Izdanje 1981, kao serija 1990. Tito / Partizani. Neizdata rezervna novčanica, bez serijskog broja, SA ZAŠTITNOM niti. Na aversu J. B. Tito u maršalskoj uniformi; rv. partizami sa zastavama, u pozadini kontura mape SFR Jugoslavije. Potočnik-Štiblar NEMA. RRR! Kvalitet: Unc.

(izd. 1981, kao serija 1990). Tito / Partizani. Neizdata rezervna novčanica, bez serijskog broja, SA ZAŠTITNOM niti. Na aversu J. B. Tito u maršalskoj uniformi; rv. partizami sa zastavama, u pozadini kontura mape SFR Jugoslavije. RRR! Kvalitet: Unc.

Slika je samo data radi ilustracije dok ne nakacim neke stvarne. Na prodaju vecina albuma i slicica koje imam viska na lageru. Ne prodaje se pojedinacno ide samo kao LOT. Dodacu jos stosta na spisak narednih dana, jos neke albume polupune i nesto albuma za vadjenje. Spisak: - Spanija 82 (Decije Novine) - osrednji, pun - Sandokan (Decije Novine) - solidan pun - Zivotinjsko Carstvo 2008, odlican pun album bez talona - Angry Birds film, odlican, pun - Euro 92 - korica losija i jedna dvolisnica unutra iscepana delimicno, sem toga unutra jako dobar, slabije popunjen - Upoznajmo prirodu i kanjon reke Tare - jako dobar polupun - Kralj Lav (Panini) - solidan pun - Istorija Avijacije (Jez) - solidan album, fali 50ak slicica da bude pun, nesto slicica pazljivo izvadjeno - Urnebesni Rekordi (Kras) - album odlican, slicice nisu bas odlicne, ima nekih 16 od 81 - Boj na Kosovu 1389 (Jez) - odlican, manje od 30% popunjen - Vasi Ljubimci - losiji, pun - Zvezde Evropskog Fudbala 2004 (Gramal) - jako dobar, fali 1 slicice i 3 kartice na dodatnom posteru za kartice - Champions League 19/20 (Topps) - fali jedna slicica - Strumpfovi (Merlin) 1996 - pun - Champions League 20/21 (Topps) - fali jedna slicica - Upoznajmo Svet Kroz Zastave i Grbove (Narodnja knjiga) - pun album, jako dobro stanje - Uniforme Jugoslavije - jako dobar album, sredina ne drzi, ima nesto manje do 50 slicica - FA Premier League 07/08 (Merlin) - odlican polupun - Champions League 2008/2009 - jako dobar, manje od 30% popunjen - Champions League 17/18 (Topps) - solidno stanje, nema mnogo slicica - Hugo iz Avanture u Avanturu, odlican polupun album - Brus Li (Decje Novine) - solidan polupun, nesto slicica vadjeno - Pepljuga (DN - Panini) - solidan polupun album - Champions League 2010/11 (Winner sticker-izdavač za Bosnu Kozluk), stanje osrednje, polovično popunjen - Champions League 2009/2010 - odlicna korica i unutra odlican, prepakivan album, fali 50-ak slicica - WWF (Decije Novine) - album u jako dobrom stanju, delimicno popunjen - Euro 2000 - nepoznat izdavac, siva korica sa Zidanom, slabije popunjen, odlican - Match Attax trading card game 2021/2022 - binder sa 35 kartica, magazin i talon za igru - 15-ak praznih albuma iz raznih kolekcija - pre 500 zivih slicica iz raznih kolekcija - 15-ak albuma za vadjenje slicica iz raznih kolekcija sa preko 1300 slicica Za sve informacije stojim na raspolaganju.

(izd. 1981, kao serija 1990). Tito / Partizani. Neizdata rezervna novčanica, bez serijskog broja, SA ZAŠTITNOM niti. Na aversu J. B. Tito u maršalskoj uniformi; rv. partizami sa zastavama, u pozadini kontura mape SFR Jugoslavije. RRR! Kvalitet: Unc.

ZASTAVA DEMOKRATSKE FEDERATIVNE JUGOSLAVIJE (DFJ)-PARTIZANSKA ZASTAVA? Zastava je izrađena od platna dimenzija oko 180*116 cm,sa zvezdom petokrakom obloženom zlatnom trakom (blago oštećenom) koja se nalazi sa jedne strane zastave,dok je druga strana bez zvezde petokrake. Sama DFJ je proglašena 10.avgusta 1945 godine i predstavljala je poslednji period Kraljevine Jugoslavije i prvi period socijalističke Jugoslavije do proglašenja FNRJ 29.novembra 1945 godine. Nije isključeno da je kao podloga korišćena i NARODNA ZASTAVA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE. Stanje kao na slikama.. Zastava je bila ranije u posedu prvoborca,nakon čije smrti je davno kupljena od njegove porodice,inače je po pričama čuvao kao svetinju. Nažalost nemam preciznije podatke o nastanku i putešestviju ovog nadasve kolekcionarskog primerka . Zastava je originalna,samo je upitan tačan period njenog nastanka ,samim tim i država koju je predstavljala.(Jugoslavija sigurno) Na fotografijama su dati delovi sa načinom izrade. Pravi poznavaoci nadam se da mogu na osnovu priloženog-uključujući pre svega fotografije prepoznati i datirati preciznije period nastanka ovog izuzetnog rariteta. Unikat..

!!! OBAVEŠTENJE !!! PAŽLJIVO PROČITAJTE OPIS AUKCIJE I MOJE USLOVE PRODAJE, jer naknadne reklamacije ne uvažavam! !!! JEDINSTVENA PONUDA !!! U ponudi je set igracaka Play Big EX YU EDICIJA, proizvodjaca Mehanotehnika Izola, generalno odlicno ocuvan i kao takav predstavlja pravi kolekcionarski primerak svoje vrste. U pitanju je ogroman set oruzja tematike wild west - civil war, sadrzi pregrst elemenata - kape, sesire sa percima, sedla za konje, futrole za sablje, bajonete, pistolje, puske (jednoj neodstaje na vrhu jedan mali deo i zaokruzen je na jednoj od fotografija), opasace, ranceve, prateca oprema za ranceve, durbine, trube, epolete i marame, oficirske i vojnicke elemente za ruke, zastave. POKLON - osteceni elementi najvise zastava koji se mogu zalepiti, ali cu to prepustiti buducem vlasniku. Play Big BOOTLEG Civil War / Western Mehanotehnika Izola Made in Yugoslavia (Jugoslavija) Prava prilika za sve iskonske kolekcionare da po extra ceni upotpune svoje EX YU kolekcije igracaka. tagovi (tags) - play big, bootleg, mehanotehnika izola, mehano, wild west, divlji zapad, civil war, gradjanski rat, oruzje, puska, pistolj, opasac, zastava, stara igracka, stare igracke, retro vintage toys, lot weapons, ex yu, yugo, yugoslavia, jugoslavija, nostalgija, jugonostalgija, kolekcionarstvo ... Objektivno stanje igracaka je prikazano na slikama. Za sve dodatne informacije, slobodno pitajte. Ostale moje aukcije i predmete možete pogledati http://www.limundo.com/Clan/PeleAFC/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/PeleAFC/SpisakPredmeta Srećna kupovina :)

Branislav Nusic - Autobiografija Jubilarna knjiga Izdanje odbora za Nusicevu proslavu, 1924. Tvrd povez, nedostaje rikna, 364 strane. Kada se prekorici, bice to sasvim pristojan primerak. SVOJERUCNI POTPIS BRANISLAVA NUSICA! Branislav Nušić (ime po rođenju: Alkibijad Nuša; Beograd, 20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) bio je srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata.[3] Najznačajniji deo njegovog stvaralaštva su pozorišna dela, od kojih su najpoznatije komedije: Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Ožalošćena porodica i Pokojnik. Osim što je pisao za pozorište, radio je kao dramaturg ili upravnik u pozorištima u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Branislav Nušić je u svojim delima ovekovečio svakodnevicu srpskog društva u XIX i XX veku, a njegove sociološke analize su aktuelne i u XXI veku. Biografija Detinjstvo i školovanje Spomen-ploča na zidu Zgrade Narodne banke Srbije u Ulici kralja Petra u Beogradu, na mestu gde se nekada nalazila rodna kuća Branislava Nušića Branislav Nušić je rođen 20. oktobra (8. oktobra po julijanskom kalendaru) 1864. u Beogradu, nedaleko od Saborne crkve (današnja ulica Kralja Petra I), u kući na čijem je mestu danas Narodna banka Srbije, kao Alkibijad Nuša (cinc. Alchiviadi al Nuşa) od oca Đorđa (Georgijasa) Cincarina, i majke Ljubice Srpkinje. Njegov otac je bio ugledni trgovac žitom, ali je ubrzo posle Nušićevog rođenja izgubio bogatstvo. Porodica se preselila u Smederevo, gde je Nušić proveo svoje detinjstvo i pohađao osnovnu školu i prve dve godine gimnazije. Maturirao je u Beogradu. Još kao gimnazijalac završnog razreda postao je član Đačke družine `Nada`. Njegov prvi književni rad predstavljale su pesme, od kojih su dve objavljene u „Nadinom” almanahu.[4] Svoje pesme kasnije je objavljivao i u „Golubu” — listu za srpsku mladež 1879. godine.[5] Kada je napunio 18 godina, zakonski je promenio svoje ime u Branislav Nušić. Još kao mlad postao je član opozicione Radikalne stranke. Tada je prvi put osetio snagu vladajućeg režima. Godine 1883, u 19 godini, napisao je prvu svoju komediju Narodni poslanik koja će biti postavljena na scenu trinaest godina kasnije, 1896. godine. Ovaj komad ismeva političku borbu, izbore, narodne poslanike i vladinu stranku. Iako je dobio povoljnu ocenu recenzenata, Milovana Glišića i Laze Lazarevića, i stavljen na repertoar, upravnik Kraljevskog srpskog narodnog pozorišta Milorad Šapčanin je u poslednjem trenutku uputio rukopis u ministarstvo policije s molbom za mišljenje, jer treba da bude postavljen na državnu pozornicu. Međutim, tamo će zbog „birokratije“ ostati godinama. Studije pravnih nauka započeo je u Gracu (gde je proveo godinu dana)[6], a zatim nastavio u Beogradu, gde je i diplomirao na Velikoj školi 1886. godine. Branislav Nušić (desno) kao kaplar u srpsko-bugarskom ratu 1886. godine Sa dvanaest godina Nušić beži od kuće, kako bi se pridružio srpskoj vojsci u Srpsko-turskom ratu, ali ga gradski pandur ubrzo vraća kući. Kasnije je učestvovao u kratkom dvonedeljnom Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine, kao dobrovoljac. Tada je kao kaplar 15. puka dobio u Jagodini jedan vod dobrovoljaca za obuku. U tom vodu je bio i pesnik Vojislav Ilić,[7][8] sa kojim Nušić ostaje nerazdvojan prijatelj sve do Ilićeve smrti, 1894. godine.[9] Bugarska je u ovom ratu dobila ujedinjenje, dok je Srbija dobila ratnog junaka, majora Mihaila Katanića, koji je tokom borbi na Neškovom visu opkoljen očajnički branio pukovsku zastavu. Teško ranjen i zarobljen prebačen je na lečenje u Sofiju po nalogu samog bugarskog kneza Aleksandra I Batenberga, koji je posmatrao bitku. Prva knjiga koju je Nušić objavio bile su Pripovetke jednog kaplara 1886 godine, zbirka kratkih priča i crtica nastalih na osnovu priča iz rata. Zatvor Pošto mu je prvi rukopis bio „uhapšen“, kako je mnogo godina kasnije naveo u svojoj autobiografiji, tada najverovatnije dobija inspiraciju za sledeću svoju komediju u kojoj se „pozabavio policijskim činovnicima“. Komediju Sumnjivo lice napisao je 1887/88. godine, koja će biti postavljena na scenu 35 godina kasnije 29. maja 1923. godine. U ovom delu ismeva policijski aparat, u kome vladaju korupcija, ksenofobija i karijerizam, čiji je glavni zadatak borba protiv onih što deluju protiv dinastije, koja se u tekstu spominje nekoliko puta, i to ne na mnogo pažljiv i lojalan način, a tokom ovakve borbe obično stradaju nedužni. Scena iz predstave Protekcija B. Nušića, Sekcija za Dunavsku banovinu (NP, Beograd), Novi Sad, 1934, Pozorišni muzej Vojvodine Godine 1887, u Beogradu su se dogodile dve sahrane. Prva sahrana je bila starije žene i majke pukovnika Dragutina Franasovića, koji je bio ljubimac kralja Milana jer je oteo revolver nakon pucnja od Jelene – Ilke Marković tokom neuspelog atentata u Sabornoj crkvi 1882. godine. Ovoj sahrani su pored rodbine prisustvovali kralj, visoki oficiri i svi članovi Vlade. Druga sahrana na groblju, nekoliko dana kasnije, bila je junaka Katanića, koji je nakon puštanja iz zarobljeništva preminuo od posledica ranjavanja. Ovoj sahrani prisustvovala je cela prestonica. Revoltiran ovim događajem mladi Nušić je napisao političko-satiričnu pesmu pod naslovom „Dva raba” i podelio je na dva dela. U prvom delu opisuje prvu sahranu kojoj su prisustvovali „kite i mundiri” kao „i još neko, ali to je tajna” (ovde se misli na kralja). U drugom delu pesme Nušić je stihovao o sahrani hrabrog junaka. Pesma je objavljena u „Dnevnom listu“ i izazvala je veliku pažnju kod naroda. Međutim, publikovana pesma silno je uvredila i razbesnela kralja Milana koji je naredio da se Nušić uhapsi i osudi. Nušić je do tada već stekao reputaciju mladog čoveka „poganog jezika i još poganijeg pera.... te da će mu Požarevac dobro doći da se malo rashladi“. Nušić je 1888. godine osuđen na dve, a pomilovan je na molbu svog oca, posle godinu dana provedenih u Požarevcu.[10] Na robiji je pisao priče docnije okupljene u knjigu Listići i komediju Protekcija. U ovoj komediji Nušić je u satiričnim aluzijama daleko obazriviji. U Protekciji, takođe, ismeva birokratiju ali ima znatno blaži stav. Ministar je tu prikazan kao dobrodušan čovek koji je gotov da svakom pomogne, čak pokazuje razumevanje i širokogrudosti prema ljudima koji su ga oštro napadali u štampi. Po izlasku iz zatvora, odlazi na prijem kod kralja Milana, nakon čega mu ministar inostranih dela dodeljuje službu u diplomatiji. Sledećih deset godina službuje u konzulatima u Osmanskom carstvu (Bitolju, Skoplju, Solunu, Serezu i Prištini). Njegov poslednji napisan komad Protekcija biće postavljen prvi put na scenu Kraljevskog pozorišta uoči polaska na službu u inostranstvu 1889. godine. Srednje doba Milivoje Živanović (Ivo Knežević) i Vasa Nikolić (Petronije Šišo) u predstavi Knez Ivo od Semberije B. Nušića (Srpsko narodno pozorište, predstava za vojsku u Kasarni „Kralja Aleksandra I“ u Novom Sadu, 1924. Fotografija je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine) Kao zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova, postavljen je za pisara konzulata u Bitolju, u kojem se i oženio 1893. godine, Darinkom, ćerkom trgovca Božidara Đorđevića i Ljubice čiji je brat Dimitrije Bodi u to vreme bio konzul u Bitolju.[11] Iste godine je postavljen za konzula u Prištini, gde mu je Vojislav Ilić pisar. Tokom službovanja u Srpskom konzulatu u Prištini bio je svedok stradanja srpskog stanovništva, što je opisivao u svojim pismima koja su postala poznata kao Pisma konzula.[12] Godine 1900, Nušić je postavljen za sekretara Ministarstva prosvete, a ubrzo posle toga postao je dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu. 1902. je postavljen za poštansko-telegrafskog komesara prve klase u Poštansko-telegrafskom odeljenju Ministarstva građevina.[13] Godine 1904. postavljen je za upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.[14] Zajedno sa učiteljem Mihajlom Sretenovićem osnovao je prvo dečje pozorište, u kom su uloge tumačile isključivo deca, a među njima i Nušićeva. Ovo dečje pozorište je predstave održavalo u kafanama i restoranima, pa se brzo i ugasilo. 1905. godine, napustio je ovu funkciju i preselio se u Beograd, gde se bavio novinarstvom. Osim pod svojim imenom, pisao je i pod pseudonimom „Ben Akiba“. Godine 1909. bio je Politikin dopisnik u Bitolju kada je izbio sukob između mladoturaka i staroturaka.[15] Glavni izvor mu je bio srpski đeneralni konsul u Skoplju Živojin Balugdžić.[15] Vratio se 1912. godine u Bitolj kao državni službenik. Bio je jedno vreme načelnik okruga, kada se povukao na tu poziciju je došao Dušan Đ. Alimpić. Tokom 1913. godine osnovao je pozorište u Skoplju, gde je živeo do 1915. Napustio je zemlju sa vojskom tokom Prvog svetskog rata i boravio u Italiji, Švajcarskoj i Francuskoj do kraja rata. Vojvoda Simo Popović navodi podatak da je Nušić hteo biti u Ulcinju za vreme rata, i da je hvalio kralja Nikolu kako je uspeo sačuvati Crnu Goru od rata i Austrije. Tokom Prvog svetskog rata deo rukopisa je ostavio u Prištini, jer nije mogao da ih nosi peške dalje prema Prizrenu. Ti rukopisi su sačuvani. Deo rukopisa koji su bili u Skoplju je izgoreo.[16] Starije doba Posle rata, Nušić je postavljen za prvog upravnika „Umetničkog odseka“ ministarstva za prosvetu. Na ovoj poziciji je ostao do 1923. godine. Posle toga je postao upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu, da bi se 1927. godine vratio u Beograd. Bio je izabran za predsednika Udruženja jugoslovenskih dramskih autora. Njegov 60. rođendan je svečano proslavljen 6. novembra 1924. u Beogradu.[17] Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 10. februara 1933. Branislav Nušić je bio plodan pisac, poznat po svom upečatljivom humoru. Pisao je o ljudima i njihovoj, često duhovitoj, prirodi. Pred kraj života Nušić je doprineo da se u Beogradu osnuje Rodino pozorište (debitovalo četiri dana nakon njegove smrti[18]), preteču današnjeg pozorišta Boško Buha koje je 1950. godine osnovala njegova ćerka Margita Predić-Nušić. Već u decembru 1936. je izveštavano da je teško oboleo,[19][20] operisan je u jesen 1937. godine, o čemu su izvestile tadašnje novine.[21] Preminuo je 19. januara 1938, a tog dana fasada zgrade beogradskog Narodnog pozorišta bila je uvijena u crno platno.[22] Na njegovom stolu u rukopisu je ostala nedovršena komedija `Vlast`, sa započetim trećim od planirana četiri čina - prvi čin je prikazan povodom prve godišnjice njegove smrti.[23] O njegovom burnom životu snimljena je televizijska drama Neozbiljni Branislav Nušić 1986. godine. Stvari su još za njegovog života nazivane imenom `Branislav Nušić`: kafana i škola u Beogradu, ulice u Beogradu, Bitolju, Smederevu i Kragujevcu, nekoliko diletantskih družina i, na njegovo čuđenje, pevačkih društava.[24][25] Privatni život Tokom službovanja u Bitolju Nušić je upoznao Darinku Đorđević, kojom se oženio 1893. godine. Prva izjava ljubavi upućena Darinki bila je pesma ispisana na lepezi. Kao diplomata često je sa porodicom menjao mesto stanovanja, što je služba zahtevala od njega. Kada je postao poznat pisac konačno se skrasio kao dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.[26] U braku su dobili troje dece: Margitu, Strahinju Bana i Oliveru. Najmlađe dete, ćerka Olivera, umrla je sa samo dve godine. Nušić je bio privržen svojoj deci, o čemu svedoče i reči njegove ćerke Margite: „Ni Bana ni mene nikada nije udario. Vodio nas je u slikarska ateljea i u pozorište. Tamo nas je učio da gledamo slike i da pažljivo posmatramo šta se dešava na pozorišnim daskama.”[26] Margita i Strahinja su kao deca često igrali dečje uloge u očevim pozorišnim komadima.[14] Strahinja Ban (1896—1915), Nušićev jedini sin, poginuo kao srpski vojnik u Prvom svetskom ratu. Umro je 12. oktobra 1915, od rana zadobijenih u bici,[1] ubrzo po povratku na front posle prisustva na Margitinoj svadbi u Skoplju.[27] O sinu je Nušić kasnije retko pričao.[28] Romanom Devetstopetnaesta podigao mu je svojevrstan spomenik. Posle sinovljeve smrti trebalo mu je skoro deset godina da ponovo počne da stvara. Tada su nastali njegovi najbolji pozorišni komadi: Gospođa ministarka, Mister dolar, Ožalošćena porodica, Dr, Pokojnik i drugi. U to vreme je bio najpopularniji jugoslovenski pisac.[26] Odlikovanja Branislav Nušić u svečanom odelu sa odlikovanjima Orden Svetog Save, I stepena (Kraljevina SHS)[29][30] Orden knjaza Danila I, IV stepena (Kraljevina Crna Gora)[29] Orden Svetog Save, IV stepena (Kraljevina Srbija)[29] Orden belog orla, V stepena (Kraljevina SHS)[29] Književna dela Spomenik Branislavu Nušiću na Trgu republike u Beogradu (1993) Komedije „Narodni poslanik“ (1883) „Sumnjivo lice“ (1887) „Protekcija“ (1889) „Običan čovek“ (1899) „Svet“ (1906) „Put oko sveta“ (1910) „Svetski rat” „Gospođa ministarka“ (1929) „Mister Dolar“ (1932) „UJEŽ - Udruženje jugoslovenskih emancipovanih žena“ (1933) „Ožalošćena porodica“ (1934)[31] `Svinja` (1935)[32] „Dr“ (1936)[33] „Pokojnik“ (1937)[34] „Ne očajavajte nikad!“ „Vlast“ (nezavršena[35]) `Put oko sveta` - nastavak (nezavršen[36]) Plakat za predstavu Branislava Nušića u Pančevu iz 1942. godine Prva ljubav (komedija za decu) Romani „Opštinsko dete“ (u Sarajevu izdano kao „Općinsko dijete“) (1902) „Hajduci“ (svoj doživljaj iz detinjstva) (1933) COBISS.SR 18077703 „Devetsto petnaesta“ (1920) [37] Autobiografska proza „Autobiografija“ (1924) Drame „Pučina“ (1901) „Tako je moralo biti“ „Jesenja kiša“ (1907) „Iza Božjih leđa“ (1910) „Kirija“ „Analfabeta“ Pripovetke Nušićev grob na beogradskom Novom groblju, građen još 1922.[38] „Politički protivnik“ „Posmrtno slovo“ „Klasa“ „Pripovetke jednog kaplara“ Tragedije „Knez Ivo od Semberije“ „Hadži-Loja“ „Nahod“ (1923[39]) Rasprave i udžbenici „Retorika“ Putopisi Kosovo, Opis zemlje i naroda Ostale umetnosti Poštanska marka s likom Branislava Nušića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine Doprinos srpskoj fotografiji Bavio se fotografijom i pre konzulovanja u Prištini (jun 1893). Jedan je od najranijih srpskih stereofotografa. Ostavio je trag i kao pisac o srpskoj fotografskoj istoriji (prvi je zabeležio delovanje putujućih dagerotipista Kapilerija i Dajča), i nekim tada novim tehnikama (npr. o rentgenskoj fotografiji). Svojim fotografskim radovima ilustrovao je svoje tri putopisne knjige. Učesnik je Prve izložbe fotoamatera u Beogradu, 1901. Objavio je u listu „Politika“ i jednu pripovetku na fotografske teme koju je posvetio svom kumu, dvorskom fotografu Milanu Jovanoviću. Nušićeva fotografska dela se čuvaju u njegovom legatu u Muzeju grada Beograda. Opere „Na uranku“, 1903. COBISS.SR 512765114 Knez Ivo od Semberije (opera), 1911. Stripovi Još za Nušićevog života, njegova dela su stripovana u najtiražnijim međuratnim listovima, a autori su bili najpoznatiji umetnici tog doba. „Put oko sveta”, scenaristička adaptacija Branko Vidić, crtež Đuka Janković, Mika Miš, Beograd 1937. „Hajduci”, adaptacija i crtež Aleksije Ranhner, Mika Miš, 1938. „Opštinsko dete“, adaptacija i crtež Momčilo Moma Marković, Ošišani jež, Beograd. U popularnoj kulturi Nušićevi dani, nagrada Ružici Sokić, deo njenog legata u Adligatu Nušićeva dela su od 1950. do danas adaptirana u pedesetak bioskopskih i televizijskih filmova. Narodni poslanik, igrani film zasnovan na komediji iz 1883. godine Branislava Nušića u režiji Stoleta Jankovića snimljen je 1964. godine u produkciji Bosna filma.[40] Narodni poslanik (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Slavenka Saletovića snimljen je 1990. godine u produkciji RTB-a.[41][42] Sumnjivo lice, igrani film zasnovan na komediji iz 1887. godine Branislava Nušića u režiji Soje Jovanović, prve žene reditelja u Jugoslaviji i Balkanu, snimljen je 1954. godine u produkciji Avala filma.[43] Sumnjivo lice (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Arse Miloševića snimljen je 1989. godine u produkciji RTB-a.[44][45] Gospođa ministarka, igrani film zasnovan na komediji iz 1929. godine Branislava Nušića u režiji Žorža Skrigina snimljen je 1958. godine u produkciji UFUS-a.[46][47] Svetislav Savić (1892-1958) i R. Nikolićeva (dete) u komadu: `Put oko sveta` Branislava Nušića, Srpsko narodno pozorište, gostovanje u Vršcu, 1927. Fotografija je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine. Gospođa ministarka (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Zdravka Šotre snimljen je 1989. godine u produkciji RTB-a.[48][49] Bista u Sokobanji, ispred Zavičajnog muzeja Ožalošćena porodica, televizijski film prema motivima komedije iz 1935. godine Branislava Nušića snimljen je 1960. u produkciji RTB-a (dve godine ranije ista TV kuća otpočela je sa emitovanjem TV programa).[50] Ožalošćena porodica (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene komedije u režiji Milana Karadžića snimljen je 1990. godine u produkciji RTB-a.[51] Dr, igrani film zasnovan na istoimenoj komediji Branislava Nušića u režiji Soje Jovanović snimljen je 1962. godine u produkciji Avala filma.[52] Dr (rimejk), televizijski film prema motivima istoimene Nušićevoj komedije u režiji Aleksandra Đorđevića snimljen je 1984. godine u produkciji RTB-a.[53] Put oko sveta, igrani film zasnovan na istoimenoj komediji Branislava Nušića iz 1931. godine u režiji Soje Jovanović snimljen je 1964. godine u produkciji Avala filma.[54] Pre rata, igrani film zasnovan na dve Nušićeve komedije, „Pokojnik“ i „Ožalošćena porodica“, u režiji Vuka Babića snimljen je 1966. godine u produkciji Avala filma.[55] Nušićijada, festival filmske komedije u Ivanjici postojao je od 1968. do 1972. godine, a ponovo je obnovljena 2010. godine kao kolaž različitih umetničkih formi.[56][57] Nušićevi dani, pozorišni festival osnovan je 1984. godine u Smederevu u čast Branislava Nušića, a od 1990. godine na ovom festivalu dodeljuje se Nagrada Branislav Nušić. Pokojnik, televizijski film prema motivima istoimene Nušićeve komedije u režiji Aleksandra Mandića snimljen je 1990. godine u produkciji RTB-a.[58][59] U TV miniseriji Kraj dinastije Obrenović iz 1995. godine, lik Branislava Nušića glumio je Milenko Pavlov.[60] Položajnik, televizijski film zasnovan prema pričama Branislava Nušića scenario je napisala Mirjana Lazić snimljen je 2005. godine u režiji Miloša Radovića, u produkciji RTS-a.[61] U televizijskom filmu Albatros iz 2011. godine, lik Branislava Nušića glumio je Milan Vranešević.[62][63] Mister Dolar (film) i rimejk Mister Dolar (film) Svet (film) Ljubavni slučaj sestre jednog ministra (film) Vlast (film) Tuce svilenih čarapa (film) Opštinsko dete (film iz 1953) Ujež - TV film iz 1974, prema komadu prikazanom 1935.[64] Zvezdara teatar je producirao nisko-budžetsku vodvilju ”Rođendan gospodina Nušića” u kojoj glavnu ulogu tumači Branislav Lečić. Predstava „Put velikana” bavi se poslednjim danom Nušićevog života.[65] Kuća Branislava Nušića Kuća Branislava Nušića, koju je sagradio pred kraj svog života (1937) godine u Šekspirovoj ulici br. 1 u Beogradu, proglašena je za kulturno dobro (kao spomenik kulture), rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda br. 1046/2 od 28. 12. 1967.[66]

