format: LP gatefold artist: R. M. TOČAK (SMAK); (Serbia, Yugoslavia) title: R. M. Točak release date: 1976 label, Cat. No.: RTV Ljubljana, LP 1152 style: rock / hard rock / blues / prog-rock Omot: VG (4), ploča: VG- (4-). U ponudi imam nekoliko primeraka ovog kultnog albuma, od odličnih, do osrednjih, tako da i cene značajno variraju. Pogledajte ih preko donjih linkova Ovo je faktički 2. album SMAKA, samo što je instrumentalan. Mračniji je, introspektivniji, nekomercijalniji, pa je izdavač odlučio, a i bend - da ide pod `firmom` lidera benra Radomira Mihailovića - Točka. Na naslovnoj strani je nacrtana njegova magična ruka sa istetoviranim kolskim toškom, i od izlaska ovog albuma, rođen je kult o misterioznom gitarskom geniju, koji traje i danas. Iako bez puno formalnog obrazovanja, moj Brat Točak je istinski filozof, poznavalac života (samo teške okolnosti nam mogu dati takve moći, a Točak je dobar deo života proveo u patnji zbog bolesti) i guru, za one koji su želeli da ga čuju. Iako se mnogima ovaj album nije svideo, iako ga neki koji su ga kupili nisu pošteno ni preslušali, i danas, 46 godina nakon što je izašao, ovaj LP predstavlja neizostavni primerak u svakoj kolekciji SFRJ ploča, koja je bez njega - apsolutno nekompletna. A1: Oro (2:30) A2: Aria Daimond (6:39) A3: Svrabež (Boom `76), (5:31) B1: Neki paraziti (3:07) B2: Organizam Blues (7:05) B3: Modifans (4:30) ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

KIM IL SUNG MEMOARI U korak sa vekom 1 Knjiga je na SRPSKOM jeziku..... -------------------------------- ILUSTROVANA...bogato...Beograd,1997.god....360.strana....LUX pakovanje....21.cm. Kim Il-sung, rođen kao Kim Sŏng-ju (korejski: 김일성, 金日成; Mangjongdae, 15. travnja 1912. - Pjongjang, 8. srpnja 1994.) je sjevernokorejski političar i državnik. Rođen je u je u hršćanskoj porodici 15. aprila 1912. godine u selu Mangjongdae, Južnoj Pyongan provinciji u današnjoj Sjevernoj Koreji, koja je tada bila pod japanskom okupacijom. Kim Il Sungov pradeda s majčine strane bio je sveštenik i oba njegova roditelja bili su aktivni članovi crkve. Bio je severnokorejski političar i državnik. Osnovao je Savez komunističke omladine Koreje 1927. Član je KP postao je 1931. godine. Organizovao je i vodio Korejsku revolucionarnu armiju protiv japanskih osvajača koji su okupirali Koreju. Osnovao je Korejsku radničku partiju 1936. i postao njen predsednik 1945. godine. Obrazovao je Korejsku narodnu armiju 1945. čije je vrhovni komandant postao 1950. godine. Proklamovao je Demokratsku narodnu republiku Koreju 1948. godine. Iste godine preuzeo je mesto predsednika vlade. Predsednik DNR Koreje postao je 1972. godine. Umro je 8. jula 1994. godine od posledica srčanog udara. Bio je oženjen Kim Jong-suk od 1941. do njenog preminuća 1949. godine, te Kim Song-ae od 1952. do svog preminuća. Autor je velikog broja dela. Neka od njih objavljena su na srpskohrvatskom jeziku - Memoari U korak sa vekom (tri toma), O stategiji antiimperijalističke borbe na osnovu ideja Djuče i međunarodnim pitanjima, Za slobodan i miran novi svet, Informisanje nesvrstanih treba da doprinese delu samostalnosti, Program u deset tačaka o velikoj konsolidaciji cele nacije za ujedinjenje otađžbine, Visoko uzdignuvši revolucionarnu zastavu Djuče do kraja ostvarimo delo socijalizma i komunizma. Dva puta je boravio u SFR Jugoslaviji. ... ----------------------------- Knjiga je NOVA..... -------------------------------- -------------------------------- D3

JUGOSLOVENSKI PREPOROD – JEDAN KRALj, JEDNA DRŽAVA, JEDAN NAROD, Jugoslovenska matica, Beograd, s.a. (1930.?) Originalan tvrdi platneni povez sa zlatotiskom na u zastave Jugoslavije obojenoj podlozi. Odlična očuvanost korice i listova knjige; nedostaje samo naslovna stranica. Jezik srpski, ćirilica i latinica, 461 str. Ilustrovano. Štampa: “Planeta” Beograd. Retko.

Proizvodjac Zastava 21Oktobar,Jugoslavija

Zastava SFRJ, meterijal trevira, Dimenzije širina oko - 140 cm visina - oko 85 cm - ima prorez za barjak

Yu 1995 Grb i zastava yutbk25, čisto (**)

Stara zastava Jugoslavija petokraka mala svilena sa drvenom drskom duzine 116cm dimenzije same zastave 75x37cm vidljivi sitni tragovi starosti inace ocuvana.

Mihailo Lalić Komplet 1 - 8Tvrdi povez1 Zatočnici2 Prvi snijeg3 Hajka4 Raskid5 Pramen tame6 Zlo proljeće7 Lelejska gora8 Ratna srećaМихаило Лалић (Трепча, 7. октобар 1914 — Београд, 30. децембар 1992) био је црногорски и српски[1][2] књижевник, академик САНУ и ЦАНУ и јунак социјалистичког рада.БиографијаРођен је 1914. године у Трепчи код Андријевице у сеоској породици од оца Тодора и мајке Стане рођене Бајић. Рано је остао без родитеља. Мајка је умрла током епидемије шпанске грознице 1918. године, а отац је оболео у заробљеничком логору Нађмеђер у Аустроугарској (данашњој јужној Словачкој) и умро од туберкулозе 1921. године. Брат Душан из очевог другог брака умро је као заробљеник у Пјаченци у Италији. Маћеха Јаглика и стриц Милутин помогли су му да се школује.[3]Четвороразредну основну школу завршио је у Трепчи (1921—1925), а затим гимназију у Беранама (1925—1933). У јесен 1933. уписао је Правни факултет у Београду где је остао до Априлског рата 1941. године. Политички се ангажовао и постао члан СКОЈ-а 1935. године, потом члан КПЈ 1936. У пролеће 1938. године као секретар илегалне студентске народне омладине ухапшен је у Београду и остао у истражном затвору (Главњача) и судском затвору (Ада Циганлија) близу 6 месеци, а јула и августа 1940. био је у затвору у Андријевици. Оба пута га је Суд за заштиту државе пустио на слободу због недостатка доказа.[3] Пре рата је своје прве радове, песме и краће приповетке, објављивао у новинама „Студент“, „Политика“, „Правда“, „Зета“, „Млада култура” и „Наша стварност”.[4]После бомбардовања Београда 1941. године отишао је у Црну Гору где га је затекла окупација земље. Учествовао је у припремама устанка, као и у самом устанку. Током лета 1942. заробили су га четници и одвели у колашински затвор. У затвору је остао од 2. септембра 1942. до 15. маја 1943. године, када је дошла немачка војска и одвела у заробљеништво и затворенике и четнике. После тога је депортован у логор Павлос Мелас, поред војничког гробља Зејтинлик у Солуну у Грчкој. Августа 1944. године, је побегао из логора и ступио у грчке партизане на Халкидикију, где постаје заменик комесара српског партизанског батаљона. Ту остаје до новембра 1944. када је ова јединица враћена бродом у Југославију.[5]Почетком децембра 1944. упућен је на Цетиње где је радио у листу „Побједа“, а потом руководио Танјугом у Црној Гори.[4] Од 1946. је дошао у Београд где је радио као уредник у „Борби“, са прекидима до 1955. године. Током 1952. и 1953. боравио је у Паризу, а од 1955. прешао је у „Нолит“ где је био уредник до пензионисања 1965. године.[3] Од 1965. до смрти живео је као професионални књижевник, наизменично у Београду и у Херцег Новом.[6]Један је од покретача часописа Стварање (1946) и Савременик (1955).[7]За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 5. децембра 1963, а за редовног члана 7. марта 1968.[8] Био је члан и потпредседник Црногорске академија наука и умјетности од 1973. године. Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије од 1986. до 1990, на ту позицију изабран је на Тринаестом конгресу СКЈ.Умро је у Београду 30. децембра 1992. године.Књижевни радДатотека:Mihailo Lalić 1999 Yugoslavia stamp.jpgпоштанска марка из 1999. годинеМихаило ЛалићКао писац Михаило Лалић се на почетку књижевног рада определио за тематику — Други светски рат и географско поднебље — Црну Гору, док се у каснијим делима у великој мери бави и Првим светским ратом. Књижевно стваралаштво почео је књигом песама „Стазама слободе“ 1948. године, али се убрзо затим окренуо прози која је постала једина форма његовог уметничког изражавања.Враћао се својим завршеним приповеткама и романима и прерађивао их. Тако је роман „Раскид“ после четрнаест година доживео прераду уз знатне измене у нарацији, избору ликова и њиховој структури. Другу верзију је доживео и роман „Лелејска гора“, а развијањем приповетке „Прамен таме“ настао је истоимени роман. Кључне категорије Лалићевих романа су људи, простор и време, што се примећује већ кроз наслове његових дела.Међу његовим књижевним делима посебно се издваја роман „Лелејска гора“ који је био део ђачке лектире. У дневничкој прози „Прелазни период“ (1988) објашњавао је природу и порекло „лелејства“. Пошто је цитирао Шатобријанову мисао да је „у свим земљама природна пјесма човјекова тужна“, Лалић наставља: Не знам је ли веселије код других, али код Црногораца и осталих Динараца баш је тако, зато сам их и назвао лелејцима, признајући да сам и ја један од њих. Ту вазда сретнем динарску тугу и питам се: је ли она само зла слутња, или је дуго искуство научило наше људе да су нам сва радовања варке.За роман „Лелејска гора“ добио је „Његошеву награду“ 1963. године као њен први добитник, као и Нолитову награду. За роман „Ратна срећа“ добио је НИН-ову награду 1973. године, као и прву награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у Србији. Награду „21. јул“, највише признање општине Беране, добио је 1962. године када је и установљена. За роман „Хајка“ добио је Октобарску награду града Београда. За роман „Зло прољеће“ добио је награду Савеза књижевника Југославије, а за прву верзију романа „Лелејска гора“ добио је награду Удружења књижевника Србије.[3] Награду АВНОЈ-а добио је 1967. године, а Тринаестојулску награду добио је 1970. и 1974. године. Носилац је и неколико одликовања, међу којима су Орден братства и јединства са сребрним венцем (1962), Орден заслуга за народ, Орден југословенске заставе са лентом (1974)[8] и Орден јунака социјалистичког рада, као и Партизанске споменице 1941.По истоименој књизи урађен је сценарио за филм „Свадба“ 1973. године у режији Радомира Шарановића. Осим тога екранизовани су му романи „Лелејска гора“ 1968. и „Хајка“ 1977. године. Телевизијски филм Пуста земља снимљен је 1981. по Лалићевој приповеци истог назива.Дела су му превођена на више страних језика, укључујући бугарски, чешки, словачки, пољски, руски, румунски, литвански, дански, немачки, енглески.[6]Овај писац чија су дела дуго година била у уџбеницима и школској лектири последњих година дели неправедну судбину многих писаца левичара чији се уметнички допринос сада често мери кроз идеолошку перспективу.[9]БиблиографијаПрва Лалићева књига Стазе слободе је била незапажена у доба када је издата, а данас је тражена код колекционара.Стазе слободе, (песме), (1948)Објавио је већи број књига приповедака:Извидница (1948),Први снијег (1951),На Тари (1952),Тајне бистрих вода (1955),На мјесечини (1956),Посљедње брдо (1967),Гости (1967),Пуста земља (1968),Опраштања није било (1994),.Ипак, значајан допринос савременој прози дали су његови романи:Свадба (1950),Зло прољеће (1953),Раскид (1955), 1969),Лелејска гора (1957, 1962),Хајка (1960),Прамен таме (1970),Ратна срећа (1973),Заточници (1976),Докле гора зазелени (1982),Гледајући доље на друмове (1983),Одлучан човјек (1990),Тамара (1992).Издате су и књиге Лалићевих аутобиографских текстова:Прелазни период (1988) — дневничка проза,Прутом по води (1992) — дневничка проза,Epistolae seniles/Старачке посланице (1995)ДрамеДани мржње (1984)Поражени (1989)Књига интервјуаПипави посао списатеља (1997)Књига (збирка) путописно пропагандних чланака:Успут записано (1952)Године 1989 објављена је његова књига „Сам собом“ (Титоград : Удружење књижевника Црне Горе ; Никшић : Универзитетска ријеч). Ради се о књизи руком писаног текста, илустрованој фотографијама из Лалићевог живота, издатој у 999 примерака од којих је сваки нумерисан.Књига „Михаило Лалић — Међуратно књижевно стваралаштво (1935—1941)“ садржи 15 краћих прозних дела, 13 песама и осам књижевних критика, а издата је 2014. године.Други о Михаилу ЛалићуВећи број књига различитих писаца се бави Лалићем и његовим делом. У издању Графичког завода из Титограда 1965. године изашла је монографска студија `Михаило Лалић: Повест о људској храбрости` аутора Милоша Бандића посвећена књижевном делу Михаила Лалића. Књига Рајка Оровића „Писма Михаила Лалића Рајку Оровићу“, издата у Подгорици 2002. године, је збирка писама која сведоче како о Лалићевој заинтересованости за теме о којима пише тако и о озбиљности којом је приступао прикупљању грађе за своја дела. У књизи `Лошињска замка` Драгољуба Јанојлића се налази 5 писама које је Михаило Лалић писао своме познанику Милошу Саичићу, као и одговори на њих. Писма су интересантна јер је Лалићев земљак Саичић у току рата био четнички командант и добро илуструју непомирљивост идеологија. У књизи `Лелејске чесме Михаила Лалића` писац Милош Вулевић говори о пријатељевању са Михаилом Лалићем, заједничким путовањима и излетима са великим писцем. Радомир В. Ивановић је написао монографију `Романи Михаила Лалића`. Црногорска академија наука и уметности је издала зборник радова `Михаилу Лалићу у почаст` (Титоград, 1984г.).Референце„Српска књижевност у сто књига — Роман Лелејска гора”.„Јеврем Брковић, Тајна писаћег стола”.„Михаило Лалић — биографија (Зрцало.ме)”. ZRCALO. Приступљено 3. 10. 2014.„Танјуг: Две деценије од одласка Михаила Лалића („Глас јавности“, 29. децембар 2012)”. Приступљено 3. 10. 2014.Михаило Лалић — Пуста земља. 1968Михаило Лалић — биографија (знање)Хрватска Енциклопедија„Биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2016. Приступљено 3. 10. 2014.Заборав над злим пролећемСпољашње везеМихаило Лалић на Викимедијиној остави.Викицитат има цитате везане за чланак Михаило Лалић.Михаило Лалић на сајту IMDb (језик: енглески)Михаило Лалић: Лелејска гора (цела књига)Тако је говорио Михаило ЛалићМихаило Лалић и његови савременици о њему, ТВ емисија из 1984. годинеПосвета Михаилу Лалићу („Политика“, 24. април 2014)Изворишта поезије и прозе Михаила Лалића („KulturniHeroj“)Завичај се одужује свом одбаченом сину („Вечерње новости”, 9. децембар 2018)З. Јестровић - Књижевна судница Михаила Лалића1/32

format: LP, 1. pressing artist: IDOLI (Serbia, Yugoslavia) title: Čokolada release date: 1983 label, Cat. No.: Jugoton, LSY-63171 style: pop / rock Ploča: jedna strana NM (5-), druga VG+ (4+), inner: NM (5-), ali je omot dosta lošiji: G (3+), pa je zato cena prilagođena kompletnom stanju primerka. 1. pressing Postoje 4 pressinga koji svi nose isti matriks kod, pa ih raspoznajemo po oznaci `zlatna ploča` na omotu i detaljima na etiketama. Prvi pressing je presovan krajem 24. avgusta 1983, a moguće je da su poslednja dva iz 1984, ali je to danas nemoguće utvrditi. Evo i matriks koda: Matrix / Runout (Side A): LSY 63171 A 2408 83 SB / Matrix / Runout (Side B): LSY 63171 B 2408 83 SB 1. pressing: bez oznake `zlatna` na omotu, i sa imenom benda i albuma ISPOD centralne rupice na ploči; 2. pressing: bez oznake `zlatna` na omotu, i sa imenom benda i albuma IZNAD centralne rupice na ploči; 3. pressing: oznaka `zlatna ploča` na omotu, a na etiketama je ime albuma napisano malim slovima, uz početno veliko slovo (`Čokolada`); 4. pressing: oznaka `zlatna ploča` na omotu, a na etiketama je ime albuma napisano velikim slovima (`ČOKOLADA`). Ako nekom nije jasno zašto IDOLI nisu bili veliki bend, neka pomno presluša ovu ploču. Ona je kompromis onoga kako je IDOLE video Divljan sa jedne, i Šaper & Krstić, sa druge strane. Dok je Vlada želeo jedan intelektualno orijentisani rock bend, spreman za eksperimentisanje i ispitivanje nepoznatih teritorija, druga dvojica, bez ikakvog muzičkog znanja i talenta, su želeli što-je-moguće više pop zvuka, kako bi sve bilo što komercijalnije, ušećerenije... Tako da smo dobili ovakav album kojim niko, a posebno publika, nije bio zadovoljan. No, pozicije grupe nakon `Odbrane` su bile veoma jake, pa se i ova ploča pozlatila, iako nisam upoznao nikog kome se svidela u celini. Ima na njoj i dobrih momenata - `Radostav dan`, `Tiho, tiho` i `Stranac u noći` donekle... ali je ukupni utisak bio onda, a i sada je - razočaravajući. Žali bože potrošenih para na snimanje u Londonu. No, ovu ploču svakako treba imati u kolekciji, jer i ona govori na svoj način o jednom vremenu, mnogo boljem za rock muziku od ovog današnjeg, kao i o jednom bendu koji zbog unutrašnjih sukoba nije dao ni delić onoga što je mogao. A1 Čokolada 3:34; A2 Radostan dan 2:53; A3 Tiho, tiho 4:30; A4 Bambina 3:08; A5 Ja sam tu 2:50; A6 Soda boj 4:30 B1 Vetar i zastave 5:04; B2 Stranac u noći 4:31; B3 U Gradu bez sna 4:00; B4 Udri bogataša 7:53 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče IDOLA, VLADE DIVLJANA, NEBOJŠE KRSTIĆA i SRĐANA ŠAPERA: I - IDOLI: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP IDOLI, El.ORG & ŠARLO AKROBATA - `Paket aranžman` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70936905_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-original-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/73066177_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-original-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/71353397_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77136241_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71353389_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-press-vrlo-dobra-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69495377_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-ORIGINALNO-IZDANJE 1a) LP IDOLI, El.ORG & ŠARLO AKROBATA - `Paket aranžman` (2021, Croatia Records) - remaster https://www.kupindo.com/Ploce/77136221_LP-V-A-Paket-aranzman-2021-rermaster-NOVO-CELOFAN 2) MLP IDOLI - `VIS Idoli` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76085277_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-1-press-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136365_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73068617_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136377_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74698077_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136389_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76085273_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pres-VG-VG-vrlo-dobra 3) LP IDOLI - `Odbrana i poslednji dani` (1982, Jugoton) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-PERFEKTNA-/129954669 https://www.kupindo.com/Ploce/76085289_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-M-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136277_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-VG https://www.kupindo.com/Ploce/73304197_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74698173_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-original-G- 3a) LP IDOLI - `Odbrana i poslednji dani`, reizdanje (2022, Croatia Records) https://www.kupindo.com/Ploce/77136305_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-2022-remaster-NOV 4) LP IDOLI - `Čokolada` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74697873_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-pressing-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71465897_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-press-NM-G- https://www.kupindo.com/Ploce/70466697_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-press-VG-G-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74697993_LP-IDOLI-Cokolada-1983-2-pressing-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/74697981_LP-IDOLI-Cokolada-1983-2-press-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/69660009_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-press-ODLICNA-MINT-ploca https://www.kupindo.com/Ploce/77136321_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71353449_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-pressing-VG- 5) LP IDOLI - `Muzika iz filma `Šest dana juna` (1985, Jugoton) _____________________________________________________________________ II - IDOLI: kompletna vinilna singl (EP, SP) diskografija: 1) EP IDOLI / SLOBODAN ŠKEROVIĆ - `Pomoć, pomoć / Retko te viđam sa devojkama / Poklon` (1980, Vidici) https://www.kupindo.com/Ploce/76582805_EP-IDOLI-Pomoc-pomoc-Retko-te-vidjam-sa-devojkama 2) SP IDOLI - `Maljčiki / Retko te viđam sa devojkama` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77136405_SP-IDOLI-Maljciki-1980-1-pressing-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74697641_SP-IDOLI-Maljciki-1980-2-pressing-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71353457_SP-IDOLI-Maljciki-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra 3) SP IDOLI - `Bambina / Stranac u noći` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73068697_SP-IDOLI-Bambina-Stranac-u-noci-1983-VG-G 4) promo SP IDOLI `Ona to zna / Ljubavi` (1985, Jugoton) ______________________________________________________________________ III - IDOLI: kompletna diskografija intervju ploča: 1) intervju 2LP MATO DOŠEN / IDOLI - Jugoton Express (1982, Jugoton) 2) intervju 2LP IDOLI / KRUNOSLAV KIĆO SLABINAC - Jugoton Express (1985, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73068757_intervju-2LP-IDOLI-KICO-SLABINAC-1985-PERFEKTAN https://www.kupindo.com/Ploce/73068777_intervju-LP-IDOLI-KICO-SLABINAC-1985-PERFEKTAN ______________________________________________________________________ IV - IDOLI: kompletna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: IDOLI - Retko te viđam sa devojkama https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor 2) LP VA - `Vrući dani i vrele noći` (1982, Jugoton) pesma: IDOLI - Kenozoik 3) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: IDOLI - Kenozoik 4) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesma: IDOLI - Čokolada https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136453_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-Idoli-Leb-i-sol-VG- 5) LP V/A - `Pjevajmo do zore` (1985, Jugoton) pesma: IDOLI - Ona to zna 6) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesme: a) IDOLI - Ona to zna b) IDOLI - Dok dobuje kiša u ritmu tam-tama https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V - VLADA DIVLJAN: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP VLADA DIVLJAN - `Tajni Život A.P. Šandorova` (1987, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/66039409_LP-VLADA-DIVLJAN-Tajni-zivot-A-P-Sandorova-1988- 2) LP VLADA I GILE - `Rokenrol za decu` (1989, PGP RTB) 3) LP VLADA, GILE, KOJA - `Kako je propao Rokenrol (Originalna Muzika Iz Filma)`, (1989) 4) 2) LP VLADA I GILE - `Rokenrol bukvar` (1990, PGP RTB) 5) LP VLADA, GILE, PIKO & ŠVABA - `Lutka koja kaže ne` (1991, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/70242453_LP-VLADA-GILE-PIKO-i-SVABA-Lutka-1991-ODLICNA 6) MLP VLADA DIVLJAN I NEPOSLUŠNI - `Neposlušna građanka` (2017, Long Play) ********************************************************************** IV - KRSTIĆ & ŠAPER: kompletna vinilma LP i SP diskografija: 1) promo SP KRSTIĆ I ŠAPER I UNUTRAŠNJA IMPERIJA - `16 godina / Ti i ja` (1987, Jugoton) 2) LP KRSTIĆ I ŠAPER - `Poslednja mladost u Jugoslaviji` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74698345_LP-KRSTIC-I-SAPER-Poslednja-mladost-u-YU-87-VG-VG-

Made in Yugoslavia Jugoslavija Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate NE Šaljem u inostranstvo jedino ako imate nekoga u Srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!

