni članci: Vojska Kraljevine Srbije (1914—1918) i Vojska Kraljevine Crne Gore (1914—1918) Moritz Ruhl -Srpska vojska 1914-1915 Moritz Ruhl - Crnogorska vojska Uniforma Srpske vojske Srpska artiljerija Odmah nakon predaje odgovora na ultimatum austrougarske vlade srpska vlada je očekivala da će biti bombardovan Beograd. Stoga je izdato naređenje da se dvor, vlada i trezor Narodne banke odmah evakuišu u unutrašnjost zemlje i da se trupe Dunavske divizije I poziva izvedu u logore južno od grada. Potpisani su ukazi o vraćanju u aktivnu službu generala Živojina Mišića i Damjana Popovića kao i pukovnika Miloša Vasića. Naređenja o miniranju Savskog mosta i prelaska železnice u vojne ruke izdata su prethodnog dana. Ukaz o mobilizaciji celokupne vojske izdat je 25. jula u 22 časa. Za prvi dan mobilizacije određena je nedelja 26. jul. Odmah posle objave mobilizacije formirana je vrhovna komanda na čelu sa generalom Stepom Stepanovićem kao zastupnikom vojvode Putnika. Ona se istoga dana preselila u Kragujevac. Interesantno je napomenuti da vlada, usled odsustva vojvode Putnika nije donela nikakvu odluku o odbrani Beograda već je ovo delikatno pitanje ostavila komandantu Dunavske divizije I poziva Milivoju Anđelkoviću Kajafi, čije su trupe posele položaje na liniji Grocka-Erino brdo-Torlak-Banovo Brdo.[40]:29 Mobilizacija je oglašena na sličan način kao i u Prvom balkanskom ratu. I ovoga puta Putnikov plan mobilizacije funkcionisao je savršeno. Zaštitu mobilizacije vršile su malobrojne čete kadrovaca iz novopripojenih oblasti, četnici, trećepozivci i žandarmi. Već prvog dana mobilizacije počeli su da pristižu dobrovoljci iz krajeva Austrougarske naseljenih Srbima. Na proglas o mobilizaciji, obveznici su, iako je žetva bila u punom jeku, pohrlili u svoje komande. Uprkos brojnim teškoćama zahvaljujući požrtvovanju železničkog osoblja i izuzetnom patriotskom naboju mobilizacija i koncentracija vojske tekle su po planu. Svi borački delovi mobilisani su za 4-6 dana a neborački za 6-12 dana. Mobilisano je 11 pešadijskih divizija I i II poziva, jedna konjička divizija i trupe trećeg poziva - ukupno oko 450.000 ljudi i 500 topova.[40]:31 Naredba o mobilizaciji crnogorske vojske izdata je 28. jula, a već sutradan sve jedinice su bile spremne da krenu ka koncentracijskim mestima. Mobilisano je ukupni 35.000 ljudi i 65 topova koje su formirali šest divizija.[40]:31 Vojvoda Putnik nije neposredno rukovodio mobilizacijom i koncentracijom srpske vojske, jer se u tim teškim trenucima srpske istorije zatekao u poznatoj austrougarskoj banji Glajhenbergu. Pa ipak, neposredne pripreme za odbranu zemlje od austrougarske agresije vršene su po njegovim intencijama i planovima. Govoreći o pripremama srpske vojske za Balkanski rat, general Tomac ističe da su svi planovi za taj rat bili tako pedantno razrađeni da bi mobilizacija i koncentracija vojske, sve da je Putnik bio odsutan, tekle onako kako je on predvideo. Upravo to se dogodilo 1914. godine. Koncentracija je vršena po planu koji je vojvoda Putnik razradio sa svojim pomoćnikom generalom Mišićem 1908—1909 (vidi Aneksiona kriza). Kada je trebalo objaviti ukaz o mobilizaciji utvrđeno je da se ključ od kase u kojoj su planovi nalazi kod odsutnog Putnika pa su pukovnici Dušan Pešić i Živko Pavlović razbili kasu kako bi došli do tih planova.[40]:32-33 Osnovna ideja srpskog ratnog plana bila je: Držati se odbrane dok se politička i strategijska situacija ne razjasni a tada dejstvovati prema situaciji. Vojvoda Putnik se odmah uputio ka Srbiji, gde je i stigao preko Rumunije. Živko Pavlović smatra da je Putnik pušten iz Monarhije na intervenciju ruske, francuske i engleske diplomatije. General Alfred Kraus u svojoj knjizi „Iz teorije i prakse u ratnoj veštini“ navodi da mu je načelnik Glavnog generalštaba Konrad na pitanje zašto je tako značajna ličnost oslobođena rekao: Ja sam predložio caru oslobođenje Putnika. Mnogo je bolje da Srbima komanduje stari, neobrazovani Putnik nego jedan od mlađih generala školovanih u Francuskoj.[traži se izvor] Srpskoj vladi nije bilo jasno kakav će stav prema ratu zauzeti male balkanske zemlje. Grčka i Rumunija neće se mešati u rat između Srbije i Austrougarske i držaće Bugarsku u šahu. Što se Bugarske tiče mnogi znakovi ukazivali su na to da njeni vladajući krugovi jedva čekaju pogodnu priliku da se revanširaju Srbiju zbog poraza u prethodnom ratu. Po objavi rata srpski poslanik u Sofiji - Čolakantić upozorio je vladu da je potrebno obratiti naročitu pažnju na prugu Solun-Niš jer je Bugarska prikupila oko 10.000 komita radi oružane akcije u Makedoniji. Slična situacija bila je i sa Albanijom. Tamo su austrougarski agenti razvili živu aktivnost kako bi u pogodnom trenutku pobunili šiptarsko stanovništvo Kosmeta i Makedonije. U tom cilju upravo na dan objave rata upućena je u Albaniju pošiljka od 2.000 pušaka, 100.000 metaka i 50.000 kruna.[40]:35 U ovakvoj situaciji Putnikova glavna briga bila je kako sačuvati slobodu dejstava glavnih snaga srpske vojske dok se ne utvrdi kojim pravcem će ići glavni austrougarski napad. Stoga je početni operacijski plan izražen direktivom vrhovne komande broj 796 od 8. avgusta 1914. predviđao sledeću koncentraciju srpskih snaga: vrhovni komandant: regent Aleksandar Karađorđević, načelnik štaba Vrhovne komande vojvoda Radomir Putnik, pomoćnik načelnika štaba general Živojin Mišić 1. armija (Timočka I, Moravska, Dunavska i Timočka divizija II poziva i Konjička divizija) pod komandom generala Petra Bojovića raspoređena je na prostoru Smederevska Palanka, Topola, Rača, sa Braničevskim odredom (ojačana Dunavska divizija II poziva) na desnoj obali Dunava od Golupca do ušća Morave 2. armija (Šumadijska, Moravska, Dunavska i Kombinovana divizija I poziva) pod komandom generala Stepe Stepanovića na liniji Aranđelovac-Lazarevac sa ojačanom Dunavskom divizijom I poziva kod Beograda 3. armija (Drinska I i Drinska divizija II poziva, Šabački, Loznički, Obrenovački i Ljubovijski odred) kojom je komandovao general Pavle Jurišić Šturm koncentrisana je na severozapadnoj granici od ušća reke Kolubare do Ljubovije sa Drinskom divizijom I poziva u rejonu Valjeva. Užička vojska (Šumadijska divizija II poziva, Užička brigada i Limski odred) pod komandom generala Miloša Božanovića na prostoru Užice, Rogatica, Bajina Bašta, Priboj.[40]:35-36 Koncentracija crnogorske vojske izvršena je na sledeći način: Vrhovni komandant: kralj Nikola Petrović, načelnik štaba vrhovne komande-serdar Janko Vukotić koji je istovremeno bio i predsednik vlade, ministar vojske i komandant Hercegovačkog odreda; Lovćenski odred (8.000 ljudi i 26 topova), divizijara Mitra Martinovića na prostoru Lovćen-Sutorman sa zadatkom da zatvori sve pravce koji od Boka kotorske vode ka Cetinju i Rijeci Crnojevića; Hercegovački odred (15.000 ljudi i 20 topova) kojim je neposredno komandovao serdar Janko Vukotić grupisan na graničnom frontu Krstac-Grahovo-Trubjela radi zatvaranja pravaca koji iz Boke, Trebinja, Bileće i Gacka vode ka Nikšiću. Sandžački odred (6.000 ljudi i 6 topova) brigadira Luke Gojnića sa zadatkom da spreči prodor neprijatelja od Čajniča i Čelebića ka Pljevljima i da održava vezu sa srpskom vojskom; Starosrbijanski odred (6.000 ljudi i 12 topova) brigadira Radomira Veševića na granici prema Albaniji. Crnogorska vojska bila je kordonski raspoređena na graničnom frontu dugom 500 km bez ikakve rezerve. Ovo je onemogućilo bilo kakvo dejstvo po dubini već je kriza na frontu mogla biti otklonjenje samo rokiranjem. U Crnu Goru upućena je grupa srpskih oficira na čelu sa generalom Božidarom Jankovićem da koordinira sadejstva srpske i crnogorske vojske.[40]:37 Radomir Putnik Radomir Putnik Živojin Mišić Živojin Mišić Stepa Stepanović Stepa Stepanović Petar Bojović Petar Bojović Pavle Jurišić Šturm Pavle Jurišić Šturm Janko Vukotić Janko Vukotić Objekti i naselja[uredi | uredi izvor] Većina objekata na selu i varošicama u Srbiji bile su prizemne kuće moravskog tipa. Taj tip gradnje zasnivao se na zamisli Đorđa Stanojevića, ministra u vladi kralja Milana Obrenovića pre rata. Prema njoj, Vlada Srbije je prodavala projekte moravskih kuća najširim, manje imućnim slojevima naroda s cenama koje su bile jeftinije od plaćanja izrade nacrta kuće arhitektama. Samo su kuće bogatijih građana, vojni objekti i javne ustanove bile građevine s jednim spratom ili njima dvama, podignute u secesionističkom stilu. Višespratnice i neboderi s više od triju sprata tad nisu postojali, a prva višespratnica — Palata Albanija — podignuta je posle rata. Jedan od poznatijih obejakat je Savski most, koji je tada spajao Beograd sa Zemunom i Austro Ugarskom, koga je usled našpada austrijske vojske, 29. Jula 1914. kapetan Mihajlo Ilić, srušio sa grupom pontoniraca. [41] Prva austrougarska ofanziva[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Prva austrougarska ofanziva na Srbiju Diorama srpskog fronta 1914. Beograd pod paljbom austrijskih monitora 29. Juli 1914. Znajući da su glavne srpske snage koncentrisane ka severu i smatrajući da je borbena vrednost srpske vojske mala Poćorek je snagama predviđenim za defanzivu odlučio da napadne. Operacije austrougarske Balkanske vojske protiv Srbije počele su 12. avgusta izjutra. Dok je 2. armija vršila snažan demonstrativan napad duž obale Save, trupe 5. armije počele su forsiranje Drine kod sela Amajlije i Batar. Srpska vrhovna komanda odlučila je da ne čeka neprijateljski napad u pasivnom položaju. Time se Srpska vrhovna komanda odlučila na strategijski doček po kom je glavnina vojske postavljena u centralni deo Srbije, tj Šumadiju, a jedna desetina vojske tj istaknuti delovi raspoređeni su duž pozicija gde se očekivao napad kako bi mogli obavestiti Vrhovnu komandu, koja bi manevrom vojnog marša poslala vojsku u pravcu glavnog napada. U početku Vrhovna komanda je očekivala da će austrijska 2. armija da izvrši glavni napad duž Save i Dunava i da će se probiti dolinom Morave, međutim ispostavilo se da je 5. austrijska armija prešla Drinu i da se kreće dolinom Jadra.[42] Tokom 13. avgusta duge marševske kolone 1. i 2. armije hitale su po avgustovskoj žezi prema severozapadu odakle je dopirala grmljavina topova. Za to vreme trupe 3. srpske armije pružale su žestok otpor kako bi dale vremena i prostora glavnini srpskih snaga za kontranapad. Sagledavši sva ova dešavanja srpska vrhovna komanda je napustila početni plan koji je predviđao glavni napad na severu i odlučila da 3. armija što duže zadržava neprijatelja i da 2. armija sa svojim glavnim snagama (Kombinovana i Moravska divizija I poziva) izvrši marš manevar preko Koceljeva i Tekeriša i da energično napadne levi bok neprijatelja koji prodire dolinom Jadra a pomoćnim da povrati Šabac ili da posedne pogodne položaje južno od grada i da uporno brani pravac za Koceljevu. Vojvoda Putnik je nakon tri dana sagledavanja situacije doneo odluku da neprijatelju nametne bitku manevarskog tipa. Austrougarsko komandovanje očekivalo je odlučnu bitku na padinama zapadno od Valjeva pa je nastavila nastupanje sa ciljem da izbije na liniju Krupanj-Zavlaka-Tekeriš. Njene trupe su u skladu sa ondašnjom austrougarskom i nemačkom doktrinom napredovale u 6 marševskih kolona bez armijske rezerve. Težila je da obuhvati oba krila srpske 3. armije. Nijedna kolona nije uspela da glavnim snagama dostigne svoj marševski cilj.