Kao na slikama RETKO 1935 Bogato ilustrovano Kosta Petrović (31 May 1891 – 1965) was a Yugoslav architect. His work was part of the architecture event in the art competition at the 1936 Summer Olympics. Tags: beogradski sokolski stadion sokolsko sokolska drustva drustvo kraljevina jugoslavija viteški kralj aleksandar ujedinitelj parkovi uređenje grada mamford grad u istoriji U knjizi koju je objavio 1938. godine Kosta Petrović daje koncepciju, potrebe i svoje viđenje života u dobro uređenim gradovima. Akcenat njegovog građevinskog pravca je dat na pružanju mogućnosti za udoban i zdrav život stanovnika unutar grada. Po njemu cilj urbanističkog planiranja i arhitektonskog talenta je pružiti čoveku mogućnost za odmor i rekreaciju putem uređenih zelenih površina, parkova, odmorišta i sportskih stadiona. Poseban akcenat u svojim napisanim delima kao i u ovoj knjizi takođe u projektima posvećuje telesnom vežbanju i vaspitanju kao preduslovu za sreću i zdrav život. Graditelji gradova moraju da poznaju ove komponente života, kao i da budu upoznati sa uzrocima i posledicama pogrešno planirane gradnje kao i da dobro budu upoznati sa prošlosti grada i sa međusobnom povezanošću. Ove ideje koje je zastupao će se protezati kroz ceo njegov životni i stručni pravac i tok. Kosta Petrović je rođen 31. maja 1891. godine u Klanjcu (Hrvatska). Otac mu je bio Dušan gradski savetnik. Biografiju i životnu sudbinu ovog inženjera u velikoj meri će odrediti politički događaji i zbivanja koji će uslediti na životnim prostorima srednje Evrope i Balkana. Završio je Tehnički fakultet. Od 1.avgusta 1914.godine do 1.decembra 1918.godine neprekidno je bio na vojnoj dužnosti. Zajedno sa njim su bila na dužnosti još dva subotička inženjera (Oton Tomanić i Franjo Frolih).Vojnu dužnost su služili kod Železničke komande bivše Austro-Ugarske vojske. Kosta Petrović se oženio sa Milanom Sarajlić 8. novembra 1921. godine u Subotici. Imao je dve ćerke, Ivanku koja se rodila 1923. godine i Dušanku rođenu 1924. godine. Sve ono što će obeležiti njegovu karijeru i po čemu će ostati poznat započeće 1920. godine njegovim zapošljavanjem u gradskoj službi. Ceo život će mu biti obeležen radom u gradskoj Tehničkoj službi, nesebičnim entuzijazmom u “Sokolskom društvu” i članstvom u masonskoj loži “Alkotas” (Stvaranje).[1] U knjizi koju je objavio 1928. godine “Subotica i kupalište Palić” u predgovoru naglašava kako osnovu savremene uprave gradova čini sređenost temeljnih tehničkih podataka i statistika, na kojima se baziraju komunalni programi, koji se godinama i decenijama sprovode u život. Ove teze će ga pratiti kroz rad. Došavši na položaj šefa gradskog Građevinskog odelenja Kosta Petrović uočava haotično stanje u pogledu građevinskih evidencija, numerisanja kuća, kvartova, planova ulica, regulacionih osnova, numerisanja salaša, upisa u grintovni list pojedinih značajnih građevina. Zbog svega toga odmah izrađuje program rada gradskog Građevinskog odelenja za budući period. Tadašnji gradonačelnik dr Franja Sudarević usvaja ovaj program rada. Tako su godine 1921. sve ulice od I-VIII kvarta dobile nove nazive. Izrađen je novi privremeni plan Subotice I-VIII kvart bez Segedinskih vinograda, Aleksandrova i Palića Gradonačelnik grada Subotice ga 18.maja 1921.godine imenuje za kupališnog inženjera gradskog kupališta Palić.Za ovu funkciju nije dobijao platu već dnevnice u iznosu 30 kruna dnevno.[2] Od 1921. do 1922. godine izvršeno je novo numerisanje kuća u unutrašnjem gradu- oko osam hiljada kuća.Geodetski otsek gradskog tehničkog odelenja osnovan je 1922.godine.[3] Po osnivanju odmah se pristupa premeravanju Segedinskih vinograda, što se završava 1923.godine.Ovim premeravanjem omogućen je razvitak ovoga dela grada. Na inicijativu inženjera Koste Petrovića godine 1922. reguliše se centar grada, oko buduće Manojlovićeve danas Nazorove ulice. Izrađen je u detalje i spremljen plan za otvaranje Radijalnog puta, koji je trebao da poveže centar grada sa njegovim “plućima” Dudovom šumom. Kosta Petrović je zastupao ideju zdravog života. Baš zbog povećavanja parkovskih prostora u gradu zastupa ovu ideju otvaranja Radijalnog puta i povezivanja sa Dudovom šumom.Dudova šuma se nije mogla računati u gradske parkove jer nije postojala komunikacija sa gradom. Odgovarajućom komunikacijim Dudova šuma bi poslužila kao ukras grada.[4] Otvaranjem Radijalnog puta Subotica bi dobila novi gradski park sa dobrom saobraćajnom vezom, otvorilo bi se novo gradilište, došlo bi do razvitka samoga grada. Odbor za otvaranje Radijalnog puta se formira 1928. godine od strane gradskog senata.Te godine donosi se odluka o pristupanju razmatranja ove ideje.Kao osnov za otvaranje je poslužila “Regulatorna osnova grada Subotice”.[5] Troškovi oko otvaranja ulice trebali su delimično da padnu na teret grada a delimično na teret samih građana. Najpre je trebalo izvršiti ekproprijaciju poseda. Ove odluke su donete na sednici senata grada 30. novembra 1928.godine.Stanovnici toga dela grada podržavali su ovu ideju. Izrađeni su svi planovi, projekti, predračuni, nacrti za otvaranje ulice.[6] Ovaj projekat su pratile žalbe i pritužbe pojedinaca koji su imali svoje posede u ovome delu grada. Mirko Rotman, fabrikant iz Subotice koji je imao fabriku u ulici Cara Lazara upućuje protest protiv odluke Skupštine grada Subotice uvezi regulisanja i eksproprijacije Radijalnog puta.[7] Pitanje otvaranja nove ulice omeo je Drugi svetski rat. Nakon završetka rata ovaj plan nastavlja da se realizuje, da bi se on i ostvario šezdesetih godina prošloga veka. Novo numerisanje salaša započeto je 1926. a završeno 1928.godine, urađena je nova podela pustara, koje je bilo jedno od najvećih tehničkih radova ovoga odelenja. Numeracija je izvršena i na Paliću.Izgrađen je novi nacrt Palića a ulice su promenile naziv. U gradu Subotici u IX, X, XI i XII kvartu je utvrđena regulaciona osnova. Zahvaljujući ovome na inicijativu samoga Koste Petrovića 1928. godine odštampana je karta grada Subotice kao i Palića. Karta je izrađena u srazmeri 1:10.000 i štampana je kao prilog knjizi “Subotica i kupalište Palić”.[8] Sam autor navodi da je knjiga izdata zahvaljujući velikim zalaganjem gradonačelnika Daragutina Stipića, a knjiga se nije prodavala već je služila isključivo za zvaničnu upotrebu gradske uprave. Koliko je dobro napisana govori nam podatak da je do današnjih dana ostala nezamenjiva prilikom proučavanja života u Subotici u tom periodu. Knjiga “Subotica i kupalište Palić” izašla je iz štampe 1928. godine. Knjiga predstavlja vodič kroz Suboticu i Palić. Dat je opis grada, nabrojani su hoteli i gostionice, saobraćajne veze, prevozna sredstva, državna nadleštva, sudske institucije. Opisana je uprava grada, vojna uprava, verske institucije, prosvetne institucije, zdravstvene institucije, socijalne i staleške organizacije. Interesantan je popis svih trgovina, prodavnica i zanatskih radnji. Na kraju je dat spisak ulica po kvartovima sa nazivima i kvartom grada. Autor u knjizi navodi :”Želimo li napredak Subotice, i ako smo svesni odgovornosti koju nosimo pred docnijim pokolenjma, onda ne smemo stati posle svršenih najnužnijih radova, već moramo pristupiti daljnjem stvaranju preduslova za razvitak i napredak Subotice.” [9] Naredne godine grad je dobio još jednu kartu cele Subotice sa svim salašima. Predlog za osnivanje Centralnog groblja Kosta Petrović izrađuje 1929. godine. Postojeća groblja u gradu su bila skoro sasvim popunjena. Izradio je skicu izgleda groblja.[10]Ističe se da sa obzirom na potrebna groblja opštine grada Subotice postoji samo jedna mogućnost osnivanja “Javnog opštinskog centralnog groblja” radi opšteg interesa. Za unapređenje grada inženjer Petrović je pokazivao mnogo volje, istrajnosti i inicijative u radu. Neumorno je izrađivao i podnosio predloge o svim najvažnijim tehničkim pitanjima. Gradske finansije koje su često bile ograničene nisu omogućavale da se ovi planovi realizuju. O njegovoj svestranoj delatnosti govore sledeći projekti: Projekat o načinu rešenja pitanje izgradnje gradskih vanjskih puteva Elaborat o izgradnji velike klaonice Planovi za podizanje tržnih tremova Elaborat za odvodnju i za osnivanje vodne zadruge, gradsko Tehničko odelenje izrađuje 1925-1926.godine kada su u subotičkom ataru bile visoke vode Bio je inicijator osnivanja Gradske štedionice 1923.godine. Kaldrmisanje ulica u centru grada koje su bile u lošem stanju, izvršeno je 1928.godine. Zbog ovog poduhvata od strane gradskih poslanika je bio žustro napadan. Prepisivano mu je nepotrebno trošenje novca iz gradske kase. Banja i omiljeno letovalište subotičana Palić biće 1921.godine obogaćeno velikim štrand kupatilom koje je imalo šesto kabina. Ovaj projekat je ostvaren odmah po njegovom postavljanju za glavnog kupališnog inženjera maja te godine. Ovo kupatilo će od 1930.godine besplatno preći na korišćenje na ruke opštini. Istovremeno biće produžena tramvajska pruga do Palićkog štranda.[11] O Štrand kupatilu Kosta Petrović daje podatke u svojoj knjizi o “Subotici i kupalištu Palić” iz 1928. godine.On navodi da se ovo kupatilo nalazi na istočnoj obali jezera. Kupatilo je vlasništvo opštine grada Subotice, a izgrađeno je 1921.godine. Kupatilo je imalo adresu – Palićka obala 17, sa telefonskim brojem 4. Dalje se naglašava da je Štrand kupatilo najveće svoje vrste u državi, ima preko 600 kabina sa kojima se može maksimalno dnevno poslužiti do 4000 osoba. U jednoj sezoni okupa se na Štrandu do 80.000 osoba.[12] Ovo kupatilo se prostiralo uz obalu jezera u dužini od 350 metara. Dno jezera je bilo peskovito. Štrand je posebno bio povoljan za kupanje dece. Opisuje se da na ovom mestu dubina jezera lagano raste. Pisac dalje naglašava da se duž cele obale prostire divna peščana plaža puna krošnjastog drveća, koje daje ugodnu hladovinu. Osim ovoga postoji drveni most koji se pruža sto metara u vodu i koji je pogodan za sunčanje. Štrand kupatilo je takođe pružalo mogućnosti i za zabavu jer je bilo snabdeveno gimnastičkim spravama, klizaljkama, čamcima. Cele sezone je svirala muzika u “Velikom štrand restoranu”. Izgradnja Štrand kupatila još više je doprinela popularnosti mesta. Od početka XX veka posećenost Palića je stalno rasla zahvaljujući uređenosti i dobrom povezanošću sa gradom. Zabeležene su brojne posete kako domaćih tako i stranih turista. Prvi veliki vašar koji je održan u Subotici propraćen je izložbom 1925. godine. U tehničkom pogledu ovaj vašar je osmislio Koste Petrovića uz pomoć stručnjaka tehničkog odelenja grada. Za taj rad bio je nagrađen sa 10.000 dinara, koje je poklonio delimično “Sokolima” a delimično “Trgovačkom udruženje”. Organizacija prilikom otkrivanja spomenika “Caru Jovanu Nenadu”, bila je poverena Kosti Petroviću. Na ovoj proslavi je bio prisutan Knez namesnik Pavle Karađorđević. Za ovaj rad Konstantin Petrović je odlikovan 18.oktobra 1928. godine oredenom Svetoga Save IV stepena. Od strane Ministarstva prosvete orden je dostavljen januara 1929.godine. Ostaje zanimljiv podatak da da je gradonačelnik izvestio Mionistarsatvo prosvete da je uplaćea taksa (“ordenska taksa”) za primanje oredena.[13] O organizaciji proslave oko otkrivanja spomenika postoje sačuvani spisi koji potvrđuju nesumljivu angažovanost ovoga inženjera. Osim rada u gradskoj Tehničkoj službi Kosta Petrović je bio vrlo angažovan i aktivno je sarađivao i učestvovao na svim poljima društvene delatnosti u gradu. U prvom redu ta njegova angažovanost, entuzijazam pa i ljubav ispoljavala se u sokolskom pokretu. Svoje slobodno vreme kao i materijalna sredstva posvećivao je ovom pokretu. Kroz sokolstvo je ispoljavao svoj rad na unapređenju duhovnog i fizičkog života naroda. Neposredno posle ujedinjenja, osnovni cilj sokolske organizacije postao je da u jedinstven narod unese misao poštovanja zajedničke nove države. Nošen idealizmom u uverenju da je nastupilo novo doba sokolske organizacije su nastojale da svojim kulturnim radom afirmišu, među “troimenim narodom” ideju ujedinjenja, jugoslovenstva, slovenstva.[14] Ne obazirući se na veru, stalež, naciju, sokoli su nastojali da stvore “jugoslovenski tip kulture”. Cilj organizacije je bio podizanje telesno zdravih, moralno jakih i nacionalno svesnih državljana.[15] Po dolasku u Suboticu 1920. godine, Kosta Petrović se aktivno uključuje u subotičku organizaciju.S ve ideje sokolskog pokreta kroz svoj rad zdušno zastupa. Život, rad, napredak i razvitak sokolstva i sokolskog društva u Subotici usko je povezan sa imenom Koste Petrovića. Rad društva je naročito bio aktivan za vreme njegovog starešinstva. Najvažnije manifestacije iz tog perioda su : – Župski sletovi 1922 i 1925.godine – Osvećenje zastave i otkrivanje spomenika “Palim Junacima za oslobođenje i ujedinjenje” 1925.godine – Osnivanje sokolskih odelenja u školama[16] – Osnivanje seoskih sokolskih četa[17] – Podizanje “Sokolovca”, jednog od najuzornijih sokolskih letovališta Kraljevine Jugoslavije. Do 1934.godine je bio starešina društva u Subotici kada se povlači zbog posvećivanja naučnom radu. Tokom 1934.godine nastavlja se realizacija planova gradskog tehničkog odelenja. Kaldrmisanje ulica u gradu izazivalo je polemike. Dolazilo je do razmimoilaženja oko određivanja ulica koje će se kaldrmisati. Tako je zbog uvođenja kanalizacije i kaldrmisanja Carinske ulice napadan. Međutim ovaj potez se pokazao kao potreban i po grad koristan. Naporom i inicijativom Koste Petrovića podiže se Jugoslovenski narodni dom Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.[18] Ova zgrada biće sve do danas prepoznatljiva po svome stilu i nameni. Najpre su je subotičani zvali Sokolski dom a kasnije zgrada bioskopa Jadran. Detaljan plan za izgradnju doma izradilo je gradsko tehničko odelenje a elaborat je poslat Ministarstvu građevina na odobrenje 18. jula 1931.godine. Na osnovu ovih planova bila je raspisana licitacija te je 22. septembra započeta gradnja doma. Gradska opština je izdala preduzimaču na izvršenje samo onoliko novca sa koliko je raspolagala. Gradski Savet je raspisao prvu licitaciju za izgradnju. Licitacija je održana 15. septembra 1931. godine. Samoj licitaciji je prisustvovao predstavnik Kraljevske banseke uprave Dunavske banovine. Na licitaciji su dobijene četiri ponude: 1. Vasilije Bikar i Drug iz Beograda sa ponudom od 1,337.117.05 dinara 2. Filip Šmit, iz Novog Sada sa ponudom od 1,291.583.27 dinara 3. Vidaković Koloman, iz Subotice sa ponudom od 1,320.771.59 dinara 4. Piri i Pelcer, iz Osjeka sa ponudom od 1,273.340.56 dinara.[19] Nakon licitacije gradski savet je doneo odluku da se prva grupa radova za podizanje Jugoslovenskog Narodnog doma u Subotici ustupa firmi “Piri i Pelcer” koji su imali najnižu ponudu. [20] Plan i predračun radova protumačen je preduzimaču “Piri i Pelceru” , data im je overena kopija celog elaborata. Za nadzornika radova je određen arhitekta De Negri Franja iz Subotice.[21] Gradski Senat 31. oktobra 1931.godine propisuje i odobrava Uredbu o upotrebi Jugoslovenskog narodnog doma Kralja Aleksandra I. Po toj Uredbi dom je svojina grada Subotice. Dom je trebao da posluži namenjenoj svrsi na tri načina : 1. U prvom redu dom je trebao da posluži vaspitavanju novih generacija putem sokolstva 2. U domu će se smestiti centralna osnovna škola 3. Za potrebe kulturnih i nacionalnih institucija. Rukovanje, staranje i korišćenje doma povereno je sokolskom drušvu. Ovom Uredbom zgrada se predaje na pravo poseda i iskorišćavanje sokolskom društvu.[22] Gradnja sokolskog doma bila je usporavana nedostatkom finansijskih sredstava. Zbog toga se pokretač ove ideje Kosta Petrović često obraćao mnogim institucijama i udruženjma sa apelima za finansijsku pomoć. Tako on 28.marta 1933. piše: ”Narodna odbrana treba da preuzme inicijativu kako bi se postigla puna saradnja među svim nacionalnim udruženjima oko stvaranja mogućnosti za izgradnju Doma. Sva nacionalna udruženja trebala bi se staviti na raspoloženje za izgradnju Doma, sva novčana sredstva sa kojima raspolažu.”[23] Druga etapa izgradnje sokolskog doma započinje 1934.godine. Na sednici Gradskog veća doneto je rešenje da se najhitnije dovrši Jugoslovenski narodni dom Kralja Aleksandra I. Ova odluka bila je na propisan način objavljena. Novac za izgradnju u iznosu od 4,000.000 dinara trebalo je da se isplati od novca putem fakultativnog otkupa agrarnom reformom oduzetih zemalja od opštine grada Subotice. Naime, agrarnom reformom oduzeto je od gradske opštine 15.071 katastarskih jutara zemlje. Do decembra 1934. godine prodato je fakultativnim otkupom 4.776 katastarskih jutara.[24] Na ovu odluku o bržoj gradnji i završetku Doma uticala je i činjenica da je krajem juna 1935. godine u Subotici predviđeno održavanje Pokrajinskog sleta Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Jedan deo celokupnih svečanosti trebao je da se sprovede u novoizgrađenom domu. Zbog tog razloga gradsko Veće je rešilo da se Dom do kraja meseca maja 1935.godine dovrši u toj meri da može da se koristi za održavanje tih svečanosti.[25] Beogradski list “Vreme” od 22. decembra 1934. godine donosi vest da je na redovnoj sednici gradskog predstavništva u Subotici doneta odluka o daljoj izgradnji doma. Na sednici je izglasano kako prenosi list: ”… po kome će se ovaj dom staviti pod krov do kraja meseca maja 1935. godine sa proračunom od dva miliona dinara .Međutim skupština je izglasala četiri miliona dinara, kako bi se izvelo i unutrašnje uređenje. Dom će se dovršiti do kraja maja meseca, jer će u toku juna biti velike sokolske menifestacije u Subotici u vezi sa pokrajinskim sokolskim sletom.”[26] Koliko je grad Subotica ovom zgradom dobila u pogledu mesta za razvoj sporta govori podatak da je ovo bio dom sportova.”Imao je atletsku stazu, letnju pozornicu, jednu veliku i jednu manju pokrivenu dvoranu za vežbanja, niz prostorija za treniranje itd. Bio je pravi sportski centar u srcu grada.[27] O izgradnji drugog dela Jugoslovenskog narodnog doma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja sačuvan je dnevnik. Ovaj dnevnik datira od 22. juna 1935. pa ide do 7. novembra 1935. godine. Gradnja je sporo napredovala i tek 1936. godine je okončana. Po rečima ćerke Koste Petrovića Ivanke Pavković, zgrada je pod znacima navoda okončana jer ona u potpunosti nije nikada završena prema prvobitnim zamislima.[28] Po projektu inženjera Koste Petrovića od 16. aprila do 6. juna 1936. godine, izgrađen je objekat za Sveslovenski slet 1936.godine. Stadion je prvi put poslužio kao sokolsko sletište za IV Pokrajinski slet u Subotici 1936.godine, čiji je jedan od glavnih organizatora bio inženjer Petrović. Po mišljenju stručnjaka stadion je predstavljao idealni model modernog tipa stadiona. Na sletu je te godine učestvovalo preko 10.000 vežbača. Kao pročelnik građevinske komisije Saveza sportskih saveza Kraljevine Jugoslavije pomagao je svojim stručnim znanjem kod građenja mnogih igrališta i vežbališta. Osim projektovanja bavio se i pisanjem stručnih publikacija. Dvotomna studija “Građevine za telesno vaspitanje”, izdata je 1934.godine u Ljubljani. Kao šef gradskog tehničkog odelenja bavio se ispitivanjem urbanističkih problema a sa druge strane kao sokolski i sportski radnik bavio se problemom vaspitanja omladine. Marljivo je sarađivao sa stručnim časopisima, držao je mnoga predavanja i praktično sve to primenjivao. Tako je 1938. godine iz štampe izašla njegova knjiga pod nazivom “Uređenje gradova, park za telesno vaspitanje u sklopu zelenila za osveženje, olompijski stadion, sokolsko sletište i sportski park (sa posebnim osvrtom na potrebe grada Beograda)”.Prilikom pisanja koristio je obimnu stranu literaturu koja se odnosila na ovu temu. Stručna i dnevna štampa, domaća i strana, davala je njegovim knjigama najveće pohvale. U prikazima knjiga je isticano da se knjige mogu uporediti sa najboljim sličnim delima svetske tehničke literature. Inženjer Petrović je decembra 1933 .godine na IV kongresu Saveza sportskih saveza Kraljevine Jugoslavije održao referat “Pitanje vežbališta s obzirom na Zakon o obaveznom telesnom vaspitanju” . U predavanju je kritikovao Zakon o obaveznom telesnom vaspitanju. Naročitu važnost posvećuje životu na selu. Referat je odštampao u posebnoj brošuri koji je besplatno delio.[29] Kosta Petrović je izradio predlog za izgradnju nacionalnog parka u Beogradu i zalagao se za ostvarenje ovoga predloga. Iz života ovoga poznatog inženjera beležimo još jedan zanimljiv podatak. Na olompijskim igrama u Berlinu 1936. godine bio je prvi jugosloven koji se takmičio na polju arhitekture sa delom “Stadion Kralja Petra II”. Od četrnaest naroda koji su se takmičili u arhitekturi, šezdesetsedam umetnika je izložilo radove na olimpijskoj izložbi. U službenom katalogu naznačena su sva dela koja su se takmičila. Od ukupno 97, posebno su opisana i prikazana samo sedam dela. Među njima je bio rad Koste Petrovića pod nazivom “Festspielstatte der Stadt Subotica”. Nakon ovoga takmičenja, piše samostalno naučno delo na nemačkom jeziku “Fest und Kampfstatte” (Sletišta i borilišta), u kojima iznosi rezultate svoga naučnog istraživanja, kako treba naučno obrazloženo rešavati probleme koji nastaju kad se podižu sletišta odnosno borilišta. Ovaj rad poslužio mu je kao osnov za disertaciju koju je branio na Visokoj tehničkoj i montanističkoj školi u Gracu 30.juna 1937.godine. Tada je promovisan u doktora tehničkih nauka. Mimo ovoga inženjer Kosta Petrović je nagrađen nagradom iz fonda Kralja Aleksandra I Ujedinitelja 1937.godine. Ove nagrade su se dodeljivale za rad na moralno, opštekulturalnom i građansko-vaspitnom polju. Inženjer Konstantin Petrović se pokazao kao plodonosan pisac i naučni radnik. U vremenskom periodu koje se poklapa sa njegovim položajem na mestu gradskog glavnog inženjera, napisao je niz knjiga. U tim knjigama iskazuje svoje stručno znanje kao i njegove poglede na savremene arhitektonske tokove i mesto čoveka u tim tokovima. U tom periodu iz štampe su izašla njegova sledeća dela : Srpsko-mađarski (mađarski-srpski) građevinski rečnik Купалиште Палић =Kupalište Palić, Subotica Project des „Grands Albattoirs et Foire“ de la Ville de Subotica, Subotica 1926. Kr. slob. grad Subotica i kupalište Palić, Subotica 1928. Francuski državnici, Beograd 1928. Kupalište Palić, Subotica 1928. Грађевинска изложба у Берлину 9. маја-9. августа 1931.године, Суботица 1931. Споменик у Суботици Њ.в. Александру I краљу Југославије, Суботица 1931. Idejni osnovi sokolstva, Subotica 1931. Sistemi masonerije, „Stvaranje“ i „Stella Polaris“, Subotica, 1932. Građevine za telesno vaspitanje – prva knjiga, Ljubljana, 1934. Pitanje vežbališta s obzirom na zakon o obaveznom telesnom vaspitanju, Zagreb, 1933. Sokolski stadion u Beogradu, Beograd, 1935. Katihizis jovanovske masonerije, Beograd, 1935. Sokolovac.Sokolski dom Sokolsko sletište, Subotica, 1936. Uređenje gradova: park za telesno vaspitanje u sklopu zelenila za osveženje, Beograd, 1938. Građevine za telesno vaspitanje: uređenje gradova, Beograd, 1938. Umetnost i olimpijske igre, Zagreb, 1939 Narodni domovi i školska vežbališta, Beograd, 1940[30] Uspešnu, plodonosnu i bogatu karijeru prekinuo je Drugi svetski rat. Ćerka Koste Petrovića ističe:”Nailazak jedne nove epohe začas je prekinuo spokojan i sadržajan život naše porodice. Odmah na početku rata tata je pozvan u vojsku i ubrzo bio zarobljen, …”[31] Sudbina ratom zahvaćenih ljudi, na ovim prostorima nije zaobišla ni porodicu Koste Petrovića. Ratni vihor pomerio je i promenio ustaljeni život porodice. Događaji koji su usledili odrediće dalju sudbinu cele porodice. Kosta Petrović 3. aprila preuzima komandu Drugog bataljona rezervnog inženjerijskog puka u Slavonskom Brodu.U kratkotrajnom “Aprilskom ratu” biće nekoliko puta zatvaran. U Slavonskom Brodu je dva puta dopao zarobljeništva. Kasnije pri prelaženju vojvođanske granice drugom polovinom aprila bio je dva puta hapšen i zatvaran u Somboru.[32] Kako sam ističe:”dva puta zatvaran u Subotici, dok konačno nisan sproveden u okovima kroz Suboticu u zatvor. Bio sam osuđen na proterivanje iz Subotice u Hrvatsku.[33] Osim njega bila mu je zatvaran žena i tašta.Krajem 1941. godine bio je prognan iz Subotice i kao politički opasnom licu prisilno mu je određeno mesto stanovanja u Budimpešti.[34] Pravo na penziju mu nije priznato. Februara 1942. godine u Budimpešti mu se pridružuje i porodica. Porodica je sa sobom ponela samo najpotrebnije stvari dok im je celokupna imovina ostala u Subotici u stanu Mice Radić u Pašićevoj ulici broj 1. Kao stanar i kućepazitelj u Subotici u delu kuće ostaje inženjer Oton Tomanić, kolega, prijatelj i kum porodice. Po završetku rata vraća se sa porodicom u Suboticu 12. maja 1945. godine.[35] Porodica se vraća sa prvim, po Vojnoj misiji u Budimpešti organizovanim transportom za građane. Njihov stan i stan tašte Mice Radić poznate subotičke dobrotvorke više ženskih udruženja bio je devastiran.[36] Najpre su u njih useljeni mađarski oficiri pa oficiri Crvene armije da bi u metežu pri kraju rata bio i opljačkan. U posleratnoj nacionalizaciji i konfiskaciji porodici su oduzeti posedi i nekretnine. Inženjer Petrović za sve vreme rata je bio bez novčanih prihoda. Po završetku rata pokušava da se ponovo zaposli. U svojoj molbi za postavljenje datiranoj 28. maja 1945. godine on moli da se u obzir uzme sledeće: “1.) Ubeđen sam i osećam, da bi sada – kao dobar organizator – mogao najbolje i najkorisnije poslužiti na organizovanju i izvođenju velikih radova oko obnove zemlje, koji će izvršavati ratni zarobljenici. Zato molim GNOO, da mi putem nadležnih činioca omogući, da na tim radovima budem zaposlen, bez obzira gde će se ti radovi izvoditi i bez obzira u kakvom bi svojstvu bio tamo zaposlen. Napominjem da sam se kao rezervni kapetan I klase javio Gr.NOO 25/5 1945.godine radi preduzimanja vojnih podataka. 2.) Molim da budem raspoređen kao profesor matematike ili na gimnaziji ili na učiteljskoj školi u Subotici, ili kao profesor na Srednjoj tehničkoj školi u Subotici. Više godina bio sam nastavnik u školi za Fizičko vaspitanje u Beogradu, i tako sam stekao priličnu nastavničku praksu. 3.) Komandiru mesta u Subotici potreban je tehnički referent. Bilo mi je rečeno da za popunjavanje toga mesta dolazi u obzir i moja ličnost. Upućen sam da podnesem Komandi mesta uverenje iz kog će se videti: da su me mađarske vlasti – kao politički opasnog – januara 1942. godine, izgnale iz Subotice, i da mi je prisilno bilo određeno mesto stanovanja u Budimpešti.”[37] Zaposlenje u Gradskom Narodnom odboru nije dobio. Predstavnici “nove vlasti” nisu smatrali da su ove njegove kvalifikacije dovoljne za rad u gradskoj građevinskoj službi. Kao dokazani i priznati stručnjak, ne zalazeći u njegovu ideološku opredeljenost nije oponirao novoj vlasti. Ipak zaposlenje dobija kao profesor na Višoj tehničkoj školi u Subotici. Kao profesor na Višoj tehničkoj školi radio je jedno izvesno vreme. Inženjer Kosta Petrović je umro u Subotici 1965.godine. Iza Koste Petrovića su ostala njegova dela. Građevine, urbanistička rešenja i katastarke karte grada, salaša i subotičkih pustara i danas se koriste. Njegov životni moto je bio urediti grad po meri i potrebama čoveka u skladu sa prirodnim tokovima. Ovakva rešenja su se pokazala kao uspešna jer i danas odolevaju vremenu.