MIHAILO LALIĆ KOMPLET 1-8 Tvrdi povez 1 Zatočnici 2 Prvi snijeg 3 Hajka 4 Raskid 5 Pramen tame 6 Zlo proljeće 7 Lelejska gora 8 Ratna sreća Михаило Лалић (Трепча, 7. октобар 1914 — Београд, 30. децембар 1992) био је црногорски и српски[1][2] књижевник, академик САНУ и ЦАНУ и јунак социјалистичког рада. Биографија Рођен је 1914. године у Трепчи код Андријевице у сеоској породици од оца Тодора и мајке Стане рођене Бајић. Рано је остао без родитеља. Мајка је умрла током епидемије шпанске грознице 1918. године, а отац је оболео у заробљеничком логору Нађмеђер у Аустроугарској (данашњој јужној Словачкој) и умро од туберкулозе 1921. године. Брат Душан из очевог другог брака умро је као заробљеник у Пјаченци у Италији. Маћеха Јаглика и стриц Милутин помогли су му да се школује.[3] Четвороразредну основну школу завршио је у Трепчи (1921—1925), а затим гимназију у Беранама (1925—1933). У јесен 1933. уписао је Правни факултет у Београду где је остао до Априлског рата 1941. године. Политички се ангажовао и постао члан СКОЈ-а 1935. године, потом члан КПЈ 1936. У пролеће 1938. године као секретар илегалне студентске народне омладине ухапшен је у Београду и остао у истражном затвору (Главњача) и судском затвору (Ада Циганлија) близу 6 месеци, а јула и августа 1940. био је у затвору у Андријевици. Оба пута га је Суд за заштиту државе пустио на слободу због недостатка доказа.[3] Пре рата је своје прве радове, песме и краће приповетке, објављивао у новинама „Студент“, „Политика“, „Правда“, „Зета“, „Млада култура” и „Наша стварност”.[4] После бомбардовања Београда 1941. године отишао је у Црну Гору где га је затекла окупација земље. Учествовао је у припремама устанка, као и у самом устанку. Током лета 1942. заробили су га четници и одвели у колашински затвор. У затвору је остао од 2. септембра 1942. до 15. маја 1943. године, када је дошла немачка војска и одвела у заробљеништво и затворенике и четнике. После тога је депортован у логор Павлос Мелас, поред војничког гробља Зејтинлик у Солуну у Грчкој. Августа 1944. године, је побегао из логора и ступио у грчке партизане на Халкидикију, где постаје заменик комесара српског партизанског батаљона. Ту остаје до новембра 1944. када је ова јединица враћена бродом у Југославију.[5] Почетком децембра 1944. упућен је на Цетиње где је радио у листу „Побједа“, а потом руководио Танјугом у Црној Гори.[4] Од 1946. је дошао у Београд где је радио као уредник у „Борби“, са прекидима до 1955. године. Током 1952. и 1953. боравио је у Паризу, а од 1955. прешао је у „Нолит“ где је био уредник до пензионисања 1965. године.[3] Од 1965. до смрти живео је као професионални књижевник, наизменично у Београду и у Херцег Новом.[6] Један је од покретача часописа Стварање (1946) и Савременик (1955).[7] За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 5. децембра 1963, а за редовног члана 7. марта 1968.[8] Био је члан и потпредседник Црногорске академија наука и умјетности од 1973. године. Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије од 1986. до 1990, на ту позицију изабран је на Тринаестом конгресу СКЈ. Умро је у Београду 30. децембра 1992. године. Књижевни рад Датотека:Mihailo Lalić 1999 Yugoslavia stamp.jpg поштанска марка из 1999. године Михаило Лалић Као писац Михаило Лалић се на почетку књижевног рада определио за тематику — Други светски рат и географско поднебље — Црну Гору, док се у каснијим делима у великој мери бави и Првим светским ратом. Књижевно стваралаштво почео је књигом песама „Стазама слободе“ 1948. године, али се убрзо затим окренуо прози која је постала једина форма његовог уметничког изражавања. Враћао се својим завршеним приповеткама и романима и прерађивао их. Тако је роман „Раскид“ после четрнаест година доживео прераду уз знатне измене у нарацији, избору ликова и њиховој структури. Другу верзију је доживео и роман „Лелејска гора“, а развијањем приповетке „Прамен таме“ настао је истоимени роман. Кључне категорије Лалићевих романа су људи, простор и време, што се примећује већ кроз наслове његових дела. Међу његовим књижевним делима посебно се издваја роман „Лелејска гора“ који је био део ђачке лектире. У дневничкој прози „Прелазни период“ (1988) објашњавао је природу и порекло „лелејства“. Пошто је цитирао Шатобријанову мисао да је „у свим земљама природна пјесма човјекова тужна“, Лалић наставља: Не знам је ли веселије код других, али код Црногораца и осталих Динараца баш је тако, зато сам их и назвао лелејцима, признајући да сам и ја један од њих. Ту вазда сретнем динарску тугу и питам се: је ли она само зла слутња, или је дуго искуство научило наше људе да су нам сва радовања варке. За роман „Лелејска гора“ добио је „Његошеву награду“ 1963. године као њен први добитник, као и Нолитову награду. За роман „Ратна срећа“ добио је НИН-ову награду 1973. године, као и прву награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у Србији. Награду „21. јул“, највише признање општине Беране, добио је 1962. године када је и установљена. За роман „Хајка“ добио је Октобарску награду града Београда. За роман „Зло прољеће“ добио је награду Савеза књижевника Југославије, а за прву верзију романа „Лелејска гора“ добио је награду Удружења књижевника Србије.[3] Награду АВНОЈ-а добио је 1967. године, а Тринаестојулску награду добио је 1970. и 1974. године. Носилац је и неколико одликовања, међу којима су Орден братства и јединства са сребрним венцем (1962), Орден заслуга за народ, Орден југословенске заставе са лентом (1974)[8] и Орден јунака социјалистичког рада, као и Партизанске споменице 1941. По истоименој књизи урађен је сценарио за филм „Свадба“ 1973. године у режији Радомира Шарановића. Осим тога екранизовани су му романи „Лелејска гора“ 1968. и „Хајка“ 1977. године. Телевизијски филм Пуста земља снимљен је 1981. по Лалићевој приповеци истог назива. Дела су му превођена на више страних језика, укључујући бугарски, чешки, словачки, пољски, руски, румунски, литвански, дански, немачки, енглески.[6] Овај писац чија су дела дуго година била у уџбеницима и школској лектири последњих година дели неправедну судбину многих писаца левичара чији се уметнички допринос сада често мери кроз идеолошку перспективу.[9] Библиографија Прва Лалићева књига Стазе слободе је била незапажена у доба када је издата, а данас је тражена код колекционара. Стазе слободе, (песме), (1948) Објавио је већи број књига приповедака: Извидница (1948), Први снијег (1951), На Тари (1952), Тајне бистрих вода (1955), На мјесечини (1956), Посљедње брдо (1967), Гости (1967), Пуста земља (1968), Опраштања није било (1994),. Ипак, значајан допринос савременој прози дали су његови романи: Свадба (1950), Зло прољеће (1953), Раскид (1955), 1969), Лелејска гора (1957, 1962), Хајка (1960), Прамен таме (1970), Ратна срећа (1973), Заточници (1976), Докле гора зазелени (1982), Гледајући доље на друмове (1983), Одлучан човјек (1990), Тамара (1992). Издате су и књиге Лалићевих аутобиографских текстова: Прелазни период (1988) — дневничка проза, Прутом по води (1992) — дневничка проза, Epistolae seniles/Старачке посланице (1995) Драме Дани мржње (1984) Поражени (1989) Књига интервјуа Пипави посао списатеља (1997) Књига (збирка) путописно пропагандних чланака: Успут записано (1952) Године 1989 објављена је његова књига „Сам собом“ (Титоград : Удружење књижевника Црне Горе ; Никшић : Универзитетска ријеч). Ради се о књизи руком писаног текста, илустрованој фотографијама из Лалићевог живота, издатој у 999 примерака од којих је сваки нумерисан. Књига „Михаило Лалић — Међуратно књижевно стваралаштво (1935—1941)“ садржи 15 краћих прозних дела, 13 песама и осам књижевних критика, а издата је 2014. године. Други о Михаилу Лалићу Већи број књига различитих писаца се бави Лалићем и његовим делом. У издању Графичког завода из Титограда 1965. године изашла је монографска студија `Михаило Лалић: Повест о људској храбрости` аутора Милоша Бандића посвећена књижевном делу Михаила Лалића. Књига Рајка Оровића „Писма Михаила Лалића Рајку Оровићу“, издата у Подгорици 2002. године, је збирка писама која сведоче како о Лалићевој заинтересованости за теме о којима пише тако и о озбиљности којом је приступао прикупљању грађе за своја дела. У књизи `Лошињска замка` Драгољуба Јанојлића се налази 5 писама које је Михаило Лалић писао своме познанику Милошу Саичићу, као и одговори на њих. Писма су интересантна јер је Лалићев земљак Саичић у току рата био четнички командант и добро илуструју непомирљивост идеологија. У књизи `Лелејске чесме Михаила Лалића` писац Милош Вулевић говори о пријатељевању са Михаилом Лалићем, заједничким путовањима и излетима са великим писцем. Радомир В. Ивановић је написао монографију `Романи Михаила Лалића`. Црногорска академија наука и уметности је издала зборник радова `Михаилу Лалићу у почаст` (Титоград, 1984г.). Референце „Српска књижевност у сто књига — Роман Лелејска гора”. „Јеврем Брковић, Тајна писаћег стола”. „Михаило Лалић — биографија (Зрцало.ме)”. ZRCALO. Приступљено 3. 10. 2014. „Танјуг: Две деценије од одласка Михаила Лалића („Глас јавности“, 29. децембар 2012)”. Приступљено 3. 10. 2014. Михаило Лалић — Пуста земља. 1968 Михаило Лалић — биографија (знање) Хрватска Енциклопедија „Биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2016. Приступљено 3. 10. 2014. Заборав над злим пролећем Спољашње везе Михаило Лалић на Викимедијиној остави. Викицитат има цитате везане за чланак Михаило Лалић. Михаило Лалић на сајту IMDb (језик: енглески) Михаило Лалић: Лелејска гора (цела књига) Тако је говорио Михаило Лалић Михаило Лалић и његови савременици о њему, ТВ емисија из 1984. године Посвета Михаилу Лалићу („Политика“, 24. април 2014) Изворишта поезије и прозе Михаила Лалића („KulturniHeroj“) Завичај се одужује свом одбаченом сину („Вечерње новости”, 9. децембар 2018) З. Јестровић - Књижевна судница Михаила Лалића

format: LP gatefold, 2. pressing artist: SMAK (Serbia, Yugoslavia) title: Rock cirkus release date: 1980 label, Cat. No: PGP RTB, 2320010 style: rock / hard rock Ploča: VG- (4-), omot: VG (4). Vrlo dobar primerak. 2. pressing, sa oznakom `srebrna` na omotu, u donjem desnom, uglu, i sa kolornom etiketom (sa likom klovna) na ploči. 80-te su bile teške za sve `dinosauruse` rock scene, u svetu, a i još više kod nas. Mnogi bendovi se nisu snašli u novoj situaciji kad su na scenu nahrupili neki klinci koji nisu znali da sviraju, ali su imali `poruke` u svojoj `muzici`. No, napolju se novinari nisu obrušavali na `stare` bendove, već su jednostavno veću pažnju uperili na ove moderne. Kod nas, svi novinari, osim veoma retkih, su se ošišali i najgadnije pljuvali `starce` koji su imali tek 30, pa i manje godina. SMAK je pokušao da dodatnom komercijalizacijom odgovori na dolazak punka i novog talasa, pa smo dobili jedan osrednji album. Ali `osrednje` kod SMAKA je daleko iznad standarda tadašnje SFRJ scene. Nisam lično voleo ovaj album, ali neke pesme - jesam (`I to je za ljude` i naravno - `Profesora`). A1: Rock cirkus (3:58); A2: Profesor (4:52); A3: Ogledalo (6:25); A4: Cigansko srce (3:40) B1: La Kukarača (4:05); B2: Instrumental Baby (6:01); B3: I to je za ljude (3:14); B4: Hirošima (5:08) ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

Mihailo Lalić Komplet 1 - 8Tvrdi povez1 Zatočnici2 Prvi snijeg3 Hajka4 Raskid5 Pramen tame6 Zlo proljeće7 Lelejska gora8 Ratna srećaМихаило Лалић (Трепча, 7. октобар 1914 — Београд, 30. децембар 1992) био је црногорски и српски[1][2] књижевник, академик САНУ и ЦАНУ и јунак социјалистичког рада.БиографијаРођен је 1914. године у Трепчи код Андријевице у сеоској породици од оца Тодора и мајке Стане рођене Бајић. Рано је остао без родитеља. Мајка је умрла током епидемије шпанске грознице 1918. године, а отац је оболео у заробљеничком логору Нађмеђер у Аустроугарској (данашњој јужној Словачкој) и умро од туберкулозе 1921. године. Брат Душан из очевог другог брака умро је као заробљеник у Пјаченци у Италији. Маћеха Јаглика и стриц Милутин помогли су му да се школује.[3]Четвороразредну основну школу завршио је у Трепчи (1921—1925), а затим гимназију у Беранама (1925—1933). У јесен 1933. уписао је Правни факултет у Београду где је остао до Априлског рата 1941. године. Политички се ангажовао и постао члан СКОЈ-а 1935. године, потом члан КПЈ 1936. У пролеће 1938. године као секретар илегалне студентске народне омладине ухапшен је у Београду и остао у истражном затвору (Главњача) и судском затвору (Ада Циганлија) близу 6 месеци, а јула и августа 1940. био је у затвору у Андријевици. Оба пута га је Суд за заштиту државе пустио на слободу због недостатка доказа.[3] Пре рата је своје прве радове, песме и краће приповетке, објављивао у новинама „Студент“, „Политика“, „Правда“, „Зета“, „Млада култура” и „Наша стварност”.[4]После бомбардовања Београда 1941. године отишао је у Црну Гору где га је затекла окупација земље. Учествовао је у припремама устанка, као и у самом устанку. Током лета 1942. заробили су га четници и одвели у колашински затвор. У затвору је остао од 2. септембра 1942. до 15. маја 1943. године, када је дошла немачка војска и одвела у заробљеништво и затворенике и четнике. После тога је депортован у логор Павлос Мелас, поред војничког гробља Зејтинлик у Солуну у Грчкој. Августа 1944. године, је побегао из логора и ступио у грчке партизане на Халкидикију, где постаје заменик комесара српског партизанског батаљона. Ту остаје до новембра 1944. када је ова јединица враћена бродом у Југославију.[5]Почетком децембра 1944. упућен је на Цетиње где је радио у листу „Побједа“, а потом руководио Танјугом у Црној Гори.[4] Од 1946. је дошао у Београд где је радио као уредник у „Борби“, са прекидима до 1955. године. Током 1952. и 1953. боравио је у Паризу, а од 1955. прешао је у „Нолит“ где је био уредник до пензионисања 1965. године.[3] Од 1965. до смрти живео је као професионални књижевник, наизменично у Београду и у Херцег Новом.[6]Један је од покретача часописа Стварање (1946) и Савременик (1955).[7]За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 5. децембра 1963, а за редовног члана 7. марта 1968.[8] Био је члан и потпредседник Црногорске академија наука и умјетности од 1973. године. Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије од 1986. до 1990, на ту позицију изабран је на Тринаестом конгресу СКЈ.Умро је у Београду 30. децембра 1992. године.Књижевни радДатотека:Mihailo Lalić 1999 Yugoslavia stamp.jpgпоштанска марка из 1999. годинеМихаило ЛалићКао писац Михаило Лалић се на почетку књижевног рада определио за тематику — Други светски рат и географско поднебље — Црну Гору, док се у каснијим делима у великој мери бави и Првим светским ратом. Књижевно стваралаштво почео је књигом песама „Стазама слободе“ 1948. године, али се убрзо затим окренуо прози која је постала једина форма његовог уметничког изражавања.Враћао се својим завршеним приповеткама и романима и прерађивао их. Тако је роман „Раскид“ после четрнаест година доживео прераду уз знатне измене у нарацији, избору ликова и њиховој структури. Другу верзију је доживео и роман „Лелејска гора“, а развијањем приповетке „Прамен таме“ настао је истоимени роман. Кључне категорије Лалићевих романа су људи, простор и време, што се примећује већ кроз наслове његових дела.Међу његовим књижевним делима посебно се издваја роман „Лелејска гора“ који је био део ђачке лектире. У дневничкој прози „Прелазни период“ (1988) објашњавао је природу и порекло „лелејства“. Пошто је цитирао Шатобријанову мисао да је „у свим земљама природна пјесма човјекова тужна“, Лалић наставља: Не знам је ли веселије код других, али код Црногораца и осталих Динараца баш је тако, зато сам их и назвао лелејцима, признајући да сам и ја један од њих. Ту вазда сретнем динарску тугу и питам се: је ли она само зла слутња, или је дуго искуство научило наше људе да су нам сва радовања варке.За роман „Лелејска гора“ добио је „Његошеву награду“ 1963. године као њен први добитник, као и Нолитову награду. За роман „Ратна срећа“ добио је НИН-ову награду 1973. године, као и прву награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у Србији. Награду „21. јул“, највише признање општине Беране, добио је 1962. године када је и установљена. За роман „Хајка“ добио је Октобарску награду града Београда. За роман „Зло прољеће“ добио је награду Савеза књижевника Југославије, а за прву верзију романа „Лелејска гора“ добио је награду Удружења књижевника Србије.[3] Награду АВНОЈ-а добио је 1967. године, а Тринаестојулску награду добио је 1970. и 1974. године. Носилац је и неколико одликовања, међу којима су Орден братства и јединства са сребрним венцем (1962), Орден заслуга за народ, Орден југословенске заставе са лентом (1974)[8] и Орден јунака социјалистичког рада, као и Партизанске споменице 1941.По истоименој књизи урађен је сценарио за филм „Свадба“ 1973. године у режији Радомира Шарановића. Осим тога екранизовани су му романи „Лелејска гора“ 1968. и „Хајка“ 1977. године. Телевизијски филм Пуста земља снимљен је 1981. по Лалићевој приповеци истог назива.Дела су му превођена на више страних језика, укључујући бугарски, чешки, словачки, пољски, руски, румунски, литвански, дански, немачки, енглески.[6]Овај писац чија су дела дуго година била у уџбеницима и школској лектири последњих година дели неправедну судбину многих писаца левичара чији се уметнички допринос сада често мери кроз идеолошку перспективу.[9]БиблиографијаПрва Лалићева књига Стазе слободе је била незапажена у доба када је издата, а данас је тражена код колекционара.Стазе слободе, (песме), (1948)Објавио је већи број књига приповедака:Извидница (1948),Први снијег (1951),На Тари (1952),Тајне бистрих вода (1955),На мјесечини (1956),Посљедње брдо (1967),Гости (1967),Пуста земља (1968),Опраштања није било (1994),.Ипак, значајан допринос савременој прози дали су његови романи:Свадба (1950),Зло прољеће (1953),Раскид (1955), 1969),Лелејска гора (1957, 1962),Хајка (1960),Прамен таме (1970),Ратна срећа (1973),Заточници (1976),Докле гора зазелени (1982),Гледајући доље на друмове (1983),Одлучан човјек (1990),Тамара (1992).Издате су и књиге Лалићевих аутобиографских текстова:Прелазни период (1988) — дневничка проза,Прутом по води (1992) — дневничка проза,Epistolae seniles/Старачке посланице (1995)ДрамеДани мржње (1984)Поражени (1989)Књига интервјуаПипави посао списатеља (1997)Књига (збирка) путописно пропагандних чланака:Успут записано (1952)Године 1989 објављена је његова књига „Сам собом“ (Титоград : Удружење књижевника Црне Горе ; Никшић : Универзитетска ријеч). Ради се о књизи руком писаног текста, илустрованој фотографијама из Лалићевог живота, издатој у 999 примерака од којих је сваки нумерисан.Књига „Михаило Лалић — Међуратно књижевно стваралаштво (1935—1941)“ садржи 15 краћих прозних дела, 13 песама и осам књижевних критика, а издата је 2014. године.Други о Михаилу ЛалићуВећи број књига различитих писаца се бави Лалићем и његовим делом. У издању Графичког завода из Титограда 1965. године изашла је монографска студија `Михаило Лалић: Повест о људској храбрости` аутора Милоша Бандића посвећена књижевном делу Михаила Лалића. Књига Рајка Оровића „Писма Михаила Лалића Рајку Оровићу“, издата у Подгорици 2002. године, је збирка писама која сведоче како о Лалићевој заинтересованости за теме о којима пише тако и о озбиљности којом је приступао прикупљању грађе за своја дела. У књизи `Лошињска замка` Драгољуба Јанојлића се налази 5 писама које је Михаило Лалић писао своме познанику Милошу Саичићу, као и одговори на њих. Писма су интересантна јер је Лалићев земљак Саичић у току рата био четнички командант и добро илуструју непомирљивост идеологија. У књизи `Лелејске чесме Михаила Лалића` писац Милош Вулевић говори о пријатељевању са Михаилом Лалићем, заједничким путовањима и излетима са великим писцем. Радомир В. Ивановић је написао монографију `Романи Михаила Лалића`. Црногорска академија наука и уметности је издала зборник радова `Михаилу Лалићу у почаст` (Титоград, 1984г.).Референце„Српска књижевност у сто књига — Роман Лелејска гора”.„Јеврем Брковић, Тајна писаћег стола”.„Михаило Лалић — биографија (Зрцало.ме)”. ZRCALO. Приступљено 3. 10. 2014.„Танјуг: Две деценије од одласка Михаила Лалића („Глас јавности“, 29. децембар 2012)”. Приступљено 3. 10. 2014.Михаило Лалић — Пуста земља. 1968Михаило Лалић — биографија (знање)Хрватска Енциклопедија„Биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2016. Приступљено 3. 10. 2014.Заборав над злим пролећемСпољашње везеМихаило Лалић на Викимедијиној остави.Викицитат има цитате везане за чланак Михаило Лалић.Михаило Лалић на сајту IMDb (језик: енглески)Михаило Лалић: Лелејска гора (цела књига)Тако је говорио Михаило ЛалићМихаило Лалић и његови савременици о њему, ТВ емисија из 1984. годинеПосвета Михаилу Лалићу („Политика“, 24. април 2014)Изворишта поезије и прозе Михаила Лалића („KulturniHeroj“)Завичај се одужује свом одбаченом сину („Вечерње новости”, 9. децембар 2018)З. Јестровић - Књижевна судница Михаила Лалића1/32