[traži se izvor] Austrijanci prelaze Drinu 1914 Cerska bitka[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Cerska bitka Srpska vojska u manevru, tokom Cerske bitke i sve do bitke na Mačkovom kamenu vodile su se manevarske borbe. U noći između 15. i 16. avgusta 1914. godine 2. prekobrojni puk Kombinovane divizije kod Tekeriša je započeo bitku koja se 16. avgusta rasplamsala na padinama Cera a koja se 20. avgusta završila potpunim austrougarskim porazom i proterivanjem neprijatelja iz zemlje. Za ovu pobedu general Stepa Stepanović je dobio vojvodski čin. Njegova glavna zasluga je u tome što je uvideo strategijski značaj Cera i što je samoinicijativno naredio zaposedanje vrha Kosanin grad trupama Kombinovane divizije. U ovim borbama austrougarska vojska je imala 23.000 mrtvih i ranjenih i oko 4.000 zarobljenih oficira i vojnika dok je srpska vojska imala 16.000 izbačenih iz stroja. Pobeda srpske vojske na Ceru bila je ujedno prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu.[traži se izvor] Strategijsku važnost imao je grad Šabac. Austrijanci su na Šabac ispalili prve artiljerijske granate 22. Jula 1914. u 16:00 i pri tome prvi objekat koji je uništen u Šapcu u Prvom svetskom ratu bila je kuća u delu grada Kamičak.[43] Austrougarski 44. pešadijski puk iz 62. pešadijske brigade uz podršku monitora sa Save i artiljerije sa Turskog groblja, potisnuo je Šabački odred koji je branio grad na liniju južno od grada kod sela Slatine. Dva bataljona srpske vojske i konjička divizija izvršili su napad na jugoistočni deo grada, ali su odbijeni. Šabački odred ponovo je napao grad, ali se zadržao na liniji Begluk bare i Potesu. Austrijski komandant bojeći se da Srbi ne zauzmu grad, poslao je 29. diviziju sa 30 topova i 12 huabica na Tursko groblje, radi podizanja Pontonskog mosta. Do kraja dana posada opsednutog grada je ojačana sa 4 baterije i 11 bataljona. Srbi su zauzeli liniju Bogosavac- Jevremovac-Mišar. Zbog ugrožavanja boka 2. srpske armije, poslata je Šumadijska divizije 1. poziva koja je napadom sa položaja na reci Dobravi 17. avgusta oterala Austrijance i prišla do južnih delova Šapca, međutim bila je primorana da se povuče na liniju Mišar- Potes -Jevremovac. Zbog situacije austrougarska komanda je poslala kod Šapca 4. korpus i na Tursko groblje još jednu haubičku bateriju topova od 120 mm, tako da je sada imala ukupno 60 topova.18. avgusta sve austrijske snage 29.divizija 31. divizija 32. i delovi 7.divizija stavljene su pod komandu komandanta 9. korpusa. One su napale 18. avgusta Šumadijsku diviziju 1. poziva i zauzele 31. divizija Pričinović, 29. divizija Jevremovac,a 32. divizija Mišar, gde su protivnapadom Šumadijske divizije zaustavljene. Posle Cerske bitke, 4. korpus prebačen je 20. avgusta na levu obalu Save, a 29. divizija i polovina 7. divizije i 9. korpus zadržani su u Šapcu. Šumadijska 1. poziva obrazuje sa Timočkom 2. poziva Kombinovani korpus koga napada 4. korpus, ali je posle pretrpljenog neuspeha, sa delovima 9. korpusa napustio Šabac. Srbi su ušli u Šabac 24. avgusta 1914.[44] Prva Srpska vazdušna bitka u Prvom svetskom ratu vođena je kod Šapca, iznad Mišarskog polja. 27. avgusta 1914. godine, oko 18 sati, na povratku iz izviđanja sremskog sela Kupinovo, pilota Miodraga Tomića napao je iznad Mišarskog polja austrijski pilot koji je otvorio vatru. Pošto je Tomić bio nenaoružan, porinjanjem je morao da se spasi.[45] Prilikom zauzimanja Šapca, na tornju šabačke crkve nalazilo se mitraljesko gnezdo. Srpski vojnik Mikajlo Đukić iz sela Dublje blizu Šapca pucao je topom u crkveni toranj, kako bi uništio mitraljesko gnezdo, i time je ošteti toranj. Borbe Srba i Austrijanaca kod Loznice 1914 Borbe Srba i Austrijanaca kod Loznice 1914 Austrougarska artiljerija je razorila Šabac, koji je zbog stradanja nazvan „Srpskim Verdenom”, jezgro centra grada je i danas isto kao 1914. sa obnovljenom crkvom čiji je toranj tada srušen. Austrougarska artiljerija je razorila Šabac, koji je zbog stradanja nazvan „Srpskim Verdenom”, jezgro centra grada je i danas isto kao 1914. sa obnovljenom crkvom čiji je toranj tada srušen. Šabac današnja Masarikova ulica 1914.. Šabac današnja Masarikova ulica 1914.. Šabac 1914 Šabac 1914 Srpska ofanziva u Srem[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Sremska ofanziva Građenje pontona preko Save. Pošto situacija na frontovima ostalih saveznika nije bila povoljna-propala je ruska ofanziva u Istočnoj Pruskoj a Nemci su nadirali kroz Francusku ka Parizu - saveznici su zahtevali od srpske vrhovne komande da što pre otpočne sa ofanzivnim dejstvima protiv austrougarske vojske i da za sebe veže što jače snage. Srpska vrhovna komanda, svesna realne snage svoje vojske, nije htela da preduzme ofanzivne akcije većeg obima. Ipak preduzeta je ofanziva ograničenog obima u Srem. Srpska 1. armija je 6. septembra forsirala Savu i uprkos teškom udaru koji je pretrpela Timočka divizija I poziva u bici kod Čevrntije uspela da se učvrsti na levoj obali. Jedinice Odbrane Beograda ušle su u Zemun 10. septembra. Ova dešavanja izazvala su oduševljenje među srpskim stanovništvom. Stanovnici sela Borča okitili su grad srpskim zastavama i hteli su da pošalju delegaciju koja bi tražila ujedinjenje sa Srbijom. Slično raspoloženje bilo je i u Zemunu. Međutim austrougarska 5. armija od 8. septembra je vršila novi pritisak na Drini pa su se srpske trupe morale povući iz Srema. Posle srpskog povlačenja usledile su represalije nad srpskim stanovništvom Monarhije.[traži se izvor] Pozadinske jedinice preko pontonskog mosta prelaze Savu u Sremskoj ofanzivi. Pozadinske jedinice preko pontonskog mosta prelaze Savu u Sremskoj ofanzivi. Austrijska ilustracija bitke kod Čevrntije 1914 Austrijska ilustracija bitke kod Čevrntije 1914 Maketa bitke kod Čevrntije tokom Sremske ofanzive 1914. Maketa bitke kod Čevrntije tokom Sremske ofanzive 1914. Srpsko-crnogorska ofanziva u Bosnu[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Srpsko-crnogorska ofanziva u Bosnu Na jugu su Užička i Sandžačka vojska u međuvremenu prodrle u jugoistočnu Bosnu. Vukotićeve jedinice su izbile na Jahorinu, 25. septembra istureni delovi su ušli u Pale, 2. i 3. oktobra su ovladali Romanijom. U sektoru Kalinovika uspešno je delovao Drinski odred pod komandom divizijara Martinovića. U oktobru je došlo do austrougarskih protivnapada na Užičku i Sandžačku vojsku koje su se, u borbama sa mnogo obrta posle udara koje je u bici na Glasincu zadat sandžačkoj vojsci povukle na desnu obalu Drine do 24. oktobra. Pokazalo se da crnogorska vojska nije dovoljno disciplinovana naročito kada treba da se posle pretrpljenog udara povuče na nove položaje. Njeno naglo povlačenje izazvalo je oštre optužbe sa srpske strane pa je vojvoda Putnik pretio i prekidanjem saradnje. Ipak preovladao je stav koji je zastupao Nikola Pašić da je politički jedino opravdano „negovati dosadašnje odnose s Crnom Gorom i pojavljene nesuglasice bratski rešavati“.[traži se izvor] Druga austrougarska ofanziva[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Bitka na Drini Austrijska vojska u rovu na srpskom frontu Od 8. septembra 1914. austrougarska 5. armija vršila je novi pritisak na Drini i Savi. Srpska Prva armija se zbog toga morala povući iz Srema (a i zbog toga što izvedena ofanziva nije imala dugoročan strateški karakter). Srpsko visoko komandovanje smatralo je nakon teških borbi na desnoj obali Drine da je austrougarska ofanziva slomljena i da je neprijatelj potučen. Ali, srpska vojska nije imala snage da odbaci neprijatelja pa je došlo do rovovske vojne koja je u istoriju ušla pod imenom Drinska bitka. Najžešće borbe vođene su na grebenu planine Gučevo i na Mačkovom kamenu na planini Jagodnji, na kojem su obe strane pokušavale da zbace neprijatelja sa ovog strateški bitnog visa. Iako je cela 1914-ta i 1915-ta tokom rata bila manevarska, postoji jedan kraći period stabilizacije fronta. Period od 26. septembra 1914. je period kada u Srbiji posle manevarskih borbi počinje rovovska vojna.[46] O rovovskom načinju ratovanja je zabeleženo u knjizi Stevana Jakovljevića Srpska trilogija „ Pored te vrzine vide se sveži rovovi. Odatle se pružaju desno posred jedne njive, onda ivicom kukuruzišta i gube se u nekom zabranu. Dalje, oni se protežu pored stogova slame, posle su zalomljeni u cik-cak i nestaje ih u daljini. A gotovo ravnomerno ispred naših rovova, samo negde bliže, a negde dalje proteže se linija neprijateljskih rovova... Kroz durbin vidimo naše vojnike kako leže. Jedan čak skinuo bluzu, drugi se se sagao i ide pored rova. U onom kukuruzištu jedan se ispravio i osmatra. A nešto pozadi vidi se mali rov. Sigurno zaklon za komandira čete. Iz austrijskih rovova proviruju žuti telećaci(rančevi), a iza streljačke linije kreću se trojica i odlaze u pozadinu.[47] ,, Od Mitrovice do blizu Šapca protezale su se linije pešačkih rovova bliže ili dalje, a bilo je mesta gde između njih nije bilo više od pedeset metara, da se i kamenom moglo dobaciti. Na obe strane bile su raspoređene baterije, koje su tukle protivničke rovove, a nekada zbog malog odstojanja i svoje.[48] ,, Mi smo se utvrdili, kao da ćemo na ovim uzoranim njivama da vekujemo. Poslužioci na svakom topu imali su svoju zemunicu s jedne strane, a sa druge strane topa bio je magacin za municiju... Nešto najprostije i najneobičnije. Bila je to četvrtasta ili pravougaona rupa duboka dva metra, otprilike kao iskopani grob. Preko nje su položene grede sa jedne na drugu stranu, onda izvestan sloj šaše, a preko toga onda izbačena zemlja, da je zemunica spolja ličila potpuno na svežu humku. Otvor je bio prema strani gde je bio top.