Unutra lepo očuvano Na koricama ima oštećenje kao na slici, stoga je cena dosta niža. Nešto je bilo zalepljeno i onda odvojeno tako da je sa sobom odnelo deo platna Nema drugih oštećenja, neprijatnih mirisa, šaranja i slično Retko u ponudi Srpski Francuski Nemački Engleski jezik SPOMENICA POVODOM NJEGOVE 80 GODIŠNJICE Društvo za podizanje Instituta Nikole Tesle, Beograd, 1936. Tvrd povez, udžbenički format, 520 strana. Višejezično idanje - srpski, francuski, nemački i engleski jezik. Nikola Tesla Spomenica povodom njegove 80 godišnjice Livre commemoratif a l`occasion de son 80eme anniversaire Gedenkbuch anlässlich seines 80sten Geburtstages Memorandum book on the occasion of his 80ieth birthday Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je srpski i američki[1][2][3] pronalazač, inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista, najpoznatiji po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom. Nikola Tesla Tesla circa 1890.jpeg Nikola Tesla u 37. godini (1893); fotografija Napoleona Seronija Rođenje 10. jul 1856. Smiljan, Austrijsko carstvo Smrt 7. januar 1943. (86 god.) Njujork, SAD Religija pravoslavni hrišćanin Polje fizika Škola Gimnazija Karlovac, Tehnički univerzitet u Gracu Roditelji Milutin Tesla Georgina Tesla Poznat po naizmenična struja, asinhrona mašina, magnetno polje, mreža preko bežičnih sistema prenosa, radiotehnika Nagrade Edison Medal (AIEE, 1916), Elliott Cresson Gold Medal (1893), John Scott Medal (1934) CZE Rad Bileho Lva 3 tridy BAR.svg Orden belog lava SRB Orden Belog Orla BAR.svg Orden belog orla Order of Saint Sava - Ribbon bar.svg Orden Svetog Save ME Order of Danilo I Knight Grand Cross BAR.svg Orden knjaza Danila I Ordre de la Couronne de Yougoslavie (Royaume).png Orden Jugoslovenske krune Potpis TeslaSignature.svg Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Preminuo je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja — tesla. Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.[4][5] Lično je upoznao dva srpska kralja, kralja Srbije Aleksandra Obrenovića pri poseti Beogradu 1. juna (17. maja) 1892, i kralja Jugoslavije Petra II Karađorđevića juna 1942. godine u Njujorku. Biografija Detinjstvo, mladost i porodica Parohijska Crkva Sv. Petra i Pavla i kuća, dom Teslinih u Smiljanu. U pozadini se vidi brdo Bogdanić, ispod kojeg izvire potok Vaganac, koji je proticao ispod same kuće i crkve. Iznad kuće je seosko groblje na kome se nalazi masovna grobnica iz vremena Nezavisne Države Hrvatske.[6] Fotografija iz 1905. Nikola je rođen 28. juna 1856. godine po starom, odnosno 10. jula po novom kalendaru u Smiljanu u Lici, kao četvrto dete od petoro dece Milutina, srpskog pravoslavnog sveštenika, i majke Georgine, u Vojnoj krajini Austrijskog carstva nedaleko od granice sa Osmanskim carstvom. Kršten je u srpskoj pravoslavnoj Crkvi Sv. Petra i Pavla u Smiljanu. Ime Nikola je dobio po jednom i drugom dedi. Dete je bilo bolešljivo i slabo pa su krštenje zakazali mimo običaja, sutradan, bojeći se da neće preživeti. Krštenje deteta obavio je pop Toma Oklopdžija u crkvi Svetog Petra i Pavla u Smiljanu, a kum je bio Milutinov prijatelj, kapetan Jovan Drenovac. U crkvenim knjigama je zapisano crkvenoslovenski da je dete dobilo ime Nikolaj, a zapravo je dobilo ime po jednom i drugom dedi Nikola. Nikolin otac je bio nadareni pisac i poeta koji je posedovao bogatu biblioteku u kojoj je i Nikola provodio svoje detinjstvo čitajući i učeći strane jezike.[7] Po jednom verovanju, Tesle vode poreklo od Draganića iz Banjana. Po navodima Jovana Dučića, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena (Oputni) Rudinjani iz sela Pilatovaca u današnjoj nikšićkoj opštini.[8] Međutim, o Teslinom poreklu postoji i verzija da su od Komnenovića iz Banjana u Staroj Hercegovini. Po legendi koja se zadržala u Banjanima, Komnenovići su zidali crkvu prilikom čega su se posvađali sa majstorima usled čega je došlo do krvavih obračuna. Kao rezultat toga, deo Komnenovića se preselio sa Tupana u drugi kraj Banjana zbog čega su ih prozvali Čivije (ekseri) koji i danas žive u Banjanima, dok se drugi deo odselio u Liku koji je prozvan Tesla po tesli, vrsti tesarskog alata. Nikolina majka bila je vredna žena s mnogo talenata. Bila je vrlo kreativna i svojim izumima olakšavala je život na selu. Smatra se da je Nikola Tesla upravo od majke nasledio sklonost ka istraživačkom radu.[9] Teslini roditelji su, osim njega, imali sina Daneta i kćerke Angelinu i Milku, koje su bile starije od Nikole, i Maricu, najmlađe dete u porodici Tesla. Dane je poginuo pri padu s konja kad je Nikola imao pet godina i to je ostavilo veliki trag u porodici. Dane je smatran izuzetno obdarenim, dok se za Nikolu verovalo da je manje inteligentan.[10] Veruje se da je Danetova smrt osnovni razlog što otac dugo nije pristajao da mu dozvoli da pohađa tehničku školu daleko od kuće. Školovanje Krštenica Nikole Tesle. Teslin otac, Milutin Tesla. Nikola Tesla, 1879. sa 23 godine. Prvi razred osnovne škole pohađao je u rodnom Smiljanu. Otac Milutin rukopoložen je za protu u Gospiću, te se porodica preselila u ovo mesto 1862. godine.[11] Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju završio je u Gospiću.[12] U Gospiću je Nikola prvi put skrenuo pažnju na sebe kada je jedan trgovac organizovao vatrogasnu službu. Na pokaznoj vežbi kojoj je prisustvovalo mnoštvo Gospićana, vatrogasci nisu uspeli da ispumpaju vodu iz reke Like. Stručnjaci su pokušali da otkriju razlog zašto pumpa ne vuče vodu, ali bezuspešno. Tesla, koji je tada imao sedam ili osam godina, je instiktivno rešio problem ušavši u reku i otčepivši drugi kraj creva. Zbog toga je slavljen kao heroj dana.[10][13] Teško se razboleo na kraju trećeg razreda škole 1870. godine. S jeseni je otišao u Rakovac[14] kraj Karlovca da završi još tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula 1873. godine u grupi od svega sedam učenika sa vrlo dobrim uspehom jer je iz nacrtne geometrije bio dovoljan. Tada je imao 17 godina. Nakon završene mature vratio se u Gospić i već prvi dan razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U tim okolnostima uspeo je da ubedi oca da mu obeća da će ga umesto na bogosloviju upisati na studije tehnike.[10] Studije Pošto je ozdravio, otac ga šalje ujaku proti Tomi Mandiću, u Tomingaj kod Gračca, da boravkom na selu i planini prikuplja snagu za napore koji ga očekuju. Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina. Spava veoma malo, svega četiri sata dnevno i sve slobodno vreme provodi u učenju. Ispite polaže sa najvišim ocenama. Još tada ga je zainteresovala mogućnost primene naizmenične struje. Čita sve što mu dođe pod ruku (100 tomova Volterovih spisa). Nikola je o sebi pisao: „Pročitao sam mnogo knjiga, a sa 24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta.” Zabrinuti za njegovo zdravlje, profesori šalju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom. Nakon prve godine studija izostaje stipendija Carsko-kraljevske general-komande (kojom su pomagani siromašni učenici iz Vojne krajine). Dva puta se za stipendiju obraća slavnoj Matici srpskoj u Novom Sadu. Prvi put 14. oktobra 1876, a drugi put 1. septembra 1878. godine. Oba puta biva odbijen. U decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u Marburg (današnji Maribor) gde dobija posao kod nekog inženjera. Odaje se kockanju. Otac ga nakon višemesečne bezuspešne potrage pronalazi i vraća kući. Otac, uzoran čovek, nije mogao da nađe opravdanje za takvo ponašanje. (Nedugo potom otac umire 30. aprila 1879. godine). Nikola je te godine jedno vreme radio u gospićkoj realnoj gimnaziji. Januara 1880. godine, odlazi u Prag da prema očevoj želji okonča studije.[15] Tamo ne može da se upiše na Karlov univerzitet jer u srednjoj školi nije učio grčki. Najverovatnije je slušao predavanja iz fizike i elektrotehnike. Živeo je na adresi Ve Smečkah 13, gde je 2011. godine postavljena memorijalna tabla.[16][17] Većinu vremena provodio je bibliotekama u Klementinumu i narodnoj kavarni u Vodičkovoj ulici. Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, rešava da ih oslobodi tog tereta i napušta studije.[13][15] Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je živo i plastično doživljavao momente inspiracije. Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi. Ova pojava se u psihologiji naziva „Vizuelno razmišljanje”.[18] Teslino prvo zaposlenje Godine 1881, se seli u Budimpeštu gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji pod nazivom „Američka Telefonska Kompanija”. Tesla je pri otvaranju telefonske centrale 1881. godine postao glavni telefonijski tehničar u kompaniji. Tu je izmislio uređaj koji je, prema nekima, telefonski pojačavač, dok je prema drugima prvi zvučnik. U Budimpeštanskom parku se Tesli javila ideja o rešenju problema motora na naizmeničnu struju bez komutatora, dok je šetao sa prijateljem i recitovao Geteovog „Fausta”, a onda iznenada počeo štapom po pesku da crta linije sila obrtnog magnetskog polja. Za dva naredna meseca je razradio skice mnogih tipova motora i modifikacija koje će pet godina kasnije patentirati u Americi.[13] Zaposlenje u Parizu i posao u Strazburu U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapređenja električne opreme. Godine 1883, trebalo je da kompanija u Štrazburgu (današnji Strazbur) osposobi jednosmernu centralu jer se na otvaranju očekivao nemački car lično. Tesli je dat ovaj zadatak i on je boravio u Strazburu od 14. oktobra 1883. do 24. februara 1884. godine.[13] Tesla ovde potpisuje prvi poslovni ugovor u vezi realizacije prvog indukcionog motora, tako je krajem 1883. godine u Strazburu nastao prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetskog polja naizmeničnih struja. Počeo je i sa razvojem raznih vrsta polifaznih sistema i uređaja sa obrtnim magnetskim poljem (za koje mu je odobren patent 1888. godine). Prelazak okeana sa preporukom Edisonu Tesla je, 6. juna 1884. godine, došao u Ameriku u Njujork sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora.[19] U preporuci je Bečelor napisao: „Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek”. Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove mašine. Tesla je ubrzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponuđeno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.[20] Razlaz sa Edisonom Statua Nikole Tesle u Nijagarinim vodopadima, Ontario, Kanada. Pošto je Tesla opisao prirodu dobitaka od njegove nove konstrukcije, Edison mu je ponudio 50.000$ (1,1 milion $ danas)[21] kad sve bude uspešno završeno i napravljeno. Tesla je radio blizu godinu dana na novim konstrukcijama i Edisonovoj kompaniji doneo nekoliko patenata koji su potom zaradili neverovatan profit. Kada je potom Tesla pitao Edisona o obećanih 50.000$, Edison mu je odgovorio „Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor.”. i pogazio svoje obećanje.[22][23] Edison je pristao da poveća Teslinu platu za 10$ nedeljno, kao vrstu kompromisa, što znači da bi trebalo da radi 53 godine da zaradi novac koji mu je bio prvobitno obećan. Tesla je dao otkaz momentalno.[24] Edison je kao dobar biznismen zarađivao novac korišćenjem svojih jednosmernih generatora struje koji su bili veoma skupi za postavljanje i održavanje. Bilo je potrebno i po nekoliko stanica jednosmerne struje da bi se obezbedila jedna gradska četvrt, dok je Teslin generator naizmenične struje bio dovoljan za snabdevanje kompletnog grada. Uvidevši efikasnost Teslinih patenata, Edison je koristio razne načine da uveri javnost kako je ta struja opasna, hodao je po gradskim vašarima i pred medijima naizmeničnom strujom usmrćivao životinje (pse, mačke, i u jednom slučaju, slona).[25] Na njegovu ideju stvorena je i prva električna stolica. Kao odgovor tome Tesla se priključio u kolo naizmenične struje što je prouzrokovalo užarenje niti električne sijalice, i tim pobio predrasude štetnosti naizmenične struje. Srednje godine Prvi patenti iz naizmeničnih struja Nikola Tesla 1885. godine. Godine 1886. Tesla u Njujorku osniva svoju kompaniju, Tesla električno osvetljenje i proizvodnja (Tesla Electric Light & Manufacturing).[5][26] Prvobitni osnivači se nisu složili sa Teslom oko njegovih planova za uvođenje motora na naizmeničnu struju i na kraju je ostao bez finansijera i kompanije. Tesla je potom radio u Njujorku kao običan radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj novi poduhvat. Prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica je uspeo da konstruiše 1887. godine, i demonstrirao ga pred „Američkim društvom elektroinženjera” (American Institute of Electrical Engineers, danas IEEE) 1888. godine. Iste godine je razvio principe svog Teslinog kalema i počeo rad sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme „Vestinghaus električna i proizvodna kompanija” (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Vestinghaus ga je poslušao u vezi njegovih ideja o višefaznim sistemima koji bi omogućili prenos naizmenične struje na velika rastojanja. Eksperimenti sa Iks-zracima Aprila 1887. godine Tesla počinje istraživanje onoga što će kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeći vakuumsku cev sa jednim kolenom (sličnu njegovom patentu 514170). Ovaj uređaj je drugačiji od drugih ranih cevi za Iks-zrake jer nije imao elektrodu-metu. Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva uređaja je „probojno zračenje”. Do 1892. godine je Tesla već bio upoznat sa radom Vilhelma Rendgena i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka. Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima, pripisujući oštećenja na koži ozonu pre nego, do tada nepoznatom zračenju: „U vezi štetnih dejstava na kožu… primećujem da su ona pogrešno tumačena… ona nisu od Rendgenovih zraka, već jedino od ozona stvorenog u kontaktu sa kožom. Azotna kiselina bi takođe mogla biti odgovorna, ali u manjoj meri”. (Tesla, Electrical Review, 30. novembar 1895) Ovo je pogrešna ocena što se tiče katodnih cevi sa Iks-zračenjem. Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potiču od Iks-zraka i stoga je vršio eksperimente. Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rendgenu, ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske. Ovaj deo istraživanja je propao u požaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine. Američko državljanstvo, eksplozija raznih otkrića Teslin sistem proizvodnje naizmenične struje i prenos na velike daljine. Opisan u patentu US390721. Američko državljanstvo dobija 30. jula 1891, sa 35 godina, a tada započinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hauston u Njujorku. Tu je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežičnom prenosu snage. Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti višefaznih struja. U nastavku istraživanja se posvećuje principima obrtnih magnetnih polja. Postaje potpredsednik Američkog instituta elektroinženjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894. godine. Put u Evropu, smrt majke, dolazak u Beograd Tesla 1892. godine putuje u Evropu, gde prvo drži 3. februara senzacionalno predavanje u Londonu u Britanskom institutu elektroinženjera „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije”. Potom u Parizu 19. februara članovima društva inženjera drži isto predavanje i ostaje mesec dana pokušavajući, po drugi put, da u Parizu nađe investitore za svoj novi polifazni sistem struja. Tu ga zatiče telegram sa vešću da mu je majka na samrti. Žurno napušta Pariz da bi boravio uz svoju umiruću majku i stiže 15. aprila, par sati pre smrti. Njene poslednje reči su bile: „Stigao si Nidžo, ponose moj.” Posle njene smrti Tesla se razboleo. Proveo je tri nedelje oporavljajući se u Gospiću i selu Tomingaj kod Gračca, rodnom mestu njegove majke i manastiru Gomirje u kome je arhimandrit bio njegov ujak Nikolaj.[13] Jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu bio je od 1. — 3. juna 1892. godine.[27][28] Došao je na poziv Đorđa Stanojevića u Beograd 1. juna.[29] Sledećeg dana je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića kojom prilikom je odlikovan ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole. Ja sam, kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu. — početak Teslinog govora u Velikoj školi Tom prilikom Jovan Jovanović Zmaj je odrecitovao pesmu „Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd” koju ja napisao tim povodom.[30] Teslin boravak u Beogradu je ostavio dubokog traga, međutim, iako je dobio 12. septembra priznanje engleskog udruženja inženjera i naučnika, ubrzo i počasnu titulu doktora Univerziteta Kolumbija, krajem 1892. godine nije prošao na izboru za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Za dopisnog člana izabran je 1894. a za redovnog 1937. godine.[31] Zlatne godine stvaralaštva Od 1893. do 1895. godine Tesla istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti koristeći Teslin kalem i proučavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom električnih kola i rezonatorima, lampom sa razređenim gasom koja svetli bez žica, bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio-talasa. U Sent Luisu je 1893. godine, pred 6000 gledalaca, Tesla prikazao na atraktivan način mnoge eksperimente uključujući i prenos sličan radio komunikaciji. Obraćajući se Frenklinovom institutu u Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za električno osvetljenje on je opisao i demonstrirao svoje principe detaljno. Tesline demonstracije izazivaju veliku pažnju i pomno se prate. Svetska izložba u Čikagu Svetska izložba 1893. godine u Čikagu, Svetska Kolumbovska izložba, je bila međunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za električna dostignuća. To je bio istorijski događaj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmenične struje osvetljavajući celu izložbu.[32] Prikazane su Tesline fluorescentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Tesla je objasnio princip obrtnog magnetskog polja i indukcionog motora izazivajući divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korišćeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetskog polja i induktivnog motora. Priznanja, nedaće i rat struja Glavni članak: Rat struja Februara 1894. se pojavljuje prva knjiga o Tesli, „Otkrića, istraživanja i pisani radovi Nikole Tesle”. Ubrzo knjiga biva prevedena na srpski i nemački jezik. Veliki udarac za istraživanja se desio 13. marta 1895. godine kada izbija veliki požar u laboratoriji u Južnoj petoj aveniji broj 35 kojom prilikom je izgorelo oko 400 električnih motora, električni i mehanički oscilatori, transformatori, mnoge originalne konstrukcije i rukopis skoro završene knjige „Priča o 1001 indukcionom motoru”.[33] Međutim, to je bilo vreme izuzetne Tesline kreativnosti i žilavosti. Već 15. marta osniva kompaniju pod imenom „Nikola Tesla” i nastavlja rad. Kasnih 1880-ih, Tesla i Tomas Edison su postali protivnici, povodom Edisonovog pokretanja sistema distribucije električne energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmeničnom strujom. Kao rezultat rata struja, Tomas Edison i Džordž Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. godine Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaćanja korišćenja patenata. Te 1897. godine je Tesla radio ispitivanja koja su vodila ka postavljanju osnova za istraživanja u oblasti kosmičkih zračenja. Otkriće radija i bežičnog prenosa Nikola Tesla demonstrira bežični prenos energije, verovatno u svojoj njujorškoj laboratoriji 1890-ih. Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija. Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda. Tada je on govorio o razvoju „umeća telematike”, vrste robotike. Radio kontrolisan brod je javno prikazan 1898. godine na električnoj izložbi u Medison Skver Gardenu.[34][35] Samo godinu dana kasnije predstavio je u Čikagu brod koji je bio sposoban i da zaroni. Ovi uređaji su imali inovativni rezonantni prijemnik i niz logičkih kola. Radio-daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do Drugog svetskog rata.[36] Iste godine Tesla je izmislio električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem, za šta mu je priznat patent 609250 pod nazivom „Električni upaljač za benzinske motore”. Kolorado Springs Tesla sedi u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu unutar svog „Uveličavajućeg prenosnika” koji proizvodi milione volti napona. Lukovi su dugi i po 7 m. (Prema Teslinim beleškama ovo je dvostruka ekspozicija) Tesla je 1899. odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim učestanostima. Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment bežične telegrafije između Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima. Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara. Tesla je takođe proučavao atmosferski elektricitet, posmatrajući pražnjenja svojim prijemnicima. Reprodukujući njegove prijemnike i rezonantna kola mnogo godina kasnije se uvideo nepredvidivi nivo kompleksnosti (raspodeljeni helikoidni rezonator visokog faktora potiskivanja, radiofrekventno povratno kolo, kola sa grubim heterodinim efektima i regenerativnim tehnikama). Tvrdio je čak da je izmerio i postojanje stojećih talasa u Zemlji. U jednom momentu je utvrdio da je u svojoj laboratoriji zabeležio radio-signale vanzemaljskog porekla. Naučna zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. On je tvrdio da svojim prijemnicima meri izvesne ponavljajuće signale koji su suštinski drugačiji od signala koje je primetio kao posledica oluja i zemljinog šuma. Kasnije je detaljno navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i četiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo života pokušavajući da šalje signal na Mars. Tesla napušta Kolorado Springs 7. januara 1900, a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Međutim, eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za sledeći projekat, podizanje postrojenja za bežični prenos energije. U to vreme prijavljuje patent u oblasti rezonantnih električnih oscilatornih kola. Svetska radio stanica na Long Ajlendu Teslina kula na Long Ajlendu u saveznoj državi Njujork Tesla počinje planiranje Svetske radio-stanice — Vardenklif kule 1890. godine sa 150.000 $ (od kojih je 51% ulaže Džej Pi Morgan). Gradnja počinje 1901. godine, a januara 1902. godine ga zatiče vest da je Markoni uspeo da ostvari transatlantski prenos signala. Juna 1902. je Tesla premestio laboratoriju iz ulice Hjuston u Vardenklif. Velelepna kula Svetske radio-stanice još nije dovršena, a glavni finansijer, Morgan, se novembra povlači iz poduhvata, dok su novine to propratile natpisima Teslin Vardenklif je milionska ludorija. Godine 1906. Tesla napušta kulu i vraća se u Njujork. Ta kula je tokom Prvog svetskog rata razmontirana, pod izgovorom da može poslužiti nemačkim špijunima. Američki patentni zavod je 1904. godine poništio prethodnu odluku i dodelio Đuljelmu Markoniju patent na radio, čak je i Mihajlo Pupin stao na stranu Markonija. Od tada počinje Teslina borba za povratak radio patenta. Na svoj 50. rođendan Tesla je priredio javno predstavljanje svoje turbine bez lopatica snage 200 konjskih snaga (150 kW) sa 16.000 min−1 (obrtaja u minuti). Tokom 1910—1911. su u Votersajd elektrane u Njujorku testirane Tesline turbine snaga između 100 i 5000 konjskih snaga. Markoni 1909. godine dobija Nobelovu nagradu za otkriće radija, odnosno doprinos u razvoju bežične telegrafije što čini Teslu duboko ogorčenim. Godine 1915, Tesla podnosi tužbu protiv Markonija, tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio, međutim već 1916. je bankrotirao zbog velikih troškova. U tim trenucima njegov život opasno klizi ka ivici siromaštva. Ratne prilike i neprilike Pred Prvi svetski rat Tesla je tražio investitore preko okeana. Kad je počeo rat, Tesla je prestao da prima sredstva od svojih evropskih patenata. Nakon rata izneo je svoja predviđanja u vezi s posleratnim okruženjem. U članku objavljenom 20. decembra 1914. godine, Tesla je izneo mišljenje da Liga naroda nije rešenje za tadašnje probleme. Mada bez materijalnih sredstava Tesli ipak stižu priznanja. Tako 18. maja 1917. godine dobija zlatnu Edisonovu medalju za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja. Te večeri je izrečena misao da kada bi jednog momenta prestali da rade svi Teslini pronalasci, industrija bi prestala da radi, tramvaji i vozovi bi stali, gradovi bi ostali u mraku, a fabrike bi bile mrtve. Istorijski obrt je upravo u tome što je Tesla dobio medalju sa imenom čoveka koji mu je bio ljuti protivnik sa svojom idejom i izgubio u toj bici, ali je Edison na kraju stekao bogatstvo, a Tesli je ostalo samo priznanje. Nikolaj Velimirović i Nikola Tesla Nikolaj Velimirović i Nikola Tesla su se upoznali 1916. godine u Njujorku, preko Teslinog prijatelja, profesora Paje Radosavljevića. Tada jeromonah, Nikolaj je pokušao da objedini Srbe u Americi, da daju podršku Srbiji, koja je vojevala protiv Austrougarske imperije. U tom pravcu, Nikolaju su Pupin i Tesla bili obavezni sagovornici. Zategnuti odnosi Tesle i Pupina i jako kritičan stav Radosavljevića prema Pupinu su učinili da zajednički proglas Tesle, Pupina i Radosavljevića nije potpisan. Nikolaj je kasnije pisao Radosavljeviću da žali što je pokušao da uvede Teslu u stvari narodne te da bi bio greh odvraćati ga od njegovog posla. Usmenim predanjem je sačuvana anegdota o razgovoru Tesle i Nikolaja u pogledu sličnosti (nevidljivost) struje i sile Božije.[37] Tesline opsesije i nevolje Tesla je počeo da jasno pokazuje simptome opsednutosti bizarnim detaljima. Pored već ranije pokazanog straha od mikroba postao je opsednut brojem tri. Često mu se dešavalo da obilazi oko bloka zgrada tri puta pre nego što bi ušao u zgradu, zahtevao je da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka, itd. Priroda ovog poremećaja je u to vreme bila nedovoljno poznata, tako da se mislilo da su simptomi koje je ispoljavao, bili pokazatelji delimičnog ludila. Ovo je nesumnjivo oštetilo ono što je preostalo od njegovog ugleda. Tesla u tom periodu boravi u hotelu Valdorf-Astorija, u iznajmljenom apartmanu sa odloženim plaćanjem. Zbog naplate nagomilanog duga od 20.000$, vlasnik hotela, Džordž Bolt, je preuzeo vlasništvo nad Vordenklajfom. Baš 1917. godine u vreme dok Bolt ruši kulu da bi rasprodao placeve, Tesla dobija najviše priznanje Američkog instituta električnih inženjera, Edisonovu medalju. Ironija ovog događaja je u Teslinom slučaju bila višestruka. Avgusta 1917. godine Tesla je postavio principe u vezi sa frekvencijom i nivoom snage prvog primitivnog radara. Emil Žirardo je 1934. godine radeći prvi francuski radarski sistem tvrdio da je sve radio „prema principima koje je postavio gospodin Tesla”. Autobiografija `Moji izumi` je sastavljena od niza tekstova koji je Tesla objavio u nekoliko navrata u štampi, najverovatnije kako bi pažnju javnosti, kroz časopise usmerio ka potencijalnim investotorima. Kroz te tekstove opisuje svoje vividne vizije, zatim imaginaciju toliko snažnu, prepunu ideja, da je rukom mogao gotovo da prolazi kroz ideju koja kao da lebdi u vazduhu, prijatelje koje je posećivao, sa kojima je razgovarao, koji su mu bili dragi kao i ovozemaljski... Čak je u nekoliko navrata ponudio, da njegovu specifičnu mentalnu konstituciju, naučnici podvrgnu detaljnim ispitivanjima... Opisuje oglede puštanja struja određenih frekvencija kroz telo, kako deluju na vitalnost, itd. koje je primenjivao na sebi. Pored ostalih osobenosti primetio je i opisao da mu je čulo sluha nekoliko puta jače nego što je to uobičajno. Dokumentovano je oko sedam nervnih slomova ovog istraživača, od kojih je većina izazvana preteranim umnim naporima, a zatim i velikim životnim traumama. Ono govori o fragilnosti Teslinog genija. Pozne godine i usamljenički život Kralj Petar II u poseti Nikoli Tesli, apartman hotela Njujorker, jun 1942. (od levo Miloš Trifunović ministar, Franc Snoj ministar, Teslin sestrić Sava Kosanović ministar, a od desno Radoje Knežević ministar dvora i Ivan Šubašić ban Hrvatske banovine) Stanovao je 1927. godine Tesla na petnaestom spratu njujorškog hotela „Pensilvanija”. Živeo je on samačkim životom u sobi broj 1522 E, vodeći pažljivo naročitu brigu o svojoj ishrani.[38] Na njegov sedamdeset peti rođendan 1931. godine ga Tajm magazin stavlja na naslovnu stranu. U podnaslovu je naglašen njegov doprinos sistemima proizvodnje električne energije. Tesli je odobren poslednji patent 1928. godine u oblasti vazdušnog saobraćaja kada je predstavio prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Tesla 1934. godine piše jugoslovenskom konzulu Jankoviću i zahvaljuje Mihajlu Pupinu na ideji da vodeće američke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila obezbeđena bezbrižna starost. Tesla odbija takvu pomoć i bira da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade i bavi se istraživanjima u skladu sa svojim mogućnostima. Poslednje godine života proveo je hraneći golubove i živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz svoje domovine. U 81. godini Tesla izjavljuje da je kompletirao jedinstvenu teoriju polja. Tvrdio je da je razradio sve detalje i da će ih otkriti svetu uskoro. Teorija nikad nije objavljena, a naučna javnost je već bila ubeđena da se njegove izjave ne mogu uzimati ozbiljno. Većina danas veruje da Tesla nikad nije u celosti razradio takvu teoriju, a ono što je ostalo ima više istorijsku vrednost dok je u fizici potpuno odbačeno. Tesla je bio nominovan za orden Svetog Save prvog reda, ali pošto je imao američko državljanstvo nije ga dobio, ali je primio orden Svetog Save drugog reda. Jedno predveče 1937. tokom uobičajenog izlaska udario ga je taksi. Nikola Tesla je pao na zemlju nepomičan, a onda je ustao i vratio se u hotel. Prema nekim izvorima polomio je tri rebra, a prema drugima to su bile samo lakše povrede. Trebalo mu je šest meseci da se oporavi.[39] Godine 1939. na predlog svojih kolega iz kompanije Vestinghaus, vratio se na posao za nedeljnu platu od 125 dolara.[39] Teslina smrt i epilog Elektromehanički uređaji i principi koje je razvio Nikola Tesla: razni uređaji koji koriste obrtno magnetsko polje (1882) induktivni motor, obrtni transformatori i altenator za visoke frekvencije način za povećanje jačine električnih oscilacija polifazni sistemi sistem za prenos električne energije posredstvom naizmeničnih struja na velike razdaljine (1888) [40] Teslin transformator, njegova svetska radio stanica i drugi načini za pojačanje jačine električnih oscilacija (uključujući preneseno pražnjenje kondenzatora i Teslin oscilator) elektroterapija Teslinim strujama turbina bez lopatica bifilarni namotaj telegeodinamika Teslin efekat i Teslino elektrostatičko polje sistem bežične komunikacije (prvi korak prema pronalazku radija) i radiofrekventni oscilatori robotika i `I` logičko kolo [41] cevi za Iks-zrake koje koriste proces kočenja zračenja uređaj za jonizovane gasove uređaji za emitovanje jakih polja Uređaj za emitovanje zraka sa naelektrisanim česticama metode za obezbeđivanje ekstremno malog nivoa otpora prolasku električne struje (preteča superprovodnosti) kola za pojačanja napona uređaji za pražnjenje visokih napona sistemi za lučno osvetljenje uređaje za zaštitu od groma Teslin kompresor Teslin upaljač Tesline pumpe VTOL avion dinamička teorija gravitacije koncepti za električna vozila Tesla umire od srčanog udara sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela 7. januara 1943. godine u 87. godini života.[42] Zvanično je zabeleženo da je umro od srčane tromboze, 7. januara 1943. godine u 22 časa i 30 minuta. I pored prodaje patenata u oblasti naizmeničnih struja, Tesla umire siromašan i u dugovima. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće”. Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače. Urna sa Teslinim ostacima u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu u pratnji slovenačkog hora Slovan, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija”, a onda srpsku pesmu Tamo daleko. Ostao je zabeležen i upečatljiv oproštajni govor tadašnjeg gradonačelnika Njujorka Fjorela Henrija Lagvardije.[43] Kasnije 1943. godine Vrhovni sud SAD vratio je Tesli pravo na patent 645.576, priznajući mu prvenstvo na patent radija.[44] Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje sve pokojnikove lične stvari i dokumenata, iako je Tesla bio američki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane kontaktiralo FBI, a Teslina dokumenta proglašena vrhunskom tajnom. Sva Teslina lična imovina po nalogu Edgara Huvera i predsednikovih savetnika dobila je etiketu „veoma poverljivo” zbog prirode Teslinih otkrića i patenata. Borba rodbine za ličnu imovinu Teslina porodica i jugoslovenska ambasada su se borili sa američkim zvaničnicima za povratak dokumenata i ličnih stvari, zbog mogućeg značaja nekog od njegovih istraživanja. Konačno, njegov sestrić Sava Kosanović uspeva da dođe do dela njegovih ličnih stvari i to je sada smešteno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957. godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle gde i danas stoji. Dana 28. februara 2014. je potpisan sporazum između Srpske pravoslavne crkve, Vlade Republike Srbije i Privremenog organa Grada Beograda o prenosu posmrtnih ostataka Nikole Tesle u portu Hrama Svetog Save.[45][46] Tesline društvene aktivnosti U svojim srednjim godinama, Tesla je imao prijateljski odnos sa Markom Tvenom koji je obožavao da provodi puno vremena u Teslinoj laboratoriji. Među njegovim najbližim prijateljima je bilo i umetnika. Družio se sa urednikom Century Magazine časopisa Robertom Džonsonom koji je objavio par pesama Jovana Jovanovića Zmaja u Teslinom prevodu, dok je sa Katarinom Džonson negovao prijateljstvo.[47] U ovom periodu je Tesla bio društveno aktivan, a poznato je da je jedno vreme čitao o Vedskoj filozofiji. Nakon incidenta sa Edisonom, Tesla je ostao ogorčen na njega, i nikada nisu popravili svoje odnose. Kada je Edison već bio star, Tesla je izjavio da mu je jedna od grešaka to što nikada nije poštovao Edisonov rad, ali to je malo značilo za popravljanje njihovog skoro nepostojećeg odnosa. Čovek koji je izumeo dvadeseti vek Imao je više od 700 zaštićenih patenata i inovacija. Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se Nagrada Nikole Tesle, a dodeljuje je Savet Elektro inženjera — IEEE. Osam američkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik. Tog dana, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Tesli. Govorio je mnogo jezika — srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački.[48] Mnogi današnji obožavaoci Tesle su skloni verovanju da je on „čovek koji je izumeo dvadeseti vek” i nazivaju ga „Prometej 20. veka”. Počasni doktorati i ordeni Na prijemu u Njujorku, 10. jula 1937. Nikola Tesla prima orden belog lava prvog stepena od čehoslovačkog ministra Vladimira Hurbana. Istom prilikom poslanik Fotić (sedi levo) uručio mu je orden belog orla prvog stepena Kraljevine Jugoslavije. Nikoli Tesli su dodeljeni sledeći počasni doktorati[13]: Tehnička škola, Beč, 1908. Univerzitet u Beogradu, 1926. Univerzitet u Zagrebu, 1926. Tehnička škola, Prag, 1936. Tehnička škola, Grac, 1937. Univerzitet u Poatjeu, 1937. Tehnička škola, Brno, 1937. Univerzitet u Parizu, 1937.[49] Politehnička škola, Bukurešt, 1937. Univerzitet u Grenoblu, 1938. Univerzitet u Sofiji, 1939. I ordeni: Orden Svetog Save, II klase, Srbija, 1892. Orden knjaza Danila I, 1895.[50] Orden Svetog Save, I klase Kraljevina SHS, 1926. Orden Jugoslovenske krune, 1931. Orden belog orla, I klase, Kraljevina Jugoslavija, 1936. Orden belog lava, I klase, Čehoslovačka, 1937. Medalja Univerziteta u Parizu, 1937. Medalja Univerziteta Sv. Kliment, Sofija, 1939. Najvažniji pronalasci Od 1943. Tesla se smatra pronalazačem radija, koji je predložen u patentu[51] predatom Patentnom birou SAD 20. marta 1900. Pre toga se prvenstvo u ovom pronalasku davalo Markoniju, koji je imao više poslovnog duha. Izmislio je električni asinhroni motor sa polifaznim alternatorom, sa tri faze u obliku zvezde, i sa komutatorom. Nikola Tesla je koristio jonizovane gasove za transformaciju električne energije na principima Volte, Herca i Faradeja, a po zakonima indukcije. Bio je glavni promoter tehnike prenosa električne energije naizmeničnom strujom. Godine 1889, zainteresovao se za visoke frekvencije i realizovao generator frekvencije od 15 kiloherca. Počev od 1896, eksperimentisao je sa daljinskim upravljanjem. Razvio je Teslinu bobinu, na principu Hercovog oscilatora, što je bio prvi projektovani odašiljač talasa. Time je postavio temelje teleautomatike.[52] Imao je ideju da će se jednoga dana bežičnom telegrafijom upravljati vozilima bez posade udaljenim stotinama kilometara. Načinio je dva ploveća objekta kojima se upravljalo telekomandama, od kojih je jedan mogao da roni. Njegovi patenti iz 1895. su u stvari specifikacije torpednog čamca bez posade, koji bi nosio šest torpeda dugih 4,20 m. Patenti Aktuelna lista Teslinih patenata[53] sadrži bibliografske podatke o 166 patenata iz 26 različitih zemalja na svih pet kontinenata (Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Brazil, Ujedinjeno Kraljevstvo, Viktorija, Danska, Indija, Italija, Japan, Kanada, Kuba, Mađarska, Meksiko, Nemačka, Novi Zeland, Novi Južni Vels, Norveška, Rodezija, Rusija, Transval, Francuska, Švajcarska, Švedska i Španija). Od navedenih zemalja, Tesla je najviše patenata imao u Velikoj Britaniji i Francuskoj — po 29. Malo je iznenađujući podatak da je imao čak 24 patenta u Belgiji, dok mu je u Nemačkoj odobreno 18 patenata i u Italiji 12. U ostalim zemljama sa ove liste Tesla je imao znatno manje patenata i taj broj se kreće u rasponu od 1 do 7.[54] Donedavno se smatralo da Tesla u zemljama izvan SAD nije imao patente iz oblasti elektroenergetike, te da se njegovi prvi patenti iz 1891. godine odnose na varnični oscilator. Među patentima prijavljenim u drugim zemljama ima nekih novih, do sada nepoznatih javnosti. Međutim, tu nema većih iznenađenja, osim nekoliko manjih izuzetaka. (Kako svaki patent važi samo u državi koja je izdala taj patent, Tesla je u svakoj od zemalja gde je želeo da zaštiti neki od svojih pronalazaka morao podneti posebnu prijavu patenta, pa se njima uglavnom štite suštinski isti pronalasci.)[54] Analizom podataka utvrđeno je da je Nikola Tesla imao 116 originalnih patenata, od kojih su 109 američki i 7 britanski patenti. Sa ovih 116 patenata, Tesla je zaštitio ukupno 125 različitih pronalazaka. Takođe je utvrđeno da je Tesla imao 162 analoga ovih patenata uključujući tu i dopunske i reizdate patente, što znači da je za svoje pronalaske Tesla dobio ukupno 278 patenata u 26 zemalja sveta. Utvrđeno je da oni formiraju 107 patentnih familija, tj. grupa patenata za isti pronalazak iz različitih zemalja.[54] Zanimljivosti Nikola Tesla na naslovnoj stranici časopisa Tajm 20. jula 1931. god. (detalj Plavog portreta, autor: Vilma Ljvov-Parlagi, 1916) Pisma Nikole Tesle o Mihajlu Pupinu upućena Radoju Jankoviću, generalnom konzulu Kraljevine Jugoslavije u Njujorku (poslata 1934-1935). Nalaze se u Udruženju Adligat u Beogradu. On je planove za njegove izume čuvao u glavi, a nije ih zapisivao zbog opasnosti od krađe. U čast doprinosu nauci Nikole Tesle, na stogodišnjici njegovog rođenja 27. juna 1956. godine u Minhenu, Međunarodna Elektrotehnička Komisija, odlučila je da uvede jedinicu Tesla (T) za magnetnu indukciju. (T=Wb/m² ili T=N/(m×A))[55][56] U svetu filma postoji nagrada koja je nazvana po Nikoli Tesli — zvanični naziv: Nicola Tesla Award in Recognition for Visionary Achievements in the World of Digital Technology and Sound. Nagrada se dodeljuje ljudima koji su postigli izuzetne rezultate u polju filmske tehnike. Do sada su je primili: 2005. — Džeri Luis, 2004. — reditelj Džejms Kameron, 2003. — reditelj Džordž Lukas, Sten Vinston… Odlukom Vlade Srbije iz avgusta 2010. godine, dan rođenja Nikole Tesle 10. jul proglašen je Danom nauke u Srbiji.[57] U Beogradu postoji elektrotehnički institut „Nikola Tesla”, osnovan 1936. godine. Univerzitetska biblioteka Univerziteta u Nišu nosi naziv Nikola Tesla. Elektrotehničke škole u Beogradu, Nišu, Zrenjaninu, i Elektrotehnička i građevinska škola u Jagodini nose ime „Nikola Tesla”.[58][59][60][61] Dve termocentrale u Srbiji su nazvane „Nikola Tesla A” i „Nikola Tesla B” u čast Tesle Aerodrom u Beogradu se zove Aerodrom Nikola Tesla.[62] Akceleratorska instalacija u Institutu za nuklearne nauke Vinča nosi naziv „Tesla”. Tokom postojanja Republike Srpske Krajine je univerzitet u Kninu nosio naziv Univerzitet „Nikola Tesla”.[63] Šesta lička divizija NOVJ u čijem sastavu su bili uglavnom Srbi iz Like, je ukazom Vrhovnog štaba NOVJ od 19. marta 1944, za postignute uspehe proglašena proleterskom i dobila naziv Šesta lička proleterska divizija „Nikola Tesla”. Arhivska građa iz Tesline zaostavštine, iz Muzeja Nikole Tesle, je na osnovu odluke generalnog direktora Uneska, Koićira Macure, 16. oktobra 2003. godine upisana u registar Uneska Pamćenje sveta. Američki hard rok bend Tesla je nazvan po našem naučniku kao izraz zahvalnosti što im je omogućio struju, bez koje ne bi postojale ni električne gitare.[64] Godine 1975, njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. 10. jula 1990. godine u američkom Kongresu je proslavljen Teslin rođendan. Na svečanosti su govorila devetorica kongresmena i senator Karl Levin iz Mičigena. Takva čast u američkoj istoriji nije ukazana ni jednom američkom naučniku, čak ni Tomasu Edisonu niti Aleksandru Grejamu Belu. Postoji nebesko telo, asteroid, 2244 Tesla. Asteroid je otkrio sa beogradske Astronomske opservatorije, a zatim i imenovao astronom Milorad B. Protić.[65] Nils Bor je jednom prilikom rekao: Teslini genijalni pronalasci duboko su uticali na čitavu našu civilizaciju. Američki inženjer i profesor B. A. Berend 1921. godine u svojoj knjizi je zapisao: Tesla nije ostavio drugima ništa više da urade. Kada bismo iz industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi te industrije prestali bi da se okreću, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i besposlene. Tesla se hranio isključivo vegetarijanskom hranom.[66] Čuveni Muzej voštanih figura Madam Tiso, njujorški ogranak slavne londonske