Ljubica D. Trajkovic Beograd, 1953 363 str. mek povez sa omotačem veoma dobro očuvano za ovaj tip knjige, za stanje korica pogledati slike veliki broj fotografija i mapa turistički vodič kroz srbiju Srbija, zvanično Republika Srbija, suverena je država koja se nalazi na raskrsnici puteva srednje i jugoistočne Evrope u južnom delu Panonske nizije i centru Balkanskog poluostrva.[5][6] Većim delom zahvata Balkansko poluostrvo, a manjim Panonsku niziju.[7] Srbija se na severu graniči sa Mađarskom, na severoistoku sa Rumunijom, na istoku sa Bugarskom, na jugu sa Severnom Makedonijom, na jugozapadu sa Albanijom i Crnom Gorom, a na zapadu sa Bosnom i Hercegovinom (entitetom Republika Srpska) i Hrvatskom. Broji oko 9 miliona stanovnika, odnosno oko 7 miliona bez Kosova i Metohije.[8] Glavni i najveći grad je Beograd, koji spada među najstarije i najveće gradove u jugoistočnoj Evropi.[6][9] Sa 1.681.405 stanovnika u široj okolini, po popisu iz 2022. godine, on je administrativno i ekonomsko središte države. Zvanični jezik je srpski, a zvanična valuta srpski dinar. Nakon slovenskog doseljavanja na Balkan (tokom 6. i 7. veka), Srbi su u ranom srednjem veku osnovali nekoliko država. Srednjovekovna Srbija je 1217. godine postala kraljevina, a vrhunac je dostigla 1346. godine, proglašenjem carstva. Nakon turske najezde, Srpska despotovina je opstala do 1459. godine, kada je potpala pod vlast Osmanskog carstva.[10] Do sredine 16. veka, celokupno područje današnje Srbije potpalo je pod osmansku vlast. Krajem 17. i početkom 18. veka, Habzburška monarhija je potisnula tursku vlast iz Bačke, Srema i Banata, a privremeno i iz centralne Srbije. Početkom 19. veka, Srpska revolucija uspostavila je nacionalnu državu kao prvu ustavnu monarhiju u regionu, koja je 1878. godine stekla državnu nezavisnost, a 1882. godine je postala kraljevina. Oslobođenje Stare Srbije (Raška, Kosovo i Metohija) ostvareno je 1912. godine.[11] Srbija je, nakon katastrofalnih gubitaka u Prvom svetskom ratu i ujedinjenja sa bivšom Habzburškom krunovinom Vojvodinom (i drugim teritorijama), postala suosnivač i sastavni deo zajedničke države sa većinom Južnih Slovena prvobitno u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, (kasnije preimenovanoj u Kraljevinu Jugoslaviju), zatim u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, Saveznoj Republici Jugoslaviji i Državnoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori. Godine 2006, posle održanog referenduma u Crnoj Gori, narodi su se mirno razišli i Državna zajednica je prestala da postoji, a Srbija je, na osnovu Ustavne povelje, nastavila državno-pravni kontinuitet sa Srbijom i Crnom Gorom. U sastavu Srbije su i dve autonomne pokrajine: Vojvodina i Kosovo i Metohija.[12] Od NATO bombardovanja Jugoslavije, Kosovo i Metohija se nalaze pod protektoratom Ujedinjenih nacija. Privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji, na kojem Albanci čine etničku većinu, 17. februara 2008. godine jednostrano i protivpravno (protivno Ustavu Srbije iz 2006. i Rezoluciji Saveta Bezbednosti OUN 1244) proglasile su nezavisnost, koju Srbija, mnoge druge države i Ujedinjene nacije ne priznaju. Srbija je član Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Partnerstva za mir, Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju, Centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini, Azijske banke infrastrukturnih investicija, a pristupa Svetskoj trgovinskoj organizaciji.[13] Od 2014. godine zemlja pregovara o pristupanju u Evropskoj uniji sa perspektivom pridruživanja Evropskoj uniji do 2025. godine.[14] Srbija se od 2007. godine formalno pridržava politike vojne neutralnosti. Ekonomija Srbije je sa višim srednjim prihodom, sa dominantnim uslužnim sektorom, praćenim industrijskim sektorom i poljoprivredom.[15] Zemlja je visoko rangirana na indeksu humanog razvoja (67), indeksu društvenog napretka (47), kao i indeksu globalnog mira (54).[16][17][18] Etimologija Prema zvaničnoj istoriografiji naziv Srbija se prvi put pominje kod Grka sredinom 10. veka, i to najpre kao Σερβλία (Servlija, Serblija), a zatim i Σερβια (Servija, Serbija), što znači zemlja Srba.[19] U istom veku, arapski putopisac Masudi ovu zemlju naziva Sarabin, a njene stanovnike Sarabi.[20] Međutim, pre ovog, Srbi su svoju domovinu jednostavno nazivali Srpske zemlje. Etimologija titularnog naroda Srba, je mnogo više zagonetnija. Sličan etnonim se pojavljuje kod nekih drevnih naroda mnogo vekova pre Hrista, ali zvanična nauka, u većini slučajeva, ne nalazi njihovu direktnu povezanost sa slovenskim Srbima. Postoje mnoge teorije o nastanku imena Srbi, a najverovatnije je da je ono izvedeno iz stare slovenske reči sa korenom serb, što znači isto.[21] Druge teorije koren reči pronalaze u indoevropskoj reči ser- što znači: paziti, štititi, a iz koje je i izvedenica u latinskom servare: (o)čuvati, stražariti, zaštiti, (p)osmatrati.[22] Geografija Glavni članak: Geografija Srbije Položaj Topografska mapa Srbije Srbija se nalazi na raskrsnici puteva između srednje i južne Evrope, na Balkanskom poluostrvu i Panonskoj niziji.[15][23][24] Ona leži od 41° do 47° severne geografske širine i od 18° do 23° istočne geografske dužine. Država obuhvata 88.499 km²[25] (sa spornom teritorijom Kosova i Metohije), što je postavlja na 113. mesto u svetu; bez Kosova, ukupna površina je 77.474 km², što bi je načinilo 117. u svetu.[26] Njena ukupna dužina granica iznosi 2.027 km (sa Albanijom 115 km, sa Bosnom i Hercegovinom 302 km, sa Bugarskom 318 km, sa Hrvatskom 241 km, sa Mađarskom 151 km, sa Makedonijom 221 km, sa Crnom Gorom 203 km i sa Rumunijom 476 km).[26] Cela granica Kosova sa Albanijom (115 km), Makedonijom (159 km) i Crnom Gorom (79 km) je pod kontrolom granične policije Kosova.[27][28] Srbija tretira 352 km dugu granicu između Kosova i ostatka Srbije kao „administrativnu liniju”; ona je pod zajedničkom kontrolom granične policije Kosova i srpskih policijskih snaga, a ima 11 prelaza.[29] Panonska nizija pokriva severnu trećinu zemlje (Vojvodinu i Mačvu), dok se istočni vrh Srbije prostire u Vlaškoj niziji.[30] Reljef centralnog dela zemlje, sa centrom u šumadijskoj regiji, sastoji se uglavnom od brda koja sadrže reke. Planine dominiraju na južnoj trećini Srbije. Dinarske planine se prostiru na zapadu i na jugozapadu, prateći tokove Drine i Ibra. Karpati i Balkanske planine se protežu u pravcu sever-jug u istočnoj Srbiji.[31] Stare planine u jugoistočnom delu zemlje pripadaju planinskom vencu Rodopa. Nadmorska visina se kreće od vrha Midžor, Stare planine, sa 2.169 m (najviši vrh u Srbiji, izuzevši Kosovo) do najniže tačke od samo 17 m u blizini reke Dunav kod Prahova.[32] Najveće jezero je Đerdapsko (163 km²), a najduža reka koja prolazi kroz Srbiju je Dunav (587,35 km). Reljef Severni deo Republike zauzima ravnica (vidi: Geografija Vojvodine), a u južnim predelima su brežuljci i planine. Postoji preko 30 planinskih vrhova iznad 2.000 m nadmorske visine, a najviši vrh je Velika Rudoka (na Šar-planini) sa visinom od 2.660 m.[33] Planinski reljef Srbije objašnjava pojavu mnogih kanjona, klisura i pećina (Resavska pećina, Ceremošnja, Risovača). Najniža tačka se nalazi na tromeđi sa Rumunijom i Bugarskom, na ušću Timoka u Dunav, na 28-36 m nadmorske visine.[34][35] Deliblatska peščara predstavlja geomorfološki i ekološko-biogeografski fenomen ne samo Panonske nizije, već i čitave Evrope. U njoj je klima polustepska, nalazi se u južnom Banatu i jedno je od retkih pribežišta za mnoge specifične vrste flore i faune, koje u evropskim i svetskim razmerama predstavljaju prirodne retkosti. Najviša tačka: Velika Rudoka, Šar-planina (2.660 m) Najniža tačka: Ušće Timoka u Dunav (28 m) Najveće jezero: Đerdapsko jezero (163 km²) Najduža reka: Dunav (587,35 km) Najveći grad: Beograd (1.659.440 st.) Planine Glavni članak: Planine Srbije Stara planina Suva planina Najveći deo teritorije Srbije zauzimaju planine, koje čine planinsku regiju. Ona se proteže od Panonskog pobrđa na severu do crnogorske, albanske i makedonske granice na jugu. Od zapada ka istoku proteže se od bosansko-hercegovačke do bugarske granice. Planine Srbije se dele na: Rodopske planine Karpatsko-balkanske planine Dinarske planine Ostrvske planine Najviši vrhovi Srbije su: Vrh Visina Planina Velika Rudoka 2.658 m Šar-planina Đeravica 2.656 m Prokletije Crni vrh 2.585 m Šar-planina Gusam 2.539 m Prokletije Bogdaš 2.533 m Prokletije Žuti kamen 2.522 m Prokletije Ljuboten 2.498 m Šar-planina Veternik 2.461 m Koprivnik Crni krš 2.426 m Prokletije Hajla 2.403 m Hajla Gornje Podunavlje kod Apatina, jedna od preostalih močvara i UNESKO rezervat biosfere[36] Panonska nizija predstavlja veoma značajnu oblast Srbije. Ona zauzima Vojvodinu, severni, ravničarski deo Srbije i uski pojas južno od reke Dunava i Save. Najveći deo Panonske nizije leži ispod 200 m nadmorske visine, a „ravničarsku idilu” remete ostrvske planine, aluvijalne ravni, lesne zaravni i peščare. Ostrvske planine predstavljaju ostatke spuštenog dela stare mase tj. unutrašnjih Dinarida. Protežu se od zapada prema istoku. Izgrađene su od stena različite starosti: paleozojskih škriljaca, mezozojskog krečnjaka itd. Padine Fruške gore i Vršačkih planina izgrađeni su od organskih neogenih sedimenata i pleistocenih naslaga lesa. Prostore današnjeg Panonskog basena nekada je prekrivao praokean Tetis, čijim povlačenjem je i nastao Panonski basen. Povlačenjem, Tetis je iza sebe ostavio veoma plodno tlo, pa se zbog toga Panonski basen naziva još i „Žitnicom Srbije”. Za prostore ove regije osobena je crnica (ili černozem), kao vrsta zemljišta. Međutim, javlja se i tzv. degradirani černozem, kao i plodno aluvijalno tlo i gajnjače. Privreda ove oblasti je dobro razvijena i kao velika privredna središta javljaju se Novi Sad, Subotica, Beograd, Sombor, Zrenjanin, Kikinda, Sremska Mitrovica, Šabac, Smederevo i Požarevac. Zbog veoma plodnog tla dobro je razvijena poljoprivreda, a najviše se gaje od voća: šljive, jabuke, kruške, orasi, trešnje, višnje, kajsije, breskve; od povrća: kupus, pasulj, paradajz i paprika; od žitarica: kukuruz, pšenica, raž, ječam; od industrijskih biljaka: suncokret, šećerna repa, hmelj, mak. Najznačajnija poljoprivredna proizvodnja je proizvodnja vinove loze i proizvodnja vina.[37] Vode Glavni članci: Spisak reka u Srbiji i Spisak jezera u Srbiji Reke i rečni slivovi u Srbiji Veći deo Srbije pripada slivu Dunava (81.646 km² tj. 92,4%), koji i sam protiče kroz severnu Srbiju dužinom od 588 km.[38][39] Pored Dunava, plovne su još celim svojim tokom kroz Srbiju reke: Sava (206 km), Tisa (168 km) i Begej (75 km), a delimično su plovne Velika Morava (3 km od 185 km) i Tamiš (3 km od 118 km).[40] Ostale velike reke, sa dužinom toka kroz Srbiju većom od 200 km, su: Zapadna Morava (308 km), Južna Morava (295 km), Ibar (272 km), Drina (220 km) i Timok (202 km).[40] Deo juga Srbije pripada slivu reka Beli Drim u Metohiji i Radika u Gori (4.771 km² tj. 5,4%) koje teku ka Jadranskom moru.[38] Slivovi reka Pčinja, Lepenac i Dragovištica na jugoistoku Srbije pripadaju egejskom slivu (1.944 km² tj. 2,2%).[38] Pored reka, u Srbiji je izgrađen i čitav niz veštačkih kanala, koji služe za odbranu od poplava, navodnjavanje zemljišta, plovidbu i druge namene. Njihova ukupna dužina iznosi 939.2 km, od čega je za brodove, do 1000 t, plovno 385.9 km.[40] Najveći sistem kanala se nalazi u ravničarskom delu zemlje i poznat je pod nazivom Kanal Dunav—Tisa—Dunav, prema nazivima reka koje povezuje. Kanjon Uvca Većina jezera u Srbiji je poligenetskog porekla, a najveće među njima je Đerdapsko jezero, površine 178 km² (sa rumunskim delom: 253 km²), koje je po nastanku veštačko-akumulaciono jezero, napravljeno pregrađivanjem Dunava.[40][41] Druga veća veštačka jezera u Srbiji, sa površinom većom od 10 km², su: Vlasinsko jezero (na reci Vlasini, 16 km²), Perućac (na reci Drini, 12,4 km²) i jezero Gazivode (na reci Ibru, površine 11,9 km²).[40] Najveća prirodna jezera su Palićko jezero površine 5,6 km² i Belo jezero površine 4,8 km², koja se nalaze u Vojvodini. Na visokim planinama juga Srbije, javljaju se glacijalna jezera, poput Đeravičkog na Prokletijama ili jezera na Šar-planini, dok se na krajnjem severu javljaju, inače retka, eolska jezera, Palićko (5.6 km²) i Ludoško.[41] Pored njih, u Srbiji danas postoje još dve grupe prirodnih jezera i to su: kraška (Žagubičko vrelo) i rečna jezera (Rusanda, Carska bara), dok su tektonska jezera, koja su postojala u prošlosti, tokom vremena nestala. U nekim pećinama Srbije, javljaju se podzemna tj. pećinska jezera, kakva su na primer, jezera u Ravaničkoj pećini. Najviši vodopad u Srbiji je Kopren na Staroj planini severoistočno od Pirota. Visok je 103,5 m i sastoji se od nekoliko kaskada, sa prosečnim padom od 56,4 stepena.[42] Drugi po visini je Jelovarnik (71 m) na Kopaoniku, koji sačinjavaju tri uzastopne kaskade, a treći je Piljski na Staroj planini (64 metra).[43][44] Najveći i najduži kanjon Srbije i Evrope je Đerdap na Dunavu, dok je najveće rečno ostrvo Srbije Ostrovo u Dunavu kod Kostolca, površine 60 km².[43][43] Klima Glavni članak: Klima Srbije Srbija se nalazi na kopnenoj masi Balkanskog poluostrva koja je okružena toplim morima (jadranskim, egejskim i crnim) dok se na severu naslanja na evropski kontinent. Dodatni važan faktor koji određuje klimu Srbije je reljef. Grubo se može reći da u Srbiji vlada kontinentalna klima na severu, umerenokontinentalna na jugu, i planinska klima na visokim planinama. Zime u Srbiji su kratke, hladne i snežne, dok su leta topla. Najhladniji mesec je januar, dok je najtopliji jul. Najniža temperatura zabeležena u Srbiji je —39,5°C (13. januara 1985. u naselju Karajukića Bunari na Pešteru), a najviša 44,9°C (24. jula 2007. u Smederevskoj Palanci).[45] Prosečna godišnja temperatura u Srbiji je: 10,9°C (predeli ispod 300 m nadmorske visine), 10°C (300—500 m), 6°C (1000—1500 m), 3°C (iznad 1500 m).[45] Prosečna godišnja količina padavina je 896 mm. Najviše kiše ima u junu i maju, dok su najsuvlji februar i oktobar. Najznačajniji vetrovi Srbije su: košava (hladan i suv vetar karakterističan za sever Srbije) severac (hladan i suv severni vetar) moravac (hladan i suv; dolazi sa severa i duva dolinom Morave) južni vetar (topao i suv; duva sa juga dolinom Morave) jugozapadni vetar (topao i vlažan; dolazi sa Jadrana i dopire do Zapadne Srbije) Flora i fauna Glavni članak: Crvena knjiga flore Srbije Obični ris je u Srbiji zakonom zaštićena vrsta; usled malobrojne populacije, redovan lov na risa nije dozvoljen Pančićeva omorika Biogeografski, na teritoriji Srbije nalaze se dve zonalne vegetacije (odnosno, dva bioma) — veći deo površine pripada biomu širokolisnih i mešovitih šuma umerenih predela, dok predeli iznad gornje šumske granice pripadaju biomu tundri (alpijske tundre). U okviru šumskog bioma prisutna su četiri ekoregiona: balkanske mešovite šume (zauzimaju najveći deo teritorije južno od Save i Dunava), panonske mešovite šume (zauzimaju Panonsku niziju sa obodnim predelima), dinarske mešovite šume (mala površina u jugozapadnom delu Srbije) i rodopske planinske mešovite šume (mala površina u jugoistočnom delu Srbije). U okviru bioma tundri razvijena je visokoplaninska zeljasta vegetacija alpijskih livada i kamenjara. Pored zonalne vegetacije, zastupljeni su i drugi vegetacijski oblici, u zavisnosti od lokalnih uslova, npr. nizijske livade, tresave, stepski fragmenti. Pančićeva omorika je endemit područja Podrinja, zapadne Srbije i istočne Srpske (okolina Višegrada). Ime je dobila po srpskom botaničaru Josifu Pančiću koji ju je otkrio na planini Tari 1875. godine, kod sela Zaovine i Rastišta.[46][47][48] Pančićeva omorika je tanko, vitko, do 50 m visoko četinarsko drvo. Fauna Srbije je dosta raznovrsna, što znači da je veliki broj životinjskih vrsta koje su registrovane na teritoriji Evrope prisutno i u Srbiji. Po preciznom popisu — čak 43,3%. Podaci kažu da se u vodama i oko njih nalazi 110 vrsta riba i 20 vrsta vodozemaca, da na teritoriji Srbije živi najmanje 45 vrsta gmizavaca, oko 260 vrsta ptica gnezdarica i 94 vrste sisara.[49] Najčešće vrste divljači na koje se može naići u Srbiji su evropski jelen, jelen lopatar, srna, divokoza, muflon, divlja svinja, medved, kuna zlatica, kuna belica, jazavac, veverica, obični puh, zec, lasica, vuk, obični ris, šakal, riđa lisica , rakunoliki pas i tvor. Ostale životinjske vrste koje nastanjuju Srbiju su ježevi, gušteri, zmije, kao i razni insekti poput leptira. Srbiju naseljavaju i sledeće vrste divljih ptica: vrabac, slavuj, kos, drozd, siva čaplja, divlja guska, divlja patka kržulja, divlja patka riđoglava, jastreb kokošar, leštarka, jarebica kamenjarka, poljska jarebica, prepelica, fazan, liska crna, šumska šljuka, golub grivnaš, golub pećinar, golub dupljaš, gugutka, grlica, sojka (kreja), gačac, siva vrana i svraka. Mnogi kanali, prirodna i veštačka jezera odličan su potencijal za raznovrsnost ribljeg fonda. U najčistijim vodama mogu se pronaći potočni i rečni rakovi, a uobičajeno se na različitim lokacijama peca kečiga, šaran, potočna i jezerska pastrmka, smuđ, štuka i veliki broj vrsta bele ribe. Šume Glavni članak: Šume u Srbiji Prema stanju iz 2023. godine, ukupna površina šuma u Srbiji iznosi 40 odsto teritorije zemlje.[50] Nekada je Šumadija sa razlogom nosila to ime, zbog gustih i neprohodnih šuma koje su se u njoj nalazile. Retko ko bi razumeo žalbe putnika iz prve polovine 19. veka da su se sa velikim poteškoćama probijali kroz izuzetno guste i neprohodne šume Kneževine Srbije.[51] Srbija ima 2.000.000 hektara šuma i one godišnje proizvedu oko 8.000.000 tona kiseonika. U Srbiji se godišnje sagori 4.000.000 tona ogrevnog drveta, što znači da je doprinos Srbije svetskom bilansu ugljen-dioksida oko 6.000.000 tona godišnje.[51] Na Balkanu ima mnogo različitih vrsta šuma. Ako se zna da na ovim prostorima živi oko 50 različitih vrsta visokog drveća, i da gotovo svaka ta vrsta na određenim mestima izgrađuje svoju šumu, može se zamisliti koliko su raznovrsni šumski ekosistemi.[52] Veće šume u Srbiji: Košutnjak, Molinska šuma, Šalinački lug, Lipovička šuma, Valmište, Bojčinska šuma i druge. Nacionalni parkovi Glavni članak: Nacionalni parkovi Srbije U Republici Srbiji postoje dva nacionalna parka u procesu zaštite, Stara planina i Kučaj-Beljanica,[53] kao i pet nacionalnih parkova:[54] Ime Osnovan Površina (ha) Mapa Slika Nacionalni park Đerdap 1974. 93.968 Nacionalni park Đerdap na karti SrbijeNacionalni park Đerdap Nacionalni park Kopaonik 1981. 11.810 Nacionalni park Kopaonik na karti SrbijeNacionalni park Kopaonik Nacionalni park Tara 1981. 22.000 Nacionalni park Tara na karti SrbijeNacionalni park Tara Nacionalni park Šar-planina 1986. 39.000 Nacionalni park Šar-planina na karti SrbijeNacionalni park Šar-planina Nacionalni park Fruška gora 1960. 25.393 Nacionalni park Fruška gora na karti SrbijeNacionalni park Fruška gora Rezervati prirode Glavni članci: Rezervati prirode Srbije, Parkovi prirode Srbije, Predeli izuzetnih odlika Srbije i Sedam srpskih čuda Deliblatska peščara Obedska bara se nalazi u jugoistočnom Sremu i prostire na površini od 9820 hektara, a zaštitna zona na 19.611 hektara U Srbiji je izdvojeno i zakonom zaštićeno oko 463 rezervata i prirodnih dobara, najviše specijalnih i strogih, a značajan deo odnosi se i na naučno-istraživačke i opšte.[55] Rezervat prirode može biti strogi ili specijalni. Strogi rezervati su namenjeni isključivo očuvanju prirodnog fonda i naučno-istraživačkom radu i posmatranju. Specijalni rezervati imaju neizmenjeni i dobro očuvan ekosistem u kojem je čovekov uticaj sveden na minimum, a na osnovu namene mogu se izdvojiti hidrološki, ornitološki, geološki, ihtiološki, paleontološki i dr. Specijalni rezervati prirode Bagremara Brzansko Moravište Gornje Podunavlje Goč Deliblatska peščara Zasavica Jelašnička klisura Jerma Karađorđevo Klisura reke Trešnjice Koviljsko-petrovaradinski rit Kraljevac Ludoško jezero Obedska bara Okanj bara Pašnjaci velike droplje Selevenjske pustare Slano Kopovo Carska bara Suva planina Titelski breg Uvac Istorija Glavni članak: Istorija Srbije Ovaj članak je deo serije o istoriji Srbije Istorija Srbije Grb Republike Srbije proširi Preistorija proširi Predrimsko doba proširi Rano rimsko doba proširi Kasno rimsko doba proširi Rani srednji vek proširi Visoki srednji vek proširi Rano savremeno doba proširi Srbija 1804—1918 proširi Srbija od 1918. proširi Regionalne istorije Portal Srbija pru Praistorija Glavni članak: Praistorija na tlu Srbije Najstariji tragovi ljudskog postojanja, na tlu današnje Republike Srbije, datiraju iz vremena poslednjeg glacijala, oko 40.000. godine pre n. e.