[48] Vojnicima su u rovovima bili u takvom položaju da su oči u rovovima bile u ravni sa tlom, tako da je neprijatelj bio u položaju iznad i da su cipele neprijatelja bile u ravni sa očima i glavom Srpskog vojnika. U Srbiji se izraz „Ničija zemlja” za teren između dva rova tokom rata nije koristio (jer je to bio izraz koji su skovali Britanci na Somi zbog činjenice da taj prostor niko od suprotstavljenih strana nije zauzeo skoro 4 godine). Umesto izraza „Ničija zemlja”, kod srpske vojske se koristio izraz „Brisan prostor” kao izraz za čistinu na kojoj ne postoji zaklon od jake neprijateljske vatre. Taj izraz se i danas koristi u srpskoj vojsci kada hoće da se označi prostor preko kog treba da se pređe pod jakom vatrom,a na kom ne postoji zaklon. U memoarskim i dnevničkim građama više boraca se za opise rovova napominje da su imali grudobran, tj nasip od zemlje izbačen ispred rova, da su postojali plitki streljački rovovi i duboki rovovi,da su rovovi u perodu kiša bili puni vode, da su rovovi imali spojnice koje su spajale dva rova ili su vodile u pozadinu, da su borci na ivicama rovova postavljali nadstrešnice, da su često kao prepreke korišćene bodljikave žice, a vrlo često i razni objekti koji su bili dostupni kao što je trnje ili kolje, da su vrlo često postojale više linije rovova i da su vojnici na frontu boravili u improvizovanim kolibama ili zemunicama.Tokom rovovske vojne uočeno je da je najveći broj poginulih ili ranjenih vojnika bio pogođen u glavu i desno rame, pristupilo se izradi kosih puškarnica. [49] Srpska vojska je oskudevala u tom periodu municijom i sredstvima. Takođe je oskudevala u signalnim raketama pa je obaveštenja na frontu na Gučevu slala noću uz pomoć sanduka za municiju kojih je na položajima bilo dosta (prazni sanduci su ležali razbacani na grudobranu), a koji su imali limeno dno. U sanduk bi se na dno ispisala poruka i stavila bi se sveća, a poruka se lepo videla na 200 do 300 metara. Na ovu zamisao došao je major Milan Pribićević, na Eminovim vodama. Takođe se došlo na ideju da se simulira rafalna paljba čegrtaljkama, što je na neprijateljsku vojsku imalo jak psihološki učinak. Da bi se digao moral vojsci na Gučevu, slati su i guslari koji su pevali domaće i rodoljubive pesme. Najčuveniji na Gučevu bio je Perun Perunović, koji je zbog svog jakog glasa bio popularan i među neprijateljima. On bi zapevao za vreme najžešće puščane vatre i što bi više pevao, paljba bi bila što tiša. U jednom momentu, vatra bi prestala, Perun bi se penjao na grudobran od rova i pevao, potom bi sišao u rov i on prvi opalio iz puške i borba bi se nastavljala. Na kraju i on sam bio smrtno ranjen u borbama.[50] O bojištu na Gučevu, američki novinar Edvard Rajan je zapisao:,,Jednosatno teško penjanje dovelo nas je vrha prve planine odakle smo mogli da vidimo strmoglav vrh Eminove vode... Uspeli smo se kroz šumu izdižućeg grebena možda trista metara višeg preko zemljišta posutog mesinganim čaurama granata, kožnim redenicima, delićima srpskih uniformi i točkovima uništenih prednjaka topova. Svuda su u šumi napuštene kolibe i pećine gde je srpska vojska živela mesecima. Odgore smo primetili da su donji delovi drveća prekriveni lišćem, ali da su im vrhovi bili kao mrtvi... Pola šume nije nije izdizalo suve polomljene šiljke tamo gde ime je žestoka kiša metaka otkinula vrhove... Onda je došlo drveće bez grana. Prešli smo dve linije dubokih rovova i izbili na goli vrh Gučeva, nekada takođe pošumljenog, ali su sada ostali samo panjevi...S jedne strane ovog otvorenog prostora bili su srpski rovovi, s druge austrijski. Jedva ih odvajalo 18 metara. Tu i tamo rovovi obe strane su se spajali u ogromne rupe obima dvanaest metara, duboke petnaest metara... Gomile Austrijanaca ležali su kako su ljudi pali u očajničkom jurišu. Među njima su bili i Srbi... Iza prvih linija austrijskih rovova nalazila se prepreka od bodljikave žice.[51] Srpski vojnici u rovu na obali reke. Srpski vojnici u rovu na obali reke. Logor srpske vojske na Adi Ciganliji. Logor srpske vojske na Adi Ciganliji. Srpska artiljerija sa zamaskiranim topom. Srpska artiljerija sa zamaskiranim topom. Srpska zemunica tokom rovovskog rata. Srpska zemunica tokom rovovskog rata. Srpski vojnici u rovovima tokom bitke na Mačkovom kamenu. Srpski vojnici u rovovima tokom bitke na Mačkovom kamenu. Panorama Košutnje stope Panorama Košutnje stope Ostatak srpskog rova na Mačkovom Kamenu. Ostatak srpskog rova na Mačkovom Kamenu. Treća austrougarska ofanziva[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Treća austrougarska ofanziva na Srbiju Austrijske trupe ulaze u Valjevo za vreme prve faze Kolubarske bitke 16. novembra 1914. Knez Mihailov venac, austro-ugarsko bombardovanje, 1914. Kraći prekid aktivnih operacija bio je predah pred još teže borbe. Austrougarska balkanska vojska popunila je svoj sastav i opremu, odmorila se i naročito pojačala artiljeriju. Njen treći opšti napad počeo je 6. novembra uraganskom artiljerijskom vatrom i snažnim dejstvom 6. armije iz sektora Srebrenica-Ljubovija i 5. armije sa položaja u Mačvi. Srpska vojska je tada bila ovako raspoređena: 2. armija u Mačvi, južnije od nje 3. armija u Jadru, dalje 1. armija južnije od Krupnja i kao i do tada na krajnjem levom krilu srpskog fronta nalazila se Užička vojska. Austrougarske snage su bile bolje opremljene, naročito su imale jaču artiljeriju, a bile su izuzetno motivisane. Ne žaleći žrtve i nastupajući najodlučnije one su pokolebale srpske redove i ubrzo su ih naterale na povlačenje na celoj liniji fronta. Srpska vojska je bila ozbiljno ugrožena zbog pohabane opreme a naročito zbog nedostatka artiljerijske municije. 1. armija zadobila je snažan udarac. Stanje na frontu bilo je izuzetno teško pa je 8. novembra u Valjevu održana zajednička sednica vlade i vrhovne komande pod predsedništvom regenta na kojoj je vojvoda Putnik isticao kritičnost stanja i pominjao je i mogućnost sklapanja separatnog mira. Pašić je insistirao na tome da se istraje i pretio je ostavkom vlade. Konačan zaključak je ipak odražavao stav svih prisutnih a to je podrazumevalo nastaviti otpor do krajnjih granica.[traži se izvor] Austrougari su zauzeli Valjevo, Lajkovac i mnoge druge gradove u zapadnoj Srbiji. Pašić je vapio za pomoć kod Saveznika a poslanicima na strani poručivao je: „Pomagajte najhitnije. Molite i preklinjite.“ Francuzi su imali mogućnost da pomognu ali su tražili od Grčke da odmah uputi Srbiji 20.000 granata koje bi joj ova kasnije nadoknadila. U međuvremenu je odstupanje 1. armije i Užičke vojske dovelo do povlačenja celog fronta pa je srpska prestonica ostala bez odbrane. Austrougari su zauzeli Beograd bez borbe i u njemu su održali trijumfalnu paradu 3. decembra. Vest o padu Beograda imala je veliki odjek u inostranstvu. U austrougarskom vrhu već su pripremali upravu za osvojenu Srbiju a za generalnog guvernera imenovan je general Stjepan Sarkotić. Iz Nemačke su poslate oduševljene čestitke savezničkoj monarhiji.[traži se izvor] Kolubarska bitka[uredi | uredi izvor] Srpski vojnici prelaze most preko Kolubare 1914. Mihajlo Milovanović, Srpska artiljerija Glavni članak: Kolubarska bitka Istog 3. decembra srpska 1. armija je sa položaja zapadno od Gornjeg Milanovca iznenada prešla u protivnapad. General Živojin Mišić, njen komandant od 15. novembra, brzim odstupanjem je skratio liniju fronta, pružio vojnicima vreme za predah, na miru je primio i rasporedio artiljerijsku municiju koja je stigla iz Grčke i odlučio se za protivudar. Po naredbi vojvode Putnika i vojvoda Stepanović i general Jurišić-Šturm izdali su naređenja svojim armijama da krenu u napad. Time je počela druga ofanzivna faza bitke u basenu Kolubare. Austrougarski front se pokolebao a zatim raspao. Do tada pobednička carsko-kraljevska vojska sada je bežala sa srpske teritorije. Mnogi su pali u zarobljeništvo a oni koji su umakli zaustavljali su se daleko iza svojih polaznih položaja u Bosni. Izbijanjem 1. armije i Užičke vojske na desnu obalu Drine i Save i oslobođenjem Beograda 15. decembra 1914. godine pobedonosno je završena velika Kolubarska bitka u kojoj je srpska vojska zarobila 323 oficira i 42.215 podoficira i vojnika i zaplenila 43 zastave, 142 artiljerijska oruđa, 71 mitraljez, 60.000 pušaka, 2 aviona, 3.500 kola sa municijom i drugim ratnim materijalom, 4.000 konja i mnoštvo druge ratne opreme i materijala.[traži se izvor] Blistava pobeda srpske vojske na Kolubari bila je epilog njene višemesečne borbe sa tehnički nadmoćnijim protivnikom. Po rečima vojvode Putnika u ovoj borbi neprijatelj je „potučen, rastrojen, pobeđen i definitivno oteran sa srpske teritorije“.[traži se izvor] Vesti o preokretu na Balkanskom frontu odjeknule su širom sveta. Nemačke novine su pisale: „Srbija je još jednom vaskrsla iz groba Kosova polja. I iz kolubarskog vrela crpiće tokom čitavog jednog veka gordu hrabrost za najveće bitke.“ Živojin Mišić je unapređen u čin vojvode a način na koji je vođena Kolubarska bitka ušao je u vojne udžbenike i izučava se do danas.[traži se izvor] Zločini nad srpskim civilima[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Zločini austrougarske i bugarske vojske u Srbiji (1914—1918) Svi upadi austrougarskih snaga u Srbiju bili su praćeni okrutnim ponašanjem prema civilima iako su na zauzetim teritorijama ostala samo nejač pa i ona u srazmerno malom broju jer je stanovništvo u masama bežalo zajedno sa svojom vojskom koja se povlačila. Ova pojava bila je nastavak antisrpske histerije koja je počela odmah nakon sarajevskog atentata masovnim antisrpskim demonstracijama. Ipak treba napomenuti da ekstremne desničarske snage u Austriji jesu nametale ekstremnu politiku prema Srbima ali je stajala i činjenica da se Austrougarska nije mogla pouzdati u vernost svojih jugoslovenskih podanika, naročito Srba.[traži se izvor] Epilog prve ratne godine[uredi | uredi izvor] Od ratnih planova svih štabova 1914. jedino je operativni plan srpske Vrhovne komande bio uspešan u prvoj ratnoj godini. Čuveni Šlifenov plan u Moltkeovoj verziji nije odgovarao „elementarnim činiocima strategijske situacije“ i da, između ostalog, i zbog toga nemačke snage nisu odsudno tukle britanske i francuske trupe. Žofrov ofanzivni plan koji je predviđao proboj kroz nemački centar između Vogeza i reke Mozela zanemario je ključnu operativnu činjenicu-obilazak Nemaca preko Belgije i da zbog toga francuska vojska nije ni pristupila ozbiljnijim ofanzivnim operacijama. Planirana divergentna ofanziva Nikolaja Nikolajeviča u Istočnu Prusku propala je zbog previše širokog napadnog fronta ruskih snaga. Samo je Putnikov ratni plan uspešno realizovan - austrougarska Balkanska vojska teško je poražena, Centralne sile se nisu spojile sa Turskom, odloženo je pristupanje Bugarske Centralnim silama.[traži se izvor] Srpska vojska izbacila je iz stroja 7.592 oficira i 266.212 podoficira i vojnika. Zbog toga je general Poćorek neposredno posle završetka Kolubarske bitke zamolio Vrhovnu komandu da ga razreši aktivne službe. Ta molba je prihvaćena. Prema kazivanju jednog oficira Poćoreku je predloženo da izvrši samoubistvo. On je navodno odgovorio: „Hoću. Ubiću se, ali ću se ubiti tek kada ma koji drugi austrijski general pobedi srpsku vojsku.“[traži se izvor] Velike pobede Srbija je skupo platila: izbačeno je iz stroja 210 oficira, 8.074 podoficira i 153.375 vojnika. Veliki broj civila stradao je u zločinima austrougarske vojske.[traži se izvor] O blistavim pobedama Srba reči hvale rekao je i Žozef Žofr, francuski maršal: Delikatni manevri na Ceru i Kolubari, vođeni sa sigurnim prosuđivanjem, sa slobodom duha i snagom koji ispoljavaju majstorstvo srpskog komandovanja-zaslužuju da zauzmu sjajno mesto u našim strategijskim studijama. [traži se izvor] Beogradska tvrđava iz perioda Prvog svetskog rata. Beogradska tvrđava iz perioda Prvog svetskog rata. Neprijateljsko zauzimanje Beograda. Neprijateljsko zauzimanje Beograda. Uništena zgrada u Beogradu 1914. Uništena zgrada u Beogradu 1914. Ruševine tokom bombardovanja Beograda 1914. Ruševine tokom bombardovanja Beograda 1914. Kralj Petar na bojištu. Kralj Petar na bojištu. Kralj Petar u rovovima tokom bitke,naslovna strana francuskih novina. Kralj Petar u rovovima tokom bitke,naslovna strana francuskih novina. Srpski vojnik kraj vučijih jama odbrane. Srpski vojnik kraj vučijih jama odbrane. Zatišje[uredi | uredi izvor] Srpska vojska u predahu Posle poraza Balkanske vojske i njenog povlačenja iza rečnih barijera austrougarska vrhovna komanda je 23. decembra 1914. naredila novom komandantu Balkanske vojske nadvojvodi Eugenu Austrijskom da spreči upad srpskih snaga u oblast monarhije i to pre svega u pravcu Beča i Budimpešte. Napomenuto je da je ovo minimalni zadatak a to je u stvari značilo da nadvojvoda treba da pripremi novu ofanzivu protiv Srbije i Crne Gore radi rehabilitovanja poljuljanog ugleda monarhije. Međutim, poučen iskustvom svog prethodnika nadvojvoda Eugen je odgovorio da Balkanska vojska duže vreme neće biti sposobna za ofanzivu. Uprkos tome austrougarska Vrhovna komanda se zanosila mišlju da još januara 1915. izvede novu ofanzivu ali ruska ofanziva u Karpatima, pad tvrđave Pšemisl sa 120.000 vojnika i 900 topova i ulazak Italije u rat otklonile su za izvesno vreme opasnost nad Srbijom.