Navijaći Hajduka iz Splita slavodobitno poziraju sa `zabranjenom` zastavom Hajduk Split Bili Najbolji Na Svitu (dominirajuća šahovnica umesto jedva primetne petokrake, stilizovana slova `U` umesto žitnog klasja - venčeka, simboli koji navodno etabliraju pokret Hrvatsko proljeće 1971 - The Croatian Spring 1971, a cultural and political movement) ispred lokaliteta Avalski toranj, Avala, Beograd. Avalski toranj, Avala, Beograd. Avalski toranj, Avala, Beograd. Avalski toranj, Avala, Beograd. Za one koji nisu verzirani - Avala ili beogradska oaza mira, nadohvat ruke od Vrčina i autoputa Beograd - Niš neka je paralela. 1971. je godina. Zbog navedenog, a usled izmenjenog identiteta hrvatske nacije, vaspostavljanja nacionalne države hrvatskog naroda - hrvatskog naciona te inih geopolitićkih preoblikovanja u regionu po svem sudeći ovo može da postane kultna i ključna fotografija navijača splitske momčadi (Majstor s mora??) sa kojom će nešto dokazivati, da su bili kontra Juge kao Torcida od starta. Inače, navodno, Torcida je najstarija navijačka skupina na svitu, osnovana 28. desetog 1950. godine, klub navijača diluje na adresi Zrinsko-Frankopanska 17, Split. As ti gospe, te godine, 20.07-og, iz keca Hajduk je `dosha u dvicu`, gubija je u gostima, poluvrime 3:0 (Živaljević 24`; Vukotić 37`; Marić 47`) pa je `priokrinija i pobidija` crno bele 3:4 (Nadoveza 50`, 62`; Bošković 64`, Ike Buljan 88`, Jurica Jerković poništen peti gol zbog igranja rukom) u kontroverznoj navodno s vrha naštimanoj utakmici, navodno mučki prinudivši bolji domaći tin da izgubi na Stadionu JNA, osvojivši tako titulu prvaka Jugoslavije u loptanju sa 49 osvojenih bonova. Partizan je Prvenstvo okončao na petom mestu sa 38 bonova iza Želje - 45 bonova, Dinama iz Moskve pardon Zagreba - 43 bona i OFK Beograda - 38 bonova. Dimenzije fotografije 8.7 x 13.3. cm.