[56] Najznačajniji lokaliteti iz ovog perioda su pećine kod sela Gradac, ispod Jerininog brda nedaleko od Kragujevca i Risovača na Venčacu kod Aranđelovca.[56] Krajem ledenog doba, tokom holocena, velike promene klime, ali i flore i faune, dovele su do stvaranja ljudskih zajednica koje će stvoriti jednu od najkompleksnijih praistorijskih kultura, kulturu Lepenskog Vira.[56] Karakterišu je naseobine građene po utvrđenom obrascu, sa sahranjivanjem unutar njih i karakterističnim kućama trapezaste osnove, usavršena izrada alata i oružja, a smatra se da je u njoj postojala društvena hijerarhija i privatno vlasništvo, kao i razvijena religija (sa kultnim mestima i sakralnim objektima) i umetnost (javljaju se prve skulpture ribolikih ljudi, riba i jelena). Toplija klima, dovela je do stvaranja nove kulture u Podunavlju, koja se po lokalitetu Starčevo kod Pančeva, naziva Starčevačkom kulturom, a prostirala se na prostoru od Bosne do Makedonije tokom 5. milenijuma pre n. e. Njene kuće koriste drvo kao armaturu i blato i plevu kao građu, dok im je osnova kvadratno-trapezasta. Lepenski Vir; skulptura Praroditeljka, 7000 godina p.n.e. Figurina iz Vinčanske kulture, 4000–4500 p.n.e. Starčevačku kulturu zamenila je u srednjem neolitu Vinčanska kultura, koja je svoj naziv dobila po lokalitetu Vinča — Belo brdo, nedaleko od Beograda na obali Dunava i predstavlja tehnološki najnapredniju praistorijsku kulturu na svetu.[57] Njeni lokaliteti iz poznog neolita Pločnik kod istoimenog sela pored Prokuplja odnosno Belovode i Belolice kod Petrovca, na osnovu pronađenih bakarnih nalaza, predstavljaju najstarije evropske centre metalurgije, što pomera početke metalnog doba u još dalju prošlost. Kuće Vinčanske kulture su građene od istih materijala i istih su oblika, kao one iz Starčevačke kulture, ali su za razliku od njih, masivnije sa dve prostorije i ognjištima, dok su u poznom periodu bile poređane u redove sa svojevrsnim ulicama između njih, pa bi se njihova naselja mogla smatrati urbanim. Pored zemljoradnje i stočarstva kao osnovnih zanimanja, ljudi u ovom periodu su se bavili i lovom, ribolovom i sakupljanjem plodova, zatim pravljenjem grnčarije, alatki od kamena, ali i pletenjem asura od like i trske, pa čak i preradom vune. Grnčariju karakteriše zaobljenost, dok antropomorfne i zoomorfne figurine (Vinčanska dama, Vidovdanka, Hajd vaza, Boginja na tronu), kao i prosopomorfni poklopci i žrtvenici predstavljaju izuzetne umetničke domete ove kulture. Posebnu odliku Vinčanske kulture predstavljaju urezani znaci, poznati kao vinčansko pismo, o čijoj funkciji ima mnogo pretpostavki (oznake vlasništva, kaucije, piktogrami ili slikovno pismo, fonetsko pismo…).[58] Kulture bronzanog doba, počinju da se javljaju na tlu Srbije oko 1900. godine pre n. e. i to na području Banata (moriška), Srema (vinkovačka), severozapadne Srbije (Belotić-Bela Crkva) i južnog Pomoravlja (Bubanj-Hum III-Slatina). Njihov mirni život je poremećen oko 1425. p. n. e., kada sa severa nadire nova kultura (kultura grobnih humki) sa bronzanim oružjem (mačevi, sekire, bodeži), što dovodi do pokretanja naroda, koja su doprla i do Egipta.[56] Između 1200. i 1000. p. n. e., na prostoru Kosova, Pomoravlja, Bačke i Banata, postoje ljudske zajednice koje imaju ista naselja, posuđe, oblik sahranjivanja, bave se uzgajanjem ječma i pšenice, uzgajaju goveda, svinje i konje, a ređe koze i ovce. Krajem drugog i početkom prvog milenijuma pre n. e. (period od 1125. do 750. p. n. e.), dolazi do nastanka gvozdenog doba i formiranja prvih etničkih zajednica na Balkanskom poluostrvu (Dardanaca, Tribala, Ilira i Tračana). Za gvozdeno doba je vezan i dolazak Trako-kimeraca oko 725. p. n. e. iz Kavkasko-pontskih predela, koji sa sobom donose svoje gvozdeno oružje i nakit. Tokom naredna dva veka dolazi do formiranja etničkog razgraničenja među plemenima na Balkanu, počinje da se razvija razmena dobara (o čemu svedoče luksuzni helenski predmeti pronađeni na ovom prostoru), a arheološka istraživanja ukazuju i na procese helenizacije Tribala i Dardanaca, dok se iz istorijskih izvora zna da su između 300. i 100. p. n. e. vodili ratove sa makedonskim kraljevima. Mlađe gvozdeno doba karakteriše pojava Kelta, koji se 335. p. n. e. sastaju sa Aleksandrom Makedonskim na Dunavu, da bi nakon njegove smrti prešli Savu i Dunav i otpočeli napade na celo poluostrvo, sve do poraza kod Delfa, 279. p. n. e. Oni se nakon toga povlače sa tla današnje Grčke i uspevaju da pokore Tribale i deo Autarijata, sa kojima formiraju moćno pleme Skordiska,[56] koji na tlu današnje Karaburme podižu svoj grad Singidunum, koji se smatra pretečom prestonice moderne Srbije, Beograda. Stari vek Glavni članak: Istorija Srbije u starom veku Carska palata Feliks Romulijana; do 18 rimskih imperatora se rodilo na tlu današnje Srbije Širenje Rimljana na Balkansko poluostrvo, otpočelo je krajem 3. veka pre n. e, sukobima sa Ilirima predvođenim kraljicom Teutom. Tokom ilirsko-rimskih i makedonsko-rimskih ratova, Rimljani su pokorili Ilire i Antičke Makedonce. Nakon toga, započinje njihov prodor Panonskoj niziji i ratovi protiv Dardanaca i Skordiska. Početkom nove ere, gušenjem Batonovog ustanka, celokupno Balkansko poluostrvo se našlo pod rimskom vlašću. Veći deo današnje Srbije, ušao je u sastav provincije Gornja Mezija, dok su manji delovi ušli u sastav provincija Panonije, Dalmacije i Dakije. Na ovom prostoru su bile stalno stacionirane dve rimske legije IV Flavia (u Singidunumu, današnjem Beogradu) i VII Claudia (u Viminacijumu kod današnjeg Kostolca na Dunavu). Podignut je čitav niz gradova koji su bili povezani sistemom puteva koji su omogućavali laku komunikaciju između delova Rimskog carstva, koje je za vladavine cara Trajana, nakon dačkih ratova, bilo na svom teritorijalnom vrhuncu.[56] Upadi varvarskih plemena iz srednje Evrope i povlačenje Rimljana iz Dakije, tokom Aurelijanove vladavine, doveli su podizanja niza rimskih kastruma duž desne obale Dunava, koji su formirali Dunavski limes. Jedan od njegovih naslednika, Dioklecijan uveo je tetrarhiju kao oblik vladavine i izvršio reformu unutrašnje organizacije Rimskog carstva, čime je Sirmijum postao jedna od prestonica države. Varvarski napadi na Dunavsku granicu su se nastavili, a jednu od prekretnica čini prodor Gota 378. godine, nakon čega počinje i trajno naseljavanje varvara na tlu Rimskog carstva. Car Teodosije I je 395. godine podelio Rimsko carstvo na dva dela, pri čemu veći deo današnje Srbije ulazi u sastav Istočnog rimskog carstva, dok su manji delovi (severozapadni deo Srbije) pripali Zapadnom rimskom carstvu. Srednji vek Glavni članci: Istorija Srbije u srednjem veku, Slovensko naseljavanje Balkanskog poluostrva, Naseljavanje Srba na Balkansko poluostrvo i Slovenski ustanci protiv Vizantije Sredinom 5. veka, Huni predvođeni Atilom stvaraju moćnu državu, koja propada nakon njegove smrti 453. godine, a na tlu današnje Srbije svoje države stvaraju Gepidi i Istočni Goti. Pljačkaškim upadima na teritoriju Istočnog rimskog carstva, pridružuju se u prvim desetlećima 6. veka i Sloveni, ponekad kao samostalni napadači, a ponekad udruženi sa drugim varvarskim narodima. Sredinom istog veka na Balkansko poluostrvo stižu Avari, koji, predvođeni kaganom Bajanom, tokom narednih pola veka šire svoju vlast i uticaj na okolne Slovene, uz čiju pomoć napadaju i pljačkaju vizantijske teritorije, a 582. godine zauzimaju i sam Sirmijum. Krajem veka su Sloveni toliko ojačali da se već 584. godine pominje njihovo trajno naseljavanje na prostorima južno od Save i Dunava, a dve godine kasnije i njihov napad na Solun, u kome su korišćene i opsadne sprave. Srpske kneževine na Balkanu Jovan Vladimir bio je vladar Duklje (1000-1016), najmoćnije srpske kneževine tog doba i prvi srpski svetitelj. Prekretnicu u slovenskom naseljavanju, predstavlja dolazak na vlast cara Iraklija na vlast 610. godine. On procenjuje da rat sa Persijom na istočnim granicama carstva, predstavlja daleko veći problem i po stupanju na presto povlači sve preostale snage sa dunavske granice i prebacuje ih na istok, čime je otvoren put za trajno i neometano naseljavanje Slovena, koji će u narednim decenijama, preplaviti celo Balkansko poluostrvo. Posle neuspešne slovenske opsade Soluna 611. godine i kombinovane opsade Carigrada 626. godine, na prostor Balkana i današnje Srbije doseljavaju se Srbi. Prema rečima vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita (913—959), oni su se, uz Iraklijevu dozvolu, naselili na prostorima između reka Cetine i Vrbasa na zapadu, Bojane, Ibra i Morave na istoku, Dunava i Save na Severu i Jadranskog mora na jugu.[59][60] On takođe navodi da su došli iz Bojke odnosno Bele ili Nekrštene Srbije u kojoj su vlast od oca nasledila dva brata. Oni su podelili narod, tako da je jedan ostao na čelu Srba u Beloj Srbiji, dok je drugi sa delom naroda krenuo u seobu ka jugu. Sigurno je u periodu od 629. do 632. godine bilo naseljavanje Srba na Balkan. Prvo ih je Iraklije naselio na oblasti zapadno od Soluna, kod grada Servija, najverovatnije da bi Srbi branili Solun od drugih Slovena, što im se nije svidelo, tako da su odlučili da se vrate u svoju Belu Srbiju. Prešli su Dunav, ali kada su uvideli da su Avari ponovo ojačali, zatražili su preko stratega Singidunuma nove teritorije, tako da im je Iraklije dodelio Dalmaciju.[61] Pola veka kasnije, tačnije 680. godine, na Balkan dolazi narod turskog porekla Prabugari, koji se naseljavaju istočno od Srba, među Slovenima na području nekadašnje Trakije. Tokom narednih vekova, oni će se stopiti sa okolnom slovenskom masom i izgubiti svoj jezik i običaje, ali će joj nametnuti svoje ime Bugari. Njihova država obuhvatiće istočnu Srbiju sa Moravskom dolinom, Beogradom i Sremom. Varvarska najezda je uništila stare rimske gradove i uređenje, tako da par narednih vekova karakteriše potpuno odsustvo bilo kakvih podataka o zbivanjima u unutrašnjosti Balkanskog poluostrva. Kneza koji je predvodio Srbe u seobi na Balkan, nasledio je posle smrti njegov sin, tako da je vlast, tokom vekova, ostala u istoj porodici, a prvi knez čije ime je zabeleženo, bio je Višeslav, za koga se pretpostavlja da je vladao krajem 8. veka. Njegov unuk Vlastimir, koji je vladao u prvoj polovini 9. veka, smatra se utemeljivačem srpske države u srednjem veku. Srbija se tokom njegove vladavine našla na udaru susednih Bugara predvođenih kanom Presijamom (832—852), koji su u trogodišnjem ratu doživeli potpun poraz, izgubivši pri tome i veći deo vojske. Posle njegove smrti, oko 851. godine, Bugari su ponovo napali Srbiju, ali su njegovi sinovi Mutimir (851—891), Strojimir i Gojnik ponovo potukli Bugare. Tokom borbi je zarobljen i najstariji sin kana Borisa (852—889) Vladimir (889—893) sa dvanaest uglednih bojara. Nakon toga je zaključen mir i prijateljstvo između Srba i Bugara, a zarobljenici su oslobođeni i otpraćeni do granice u Rasu. Kasnije je među Vlastimirovim sinovima došlo do borbe oko vlasti, u kojoj je pobedio najstariji Mutimir, koji je zarobio mlađu braću i poslao ih u Bugarsku kao zarobljenike. Tokom njegove vladavine je vladarska porodica primila hrišćanstvo, a papa Jovan VIII (872—882) je zatražio od njega 873. godine da se, nakon uspeha moravsko-panonske misije, podloži Metodiju, kao slovenskom episkopu, sa sedištem u Sirmijumu.[a] Posle njegove smrti 891. godine, Srbiju su ponovo zahvatili sukobi oko vlasti iz kojih je kao pobednik izašao Mutimirov bratanac Petar (892—917). On je kao kum kneza Bugarske i tada najmoćnijeg vladara na Balkanu Simeona Velikog (knez 893—913, car 913—927), bio u mogućnosti da skoro dve decenije vlada Srbijom u miru. Njegovu vladavinu je okončao sam Simeon, koji je od zahumskog kneza Mihajla dobio izveštaje o Petrovim kontaktima sa njegovim protivnicima Vizantincima, nakon čega je Petra na prevaru zarobio, a za novog kneza Srbije postavio Mutimirovog unuka Pavla (917—923). Njega su, par godina kasnije, pokušali da zbace sa vlasti Vizantinci, pomoću njegovog brata od strica Zaharija, ali je on zarobljen i poslat u Bugarsku.[59] Jačanje Bugarske pod Simeonom je primoralo Pavla, da pređe na stranu Vizantije, nakon čega je bugarski car protiv njega poslao 923. godine Zahariju, koji ga je zbacio sa vlasti.[59] Međutim, sam Zaharija je vrlo brzo prešao na stranu Vizantije, zbog čega Simeon biva primoran da pošalje svoju vojsku protiv njega. Bugarska vojska je potučena, a glave i oružje dvojice bugarskih vojvoda su poslati u Konstantinopolj kao ratni trofeji.[59] Bugarski car je nakon toga poslao na Srbiju novu vojsku, sa kojom je poslat i Vlastimirov praunuk Časlav (931— oko 960), koji je trebalo da bude postavljen za novog kneza.[59] Pred novom bugarskom vojskom, Zaharija je pobegao u Hrvatsku, dok su Bugari pozvali srpske župane da dođu i potčine se novom knezu.[59] Umesto postavljanja novog kneza, srpski župani su zarobljeni, a cela Srbija je opljačkana i pripojena Bugarskoj.[62] Nakon Simeonove smrti 927. godine, Časlav je pobegao iz Bugarske i uz vizantijsku pomoć, obnovio Srbiju u kojoj su najveći gradovi bili: Dostinika (prva prestonica Srbije), Černavusk, Međurečje, Drežnik, Lesnik i Salines, dok su u oblasti Bosne, koja se tada nalazila u sastavu Srbije, bili gradovi Kotor i Dresnik.[59] Sredinom 10. veka, severne granice Srbije počeli su da ugrožavaju Mađari, sa kojima je Časlav vodio borbe, u kojima je, prema narodnoj tradiciji sačuvanoj u „Letopisu Popa Dukljanina”, poginuo tako što je zarobljen i u okovima bačen u Savu sa svojom pratnjom. Njegovom smrću se gasi prva srpska vladarska dinastija koja je vladala Srbima od dolaska na Balkan do sredine 10. veka. Temnićki natpis sa kraja X ili početka XI veka, pronađen kod Varvarina Nekoliko desetleća kasnije 971. godine Bugarska država propada i ulazi u sastav Vizantije.[62] Okrutna vizantijska uprava na delovima Balkana naseljenim Slovenima, dovela je 976. godine do pobune u Makedoniji na čijem su se čelu našli sinovi kneza Nikole. Ustanak se brzo proširio, a na njegovom čelu se, usled pogibije ostale braće, našao Samuilo.[62] Posle prodora u Grčku, do Korinta i Peloponeza, on, oko 998. godine, pokreće pohod ka zapadnim delovima Balkana i do 989. godine osvaja veći deo današnje Srbije i okolnih srpskih kneževina.[62] Početkom 11. veka, Vizantija predvođena carem Vasilijem II počinje da potiskuje ustanike i posle velike pobede u bici na Belasici 1014. godine, Samuilo umire od srčanog udara, a njegova država se praktično raspala usled dinastičkih borbi oko vlasti.[62] Već 1018. godine, udovica poslednjeg cara se sa porodicom predala Vasiliju, ali su pojedine Samuilove vojskovođe nastavile da pružaju otpor.[63] Poslednji od njih bio je Sermon koji je vladao Sremom.[63] Njega je na prevaru ubio vizantijski zapovednik Beograda 1019. godine, čime je i poslednji ostatak Samuilove države pokoren. Vizantijska uprava na prostorima naseljenim slovenskim stanovništvom je posle sloma Samuilovog ustanka, započela proces helenizacije stanovništva i uvođenje plaćanja poreza u novcu, umesto, kao do tada, u naturi. Ove promene su, uz povećanje poreza usled krize u samoj Vizantiji, doveli do podizanja dve nove slovenske pobune. Prvo je u leto 1040. godine u Pomoravlju izbio ustanak na čijem se čelu našao, navodni Samuilov unuk, Petar Deljan, koji je u Beogradu proglašen za cara. Iako se ustanak brzo proširio na prostor današnje Srbije, Makedonije i severne Grčke, on je već 1041. godine ugušen. Tri desetleća kasnije, 1072. godine dolazi do novog ustanka pod vođstvom Đorđa Vojteha, a ustanici za cara u Prizrenu proglašavaju dukljanskog princa Konstantina Bodina. Pod njegovim vođstvom oni osvajaju Niš, ali krajem godine bivaju potučeni kod Pauna na Kosovu, čime je ustanak ugušen. Glavni članak: Raška Granice kraljevine Zete u doba kralja Bodina Početkom naredne decenije, Bodin je, kao kralj Zete, zauzeo Rašku u kojoj je za vladare postavio župane Vukana (oko 1083—1112) i Marka, a potom i Bosnu u kojoj je postavio kneza Stefana. Borbe sa Vizantijom od 1091. godine vodi isključivo raški župan Vukan koji iz Zvečana više puta prodire na Kosovo spaljujući Lipljan, a kasnije stiže i do Vranja, Skoplja i Pologa. Na vlasti ga smenjuje njegov bratanac Uroš I koji ulazi u savez sa Mađarima u borbama sa Vizantijom. Njegova ćerka Jelena postaje žena budućeg kralja Ugarske Bele II, a njegov sin Beloš kraljevski palatin. Mađari će tokom celog 12. veka ratovati sa Vizantijom, prvo oko Srema i Beograda, a zatim i oko Moravske doline, a raški župani će u gotovo svakom od tih ratova učestvovati kao ugarski saveznici. Oni uspevaju da, na kratko, osvoje Beograd, a kasnije i Niš, ali ih Vizantinci, predvođeni moćnim carem Manojlom I potiskuju, tako da se svi sukobi okončavaju bez značajnijih teritorijalnih proširenja. Istovremeno Rašku potresaju i unutrašnji sukobi oko vlasti između Uroševih sinova Uroša II i Dese u kome učešće uzima i sam Manojlo. Vizantijski car na kraju postavlja za novog velikog župana Tihomira, sina velmože Zavide. Razdoblje Nemanjića Veliki župan Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjić Protiv velikog župana Tihomira će se, 1166. ili 1168. godine, pobuniti njegov najmlađi brat Stefan Nemanja koji će potisnuti stariju braću iz zemlje, a kasnije će kod Pantina na Kosovu potući vizantijsku vojsku predvođenu njegovom braćom, koja ga nakon toga priznaju za vladara. Nemanja će tokom naredna tri desetleća voditi uspešne ratove protiv Vizantije u kojima će značajno proširiti svoju državu. Pripaja joj Neretljansku oblast, Zahumlje, Travuniju, Primorje, delove Kosova, Metohije, a na kratko osvaja i Niš u kome se sastaje sa svetim rimskim carem i vođom krstaša III krstaškog pohoda Fridrihom Barbarosom, kome predlaže savez protiv Vizantije. Na prestolu ga, u dogovoru sa vizantijskim carem, nasleđuje srednji sin Stefan, koji početkom svoje vladavine biva potisnut od starijeg brata Vukana, ali na kraju uspeva da se održi na vlasti. Koristeći se političkom situacijom na Balkanu nastalom posle krstaškog zauzeća Carigrada 1204. godine, on je nastavio širenje svoje države (osvaja Prizren, Vranje i Niš), koju 4. januara 1217. godine uzdiže na rang kraljevine, dobivši od pape Honorija III kraljevski venac. Dve godine kasnije, njegov mlađi brat Sava je od vaseljenskog patrijarha u Nikeji izdejstvovao uzdizanje raške eparhije na nivo arhiepiskopije čiji je postao prvi arhiepiskop, čime je srpska crkva stekla autokefalnost i udareni su temelji današnjoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop i prosvetitelj Stefana nasleđuju sinovi Radoslav (1223—1234) i Vladislav (1234—1242) koji vladaju pod uticajem svojih moćnih tastova epirskog despota i bugarskog cara, posle kojih na vlast dolazi najmlađi sin Uroš I (1242—1276). Iako nije uspeo da proširi granice svoje države, Uroš je uspeo da ekonomski ojača državu tako što je iz Transilvanije doveo rudare Sase, čime je započela eksploatacija rudnika u Srbiji, što će njegovim naslednicima pružiti finansijsku osnovu za dalja osvajanja. Bio je oženjen Jelenom Anžujskom koja je igrala značajnu ulogu u tadašnjoj Srbiji, a slikarstvo njegove zadužbine Sopoćana spada u sam vrh evropske srednjovekovne umetnosti. Njega je sa vlasti, usled neuspešnih ratova i nezadovoljstva u zemlji, zbacio 1276. godine stariji sin Dragutin (kralj Srbije 1276—1282, kralj Srema 1282—1316), koji će, svega nekoliko godina kasnije 1282. godine, prepustiti vlast mlađem sinu Milutinu (1282—1321), koji spada u red najznačajnijih srpskih vladara.