[traži se izvor] Problemi u snabdevanju[uredi | uredi izvor] Iako je prvu ratnu godinu završila kao pobednik Srbija je bila iscrpljena zbog ogromnih ljudskih gubitaka i zbog razaranja njenih najplodnijih oblasti. Osećao se nedostatak i ljudske i stočne hrane. Sve se moralo nabavljati iz inostranstva pa su čak seno i slama uvoženi iz Rusije. Saveznička pomoć bila je nedovoljna. Pošto je za srpsku vojsku svakog dana trebalo nabaviti 80 vagona ljudske i stočne hrane u Prahovu je 1915. godine obrazovana baza za prijem pošiljki iz Rusije. Pokazalo se da je zbog slabe infrastrukture nemoguće organizovati iole uredno snabdevanje.[traži se izvor] Epidemije[uredi | uredi izvor] Bolnica i previjalište Teškoće su bile višestruko uvećane pojavom zaraznih bolesti. Naročito su katastrofalne bile razmere epidemije pegavog tifusa. Prenele su je austrougarske trupe iz Bosne. Prilikom premeštanja ratnih zarobljenika iz Valjeva u Niš epidemija se proširila po celoj zemlji. Epidemija je suzbijena tek u proleće 1915. godine nešto zbog poboljšanja vremena a najviše zbog pomoći misija iz savezničkih i neutralnih zemalja (ukupno 82 lekara i 430 medicinskih sestara). Epidemija je pokosila 35.000 vojnika i preko 100.000 civila; umrla su i 132 lekara od ukupno 534. Iako se snabdevanje poboljšalo s prolećem srpska vojska nije imala odakle da popuni svoje redove. Mobilisano je bukvalno sve što je moglo pušku nositi. Prema memorandumu Delegacije Kraljevine SHS na mirovnoj konferenciji u Parizu, Srbija je od 1. jula 1914. do oktobra 1915. mobilisala 707.343 čoveka odnosno 24% ukupnog stanovništva (40% ukupnog broja muškog stanovništva) daleko više nego bilo koja zaraćena zemlja. Iako je izvesna pomoć stigla iz Rusije, Francuske i Engleske, ona nije bila dovoljna.[traži se izvor] Saveznici zahtevaju ofanzivu[uredi | uredi izvor] Srpska vojska na stranicama italijanskog časopisa Pat pozicija koja je krajem 1914. nastupila na glavnim frontovima (Istočnom i Zapadnom) i velika pobeda srpske vojske na Kolubari dale su snažan impuls ideji savezničke intervencije na Balkanu. Već 1. januara 1915. komandant 2. francuske armije general Galjeni predložio je predsedniku francuske vlade Vivijaniju da saveznici napadnu Carigrad od Soluna kopnenim putem odakle bi zatim krenuli uz Dunav sa balkanskim narodima koji bi im se pridružili. Svi ovi predlozi pali su u vodu zbog nesavladivog otpora savezničkih vrhovnih komandanata na Zapadnom frontu - Žofra i Frenča kao i britanskog ministra rata Kičinera. Umesto da svoje ekspedicione snage upute u pomoć Srbiji oni su preduzeli neuspelu Dardanelsku operaciju. Znajući da će saveznici vršiti pritisak na srpsko komandovanje, Putnik se trudio da na svaki način povrati borbenu sposobnost srpskih divizija. Ali baš tada su nabujale granične reke i postale su nesavladiva prepreka za slabo opremljenu srpsku vojsku. Opšta situacija se promenila na štetu sila Antante. Srpska Vrhovna komanda je odlagala akciju sve dok nije bila proglašena mobilizacija u Bugarskoj 28. septembra 1915,[52]:44 nakon čega nije moglo biti govora o ofanzivi.[traži se izvor] Trojna invazija[uredi | uredi izvor] Snage, raspored i planovi Centralnih sila[uredi | uredi izvor] Telegram o upadu turske i bugarske vojske na teritoriju Srbije 1915. godine Austrijska razglednica prikazuje Austrijsku vojsku kako prelazi Savu Najveći ratni problemi tek su se nadvijali nad Srbijom i Crnom Gorom. U septembru 1915. u Sremu i severoistočnoj Bosni prikupljala se austrougarska 3. armija, u južnom Banatu nemačka 11. armija, u zapadnoj Bugarskoj bugarska 1. armija a južnije od nje 2. armija. Svim ovim trupama - po nekim podacima 800.000 ljudi savremeno opremljenih - komandovao je nemački generalfeldmaršal August fon Makenzen. To je bila neposredna priprema za koncentričnu ofanzivu protiv Srbije uz učešće elitnih jedinica tri države a Makenzen se pokazao u dotadašnjem toku rata kao jedan od najsposobnijih nemačkih komandanata. Konačni dogovori o invaziji postignuti su još u proleće 1915. a posebno prilikom susreta šefova generalštabova dveju carevina u Berlinu 4. aprila 1915. Tada je general Konrad nacrtao skicu koncentrične ofanzive na Srbiju: iz Bosne i Srema austrougarske snage, iz Banata u pravcu Oršave nemačke snage, a iz Bugarske njene armije potpomognute turskim jedinicama. Nemački generali oklevali su da preuzmu ovaj korak poštujući svog malog protivnika. Suprotno tome nemačko političko vođstvo smatralo je da treba što pre poraziti Srbiju jer bi Rusija, teško tučena, sa nestankom Srbije izgubila povod za ratovanje i sklopila bi separatni mir koji joj je s nemačke strane, okolišno, nuđen još od kraja 1914. godine.[traži se izvor] Srpske snage i raspored[uredi | uredi izvor] Srbija je napadaču mogla da suprotstavi najviše 300.000 vojnika uz to velikim delom starije životne dobi razvučenih na blizu 1.000 km fronta i rasturenih na razne strane kako bi zaustavili napade sa severa, zapada i istoka. Srpske glavne snage ovako su raspoređene: 1. armija prema Bosni, 2. armija prema Bugarskoj, 3. armija prema severu, glavni grad branile su trupe Odbrane Beograda čiji je komandant bio Mihailo Živković. Vrhovna komanda nalazila se u Kragujevcu.[traži se izvor] Srpske snage u odbrani Beograda su koristile dve linije rovova, ali je zbog nemačke artiljerije naređeno da se trupe prebace tik uz liniju obale i da tu iskopaju rovove.[53] Vazdušni snimak Kalemegdanske tvrđave 1914-1915. Početni tok operacija[uredi | uredi izvor] Naslovna strana francuskih dnevnih novina Nemački generali izuzetno su ozbiljno shvatili srpsku vojsku. Ispraćajući svoje vojnike car Vilhelm im je poručio: „Heroji, ja vas šaljem u jedan novi rat protiv jedne male, ali vrlo hrabre nacije. To su Srbi koji su u tri neposredna rata - protiv Turske, Bugarske i Austrougarske - dali svetu dokaze visokih ratničkih vrlina i najvećih vojničkih sposobnosti i koji su, na zastavama poprskanim krvlju, napisali za ove četiri godine samo najveće i najslavnije pobede. Znajte da će samo vaša energija i spremnost na najveće žrtve i samo potpuni prezir prema smrti omogućiti da pobedite ovaj narod, da osvojite njegovu zemlju i da nemačkoj vojsci donesete jednu novu pobedu. Srećan put ka pobedi i slavi! Ura!“[traži se izvor] Makenzen je rekao svojim trupama sledeće: ...„Vi polazite na srpski front i na Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe sjajne nemačke armije“.[traži se izvor] Udružene armije započele su napad 6. oktobra snažnom artiljerijskom vatrom i manjim desan

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastava 101 odnosno Skala, popularno zvana Stojadin i Kec, bio je automobil koji je proizvodila fabrika „Zastava automobili“ iz Kragujevca, od 1971. do 2008. godine. Nastao je na bazi tada tehnički veoma modernog „Fijata 128“, sa malo izmenjenim zadnjim delom — petim vratima i bio jedan od prvih automobila proizvođenih u danas prevlađujućoj „hečbek” varijanti. U toku svoje 37 godina duge proizvodnje, od 16. novembra 1971. do 20. novembra 2008. godine, ovaj automobil je proizveden u ukupno 1.045.458 primeraka. Milioniti primerak je proizveden 1991. godine, a rekordna godišnja proizvodnja bila je 1979. godine, kada je sa montažnih traka sišlo 88.918 primeraka. Za vreme proizvodnje automobil je nekoliko puta bio tehnički i estetski unapređivan, ali je do kraja proizvodnje zadržao svoj prepoznatljivi oblik. Godine 1988, godine je dobio naziv „Skala” i zadržao ga do kraja proizvodnje. Proizvodio se u varijantama sa pet i troje vrata i najčešće sa motorom od 55 konjskih snaga, zapremine 1.100 kubika. Pored limuzine, „Zastava 101” je bila u ponudi i kao „pikap” dostavno vozilo, koje je proizvodila fabrika „Zastava specijalna vozila” iz Sombora i on se proizvodio do 2010. godine. „Zastava 101” je ubrzo po početku proizvodnje stekla status „nacionalnog vozila” u Jugoslaviji i postala najprodavanije Zastavino vozilo. Zbog pristupačne cene, brzo je preplavila domaće puteve i ulice, a postigla je i značajan izvozni uspeh, prevashodno u zemljama zapadne i istočne Evrope, ali i širom sveta. Posebnu popularnost stekla je u Poljskoj, gde je u periodu od 1973. do 1983. godine sklapana u Fabrici putničkih automobila (FSO). Rukovodstvo „Zavoda Crvena zastava”, predvođeno direktorom Prvoslavom Rakovićem krajem 1960-ih godina je tragalo za novim modelom automobila kojim bi upotpunili proizvodni program „Zastava automobila”, čija se proizvodnja i prodaja tih godina kretala uzlaznom putanjom i iz godine u godinu je beležila rast. Oni su želeli da svoj proizvodni program upotpune porodičnim automobilom, koji bi se našao između tada već legendarne „Zastave 750”, koja je bila mali gradski automobil i „Zastave 1300”, koja je bila poslovno-porodična limuzina. Rukovodstvo je tada definisalo kakav automobil želi. Napre je odlučeno da zapremina motora mora biti između tadašnja dva modela (750 i 1.300), a potom i da karoserija novog modela mora biti višenamenska pa klasična limuzina (karoserije tipa „berlina”) nije dolazila u obzir. Poslednje pitanje koje je trebalo da definiše novi model je bilo pitanje pogona, pa se rukovodstvo dvoumilo između pogona na prednjim ili zadnjim točkovima. Prateći savremene trendove, a posebno tržišni uspeh britanskog automobila „Mini Moris”, koji je posedovao vuču na prednjim točkovima sa napred poprečno postavljenim motorom, rukovodstvo Crvene zastave je odlučilo da u svom novom modelu primeni isti koncept.[3] Umberto Agneli i Dante Đakoza, sa nagradom za automobil godine u Evropi, 1970. Prilikom odabira novog modela rukovodstvo „Crvene zastave” je pomoć potražilo od svojih tradicionalnih partnera iz „Fijata”, koji su im ponudili da licenciranu proizvodnju prošire sa modelom „Fijata 124“, ali su oni to odbili. Gotovo u isto vreme proizvodnju ovog modela su prihvatili Sovjeti, koji su potom osnovali kompaniju „AvtoVaz” u gradu Toljatiju, gde je od 1970. godine otpočela proizvodnja licenciranog modela „Fijat 124” pod nazivom „VAZ 2101”. Od 1965. godine „Mini Moris” se sklapao u fabrici „Inoćente” u Milanu, pa je „Fijat” odlučio da na sopstvene automobile primeni neka od novih tehničkih rešenja. Novi model nazvan „Fijat 128”, sa novim tehničkim rešenjima u vidu pogona na prednjim točkovima i poprečno postavljenog motora od 1.100 kubika, „Fijat” je premijerno predstavio u proleće 1969. godine. Za to vreme ovo je bio veoma tehnički napredan automobil, sa unapređenim sistemom za upravljanje i kočenje, pa je iz tih razloga februara 1970. godine bio proglašen za evropski automobil godine.