Komplet Majkla Murkoka u okviru edicije „Plava ptica“ 1. ELRIK OD MELNIBONEA (knj. 37) 2. MORNAR NA MORU SUDBINE (knj. 54) 3. ZLA KOB BELOG VUKA (knj. 69) 4. KULA KOJA IŠČEZAVA (knj. 87) 5. VITEZ SUDBINE 1 (knj. 101) 6. VITEZ SUDBINE 2 (knj. 102) PLAVA PTICA“, Knj. 54 Majkl Murkok, MORNAR NA MORU SUDBINE Autor - osoba Murkok, Majkl Naslov Mornar na moru sudbine : nova pripovest o Erliku od Melnibonea / napisao Majkl Murkok ; [prevela Mirjana Matarić-Radovanov ; ilustracije Božidar Veselinović] Jedinstveni naslov ǂThe ǂsailor on the seas of fate. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : „Jugoslavija“ : Prosveta, 1979 Fizički opis 245 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Matarić-Radovanov, Mirjana N. Veselinović, Božidar Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; knj. 54 Napomene Prevod dela: The sailor on the seas of fate. Vrli Elrik je poslednji izdanak sjajne vladarske loze Melnibonea, čudesne zemlje u ko joj se nekad beše sakupila sva mudrost ovog sveta: slavan po moći, blagu, znanju i vrlinama svojih žitelja, Melnibone je vekovima gospodario čitavim znanim svetom. Ali, sa prolaskom vremena, i cjaj Melnibonea počeo je tamniti: novi se narodi pojaviše na rubu carevine, neobuzdani i mladi, i dovedoše svet na ivicu haosa. Samom Elriku – umnom i osećajnom vladaru – bi osporen Rubinski presto, i da bi sačuvao svoj posed, i ponovo učvrstio svoj tron, mladi vladar morao je poći u potragu za čudesnim mačom, Olujnikom, čijom bi pomoći ponovo vratio slavu i sjaj Melniboneu. Ali traganje za Olujnikom – opisano u knjizi „Elrik od Melnibonea“, objavljenoj u prethodnom kolu „Plave ptice“ – uprkos svemu, nije i najveća pustolovina Elrikovog života. Jer, nije dovoljno to što su izdajničke namere najbližih rođaka mladog vladara obuzdane, niti što je upad varvarskih hordi u Melnibone doživeo neslavan kraj. Elrik shvata da je stari svet nepovratno nestao, i da se na njegovim ruševinama ne može obnavljati nekadašnja besprimerna slava Melnibonea. Stoga, sa moćnim Olujnikom u ruci, pokoravajući se volji sudbine, Elrik polazi u još neizvesniju pustolovinu: da upozna taj novi svet što se rađa, da proveri snagu tih novih naroda što streme jednoj drukčijoj budućnosti, i da pronađe vlastito mesto u njemu. Autor - osoba Murkok, Majkl Naslov Zla kob Belog vuka : treća knjiga velike sage o Elriku od Melnibonea / napisao Majkl Murkok ; [preveo Dragan Vidić-Vidrag ; ilustracije Jevrem Milanović] Jedinstveni naslov ǂThe ǂWeird of the White Wolf. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1981 Fizički opis 208 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidić, Dragan Milanović, Jevrem Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ69 (Plast.) Napomene Prevod dela: The Weird of the White Wolf. Tiraž 10.000. „...Kada mi je bilo devet godina, čitao sam Olujnika Majkla Murkoka, i to čitanje mi je promenilo život. Elrik od Melnibonea mi je ušao u glavu, kao da je oduvek u njoj i bio. Bio sam rešen da pročitam sve što je Majk Murkok napisao, da pročitam sve objavljene avanture albino princa naoružanog crnim mačem. Čitao sam samo Elrika dok nisam, godinu dana kasnije, naleteo na primerak Usnule čarobnice i otkrio druge strane Šampiona Večnosti – junake i protagoniste drugih Murkokovih knjiga – i to koliko su i oni sami Elrik. To me je uputilo da ih sve iščitam, pa sam tako tokom sledeće dve godine otkrio Džerija Kornelijusa i Karla Glogauera, Dorijana Hokmuna, Koruma i sve druge (no, jesu li oni uopšte „drugi“?). A imao sam i veliku sreću: moja želja da pročitam Murkoka podudarila se sa željom koju je imala i britanska izdavačka industrija da objavi sve što je ovaj dotad bio napisao, pa sam na to trošio svoj džeparac. U jednoj majušnoj knjižari u Brajtonu, pronašao sam Majklov kratki roman objavljen samostalno čiji je naslov bio – Oči čoveka od žada, za kojeg niko nikad ranije nije čuo. Bilo mi je tada dvanaest godina i imao sam utisak da je taj roman tu samo za mene. Upijao sam te knjige u sebe: postale su deo mene, veoma intimni deo mene. Ponekad, kada me pitaju da navedem svoje uzore, zaboravim da spomenem Majkla Murkoka, zbog toga što je Majkovo delo, progutano, čitano i ponovo čitano, uneto u mene još dok sam bio u fazi formiranja, te je manje uticaj na ovo što sam i na moje mišljenje, a više je u samoj suštini onog što jesam...“ – Nil Gejman. Majkl Murkok ZLA KOB BELOG VUKA Svet u kome sada živi vrli Elrik, poslednji izdanak slavne loze koja je hiljadama godina vladala Melniboneom, sjajnim mitskim gradom čija je moć izgledala neuništiva, izmenio se: novi su se narodi pojavili na obzorju, puni poverenja u svoju divlju snagu i odlučni da u svoje ruke uzmu gospodstvo nad zemljama i morima. Elrik oseća da se mudrosti ne može učiti od knjiga, već od života: jer, Melnibone, čija se slava sve više kruni, sad već nije dovoljan sam sebi. Ali, gde je istina? U sadašnjosti? U budućnosti? Ili, možda, u prošlosti? U ovom Prostoru, ili možda u nekom drugom, kamo Elrik stiže posredstvom magije, ili voljom viših sila, koje su i same igračke u rukama još viših – takođe slugu drugih, neodgonetljivih sila... Brojna su iskušenja kroz koja Elrik mora proći, sa razočaravajućim osećanjem da je od svog cilja najdalje baš u trenutku kad poveruje da mu je najbliži. Prijatelje koje na svojim lutanjima stiče, snalazi, no pravilu, zla kob, koja je deo zle kobi samog Elrika; i tako Elrik ostaje vazda sam, moreplovac no morima sudbine, setni izgnanik iz vlastitog Prostora... Zla kob Belog vuka je treći roman u ciklusu o Elriku (prethodna dva, „Elrik od Melnibonea“ i „Mornar na Moru Sudbine“ objavljena su u ranijim kolima „Plave ptice“), i opisuje novu pustolovinu mladog princa, punu čudesa, strave i mračnih zbivanja – ali i plemenitog napora da se čovek, odan svojoj vrlini i svom cilju, uzvisi nad sudbinom i nemerljivim silama što bi da ga podrede svojim mračnim shemama. Plava ptica, vanredno izdanje, knj. 101 i 102. Autor - osoba Murkok, Majkl Naslov Vitez sudbine : povest o čarobnoj palici sa runskim zapisima. Sv. 1 / napisao Majkl Murkok ; [prevela Gordana Vučićević ; ilustracije Robert Kalmarević] Jedinstveni naslov ǂThe ǂJewel in the Skull. ǂThe ǂMad God“s Amulet. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1980 Fizički opis 429 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vučićević, Gordana Kalmarević, Robert Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare (Plast.) Napomene Vanredno izdanje u zbirci Prevod dela: The Jewel in the Skull; The Mad God“s Amulet. Autor - osoba Murkok, Majkl, 1939- = Moorcock, Michael, 1939- Naslov Vitez sudbine : povest o čarobnoj palici sa runskim zapisima. Sv. 2 / napisao Majkl Murkok ; [prevela Gordana Vučičević ; ilustracije Robert Kalmarević] Jedinstveni naslov The Sword Of Dawn ; The Runestaff. The Sword Of Dawn ; The Runestaff. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1980 Izdanje Vanredno izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1980 Fizički opis 409 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vučićević, Gordana, prevodilac, 1940- = Vučićević, Gordana, prevodilac, 1940- Kalmarević, Robert, 1955- = Kalmarević, Robert, 1955- Zbirka Plava ptica. knjiga za mlade i stare Napomene Prevod dela: The Sword Of Dawn ; The Runestaff. Majkl Murkok, VITEZ SUDBINE Preživevši atomsku kataklizmu, svet se, u jednoj dalekoj budućnosti, oporavlja od teških rana. Nove države i nove civilizacije izrastaju na ruševinama stare epohe, čiji tragovi još žive samo kao daleka, nevažna uspomena, kao izgubljeno, izbledelo, nedoživljeno predanje. Međutim, uprkos strahovitom iskustvu čovek se nije izmenio: ponovo je u vlasti sila što bi da njegovu prirodu usmere prema rušilačkom, prema tiraniji i svetskom gospodstvu što se temelji na nasilju. Senka zlokobnog Carstva Tame, čije su ambicije da ovlada čitavim zemaljskim prostorom, izdužuje se sve više, a zastave smrti vijore se, izgleda, u nezadrživom trijumfu. Ali, sudbina je drugačije odredila. Njeni izabranici, maleni u broju, spremni su da odlučno stanu na beleg zlu. Njihova je snaga u njihovoj herojskoj rešenosti da sve čime raspolažu, čak i život sam, stave u službu pravde, poštenja i ljubavi. Jedini oslonac, pri tom, biće im jedno staro predskazanje koje se mora ispuniti, i njihova vlastita istrajnost. Ali, iako izgleda da je ishod borbe unapred određen – kao u velikim spevovima prošlosti, u kojima su bogovi unapred postavili generalni plan – sve se ipak može poremetiti usled nekog neočekivanog preokreta. Mala grupa odabranih, stoga, mora se u najvećoj meri osloniti na vlastitu hrabrost, veštinu, odlučnost, istrajnost: svako novo iskušenje nova je prepreka do konačnog cilja. PLAVA PTICA, KNJIGA BR. 37 Autor - osoba Murkok, Majkl Naslov Elrik od Melnibonea : pripovest o kraljevstvu s kraja sveta / napisao Majkl Murkok ; [prevela Mirjana Matarić ; ilustracije Božidar Veselinović] Jedinstveni naslov Eric of Melinboné. scc Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Beograd : „Jugoslavija“ : Prosveta, 1978 (Beograd : „Srbija“) Fizički opis 216 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Matarić, Mirjana Veselinović, Božidar Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare / „Jugoslavija“, Prosveta ; ǂknj. ǂ37 ISBN (Plast.) Napomene Prevod dela: Elric of Melinboné Tiraž 10.000. Pripovest o kraljevstvu s kraja sveta Elric iz Melnibonéa nužan je naslov u kanonu tvrde fantazije, knjiga koju nijedan obožavatelj fantazije ne smije ostaviti nepročitanu. Autor Michael Moorcock, već veliki igrač znanstvene fantastike, učvrstio je svoju poziciju u panteonu fantastike sagom o Elricu od pet knjiga, čiji je Elric iz Melnibonéa prvi nastavak. Imenjak iz knjige, zamišljeni albino car umiruće nacije Melniboné, svojevrsni je Superman za Gote, istinski arhetip žanra. Mladi Elric je ciničan i melankoličan kralj, nasljednik nacije čija je 100.000-godišnja vladavina svijetom završila manje od 500 godina nakon toga. Više zainteresiran za razmišljanje nego za držanje prijestolja, Elric je nevoljni vladar, ali također shvaća da ne postoji drugi dostojan nasljednik i da opstanak njegove nekada moćne, dekadentne nacije ovisi samo o njemu. Elricov podli, okrutni rođak Yrkoon nema strpljenja za svog fizički slabog rođaka i neprestano kuje zavjeru da preuzme Elricovo prijestolje, obično preko njegovog mrtvog tijela. Elric od Melnibonéa prati Yrkoonove spletke, dostižući svoj vrhunac u bitci između Elrica i Yrkoona s demonskim oštricama runa Stormbringer i Mournblade. U ovoj bitci Elric preuzima kontrolu nad Stormbringerom koji krade duše, događaj koji se pokazao ključnim za sagu o Elricu. – Paul Hughes „PLAVA PTICA“ , knj. 87 KULA KOJA IŠČEZAVA Majkl Murkok (rođen je 1939. u Londonu) važi kao pisac pun iznenađenja. Dosad je stvorio doista impozanten literarni opus: oko pedeset romana i nebrojeno kratkih priča. I sada aktivno piše, sam ilustruje, uređuje i jedan je od najplodnijih i najpopularnijih britanskih autora. Poređen je sa Tolkinom, Rejmondom Čendlerom, E. A. Poom, K. Vilsonom, Braćom Barouz, ali i sa Č. Dikensom, V. Nabokovim, H. Dž. Velsom, između ostalih. „Neobični i nestvarni pejzaži, na- seljeni karakterima arhetipskih dimenzija, stecišta su za seriju titanskih sukoba između snaga Haosa i snaga Reda. Nad svim tim uzdiže se figura Elrika, opsednutog kralja ratnika, čija je simbiotička veza sa magičnim mačem Olujnikom autorova najoriginalnija kreacija“, kaže J. G. Balard, dok Angas Vilson tvrdi da niko nije više učinio od Majkla Murkoka u pogledu prevazilaženja veštačke razlike u pisanju romana po „fahovima“ – realizmu, nadrealizmu, naučnoj fantastici, istorijskim romanima, društvenoj satiri ili poetskom romanu. „On je genijalan i neumoran eksperimentator, uvek iznova originalan, prepun izvanrednih ideja“, čitamo o njemu u „Gardijanu`. Majkl Murkok je stekao svoje obožavaoce i u našoj zemlji zahvaljujući biblioteci „Plava ptica“ koja je objavila dosad četiri romana (knj. 37, 54, 69 i 87) iz serije o Elriku od Melnibonea, poslednjem vladaocu iz te loze, koji je nosio rukama ukrašen Crni mač, o albinu s grimiznim očima koji se uzdigao za Doba Mladih Kraljevstava i postao najveći heroj. Michael John Moorcock (rođen 18. prosinca 1939) engleski je književnik, prvenstveno znanstvene fantastike i fantazije, koji je također objavio književne romane. Također je uspješan glazbenik. Najpoznatiji je po svojim romanima o liku Elrica iz Melnibonéa, temeljnom utjecaju na polje fantazije od 1960-ih i 70-ih godina. Kao urednik britanskog znanstveno -fantastičnog časopisa New Worlds, od svibnja 1964. do ožujka 1971., a zatim ponovno od 1976. do 1996., Moorcock je poticao razvoj znanstvene fantastike „Novi val“ u Velikoj Britaniji i neizravno u Sjedinjenim Državama, što je dovelo do pojava cyberpunka. Njegovo objavljivanje Bug Jacka Barrona (1969) Normana Spinrada kao serijskog romana bilo je ozloglašeno; u parlamentu su neki britanski zastupnici osudili Umjetničko vijeće zbog financiranja časopisa. Također je i glazbeni snimatelj, pridonoseći bendovima Hawkwind, Blue Öyster Cult, Robertu Calvertu, Spirits Burningu i svom projektu Michael Moorcock & The Deep Fix. Godine 2008. The Times je stavio Moorcocka na svoju listu „50 najvećih britanskih pisaca od 1945.“ Michael Moorcock rođen je u Londonu u prosincu 1939. [7], a krajolik Londona, osobito područje Notting Hill Gate i Ladbroke Grove, važan je utjecaj na neke od njegovih fikcija (poput Kornelijevih romana). Moorcock je spomenuo Mastermind of Mars od Edgara Rice Burroughsa, The Apple Cart Georgea Bernarda Shawa i Constable of St. Nicholas Edwina Lestera Arnolda kao prve tri knjige za maloljetnike koje je pročitao prije početka osnovne škole. Prva knjiga koju je kupio bila je rabljeni primjerak The Pilgrim“s Progress. Moorcock je bivši suprug spisateljice Hilary Bailey od koje je imao troje djece: Sophie rođena 1963., Katherine rođena 1964. i Maxa rođena. 1972. On je također bivši suprug Jill Riches, koja se kasnije udala za Roberta Calverta. Ilustrirala je neke Moorcockove knjige, uključujući naslovnice, uključujući Gloriana košulju za prašinu. 1983. Linda Steele postala je Moorcockova treća supruga. Bio je rani član Američkog udruženja mačevalaca i čarobnjaka (SAGA), labave grupe od osam herojskih autora fantastike osnovanih 1960-ih i predvođenih Lin Carterom, koju su sami odabrali samo pomoću vjerodostojnosti. Moorcock je tema četiri književna djela, monografije i intervjua, autora Colina Greenlanda. 1983. Grenland je objavio The Entropy Exhibition: Michael Moorcock i britanski „New Wave“ u znanstvenoj fantastici. Slijedio je to s Michaelom Moorcockom: Smrt nije prepreka, dugometražni intervju o tehnici, 1992. Michael Moorcock: Zakon kaosa Jeffa Gardinera i Michael Moorcock: Fiction, Fantasy and the World“s Pain Marka Scrogginsa objavljeni su nedavno . Devedesetih godina Moorcock se preselio u Texas u Sjedinjenim Državama. Njegova supruga Linda je Amerikanka. Pola godine provodi u Teksasu, drugu polovicu u Parizu. Politički pogledi Moorcockova djela poznata su po svojoj političkoj prirodi i sadržaju. U jednom intervjuu kaže: „Ja sam anarhist i pragmatičar. Moj moralni/filozofski stav je položaj anarhista.“ Opisujući kako je njegovo pisanje povezano s njegovom političkom filozofijom, Moorcock kaže: „Moje knjige često se bave s aristokratskim herojima, bogovima i tako dalje. Svi oni završavaju bilješkom koja često sasvim izravno kaže da ne treba služiti ni bogovima ni gospodarima nego postati sam svojim gospodarom. Osim što koristi fikciju za istraživanje svoje politike, Moorcock se također bavi političkim aktivizmom. Kako bi „marginalizirao stvari koje rade na objektivizaciji žena i sugeriraju da žene uživaju u premlaćivanju“, potaknuo je W H Smithsa da romane Gor serije Johna Normana preseli na gornju policu. Pisac Beletristika Moorcock je počeo pisati dok je još bio u školi, doprinoseći časopisu pod naslovom Outlaw“s Own od 1950. nadalje. Godine 1957, u dobi od 17 godina, Moorcock je postao urednik Tarzan Adventuresa (nacionalnog maloljetničkog tjednika s tekstom i stripom o Tarzanu), gdje je tijekom te i sljedeće godine objavio najmanje desetak vlastitih priča „Sojan mačevalac“. Sa 18 godina (1958) napisao je alegorijski fantasy roman Zlatna šlep. To je ostalo neobjavljeno do 1980. godine, kada ga je izdala Savoy Books s uvodom M. Johna Harrisona. S 19 godina [9] Moorcock je također uređivao Knjižnicu Sexton Blake (serijska fikcija iz koje se pojavljuje Sexton Blake, siromah Sherlock Holmes) i vratio se u pokojni viktorijanski London po neke svoje knjige. Od tada je napisao veliki broj djela. Njegova prva priča u New Worldsu bila je „Going Home“ (1958; s Barrington J. Bayley). „The Sunded Worlds“, novela od 57 stranica objavljena u broju znanstveno-fantastičnih avantura u studenom 1962, koju je uredio John Carnell, postala je svojim nastavkom „The Blood Red Game“ iz istog časopisa, osnova za njegovih 190 stranica debitantski roman u mekom uvezu tri godine kasnije, The Sunded Worlds (Compact Books, 1965; u SAD-u, Paperback Library, 1966). Moorcock je zamijenio Carnella kao urednika New Worldsa od broja od svibnja do lipnja 1964. Pod njegovim vodstvom časopis je postao središnji dio znanstvene fantastike „New Wave“. Ovaj je pokret promicao književni stil i egzistencijalni pogled na tehnološke promjene, za razliku od „tvrde znanstvene fantastike“ koja je ekstrapolirala na samu tehnološku promjenu. Neke priče o „Novom valu“ nisu bile prepoznatljive kao tradicionalna znanstvena fantastika, a Novi su svjetovi ostali kontroverzni sve dok ga je Moorcock uređivao. Tijekom tog vremena povremeno je pisao kao „James Colvin“, „kućni pseudonim“ koji su koristili i drugi kritičari Novog svijeta. Colvin-ova lažna osmrtnica pojavila se u New Worlds #197 (siječanj 1970), koju je Charles Platt napisao kao „William Barclay“. Moorcock uvelike koristi inicijale „JC“; to su i inicijali Isusa Krista, tema njegove novele Nebula nagrađene 1967. Behold the Man, koja priča o Karlu Glogaueru, putniku kroz vrijeme koji preuzima ulogu Krista. Oni su također inicijali raznih Moorcockovih likova „Vječni prvak“, poput Jerryja Cornelija mi, Jerry Cornell i Jherek Carnelian. Posljednjih godina Moorcock je počeo koristiti „Warwick Colvin, Jr.“ kao pseudonim, osobito u svojoj prozi „Drugi eter“. Moorcock govori o velikom dijelu svog pisanja u knjizi Smrt nije prepreka Colina Greenlanda, koja je dugotrajna transkripcija intervjua s Moorcockom o strukturama u njegovu spisu. Moorcock je također objavio pastiće pisaca prema kojima je kao dječak osjećao naklonost, uključujući Edgara Ricea Burroughsa, Leigh Brackett i Roberta E. Howarda. Sve njegove fantazijske avanture imaju elemente satire i parodije, poštujući pritom ono što smatra bitnim forme. Iako su njegove herojske fantazije bile njegove dosljedno tiskane knjige u Sjedinjenim Državama, u Velikoj Britaniji postigao je značaj kao književni autor, s Nagradom za književnost Guardian 1977. za Stanje Muzaka, a s majkom Londonom kasnije u užem izboru za nagradu Whitbread. Romani i serije poput Cornelius Quarteta, Mother London, King of the City, Pyat Quartet i zbirke kratkih priča London Bone uveličali su ga u očima kritičara poput Iaina Sinclaira, Petera Ackroyda i Allana Massieja u publikacijama uključujući The Times Književni dodatak i London Review of Books kao veliki suvremeni književni romanopisac. Godine 2008. kritičko povjerenstvo u The Timesu proglasilo je Moorcocka jednim od pedeset najboljih britanskih romanopisaca od 1945. Gotovo sve njegove priče dio su njegove sveobuhvatne teme ili opusa „Vječni prvak“, s likovima (uključujući Elrica) koji se sele iz jedne priče i izmišljenog svemira u drugi, sve međusobno povezane (iako često samo u snovima ili vizijama). Većina Moorcockovih ranijih djela sastojala se od kratkih priča i relativno kratkih romana: spomenuo je da je „mogao napisati 15.000 riječi dnevno i sebi dati tri dana. Tako su, na primjer, nastale knjige Hawkmoona.“ Tijekom razdoblja uredništva New Worldsa i objavljivanja originalnih fantastičnih romana Moorcock je održavao interes za zanatski rad i kontinuirani interes za polu-novinarski zanat „pulpnog“ autorstva. To se odražava u njegovom razvoju međusobno povezanih ciklusa koji sežu do podrijetla fantazije u mitovima i srednjovjekovnim ciklusima (za više komentara pogledajte „Čarobnjaštvo i divlja romansa – Moorcock“ i „Smrt nije prepreka – Colin Grenland“). Ovo također pruža implicitnu vezu s epizodnim podrijetlom književnosti u novinskim/časopisnim serijama od Trollopea i Dickensa nadalje. Ništa od ovoga ne bi trebalo čuditi s obzirom na Moorcockovo iskustvo u izdavanju časopisa. Od 1980-ih, Moorcock je imao tendenciju pisati duže, više književne „mainstream“ romane, poput Mother London i Byzantium Endures, ali nastavlja s ponovnim posjećivanjem likova iz svojih ranijih djela, poput Elrica, s knjigama poput Kćeri lopova ili Drvo Skrayling. Objavljivanjem treće i posljednje knjige u ovom nizu, Sin bijelog vuka, objavio je da se „povlači“ iz pisanja herojske fantastične fantastike, iako nastavlja pisati Elrikove pustolovine kao grafičke romane sa svojim dugogodišnjim suradnicima Walterom Simonsonom i pokojnog Jamesa Cawthorna (1929–2008). Zajedno su producirali grafički roman Elric: Stvaranje čarobnjaka, koji je objavio DC Comics 2007. On je također završio svoju seriju pukovnika Pyat, koja se bavi nacistima Holokaust. Ovo je počelo 1981. s Byzantium Endures, nastavljeno kroz Smijeh iz Kartage (1984) i Jeruzalemske zapovijedi (1992), a kulminiralo je Osvetom Rima (2006). Među ostalim Moorcockovim djelima su Plesači na kraju vremena, smješteni na Zemlju milijune godina u budućnosti, Gloriana ili Neispunjena kraljica, smješteni u alternativnu povijest Zemlje i niz „Drugi eter“ koji počinje s „KRV „. Moorcock je sklon reviziji svog postojećeg rada, što rezultira da različita izdanja određene knjige mogu sadržavati značajne varijacije. Promjene se kreću od jednostavnih promjena naslova (priča o Elriku Donositelji plamena postala je Karavana zaboravljenih snova devedesetih godina prošlog stoljeća s višenamjenskim izdanjima Victor Gollancz/White Wolf) do promjena imena lika (poput detektiva „Minos Aquilinas“ koji je postao prvi „Minos von Bek“ i kasnije „Sam Begg“ u tri različite verzije pripovijetke „Vrt zadovoljstva Felipea Strijelca“), velike tekstualne izmjene (na primjer, dodavanje nekoliko novih poglavlja Čeličnom caru u omnibusnim izdanjima), i čak i potpuna restrukturiranja (kao što je s novelom iz 1966. Behold the Man proširena na roman s izvorne verzije koja se pojavila u New Worlds radi ponovnog objavljivanja kao knjiga 1969. Allison i Busby). Gollancz izdaje novu, konačnu reviziju gotovo cijelog Moorcockova opusa, s izuzetkom njegovih književnih romana Majka London, Kralj grada i kvartet Pyat, a mnoge njegove naslove u Sjedinjenim Državama preštampavaju Titan i Francuska od Gallimarda. Mnogo stripova o njegovom djelu tiskaju Titan Books pod općim naslovom Knjižnica Michael Moorcock, dok je u Francuskoj nova adaptacija serije Elric prevedena na mnoge jezike, uključujući engleski. Elric iz Melnibonéa i vječni prvak Moorcockova najprodavanija djela bile su priče „Elric iz Melnibonéa“. U njima je Elric namjerno preokretanje klišea pronađenih u fantazijskim avanturističkim romanima inspiriranim djelima J. R. R. Tolkiena. U središtu mnogih njegovih fantastičnih romana, uključujući njegove knjige o Elriku, je koncept „Vječnog prvaka“, koji ima više identiteta u različitim univerzumima. Ta se kozmologija u njegovim romanima naziva „Multiverzum“. Multiverzum se bavi primarnim polaritetima kao što su dobro i zlo, zakon i kaos, te redom i entropijom. Elricov uspjeh zasjenio je njegova druga djela, iako je teme Elricovih priča preradio u svoja druga djela (na primjer, romane „Hawkmoon“ i „Corum“). I Elric se pojavljuje u Jerryju Corneliusu i Plesačima na kraju ciklusa vremena. Njegov niz Vječni prvak okupljen je u dva različita izdanja sveukupnih svezaka od ukupno 16 knjiga (američko izdanje bilo je 15 svezaka, dok je britansko izdanje bilo 14 svezaka, ali zbog različitih pitanja prava američko izdanje sadržavalo je dva sveska koja nisu bila uključena u britanskom izdanju, a britansko je izdanje također sadržavalo jedan svezak koji nije bio uključen u američko izdanje) koji sadrži nekoliko knjiga po svesku, autora Victora Gollancza u Velikoj Britaniji i White Wolf Publishinga u SAD -u. Napravljeno je nekoliko nedovršenih pokušaja snimanja Elric filma. Tvrtka Mythology ima filmski projekt sa scenarijem Glena Mazzare. U veljači 2019, BBC Studios objavio je da je osigurao prava na seriju fantastičnih romana Runestaff, u kojoj je Hawkmoon njihov heroj. Jerry Cornelius Još jedna Moorcockova kreacija je Jerry Cornelius, urbani avanturist dvosmislenog spola; isti likovi predstavljeni u svakoj od nekoliko Kornelijevih knjiga. Ove su knjige bile satirične za moderno doba, uključujući Vijetnamski rat, i nastavile su prikazivati još jednu varijaciju teme multiverzuma. Prva knjiga Jerryja Corneliusa, Završni program (1968), snimljena je 1973. godine kao igrani film. Njegova je priča identična s dvije Elrikove priče: Grad koji sanja i Knjiga mrtvih bogova. Od 1998. Moorcock se vratio Korneliju u nizu novih priča: Nasljeđivanje Spencera, Camusova veza, Navijanje za rakete i Ispaljivanje katedrale, koja se ticala 11. rujna. Sve četiri novele uvrštene su u izdanje The Lives and Times Jerryja Corneliusa 2003. godine. Moorcockove najnovije Corneliusove priče, „Modem Times“, pojavile su se u Solarisovoj knjizi nove znanstvene fantastike: svezak 2, objavljenoj 2008., a 2011. je proširena kao „Modem Times 2.0“. Osim toga, verzija Corneliusa također se pojavila u Moorcockovom romanu Doctor Who iz 2010. The Coming of Terraphiles. Vezajući predsjednika (PS. 2018), Tvornica Fracking (na FB-u, 2018) dvije su novije novele i slijede daljnje priče. Pogledi na pisanje beletristike Moorcock je gorljivi pobornik djela Mervyna Peakea. On navodi Fritza Leibera, važnog pionira mača i čarobnjaštva, kao autora koji piše fantaziju koja nije eskapistička i sadrži smislene teme. Ova gledišta mogu se pronaći u njegovoj studiji epske fantazije, čarobnjaštva i divlje romanse (Gollancz, 1987.) koju je revidirala i ponovno izdala MonkeyBrain Books 2004., njeno prvo izdanje u SAD -u koje je katalogizirao ISFDB. Moorcock odbacuje djela J. R. R. Tolkiena. Upoznao je i Tolkiena i C. S. Lewisa u tinejdžerskim godinama i tvrdi da su mu se osobno svidjeli iako im se ne divi na umjetničkim osnovama. Moorcock je kritizirao djela poput Gospodara prstenova zbog njihovog gledišta „Vesele Engleske“, izjednačavajući Tolkienov roman s Winnie-the-Pooh u svom eseju Epic Pooh. Čak i tako, James Cawthorn i Moorcock uključili su Gospodara prstenova u Fantasy: 100 najboljih knjiga (Carroll & Graf, 1988), a njihova recenzija nije odbojna. Moorcock je također kritizirao pisce zbog njihovih političkih planova. Uključio je Roberta A. Heinleina i H. P. Lovecrafta u ovu skupinu u eseju iz 1978, „Starship Stormtroopers“ (Anarchist Review). Tamo je kritizirao proizvodnju „autoritarne“ fikcije od strane nekih kanonskih pisaca i Lovecrafta zbog antisemitskih, mizoginističkih i rasističkih gledišta utkanih u njegove kratke priče. Dijeljenje izmišljenih svemira s drugima Moorcock je dopustio drugim piscima da stvaraju priče u svom izmišljenom svemiru Jerry Cornelius. Brian Aldiss, M. John Harrison, Norman Spinrad, James Sallis i Steve Aylett napisali su takve priče. U intervjuu objavljenom u The Internet Review of Science Fiction, Moorcock objašnjava razlog dijeljenja svog lika: Izašao sam iz popularne beletristike, a Jerry je uvijek trebao biti neka vrsta kristalne kugle kako bi drugi vidjeli svoje vizije u - priče su bile osmišljene tako da funkcioniraju - skakaonica, da upotrijebimo još jednu analogiju, s koje će se skočiti u rijeku i ponijeti je. [...] Svi su oni koristili Jerryja onako kako sam ga ja namjeravao koristiti - kao način gledanja na suvremeni život, a ponekad i kao način da ga komentiram. Jerry je, kako je rekao Harrison, bio tehnika koliko i lik, i drago mi je da su se drugi odlučili koristiti tu metodu. Dvije kratke priče Keitha Robertsa, „Coranda“ i „Olupina kuje koja se ljubi“, smještene su u zaleđenu visoravan Matto Grosso u Moorcockovom romanu The Ice Schooner iz 1969. godine. Elric iz Melnibonea i Moonglum pojavljuju se u priči Karla Edwarda Wagnera „The Gothic Touch“, gdje se sastaju s Kaneom, koji posuđuje Elrica zbog njegove sposobnosti da se nosi s demonima. On je prijatelj i obožavatelj stripa Alana Moorea i dopustio je Mooreu korištenje vlastitog lika, Michaela Kanea sa Starog Marsa, spomenutog u Moorovoj Ligi izvanredne gospode, II. Svezak. Njih dvoje su se pojavili na pozornici u londonskom kazalištu Vanbrugh u siječnju 2006. gdje su razgovarali o Moorcockovom djelu. Zeleni grad iz Warriors of Mars također se spominje u filmu Larry Niven Rainbow Mars. Moorcockov lik Jerry Cornelius pojavio se u Mooreovoj Ligi izvanredne gospode, svezak III: stoljeće. Cornelius se također pojavio u stripovskom serijalu francuskog umjetnika Mœbiusa Le Garage Hermétique. 1995–1996. Moorcock je napisao scenarij za računalnu igru/film/roman tvrtke Origin Systems. Kad je Electronic Arts kupio Origins, igra je otkazana, ali je Moorcockov tretman od 40.000 riječi dočarao Storm Constantine, što je rezultiralo romanom Srebrno srce. Priča je smještena u Karadur-Shriltasi, grad u srcu Multiverzuma. Drugi roman, Zmajeva koža, bio je u pripremi, s Konstantinom kao glavnim piscem, ali je umrla u siječnju 2021. godine, nakon duge bolesti. Moorcock je napustio memoare o svojim prijateljima Mervyn Peake i Maeve Gilmore jer je smatrao da je to previše osobno. Napisao je prozu i stihove za prvu publikaciju The Sunday Books na francuskom jeziku koji je popratio niz neobjavljenih crteža Peakea. Njegova knjiga Metatemporal Detective objavljena je 2007. Njegova posljednja knjiga objavljena prvo na francuskom je Kaboul, 2018. godine. U studenom 2009. Moorcock je najavio da će 2010. za BBC Books napisati roman Doctor Who, što je jedna od rijetkih prigoda kada je pisao priče smještene u „zajedničkim univerzumima“ drugih ljudi. Roman The Coming of Terraphiles objavljen je u listopadu 2010. Priča spaja Doktora Whoa s mnogim Moorcockovim likovima iz multiverzuma, osobito s kapetanom Corneliusom i njegovim gusarima. Moorcock je 2016. objavio prvi roman u, kako je rekao, književnom eksperimentu koji spaja memoare i fantaziju, The Whispering Swarm. 2018. najavio je završetak drugog sveska The Woods of Arcady. Godine 2020. rekao je da završava posljednji Elricov roman Citadela izgubljenih zmajeva spreman za Elricovu 60. obljetnicu 2021. Njegova novela Jerryja Corneliusa Pegging the President lansirana je 2018. u Shakespeare and Co, Pariz, gdje je o svom radu razgovarao s Harijem Kunzru i potvrdio svoju predanost književnom eksperimentu. Zvučne knjige Prvi iz serije audio knjiga neograničenih romana Elric, s novim djelom koje je pročitao Moorcock, počeo se pojavljivati iz AudioRealmsa; međutim, Audio Realms više ne posluje. Druga audio knjiga u nizu-Mornar na moru sudbine-objavljena je 2007. Bilo je audio knjiga o Corumu i drugima, od kojih je nekoliko bilo neslužbeno, a Zimski admiral i namještaj su audio verzije kratkih priča. muzika Michael Moorcock & The Deep Fix Moorcock ima vlastiti glazbeni projekt koji snima pod imenom Michael Moorcock & The Deep Fix. Duboko popravljanje bila je naslovna priča opskurne zbirke kratkih priča Jamesa Colvina (pseudonim Moorcocka) koja je objavljena 1960 -ih. Deep Fix također je bio izmišljeni bend s Moorcockovim likom Jerryjem Corneliusom. Prvi album New Worlds Fair objavljen je 1975. Na albumu su bili Snowy White i brojni stalni gosti Hawkwind -a. Druga verzija albuma New Worlds objavljena je 2004. pod imenom albuma Roller Coaster Holiday. Singl bez albuma, „Starcruiser“ u kombinaciji s „Dodgem Dude“, sa zakašnjenjem je objavljen 1980. Bend Deep Fix održao je rijedak nastup u Londonu 18. lipnja 1978. u Bohemian Love-Inu Nika Turnera, na čelu s Turnerovim bendom Sphynx, a na kojem su nastupili i Tanz Der Youth s Brianom Jamesom (bivši The Damned), Lightning Raiders, Rogovi Stevea Tuka, Roger Ruskin i drugi. Godine 1982., kao trojac s Peteom Pavlijem i Drachen Theaker, objavljeno je nekoliko snimaka za Hawkwind, Friends and Relations i 7-inčni singl „Brothel in Rosenstrasse“ u ograničenom izdanju iza kojeg stoji „Time Center“. 2008. objavljena je demo sesija The Entropy Tango & Gloriana Michaela Moorcocka i The Deep Fix. To su bile sesije za planirane albume temeljene na dva Moorcockova romana , Gloriana ili The Unfulfill“d Queen i The Entropy Tango, koji nikada nisu dovršeni. U suradnji s Martinom Stoneom, Moorcock je započeo snimanje novog albuma Deep Fix u Parizu pod nazivom Live at the Terminal Cafe. Nakon Stoneove smrti 2016, Moorcock je planirao dovršiti album s producentom Don Falconeom. Godine 2019. Moorcock je najavio završetak albuma, a objavljen je 11. listopada 2019., u izdanju Cleopatra Recordsa. S Hawkwindom Moorcock je u više navrata surađivao s britanskim rock sastavom Hawkwind: pjesma Hawkwind „The Black Corridor“, na primjer, sadržavala je doslovne citate iz istoimenog Moorcockova romana, a s bendom je radio i na njihovom albumu Warrior na Edge of Time, za što je zaradio zlatni disk. Moorcock je također napisao tekst pjesme „Sonic Attack“, znanstveno-fantastične satire o emitiranju javnih informacija, koja je bila dio Hawkwind-ovog svemirskog rituala. Hawkwindov album The Chronicle of the Black Sword uglavnom se temeljio na romanima Elric. Moorcock se s bendom pojavljivao u više navrata, uključujući turneju Black Sword. Njegovi su doprinosi iz pravnih razloga uklonjeni s izvornog izdanja albuma Live Chronicles, snimljenog na ovoj turneji, ali su se kasnije pojavili na nekim verzijama s dvostrukim CD-om. Također se može vidjeti kako izvodi na DVD verziji Chronicle of the Black Sword. S Robertom Calvertom Moorcock je također surađivao s bivšim frontmenom i stalnim pjesnikom Hawkwinda, Robertom Calvertom (koji je dao zastrašujuću deklaraciju za „Sonic Attack“), na Calvertovim albumima Lucky Leif and the Longships and Hype, svirajući gitaru i banjo te pjevajući prateće vokale. S kultom Blue Öyster Moorcock je napisao tekst za tri pjesme albuma američkog benda Blue Öyster Cult: „Black Blade“, misleći na mač Stormbringer u knjigama Elric, „Veteran iz psihičkih ratova“, pokazujući nam Elrikove emocije u kritičnoj točki njegove priče (ova se pjesma može odnositi i na „Ratnike na rubu vremena“, koji su jako zastupljeni u Moorcockovim romanima o Johnu Dakeru; u jednom trenutku njegov roman Zmaj u maču sebe nazivaju „veteranima tisuću psihičkih ratova“) , i „The Great Sun Jester“, o svom prijatelju, pjesniku Billu Butleru, koji je umro od predoziranja drogom. Moorcock je uživo nastupao s BÖC -om (1987. u Atlanti, GA Dragon Con Convention). Uz spaljivanje duhova Moorcock je pridonio vokalu i harmonici na albumima Spirits Burning An Alien Heat i The Hollow Lands. Većina tekstova podignuta je ili temeljena na tekstu u romanima iz Moorcockove trilogije Plesači na kraju vremena. Albume je producirao voditelj Spirits Burninga Don Falcone, a uključivali su doprinose Alberta Boucharda i drugih članova Blue Öyster Culta, kao i bivših članova Hawkwind-a. Moorcock se također pojavio na pet pjesama na CD-u Aliens Injection Spirits Burning, objavljenom 2008. Zaslužan je za pjevanje vodećih vokala te sviranje gitare i mandoline. Na CD -u su izvedene izvedbe iz demo sesija The Entropy Tango & Gloriana. Nagrade i počasti Michael Moorcock dobio je veliko priznanje za svoj doprinos karijeri, kao i za posebna djela. Kuća slavnih znanstvene fantastike i fantastike uvela je 2002. Moorcocka, svoju sedmu klasu od dva preminula i dva živa pisca. Također je dobio nagrade za životno djelo na Svjetskoj konvenciji fantazije 2000. (World Fantasy Award), na Međunarodnom festivalu Utopiales 2004. (Prix Utopia), od Udruženja književnika horora 2005. (nagrada Bram Stoker), te od Science Fiction i Američki pisci fantastike 2008. (nazvan 25. velikim majstorom). On je pariški član Londonskog koledža patafizičara. 1993. Britanska nagrada za fantastiku (nagrada Odbora) Svjetska nagrada za fantastiku za životno djelo 2000. 2004. Prix Utopiales „Grandmaster“ nagrada za životno djelo 2004. nagrada Bram Stoker za životno djelo u horor žanru 2008 Nagrada Grand Master Memorial Damon Knight, književna fantazija i znanstvena fantastika Bio je „počasni gost“ na Svjetskoj konvenciji fantastike 1976. u New Yorku i jedan počasni gost na 55. Svjetskoj konvenciji znanstvene fantastike 1997. u San Antoniju u Teksasu. Nagrade za pojedina djela Nagrada za maglinu 1967. (Novela): Evo čovjeka 1972. August Derleth Fantasy Award: Vitez mačeva 1973. August Derleth Fantasy Award: Kralj mačeva Nagrada British Fantasy 1974. (najbolja kratka priča): Oči čovjeka od žada 1975. Koncertna nagrada August Derleth: Mač i pastuh 1976. August Derleth Fantasy Award: The Hollow Lands Nagrada Guardian Fiction 1977.: Stanje Muzaka 1979. Memorijalna nagrada John W. Campbell za najbolji znanstveno -fantastični roman: Gloriana Svjetska nagrada za fantastiku 1979. (najbolji roman): Gloriana MG Ć