[64] Tokom nekoliko narednih godina, Milutin će proširiti Srbiju ka jugu, osvajajući veći deo današnje Severne Makedonije sa Skopljem koje mu postaje prestonica i severne delove Albanije, a na kratko će držati i sam Drač. Kasnije će osvojiti Braničevo, koje predaje Dragutinu, kome je ugarski kralj i njegov tast dodelio na upravu Mačvu sa Beogradom i severnu Bosnu. Sam Milutin 1299. godine zaključuje mir sa Vizantijom, prema kome mu car Andronik II (1282—1328) priznaje osvajanja i daje za ženu petogodišnju ćerku Simonidu. Početak 14. veka obeležava građanski rat između braće oko prava nasleđivanja prestola koji se okončava ponovnim prihvatanjem Deževskog sporazuma, kojim je Dragutin 1282. godine predao vlast Milutinu i prema kome ga nasleđuje Dragutinov sin. Milutina je sa vlasti 1314. godine pokušao da zbaci sin Stefan (1322—1331), koji je uhvaćen i po njegovom naređenju oslepljen, posle čega je poslat u izgnanstvo u Carigrad. Nakon Dragutinove smrti 1316. godine on zarobljava njegovog sina i naslednika Vladislava i zauzima njegovu državu, posle čega vodi trogodišnji rat sa kraljem Ugarske Karlom Robertom (1310—1342) u kome gubi Beograd, ali zadržava Mačvu i Braničevo. Posle njegove smrti 1321. godine, državu zahvata građanski rat između njegovih sinova Konstantina i Stefana, u koji se nakon Konstantinove pogibije uključuje Vladislav, ali Stefan i njega pobeđuje. On nastavlja da širi svoju državu ka jugu na račun, Vizantije, ali ne uspeva da povrati primorje od Cetine do Dubrovnika koje se nakon Milutinove smrti otcepilo, nakon čega ga osvaja ban Bosne Stefan II Kotromanić (1322—1353). Protiv njega je stvoren savez Vizantije i Bugarske, koji je Stefan uništio, potukavši do nogu Bugare u bici kod Velbužda 1330. godine. Samo godinu dana kasnije, njegov sin Dušan (kralj 1331—1346, car 1346—1355) koristi nezadovoljstvo vlastele i u Nerodimlju zarobljava oca, koji iste godine umire u kao zatvorenik u Zvečanu, a Dušan postaje novi kralj. Godine 1217, tokom vladavine Stefana Prvovenčanog, Srbija postaje nezavisna kraljevina, a 1346. godine dostiže vrhunac moći kao carstvo Stefana Dušana, koji se proglasio za „cara Srba i Grka”. Proglašenje Dušanovog zakonika i Srpsko carstvo Posle Nemanjića Bitka na Kosovu, Adam Stefanović Osmanski Turci su porazili srpsko plemstvo 1389. godine u bici na Kosovu polju. Stefan Lazarević kao osmanski vazal je predvodio srpske pomoćne odrede u bici kod Angore. Posle bitke kod Angore je od Vizantinaca u Carigradu dobio zvanje despota 1402. godine čime Srbija postaje despotovina. U vreme njegove vladavine u Srbiji se razvija Resavska škola srednjovekovne književnosti. Turci su konačno zagospodarili Srbijom posle pada Smedereva 1459. godine, za vreme vladavine poznatog osmanskog sultana Mehmeda II. Srbi su na području današnje Vojvodine prisutni od srednjeg veka pod vlašću Ugarske. U 15. i 16. veku su na području Srema, Banata i Bačke posede imali srpski despoti. U 16. veku su Srbi na području današnje Vojvodine formirali dve kratkotrajne državne tvorevine, prvom od njih je vladao samozvani car Jovan Nenad, a drugom vojvoda Radoslav Čelnik. Osmanska vladavina Glavni članak: Istorija Srbije u Osmanskom carstvu Delovi teritorije današnje Srbije su bili u sastavu Osmanskog carstva u periodu od 15. do početka 20. veka. U sastav Osmanskog carstva su najpre, početkom 15. veka, uključeni jugoistočni delovi današnje Srbije (okolina Niša), zatim, sredinom 15. veka (1459. godine), celo područje Srpske despotovine, i konačno, između 1521. i 1552. godine i celo područje današnje Vojvodine. Srbi u Banatu su 1594. godine podigli veliki ustanak protiv osmanske vlasti, koji se završio porazom. Seoba Srba, slika Paje Jovanovića Od kraja 17. veka, u severnim delovima današnje Srbije (Bačka, zapadni Srem) osmansku će vlast zameniti habzburška, koja će se između 1718. i 1739. godine proširiti i na druge delove teritorije današnje Srbije (istočni Srem, Banat, Mačvu, Šumadiju, Braničevo, Timočku Krajinu). Posle 1739. godine, granica osmanskog i habzburškog domena se nalazi na Savi i Dunavu. Srbija će svoju državnost početi da obnavlja u 19. veku, nakon Prvog (1804. godine) i Drugog srpskog ustanka (1815. godine), najpre u vidu vazalne kneževine, da bi potpunu nezavisnost stekla 1878. godine. Neki južni i zapadni delovi današnje Srbije ostaće pod osmanskom vlašću sve do 1912. godine. Period osmanske uprave trajao je različito u delovima današnje Srbije; najkraće su pod turskom vlašću bili neki delovi Vojvodine (oko 150 godina), a najduže neki delovi južne Srbije (oko 5 vekova). Moderna Srbija Srpska revolucija Glavni članak: Srpska revolucija Vožd Karađorđe Petrović, vođa Prvog srpskog ustanka i osnivač dinastije Karađorđević Ustanička Srbija 1809. godine Srbija je svoju borbu za nezavisnost počela tokom Srpske revolucije, a ta borba je trajala nekoliko desetleća. Đorđe Petrović, poznatiji kao Karađorđe, je umakao Seči knezova i sa šumadijskim prvacima je februara 1804. godine organizovao zbor u selu Orašac, na kom je odlučeno da se podigne buna. Na ovom zboru Karađorđe je izabran za „vožda”.[65] Buna je počela paljenjem turskih hanova po Šumadiji i proterivanjem Turaka iz hanova i sela u utvrđene gradove. Da bi smirio situaciju u Beogradskom pašaluku, turski sultan je jula 1804. godine poslao bosanskog vezira Bećir-pašu. Karađorđe je kao prvi uslov za uspostavljanje mira tražio likvidaciju dahija, koje je Milenko Stojković u noć između 5. i 6. avgusta, po Karađorđevom naređenju i uz saglasnost Bećir-paše, pogubio na ostrvu Ada Kale. Međutim, ovo nije smirilo situaciju u pašaluku. Sultan je 1805. godine poslao u Beograd za vezira Hafis-pašu, kog su ustanici dočekali na Ivankovcu i naneli mu težak poraz. Ovim je buna protiv dahija prerasla u ustanak protiv turske vlasti i srpsku nacionalnu revoluciju. Sledeće godine ustanici su porazili tursku vojsku na Mišaru i Deligradu i osvojili beogradsku varoš. Ustanici su pokušali da uspostave mir sa Osmanskim carstvom. Pregovore sa Portom u ime srpske strane je vodio trgovac Petar Ičko i uspeo od nje da izdejstvuje Ičkov mir. Najvažnije odredbe Ičkovog mira su bile da se iz Srbije proteraju janičari i da Srbi obavljaju javne službe i čuvaju granicu. Mir nije ostvaren jer su Srbi nastavili rat kada je na njihovu stranu u rat ušla Rusija. Sledeće godine (1807), Srbi su zauzeli beogradsku tvrđavu, a udružena srpsko-ruska vojska je odnela pobede kod Štubika i Malajnice. U narednim godinama ustanici su ratovali radi oslobođenja srpskog naroda izvan Beogradskog pašaluka. Bez većih okršaja je prošla 1808. godina, a za sledeću godinu Karađorđe je planirao da se u Raškoj sastane sa vojskom crnogorskog vladike Petra I i odatle da se uputi u oslobađanje Stare Srbije. Karađorđe je odneo pobede nad Turcima kod Suvodola, Sjenice i Novog Pazara. Međutim, morao je da odustane od pohoda jer mu se crnogorski vladika nije pridružio i zato što su ustanici poraženi u bici na Čegru. Srpski ustanici su 1810. godine odneli pobede kod Loznice i Varvarina (zajedno sa ruskom vojskom). Pohod Napoleona na Rusiju je prinudio jednog saveznika Srba da okonča rat sa Turskom. Rusija je 1812. godine sklopila sa Osmanskim carstvom Bukureški mir i povukla svoju vojsku iz ustaničke Srbije. Rusija je Bukureškim mirom pokušala da ustanicima osigura autonomiju i amnestiju za učešće u ratu. Ustanici su do tada ostvarili nezavisnost i nisu želeli da prihvate samo autonomiju i nastavili su da se bore. Ogromna turska vojska, predvođena velikim vezirom Huršid-pašom je opkolila ustaničku državu sa zapada, juga i istoka. Ustanička Srbija bila je pokorena da kraja oktobra 1813. godine. Karađorđe je napustio Srbiju sa većim brojem ustaničkih starešina, a veliki broj Srba se iselio na teritoriju susedne Austrije. Ustaničke starešine koje nisu izbegle počele su da se dogovaraju kako da zaustave turski zulum. U Takovu 23. aprila 1815. godine je održan tradicionalni sabor. Okupljeni prvaci su odlučili da podignu ustanak, pa su ponudili predvodništvo Milošu Obrenoviću, što je on prihvatio, ali nakon izvesnog kolebanja. Drugi srpski ustanak je podignut i vođen protiv turske vlasti. Ustanici su vodili borbu samo protiv vojske beogradskog vezira. Najvažnije bitke su bile kod Čačka, Paleža, Požarevca, na Ljubiću i Dublju. Kada su protiv pobunjenih Srba pošle još i dve sultanove vojske iz Bosne i Rumelije, Miloš Obrenović je započeo pregovore, uveren da ne može pružiti otpor na tri strane. Na Drini je započeo pregovore sa bosanskim vezirom Huršid-pašom, a nastavio je rumelijskim vezirom Marašli Ali-pašom. Sa Marašlijom je sklopio usmeni sporazum kojima je Srbima u beogradskom pašaluku osigurao poluautonomni položaj. Prema postignutom dogovoru, Srbi su imali pravo da skupljaju porez, da učestvuju u suđenju Srbima, da spahije ubiraju prihode po zakonima i da u Beogradu zaseda Narodna kancelarija sastavljena od srpskih knezova. Tako je okončan Drugi srpski ustanak, odnosno ratni period Srpske revolucije. Miloš Obrenović se odmah po završetku Drugog srpskog ustanka odrekao titule vožda, a prihvatio je titulu kneza. Kneževina Srbija Glavni članak: Kneževina Srbija Osnivač dinastije Obrenović i vođa Drugog srpskog ustanka knez Miloš Obrenović, poznat i kao Miloš Veliki Knez Miloš Obrenović je vladao Srbijom samovoljno i imao je brojne protivnike, koji su često podizali bune, ali su se one sve završavale neuspešno. Na spoljnopolitičkom planu, Miloš je, uz pomoć Rusije izdejstvovao Akermansku konvenciju (1828), Jedrenski mir (1829) i Hatišerif iz 1830. godine kojima je jačala autonomija Srbije sa Milošem kao njenim naslednim knezom. Nezadovoljstvo vladavinom kneza Miloša u Srbiji rezultovalo je Miletinom bunom. Knez Miloš je pod pritiskom nezadovoljnih knezova sazvao skupštinu 15. februara 1835. godine na kojoj je donet Sretenjski ustav, prvi moderni srpski ustav i prvi ustav na Balkanu. Sretenjski ustav je bio vrlo liberalan, njime je u Srbiji konačno ukinut feudalizam i ograničena prava kneza. Kako je ustav najviši pravni akt jedne zemlje, a da je Srbija tada bila vazalna kneževina Osmanskog carstva, Porta se protivila njenom donošenju. Austrija i Rusija su takođe bile protiv ustava jer ga ni same nisu imale, i zbog straha od širenja ideja Francuske revolucije. Pod spoljnim pritiskom knez Miloš je, na svoje zadovoljstvo, ukinuo ustav. Aprila 1841. godine južno od Kneževine Srbije izbila je bezuspešna Niška buna protiv turske vlasti. Poslednje osmanske trupe su 1867. godine napustile Kneževinu Srbiju, a knez Mihailo dobija ključeve većih srpskih gradova, čime država postaje defakto nezavisna. Posle ustanka u Hercegovini 1875. godine, Srbija objavljuje rat Turskoj 28. juna 1876. godine i do 1878. godine uspeva da oslobodi jugoistočnu Srbiju. Konačnim aktom Berlinskog kongresa — Berlinski sporazum — Srbija je 13. jula 1878. godine dobila međunarodno priznanje. Srbi u Habzburškoj Monarhiji Glavni članci: Vojna krajina i Istorija Vojvodine Srbi u Habzburškoj Monarhiji su sredinom 19. veka imali krunsku zemlju unutar Austrijske carevine pod imenom Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat. Kad god je Austrija ratovala protiv Turaka, imala je pomoć srpskog naroda, koji je bunama i učešćem u hrišćanskoj austrijskoj vojsci nastojao zbaciti tursku vlast i vaskrsnuti srpsko carstvo.[66] A posle svakog mira morao je bežati iz postojbine ispred turske osvete. Te seobe su se odvijale u nekoliko pravaca. Majska skupština na kojoj je proglašena Srpska Vojvodina (3. maja 1848. u Sremskim Karlovcima) Tokom habzburške uprave, Srbi su, na osnovu srpskih privilegija, uživali narodnu autonomiju u okviru Habzburške monarhije, a ostvarili su i crkvenu samostalnost u okviru Karlovačke mitropolije. Tokom revolucije 1848. godine, Srbi su formirali autonomnu Srpsku Vojvodinu, da bi 1849. godine bila formirana jedna posebna habzburška krunska oblast nazvana Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat. Ova oblast je ukinuta 1860. godine. Raspadom Habzburške monarhije (Austrougarske) 1918. godine, Srbi sa područja današnje Vojvodine ulaze u sastav Kraljevine Srbije, a potom i novoformiranog Kraljevstva Srba i Hrvata i Slovenaca, kasnije nazvanog Kraljevina Jugoslavija. Kraljevina Srbija Glavni članak: Kraljevina Srbija Srbija je proglašena kraljevinom odlukom Narodne skupštine i knjaževom proklamacijom 7. marta 1882. godine. Kraljevina Srbija obuhvata istorijski period od 1882. do 1918. godine. U ovom periodu su se oko vlasti nadmetale i smenjivale dve dinastije, čiji su rodonačelnici bili Đorđe Petrović — Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka i Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka. Dalji razvoj Srbije je bio obeležen opštim napretkom u ekonomiji, kulturi i umetnosti, čemu je pre svega doprinela mudra državna politika, koja je slala mlade ljude na školovanje u evropske metropole, odakle su donosili novi duh i novi sistem vrednosti. Jedan od spoljnih izraza transformacije kroz koju je sada prolazila nekadašnja osmanska provincija bilo je i proglašenje kraljevine, 1882. godine. Kralj Petar I Karađorđević je uspostavio demokratsku vladavinu i predvodio povlačenje tokom Albanske golgote. Majskim prevratom 1903. godine i ubistvom kralja Aleksandra i kraljice Drage, na vlast ponovo dolaze Karađorđevići, potomci Karađorđa Petrovića, a za novog kralja je postavljen Petar Karađorđević. Srbija je znatno proširila svoju teritoriju na jug posle pobeda u Balkanskim ratovima (Stara Srbija). Uz velike ljudske i materijalne žrtve, Srbija je doprinela velikoj pobedi Saveznika u Prvom svetskom ratu. Većina naroda u Crnoj Gori je preko velike Narodne skupštine u Podgorici, 26. novembra 1918. godine, izglasala bezuslovno sjedinjenje sa Srbijom. Kraljevina Srbija je kao nezavisna država prestala je da postoji 1. decembra 1918. godine kada se ujedinila sa Državom Slovenaca, Hrvata i Srba stvorivši Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca pod daljom vladavinom srpske dinastije Karađorđević. Jugoslovenske države Vidi još: Jugoslavija Posle 1918. godine Srbija je jedina unoseći svoju državnost i suverenost, bila osnivač Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, preimenovanog 1929. godine u Kraljevina Jugoslavija. Pod nemačkom okupacijom, posle rata do danas Glavni članci: Republika Srbija (1990—2006) i Raspad SFRJ Vidi još: Srbija pod nemačkom okupacijom, Jugoslavija u Drugom svetskom ratu i Socijalistička Republika Srbija U Drugom svetskom ratu, teritorija današnje Srbije je bila pod okupacijom Sila Osovine, odnosno nacističke Nemačke i njenih saveznika Italije, Bugarske, Mađarske, Albanije, kao i marionetske profašističke državne tvorevine pod nazivom Nezavisna Država Hrvatska, dok je u Srbiji vladala Vlada narodnog spasa pod generalom Nedićem do 1944. godine. U Srbiji su tokom okupacije postojala dva suprotstavljena pokreta koji su se borili za vlast u posleratnoj Jugoslaviji: Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije i Jugoslovenska vojska u otadžbini. Ustanak protiv okupatora izbio je u leto 1941. godine. Tokom Drugog svetskog rata zabeležena su velika stradanja srpskog naroda. Procenjuje se da je stradalo preko milion i po pripadnika svih naroda, među kojima je najviše bilo Srba. Partizani i ravnogorci sprovode nemačke nacističke zarobljenike u Užicu. Srbi su činili natpolovičnu većinu partizanskog i većinu ravnogorskog pokreta. Građani Novog Sada prelaze reku skelama, nakon što su sva tri gradska mosta uništena u NATO bombardovanju Neposredno posle rata, 1945. godine, kao naslednica Kraljevine Jugoslavije, formirana je država pod imenom Demokratska Federativna Jugoslavija koja je bila pod novom vlašću komunističkog režima na čelu sa Josipom Brozom Titom. Iste godine 29. novembra proglasom republike država menja ime u Federativna Narodna Republika Jugoslavija, dok je 1963. ustavnim promenama promenila ime u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. Ustavom SFRJ iz 1974. godine pokrajine u sastavu SR Srbije (SAP Vojvodina i SAP Kosovo) dobile su daleko veću autonomiju i prava nego što su imala ranije, dobile su državna i partijska predsedništva. Januara 1990. godine na četrnaestom kongresu dolazi do raspada do tada vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije. Od 1992. godine, posle raspada SFRJ, sve do 2003. Srbija je činila, zajedno sa Crnom Gorom — Saveznu Republiku Jugoslaviju. Po raspadu Jugoslavije, Srbija i Srbi su postali predmet negativne propagande, podmetanja i blaćenja unutar dela srpskog naroda, evropskih država kao i unutar međunarodne zajednice.[67] Savremena istorija Glavni članci: Kosovski rat, NATO bombardovanje SRJ, Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244 Godine 2000. dolazi do smene Socijalističke partije Srbije sa Demokratskom opozicijom Srbije na septembarskim saveznim izborima i decembarskim republičkim izborima čime dolazi do političke tranzicije. Od 2003. godine ustavnom poveljom Srbija je sastavni deo Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Dana 21. maja 2006. godine, održan je referendum na kome su se građani Crne Gore izjasnili za nezavisnost. Od 5. juna 2006. godine Republika Srbija deluje kao nezavisna i suverena država (kao naslednica Srbije i Crne Gore). Dana 8. novembra 2006. godine proglašen je u Narodnoj skupštini Republike Srbije, posle izvršenog uspešnog referenduma, Ustav Republike Srbije. Politički sistem i ustavno-pravno uređenje Glavni članci: Spisak šefova države Srbije, Ustav Srbije iz 2006. godine i Politički sistem Srbije Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.[12] Republika Srbija funkcioniše u okviru parlamentarne demokratije, tačnije kao parlamentarna republika. Vlast je podeljena na tri grane i to:[12] Dom Narodne skupštine u Beogradu Zakonodavna vlast, čiji je nosilac Narodna skupština Republike Srbije; Izvršna vlast, čiji je nosilac Vlada Republike Srbije; Sudska vlast, koja predstavlja nezavisnu granu vlasti. Politička situacija Sadašnji predsednik Republike Srbije je Aleksandar Vučić koji je pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora 2017. godine. Posle izbora Aleksandra Vučića za predsednika Republike izabrana je 29. juna 2017. godine nova koaliciona Vlada liste okupljene oko Srpske napredne stranke i liste okupljene oko Socijalističke partije Srbije sa nestranačkom ličnošću Anom Brnabić na mestu predsednika Vlade. Trenutni predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je Vladimir Orlić iz SNS-a. Narodna skupština Republike Srbije je 26. decembra 2007. godine usvojila Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije kojom je proglašena „vojna neutralnost Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju”.[68] Spoljni odnosi Glavni članak: Spoljni odnosi Srbije Zgrada Vlade Republike Srbije Dominantan politički diskurs u zemlji uključuje pristupanje Evropskoj uniji. Zemlja je status kandidata stekla 2012. godine. Srbija je članica Organizacije ujedinjenih nacija (OUN), Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Saveta Evrope (SE), NATO programa Partnerstvo za mir, Međunarodne organizacije za migracije i Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju i mnogih drugih međunarodnih organizacija. Ima status posmatrača u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i u ODKB. Srbija ima sa Republikom Srpskom potpisan sporazum o specijalnim i paralelnim vezama.[69] Republika Srbija je u dobrim odnosima sa državama kao što su Rusija i Grčka. Sa pasošem Srbije može se bez vize putovati u 104 zemlje (2015. godina).[70] Državni simboli Glavni članci: Zastava Srbije, Grb Srbije i Himna Srbije Himna Republike Srbije je ujedno i stara himna nekadašnje Kraljevine Srbije „Bože pravde”, uz neznatno izmenjen tekst. Grb Republike Srbije je stari grb Kraljevine Srbije iz doba Obrenovića iz 1882. godine i čini ga dvoglavi beli orao sa štitom na grudima na kome su krst i četiri ocila, a iznad glava orla se nalazi kruna Nemanjića. Republika Srbija ima narodnu zastavu koja je trobojka sa vodoravno položenim bojama: crvenom, plavom i belom. Pored narodne, postoji i državna zastava koja je u osnovi ista kao i narodna s tim što na trećini dužine gledano sleva nadesno na plavom polju stoji i mali grb Srbije. srbija, turizam, kroz srbiju, gradovi srbije, geografija, istorija, stanovništvo, umetnost, kultura, mesta... english guide yugoslavia