[3][4] Rukovodstvo „Crvene zastave” je uvidelo potencijal novog modela „Fijat 128”, ali nisu hteli da proizvode još jedan licencirani automobil, pa su sa „Fijatom” otpočeli pregovori da im ustupe pravo nad projektom kako bi ga korigovali u sopstvene svrhe. Nakon dugih pregovora, u kojima je rukovodstvo „Fijata” uvidelo rešenost „Crvene zastave” da se izbori za ekskluzivno motorno vozilo, ponuđena im je odbačena varijanta „Fijata 128“ — pod radnim nazivom „Fijat 128 b1“. Uporedo sa radom na standardnoj verziji modela „128“, Fijatovi konstruktori, predvođeni Dante Đakozom su napravili još dve verzije — sa petoro i troje vrata. Oba ova modela bila su u „hečbek“ varijanti, ali pošto tada nije bila praksa da se automobili proizvode u ovoj varijanti, „Fijat” je odustao od ovih modela. Rukovodstvo „Crvene zastava” je prihvatilo model sa petoro vrata, dok je model sa troje vrata 1971. godine poslužio kao uzor za model „Fijat 127“. Kasnije se ispostavilo da je prepuštanje ovog modela „Crvenoj zastavi”, bila greška „Fijata” jer je ona postala proizvođač jednog od prvih modernih „hečbek“ vozila.[3][4] Uporedo sa pregovorima oko novog modela, „Crvena zastava” je sa „Fijatom” 23. februara 1968. godine sklopila Ugovor o tehničko-proizvodnoj saradnji i zajedničkom ulaganju u cilju povećanja kapaciteta na 70.000 putničkih vozila i 5.000 kamiona godišnje. Ovo je bio prvi Ugovor takve vrste u Jugoslaviji i po njemu je „Fijat” uložio u „Crvenu zastavu” 5 miliona dolara. Godinu dana kasnije, 22. maja 1969. godine rukovodstva „Fijata” i „Crvene zastave” su potpisale dopunu Ugovora, kojom je bila predviđena rekonstrukcija proizvodnih kapaciteta, kao i izgradnja novih objekata za proizvodnju 170.000 putničkih automobila godišnje. Dopunom Ugovora je bilo definisano i ustupanje prava nad projektom za proizvodnju novog modela „Zastava 101” Tokom 1970. godine u Italiji je napravljeno nekoliko prototipova „Zastave 101” koji su služili ispitivanjima, ali i prezentaciji javnosti. Prve nagoveštaje javnosti da je u pripremi novi model „Zastave” izneo je još s jeseni 1968. godine generalni direktor Zavoda „Crvena zastava” Prvoslav Raković, kada je novinarima rekao da pripremaju „novo vozilo koje će demonstrirati zaista sasvim savremenu tehniku”. Javnost je bila veoma zainteresovana, pa su novinari raznih jugoslovenskih auto-magazina izveštavali i nagađali o novom automobilu. Prva prezentacija novog modela bila je u „Avto magazinu” (broj 26 od 16. decembra 1970) gde je novi model bio šturo predstavljen javnosti bez zvaničnog imena pa je bio kršten „jugo-auto”. Prvo zvanično predstavljanje modela „Zastava 101“ kao novog modela „Crvene zastave” bilo je na tada desetom jubilarnom međunarodnom sajmu automobila u Beogradu 16. aprila 1971. godine. Svojim savremenim tehničkim karakteristikama — prednji pogon, nezavisno oslanjanje na svim točkovima, motor sa bregastom osovinom u glavi motora, prostranost kabine u odnosu na spoljne dimenzije — nasleđenim od „Fijata 128”, novi model „Zastava 101” je brzo dobio simpatije javnosti i prve eventualne kupce. Posebna atraktivnost modela činila je izmena karoserije u odnosu na „Fijat 128”, pa je umesto klasične limuzine tipa „berlina” dobijena jedna od prvih limuzina u „hečbek” varijanti. Ovim izmenama znatno je povećan prtljažni prostor automobila, koji je iznosio 325 litara, odnosno 1.010 litara sa oborenim sedištima. „ „Zastava 101” je putničko vozilo ostvareno u duhu najsavremenijih tehničkih koncepcija. Jednostavnim postupkom pretvara se u porodično vozilo sa pet komfornih mesta i petoro vrata, a svojim izgledom podseća na karavan. Na karoseriji nema suvišnih ukrasa, pa su jednostavnost i elegancija njegove glavne odlike. Posebnu pogodnost ovog vozila predstavlja njegov ogromni prtljažni prostor. Vozilo godine jugoslovenske automobilske industrije postiže maksimalnu brzinu od 140 km/h. Ima prednju vuču sa motorom poprečno postavljenim na prednjem delu. Voziti „Zastavu 101” na otvorenom putu pravo je zadovoljstvo zbog izvanredne stabilnosti vozila. Pod otežanim okolnostima vožnje na brdskom terenu vozilo se ponaša normalno, savlađujući najveće uspone i nagibe. „Zastava 101” uključuje se u klasu ekonomičnih vozila, jer je potrošnja goriva u dozvoljenim granicama, kako u gradskoj vožnji, tako i pri dugim putovanjima. Izvanredno leži na mokrom asfaltu, a prednosti prednjeg pogona posebno dolaze do izražaja na snegu i poledici — iz časopisa Auto industrija, broj 2 iz oktobra 1971. godine. ” Model Zastave 101 sa početka proizvodnje Proizvodnja „Zastave 101” počela je 16. novembra 1971. godine u starim fabričkim objektima, s obzirom da nova fabrička hala još uvek bila u izgradnji. To je znatno usporilo proces proizvodnje, pa je dnevno proizvođeno svega 30 do 50 vozila. Rok za početak serijske proizvodnje u novoj fabričkoj hali bio je 1. maj 1972. godine, ali je ona otpočela nekoliko dana pre zakazanog roka 25. aprila 1972. godine. Početak serijske proizvodnje novog automobila nikada nije jednostavan proces, pa je tako bilo i u slučaju modela „101”. Poseban problem „Crvena zastava” je imala sa kooperantima koji su kasnili sa isporukom neophodnih delova, a najveći problem je bio sa fabrikom „21. maj” iz Rakovice, koja je kasnila sa serijskom proizvodnjom motora. Kako bi se prevazišao ovaj problem, prvih godina su u modele „Zastave 101”, pored motora iz Rakovice, ugrađivani motori uvoženi iz Italije (Fijat) i Argentine (Fijat Konkord).[a] Slabosti u početku proizvodnje odrazili su se i na isporuku vozila kupcima, pa su liste čekanja za preuzimanje novog vozila bile veoma duge, a na vozilo se čekalo pet—šest meseci. Uprkos dugom čekanju i povećanoj ceni vozila, interesovanje kupaca za model „101” stalno je raslo.[6] Na početku proizvodnje, kupcima je „Zastava 101” bila ponuđena u dve verzije — „Standard” i „Deluks” (De Luxe). De luks se od standardne verzije razlikovao po sedištima od crvenog skaja, dok je standard imao sedišta od crnog skaja; crvenim tepihom na podu; hromiranim lajsnama na tapacirunzima vrata; imitacijom drveta na ploči ispred suvozača, koja zatvara otvor za radio-aparat; ručici menjača, koja je bila providna sa znakom Z unutra, dok je standard imao crnu kuglu i hromiranim lajsnama na pragovima i ivicama krova. Godine 1975, kupcima je predstavljen novi standardni model „Zastave 101”, koji je dobio crnu masku hladnjaka u obliku saća, umesto do tada srebrne. Umesto modela „Deluks” 1976. godine je predstavljen novim model „Zastava 101 L”, koji se od „Deluksa” razlikovao po novim branicima sa gumenom lajsnom, sedištima i tapacirunzima vrata od pliša, koji se takođe nalazio i na zadnjoj polici. Naslon sedišta je mogao da se obara unazad, a maska hladnjaka je bila drugačijeg dizajna sa dve srebrne horizontalne linije. Takođe, ovaj model je imao svetlo hoda unazad, električnu pumpu za pranje vetrobrana, upaljač za cigarete, pokazivač temperature motora na instrument tabli (umesto do tada signalne lampice), kao i servo uređaj za kočenje. Poslednje serije standardnog modela imale su oznaku „Zastava 101 B” (bazni model) i sedišta sa modela „101 L”, koja se obaraju. Svi ovi modeli imali su isti motor od 1.116 cm³. Jedina izmena u motoru kod prvih verzija „Zastave 101” nastala je aprila 1976. godine kada je uvedena bregasta osovina sa širinom brega od 20 mm umesto stare od 14 mm.[6] Razvoj modela Zastava 101 „konfort” i Zastava 101 osnovni model. Prateći razvoj „Fijata 128”, „Crvena zastava” je osetila potrebu za modernizacijom „Zastave 101” pa je tokom 1977. i 1978. godine javnosti predstavila nove modele „Zastave 101”, čija je serijska proizvodnja otpočela 1979. godine. Izmene na ovim modelima bile su bazirane na modelu „Fijat 128 specijal” iz 1974. godine, kao i na modelu „Fijata 128” sa dvoje vrata. Osnovni model „Zastave 101” tada je dobio naziv „konfort”, a poboljšane verzije su nosile nazive — „specijal” i „super”. Uporedo sa ovim modelima otpočela je i proizvodnja „Zastave 101” sa troje vrata, koja je dobila naziv „mediteran” u čast Osmih mediteranskih igara, koje su održane u Splitu septembra 1979. godine. Novi osnovni model „konfort” imao je određena vizuelna unapređenja u odnosu na do tada osnovni model „101 B” u vidu — plastičnih lajsni na vratima i krilima, nove maske hladnjaka sa četvrtastim farovima, branika bez odbojnika sa crnim plastičnim navlakama na krajevima, grejača zadnjeg stakla, signala aktivirane ručne kočnice i nedovoljnog nivo ulja na instrument-tabli, prednjih sedišta sa naslonom za glavu, manjeg i mekšeg volana, malih plastičnih crnih kapa sa oznakom Z na sredini točkova umesto hromiranih ratkapni i dr. Model „konfort” je i dalje zadržao isti motor od 1.116 ccm³ i 55 KS, dok su poboljšani modeli „specijal” i „super” pored novih vizuelnih izmena imali i određene tehničke izmene.[7] Model „specijal” se proizvodio sa motorom od 1.290 ccm³ i dvogrlim karburatorom, a razvijao je snagu od 73 KS. On je imao merač broja obrtaja na instrument-tabli, a umesto pepeljare, koja je bila premeštena u konzolu ispred ručice menjača, na sredini je imao merače pritiska ulja i temperature motora. Takođe, na ovaj model su bile ugrađivane drugačije felne izrađene od lakše legure. Model „super” je nosio oznaku „Zastava 101 S” i „Zastava 101 SC” (super konfort) u zavisnosti od godišta proizvodnje, a imao je motor od 1.116 ccm³ sa 64 KS i dvogrlim karburatorom. Ovaj model je bio opremljen kao komfort, s izuzetkom prednjih sedišta koja su bila integrisana sa naslonom za glavu. Model „mediteran” sa troje vrata imao je većinu vizuelnih i enterijerskih izmena kao i ostali modeli s tim što je zadržao okrugle farove sa osnovnog modela. Imao je stakla u zelenom tonu što je ublažavalo sunčeve zrake i vožnju činilo prijatnijom. Ovaj model bio je pravljen u dve varijante sa osnovnim motorom od 1.116 ccm³ i 55 KS i jačim motorom iz modela „specijal” od 1.290 ccm³ i 73 KS. U zavisnosti od jačine motora, automobil je na petim vratima i na ploči ispred suvozača, koja zatvara otvor za radio-aparat, imao odgovarajući natpis sa kubikažom motora — 1.100 ili 1.300. Tapacirunzi vrata kod sva četiri nova modela izrađivala su se u četiri boje — crna, siva, drap-bela i crveno-narandžasta.