1.Američkim perom i srcem o Srbima Autor: Radoje Radojević Broj strana / Povez / Pismo: 576 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1903-4 va antologija donosi tekstove u čijem je fokusu period Velikog rata (1914–1918), a sve njih sem jednog, napisali su američki književnici, istoričari, novinski izveštači, članovi medicinskih misija, saradnici na distribuciji humanitarne pomoći, kao i najviši državni zvaničnici. Ti tekstovi su rasuti po različitim, davno štampanim novinama, časopisima i knjigama i dostupni samo entuzijastima u oblasti istorije koji imaju vremena i strpljenja da u potrazi za njima „kopaju” po raznim arhivama, bibliotekama i odlagalištima. Ovo nastojanje da se oni spasu od zaborava predstavljalo je nagradu za istraživača, jer ti tekstovi pripovedaju snažnu priču o ceni koja se mora platiti u borbi za očuvanje dostojanstva, slobode i demokratije. Oni su pravi dokaz šta nacije u savezništvu, ujedinjene u cilju, mogu postići na korist svake od njih. Ova knjiga predstavlja primere istinski veličanstvene i plemenite velikodušnosti koju su Amerikanci pokazali prema Srbima u očajnim trenucima potrebe. Teško je i zamisliti nesebičnija i humanija dela. Njihova demonstracija empatije i spremnost da pruže ruku spasa nekome ko prolazi kroz trenutke očaja podseća na biblijske parabole. Kao takva, ona je paradigma viteštva s kojom moćni ali časni svetski lider može da prigrli i tretira svog manje srećnog ali dostojnog prijatelja i saveznika. Možda je krunski simbol tog divljenja vrednog odnosa odluka predsednika Vudroa Vilsona, tada presedan, da počastvuje Srbiju i njen narod naredbom da se srpska trobojka podigne pored američkih „zvezdica i pruga” na Belu kuću. Bio je to dan kada se nad Belom kućom vijorila zastava Srbije. U godini kada Sjedinjene Američke Države i Srbija slave jubilej – 140 godina diplomatskih odnosa – odzvanjaju u svesti reči velikog engleskog pesnika Radjarda Kiplinga: Ti koji sudiš narodima, daj nam spas, poštedi od zaborava nas – od zaborava nas. Radoje Radojević 2.Bugari – autoportret jednog naroda Autor: Viktor Kine Broj strana / Povez / Pismo: 426 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1888-4 „Zahvaljujući g. Viktoru Kineu, niko više neće imati opravdanje da brani bugarsko pitanje. Pre jeseni 1914, nedovoljno obavešteni ljudi mogli su se kolebati oko prirode bugarske politike. Nakon otvaranja neprijateljstava između Turske i Saveznika, svako oklevanje je moralo biti raspršeno pred odbijanjem Kabineta iz Sofije da se, u zamenu za velike nagrade, okrene protiv svojih nekadašnjih ugnjetača. Odista, svakom razboritom posmatraču bilo je jasno da ako kralj Ferdinand i njegovi ministri nisu želeli da ugrabe priliku i ponovo zauzmu Jedrene i liniju Enos–Midiju, to je bilo zato što su već posredno ili neposredno bili povezani sa Turcima, odnosno sa Nemačkom. Za sticanje takvog ubeđenja uopšte nije bilo potrebno videti ili držati u rukama dokumenta koja su taj dogovor beležila. Čim su Bugari prezreli glavni grad Trakije, na koji su se bili ostrvili tokom zime 1912–1913, bilo je izvesno da su uvereni da će na drugom mestu utažiti želje koje su im više prirasle srcu. To drugo mesto je pre svega bila Srbija, odnosno saveznica Antante. Sve je na to ukazivalo – i reči i dela; tekstovi sofijskih dnevnih novina zahtevali su neodložnu okupaciju Makedonije i postupci komitadžija koji su, uzevši bugarsku teritoriju za bazu svojih operacija, upadali i razarali srpsku teritoriju.“ – iz predgovora Ogista Govena 3.Zverstva Bugara i Austro-Nemaca Autor: Arčibald Rajs Broj strana / Povez / Pismo: 408 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1856-3 Danas, kad nas već više od jednog veka deli od završetka Velikog rata i prekrajanja mapa u Evropi, koje je u velikoj meri odredilo našu današnju sudbinu, imamo priliku za zrelo, potpunije sagledavanje prošlih događaja. Već na prvi pogled može se reći da usvojena rešenja nisu bila dobra jer su poslužila kao izvor novih nedaća i razdora, a već pre Drugog svetskog rata pokazalo se dosta tih zabluda, posebno na Balkanu gde je brzo nestajala sloga i raspršivale se zablude o mogućnostima zajedničkog života. Zato nam je dužnost da što bolje shvatimo naše pretke, njihove namere i zablude, njihovo pravo lice, ali i pravo lice naših tadašnjih neprijatelja. Delo Arčibalda Rajsa veoma upečatljivo govori baš to – kakvi smo bili mi i naši neprijatelji. Poziv koji je Rajsu, kao već svetski afirmisanom naučniku, stigao 1914. godine iz Srbije, poklopio se sa njegovim nezadovoljstvom ponašanjem Germana u ukupnim evropskim okvirima i faktički ga usmerio da se ljudski i naučno posveti izučavanju ratnih zločina. Njegovom humanom biću bilo je važno da iskaže stav prema zločinima počinjenim od strane Austrougarske i Nemačke, a kasnije i Bugarske, nad civilima u ratu. Sve veće suočavanje sa ratnom stvarnošću u Srbiji uticalo je na Rajsa da naša zemlja postane njegov konačni životni izbor, a srpski seljak-vojnik njegov brat. Opredelili smo se da ova knjiga bude zbornik Rajsovih zvaničnih izveštaja i da kroz njegove iskaze neposredno saznamo kako je video naše neprijatelje. To je toliko važno da nismo izostavili ništa od njegovih ratnih izveštaja tadašnjoj srpskoj vladi. Ti izveštaji najčešće su neprijatni za čitanje, ali su nužni i dužnost nam je da im se povremeno vraćamo. 4.Srpska drama Oktobar 1915 – Mart 1916. Autor: Kamij Feri-Pizani Broj strana / Povez / Pismo: 139 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1852-5 U knjizi koju je 1916. godine, ne bez dvosmislenosti naslovio Srpska drama, što aludira na ljudsku dramu u ratnim uslovima kao i na pozorišni žanr, ostavio je potresno svedočanstvo o dva poslednja povlačenja kojima je prisustvovao. Tom iskustvu dodao je ništa manje potresno svedočanstvo o posledicama srpskog povlačenja kroz Albaniju i Crnu Goru koje je video prilikom kasnije posete Srbima u izbeglištvu na ostrvu Krfu i Vidu. Nekoliko opaski u knjizi Feri-Pizanija koja je pred čitaocem upućuju istoričara na oprez: autorova iskazana želja da piše „romantičnu knjigu“ za čitaoca koji „želi da se zabavi“ i da „grozotu drame“ čiji je bio posmatrač poredi sa završetkom „drame po pozorištima u petom činu“ Ipak, stvarni razlozi zbog kojih se Feri-Pizani odlučio da objavi ovu knjigu naziru se u posveti koja se nalaz na njenom početku. On je iskazao želju da u slučaju da Antanta pobedi u ratu, ona ne zaboravi doprinos „herojske i mučeničke“ Srbije toj pobedi. Kao da je iskustvo dotadašnjeg rata ukazivalo na neiskreni odnos Antante prema svojoj maloj balkanskoj saveznici. 5.Jugoslavija u emigraciji – pisma i beleške iz 1917. Autor: Jovan N. Tomić Broj strana / Povez / Pismo: 328 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1846-4 Jovan N. Tomić je 1921. godine objavio knjigu „Jugoslavija u emigraciji”, u kojoj je prikazao političke težnje dela jugoslovenske i srpske emigracije tokom Prvog svetskog rata, sa posebnim osvrtom na njihovo zalaganje da buduća jugoslovenska država bude uspostavljena kao federativna republika. Knjigu je napisao sa izrazito monarhističkih pozicija i predstavio „starije” srpske republikance negativno – kao političke oportuniste, lažne demokrate i antipatriote, te ih optužio da su svojim zalaganjem za jugoslovensku republiku išli protiv srpskih interesa u budućoj jugoslovenskoj državi. Srpska republikanska omladina u Švajcarskoj i Francuskoj se, prema pisanju Jovana Tomića, spojila sa jugoslovenskim omladincima republikancima, čije se nezadovoljstvo takođe manifestovalo u republikanstvu. „Svi skupa”, pisao je Jovan Tomić, „već predstavljaju jednu grupu, koja ide pravcem koju joj daju stariji političari od zanata, Srbijanci i Jugosloveni, okupljeni oko SNBiroa i odseka Jugoslovenskog odbora u Ženevi. Odatle potiče direktiva, a omladinci su prosto oruđe u rukama starijih” (Jovan N. Tomić, Jugoslavija u emigraciji, Beograd 1921, 16, 37–42, 45–75). 6.Stradanje Šapca i Mačve u Velikom ratu Autor: Branislav Stanković Broj strana / Povez / Pismo: 249 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1842-6 Razvijajući se i napredujući tokom čitavog 19. veka, Šabac je početak 20. dočekao kao napredna varoš, kako u ekonomskoj tako i u kulturnoj sferi života. Uz novoosnovanu gimnaziju, negovanje pozorišnog života, otvara se i Čitalište, a u njemu i prva muzejska zbirka.zbog blizine granice, Šabac postaje jedan od glavnih trgovačkih i izvozničkih centara Srbije. Svi ovi elementi, od Šapca će, kako kaže nemački putopisac Feliks Kanic, načiniti Mali Pariz. Ono što stanovnici Šapca nisu mogli predvideti jeste tragedija koju će grad preživeti u toku Velikog rata i od Malog Pariza postati Srpski Verden. Život uz granicu, kao najveća dotadašnja prednost, u ratu će postati najveća mana. U nedelju, 9. avgusta iznad Šapca će se pojaviti prvi neprijateljski avion, a već 12. avgusta, u ranu zoru, austrijske trupe Šezdeset druge brigade Četvrtog korpusa Druge armije, pod komandom general-majora Danija fon Đarmata, počeće prelaziti Savu kod drenovačke ade i u centar grada stići već u podne. Istovremeno počinje i povlačenje vojske i civilnog stanovništva, a oni koji su u Šapcu ostali, uzalud su kroz prozore izbacili bele barjake jer će se ubrzo pokazati genocidni karakter namera austrougarske, koja je želela ne samo poraz, već i i ekonomsko i demografsko uništenje. Ovo je naročito uočljivo u periodu prve okupacije Mačve i Šapca. Odmah po zauzimanju grada počeće hapšenja, maltretiranja, silovanja i ubijanja civilnog stanovništva. Po jedan mitraljez postavljen je na svakoj raskrsnici, a u centru čak četiri. Svojevrsni simbol stradanja Šapčana postaće saborni hram Svetih apostola Petra i Pavla u kojima su stanovnici držani tri dana bez vode i hrane na avgustovskoj vrelini. 7.Srbija i Grčka 1914–1918 Autor: Miladin Milošević Broj strana / Povez / Pismo: 315 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1830-3 Hronološki okvir teme o kojoj je reč u ovoj knjizi jesu godine svetskog rata, dok je sama tema izložena u pet većih tematsko-hronoloških celina. Važno je napomenuti da se u obradi ove teme ne daje važnost ratnim zbivanjima, koja su u našoj istoriografiji obrađeni u okviru više stotina naslova o temi Prvog svetskog rata. U ovoj knjizi težište je okrenuto manje poznatoj strani Velikog rata – odnosima dve savezničke države, odnosima koji su kreirani u kabinetima diplomata dveju država, i ne samo njihovim, a koji se odslikavaju kroz diplomatska dokumenta (deklaracije, note, depeše, telegrame…), koja su osnovni izvor u obradi ove teme. Blizina i prirodna upućenost Srba i Grka jednih na druge bili su faktori koji su uticali na njihove odnose tokom istorije. Osnova tih odnosa u novijoj istoriji nalazila se u ideji za stvaranje zajedničkog saveza za borbu protiv Otomaskog carstva. Najveću smetnju za uspostavljanje punih diplomatskih odnosa ove dve države pradstavljao je njihov različit status. Grčka je sa svojom tradicijom pa i vladajućom dinastijom uživala podršku evropski zemalja i kao takva bila u povoljnijem položaju i prva država na Balkanu koja je stekla samostalnost i nezavisnost. S druge strane Srbija nije uživala naklonost istoh tih zemalja, pa su se tek 1878. godine, kada je Srbija međunarodno priznata i stekla nezavisnost, ostvarili uslovi za uspostavljanje punih diplomatskih odnosa između Srbije i Grčke. Januara 1879, Srbija je ustanovila svoje poslanstvo u Atini, koje počinje sa radom novembra 1879, kada je u Atinu došao prvi srpski poslanik u Grčkoj Sava Grujić. 8.Borba Jugoslovena za slobodu i jedinstvo Autor: Herman Vendel Broj strana / Povez / Pismo: 750 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1829-7 Po svojoj dubini, ovo delo jedno je od najvažnijih dela uopšte pisanih o Jugoslovenima. „Borba Jugoslovena za slobodu i jedinstvo“, po svojoj zamisli i originalnosti predstavlja najuspeliju istoriju borbe za slobodu i jedinstvo, istoriju koja ulazi u najveće istorijske zaplete, ali koje pisac sjajno raspliće uz najodaniju službu jednog sasvim sigurnog metoda, kao što je već poznati istorijski materijalizam, kojim Herman Vendel sasvim pouzdano raspolaže i predstavlja sve, pa i najzamršenije događaje počevši od raje pod Turcima, slovenačkim seljacima pod Nemcima i Hrvatima pod Habzburzima, pa dalje, prateći ih kroz raznolike političke i kulturne peripetije, vezujući sve pojave s ekonomskim faktorima. Ujedinjenje Jugoslovena izvedeno je pod znamenjem: preobraćenje podanika u građane. Herman Vendel uspeo je mnogo više nego što bi to bio u stanju domaći istorik: kao izvrstan poznavalac naše ekonomske, kulturne i političke istorije, sa distance, bio je u stanju zapaziti mnoge momente koje bi našem oku izmakle, a oni, međutim, čine srž i bitnost u Borbi Jugoslovena za slobodu i jedinstvo. Najsrdačnije se može pozdraviti prevod ovog dela, jer će jugoslovenskom čitaocu znamenito proširiti horizont, objasniti najmutnije momente iz naše istorije i skrenuti pažnju na vežne elemente koji su do sada bili propušteni. Stoga, ovo delo i jeste ne samo prvo ove vrste, već, za dugo godina, i jedino ove vrste, ovog značaja i velikoga smisla. 9.Vido Autor: Aleksandar S. Nedok Broj strana / Povez / Pismo: 204 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1823-5 Golgota Srbije Ova knjiga posvećena je tragediji srpskih regruta – nedozreloj i nedosanjanoj generaciji, koja je nebrigom onih koji su o tome imali da brinu puštena da propadne na svom golgotskom putu. Ostrvo Vido, kao tužno finale, bilo je samo završni čin drame koja je počela njihovim podizanjem od domova i porodice. Ako su i morali zbog viših ciljeva da budu pokrenuti u Neizvesnost, njihova Golgota započeta još na granicama Srbije, mogla je tokom puta biti izbegnuta. Prvo dozvolom da pređu u Grčku, a potom bar umanjena tokom kasnijeg zbivanja. Da nije bilo tragične naredbe da krenu ka luci Valoni, između dve izlivene reke Škumbe i Semeni, bez dobijene saglasnosti, prema Srbima i inače nesklone, italijanske komande i njenog osionog generala Bertolinija. Umesto da iz Bazar-Šijaka krenu desno ka Draču i sigurnosti, naređeno im je da idu levo, pravo u propast. Na tome krstonosnom putu stradali su svi koji su bili slabiji, a ostatak preživelih doveden je na ivicu opstanka, čime je tragedija na Vidu bila neizbežna. I za to niko nije odgovarao ni za vreme rata, niti posle njega. Svi pokušaji su odlukom o amnestiji grešnika bili ugašeni. Zato smo pokušali da ih se, snabdeveni dokumentima iz vojnog arhiva i uspomenama njiho vim ili onih koji su im pomagali, posle sto godina setimo i još jednom, zajedno s njima, pređemo njihov Via dolorosa. Ova knjiga, pisana u vrlo pozno životno doba pisca, ostaje završni čin njegovog opusa i oproštaj sa svojim narodom, s kojim je proveo ceo svoj lekarski i istraživačko-istoričarski život. 10.Srpski vojnik u Velikom ratu 1914-1918 Autor: Dušan M. Babac Broj strana / Povez / Pismo: 157 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1810-5 Kada se govori o srpskoj vojsci, treba imati u vidu da njeni počeci sežu u vreme Prvog srpskog ustanka, kada je nastala u narodu i iz naroda. Svaki muškarac sposoban da nosi oružje tada je postao vojnik. U potpuno agrarnoj zemlji, seljaci su postali prvi borci a iz iste klase izrastao je i prvi komandni kadar. Bez obzira na nagli napredak zemlje tokom devetnaestog veka, glavna karakteristika oficirskog kadra bila je to što je većinom poticao iz ruralnih krajeva. U patrijarhalnoj sredini, oficir se poštovao kao rođeni otac, disciplina i subordinacija prihvatane su kao nešto potpuno prirodno. Veliki značaj u lancu komandovanja imao je i rezervni oficirski kadar. Rezervni oficiri još su bolje razumevali mentalitet i potrebe svojih vojnika jer su i u miru radili i živeli sa njima i među njima. Kako bi se bolje razumeo podvig ove, po brojnosti male, ali po junaštvu velike vojske, možda je najbolje pogledati šta su o njoj rekli savremenici. Džavid-paša, turski zapovednik Bitolja, u telegramu upućenom Carigradu javlja: „Srpski vojnik je nepobediv. Ne možemo ništa protiv Srba. Srpski seljak je bez poroka, nežan i velikodušan. Srpski vojnik stalno odnosi pobedu zato što je finiji i inteligentniji, disciplinovan i visokog morala.” „Srpska vojska prva je i najslavnija vojska u Evropi. Posle borbe koja je trajala svega pola časa, Srbi su uništili moju diviziju. Moji bataljoni bili su potpuno zbrisani užasnom srpskom vatrom”, glasile su reči mađarskog maršala Jozefa Habzburškog.

1.Američkim perom i srcem o Srbima Autor: Radoje Radojević Broj strana / Povez / Pismo: 576 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1903-4 va antologija donosi tekstove u čijem je fokusu period Velikog rata (1914–1918), a sve njih sem jednog, napisali su američki književnici, istoričari, novinski izveštači, članovi medicinskih misija, saradnici na distribuciji humanitarne pomoći, kao i najviši državni zvaničnici. Ti tekstovi su rasuti po različitim, davno štampanim novinama, časopisima i knjigama i dostupni samo entuzijastima u oblasti istorije koji imaju vremena i strpljenja da u potrazi za njima „kopaju” po raznim arhivama, bibliotekama i odlagalištima. Ovo nastojanje da se oni spasu od zaborava predstavljalo je nagradu za istraživača, jer ti tekstovi pripovedaju snažnu priču o ceni koja se mora platiti u borbi za očuvanje dostojanstva, slobode i demokratije. Oni su pravi dokaz šta nacije u savezništvu, ujedinjene u cilju, mogu postići na korist svake od njih. Ova knjiga predstavlja primere istinski veličanstvene i plemenite velikodušnosti koju su Amerikanci pokazali prema Srbima u očajnim trenucima potrebe. Teško je i zamisliti nesebičnija i humanija dela. Njihova demonstracija empatije i spremnost da pruže ruku spasa nekome ko prolazi kroz trenutke očaja podseća na biblijske parabole. Kao takva, ona je paradigma viteštva s kojom moćni ali časni svetski lider može da prigrli i tretira svog manje srećnog ali dostojnog prijatelja i saveznika. Možda je krunski simbol tog divljenja vrednog odnosa odluka predsednika Vudroa Vilsona, tada presedan, da počastvuje Srbiju i njen narod naredbom da se srpska trobojka podigne pored američkih „zvezdica i pruga” na Belu kuću. Bio je to dan kada se nad Belom kućom vijorila zastava Srbije. U godini kada Sjedinjene Američke Države i Srbija slave jubilej – 140 godina diplomatskih odnosa – odzvanjaju u svesti reči velikog engleskog pesnika Radjarda Kiplinga: Ti koji sudiš narodima, daj nam spas, poštedi od zaborava nas – od zaborava nas. Radoje Radojević 2.Bugari – autoportret jednog naroda Autor: Viktor Kine Broj strana / Povez / Pismo: 426 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1888-4 „Zahvaljujući g. Viktoru Kineu, niko više neće imati opravdanje da brani bugarsko pitanje. Pre jeseni 1914, nedovoljno obavešteni ljudi mogli su se kolebati oko prirode bugarske politike. Nakon otvaranja neprijateljstava između Turske i Saveznika, svako oklevanje je moralo biti raspršeno pred odbijanjem Kabineta iz Sofije da se, u zamenu za velike nagrade, okrene protiv svojih nekadašnjih ugnjetača. Odista, svakom razboritom posmatraču bilo je jasno da ako kralj Ferdinand i njegovi ministri nisu želeli da ugrabe priliku i ponovo zauzmu Jedrene i liniju Enos–Midiju, to je bilo zato što su već posredno ili neposredno bili povezani sa Turcima, odnosno sa Nemačkom. Za sticanje takvog ubeđenja uopšte nije bilo potrebno videti ili držati u rukama dokumenta koja su taj dogovor beležila. Čim su Bugari prezreli glavni grad Trakije, na koji su se bili ostrvili tokom zime 1912–1913, bilo je izvesno da su uvereni da će na drugom mestu utažiti želje koje su im više prirasle srcu. To drugo mesto je pre svega bila Srbija, odnosno saveznica Antante. Sve je na to ukazivalo – i reči i dela; tekstovi sofijskih dnevnih novina zahtevali su neodložnu okupaciju Makedonije i postupci komitadžija koji su, uzevši bugarsku teritoriju za bazu svojih operacija, upadali i razarali srpsku teritoriju.“ – iz predgovora Ogista Govena 3.Zverstva Bugara i Austro-Nemaca Autor: Arčibald Rajs Broj strana / Povez / Pismo: 408 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1856-3 Danas, kad nas već više od jednog veka deli od završetka Velikog rata i prekrajanja mapa u Evropi, koje je u velikoj meri odredilo našu današnju sudbinu, imamo priliku za zrelo, potpunije sagledavanje prošlih događaja. Već na prvi pogled može se reći da usvojena rešenja nisu bila dobra jer su poslužila kao izvor novih nedaća i razdora, a već pre Drugog svetskog rata pokazalo se dosta tih zabluda, posebno na Balkanu gde je brzo nestajala sloga i raspršivale se zablude o mogućnostima zajedničkog života. Zato nam je dužnost da što bolje shvatimo naše pretke, njihove namere i zablude, njihovo pravo lice, ali i pravo lice naših tadašnjih neprijatelja. Delo Arčibalda Rajsa veoma upečatljivo govori baš to – kakvi smo bili mi i naši neprijatelji. Poziv koji je Rajsu, kao već svetski afirmisanom naučniku, stigao 1914. godine iz Srbije, poklopio se sa njegovim nezadovoljstvom ponašanjem Germana u ukupnim evropskim okvirima i faktički ga usmerio da se ljudski i naučno posveti izučavanju ratnih zločina. Njegovom humanom biću bilo je važno da iskaže stav prema zločinima počinjenim od strane Austrougarske i Nemačke, a kasnije i Bugarske, nad civilima u ratu. Sve veće suočavanje sa ratnom stvarnošću u Srbiji uticalo je na Rajsa da naša zemlja postane njegov konačni životni izbor, a srpski seljak-vojnik njegov brat. Opredelili smo se da ova knjiga bude zbornik Rajsovih zvaničnih izveštaja i da kroz njegove iskaze neposredno saznamo kako je video naše neprijatelje. To je toliko važno da nismo izostavili ništa od njegovih ratnih izveštaja tadašnjoj srpskoj vladi. Ti izveštaji najčešće su neprijatni za čitanje, ali su nužni i dužnost nam je da im se povremeno vraćamo. 4.Srpska drama Oktobar 1915 – Mart 1916. Autor: Kamij Feri-Pizani Broj strana / Povez / Pismo: 139 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1852-5 U knjizi koju je 1916. godine, ne bez dvosmislenosti naslovio Srpska drama, što aludira na ljudsku dramu u ratnim uslovima kao i na pozorišni žanr, ostavio je potresno svedočanstvo o dva poslednja povlačenja kojima je prisustvovao. Tom iskustvu dodao je ništa manje potresno svedočanstvo o posledicama srpskog povlačenja kroz Albaniju i Crnu Goru koje je video prilikom kasnije posete Srbima u izbeglištvu na ostrvu Krfu i Vidu. Nekoliko opaski u knjizi Feri-Pizanija koja je pred čitaocem upućuju istoričara na oprez: autorova iskazana želja da piše „romantičnu knjigu“ za čitaoca koji „želi da se zabavi“ i da „grozotu drame“ čiji je bio posmatrač poredi sa završetkom „drame po pozorištima u petom činu“ Ipak, stvarni razlozi zbog kojih se Feri-Pizani odlučio da objavi ovu knjigu naziru se u posveti koja se nalaz na njenom početku. On je iskazao želju da u slučaju da Antanta pobedi u ratu, ona ne zaboravi doprinos „herojske i mučeničke“ Srbije toj pobedi. Kao da je iskustvo dotadašnjeg rata ukazivalo na neiskreni odnos Antante prema svojoj maloj balkanskoj saveznici. 5.Jugoslavija u emigraciji – pisma i beleške iz 1917. Autor: Jovan N. Tomić Broj strana / Povez / Pismo: 328 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1846-4 Jovan N. Tomić je 1921. godine objavio knjigu „Jugoslavija u emigraciji”, u kojoj je prikazao političke težnje dela jugoslovenske i srpske emigracije tokom Prvog svetskog rata, sa posebnim osvrtom na njihovo zalaganje da buduća jugoslovenska država bude uspostavljena kao federativna republika. Knjigu je napisao sa izrazito monarhističkih pozicija i predstavio „starije” srpske republikance negativno – kao političke oportuniste, lažne demokrate i antipatriote, te ih optužio da su svojim zalaganjem za jugoslovensku republiku išli protiv srpskih interesa u budućoj jugoslovenskoj državi. Srpska republikanska omladina u Švajcarskoj i Francuskoj se, prema pisanju Jovana Tomića, spojila sa jugoslovenskim omladincima republikancima, čije se nezadovoljstvo takođe manifestovalo u republikanstvu. „Svi skupa”, pisao je Jovan Tomić, „već predstavljaju jednu grupu, koja ide pravcem koju joj daju stariji političari od zanata, Srbijanci i Jugosloveni, okupljeni oko SNBiroa i odseka Jugoslovenskog odbora u Ženevi. Odatle potiče direktiva, a omladinci su prosto oruđe u rukama starijih” (Jovan N. Tomić, Jugoslavija u emigraciji, Beograd 1921, 16, 37–42, 45–75). 6.Stradanje Šapca i Mačve u Velikom ratu Autor: Branislav Stanković Broj strana / Povez / Pismo: 249 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1842-6 Razvijajući se i napredujući tokom čitavog 19. veka, Šabac je početak 20. dočekao kao napredna varoš, kako u ekonomskoj tako i u kulturnoj sferi života. Uz novoosnovanu gimnaziju, negovanje pozorišnog života, otvara se i Čitalište, a u njemu i prva muzejska zbirka.zbog blizine granice, Šabac postaje jedan od glavnih trgovačkih i izvozničkih centara Srbije. Svi ovi elementi, od Šapca će, kako kaže nemački putopisac Feliks Kanic, načiniti Mali Pariz. Ono što stanovnici Šapca nisu mogli predvideti jeste tragedija koju će grad preživeti u toku Velikog rata i od Malog Pariza postati Srpski Verden. Život uz granicu, kao najveća dotadašnja prednost, u ratu će postati najveća mana. U nedelju, 9. avgusta iznad Šapca će se pojaviti prvi neprijateljski avion, a već 12. avgusta, u ranu zoru, austrijske trupe Šezdeset druge brigade Četvrtog korpusa Druge armije, pod komandom general-majora Danija fon Đarmata, počeće prelaziti Savu kod drenovačke ade i u centar grada stići već u podne. Istovremeno počinje i povlačenje vojske i civilnog stanovništva, a oni koji su u Šapcu ostali, uzalud su kroz prozore izbacili bele barjake jer će se ubrzo pokazati genocidni karakter namera austrougarske, koja je želela ne samo poraz, već i i ekonomsko i demografsko uništenje. Ovo je naročito uočljivo u periodu prve okupacije Mačve i Šapca. Odmah po zauzimanju grada počeće hapšenja, maltretiranja, silovanja i ubijanja civilnog stanovništva. Po jedan mitraljez postavljen je na svakoj raskrsnici, a u centru čak četiri. Svojevrsni simbol stradanja Šapčana postaće saborni hram Svetih apostola Petra i Pavla u kojima su stanovnici držani tri dana bez vode i hrane na avgustovskoj vrelini. 7.Srbija i Grčka 1914–1918 Autor: Miladin Milošević Broj strana / Povez / Pismo: 315 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1830-3 Hronološki okvir teme o kojoj je reč u ovoj knjizi jesu godine svetskog rata, dok je sama tema izložena u pet većih tematsko-hronoloških celina. Važno je napomenuti da se u obradi ove teme ne daje važnost ratnim zbivanjima, koja su u našoj istoriografiji obrađeni u okviru više stotina naslova o temi Prvog svetskog rata. U ovoj knjizi težište je okrenuto manje poznatoj strani Velikog rata – odnosima dve savezničke države, odnosima koji su kreirani u kabinetima diplomata dveju država, i ne samo njihovim, a koji se odslikavaju kroz diplomatska dokumenta (deklaracije, note, depeše, telegrame…), koja su osnovni izvor u obradi ove teme. Blizina i prirodna upućenost Srba i Grka jednih na druge bili su faktori koji su uticali na njihove odnose tokom istorije. Osnova tih odnosa u novijoj istoriji nalazila se u ideji za stvaranje zajedničkog saveza za borbu protiv Otomaskog carstva. Najveću smetnju za uspostavljanje punih diplomatskih odnosa ove dve države pradstavljao je njihov različit status. Grčka je sa svojom tradicijom pa i vladajućom dinastijom uživala podršku evropski zemalja i kao takva bila u povoljnijem položaju i prva država na Balkanu koja je stekla samostalnost i nezavisnost. S druge strane Srbija nije uživala naklonost istoh tih zemalja, pa su se tek 1878. godine, kada je Srbija međunarodno priznata i stekla nezavisnost, ostvarili uslovi za uspostavljanje punih diplomatskih odnosa između Srbije i Grčke. Januara 1879, Srbija je ustanovila svoje poslanstvo u Atini, koje počinje sa radom novembra 1879, kada je u Atinu došao prvi srpski poslanik u Grčkoj Sava Grujić. 8.Borba Jugoslovena za slobodu i jedinstvo Autor: Herman Vendel Broj strana / Povez / Pismo: 750 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1829-7 Po svojoj dubini, ovo delo jedno je od najvažnijih dela uopšte pisanih o Jugoslovenima. „Borba Jugoslovena za slobodu i jedinstvo“, po svojoj zamisli i originalnosti predstavlja najuspeliju istoriju borbe za slobodu i jedinstvo, istoriju koja ulazi u najveće istorijske zaplete, ali koje pisac sjajno raspliće uz najodaniju službu jednog sasvim sigurnog metoda, kao što je već poznati istorijski materijalizam, kojim Herman Vendel sasvim pouzdano raspolaže i predstavlja sve, pa i najzamršenije događaje počevši od raje pod Turcima, slovenačkim seljacima pod Nemcima i Hrvatima pod Habzburzima, pa dalje, prateći ih kroz raznolike političke i kulturne peripetije, vezujući sve pojave s ekonomskim faktorima. Ujedinjenje Jugoslovena izvedeno je pod znamenjem: preobraćenje podanika u građane. Herman Vendel uspeo je mnogo više nego što bi to bio u stanju domaći istorik: kao izvrstan poznavalac naše ekonomske, kulturne i političke istorije, sa distance, bio je u stanju zapaziti mnoge momente koje bi našem oku izmakle, a oni, međutim, čine srž i bitnost u Borbi Jugoslovena za slobodu i jedinstvo. Najsrdačnije se može pozdraviti prevod ovog dela, jer će jugoslovenskom čitaocu znamenito proširiti horizont, objasniti najmutnije momente iz naše istorije i skrenuti pažnju na vežne elemente koji su do sada bili propušteni. Stoga, ovo delo i jeste ne samo prvo ove vrste, već, za dugo godina, i jedino ove vrste, ovog značaja i velikoga smisla. 9.Vido Autor: Aleksandar S. Nedok Broj strana / Povez / Pismo: 204 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1823-5 Golgota Srbije Ova knjiga posvećena je tragediji srpskih regruta – nedozreloj i nedosanjanoj generaciji, koja je nebrigom onih koji su o tome imali da brinu puštena da propadne na svom golgotskom putu. Ostrvo Vido, kao tužno finale, bilo je samo završni čin drame koja je počela njihovim podizanjem od domova i porodice. Ako su i morali zbog viših ciljeva da budu pokrenuti u Neizvesnost, njihova Golgota započeta još na granicama Srbije, mogla je tokom puta biti izbegnuta. Prvo dozvolom da pređu u Grčku, a potom bar umanjena tokom kasnijeg zbivanja. Da nije bilo tragične naredbe da krenu ka luci Valoni, između dve izlivene reke Škumbe i Semeni, bez dobijene saglasnosti, prema Srbima i inače nesklone, italijanske komande i njenog osionog generala Bertolinija. Umesto da iz Bazar-Šijaka krenu desno ka Draču i sigurnosti, naređeno im je da idu levo, pravo u propast. Na tome krstonosnom putu stradali su svi koji su bili slabiji, a ostatak preživelih doveden je na ivicu opstanka, čime je tragedija na Vidu bila neizbežna. I za to niko nije odgovarao ni za vreme rata, niti posle njega. Svi pokušaji su odlukom o amnestiji grešnika bili ugašeni. Zato smo pokušali da ih se, snabdeveni dokumentima iz vojnog arhiva i uspomenama njiho vim ili onih koji su im pomagali, posle sto godina setimo i još jednom, zajedno s njima, pređemo njihov Via dolorosa. Ova knjiga, pisana u vrlo pozno životno doba pisca, ostaje završni čin njegovog opusa i oproštaj sa svojim narodom, s kojim je proveo ceo svoj lekarski i istraživačko-istoričarski život. 10.Srpski vojnik u Velikom ratu 1914-1918 Autor: Dušan M. Babac Broj strana / Povez / Pismo: 157 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1810-5 Kada se govori o srpskoj vojsci, treba imati u vidu da njeni počeci sežu u vreme Prvog srpskog ustanka, kada je nastala u narodu i iz naroda. Svaki muškarac sposoban da nosi oružje tada je postao vojnik. U potpuno agrarnoj zemlji, seljaci su postali prvi borci a iz iste klase izrastao je i prvi komandni kadar. Bez obzira na nagli napredak zemlje tokom devetnaestog veka, glavna karakteristika oficirskog kadra bila je to što je većinom poticao iz ruralnih krajeva. U patrijarhalnoj sredini, oficir se poštovao kao rođeni otac, disciplina i subordinacija prihvatane su kao nešto potpuno prirodno. Veliki značaj u lancu komandovanja imao je i rezervni oficirski kadar. Rezervni oficiri još su bolje razumevali mentalitet i potrebe svojih vojnika jer su i u miru radili i živeli sa njima i među njima. Kako bi se bolje razumeo podvig ove, po brojnosti male, ali po junaštvu velike vojske, možda je najbolje pogledati šta su o njoj rekli savremenici. Džavid-paša, turski zapovednik Bitolja, u telegramu upućenom Carigradu javlja: „Srpski vojnik je nepobediv. Ne možemo ništa protiv Srba. Srpski seljak je bez poroka, nežan i velikodušan. Srpski vojnik stalno odnosi pobedu zato što je finiji i inteligentniji, disciplinovan i visokog morala.” „Srpska vojska prva je i najslavnija vojska u Evropi. Posle borbe koja je trajala svega pola časa, Srbi su uništili moju diviziju. Moji bataljoni bili su potpuno zbrisani užasnom srpskom vatrom”, glasile su reči mađarskog maršala Jozefa Habzburškog.