Lepo očuvano Sa nekoliko mapa na rasklapanje Bogato ilustrovano crtežima i fotografijama Kipar Kipar (grč. Κύπρος; tur. Kıbrıs), zvanično Kiparska Republika (grč. Κυπριακή Δημοκρατία; tur. Kıbrıs Cumhuriyeti), ostrvska je država u Sredozemlju, 113 km južno od Turske i oko 120 km zapadno od sirijske obale. Geopolitički, pripada jugozapadnoj Aziji.[2] Glavni grad je Nikozija. Kipar je treće najveće ostrvo u Sredozemnom moru i jedno od najpopularnijih turističkih odredišta na Sredozemlju, sa više od 2,4 miliona turista godišnje.[3] Kipar je nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva stekao 1960. godine, a od 1. maja 2004. član je Evropske unije. Turska je 1974. izvršila invaziju na Kipar[4] i okupirala značajne delove ostrva, što je hiljade kiparskih Grka i Turaka pretvorilo u izbeglice. Tada je došlo do uspostavljanja delimično autonomnog režima u okupiranim delovima na severu ostrva. Aktuelne nesuglasice su doprinele podeli ostrva na četiri dela: Kiparska Republika na jugu, Turske Republike Severni Kipar (koji priznaje samo Turska) na severu ostrva, Zelenu liniju Ujedinjenih nacija, koja deli ostrvo na dva dela i dve suverene baze, nad kojima je Ujedinjeno Kraljevstvo zadržala kontrolu nakon proglašenja nezavisnosti Kipra. Predlagano je stvaranje države Kipar, koju bi činila dva entiteta: Grčka Republika Južni Kipar i Turska Republika Severni Kipar. Poreklo imena[uredi | uredi izvor] Postoji nekoliko teorija o nastanku imena ovog ostrva. Jedna je da nastao od grčke reči za čempres (grč. Κυπαρίσσι). Po drugoj teoriji ime je nastalo prema grčkoj reči za kanu (grč. Κύπρος). U novije vreme, pojavila se i tvrdnja da je Kipar dobio ime po latinskoj frazi aes Cyprium (metal sa Kipra), što se odnosi na bakar, i što je kasnije evoluiralo u Cuprum. Naime, u drevno doba Kipar je bio poznat kao jedno od većih ako ne i najvećih nalazišta bakra na Mediteranu, pa je tako latinsko ime hemijskog elementa bakar (Cuprum) dobilo ime po nepravilnom čitanju naziva ovog ostrva.[5] Geografija[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Geografija Kipra Kipar je najistočnije ostrvo u Sredozemnom moru, a sa površinom od 9.251 km² treće je po veličini u istom (nakon Sicilije i Sardinije). Što se tiče država, po površini se nalazi na 161. mestu u svetu i po tome je najsličniji Libanu i Portoriku. U geološkom i geotektonskom pogledu Kipar predstavlja deo Male Azije, koji se u prošlosti odvojio. U klimatskom i vegetacijskom smislu ovo ostrvo je smešteno u severnom umerenom pojasu, tačnije mediteranskoj podoblasti. Satelitski snimak ostrva Što se saobraćaja tiče, Kipar ima veoma povoljan položaj. Ova zemlja se nalazi bukvalno između Evrope, Azije i Afrike. Za Kipar se često kaže da je najistočnija zapadna zemlja, što je donelo mnogo koristi u pogledu saobraćaja. S obzirom na to da se nalazi 64 km južno od Turske, 97 km zapadno od Sirije i 439 km severno od Sueckog kanala, skoro svaki brod koji prolazi ovde i ide dalje na istok, i obrnuto, zaustavlja se u nekoj od kiparskih luka. Više od 1.000 stranih brodova danas plovi svetskim morima pod kiparskom zastavom. Osim brodskog, Kipar je važna stanica i za avionski saobraćaj. Mnogi avioni koji lete sa zapada na Bliski istok, pa i dalje, sleću prvo na aerodrome u, na prvom mestu, Larnaki ali i Pafosu. Glavni grad Nikozija nema aerodrom. Aerodrom u Larnaki je moderan i odgovara svim svetskim standardima. Sa njega poleću avioni, kako za sve veće evropske gradove (Frankfurt, London, Pariz, Rim, Amsterdam i dr.), tako i za mnoge destinacije na Bliskom istoku i zemljama Persijskog zaliva. Zahvaljujući dobrom strateškom položaju, Kipar je u istoriji često bio meta velikih sila. Ovim ostrvom su prošli: Feničani, Grci, Egipćani, Persijanci, Makedonci i Aleksandar Veliki, Rimljani, Vizantinci, Arapi, Britanci, Francuzi, Mleci, Osmanlije, opet Britanija, nakon čega su ostvarili nezavisnost. Međutim, Kipar i dan danas više zavisi od velikih sila i suseda (pre svega Grčke, Turske, Velike Britanije, SAD i EU), jer se sve važnije političke odluke donose prvo na relaciji Atina-Ankara, pa se tek onda pitaju kiparski zvaničnici, koji uglavnom samo potvrde te odluke. Klima[uredi | uredi izvor] Peščana oluja sa Bliskog istoka koja se prostire do Kipra, 19. oktobar 2002. Kipar ima tipičnu sredozemnu klimu i važi za najtoplije ostrvo Mediterana, a sa oko 340 sunčanih dana godišnje, ovo je najsunčanija zemlja u ovom delu sveta (pogotovo se to odnosi na Evropu). Treba naglasiti da klimatske odlike nisu iste na svim delovima ostrva, pa je tako u unutrašnjosti i sa povećanjem nadmorske visine ta sredozemna klima nešto izmenjena, iako se radi o malom prostoru. Glavni faktor klime koji uzrokuje ove izmene je pravac pružanja planina Trodos i Besparmak, koji idu paralelno sa obalom te zatvaraju unutrašnjost ostrva. Posledica toga je to da unutrašnjost ima toplija leta, hladnije zime, te manju količinu padavina od priobalja. Vode[uredi | uredi izvor] Od nešto više od 9.000 km² koji čine ovo ostrvo, 10 km² otpada na vodu. Treba napomenuti da Kipar ima samo dve stalne reke i to: Pedias i Jalias. Njihovi tokovi su nešto manji od 100 km. Obe teku kroz Mesaoriju i ulivaju se u zaliv Famagusta. One se uglavnom koriste za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. Oni su jedini stalni tokovi, jer ostale reke, koje su inače i mnogo manje, imaju svoj tok samo u vreme jakih kiša i uglavnom kada se otapa sneg sa planina. Primeri nekih takvih reka su: Jerakaz i Jialusa (sa severnih planina) te Diakrizos, Kuris, Vasiliskos (sa južnih). U proleće ove reke često se izliju, pa tako odnose plodan mulj i zemljište u more. Zbog toga Kiprani grade brane, kako bi sprečili da voda odnese svu plodnu zemlju. Rečni režim na Kipru je nivalno-fluvijalni, tj. reke dobijaju više vode od otapanja snega nego od kiša. Reljef[uredi | uredi izvor] Planina Trodos Kipar se prostire na nešto više od 9.000 km². Na toj relativno maloj površini može se primetiti kompleksnost prirodno-geografskih osobina, neočekivana za ovako mali prostor. Ostrvo je izduženo u pravcu zapad-istok i izgledom podseća na električnu gitaru. U pravcu zapad-istok rastojanje je 224 km, a sever-jug najduže rastojanje je 121 km. Dužina obalne linije je 648 km. Obala je dobro razuđena. Ima nekoliko poluostrva od kojih je najveće Karpas, koje se nalazi na severoistoku ostrva. Između poluostrva i rtova postoji nekoliko zaliva koji su uglavnom dobili imena po lukama koje su smeštene u njima (Famagusta, Larnaka, Akrotiri, Episkopi, Hrizohu, Morfu i dr.). Osim glavnog ostrva, druga veća ostrva ne postoje. Istorija[uredi | uredi izvor] Ovaj članak je deo serije o istoriji Kipra Istorija Kipra CYPRVS INSVLA Hronologija Praistorija Antička istorija (Rimska era) Srednji vek Kraljevina Kipar Venecijanski Kipar Osmanski Kipar Britanski Kipar Republika Kipar Portal Istorija pru Glavni članak: Istorija Kipra Praistorija i antika[uredi | uredi izvor] Najranije potvrđeno mesto ljudske aktivnosti je Aetokremnos na južnoj obali ostrva, što pokazuje da su zajednice lovaca i skupljača plodova bile aktivne na ostrvu oko 10.000 godina p. n. e., dok su prva naselja potiču otprilike od 8200. p. n. e. Dolazak prvih ljudi podudara se sa izumiranjem patuljastih nilskih konja i patuljastih slonova.[6] Najstarija naselja koja su pronađena na Kipru potiču još iz neolita, otprilike perioda od 7000. do 3900. p. n. e. To su bila naselja Kirokitija i Kalavasos koji se nalaze u unutrašnjosti Kipra. Pafos U bronzanom dobu ovde doseljavaju Grci i sa sobom donose uticaj Mikenske kulture. Oni grade i svoje prve gradove ovde: Salamis (Kipar), Pafos, Kurion i Kition. Otprilike u slično vreme ovde i Feničani osnivaju svoje kolonije, tako da su se već tad počele mešati kulture na ovom ostrvu. Uskoro se na ostrvu formira 10 kraljevina koje su neko vreme uspevale održavati samostalnost. Ali ipak oko 1600. p. n. e. Egipat osvaja ovo ostrvo. No, nakon pada Egipta, vlast preuzima Persija. A za sve ovo vreme Kipar je ipak bio pod najvećim uticajem Grčke, verovatno što su Grci bili i dalje većinski stanovnici. 333. p. n. e. Aleksandar Veliki osvaja ostrvo i u sastavu države koju je on osvojio Kipar ostaje nekih malo manje od 200 godina, kad se javlja Rimsko carstvo kao velika sila koja naravno nije mogla promašiti ovo ostrvo. U prvom veku nove ere na Kipar stiže i hrišćanstvo. Srednji vek[uredi | uredi izvor] Nakon raspada Rimskog carstva, Kipar ostaje pod vlašću Vizantije. Uskoro se na ostrvu pojavljuju i Arapi, koji se ipak nisu dugo zadržali, niti ostavili dublji trag. 1191. godine tokom Krstaških ratova, ostrvo osvaja engleski kralj Ričard Lavljeg Srca. On je vladao ovim ostrvom samo jednu godinu, nakon čega ga je prodao Templarima, a oni su ostrvo prodali francuskom vojskovođi Giju Lizinjanu. Iako je vladao samo jednu godinu Ričard je počeo izgradnju grada Limasola. U ovo vreme Kipar je bio bitna strateška baza krstaša. 1489. godine vlast nad ostrvom preuzima Mletačka republika, a u Maloj Aziji se javila nova velika sila - Osmansko carstvo. Turska i britanska uprava[uredi | uredi izvor] U leto 1570. turska flota pod komandom Pijale Paše je prevezla na ostrvo oko 60.000 vojnika, uključujući konjicu i artiljeriju, pod komandom Lale Kara Mustafe paše. Turska vojska se iskrcala neprimećena kod Limasola 2. jula 1570. i opsela Nikoziju. Grad je zauzet 9. septembra. Famagusta se održala do avgusta 1571. Sa vremenom je Osmansko carstvo sve više slabilo, pa je na Berlinskom kongresu, po posebnom dogovoru Velike Britanije i Turske, odlučeno da će ova prva okupirati ostrvo, što je ova uskoro i uradila bez većih problema. Turci su ovo dopustili u zamjenu za to da Englezi stanu na njihovu stranu u Tursko-ruskom ratu. Pred početak Prvog svetskog rata Ujedinjeno Kraljevstvo je anektiralo ostrvo, koje sada i službeno postaje njihova kolonija. Nakon britanskog preuzimanja vlasti nad ostrvom, veliki broj Turaka napušta ostrvo i seli se u Tursku, čime Grci opet postaju većinsko stanovništvo. No, kiparskim Grcima se nije svidelo da budu najveća kolonija u Evropi, tako da se između dva svetska rata javlja pokret „Enosis“[7] što znači „ujedinjenje“, čiji cilj je bio oslobađanje od kolonijalne vlasti i priključenje ostrva matičnoj Grčkoj. Sada sledi Drugi svetski rat, a Kipar u njemu odigrava bitnu stratešku ulogu, a kiparski dobrovoljci se bore na strani saveznika pod zastavom Velike Britanije. Tek nakon rata i početka dekolonizacije sveta, „Enosis“ počinje da dobija veću ulogu. Formira se organizacija EOKA koja sprovodi politiku oslobađanja kolonijalne vlasti oružanom borbom. Kiparski Grci su je smatrali oslobodilačkim pokretom, a Englezi terorističkom i zločinačkom organizacijom, kao i sve druge oslobodilačke antikolonijalne pokrete. Englezi su kao i u svim drugim kolonijama sprovodili politiku „zavadi pa vladaj“. Turcima su davali privilegije da bi izazvali zavist kod Grka. Npr. državni tužilac Kipra je bio Rauf Denktaš. Osim toga davali su do znanja Turcima da ako oni (Englezi) odu, da će privilegije nestati. Time je zasijano seme budućeg građanskog rata i invazije. Nezavisnost[uredi | uredi izvor] Početkom pedesetih godina na čelo oslobodilačkog antikolonijalnog pokreta dolazi arhiepiskop Makarios III, poglavar kiparske pravoslavne crkve. On je ujedno bio i duhovni vođa pokreta. Zato ga je Velika Britanija proterala iz zemlje, te je nekoliko godina proveo u egzilu na Sejšelima. U međuvremenu je pokret „Enosis“ sve više rastao i bivao sve jači, da je Velika Britanija morala popustiti. Makarios se vraća na čelo kiparskih Grka i Kipar dobija nezavisnost 1960. Iste godine pristupa UN-u, a ubrzo i Komonveltu, te Pokretu nesvrstanih. Engleska je Kipru dala nezavisnost uz teške uslove. Turci, koji su činili 18% stanovništva dobijaju 30% mjesta u državnoj administraciji i 40% poslova u policiji. Turci imaju pravo veta na sve državne odluke. Britanija je zadržala dve svoje vojne baze na ostrvu: Akrotiri i Dekelija. Makarios je postao prvi predsednik Kipra. Kao predsednik vodio je nesvrstanu politiku i prisustvovao prvom samitu nesvrstanih 1961. u Beogradu. Postao veliki prijatelj Jugoslavije i Josipa Broza Tita. Zbog svoga mlakog odnosa prema Zapadu i zbog zalaganja za nesvrstanost, izazvao je podozrenje SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, koja je imala vojne baze na Kipru. Ovo je oslabilo pozicije NATO-a u Grčkoj. Na čelu Turaka je bio dr. Mustafa Kučuk, koji je ujedno bio i potpredsednik države. Blokirao je sve Makariosove odluke, po nekima ohrabren bivšom kolonijalnom silom. Makarios je 1963. predložio 13 ustavnih amandmana, sa ciljem da omogući normalno funkcionisanje države. Tada počinju nevolje i prvi sukobi Grka i Turaka. Grcima su bile vezane ruke jer su Turci činili 40% policije. Prvi sukob je bio 21. decembra 1963, u kome su stradala 2 Turčina i jedan grčki policajac. U sukobima ili ratu posle toga tokom 1964. stradao je 191 Turčin i 133 kiparska Grka. Pošto je policija bila blokirana, a Kipar nije imao vojsku, u sukob se umešala EOKA i postigla je nadmoć nad Turcima, pa se usled toga ponovo pojavljuje Ujedinjeno Kraljevstvo da zaustavi potpuni poraz Turaka. Rat je zaustavljen uglavnom zahvaljujući stranom pritisku, ali i predsedniku Makariosu. Na Kipar su upućene UN snage za razdvajanje zaraćenih sela i zaselaka na Kipru. Uskoro je Makarios suspendovao EOKA-u i time pokazao znak pomirljivosti sa grčke strane. Jedan dobar deo kiparskih Grka je zbog sukoba smatrao da je ujedinjenje sa Grčkom spas od nevolja. Administrativna podela[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Administrativna podela Kipra Karta podele Kipra na okruge i opštine Zvanična podela Kipra na okruge i stvarna podela Kipra na dva dela, grčki i turski - uporedni prikaz Kipar spada u manje evropske zemlje, pa država ne poseduje nivo pokrajina ili regiona. Osnovna upravna podela Kipra je na okruge (grč. Επαρχία, tur. Bölgesi). Zvanično postoji 6 okruga, koji nose naziv grada-sedišta okruga. Okruzi se dalje dele na opštine. Posebna teškoća u razmatranju upravne podele na Kipru je podeljenost ostrva na južni, grčki i severni, turski deo, odnosno na međunarodno priznatu Republiku Kipar i na međunarodno nepriznatu Tursku Republiku Severni Kipar. Povezano sa tim postoje različite područne podele i područne jedinice, različiti su i popisi u oba dela države, različito poimanje okruga, opštine, grada i predgrađa. Danas zvanično postoji 6 okruga na ostrvu, ali nezvanično, usled turske okupacije severnog Kipra, ova podela se sprovodi samo u južnom delu države, pod upravom kiparskih Grka. Severni deo već decenijama ima sopstvenu podelu na okruge, koja odstupa od zvanične. Zvanična država stoga ima svoje izmeštene organe vlasti za okupirane okruge i opštine, koji su smešteni u grčkom delu Kipra. Naziv okruga Matični naziv (grč. / tur.) Sedište Famagusta Αμμόχωστος / Gazimağusa Famagusta Kerineja Κερύνεια / Girne Kerineja Larnaka Λάρνακα / Larnaka Larnaka Limasol Λεμεσός / Leymosun Limasol Nikozija Λευκωσία / Lefkoşa Nikozija Pafos Πάφος /Baf Pafos Politika[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Politika Kipra Nikozija - glavni grad Kipra Glavni politički problem ostrva je podela na grčki i turski deo. U tridesetak godina koliko je prošlo od podele pa do danas nije učinjen bukvalno ni jedan korak ka ponovnom ujedinjenju, mada je u interesu i jednih i drugih ujedinjenje - Grci bi mogli da se vrate na zemlju sa koje su izbegli, a Turci bi izašli iz izolacije. Turci su na ostrvu pod neprekidnom kontrolom turske armije, tako da je njihov politički angažman ograničen. U više navrata je dolazilo do pokušaja pregovora koji su propali jer ni jedna pregovaračka strana nije nimalo odstupila od svojih prvobitnih zahteva. Turska strana zastupa tezu o konfederalnoj zajednici država, dok grčka strana teži unitarizmu. Najozbiljniji pokušaj za ujedinjenje bio je 2004, a inicirao ga je generalni sekretar UN-a Kofi Anan. Ako bi se prihvatio taj plan celo ostrvo bi ušlo u EU, ako ne, samo južni, odnosno grčki. Grčki političari su procenili da ovaj sporazum više odgovara turskoj strani, pa su ga odbacili iz sledećih razloga: plan nije omogućavao povratak svih grčkih izbeglica, kao ni vraćanje svog zemljišta koje im je pre pripadalo, Turci bi dobili previše mesta u organima vlasti i plan takođe nije uključivao uklanjanje britanskih baza sa ostrva. Iz tih razloga, na referendumu na grčkom delu ostrva 75% građana je odbilo sporazum. Iako je plan prihvatilo 64% građana Severnog Kipra, on nije prošao, tako da je nastao pravi paradoks - u EU je praktično ušao samo južni deo, iako službeno Turska Republika Severnog Kipra predstavlja deo Kiparske Republike pa samim tim je deo EU. Velika prepreka ujedinjenju ostrva je stalna prisutnost 50.000 turskih vojnika. Kiparska Republika[uredi | uredi izvor] Ambasada Kipra u Vašingtonu Službena površina Kiparske Republike koja stoji u svim svetskim podacima je u stvari površina ostrva koja iznosi 9.251 km². No, stvarna površina kojom raspolaže ova republika je dosta manja. Kada se oduzme površina Turske Republike Severni Kipar, ovoj republici ostaje 5.896 km². Površina britanskih baza im oduzima još 154 km² ili 2% teritorije, a ako se izuzme i površina UN-ove „tampon zone“, dođe se do podatka da Kiparska Republika raspolaže teritorijom od oko 5.500 km² ili nešto više od polovine teritorije ostrva. Ova prvobitna površina se piše zato što je Turska Republika Severni Kipar nepriznata i zvanično je sastavni deo Kiparske Republike. Kiparska Republika raspolaže većim delom ostrva, i to na zapadu, jugu, većim delom centralne oblasti, te nešto manje na jugoistoku. Taj deo na jugoistoku je odvojen od matične teritorije britanskom vojnom bazom Dekelija, te se može smatrati enklavom. Unutar ove baze postoje i dva sela koja se takođe smatraju enklavama. To su sela Ksilotimvu i Ormidija. Međutim granice sa britanskim vojnim bazama nisu toliko izražene kao sa turskim delom ostrva. Dan nezavisnosti slavi se 1. oktobra. Kiparska Republika je stekla nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva 16. avgusta 1960. godine, kada su je priznale sve svetske države osim Turske, koja je nije priznala ni do danas. Zbog već navedenih razloga, ona nema suverenitet nad svom svojom teritorijom od 1974. godine. Zastava Kiparske Republike je jedina zastava suverene države na svetu na kojoj se nalazi oblik ostrva na geografskoj karti. Taj oblik se nalazi u centru zastave i obojen je bakarnom bojom, jer je bakar simbol Kipra, a ostrvo je dobilo ime po njemu. Ispod oblika ostrva, nalaze se dve ukrštene maslinove grančice koje predstavljaju jedinstvo i mir između Grka i Turaka. Podloga je bela. Zastava je usvojena odmah nakon dobijanja nezavisnosti, a osmislio ju je tadašnji potpredsednik dr. Fazil Kučuk, a prihvatio predsednik Makarios. Uz zastave Irske, Indije (sve tri imaju iste boje: narandžastu, belu i zelenu) i Bosne i Hercegovine, predstavlja tzv. „mirovne zastave“. Himna Kiparske Republike je „Ύμνος εις την Ελευθερίαν - Ymnos is tin Elefterian“. Ovo u prevodu sa grčkog glasi „Himna slobodi“. Zanimljivo je to da su himna Kiparske Republike i himna Republike Grčke u stvari jedna te ista himna. Dakle, kad igraju reprezentacije ove dve zemlje u bilo čemu, dovoljno je da se himna intonira samo jedanput. Valuta pre uvođenja evra u 2008. godini bio je Kiparska Funta (CYP): EUR 1 = CYP 0.585274, CYP 1 ≈ 1.71 evra. Vlada Kiparske Republike se sastoji od Predsednika i potpredsednika, te Parlamenta koji broji 59 članova, 56 iz reda Grka i 3 iz reda manjina. Sudska vlast ima 13 članova. Sadašnji predsednik Kipra je Dimitris Hristofijas koji je izabran na izborima 2008. godine. Vojska Kiparske Republike se sastoji od oko 6.500 vojnika, sa 8,33 vojnika po 1.000 stanovnika jedna je od solidnije militarizovanih država. Treba napomenuti da Kipar iako je članica EU, nije članica NATO-a. Službeni jezik je grčki. Pored grčkog dosta se koristi i engleski kog govori oko 90% domaće populacije zato što je Kipar bio britanska kolonija praktično oko 80 godina. BDP po glavi stanovnika iznosi 19.633 američkih dolara, što Kiparsku Republiku svrstava među razvijenije zemlje sveta, tačnije na 36. mesto, zajedno sa Slovenijom, Južnom Korejom i Maltom, koje imaju sličan BDP. A otkad je članica EU, Kipar se ubraja među razvijene zemlje sveta (ne među zemlje u razvoju, kao do tada). Kiparska Republika je članica mnogih svetskih i evropskih organizacija, a između ostalih izdvaja se članstvo u EU i Komonveltu. Turska Republika Severni Kipar[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Turska Republika Severni Kipar Turska Republika Severni Kipar zauzima sever, te veći deo istoka ostrva. Površina koju zauzima iznosi 3.355 km² ili nešto oko 37% celokupne površine ostrva. No, zbog UN-ove neutralne zone ta površina je nešto manja. Kao i južni tako i Severni Kipar ima jednu svoju eksklavu, istina mnogo manju, ali mnogo više izolovanu nego što je to slučaj kod južnjaka. To je selo Erenkoj (Kokina), koje leži u Morfu zalivu i od matične teritorije odvojeno je sa oko 5-10 km grčke plaže. Glavni grad je službeno Nikozija, ali vrlo često i Kirenija vrši tu ulogu. Ovu državu, osim od Turske, niko drugi u svetu ne priznaje. Zanimljivo je i to da je Autonomna Republika Nahičevan, koja je pod suverenitetom Azerbejdžana, takođe priznala ovu republiku, dok sam Azerbejdžan nije. Inače, Severni Kipar ima međunarodni embargo u svakom pogledu: političkom, ekonomskom, trgovinskom, saobraćajnom, vojnom, sportskom, kulturnom i dr. Ovo je uslovljeno time što se on smatra okupatorom i agresorom na Republiku Kipar, te se smatra njenim delom. Tako Severni Kipar uveliko zavisi od Republike Turske, bez koje praktično ne bi opstao. Sve svoje spoljne poslove mora izvršavati preko nje. Ipak, u poslednjih nekoliko godina, ova izolacija polako počinje popuštati, te ova republika sve više počinje da samostalno deluje, iako to još nije ni blizu pravih samostalnih zemalja. Podloga zastave TRSK je bela. Na podlozi se nalaze dve vodoravne crvene pruge, koje su odvojene od gornjeg, odnosno donjeg ruba. Između ovih pruga se nalazi crveni polumesec i zvezda, simbol islama, koji je službeno državna religija, iako se TRSK deklariše kao sekularna država. Himna nosi naziv „Istiklal Marš“. Valuta je Nova turska lira, koja je zamenila staru tursku liru 1. januara 2005. godine. Sadašnji predsednik je Mehmet Ali Talat. Pored njega vladu čini premijer Ferdi Sabit Sojer, te parlament od 50 članova, u kom većinu ima Turska Republikanska Stranka. Izbori su svakih 5 godina, a sadašnji predsednik je prošle godine na izborima pobedio Raufa Denktaša koji je bio predsednik od samoproglašavanja nezavisnosti 1983. godine. Vojska TRSK je u stvari vojska Republike Turske, koja se nalazi na ostrvu od 1974. do danas. Broji oko 30.000 vojnika, koji čuvaju suverenitet ove samoproglašene republike. Jedan od osnovnih zahteva kiparskih Grka je da se ova vojska povuče, međutim to Turci ne žele. Službeni jezik je turski. Grčki ovde baš i nije poželjno čuti, a naravno isto se odnosi i na Turski jezik sa druge strane granice. BDP po glavi stanovnika iznosi 8.095 američkih dolara. To jeste manje od polovine BDP-a grčkog Kipra, ali kada se uzme u obzir da je ovo zemlja u izolaciji, te da gotovo skroz zavisi od Turske, ovo je više nego solidna cifra. Ovo je veći BDP po glavi stanovnika, čak i od BDP-a same Turske. Ipak, ova nelogičnost u pogledu BDP-a TRSK i BDP-a njenog zaštitnika i finansijera, dobija smisao kada se zna da Severni Kipar ima stanovnika kao prosečno naselje Istanbula, te da Turci iz svog državnog budžeta izdvajaju dobar deo novca za svoje sunarodnike sa Kipra. Ujedinjeno Kraljevstvo[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Akrotiri i Dekelija Dakle, nakon odlaska kolonijalne vlasti Ujedinjenog Kraljevstva sa Kipra, oni su ovde ostavili svoje dve vojne baze koje egzistiraju i do danas i važne su strateške pozicije ove države, zbog blizine Bliskog istoka. Površina ovih baza je 154 km² ili nešto manje od 2% ostrva. Na ovoj teritoriji živi oko 15.000 ljudi: oko 8.000 njih su britanski vojnici i njihove porodice, dok su ostalih 7.000 domaći Grci koji ili rade u ovim bazama ili ovde imaju svoje posede kojih se nisu hteli odreći. Baza Dekelija je nešto veća i nalazi se na jugoistočnom delu ostrva i osim grada Dekelije ovde se nalazi i selo Ajos Nikolaos. Ova baza graniči i sa Severnim Kiprom, a delove Republike Kipar odvaja od matičnog dela teritorije, te južnim Kipranima, odnosno Grcima i nije baš drago što postoje ove baze, pogotovo ova, Dekelija. Druga baza je Akrotiri i nalazi se na samom jugu ostrva, tačnije zauzima istoimeno poluostrvo. Ovde se nalazi i najjužnija tačka ostrva, rt Gata. Pored Akrotirija na teritoriji baze nalazi se i gradić Episkopi. Svi zakoni na ovoj teritoriji su isti kao i u Britaniji, te se ovi delovi ostrva zvanično i tretiraju kao deo Ujedinjenog Kraljevstva. Zelena linija/UN[uredi | uredi izvor] Zelena linija u Nikoziji 1974. godine je uspostavljena linija razgraničenja, čime je ostrvo podeljen na grčki i turski deo, a ta linija je nazvana „zelena linija“ po boji flomastera kojim su je ucrtali na karti UN-ovi mirovni pregovarači. Oko ove linije je uspostavljena neutralna zona pod kontrolom UN. Ona prolazi i kroz glavni grad Nikoziju i različite je širine na pojedinim svojim delovima, od stotinjak metara baš u Nikoziji, do 5-10 km u nekim drugim delovima ostrva. Njena površina se ne može tačno izraziti, jer to je ipak „tampon“ zona koja nema čvrste granice, a i ona iz godine u godinu postaje sve labavije određena. Ipak, otprilike se može reći da zauzima sličnu površinu kao i britanske baze, znači negdje oko 1,8%. Ova zona ima tri svoja segmenta. Prvi je najmanji i nalazi se oko turske eksklave Kokina (Erenkoj). Drugi, ubedljivo najveći segment, proteže se kroz centralni deo ostrva, između ostalog i kroz Nikoziju, od Morfu zaliva na zapadu, do baze Dekelija na istoku. Mnogi objekti, gradići i sela koji su se sticajem okolnosti našli u ovoj zoni, stavljeni su van funkcije, odnosno raseljeni su, tako da u ovoj zoni ne živi gotovo niko osim UN-ovih vojnika, koji ovde čuvaju mir. Najznačajniji objekat koji je ostao u ovoj zoni je svakako aerodrom u Nikoziji, koji je iz tog razloga od 1974. godine van funkcije, pa su južnjaci izgradili aerodrom u Larnaki, a severnjaci nešto malo izvan Nikozije. Pravo čudo i izuzetak predstavlja malo mesto od oko 3.000 stanovnika, po imenu Pila, koje se nalazi u ovoj zoni nedaleko od baze Dekelija. To je, naime, jedino mesto na ostrvu, a verovatno i u svetu, gde Turci i Grci žive zajedno. I konačno, treći segment „tampon“ zone je dosta kraći i ide od baze Dekelija, tačnije mesta Ajos Nikolaos, do zaliva Famagusta. Bitno je reći i to da su kroz „zelenu liniju“ do danas otvorena 4 punkta kroz koje se može doći iz jednog dela ostrva u drugi. Najvažniji takav punkt se nalazi u Nikoziji, pored Ledra palate. Stanovništvo[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Demografija Kipra Demografija Kipra Vezano za stanovništvo, treba napomenuti da većina podataka (uglavnom brojčanih) važe za celokupno ostrvo. Prema podacima iz 2005. godine, Kipar ima 780.133 stanovnika. Gustina naseljenosti ostrva iznosi negde oko 84 st/km², što Kipar svrstava u zemlje sa srednjom gustinom stanovništva. Kao ni u većini država, stanovništvo nije ravnomerno raspoređeno. Najgušće je naseljen priobalni sektor oko većih gradova, pre svega Limasola i Larnake i prostor centralne nizije Mesaorije pogotovo u neposrednom okruženju glavnog grada Nikozije. Najslabije je naseljen unutrašnji planinski deo. Međutim, ni ovi prostori nisu nešto ekstremno naseljeni, odnosno nenaseljeni, pa tako najveća naseljenost ne prelazi 200 st/km², a najmanja je negde u granici između 20 i 40 st/km². Iz činjenice da 18% stanovništva (Turaka) živi na 37% prostora, da se zaključiti da je severni Kipar ređe naseljen od južnog. Etnička struktura stanovništva je sledeća: 77% Grci, 18% Turci i 5% ostale etničke grupe.[8] Gotovo svi, i Turci i Grci, žive na svom delu ostrva, uz slučajne izuzetke. Tako 0,5% Grka živi u Severnom Kipru i to na poluostrvu Karpas. Treba reći da 40% ovog naroda je izbeglica u svojoj državi. Sa druge strane 1,3% Turaka živi u južnom delu i njih je mnogo manje izbeglica. Što se tiče ostalih, ovde ima mnogo manjinskih naroda, a ovaj podatak od 4% nije do kraja relevantan, jer njihov broj iz godine u godinu raste, a ima i dosta neprijavljenih ljudi, kao i onih koji su ovde na privremenom radu ili nešto dužem (ili kraćem, svejedno) turističkom odmoru. Dve „autohtone“ manjine koje žive ovde duže vreme jesu Jermeni i maroniti, dok u novije vreme Kipar su naselile i druge etničke grupe, poput Engleza, Nemaca, Rusa, Jevreja, Srba i dr. Ipak ogromna većina ovih stanovnika živi u Republici Kipar, a izuzetak je jedino jedan broj maronita i Kurdi koji žive u TRSK. Religijska struktura se gotovo poklapa sa etničkom. Dakle, Grci su pravoslavci, a Turci sunitski muslimani, uz jedan manji broj ateista u oba naroda. Ostatak su jermenski pravoslavci, maronitski hrišćani, rimokatolici, protestanti, Jevreji i ostali pravoslavci. Slična je situacija i sa jezičkom strukturom. Grci govore grčki, a Turci turski jezik. Ove manjine koriste u svojim zajednicama svoje jezike, a oko 90% stanovništva govori i engleski jezik. Vezano za stepen urbanizacije treba reći da 69% stanovništva živi u gradovima, a ostatak je ruralno stanovništvo. Polno-starosna struktura pokazuje sledeće: broj muškaraca i žena je otprilike podjednak, a udeo mladog stanovništva je 22%, zrelog 67%, te starog 11%. Starosno-polna piramida ima relativno pravilan oblik, međutim smatra se da će u narednih 50 godina ona postepeno gubiti svoju pravilnost, jer će se broj starog i zrelog stanovništva povećavati, dok će se broj mladog smanjivati. Prosečan životni vek je 76 godina za muškarce i 81 godina za žene. Nepismenost na Kipru iznosi oko 2% (0,8% muškarci i 3,1% žene). Na Kipru osnovno obrazovanje traje 6 godina, srednje još toliko, a oba su obavezna. U južnom delu ostrva postoji nekoliko univerziteta, dok učenici iz Severnog Kipra moraju ići u Republiku Tursku ako se žele dalje školovati. Privreda[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Privreda Kipra Prije početka, treba napomenuti da međunarodne organizacije ne priznaju Tursku Republiku Severni Kipar, pa većina sledećih podataka važi za celi Kipar. Kipar je u poslednjih 15-tak godina doživio brz ekonomski rast. Osnovni razlozi za to su: relativno bogatstvo privrednim sirovinama potrebnim za razvoj ekonomije (koje je ipak imalo više značaja u prošlosti nego danas), pre svega rudama i šumom, zatim plodno zemljište, povoljan geografski položaj, povoljni klimatski uslovi, te jeftina imigrantska snaga. Mislim da ove faktore za razvoj privrede nije potrebno dodatno objašnjavati. Naravno, postoje i neki negativni činioci po privredu, koji su uglavnom društveno-političkog karaktera. Tu se podrazumeva nedavna istorija ostrva što za posledicu ima podelu ostrva. Vrlo verovatna činjenica je ta da bi Kipar beležio još veći privredni napredak kada ne bi bilo ove podele. Inače i pre famozne 1974. godine Kipar je imao dosta dobar ekonomski razvoj sa tendencijom daljeg napredovanja. No, turskom invazijom te godine i podelom ostrva, ekonomska situacija se drastično menja, a BDP opada za jednu trećinu, a otprilike i trećina ljudi na ostrvu tada biva nezaposlena. Od tada se grčki i turski deo počinju posebno razvijati. Republika Kipar se brzo oporavlja, pre svega zbog pomoći Velike Britanije, a najbolji pokazatelj je i to što se u sledećih 7 godina nezaposlenost smanjila za 90%. Celokupni tercijarni sektor predvođen turizmom, koji je i osnova ekonomskog razvoja ostrva, doživljava puni zamah, posebno u 90-im godinama, kada se dešava „eksplozija“ u ovoj oblasti, što je nastavljeno i u ovoj deceniji. Pored tercijarnog, takođe su i primarni i sekundarni sektor privrednih delatnosti doživeli brz oporavak (istina sekundarni nešto manje nego što se očekivalo). Ulazak u EU je još više učvrstio dobro ekonomsko stanje i dao temelje za još mnogo veći ekonomski rast. Sa druge strane Severni Kipar je bio u težoj poziciji za oporavak, jer su između ostalih sankcija, dobili i onu ekonomsku. Ali, ipak uz veliku pomoć Republike Turske i oni uspevaju da dignu svoju ekonomiju i stave je na jedan solidan nivo, koji jeste istina dosta niži nego kod južnjaka, ali za jednu zemlju u izolaciji je više nego fantastičan. Istina je da Severni Kipar bez Turske, ne bi mogao opstati u bilo kakvom pogledu, a najmanje ekonomskom. Sva ekonomija ovde je zasnovana na turskoj pomoći i ulaganju, a svaku vezu sa svetom TRSK održava upravo preko Turske. Najklasičniji primer toga je izvoz proizvoda, koji se vrši isključivo preko Turske, da o ostalim primerima i ne govorimo. U BDP-u Kipra primarni sektor učestvuje sa 4,6%, sekundarni sa 19,9%, a razumljivo tercijarni najviše sa 75,5%. Slični su i procenti zaposlenosti stanovništva po sektorima: 4,9% primarni, 24% sekundarni i 71,1% tercijarni. Pretpostavka je da je situacija nakon ulaska u EU povoljnija. Ovako, ukupna vrednost izvoza R. Kipar je 1,3 milijarde američkih dolara, a TRSK 63 miliona američkih dolara. Ali vrednosti uvoza su sledeće: za R. Kipar 3,9 milijardi, a za TRSK 301 milion. Ovde se vidi da i jedan i drugi deo ostrva imaju trgovinski deficit. Ali, oni ovaj nedostatak i više nego kompenziraju velikom zaradom od turizma, a S. Kipar i novčanom pomoći od Turske. Glavni trgovinski partneri Kipra su: V. Britanija, Grčka, Italija, SAD, Rusija, Nemačka, Turska, Sirija, Liban itd. Podaci se odnose na oba dela ostrva. Poljoprivreda[uredi | uredi izvor] Poljoprivreda zapošljava 5% aktivnog stanovništva i ostvaruje otprilike isti procenat učešća u BDP-u ostrva. Poljoprivreda se veže uglavnom da centralnu oblast plodne Mesaorije. Grane koje dominiraju su ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, te nešto manje stočarstvo. Pod usevima je 8% obradivog zemljišta. U ratarstvu dominira uzgoj krompira (kog i izvoze), te paradajza, kupusa, pšenice, kukuruza, ječma, pamuka, lana i duvana. Duvan je posebno važan jer u izvozu učestvuje sa 7%. Voćarstvo i vinogradarstvo su takođe vrlo značajni, a u izvozu učestvuju sa 25%. Tu se podrazumeva uzgoj limuna, agruma, smokvi, lubenica, jabuka, vinove loze i dr. Od vinove loze se dobija poznato kiparsko vino, koje je jako važan izvozni proizvod, i grožđice. Stočarstvo je slabije razvijeno, a veže se uglavnom za planinska područja. Dominira govedarstvo, peradarstvo i svinjogojstvo. Ribarstvo je skoncentrisano u priobalju ostrva i dosta je razvijenije od stočarstva. Za šumarstvo treba reći da je u problemima zbog neplanske seče. Ostrvo je inače prirodno bogat šumom, ali veliki deo tog bogatstva je posečen. Ipak, kiparske vlasti su sprovele niz zakona i reformi u vezi ovog pitanja, pa se očekuje poboljšanje situacije u budućnosti. Industrija i rudarstvo[uredi | uredi izvor] Rudarstvo danas ima manji značaj nego što je imalo kroz istoriju. Kipar je bio jedno od najvećih nalazišta bakra u poznatom svetu u antičko doba, pa je i dobio ime po bakru. Danas zaliha bakra skoro da i nema, a značajnija rudna bogatstva predstavljaju azbest i hrom. U industriji najveći broj radnika je zaposlen u prehrambenoj industriji, te nešto malo manje u tekstilnoj. U zadnje vreme je postala značajna i petrohemijska industrija, koja se zasniva na uvozu nafte. U Larnaki se nalazi značajna rafinerija nafte. Nafta je najznačajniji uvozni proizvod, jer je Kipar nema nikako, iako se nalazi na Bliskom istoku. Hemijska industrija se bavi proizvodnjom đubriva koja su vrlo bitna za ovdašnju poljoprivredu. Metalna i mašinska industrija su tek u razvoju i uveliko zavise od uvoza. Da se vratim malo prehrambenoj i tekstilnoj industriji, kao najvažnijim granama ovog sektora. Prehrambena industrija vrši preradu poljoprivrednih proizvoda. Tu su najvažnije razne vrste voća i agruma, zatim već spomenuto vino, pa onda mlečna i mesna industrija, a u Nikoziji se nalazi i velika fabrika duvana. Tekstilna industrija zajedno sa industrijom kože i obuće učestvuje u izvozu sa 35%. Uglavnom se prerađuju sopstvene sirovine, poput pamuka i svile. Ova industrija je više razvijena u TRSK, posebno čipkarstvo, koje je ovde izuzetno kvalitetno. Turizam[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Turizam na Kipru Kipar ubedljivo najviše koristi ima od tercijarnog sektora, a to se pre svega odnosi na turizam, od kog u principu i zavisi celo ostrvo. Kipar ima sve predispozicije za razvoj turizma, što je vrlo dobro i iskorišćeno. Kipar ima godišnju turističku posetu nešto manju od 2,5 miliona, a zarada čini oko 3 četvrtine budžeta države. Osnovu turizma čini receptivni turizam, baziran na prelepim i raznolikim obalama i plažama, od strmih do ravnih i prostranih, od šljunkovitih do peskovitih. Plaže Pafosa, Limasola, Aje Nape, Morfua i dr. spadaju među najlepše plaže Mediterana, pa možda čak i sveta. U prilog razvoja ovog turizma ide i to što Kipar ima otprilike 340 sunčanih dana godišnje. Razvijen je i kulturno-istorijski turizam. Na ostrvu se nalazi nekoliko antičkih gradova od kojih su najpoznatija tri: Salamis, Kurion i Amatus. Takođe i u većim gradovima postoje mnoge stare građevine interesantne za turiste, poput Kolosi dvorca u Limasolu, tvrđave Pafos, Selimije džamije u Nikoziji itd. Mnogi od ovih objekata su pod zaštitom UNESKO-a, uključujući tu i 9 pravoslavnih manastira i crkvi. U unutrašnjosti Kipra postoje brojna, kako grčka tako i turska sela, u kojima se život odvija na prilično tradicionalan način, pa je Kipar pogodan i za seoski turizam. Takođe, postoji i mogućnost i razvitka planinskog, zimskog i skijališnog turizma na Trodosu, ali taj oblik turizma je daleko iza ovih ostalih. Saobraćaj[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Saobraćaj Kipra Vezano za putni saobraćaj, možemo reći da Kipar ima oko 13.000 km puteva od čega je oko 7.000 km asfaltirano. Treba napomenuti da je ovaj saobraćaj mnogo razvijeniji na južnom nego na severnom delu ostrva. Na Kipru ne postoji železnički saobraćaj. Vazdušni saobraćaj je dosta razvijen. Glavni aerodrom se nalazi u Larnaki, a veoma značajan, pogotovo za dolazak turista, je i aerodrom u Pafosu. Severni Kipar ima aerodrom Erkan nedaleko od Nikozije, ali zbog međunarodne izolacije, odavde se može leteti samo za Tursku i Azerbejdžan. Istina, u zadnje vreme sankcije popuštaju, pa se ponekad avioni sa ovog aerodroma zapute i u neke zapadne zemlje, na primer Veliku Britaniju. Na Kipru postoji još nekoliko manjih aerodroma i heliodroma, koji ne služe za međunarodni saobraćaj. Pomorski saobraćaj je vrlo razvijen. Glavne luke Limasol i Larnaka su vrlo prometne. Severni Kipar ima dve luke: Famagusta i Kirenija, ali brodovi ovamo dolaze samo iz Turske zbog već opisanih razloga. Kultura[uredi | uredi izvor] Kiparski Grci i kiparski Turci dele mnogo toga zajedničkog u svojoj kulturi zbog kulturne razmene, ali takođe postoje i razlike. Nekoliko tradicionalnih jela (kao što su suvla i halumi) i pića su slični,[9] kao i izrazi i načini života. Gostoprimstvo i kupovina ili nuđenje hrane i pića za goste ili druge su uobičajeni za oboje. U obe zajednice, muzika, ples i umetnost su sastavni delovi društvenog života i mnogi umetnički, verbalni i neverbalni izrazi, tradicionalni plesovi kao što su cifteteli, sličnosti u plesnim kostimima i značaj koji se pridaje društvenim aktivnostima dele se među zajednicama.[10] Međutim, ove dve zajednice imaju različite religije i verske kulture, pri čemu su kiparski Grci tradicionalno pravoslavni Grci, a kiparski Turci tradicionalno sunitski muslimani, što je delimično ometalo kulturnu razmenu.[11] Kultura kiparskih Grka ima uticaje iz Grčke i hrišćanstva, dok kultura kiparskih Turci ima uticaje iz Turske i islama. Limasolski karnevalski festival je godišnji karneval koji se održava u Limasolu, na Kipru. Događaj koji je veoma popularan na Kipru uveden je u 20. veku.[12] Umetnost[uredi | uredi izvor] Može se reći da se istorija umetnosti Kipra proteže do 10.000 godina, nakon otkrića niza isklesanih figura iz halkolitskog perioda u selima Hirokitija i Lempa.[13] Ostrvo je dom brojnih primera visokokvalitetnog verskog ikonopisa iz srednjeg veka kao i mnogih oslikanih crkava. Kiparska arhitektura bila je pod jakim uticajem francuske gotike i italijanske renesanse uvedene na ostrvo tokom ere latinske dominacije (1191–1571). Poznata tradicionalna umetnost koja datira najmanje od 14. veka je čipka Lefkara (poznata i kao Lefkaratika, koja potiče iz sela Lefkara. Lefkara čipka je prepoznata kao nematerijalno kulturno nasleđe od strane Uneska, a karakterišu je izraziti obrasci dizajna i njen kompleksan, dugotrajan proizvodni proces. Za izradu prave Lefkara čipke sa punim vezom obično je potrebno stotine sati i zato je obično prilično visoka. Još jedan lokalni oblik umetnosti koji potiče iz Lefkare je proizvodnja kiparskog filigrana (lokalno poznatog kao Trifourenio), vrste nakita koji se pravi od upredenih srebrnih niti. U moderno doba kiparska istorija umetnosti počinje slikarom Vasilisom Vrionidesom (1883–1958) koji je studirao na Akademiji lepih umetnosti u Veneciji.[14] Verovatno su dva osnivača moderne kiparske umetnosti bili Adamantios Dijamantis (1900–1994) koji je studirao na londonskom Kraljevskom koledžu umetnosti i Kristofor Sava (1924–1968) koji je takođe studirao u Londonu, na Školi umetnosti Svetog Martina.[15] Sava je 1960. godine, zajedno sa velškim umetnikom Glinom Hjuzom, osnovao Apofasis [Odluku], prvi nezavisni kulturni centar novoosnovane Republike Kipar. Godine 1968. Sava je bio među umetnicima koji su predstavljali Kipar u njegovom inauguracionom paviljonu na 34. Venecijanskom bijenalu. Jedna od karakteristika kiparske umetnosti je sklonost ka figurativnom slikarstvu, iako konceptualnu umetnost rigorozno promovišu brojne umetničke „institucije“, a pre svega Opštinski umetnički centar Nikozije. Opštinske umetničke galerije postoje u svim glavnim gradovima i postoji velika i živahna komercijalna umetnička scena. Sport[uredi | uredi izvor] Kipar je prvi put učestvovao na Zimskim olimpijskim igrama 1980. u Lejk Plesidu. Posle nije propustio nijedne igre. Na Olimpijskim igrama u Londonu 2012, jedriličar Pavlos Kontides osvojio je srebrnu medalju, prvu olimpijsku medalju za Kipar.[16] Fudbalska reprezentacija Kipra utakmice kao domaćin igra na stadionu Antonis Papadopulos u Larnaki. Kiparski nacionalni fudbalski tim se nikada nije kvalifikovao na završni turnir Svetskog prvenstva ili Evropskog prvenstva. Markos Bagdatis je najuspešniji kiparski profesionalni teniser. Najveći uspesi u karijeri su mu dostizanje 8. mesta na ATP listi, osvajanje četiri turnira i dostizanje finala Otvorenog prvenstva Australije 2006. godine. Turistički vodič Istotija Kipra