[7] Unutrašnjost modela „Zastava 101 konfort”. Krajem 1970-ih godina „Fijat” je nakon više od 3.000.000 proizvedenih primeraka „Fijata 128” odlučio da mu pripremi naslednika pa se 1978. godine pojavio „Fijat Ritmo”. Pošto je potražnja za ovim modelom i dalje postojala rukovodstvo „Fijata” je ponudilo „Crvenoj zastavi” da nastavi proizvodnju ovog modela u Kragujevcu. Na Međunarodnom sajmu automobila u Beogradu aprila 1980. godine javnosti je bila predstavljena „Zastava 128”, čija je serijska proizvodnja otpočela 15. maja 1980. godine. U početku se proizvodila sa motorima od 1.116 ccm³, a od naredne 1981. godine i sa motorima od 1.290 ccm³. Zbog velike potražnje na tržištu „Fijat” je „Zastavu 128”, ali pod nazivom „Fijat 128 CL” naredne četiri godine plasirao putem svoje prodajne mreže. Početkom proizvodnje modela „128” model „101” je dobio direktnog konkurenta na jugoslovenskom tržištu. Iako je „Zastava 128” pravljena u novijoj verziji „Fijata 128” druge generacije iz 1978. godine, koja je imala potpuno novu instrument-tablu, šire branike sa integrisanim pozicionim svetlom i migavcima, nove felne i druge detalje, koje će „Zastava 101” preuzeti tek 1983. godine, potražnja za modelom „101” je i dalje rasla.[7][8] Novi modeli „Zastave 101” su se proizvodili sve do sredine 1983. godine, kada su ih zamenili modeli koji su imali dosta izmena, preuzetih iz modela „Zastava 128”. Brojne izmene zahtevale su i novo ime modela pa je tada osnovni model poneo ime „Zastava 101 GT”, a poboljšani model „Zastava 101 GTL”. Oba modela su se proizvodila sa motorima od 1.100 i 1.300 ccm³, odnosno sa 55 i 65 KS, pa su u zavisnosti od jačine motora nosili i oznaku GT/GTL 55/65. Među brojne estetske izmene, novi modeli su dobili — novi širi branik sa integrisanim pozicionim svetlom i migavcima, nove bočne pokazivače pravca u obliku romboida na prednjim krilima, bočne lajsne sa srebrnom trakom na donjem delu vrata i prednjeg krila, novi dizajn čeličnih felni sa četiri polja na kojima su se nalazila po dva pravougaonika i malim crnim metalnim ratkapnama na sredini i dr, novu masku hladnjaka sa srebrnim linijama i natpisom „Zastava”. Unutrašnjost novih modela bila je različita. Model GT je imao modernizovanu instrument-tablu sličnu onoj iz prethodnih modela „Zastave 101”, dok je model GTL imao potpuno novu instrument-tablu preuzetu iz „Zastave 128” sa po dva prekidača sa leve i desne strane, potpuno novim komandama za grejanje i provetravanje i sa velikom zatvorenom kasetom ispred suvozača i otvorenom policom iznad nje. U unutrašnjosti oba modela je preovladavala braon boja, a tapadžirunzi vrata su bili u kombinaciji skaj-tkanina, u takođe braon boji. Ručica menjača i rukohvat ručne kočnice su dobili novi dizajn, kao i zadnja polica koja se podizala zajedno sa trećim/petim vratima.[9] Na novim modelima GT/GTL primenjeno je novo mekše i udobnije vešanje, pa je vozilo postalo neznatno niže, što je dosta doprinelo stabilnosti vozila. Na modelu GTL modifikovan je kočioni sistem i usavršeno zaptivanje kočionih cilindara, a rezervoar kočione tečnosti je premešten sa unutrašnjeg blatobrana na nosač akumulatora, čime su skraćeni vodovi od rezervoara do glavnog kočionog cilindra i sprečeno stvaranje gasnih čepova u sistemu. Motori na novim modelima su bili standardni od 1.116 ccm³ sa jednogrlim karburatorom i od 1.301 ccm³ sa dvogrlim karburatorom. Jedina tehnička izmena u odnosu na prethodne modele tada je bila uvođenje sajle za gas umesto poluge. Godine 1986, primenjena je nova vrsta zaptivke glave cilindara koja se nije pritezala na prvom servisu, za razliku od starog tipa kojoj je bilo potrebno zatezanje.[9] Skala Novi logo „Crvene zastave” iz 1987. godine. Godine 1983, prilikom izvoza automobila u Veliku Britaniju „Crvena zastava” je uvela novi zajednički naziv za sve modele namenjene izvozu na ovo tržište. Svi modeli tada su dobili komercijalni naziv „YUGO”, a razlikovali su se prema brojnim oznakama. „Jugo” je nosio oznaku 45/55 u standardnoj i GL u luks verziji, dok su modeli „101” i „128” nosili oznaku 311/313, 511/513 i 411/413. Prilikom ovakve numeracije prvi broj je označavao broj vrata, dok su druga dva broja označavala radnu zapreminu motora.[10] Nakon početka izvoza Juga u SAD, nazvanog „posao stoleća”, ali i sve veće popularizacije ovog modela na domaćem tržištu, Zavodi „Crvena zastava” su 1987. godine svoj komercijalni naziv „Zastava” promenili u YUGO.[11] Modeli „Zastave 101” tada su dobili nove nazive pa su modeli GТ 55/65 postali 1.1 GX/1.3 GX, dok su modeli GТL 55/65 postali 1.1 GLX/1.3 GLX. Ovo preimenovanje pratile su minimalne izmene na vozilu, koje su se ogledale u bočnim lajsnama sa crvenom trakicom umesto sive, potpuno crnim kvakama na vratima, kao i starim modelom čeličnih felni sa okruglim otvorima, koje su na sredini imale plastične ratkapne sa oznakom Y. Takođe, oba modela i osnovni i poboljšani su imali noviji model instrument-table iz modela GТL, odnosno „Zastave 128”. Tehničke izmene bile su takođe minimalne i ogledale su se u izvođenju 4-2-1 izduvne grane na svim verzijama i primeni razvodnika paljenja sa depresionim korektorom pretpaljenja umesto centrifugalnog.[12] Godine 1988, „Crvena zastava” je obeležavala veliki jubilej — 135. godina od osnivanja „Topolivnice” u Kragujevcu i 35. godina od početka proizvodnje automobila „1853—1953—1988”. Sredinom iste godine u okviru obeležavanja jubileja sva vozila su dobila nove komercijalne nazive — „Jugo” je postao „Koral”, a „101” je postao „Skala”. Oktobra 1988. godine otpočela je proizvodnja, nešto ranije javnosti predstavljenog novog modela čiji je radni naziv bio „Zastava 103”, a komercijalni „Florida”. Prilikom uvođenja novih komercijalnih naziva, tokom 1987. i 1988. godine, jedini model koji je zadržao raniji naziv bila je „Zastava 128”, koja je zbog Ugovora oko licenci sa „Fijatom” zadržala originalni naziv, s tim što joj je dodat naziv Skala 55/65 u zavisnosti od jačine motora.[13][14][12] YUGO Skala 55 sa početka proizvodnje ovog modela, krajem 1980-ih godina. Novo ime vozila „Skala” značilo je i novu klasifikaciju modela, pa je osnovna verzija nosila naziv „Skala 55”, dok je poboljšana verzija imala naziv „Skala 65”. Novo ime donelo je i nove izmene na vozilu. Maska hladnjaka je bila crna sa srebrnim okvirom na sredini i srebrnim lajsnama koje idu od okvira do fara sa leve i desne strane, uvodnik vazduha na poklopcu motora koji je za razliku od prethodnih modela imao samo jedan red proreza za vazduh, integralnih bočnih stakala (bez leptira) na prednjim vratima sa retrovizorom podesivim iznutra, novi dublji plastični branici sa crnim rubovima ili metalni hromirani sa plastičnim rubovima (u zavisnosti od modela), nove plastične ratkapne sa znakom Y, šire bočne lajsne, natpis „YUGO” na prednjim krilima iznad lajsne, kao i natpis „Skala 55/65” (u zavisnosti od modela) na zadnjim vratima. Uz doplatu bilo je moguće naručiti felne od lake legure, koje su takođe uz doplatu bile dostupne i na modelima „Koral”. Unutrašnjost vozila je takođe pretrpela određene izmene i bila je u kompletno sivoj ili oker-žutoj boji, uključujući i instrument-tablu i sve detalje enterijera, kao i sedišta, koja su bila udobnija u odnosu na prethodne verzije. Tapacirunzi na vratima su bili potpuno novog dizajna — plastični sa preko nanetim slojem koji imitira vlakna tkanine, a takođe su imali i nove rukohvate. Na svim verzijama je, pored već standardne 4-2-1 izduvne grane, primenjeno elektronsko paljenje po sistemu „BOSCH”. Model „Skala 65” imao je petostepeni menjač i novu stabilizacionu polugu (balans-štanglu), kao i novi dvogrli karburator sa automatskim sauhom.[12] Modeli „Skala 55/65” proizvodili su se bez bitnijih promena sve do 1994. godine, kada su nastali nešto modifikovani modeli Skala 55 c/65 c, s tim što je proizvodnja modela s troje vrata bila prekinuta još 1990. godine. Najvažnija modifikacija je bila primena petostepenog menjača i nove stabilizacione poluge kod svih verzija. Unutrašnjost vozila je ostala nepromenjena izuzev nove instrument-table i sedišta koja su ugrađivana i u Jugo Tempo. U enterijeru vozila je bila primenjena tamnija nijansa tapacirunga vrata sivo-crna umesto sive, dok je oker-žuta bila izbačena iz proizvodnje još tokom 1991/92. godine. Takođe, na zadnjem braniku je pored svetla za hod unazad bilo postavljeno i svetlo za maglu. U zavisnosti od godine proizvodnje, razni modeli „Skale” su imale različite retrovizore, najčešće postavljane na vratima, ispod stakla, sa starije generacije modela „Koral”. Uz manje izmene u vidu ratkapni sa modela „Tempo” i „Koral”, kao i užih plastičnih branika sa modela „Zastava 128”, tokom 2002. i 2003. godine, Skala se proizvodila do kraja proizvodnje. Godine 2002, kompanija „Zastava” je ponovo promenila komercijalni naziv i umesto „YUGO” vratila prvobitni „Zastava”, pa se od 2002. godine model „Skala” proizvodio pod nazivom „Zastava Skala 55/65”, umesto dotadašnjeg „Jugo Skala 55/65”.[12] Zastava Skala Lieferwagen seitlich.JPG Po uzoru na „Fijat 128 pickup” fabrika „Zastava specijalna vozila” iz Sombora je 1983. godine otpočela proizvodnju pikap verzije „Zastave 101” pod nazivom „Zastava 101 T”. Ovaj model pratio je tehnički i drugi razvoj „Zastave 101”, pa se od 1988. godine i on zvao „Skala”. Rađen je u nekoliko verzija — Skala 1.1 Poly, Skala 1.1 Pick-Up, Skala 1.1 Poly Kombi, Skala 1.1 Poly Pekar i Skala 1.1 Poly JV. Proizvodio se i nakon 2008. godine, odnosno nakon prestanka proizvodnje putničkih modela „Skale”, a poslednji primerci ovog modela napravljeni su 2010. godine. Sredinom 2007. godine uvedena su određene izmene na modelu „Skala” — nova instrument-tabla sa digitalnim brojačem pređenih kilometara, pokazivačem broja obrtaja i elektronskim brzinometrom koji je signal dobijao električnim putem umesto sajle; novi aluminijumski hladnjak; unutrašnji retrovizor je bio lepljen na vetrobransko staklo; spoljni retrovizori su preuzeti od „Fijata Seićenta”, glavčine prednjih točkova, ležajevi i homokinetički zglobovi su preuzeti od „Zastave 10”, odnosno „Fijata Punta”; primena jednog ključa za sve brave na automobilu. Početkom 2008. godine izvršena je poslednja izmena na modelu „Skala” kada je počela ugradnja zadnjih vrata sa staklima bez leptir stakla.[12] Poslednje godine i kraj proizvodnje Tokom 1990-ih godina proizvodnja automobila u „Zastavi” je prošla trnovit put. Nakon raspada SFR Jugoslavije, 1991. godine „Zastava” je izgubila brojne kooperante u fabrikama koje su bile u drugim jugoslovenskim republikama, a pre svega u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Nakon toga, uvođenjem sankcija SR Jugoslaviji 1992. godine obustavljen je izvoz vozila. Usled loše ekonomske situacije i hiperinflacije 1993. godine, kao i pada kupovne moći stanovništva, opala je potražnja za kupovinom novih automobila. Proizvodnja automobila je tada od 183.393 komada u 1990. godini spala na 5.535 komada u 1993. godini. Upravo te 1993. godine ostvarena je rekordno niska proizvodnja modela „101” kada je sa proizvodnih pogona sišlo samo 772 komada.[15][16] Postepena normalizacija proizvodnje i prodaje vozila, kao i izvoz vozila nakon 1996. godine, prekinut je 1999. godine NATO bombardovanjem SR Jugoslavije. Na meti NATO bombardera našla se i fabrika automobila i to dva puta — 9. i 12. aprila. Tom prilikom uništeno je 160.000 kvadrata proizvodnih površina. Nakon bombardovanja, već u jesen 1999. godine obnovljena je proizvodnja automobila i te godine je proizvedeno ukupno 1.628 komada modela „Skala”. Godine 2000, „Zastava” je počela da izvozom u bivše jugoslovenske republike, pa su se Zastavini automobili po prvi put nakon 1990. godine našli na tržištu Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Nakon petooktobarskih promena 2000. godine „Zastava” je počela da traži strateškog partnera, a 2001. godine su javnosti predstavljeni novi modeli „Koral In/In L” i „Florida In/In L” koji su bili rezultat saradnje Zastave sa dizajnerskom kućom „Heuliez” i sa „PSA grupom”. Verzije „Korala” i „Floride” sa oznakom „In L” imale su motore od 1,1 i 1,6 litara iz Pežoovih modela „106” i „306”. Uprkos znatnoj modernizaciji ovih modela, potražnja za modelom „Skala” i dalje je postojala na domaćem tržištu.