1.Jugoslovenski odbor Autor: Milada Paulova Broj strana / Povez / Pismo: 873 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1729-0 Povest jugoslovenske emigracije u vreme svetskog rata 1914–1918 Sa stanovišta savremene istoriografije, knjiga Milade Paulove ima višestruku vrednost. Napisana na osnovu izuzetno obimnog izvornog materijala, ona sadrži obilje dokumenata nepoznatih ili manje poznatih domaćoj istorijskoj nauci, nezavisno od toga što nije praćena naučnim aparatom. Zatim, napisala ju jestrankinja, koja je uz to imala priliku da razgovara sa učesnicima događaja o kojima je govorila, iako je njihov pogled neretko bivao subjektivan. Ovaj problem dobija pri tom drugačiji smisao ako se ima u vidu da su sagovornici Milade Paulove prenosili svoje stavove, te da u tom kontekstu posmatrano, njeno delo predstavlja važno svedočanstvo, ne samo o procesu stvaranja prve jugoslovenske države nego i o razvoju istoriografije o Jugoslovenskom odboru, neodvojivom od istorijskih okolnosti. 2.Naše patnje i naše borbe Autor: Grupa autora Broj strana / Povez / Pismo: 184 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1727-6 Predgovor napisao dr Mile Bjelajac Pred čitaocima je knjiga pregalaca i propagandista borbe za oslobođenje i ujedinjenje, pod naslovom Naše patnje i naše borbe, koja je objavljena 1917. godine u štampariji Ujedinjenje osnovanoj u Ženevi. Sama biblioteka Jugosloveni u Svetskom ratu, kako se imenovala edicija u kojoj je ova knjiga izašla, jeste produkt delovanja Srpskog novinarskog biroa u Ženevi koji je počeo sa radom 14. marta 1916. godine. Vesti koje je prikupljao i štampao Biro u Ženevi korišćene su za izdavanje i drugih sličnih publikacija pa i ove knjige. Dakle, knjiga je zbirka dokumenata poreklom iz različitih izvora, prikupljenih sa ciljem da budu sugestivni argument u prilog zadatog političkog cilja – ujedinjenja. Nakon srpskog izdanja 1917, zbirka je objavljena i na francuskom jeziku početkom aprila 1918. Knjigu je priredio saradnik Biroa Milan Čemerikić, jedan od organizatora Skupštine Otomanskih Srba u Skoplju 1909. Cilj brošure Naše patnje i naše borbe bio je da opravda projekat borbe za oslobođenje i ujedinjenje pred očima porobljenih, pred očima jugoslovenskih emigranata, srpske i crnogorske izbegličke populacije te iseljeničke dijaspore, posebno one u SAD. 3.Dnevnik 1915–1916 Autor: Aleksandar Lazić Broj strana / Povez / Pismo: 240 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1730-8 Pred čitaocem se nalazi dnevnik Aleksandra Lazića (1901–1960), četrnaestogodišnjaka iz beogradske oficirske kuće poreklom iz Šumadije, koji je za vreme Prvog svetskog rata učestvovao u povlačenju srpske vojske kroz Srbiju, Crnu Goru i Albaniju, transportu izbeglica preko Jadranskog mora i kroz Italiju, i gimnazijskom školovanju u Francuskoj. Radi se o dragocenom, bogatom i nesvakidašnjem primarnom istorijskom izvoru – ličnom iskustvu rata i izbeglištva veoma obrazovanog i znatiželjnog dečaka na pragu mladićkog doba iz glavnog grada Kraljevine Srbije. Među srpskim svedočanstvima iz vremena Prvog svetskog rata u formi dnevnika, nisu bila česta ona koja su pisana perom deteta-mladića koji je neposredno posmatrao ratne operacije i stradanja, a zatim proživljavao njihove posledice tokom izbeglištva u stranoj savezničkoj zemlji. 4.Srbija i Jugosloveni za vreme rata 1914–1918 Autor: Milan P. Đorđević Broj strana / Povez / Pismo: 292 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1696-5 Pre skoro sedamdeset godina, publicista i novinar Milan P. Đorđević, počeo je da istražuje, na temelju tada mahom poznate građe, pitanje nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Najveću pažnju posvetio je odnosima između srpske vlade i Jugoslovenskog odbora tokom Prvog svetskog rata, 1914–1918. godine. Sve zaoštreniji sukobi i nesporazumi, pre svega između Srba i Hrvata nakon ujedinjenja, nametali su potrebu objašnjenja njihovog nastanka, razvitka i manifestacija tokom rata. Sticajem prilika objavljivanje Đorđevićeve knjige ima svoju aktuelnost i u današnjim kriznim vremenima. U celini, knjiga Srbija i Jugosloveni za vreme rata 1914–1918 otkriva onu stranu borbe za ujedinjenje koja je dugo vremena bila prikrivena, o kojoj se malo govorilo i još manje znalo. 5.Sjaj i beda jedne pobede Broj strana / Povez / Pismo: 336 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1717-7 Žorž Klemanso je, prema nekim mišljenjima, najveći francuski političar i državnik 20. veka, posle Šarla de Gola. Ova jedinstvena ličnost Treće francuske republike, najdugovečnije do današnjeg dana, u značajnoj meri je obeležila društveni i nacionalni život Francuske tokom više decenija. Vrhunac svoje slave i popularnosti Klemanso je stekao u poslednjim godinama Velikog rata, kao i u posleratnom periodu. Ova nesvakidašnja ličnost dvostruko je inspirativna, kako za Francuze, tako i za Srbe. Za ove prve da u epohi nacionalnog pesimizma pronađu nadahnuće u vulkanskom rodoljublju, istrajnosti i nepokolebljivosti svog slavnog zemljaka, a za nas pak, da se podsetimo jedne srećnije epohe srpsko-francuskih odnosa i prijateljstva. Ova knjiga, napisana sa strašću, i danas oduševljava, uprkos istorijskoj distanci. U njoj otrkivamo da je „otac pobede“, pored sve svoje oštre inteligencije čoveka od akcije, bio takođe i značajan pisac: nervozno i porodrno, ovo delo se čini kao da je napisano juče. „Prilikom zaključenja ove naše Konferencije mira, ja moram, pre nego što siđem sa ovog podijuma da izrazim svoje veliko žaljenje što sa političke pozornice sveta nestaje jedno veliko istorijsko ime, a to je Srbija.“ – Žorž Klemanso 6.Naučnici Srbije i stvaranje Jugoslavije Autor: Ljubinka Trgovčević Broj strana / Povez / Pismo: 358 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1692-7 S obzirom na to da je ratno angažovanje naučnika Srbije, kako po broju onih koji su u različitim vidovima u njemu učestvovali tako i po ukupnom doprinosu, po svom obimu sličio nemačkom primeru, iako suprotno u odnosu na osnovna polazišta, začuđuje veoma malo interesovanje naše savremene istoriografije za ovu temu. U opredeljenju da izučavamo doprinos srpskih naučnika u prvom svetskom ratu rukovodila su nas dva razloga. S jedne strane veliki broj radova u svetskoj istoriografiji aktuelizovao je ovu temu i zainteresovao nas da ispitamo i primer Srbije. S druge strane, mogućnost za ispitivanje samo ove društvene grupe omogućilo je „osamostaljenje nauke“ u XX veku koej ovu grupu zbog toga izdvaja u posebnu društvenu činjenicu, a naučnike u poseban društveni sloj. Ova vrsta istraživanja iziskuje proširenje istorijskih izvora, gde se osim izvora političkog porekla uključuju i svi njihovi naučni radoci tog razdoblja, privatna pisma, beleške, predavanja i slično. 7.Nacija na nišanu Autor: Rut S. Farnam Broj strana / Povez / Pismo: 180 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1676-7 Nacija na nišanu – šta je jedna Amerikanka videla i učinila u napaćenoj Srbiji „Moji čitaoci će uvideti zbog čega ne mogu da im namenim ovu knjigu bez molbe da mi oproste činjenicu da je ovo moja prva knjiga i samim tim, bez sumnje ima propuste. Ali, u njoj sam iznela svoje duboke emocije, divljenje i poštovanje pred prizorima srpske hrabrosti; iskustva koja sam imala u toj divnoj, zahvalnoj zemlji, ali iznad svega odavanje priznanja izuzetnim Englezima, Francuzima i Amerikancima koji su dobrovoljno pomagali tim nesrećnim ljudima. Odajem priznanje muškarcima i ženama koji su predano služili usred smrtnih opasnosti i koji su, u mnogo slučajeva, položili svoj život pomažući srpskim herojima koji su, kao da to nije ništa, žrtvovali živote braneći zastavu i otadžbinu. Zbog toga što je moje srce pisalo ovu knjigu uzdam se u velikodušnost čitalaca kod kojih želim da probudim interesovanje za našeg izuzetno hrabrog i odanog saveznika, Srbiju.“ – Rut S. Farnam 8.Istorijska drama – uskrsnuće srpske vojske Albanija-Krf 1915–1916 Autor: De Riper D'Alozje Broj strana / Povez / Pismo: 259 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1680-4 Prvi put na srpskom jeziku nakon gotovo jednog veka od prvog izdanja! Major D’Alozje je po završetku rata, nastojeći da osvetli minule događaje, na osnovu sećanja, beležaka i dokumenata koje je imao kod sebe, kao i dokumenata i ličnih zapisa koje je dobio od generala De Mondezira, i onih koje mu je ustupio pukovnik Duši, napisao temeljnu studiju o problemima organizacije snabdevanja, evakuacije i reorganizacije srpske vojske na Albanskom primorju, i potom na Krfu. Knjiga je objavljena 1923. u Parizu i sada se, gotovo jedan vek od svog publikovanja, pojavljuje u prevodu na srpski jezik. Poslednjih četrdeset stranica knjige čine do sada neobjavljivane fotografije iz francuskih izvora. „Ponuđeni opis događaja koji su se odvijali na albanskoj obali i na Krfu od polovine decembra 1915. do kraja aprila 1916, a koji su okončani prvo spasavanjem a potom obnovom srpske vojske, nema nameru da bude konačna istorijska studija. Mnoga pitanja bi zahtevala da budu podrobnije obrađena, poput uloge mornarice koje smo se samo dotakli. Druga bi zasluživala objašnjenje što bi omogućilo jedino potpuno poznavanje svih međusobno povezanih službenih dokumenata. Najzad, to je vreme tek za nama da bi bilo moguće sve reći.“ – Autor 9.Uspomene iz tri rata Autor: Janko Vukotić Broj strana / Povez / Pismo: 354 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 14 × 21 cm ISBN: 978-86-515-1682-8 Serdar Janko Vukotić smatran je za najuspešnijeg crnogorskog brigadira. Pa ipak, određen je za komandanta pomoćnih snaga, nazvanih Istočni odred. Ove uspomene pisane su u Bjelovaru gde je Janko Vukotić bio zatočen. Dakle, kazivanja su napisana u ropstvu na osnovu sećanja koja su bila još sveža, bar kada su u pitanju balkanski ratovi i Prvi svetski rat. Knjiga sadrži dve celine. Uočava se da prvi do, pored pripovedačke, ima i istorijsku vrednost, jer pisac uspomena, dok govori o bratstvu Vukotića i njegovim istaknutim pojedincima, daje i svojevrstan presek istorije Stare Crne Gore 18. i 19. veka. U drugom delu tema su balkanski ratovi i Prvi svetski rat i ovde je hroničar okrenut sažetom i preciznom isticanju političkih i vojnih činjenica. Sećajući se događaja sudbonosnih za Balkan, a posebno za Srbiju i Crnu Goru u balkanskim i Prvom svetskom ratu, serdar Vukotić beleži do detalja razvoj događaja, tok ratnih operacija od Sandžaka, Skadra, Bregalnice, pa do Drine, Goražda, Javora, i Pljevlja. To su bitke u kojima se rame uz rame pod jedinstvenom komandom i nošene zajedničkom idejom bore dve bratske vojske Srbije i Crne Gore. „Srbija i Crna Gora su stajale u međusobnim odnosima kao ona dva podijeljena brata koja se jedan na drugog stalno ljute, ali kada dođe u pitanje opšti i bratski interes, srdžba bi prekinula, a nastala sloga i jedinstvo.” 10.Epidemija španske groznice u Srbiji 1918–1919 Autor: Vladimir Krivošejev Broj strana / Povez / Pismo: 268 / Tvrd / Ćirilica Dimenzije: 21 cm ISBN: 978-86-515-1738-2 Iako je od španske groznice na kraju 1918. godine, za manje od tri meseca, stradalo više od 3% stanovništva ova bolest i posledice koje je ona ostavila u Srbiji bile su duže od jednoga veka zaboravljene. Ovo je prva knjiga koja im posvećuje pažnju koju zaslužuju. Sa kojim entuzijazmom su srpski vojnici, po proboju Solunskog fronta žurili da oslobode domovinu najbolje ilustruju poznate reči francuskog generala Franša D’ Eperea: „Operacije se moraju usporavati jer nema komunikacije radi dobavljanja hrane francuskim trupama koje napreduju. Samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije, one idu napred poput tornada. /…/ Ogromna želja vodila je vojnike iz pobede u pobedu. Francuska komora na konjima jedva je stizala srpsku pešadiju“. U telegramu poslatom krajem septembra 1918. godine Vrhovnoj komandi vojvoda Petar Bojović naglašava da ne treba uvoditi karantin, budući da dalji uspeh operacija zavisi od mogućnosti dostavljanja hrane, municije, obuće, odeće i drugih potreba, naglašava da karantin i ne bi imao svrhe „jer se radi o bolesti od koje i onako boluje cela armija i stanovništvo“. Po svemu sudeći, velike vojne uspehe srpska vojska je postigla uprkos tome što je u proboj krenula zaražena, a dočekivalo ju je obolelo stanovništvo. I jedni i drugi, i vojnici i civili, masovno su umirali od bolesti koja je izazvala najveću svetsku pandemiju svih vremena, od španske groznice.

Knjiga izrađena za internu upotrebu, sa svim ordenima i pratećim statutima Savezne republike Jugoslavije Tvrd povez, veliki format (31 cm), 114 strana. Napomena: oštećenje (ogrebotina na prednjim koricama); ako se to izuzme, knjig je odlično očuvana. Izuzetno retko. Sadržaj: 1. Orden Jugoslavije 2. Orden Jugoslovenske velike zvezde 3. Orden slobode 4. Orden narodnog heroja 5. Orden Jugoslovenske zastave I stepena 6. Orden ratne zastave I stepena 7. Orden Jugoslovenske zvezde I stepena 8.nOrden zasluga za SR Jugoslaviju I stepena 9. Orden viteškog mača I stepena 10. Orden Vojske Jugoslavije I stepena 11. Odlikovanja istog ranga za zasluge u oblastima: — međunarodne političke, ekonomske i kulturne saradnje; — društvenih i humanističkih nauka; — prosvete, kulture i umetnosti; — prirodnih i tehničkih nauka Orden Nemanje I stepena Orden Njegoša I stepena Orden Vuka Karadžića I stepena Orden Tesle I stepena 12. Orden za hrabrost 13. Orden rada 14. Orden za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti I stepena 15. Velika odlikovanja istog ranga: Medalja Obilića Medalja časti Cvijićeva medalja Medalja belog anđela Medalja čovekoljublja 16. Orden Jugoslovenske zastave II stepena 17. Orden ratne zastave II stepena 18. Orden Jugoslovenske zvezde II stepena 19. Orden zasluga za SR Jugoslaviju II stepena 20. Orden viteškog mača II stepena 21. Orden Vojske Jugoslavije II stepena 22. Odlikovanja istog ranga za zasluge u oblastima: — međunarodne političke, ekonomske i kulturne saradnje; — društvenih i humanističkih nauka; — prosvete, kulture i umetnosti; — prirodnih i tehničkih nauka. Orden Nemanje II stepena Orden Njegoša II stepena Orden Vuka Karadžića II stepena Orden Tesle II stepena 23. Orden za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti II stepena 24. Orden Jugoslovenske zastave III stepena 25. Orden ratne zastave III stepena 26. Orden Jugoslovenske zvezde III stepena 27. Orden zasluga za SR Jugoslaviju III stepena 28. Orden viteškog mača III stepena 29. Orden Vojske Jugoslavije III stepena 30. Odlikovanja istog ranga za zasluge u oblastima: — međunarodne političke, ekonomske i kulturne saradnje; — društvenih i humanističkih nauka; — prosvete, kulture i umetnosti; — prirodnih i tehničkih nauka. Orden Nemanje III stepena Orden Njegoša III stepena Orden Vuka Karadžića III stepena Orden Tesle III stepena 31. Orden za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti III stepena 32. Medalja za dugogodišnju revnosnu službu državi I stepena 33. Medalja za dugogodišnju revnosnu službu u oblastima odbrane i bezbednosti I stepena 34. Medalja za dugogodišnju revnosnu službu državi II stepena 35. Medalja za dugogodišnju revnosnu službu u oblastima odbrane i bezbednosti II stepena 36. Medalja zarasluge u privredi I stepena 37. Medalja za zasluge u prosveti i kulturi I stepena 38. Medalja za zasluge u poljoprivredi I stepena 39. Medalja za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti 40. Medalja za vrline u oblasti odbrane i bezbednosti 41. Medalja za zasluge u privredi II stepena 42. Medalja za zasluge u prosveti i kulturi II stepena 43. Medalja za zasluge u poljoprivredi II stepena 44. Medalja za dugogodišnju revnosnu službu državi III stepena 45. Medalja za dugogodišnju revnosnu službu u oblastima odbrane i bezbednosti III stepena 46. Medalja za zasluge u privredi III stepena 47. Medalja za zasluge u prosveti i kulturi III stepena 48. Medalja za zasluge u poljoprivredi III stepena 49. Medalja za dugogodišnju revnosnu službu državi IV stepena 50. Medalja za dugogodišnju revnosnu službu u oblastima odbrane i bezbednosti IV stepena

Izuzetno retki lot vezan za SFRJ,JUGOSLAVIJU..NEVIDJENO RETKO!!! Dobijate svih 21 stavki sa slika!!! Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate NE Šaljem u inostranstvo jedino i osim ako imate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

VEOMA RETKA I VREDNA PLOČA, VEOMA RETKO U OVOM STANJU OČUVANOSTI!! ------------------------------------------- Stanje: Ploča 5-/5-- , dobar ton, Omot 5-, unutrašnji omot 5 -------------------------- Opsirnije: ------------------------------- ВИС Идоли („ВИС“ је скраћеница за „вокално-инструментални састав“) је била музичка група из Београда. Група је постојала од 1. марта 1980. године до краја марта 1984. године. Историјат Мерлин и Звук улице Корен Идола се може пронаћи у бенду Мерлин (не истоимени сарајевски бенд) и Звук Улице, који се састојао од Владе Дивљана као гитаристе и певача, басисте Зденка Колара, клавијатуристе Драгана Митрића, бубњара Кокана Поповића, Боре Антиће саксофонисте и Драгане Милковић на клавиру и вокалима. Састав је свирао комбинацију џеза и поп рока. Поред извођења познатих страних песама из шездесетих година, састав је писао сопствене песме. Појавили су се на BOOM фестивалу 1978. године у Новом Саду, а следеће године на Зајечарској гитаријади. Иако је састав снимио материјал у Радију Београд, ништа од тога није било издано. Митрић је отишао у Булевар, а Поповић у бенд Слађане Михајловић. ВИС Дечаци и формирање бенда Прва идеја за формирање Идола се јавила 1979. године, када је омладински часопис издао фотографије састава званог „Дечаци“, кога су чинили будући чланови Идола. Фотографије су садржале духовите коментаре, на пример 8. марта 1979. године на једној фотографији је писало „Дечаци еманципују жене.“ Истовремено у Београду на зидовима разних зграда су се појавили графити који су најављивали формирање бенда. Један од њих („Маргита је дечак“) је био први графит у Београду посвећен Маргити Стефановић, која је постала касније клавијатуриста састава Екатарина Велика. Други су били на пример: „Дечаци не плачу“ или „Срђане буди човек.“ Створивши медијску кампању и задобивши пажњу јавности, састав је требало да докаже своје постојање и почне да свира. „ВИС Идоли“ су званично формирани 1. марта 1980. године у Београду, где су имали своју прву пробу. Првобитни састав су чинили другови из основне школе: Влада Дивљан (гитара, вокали), Зденко Колар (бас-гитара), Божа Јовановић (бубњеви) и Дивљанов средњошколски пријатељ Срђан Шапер (синтисајзер, удараљке, вокали) и Небојша Крстић (удараљке). У исто време састав је сарађивао са Драганом Папићем, који је на неки начин био њихов медијски активиста. Састав је врло добро манипулисао медијима. На пример, често би најављивали промену имена састава, а нека од тих имена би била: „Аполони 5“ или „Идоли плус брадоње“, алудирајући на браде које су носили тада Јовановић и Колар. Састав је први пут одржао свирку јуна 1980. године у СКЦ-у, са водећим саставима српског новог таласа. После месец дана постојања, састав је издао први сингл уз магазин Видици са две песме на А страни, „Помоћ, помоћ“ и „Ретко те виђам са девојкама“, док је на Б страни била поема „Поклон“ Слободана Шкеровића. Раставши се са Папићем, састав је снимио још једну песму на Б страни названу Маљчики, али овог пута у Загребу са Гораном Бреговићем као продуцентом. У Суботици, крајем 1980. су се појавили на фестивалу „Омладина,“ где су се групе новог таласа из Београда и Загреба састале први пут. Наступали су са песмом Зашто су данас девојке љуте? и добили трећу награду публике. Идоли, заједно са Електричним оргазмом и Шарлом Акробатом, су учествовали у пројекту названом Пакет аранжман са 4 песме: „Schwule Über Europa“ (срп. Досада над Европом), која пародира однос Југословена према Немцима, „Пластика,“ „Маљчики“ (срп. Дечаци) и „Америка.“ Промоцијски видео за песму „Маљчики“ је забрањен да се приказује на телевизији и неким радијским станицама после интервенције совјетске амбасаде. Комерцијални успех Састав је имао први независни концерт 25. јуна у башти београдског СКЦ-а. Препродавци карата су продавали карте по четири пута већој цени. Предгрупе су били Безобразно зелено, ВИА Талас, Марко Брецељ и Фео Воларић. 0:30 Одломак из песме Зашто су данас девојке љуте Следеће издање је био истоимени ЕП, који је садржао четири песме укључујући и песме Чака Берија „Come On“ (срп. Хајде) и Дарка Краљића „Девојко мала` (са два различита видео-спота). Чланови групе Филм су били гости. Младен Јуричић (знан као и Макс Вилсон) је свирао хармонику, а Јуриј Новоселић (такође знан као и Кузма Видеосекс) је свирао оргуље. Продуцент плоче је био још један члан „Филма“ Иван Станчић Пико. Омот албума је слика Лежећи акт сликара Амeдеа Модиљана. Југотон је касније реиздао ЕП додавши и ЕП групе `Филм` снимљен уживо у Кулушићу, као компилацијски албум Заједно. На турнеју са Филмом су ишли 1981. када су путовали бродом и свирали у приморским летовалиштима. На лето 1981. нови бубњар је постао Кокан Поповић који је претходно свирао са Дивљаном и Коларом у „Мерлину“ и „Звуку улице.“ Бенд је почео да снима свој први албум на јесен 1981. са Гораном Вејводом и Душаном Михајловићем Спиром који је требало да буде асистент продуцента, јер су хтели сами да сниме плочу. После кратког периода Михајловић је напустио бенд и једини асистент је био Миле Милетић Пиле. Снимање албума је трајало више од 400 сати, чим је постигнут рекорд у бившој Југославији. Гости на албуму су били Беби Дол, која је била пратећи вокал на песми „Одбрана,“ као и Вук Вујачић, Горан Грбић и Слободан Гроздановић, који је свирао бас-гитару у песми „Сенке су другачије.“ Одбрана и последњи дани је изашао почетком 1982. Добио је име по истоименом роману Борислава Пекића, на којем је и био заснован. То је компликован концепцијски албум, који се бави једним антрополошким прилазу ка православљу. Песма „Последњи дани“ је првобитно била названа „Маршал“ и била је посвећена преминулом југословенском председнику Јосипу Брозу Титу. Детаљ са тканине Светог Николе је искоришћен као омот, а назив је био исписан ћириличним словима сличним онима у Мирослављевом јеванђељу. Састав је освојио награду за најбољи албум и најбољи омот албума 1982. године. Критичари југословенског рока су 1986. године изгласали овај албум као најбољи југословенски рок албум двадесетог века. Јула 1982. године, Зденко Колар је отишао да одслужи војни рок, а за његову замену је изабран басиста Булевара Бранко Исаковић. Група је почела да снима нови албум у Лондону, са продуцентом Бобом Пејнтером. Иако су променили стил у поп/рок, Чоколада је освојила платинасто издање, а истоимена песма са албума је постао групин највећи комерцијални хит. По издавању албума настао је мали скандал о песмама које је компоновао Душан Гездић за састав ВИА Талас, а Шапер их је навео као песме Идола. Међутим, Герзић је наведен као један од писаца на песми „Бамбина,“ која је издата као сингл. За ову плочу Дивљан је написао једино песме „Радостан дан,“ „Ветар и заставе“ и „Ја сам ту“ (где је додао стих преузет из песме Мише Ковача „Плакат ће зора“), јер је требало да дипломира на Факултету рударства и геологије на Београдском универзитету. Истовремено Шапер је дипломирао за филмског редитеља. На албуму је гостовала Вивиен Голдман, као пратећи вокал и продуцент Боб Пејнтер, који је свирао клавијатуру. Првобитна идеја је била да се изда дупли ЕП назван „У граду без сна,“ али Југотон ју је одбацио и издао је цели албум. Чланови групе Чланови групе су били: Божа Јовановић (бубњеви; 1980-1981), Кокан Поповић (бубњеви; 1981-1984), Небојша Крстић (удараљке и глас), Срђан Шапер (синтисајзер, удараљке и глас), Зденко Колар (бас-гитара; 1980-1982), Бранко Исаковић (бас-гитара; 1983-1984), Влада Дивљан (гитара и глас), Горан Вејвода (гитара, клавијатуре) - пуноправан члан групе кратко 1982. године. --------------------------------- Predmet prodaje je LP Идоли* ‎– Одбрана И Последњи Дани Label: Jugoton ‎– LSY-10011, Jugoton ‎– LSY 10011 Format: Vinyl, LP, Album, Stereo Country: Yugoslavia Released: Mar 1982 Genre: Rock Style: New Wave Tracklist A1 Kenozoik Synthesizer [Casio Vl-2] – Горан Вејвода* Vocals – Небојша Крстић* A2 Poslednji Dani Vocals – Владимир Дивљан* A3 Moja Si Vocals – Срђан Шапер*, Владимир Дивљан* A4 Senke Su Drugačije Saxophone – Вук Вујачић* Trombone – Слободан Гроздановић* Trumpet – Горан Грбић* Vocals – Срђан Шапер* A5 Nemo Vocals – Срђан Шапер*, Владимир Дивљан* A6 Nebeska Tema Vocals – Владимир Дивљан* B1 Rusija Vocals – Владимир Дивљан* B2 Igrale Se Delije Vocals – Срђан Шапер* B3 Jedina (Uzurlikzurli) Vocals – Владимир Дивљан* B4 Odbrana Backing Vocals [Uncredited] – Bebi Dol Synthesizer [Casio Vl-2] – Горан Вејвода* Vocals – Срђан Шапер* B5 Gdje Si Sad Cica-Maco Guitar – Горан Вејвода* Guitar [Solo] – Миле Пиле Милетић* Vocals – Срђан Шапер*, Владимир Дивљан* B6 Glavna Ptica (Skrati Svoj Dugački Jezik) Vocals – Небојша Крстић* Written-By – Kolar* B7 Hajde, Sanjaj Me, Sanjaj Vocals – Владимир Дивљан*

Zastava Automobili Yugo Jugoslavija Car vintage EX YU,SFRJ Made in Yugoslavia Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate Šaljem u inostranstvo jedino EMSOM (postexpres za inostranstvo pri pošti Srbije,skuplji je od klasičnog slanja ali sigurniji, i brži),gde vi snosite sve troškove slanja,za carinske troškove kupovine više predmeta ili gubitke paketa nisam odgovoran,, osim ako nemate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

format: LP gatefold + AUTOGRAMI !!! artist: IPE I LAZA (Yugoslavia) title: Stižemo release date: 1978 label, Cat. No.: RTV Ljubljana, LD 0475 style: prog rock / psychedelic rock JEDINSTVEN PRIMERAK, sa POSVETOM I AUTOGRAMIMA pokojnih Laze i Ipeta!!! Legendarni muzičari su ovu ploču poklonili izvesnom Željku, sa posvetom koju je pisao Laza Ristovski hemijskom olovkom, na unutrašnjem omotu iznad Lazine glave: `Dragom prijatelju Željku, Lazar Ristovski`, dok se Ipe potpisao (`Ipe Ivandić`) iznad svoje slike. Pošto su bubnjar BIJELOG DUGMETA i klavijaturista BIJELOG DUGMETA i SMAKA (i stalni saradnik časopisa Rock Express koji sam uređivao), odavno na rock nebu, ovaj primerak dobija još veći kolekcionarski značaj i vrednost. I sam primerak je vrlo dobro očuvan, pa je vredan i bez autograma. Ploča: VG- (4-), omot i inner: VG (4). Vrlo dobar primerak. Ploča pompeznog naziva `Stižemo` je uzburkala rock javnost početkom 1978. godine, a posebno jer je na neki način i popunjavala `diskografsku prazninu` zbog Bregovićevog boravka u JNA zbog čega je bendu dao `voljno` do njegovog povratka. Koju godinu ranije je kao bomba odjeknula vest da je Bregović uspeo Točku da `mazne` Lazu Ristovskog, i da tako - ne samo pojača svoj bend, već i važnije, da značajno oslabi pritivnika, grupu SMAK, koja je `disala za vrat` veselim Bosancima. Laza je bio u to vreme `najmoderniji` ex-YU klavijaturista, jer je redovno nabavljao nova `čudesa` sa dirkama, koja su iz korena, baš u to vreme, menjala muzičku scenu. Logično, kao dvojica najmlađih, Goran - Ipe Ivandić i Lazar Ristovski su se odmah prepoznali i združili u Dugmetu. Spojila ih je takođe i ljubav prema opijatima i alkoholu... Ipe je voleo narkotike, a Laza vinjak... Ali ko bi odoleo svim tim izazovima, kada su bili mladi & lepi, imali po 22-23 godine, i bili vodeće zvezde u SFRJ za kojima su vrištale devojke, i na silu im gole uskakale u krevete hotelskih soba gde god da su gostovali, od Vardara pa do Triglava. Po uzoru na svetske bendove, gde su i `manje važni članovi` objavljivali solo albume, koji su odlično prolazili, jer su ih kupovali fanovi matične `glavne` grupe, tako su i Laza i Ipe odlučili da snime ploču, i to u Londonu! Dobro se sećam uzbuđenja kada sam je, kao 12 godišnji klinac, kupio, potrošio pola mesečnog džeparca, i hitro, skoro trčeći, se sjurio niz Balkansku do moje dečačke sobe, kako bih preslušao novi LP momaka čiju sam muziku obožavao (SMAK) i voleo (DUGME). Uh, kakvo je to bilo razočarenje kada sam preslušao album. Nisam verovao, pa sam ga pustio još jednom... i - ništa! Bila je to sasvim neka drugačijha muzika, veoma malo bliska SMAKU i nimalo bliska Dugmetu, osim u jednoj numeri. Veliko razočarenje... kako za mene, tako i za makar 95% publike. No, pošto se radilo o članovima DUGMETA, ploča se fenomenalno prodavala, u čemu su itekako pomagali plaćeni oglasi u Džuboksu. I ko zna koliki bi tiraž dostigla, da se svega par nedelja nakon izlaska nije desio najveći skandal u dotadašnjoj istoriji rock muzike u SFRJ!!! Svega par nedelja nakon izlaska ploče, sarajevska policija je uhapsila Ipeta, ali i gotovo sve saradnike na albumu (osim Laze) - Zlatka Holda, Gorana Kovačevića i Ranka Bobana, jer je u Ipetovom podrumu, u kutijama za bubnjeve nađeno 3,5 kg hašiša! Usledila je afera o kojoj su pisale sve tadašnje novine, i završilo se osudom na 5 godina zatvora, koja je brutalno prekinula Ipetovu uspešnu karijeru. Naravno da ne treba pominjati da je reklamna kampanja koju je do tada agresivno sprovodila izdavačka kuća RTV Ljubljana - odmah prekinuta. Iako su se bivši partizani i ostali nekadašnji SKOJ-evci utrkivali da povežu drogu sa rock muzikom, to nije ostavilo naročiti trag na nas rokere. Mi smo ionako znali da je svet RnR-a prepun droge, ali da je to lični izbor, kako muzičara, tako i publike... Inače, ovu `ukletu` ploču su pratlli razni pehovi, pa evo još jedne anegdote pre no što pređemo na ono što je najvažnije - muziku i poruku albuma. Ploča je snimana u Londonu, u studiju Matrix, i čini se da su je sami muzičari finansirali. U Engleskoj je i rezana, u Trident studiju, i taj posao je odradio inženjer Ray Staff. No, cena koju su Ipe i Laza zahtevali od Jugotona da bi mu ustupili snimke i stampere je bila previsoka, i Jugoton se nećkao, i na kraju odbio momke. U tome je potrošeno nekoliko meseci, i na kraju je Jugoton još i odbio da momcima vrati snimke i stampere, pozivajući se na neke klauzule ugovora koje su imali kao članovi Bijelog Dugmeta. Tu je priskočila slovenačka etiketa, napravila novi stamper sa originalnih traka i tako se ploča posle dosta peripetija ipak pojavila. Muzika je delimično pisana za prvi jugoslovenski film o drogi, kultni `Pejzaši u magli` režisera Jovana Jovanovića, koji je na gotovo dokumentarni način govorio o životu heroinskih zavisnika u Beogrado u doba dok je Tito još uvek bio živ. Ako uzmemo u obzir da su učesnici na snimanju ploče bili `poznati duvači` Goran Kovačević, pevač TEŠKE INDUSTRIJE (poznat po tome da je voleo da duva tokom snimanja u studiju) i Ranko Boban - takođe poznat po toj sklonosti, te da su i neki tekstovi najotvorenije inspirisani drogom (npr. `Noć u paklu`, koju je, kao i sve ostale tekstove napisao pomenuti Ranko Boban) - kao summa summarum se može reći da je ovo bio, do izlaska nekih EKV albuma, album sa `najviše droge među rilnama ploče` u dotadašnjoj istoriji muzike u Jugoslaviji! Momci su naslovom `Stižemo` želeli da ukažu da stižu na prva mesta top lista, ali upravo zbog droge, koja je i bila inspiracija za nastanak ploče, stigli su - iza rešetaka. Kada već pominjemo učesnike na ploči, moramo reći da je reč o tadašnjoj ex-YU rock eliti. Pored Ipeta i Laze (BUGME, SMAK), svirali su i takođe umešani u šverc droge Zlatko Hold, sarajevski basista i učesnik mnogih tamošnjih rock priča 70-ih godina, zatim mlađani Vlatko Stefanovski (LEB I SOL), a vokale su odradili pomenuti Kovačević i Ipetova mlađa sestra Gordana Ivandić, koja će kasnije pevati u MIRZINOM JATU i MAKADAMU. U realizaciji ploče su pomogli i Zoran Redžić (basista DUGMETA) i Miki Petkovski (klavijaturista SMAKA). Složićemo se, fenomenalna ekipa... Muziku je teško žanrovski okarakterisati, jer nije to ni progresiva, ni psihodelija, već nešto između, ne preterano inovativno & inventivno niti pamtljivo, pa ni kvalitetno, da budemo iskreni. Numera `Top Hit lista` je RnR u fazonu ranog Dugmeta, nešto u stilu `Bosanca` i zvuči po svemu kao neki otpadak sa nekog Dugmetovog albuma koji je Brega odlučio da ne uvrsti na ploču. Goran i Gordana su izvanredni pevači, ali njihov glas je uglavnom u drugom i trećem planu, i tekstovi nekako ne dolaze do izražaja, jer je svesno u produkciji muzika `podignuta`. Generalno, ploča je prijatna za slušanje, ali samo ako imate itekako `naslušano uvo`, tj. ako ste dobar poznavalac muzike, pa umete da pronađete neke lepe nijanse i deonice, jer kompozicije nikako ne `udaraju` na prvu loptu, pa ni na treću ili četvrtu. Da zaključim, ova ploča je mnogo više zanimljiva fenomenološki, sociološki, istorijski, kriminološki... nego muzički, ali baš takva kakva je - priča istinitu priču o ex-YU rock pokretu, a ta priča se danas slika nešto lepšim bojama nego što je to zaista bilo u sada već dalekim 70-im, pa ove pesme treba shvatiti kao izuzetno važan artifakt bitan za rekonstrukciju istorije rock muzike na našim prostorima, i u tom smislu - ovo je izuzetno bitna i značajna ploča. Odlazak A1 Noć U Paklu 5:52 A2 Ko Sam Ja? 7:39 A3 Intro-Mental 6:12 Povratak B1 Poslije Svega 5:56 B2 Top Hit Lista 2:59 B3 Ljubav 6:01 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

Zastava nacelnika Generalstaba vojske Jugoslavije dimenzije- 98 x 98 cm

55793) JEDNA MLADOST U NEMAČKOJ , Ernst Toller , Nolit Beograd 1933 , Trvrd povez, format 14,5 x 19,5 cm , zaštitni omot sa više zapljenja, knjiga odlično očuvana , 244 strane, latinica Napomena izdavača: `Ovo delo, prevedeno iz originalnog, još neobjavljenog rukopisa, štampano je prvi put u ovom izdanju, dakle pre nego na nemačkom jeziku.` `U ovoj knjizi nije zabeležena samo moja mladost, nego i mladost čitave jedne generacije, a uz to još i deo istorije današnjice. Raznim putevima išla je ova omladina, sledeći lažne bogove i lažne vođe, ali se stalno borila za jasnoću i za zakone duha.` Ernst Toler (Samotschin, 1. decembar 1893 — Njujork, 22. maj 1939), nemački pisac. Bio je dobrovoljac u Prvom svetskom ratu. Razočaran onim što je doživeo na frontu, govorio je protiv rata, organizujući ligu zagovornika mira u Hajdelbergu. Učestvovao je u stvaranju Bavarske sovjetske republike, a zbog svojih revolucionarnih aktivnosti osuđen je na pet godina zatvora. Nakon dolaska Hitlera na vlast, emigrirao je u Ameriku. 1939. godine izvršio je samoubistvo. Bio je pesnik, dramaturg, memoarist, putopisac, jedan od istaknutih predstavnika nemačkog ekspresionizma, a u periodu između dva rata istaknuti antifašista čije se književno delo nije moglo odvojiti od političkog. Dela: `Knjiga o lastama`. `Razulareni Vothar` `Jedna mladost u Nemačkoj` Pisma iz tamnice. `Bio sam Nemac.` Ernst Toller i Pavle Bihaly: Kako je umirala Europa Krajem svibnja 1933. u Dubrovniku je održan jedanaesti kongres međunarodnoga PEN kluba. Tri i pol mjeseca po dolasku Hitlera na vlast, i prvih demonstrativnih spaljivanja knjiga, pisci su, pod predsjedavanjem H.G.Wellsa, osudili postupke njemačkih vlasti i izolirali njemačke kolege koji su prihvatili nacizam. Bila je to reakcija očajnika, Židova, komunista, ljevičara i masona, među kojima bi se našao i poneki građanski intelektualac, recimo slovenski pisac i diplomat kraljevine, ali i buduće socijalističke Jugoslavije, Izidor Cankar, koji je bio jedan od projektanata antinacističke deklaracije. Nakon Drugoga svjetskog rata, dubrovačku će gestu kao svoju vlastitu prihvatiti cijela Europa. U Dubrovniku tada je bio i njemački prognanik, komunist židovskoga podrijetla, dramatičar, pjesnik i prozni pisac Ernst Toller. Dragovoljac u Prvome svjetskom ratu, ponesen idejama njemačkoga militarizma, brzo se razočarao i sudjelovao u stvaranju Bavarske sovjetske republike, koja će potrajati od 6. do 12. travnja 1919. Toller je bio predsjednik te republike, nakon čega je pola godine proveo u zatvorskoj samici. Dvadeset četiri dana štrajkao je glađu. Poslije mu je bavarska vlada, kao značajnome dramskom piscu, čija su se djela izvodila na berlinskim pozornicama, ponudila oprost i amnestiju, ali Toller je to odbio, u ime solidarnosti s drugim političkim zatvorenicima, svojim drugovima komunistima i anarhistima. Pamtimo ga kao jednoga od pionira njemačkoga ekspresionizma. Prognan je iz Njemačke čim su nacisti došli na vlast. Munjevito mu je oduzeto i njemačko državljanstvo, jer je rođenjem bio iz Samoćina, u Poljskoj. U Dubrovnik je stigao kao egzilant, još uvijek ne i apatrid, ali su ga članovi njemačke delegacije tretirali kao da je okužen. Osim što je bio komunist, neortodoksan, blizak anarhistima, i što je bio ekspresionist, Ernst Toller je bio uvjereni Nijemac. To je bio njegov nacionalni osjećaj, koji je proizlazio iz njegova materinjeg jezika. Židovstvo je bilo Tollerova sudbina. U Dubrovniku, za trajanja kongresa, Toller piše predgovor za svoj autobiografski roman, koji će nasloviti “Eine jugend in Deutschland”. Predgovor počinje ovako: “Čovek koji piše o svome životu sličan je hirurgu. Ulazeći sondom u bolne rane, ne sme, pored operacije, da zaboravi bilo i rad srca bolesnika.” I dalje: “Ne želimo da ulepšamo greške i krivice, neuspehe i nedoslednosti, kako sopstvene tako ni tuđe; da bismo bili ispravni moramo poznavati stvari, da bismo bili hrabri treba da ih razumemo, a da bismo bili pravični, ne smemo da zaboravljamo. Ako nas tišti jaram varvarstva, moramo se boriti, i ne smemo ćutati. Ko u takvom vremenu ćuti, izdajnik je čovečanstva.” Tollerov roman trebao je biti politički pamflet, optužba i pesnica antinacističke agitacije, ali on je, istovremeno, veličanstvena legitimacija jednoga kulturnog identiteta – osobna iskaznica i putnica čovjeka kojemu će putnica uskoro biti oduzeta – i neka vrsta ljubavnog pisma Njemačkoj. Drukčijoj Njemačkoj. I iznad svega, to je velika literatura, superiorna u svom vijeku, ali i danas, kada se čitatelju, već po logici kalendara, čini da je daleko od nevolja piščevog vremena. Prvo izdanje Tollerove knjige objavljeno je iste 1933, na srpskohrvatskome jeziku, u prijevodu Pavla Bihalyja, i uz napomenu s unutarnje strane predlista: “Ovo delo, prevedeno iz originalnog, još neobjavljenog rukopisa, štampano je prvi put u ovom izdanju, dakle pre nego na nemačkom jeziku.” Izdavač je bio Nolit, koji je Pavle Bihaly osnovao s bratom Otom, kasnije poznatim kulturnim radnikom, slikarom i povjesničarom umjetnosti. U vrijeme kada je Pavle Bihaly objavio Tollerov roman, Biblioteku Nolit uređivao je odbor u kojemu su, uz vlasnika i urednika, koji je, uz prevođenje, još i dizajnirao naslovnice knjiga, bili Milan V. Bogdanović, Gustav Krklec i Josip Kulundžić. Braća Bihaly bili su Židovi, sinovi siromašnoga zemunskog soboslikara, članovi Komunističke partije Jugoslavije. Pavle se protiv Hitlera pokušavao boriti izdavaštvom. Utrkivao se s onima koji su spaljivali knjige i rukopise, pa je objavio i prve srpskohrvatske prijevode Remarquea, Egona Erwina Kischa, Heinricha Manna, Brechta, ali i Babelja, Pilnjaka, Gorkog, Hašeka. Knjige je ilustrirao crtežima Pabla Picassa i Georga Grosza. Pored toga, Pavle Bihaly autor je dragocjenog niza intervjua sa svojim suvremenicima, sasvim integriran u europske kulturne i umjetničke krugove, sugovornik i prijatelj Picassov i Einsteinov, čovjek koji je, zapravo, živio izvan vlastitoga vremena. Kao čovjek židovsko-madžarskoga podrijetla, oženio je Bečanku, katolkinju Mariu Phingstl, a sina Ivana, rođenog 1938, dao je krstiti u pravoslavnoj crkvi. Nakon 6. travnja 1941. i njemačkoga napada na Jugoslaviju sklonio se u Gornji Milanovac. Gestapo ga je tamo uhitio 17. svibnja, i sproveden je u Beograd, na ispitivanje. Pavle Bihaly strijeljan je 17. srpnja 1941. u Beogradu. Nolit je poslije rata nastavio da živi, kao državno izdavačko poduzeće – jedan od onih elitnih, važnih nakladnika socijalističke Jugoslavije – da bi zatim, u nacionalistička i tranzicijska vremena, bio likvidiran. Ernst Toller živio je u Londonu, a zatim je 1936. otišao u Ameriku. Živio je u New Yorku, i družio se s njemačkim emigratskim piscima i umjetnicima, s Klausom i Erikom Mann, sa slavnom glumicom – prvom Majkom Hrabrost – Thereseom Giehse. Osiromašio je, jer je sav svoj novac dao za pomoć izbjeglim španjolskim komunistima i anarhistima, koji su u Ameriku stizali nakon poraza u građanskome ratu. Znao je da su mu brat i sestra u Njemačkoj odvedeni u logor. Vrijeme je bilo bez nade, Europa se bez borbe predavala Hitleru. Francuski i britanski premijeri Édouard Daladier i Neville Chamberlain potpisali su s Hitlerom i Mussolinijem Minhenski sporazum, kojim je označen kraj Sudetske krize, Njemačkoj je priznato pravo na teritorijalna posezanja, i potpisana je politička kapitulacija pred nacizmom, nakon čega ni Staljinu nije preostalo ništa drugo nego da šalje svoga ministra vanjskih poslova Molotova da s njemačkim ministrom, bivšim trgovcem jeftinim pjenušcima, Ribbentropom, potpisuje pakt. Ali tada će, 23. kolovoza 1939. Ernst Toller već biti mrtav. Objesio se o svileni pojas svoga kućnog ogrtača, u hotelu Mayflower u New Yorku, 22. svibnja 1939. Mogla bi se o piscu i njegovu izdavaču napisati zanimljiva knjiga. Ili bi se mogao snimiti dokumentarni film, samo kada bi postojala država, ili kada bi postojala kultura, koja bi danas povezivala Pavla Bihalyja i Ernsta Tollera. Ali nje nema. “Postoji samo jedna moralnost”, pisao je Toller u svome romanu, “ona koja važi za čovečanstvo. Postoji samo jedan duh, onaj koji živi u čovečanstvu.” Sve drugo, za njega su bili zlodusi, koji su ga progonili i koji su najavljivali propast, njegovu i njegova svijeta. Tollerova domovina bila je Njemačka, premda je rođenjem bio Poljak, a duhom Europljanin i Europejac. Takav je postao u vrijeme najkrvavijega rata, kada je prosvjedovao novinskom uredništvu, zbog načina na koji se piše o neprijatelju: “U feljtonima novina nazivaju se Francuzi degenerisanom rasom, Englezi ćiftinskim dušama a Rusi svinjama. Težnja da se neprijatelj ponizi, pogrdi i ukalja toliko je odvratna da sam se u jednom članku, koji sam poslao ‘Kunstwartu’, izrazio protiv toga držanja koje nas same ponižava. Urednik mi je vratio rukopis uz mnoge fraze izvinjavanja, treba, kaže, da se vodi računa o narodnom raspoloženju. U stvari je ovo narodno raspoloženje odgojeno u pozadini, a vojnici na frontu na to ‘pljuju’.” I u to vrijeme su, kao i danas, matere boraca poginulih za domovinu korištene u najgore šovinističke svrhe, protiv onih koji bi se pobunili protiv rata i domovinskih svetinja: “Jedna anonimna ‘nemačka majka’ želi da nas okovane bace u rupu od granate, i da nas engleski meci raznesu. ‘Veteran iz rata 1871’ želi da francuski vojnici, crnci, oderu kožu sa nas živih, i da je ponesu kao trofeje u najcrnju Afriku.” Ernst Toller ne bavi se u svom romanu “klasnim pitanjem”, premda će ono proizaći iz svake epizode, kao što proizlazi i iz duha vremena, nego se otpočetka do kraja bavi pitanjima identiteta. Nijedna egzilantska ispovijest nije toliko egzilantska kao Tollerova, nitko nije na taj način obuzet pripadnošću, i onim što pripadnost, po nekom usudu, svakome pripadniku donese, kao Toller. On piše u vrlo kratkim rečenicama, kao da deklamira parole. Te su njegove parole šokantno aktualne danas, početkom stoljeća koje je, kažu, razriješilo svoj odnos prema Tollerovim progoniteljima, i čiji početak za nas teče pod zastavom Europe koja se, kažu, ujedinila pod pretpostavkama drukčijim od Hitlerovih, i u kojoj je, i to kažu, čovjek jednako slobodan ako je Nijemac i ako je, naprimjer, Turčin, Arapin ili Bosanac. Način na koji dječak oblikuje svoj odnos prema drugima i svome podrijetlu, slikovit je i prijeteći iskren i istinit: “Samoćin je bio nemačka varoš. Time su se podjednako ponosili protestanti i Jevreji. O varošima Poznanja, u kojima su bili merodavni Poljaci i katolici, koji su stavljani u isti ćup, govorili su sa vidnim prezirom… Mi, deca, govorili smo o Poljacima kao o ‘Poljačinama’, i mislili smo da su potomci Kaina, koji je ubio Avelja, i zato su od boga žigosani… U svim borbama protiv Poljaka sačinjavali su Nemci i Jevreji zajednički front. Jevreji su se osećali kao pioniri nemačke kulture… Na Kajzerov rođendan sedeli su Jevreji za istim stolom sa rezervnim oficirima, sa članovima Ratničkog udruženja i Streljačkog saveza, pili piva i rakije i klicali kajzeru Vilhelmu.” Ernst Toller rodio se 1. prosinca 1893. Njegovo prvo sjećanje je kako djevojčica Ilse trči prema njemu i pruža mu ruku. Tada se čuje glas dadilje, koja ju zove da se vrati: “Nemoj s njim da stojiš, to je Jevrejin.” S odrastanjem, djeca bivaju okrutnija, okrutnost je put u zajednicu i u društvenost: “Sin noćnog čuvara moj je drug. Kad drugi viču ‘Poljačino’, onda i ja vičem. Ali je on ipak moj drug. Poljaci mrze Nemce. To znam od Stanislava.” Kasnije, djeca se dijele, tako što Ilse kreće u protestantsku, Stanislav u katoličku, a Ernst u židovsku školu. U školi mržnja dobiva svoju znanstvenu argumentaciju. U školi se uči da su “Jevreji razapeli na krst našeg Spasitelja.” I svatko vrlo brzo sazna sve što je onaj drugi naučio u školi: “Trčim u šupu, zavlačim se u slamu i briznem u gorki plač. Ja poznajem Spasitelja. On visi kod Stanislava u sobi. Iz očiju mu cure crvene suze, srce mu leži otvoreno na grudima, i krvari. ‘Pustite dečicu k meni’, ispisano je pod njim. Kada sam kod Stanislava, a niko ne vidi, idem Spasitelju, i molim mu se. ‘Molim te, dragi Spasitelju, oprosti mi što su te Jevreji ubili.’ Uveče u krevetu pitam majku: ‘Zašto smo mi Jevreji?’ ‘Spavaj, dete, ne pitaj tako ludasto.’ Ne spavam. Hteo bih da nisam Jevrejin. Hteo bih da deca ne trče za mnom i viču ‘čivo’.” Odrasle godine se nekako sasvim prirodno nastavljaju na argumente iz djetinjstva. Općenito, u životu kakvim ga vidi Ernst Toller, u njegovome romanu i u biografiji, sve je naravno i logično, kao što zna biti u dobro napisanim knjigama za djecu. Ali kada se tako zgodi u knjizi za odrasle, kao način mišljenja i kao dosljedno provedena narativna strategija, pred sobom imamo jedno od onih trajno neshvaćenih književnih čuda u čijem se otkrivanju ponekad sastoji smisao čitanja. Roman “Jedna mladost u Nemačkoj” ima svoje mjesto u povijestima njemačke i europske književnosti. To mjesto je zaštićeno, pisac je vrlo poštovan, njegov grob lijepo je uređen u svakome boljem leksikonu, kao i u pregledima njemačkog ekspresionizma, ali Toller se drži negdje u drugome redu europskih pisaca i mučenika u dobu nacionalsocijalizma. Razlog je, možda, i u Tollerovom komunizmu, u tome što je bio na čelu jedne, istina šestodnevne, sovjetske republike, ili u tome što njegova figurina ne može stajati na ikonostasima neoliberalnog kapitalizma, čak ni kada se prigodno kite antifašizmom, pobjedom nad mrakobjesima Adolfa Hitlera i njegovih saveznika, velikih industrijalaca, vlasnika njemačkih čeličana, ali i uglednih američkih i britanskih kapitalista, kojemu se njegova vladavina činila sasvim razložnom, gospodarski produktivnom, ekonomski isplativom… Ali ipak, nešto je od svega toga važnije: Tollerova sveta jednostavnost, genijalna razložnost na putu ka kraju, kakva je, činilo se, moguća samo u djetinjstvu, teško može biti do kraja prihvaćena kao krajnji i konačni književni argument. Osim toga, ako je priča tako jednostavna, kako je toliki drugi nisu shvatili? Ako je priča jednostavna, kako je Martin Heidegger mogao biti nacist, i tek naknadno, makar i samo s nekoliko godina zakašnjenja, shvatiti da je u nečemu pogriješio? Ipak je europskoj kulturi više stalo do Heideggera nego do Tollera. Tollerova književnost, kao i njegov besprijekorni moralni princip, čista su estetika, naspram sveobuhvatnoj misaonosti posljednjega velikog filozofa u povijesti. Zaboravljen je stoga i Tollerov dubrovački nastup, a roman “Jedna mladost u Nemačkoj” ostao je, i osamdeset godina nakon svoje beogradske premijere, u svom jedinom izdanju i u prijevodu Pavla Bihalyja. Žrtvama holokausta je, kažu, sva Zemlja grob, pa tako Ernst Toller i njegov izdavač leže u istome grobu. Knjigu “Jedna mladost u Nemačkoj”, njezino prvo i jedino izdanje, imao sam, prije petnaestak godina, posuđenu od zagrebačkog anarhista i situacionista Ljube Miličevića. Nakon čitanja sam je morao vratiti, što je, sjećam se, obavljeno u nekim po mene neugodnim okolnostima. Nedavno sam Tollera, konačno, dobio u privatni posjed, preko kultnoga zagrebačkog knjižara Dražena Dabića i njegova internetskog dućana “bibliofil.hr”. U međuvremenu sam zaboravio kako “Jedna mladost u Nemačkoj” ima jedan od ljepših završetaka za koje znam: “Ne, ja nikad nisam bio sam za ovih pet godina, u najneutešnijoj napuštenosti, nikada nisam bio sam. Tešilo me je sunce, mesec me je tešio, vetar koji je pirio preko neke bare i mreškao je kružićima koji se bežeći šire, tešila me je trava koja je u proleće nikla između kamenja dvorišta, tešio me je dobar pogled, pozdrav voljenih ljudi, prijateljstvo drugova, vera u jedan svet pravednosti, slobode, čovečnosti, u jedan svet bez straha i bez gladi.

format: 7` SP (45 RPM), 3. pressing artist: SMAK (Serbia, Yugoslavia) title: Na Balkanu / Gore-dole release date: 1979 label, Cat. No: PGP RTB, S 51855 style: rock JEDINSTVEN PRIMERAK SA AUTOGRAMIMA SVIH ČLANOVA (pogledaj slike), uključujući i preminule Lazu Ristovskog i Borisa Aranđelovića!!! I da nema ovih potpisa, ploča bi bila skupa, jer je u pitanju perfektan primerak. Ploča je: MINT (5), a omot: NM (5-), ali sa potpisima postaje jedinstvena u univerzumu i kolekcionarski hiper zanimljiva. 3. pressing (od 3), sa oker/bledo narandžastom etiketom na kojoj piše `III-5000`. 8. singl benda iz 1979. godine. Za ljubitelje rock muzike je posebno značajan jer je na njemu numeru `Na Balkanu` otpevao Dado Topić, po Točkovim rečima najbolji pevač u Jugoslaviji... Nije im se dalo da naprave jednu super-rock grupu... a bilo je takvih ideja, i to više puta. A Na Balkanu B Gore-dole ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

format: LP, 1. pressing (red label) artist: SMAK (Serbia, Yugoslavia) title: Crna dama release date: 1977 label, Cat. No: PGP RTB, LP 55-5307 style: rock / hard rock / blues / prog-rock / folk-rock Ploča i spoljašnji omot: VG+ (4+), unutrašnji omot sa `krilcima` na otvaranje: M (5), i crni inner: NM (5-). Veoma dobar primerak. 1. pressing (sa crvenom etiketom). U ovaj album je uložen maksimalan novac, ali se očekivanja benda i izdavača nisu ispunila. SMAK je najzad prešao u veću izdavačku kuću, pod okrilje srpskog nacionalnog izdavača, koji je hteo da parira hrvatskom Jugotonu, koji je u svojoj `štali` imao DUGME. Zato je i SMAK otišao u London da snimi album, dobili su i tamošnjeg producenta, a u omot je uloženo kao nikada do tad!!! On je iz 3 dela, a posebno je impresivan unutrašnji sa onim `percima` na otvaranje, na kojima pišu imena članova grupe. I muzički je album komercijalan (što se negde Točku nije ni svidelo, ali je prihvatio taj kompromis). Iako je SMAK i ranije ubacivao etno elemente u svoj saund, čini se da su sada podstaknuti od strane izdavača da ih i malo `jače` upotrebe, kako bi se i tu pariralo DUGMETU (pesma `Daire`). Ali nije vredelo... Jednostano, SMAK nije imao tu `seljačku` crtu kao DUGME, koju je raja volela i lako se identifikovala sa takvom muzikom. I kada je želeo da bude maksimalno komercijalan, i kada je napravio kompromise - SMAK je snimio jedan sofisticiran, jazzy album za Evropu, a ne brdoviti Balkan. Tiražno je prošao dobro za standarde SMAKA, ali se nije ni približio nekim tiražnijim bendovima. Prvi pressing je bio 20.000 ploča, a drugi - 10.000. Prodato je i nešto kaseta, i to je bilo to, u prvom `primarnom` ciklusu. Posle je bilo reizdavanja, kao i više tiraža u inostranstvu (na engleskom otpevano, album se zvao `Black Lady`), ali - očekivana `eksplozija` se - nije desila. Sve pesme su - prva liga, ali po `hitoidnosti` se izdvajaju `Daire`, `Alo`, `Crna dama` i `Plava pesma`. A1: Crna dama; A2: Stvar ljubavi; A3: Domaći zadatak B1: `Alo; B2: Tegoba; B3: Daire; B4: Plava pesma ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

Kolekcionarski primerak medalje masona ili slobodnih zidara, Velika Loza Jugoslavije. Medalja ima svoju kutiju sa masonskim pecatom, lenta je u boji zastave Jugoslavije. Jako redak primerak/

format: LP gatefold artist: R. M. TOČAK (SMAK); (Serbia, Yugoslavia) title: R. M. Točak release date: 1976 label, Cat. No. RTV Ljubljana, LP 1152 style: rock / hard rock / blues / prog-rock Ploča: M/NM (jedna strana je 5, druga 5-), omot: M (5). PERFEKTAN PRIMERAK !!! Ovo je faktički 2. album SMAKA, samo što je instrumentalan. Mračniji je, introspektivniji, nekomercijalniji, pa je izdavač odlučio, a i bend - da ide pod `firmom` lidera benra Radomira Mihailovića - Točka. Na naslovnoj strani je nacrtana njegova magična ruka sa istetoviranim kolskim toškom, i od izlaska ovog albuma, rođen je kult o misterioznom gitarskom geniju, koji traje i danas. Iako bez puno formalnog obrazovanja, moj Brat Točak je istinski filozof, poznavalac života (samo teške okolnosti nam mogu dati takve moći, a Točak je dobar deo života proveo u patnji zbog bolesti) i guru, za one koji su želeli da ga čuju. Iako se mnogima ovaj album nije svideo, iako ga neki koji su ga kupili nisu pošteno ni preslušali, i danas, 44 godine nakon što je izašao, ovaj LP predstavlja neizostavni primerak u svakoj kolekciji SFRJ ploča, koja je bez njega - apsolutno nekompletna. A1: Oro (2:30) A2: Aria Daimond (6:39) A3: Svrabež (Boom `76), (5:31) B1: Neki paraziti (3:07) B2: Organizam Blues (7:05) B3: Modifans (4:30) ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)