[17][16] Tokom proizvodnje duge punih 37. godina „Zastava 101” je prošla put od modernog automobila, sa veoma naprednim tehničkim rešenjima, na početku proizvodnje, do tehnički zastarelog modela sa najdužim stažom u proizvodnji, na kraju proizvodnje. Na ovakav odnos uticali su brojni faktori. Model „Florida”, koji se pojavio 1988. godine bio je pripreman za naslednika modela „101”, ali usled raspada zemlje i sankcija on nije zaživeo u pravom smislu. Kako se našla u nezavidnom finansijskom položaju i nije mogla da radi na stvaranju novih modela, „Zastava” nije želela da se odrekne modela „101” za kojim je i dalje vladala potražnja na domaćem tržištu i ako bi da nije bilo rata i sankcija njegova proizvodnja bila obustavljena verovatno početkom 1990-ih. Poslednje godine proizvodnje „Zastava 101” je bila zvanično drugi najjeftiniji automobil na svetu sa cenom od 419.903 dinara ili 5,120 evra. Proizvodnja modela „101/Skala” prestala je 21. novembra 2008. godine nakon punih 37 godina proizvodnje. Ukupno je proizvedeno 1.045.458 komada modela „101/Skala”, kao i 228.274 modela „128” što ukupnom zbiru iznosi 1.273.732 primeraka jugoslovenske varijante legendarnog „Fijata 128”.[18][16] Skala policijsko vozilo Skala policijsko vozilo Volan i instrument-tabla, Skala Ručica menjača, Skala Skala Poli Broj proizvedenih primeraka Zastave 101 po godinama proizvodnje[16] Izvoz Veoma napredne tehničke karakteristike preuzete iz „Fijata 128”, kao i tada sasvim nova i praktična „hečbek” varijanta karoserije „Zastavi 101” su otvorila izvozna vrata širom Evrope i sveta. Modeli namenjeni izvozu su umesto naziva „Zastava 101“ imali naziv „Zastava 1100“, jer je francuska kompanija „Pežo” polagala pravo na trocifrene oznake sa nulom u sredini. Pojavom modela sa motorom od 1.300 cm³ korišćen je i naziv „Zastava 1300”. Nakon, početka izvoza Zastavinih vozila u Ujedinjeno Kraljevstvo, u dogovoru sa distributerskom kućom je 1983. godine uveden poseban sistem označavanja modela, gde je prva brojka označavala broj vrata 5 ili 3, dok su ostala dva broja definisla zapreminu motora 11 za motore od 1.100 i 13 za motore od 1.300 cm³, pa se „Zastava 101” na ovom tržištu prodavala pod numeracijom — 511, 513, 311 i 313.[10][19] Početak izvoza „Zastave 101” otpočeo je odmah nakon početka proizvodnje ovog modela 1971. godine, kada je osam automobila izvezeno u Poljsku i Grčku, koje će kasnije postati vodeća inostrana tržišta za model „101”. Nakon početka serijske proizvodnje, naredne 1972. godine otpočela je distribucija „Zastave 101” na inostrana tržišta pa je tokom te godine izvezeno 1.361 komada. Rast izvoza „Zastave 101” rastao iz godine u godinu pa je 1976. je dostigao 12.325 komada, a 1978. godine 11.067 komada. Rekordan izvoz modela „101” ostvaren je 1981. godine kada je izvezeno 24.026 komada, nakon čega dolazi do stagnacije. Upravo u tom periodu Zastava je otpočela sa proizvodnjom „Fijata 128”, odnosno „Zastave 128”, koja je bila direktna konkurencija modelu „101”, kao i početka proizvodnje „Juga”, koji će narednih godina postati glavni Zastavin izvozni adut. Nakon početka izvoza „Juga” u Sjedinjene Američke Države, sredinom 1980-ih godina, mnogi distributeri Zastavinih vozila iz drugih zemalja su počeli da uvećavaju narudžbine „Juga” na račun „Zastave 101”. Slična situacija ponovila se nakon, 1988. godine kada se pojavio novi model „Jugo Florida”, koji je koristio motore iste kubikaže.[19] U periodu od početka proizvodnje „Zastave 101”, 1971. godine pa do uvođenja sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji, 1992. godine ukupno je izvezeno 224.851 komada „Zastave 101”. Od 1965. do 2008. godina „Zastava automobili” su na inostrano tržište plasirali ukupno 645.565 automobila, što čini da je izvoz „Zastave 101” predstavljao 1/3 ukupnog broja izvezenih vozila.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Stari Beograd Branislav Nušić Izdavac: PROSVETA BEOGRAD Izdanje: 1984 Edicija: BAŠTINA Povez: TVRDI Strana: 229 STR. Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) bio je srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata. Najznačajniji deo njegovog stvaralaštva su pozorišna dela, od kojih su najpoznatije komedije: Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Ožalošćena porodica i Pokojnik. Osim što je pisao za pozorište, radio je kao dramaturg ili upravnik u pozorištima u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Branislav Nušić je u svojim delima ovekovečio svakodnevicu srpskog društva u XIX i XX veku, a njegove sociološke analize su aktuelne i u XXI veku. Branislav Nušić je rođen 20. oktobra (8. oktobra po julijanskom kalendaru) 1864. u Beogradu, nedaleko od Saborne crkve (današnja ulica Kralja Petra I), u kući na čijem je mestu danas Narodna banka Srbije, kao Alkibijad Nuša (cinc. Alchiviadi al Nuşa) od oca Đorđa (Georgijasa) Cincarina, i majke Ljubice Srpkinje. Njegov otac je bio ugledni trgovac žitom, ali je ubrzo posle Nušićevog rođenja izgubio bogatstvo. Porodica se preselila u Smederevo, gde je Nušić proveo svoje detinjstvo i pohađao osnovnu školu i prve dve godine gimnazije. Maturirao je u Beogradu. Još kao gimnazijalac završnog razreda postao je član Đačke družine `Nada`. Njegov prvi književni rad predstavljale su pesme, od kojih su dve objavljene u `Nadinom` almanahu.[3] Svoje pesme kasnije je objavljivao i u `Golubu` - listu za srpsku mladež 1879. godine.[4] Kada je napunio 18 godina, zakonski je promenio svoje ime u Branislav Nušić. Još kao mlad postao je član opozicione Radikalne stranke. Tada je prvi put osetio snagu vladajućeg režima. Godine 1883, u 19 godini, napisao je prvu svoju komediju Narodni poslanik koja će biti postavljena na scenu trinaest godina kasnije, 1896. godine. Ovaj komad ismeva političku borbu, izbore, narodne poslanike i vladinu stranku. Iako je dobio povoljnu ocenu recenzenata, Milovana Glišića i Laze Lazarevića, i stavljen na repertoar, upravnik Kraljevskog srpskog narodnog pozorišta Milorad Šapčanin je u poslednjem trenutku uputio rukopis u ministarstvo policije s molbom za mišljenje, jer treba da bude postavljen na državnu pozornicu. Međutim, tamo će zbog „birokratije“ ostati godinama. Studije pravnih nauka započeo je u Gracu (gde je proveo godinu dana)[5], a zatim nastavio u Beogradu, gde je i diplomirao na Velikoj školi 1886. godine. Branislav Nušić (desno) kao kaplar u srpsko-bugarskom ratu 1886. godine Sa dvanaest godina Nušić beži od kuće, kako bi se pridružio srpskoj vojsci u Srpsko-turskom ratu, ali ga gradski pandur ubrzo vraća kući. Kasnije je učestvovao u kratkom dvonedeljnom Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine, kao dobrovoljac. Tada je kao kaplar 15. puka dobio u Jagodini jedan vod dobrovoljaca za obuku. U tom vodu je bio i pesnik Vojislav Ilić,[6][7] sa kojim Nušić ostaje nerazdvojan prijatelj sve do Ilićeve smrti, 1894. godine.[8] Bugarska je u ovom ratu dobila ujedinjenje, dok je Srbija dobila ratnog junaka, majora Mihaila Katanića, koji je tokom borbi na Neškovom visu opkoljen očajnički branio pukovsku zastavu. Teško ranjen i zarobljen prebačen je na lečenje u Sofiju po nalogu samog bugarskog kneza Aleksandra I Batenberga, koji je posmatrao bitku. Prva knjiga koju je Nušić objavio bile su Pripovetke jednog kaplara 1886 godine, zbirka kratkih priča i crtica nastalih na osnovu priča iz rata. Zatvor Pošto mu je prvi rukopis bio „uhapšen“, kako je mnogo godina kasnije naveo u svojoj autobiografiji, tada najverovatnije dobija inspiraciju za sledeću svoju komediju u kojoj se „pozabavio policijskim činovnicima“. Komediju Sumnjivo lice napisao je 1887/88. godine, koja će biti postavljena na scenu 35 godina kasnije 29. maja 1923. godine. U ovom delu ismeva policijski aparat, u kome vladaju korupcija, ksenofobija i karijerizam, čiji je glavni zadatak borba protiv onih što deluju protiv dinastije, koja se u tekstu spominje nekoliko puta, i to ne na mnogo pažljiv i lojalan način, a tokom ovakve borbe obično stradaju nedužni. Scena iz predstave Protekcija B. Nušića, Sekcija za Dunavsku banovinu (NP, Beograd), Novi Sad, 1934, Pozorišni muzej Vojvodine Godine 1887,, u Beogradu su se dogodile dve sahrane. Prva sahrana je bila starije žene i majke pukovnika Dragutina Franasovića, koji je bio ljubimac kralja Milana jer je oteo revolver nakon pucnja od Jelene – Ilke Marković tokom neuspelog atentata u Sabornoj crkvi 1882. godine. Ovoj sahrani su pored rodbine prisustvovali kralj, visoki oficiri i svi članovi Vlade. Druga sahrana na groblju, nekoliko dana kasnije, bila je junaka Katanića, koji je nakon puštanja iz zarobljeništva preminuo od posledica ranjavanja. Ovoj sahrani prisustvovala je cela prestonica. Revoltiran ovim događajem mladi Nušić je napisao političko-satiričnu pesmu pod naslovom „Dva raba” i podelio je na dva dela. U prvom delu opisuje prvu sahranu kojoj su prisustvovali „kite i mundiri” kao „i još neko, ali to je tajna” (ovde se misli na kralja). U drugom delu pesme Nušić je stihovao o sahrani hrabrog junaka. Pesma je objavljena u „Dnevnom listu“ i izazvala je veliku pažnju kod naroda. Međutim, publikovana pesma silno je uvredila i razbesnela kralja Milana koji je naredio da se Nušić uhapsi i osudi. Nušić je do tada već stekao reputaciju mladog čoveka „poganog jezika i još poganijeg pera.... te da će mu Požarevac dobro doći da se malo rashladi“. Nušić je 1888. godine osuđen na dve, a pomilovan je na molbu svog oca, posle godinu dana provedenih u Požarevcu.[9] Na robiji je pisao priče docnije okupljene u knjigu Listići i komediju Protekcija. U ovoj komediji Nušić je u satiričnim aluzijama daleko obazriviji. U Protekciji, takođe, ismeva birokratiju ali ima znatno blaži stav. Ministar je tu prikazan kao dobrodušan čovek koji je gotov da svakom pomogne, čak pokazuje razumevanje i širokogrudosti prema ljudima koji su ga oštro napadali u štampi. Po izlasku iz zatvora, odlazi na prijem kod kralja Milana, nakon čega mu ministar inostranih dela dodeljuje službu u diplomatiji. Sledećih deset godina službuje u konzulatima u Osmanskom carstvu (Bitolju, Skoplju, Solunu, Serezu i Prištini). Njegov poslednji napisan komad Protekcija biće postavljen prvi put na scenu Kraljevskog pozorišta uoči polaska na službu u inostranstvu 1889. godine. Srednje doba Milivoje Živanović (Ivo Knežević) i Vasa Nikolić (Petronije Šišo) u predstavi Knez Ivo od Semberije B. Nušića (Srpsko narodno pozorište, predstava za vojsku u Kasarni „Kralja Aleksandra I“ u Novom Sadu, 1924. Fotografija je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine) Kao zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova, postavljen je za pisara konzulata u Bitolju, gde se i oženio 1893. godine, Darinkom, ćerkom trgovca Božidara Đorđevića i Ljubice čiji je brat Dimitrije Bodi u to vreme bio konzul u Bitolju.[10] Iste godine je postavljen za konzula u Prištini, gde mu je Vojislav Ilić pisar. Tokom službovanja u Srpskom konzulatu u Prištini bio je svedok stradanja srpskog stanovništva, što je opisivao u svojim pismima koja su postala poznata kao Pisma konzula.[11] Godine 1900, Nušić je postavljen za sekretara Ministarstva prosvete, a ubrzo posle toga postao je dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu. 1902. je postavljen za poštansko-telegrafskog komesara prve klase u Poštansko-telegrafskom odeljenju Ministarstva građevina. [12] Godine 1904. postavljen je za upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.[13] Zajedno sa učiteljem Mihajlom Sretenovićem osnovao je prvo dečje pozorište, u kom su uloge tumačile isključivo deca, a među njima i Nušićeva. Ovo dečje pozorište je predstave održavalao u kafanama i restoranima, pa se brzo i ugasilo. 1905. godine, napustio je ovu funkciju i preselio se u Beograd, gde se bavio novinarstvom. Osim pod svojim imenom, pisao je i pod pseudonimom „Ben Akiba“. Vratio se 1912. godine u Bitolj kao državni službenik. Bio je jedno vreme načelnik okruga, kada se povukao na tu poziciju je došao Dušan Đ. Alimpić. Tokom 1913. godine osnovao je pozorište u Skoplju, gde je živeo do 1915. Napustio je zemlju sa vojskom tokom Prvog svetskog rata i boravio u Italiji, Švajcarskoj i Francuskoj do kraja rata. Vojvoda Simo Popović navodi podatak da je Nušić hteo biti u Ulcinju za vreme rata, i da je hvalio kralja Nikolu kako je uspeo sačuvati Crnu Goru od rata i Austrije. Tokom Prvog svetskog rata deo rukopisa je ostavio u Prištini, jer nije mogao da ih nosi peške dalje prema Prizrenu. Ti rukopsii su sačuvani. Deo rukopisa koji su bili u Skoplju je izgoreo.[14] Starije doba Posle rata, Nušić je postavljen za prvog upravnika „Umetničkog odseka“ ministarstva za prosvetu. Na ovoj poziciji je ostao do 1923. godine. Posle toga je postao upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu, da bi se 1927. godine vratio u Beograd. Bio je izabran za predsednika Udruženja jugoslovenskih dramskih autora. Njegov 60. rođendan je svečano proslavljen 6. novembra 1924. u Beogradu.[15] Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 10. februara 1933. Branislav Nušić je bio plodan pisac, poznat po svom upečatljivom humoru. Pisao je o ljudima i njihovoj, često duhovitoj, prirodi. Pred kraj života Nušić je doprineo da se u Beogradu osnuje Rodino pozorište, preteču današnjeg pozorišta Boško Buha koje je 1950. godine osnovala njegova ćerka Margita Predić-Nušić. Operisan je u jesen 1937. godine, o čemu su izvestile tadašnje novine.[16] Preminuo je 19. januara 1938, a tog dana fasada zgrade beogradskog Narodnog pozorišta bila je uvijena u crno platno.[17] O njegovom burnom životu snimljena je televizijska drama Neozbiljni Branislav Nušić 1986. godine. Privatni život Tokom službovanja u Bitolju Nušić je upoznao Darinku Đorđević, kojom se oženio 1893. godine. Prva izjava ljubavi upućena Darinki bila je pesma ispisana na lepezi. Kao diplomata često je sa porodicom menjao mesto stanovanja, što je služba zahtevala od njega. Kada je postao poznat pisac konačno se skrasio kao dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.[18] U braku su dobili troje dece: Margitu, Strahinju Bana i Oliveru. Najmlađe dete, ćerka Olivera, umrla je sa samo dve godine. Nušić je bio privržen svojoj deci, o čemu svedoče i reči njegove ćerke Margite: „Ni Bana ni mene nikada nije udario. Vodio nas je u slikarska ateljea i u pozorište. Tamo nas je učio da gledamo slike i da pažljivo posmatramo šta se dešava na pozorišnim daskama.”[18] Margita i Strahinja su kao deca često igrali dečje uloge u očevim pozorišnim komadima.[13] Strahinja Ban (1896—1915), Nušićev jedini sin, poginuo kao srpski vojnik u Prvom svetskom ratu. Umro je 12. oktobra 1915, od rana zadobijenih u bici,[1] ubrzo po povratku na front posle prisustva na Margitinoj svadbi u Skoplju.[19] O sinu je Nušić kasnije retko pričao.[20] Romanom Devetstopetnaesta podigao mu je svojevrstan spomenik. Posle sinovljeve smrti trebalo mu je skoro deset godina da ponovo počne da stvara. Tada su nastali njegovi najbolji pozorišni komadi: Gospođa ministarka, Mister dolar, Ožalošćena porodica, Dr, Pokojnik i drugi. U to vreme je bio najpopularniji jugoslovenski pisac.[18] Odlikovanja Branislav Nušić u svečanom odelu sa odlikovanjima SRB-SHS-YUG Orden Svetog Save VKrst BAR.svg Orden Svetog Save, I stepena (Kraljevina SHS).[21][22] ME Order of Danilo I Knight RIBBON BAR.svg Orden knjaza Danila I, IV stepena (Kraljevina Crna Gora).[21] SRB-SHS-YUG Orden Svetog Save Komandir BAR.svg Orden Svetog Save, IV stepena (Kraljevina Srbija).[21] SRB-SHS-YUG Orden Belog Orla Kavalir BAR.svg Orden belog orla, V stepena (Kraljevina SHS).[21] Književna dela Spomenik Branislavu Nušiću na Trgu republike u Beogradu (1993) Komedije „Narodni poslanik“ (1883) „Sumnjivo lice“ (1887) „Protekcija“ (1889) „Običan čovek“ (1899) „Svet“ (1906) „Put oko sveta“ (1910) „Gospođa ministarka“ (1929) „Mister Dolar“ (1932) „UJEŽ - Udruženje jugoslovenskih emancipovanih žena“ (1933) „Ožalošćena porodica“ (1935) „Dr“ (1936) „Pokojnik“ (1938) „Ne očajavajte nikad!“ „Vlast“ (nezavršena[23]) Plakat za predstavu Branislava Nušića u Pančevu iz 1942. godine Prva ljubav (komedija za decu) Romani „Opštinsko dete“ (u Sarajevu izdano kao „Općinsko dijete“) (1902) „Hajduci“ (svoj doživljaj iz detinjstva) (1933) COBISS.SR 18077703 „Devetsto petnaesta“ (1920) [24] Autobiografska proza „Autobiografija“ (1924) Drame „Pučina“ (1901) „Tako je moralo biti“ „Jesenja kiša“ (1907) „Iza Božjih leđa“ (1910) „Kirija“ „Analfabeta“ Pripovetke Nušićev grob na beogradskom Novom groblju „Politički protivnik“ „Posmrtno slovo“ „Klasa“ „Pripovetke jednog kaplara“ Tragedije „Knez Ivo od Semberije“ „Hadži-Loja“ „Nahod“ Rasprave i udžbenici „Retorika“ Putopisi Kosovo, Opis zemlje i naroda Ostale umetnosti Poštanska marka s likom Branislava Nušića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine Doprinos srpskoj fotografiji Bavio se fotografijom i pre konzulovanja u Prištini (jun 1893). Jedan je od najranijih srpskih stereofotografa. Ostavio je trag i kao pisac o srpskoj fotografskoj istoriji (prvi je zabeležio delovanje putujućih dagerotipista Kapilerija i Dajča), i nekim tada novim tehnikama (npr. o rentgenskoj fotografiji). Svojim fotografskim radovima ilustrovao je svoje tri putopisne knjige. Učesnik je Prve izložbe fotoamatera u Beogradu, 1901. Objavio je u listu „Politika“ i jednu pripovetku na fotografske teme koju je posvetio svom kumu, dvorskom fotografu Milanu Jovanoviću. Nušićeva fotografska dela se čuvaju u njegovom legatu u Muzeju grada Beograda. Opere „Na uranku“, 1903. COBISS.SR 512765114 Knez Ivo od Semberije (opera), 1911. Stripovi Još za Nušićevog života, njegova dela su stripovana u najtiražnijim međuratnim listovima, a autori su bili najpoznatiji umetnici tog doba. „Put oko sveta”, scenaristička adaptacija Branko Vidić, crtež Đuka Janković, Mika Miš, Beograd 1937. „Hajduci”, adaptacija i crtež Aleksije Ranhner, Mika Miš, 1938. „Opštinsko dete“, adaptacija i crtež Momčilo Moma Marković, Ošišani jež, Beograd. U popularnoj kulturi Nušićeva dela su od 1950. do danas adaptirana u pedesetak bioskopskih i televizijskih filmova. Narodni poslanik, igrani film zasnovan na komediji iz 1883. godine Branislava Nušića u režiji Stoleta Jankovića snimljen je 1964. godine u produkciji Bosna filma.[25] Narodni poslanik (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Slavenka Saletovića snimljen je 1990. godine u produkciji RTB-a.[26][27] Sumnjivo lice, igrani film zasnovan na komediji iz 1887. godine Branislava Nušića u režiji Soje Jovanović, prve žene reditelja u Jugoslaviji i Balkanu, snimljen je 1954. godine u produkciji Avala filma.[28] Sumnjivo lice (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Arse Miloševića snimljen je 1989. godine u produkciji RTB-a.[29][30] Gospođa ministarka, igrani film zasnovan na komediji iz 1929. godine Branislava Nušića u režiji Žorža Skrigina snimljen je 1958. godine u produkciji UFUS-a.[31][32] Svetislav Savić (1892-1958) i R. Nikolićeva (dete) u komadu: `Put oko sveta` Branislava Nušića, Srpsko narodno pozorište, gostovanje u Vršcu, 1927. Fotografija je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine. Gospođa ministarka (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Zdravka Šotre snimljen je 1989. godine u produkciji RTB-a.[33][34] Ožalošćena porodica, televizijski film prema motivima komedije iz 1935. godine Branislava Nušića snimljen je 1960. u produkciji RTB-a (dve godine ranije ista TV kuća otpočela je sa emitovanjem TV programa).[35] Ožalošćena porodica (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Milana Karadžića snimljen je 1990. godine u produkciji RTB-a.[36] Dr, igrani film zasnovan na istoimenoj komediji Branislava Nušića u režiji Soje Jovanović snimljen je 1962. godine u produkciji Avala filma.[37] Dr (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene Nušićevoj komedije u režiji Aleksandra Đorđevića snimljen je 1984. godine u produkciji RTB-a.[38] Put oko sveta, igrani film zasnovan na istoimenoj komediji Branislava Nušića iz 1931. godine u režiji Soje Jovanović snimljen je 1964. godine u produkciji Avala filma.[39] Pre rata, igrani film zasnovan na dve Nušićeve komedije, „Pokojnik“ i „Ožalošćena porodica“, u režiji Vuka Babića snimljen je 1966. godine u produkciji Avala filma.[40] Nušićijada, festival filmske komedije u Ivanjici postojao je od 1968. do 1972. godine, a ponovo je obnovljena 2010. godine kao kolaž različitih umetničkih formi.[41][42] Nušićevi dani, pozorišni festival osnovan je 1984. godine u Smederevu u čast Branislava Nušića, a od 1990. godine na ovom festivalu dodeljuje se Nagrada Branislav Nušić. Pokojnik, televizijski film prema motivima istoimene Nušićeve komedije u režiji Aleksandra Mandića snimljen je 1990. godine u produkciji RTB-a.[43][44] U TV miniseriji Kraj dinastije Obrenović iz 1995. godine, lik Branislava Nušića glumio je Milenko Pavlov.[45] Položajnik, televizijski film zasnovan prema pričama Branislava Nušića scenario je napisala Mirjana Lazić snimljen je 2005. godine u režiji Miloša Radovića, u produkciji RTS-a.[46] U televizijskom filmu Albatros iz 2011. godine, lik Branislava Nušića glumio je Milan Vranešević. [47][48] Mister Dolar (film) i rimejk Mister Dolar (film) Svet (film) Ljubavni slučaj sestre jednog ministra (film) Vlast (film) Tuce svilenih čarapa (film) Opštinsko dete (film iz 1953) Zvezdara teatar je producirao nisko-budžetsku vodvilju ”Rođendan gospodina Nušića” u kojoj glavnu ulogu tumači Branislav Lečić. Kuća Branislava Nušića Kuća Branislava Nušića, koju je sagradio pred kraj svog života (1937) godine u Šekspirovoj ulici br. 1 u Beogradu, proglašena je za kulturno dobro (kao spomenik kulture), rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda br. 1046/2 od 28. 12. 1967.