Kraljeva garda je bila elitna gardijska jedinica Vojske Kneževine i Kraljevine Srbije, kao i Jugoslovenske vojske, zadužena za obezbeđenje kraljevske porodice i kraljevskog doma. Iako se sa njenim organizovanjem krenulo 1830. godine, zvanično je osnovana ukazom kneza Miloša Obrenovića, dana 12. maja 1838. godine. Najpre je bila konjička četa, da bi sa povećanjem broja pripadnika prerasla u eskadron i puk, a nakon formiranja prve pešadijske čete 1901. godine je nastavila da raste do brigade. Tokom 1924. godine je formiran i artiljerijski puk garde, te je Kraljeva garda dosegla rang divizije. U Drugom svetskom ratu, gardijski oficiri Jugoslovenske vojske koji su izbegli zarobljeništvo, uglavnom su prišli Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini. U okviru nje je 1943. godine osnovana Gorska kraljeva garda. Prvi pokušaji stvaranja nekog oblika garde u Srbiji, sežu u doba Prvog srpskog ustanka. Tada je 1808. godine nastala jedna zasebna grupa pešadinaca pod nazivom Srpska garda (Serves-Garde), koja se nalazila u obezbeđenju zgrade Praviteljstvujuščeg sovjeta serbskog, a postojao je Srpski kozački puk od 30 pripadnika, kao lična pratnja vožda Đorđa Petrovića Karađorđa, na čijem sa buljubašom Petrom Jokićem. Ideja o formiranju gardijske jedinice javila se 1829. godine. Knez Miloš Obrenović je te godine prvi put saznao za Rusku gardu, o čemu svedoči Vuk Stefanović Karadžić. U prvoj polovini iste godine, knez je uputio jedan raspis nahijskim starešinama, zahtevajući da: „iz zadružnih i imućnijih kuća, po stasu i ugledu, odaberu mladiće za njegovu gardu“. Istaknut je i poseban zahtev da: „Svaki otac ili srodnik za čest da drži, kome se sin ili srodnik u Gardu primi“. Naredne godine je knez objavio da planira formiranje garde. Prvu smotru budućih gardista Knjaževske gvardije, knez Miloš je izvršio na Đurđevdan 1830. godine u Požarevcu i tada probrao 73 mladića za posebnu obuku. Formirana je prva, a nedugo potom i druga gardijska četa, za čijeg komandanta je postavljen glavni serdar voeni i šef Knjaževske garde Toma Vučić Perišić. Do kraja svog postojanja, Kraljeva garda je kao svoju krsnu slavu proslavljala Đurđevdan, a tu tradiciju je nastavila i Garda Vojske Srbije. Prva četa je bila stacionirana u Kragujevcu i njen komandir je bio Ilija Momirović, a druga četa je ostala u Požarevcu na čelu sa Petkom Milenkovićem. Decembra iste godine, gardisti su bili prisutni na čitanju hatišerifa tokom Velike narodne skupštine u Beogradu. Održan je i veliki svečani egzercir na Velikoj pijaci. Za mlade kadete je osnovana Gvardijska škola. U jutarnjim časovima, oni su učili da čitaju i pišu, dok su u poslepodnevnim terminima imali čisto vojnu obuku. Predavači u ovoj školi bili su Ilija Mandić i Mojsilo Janković. Kadeti su u crkvi polagali zakletvu da će verno i savesno služiti gospodaru, odnosno knezu. Među kadetima te prve klase, nalazio se i Mladen M. Žujović, potonji pukovnik, upravnik grada Beograda, predsednik Beogradske opštine, okružni načelnik Rudničkog okruga, načelnik Glavne vojne uprave i član Državnog saveta. Tokom proleća 1831. godine, Knjažesko-serbska banda na čelu sa kapelnikom Jožefom Šlezingerom, ulazi u sastav Knjaževske garde. Sledeće godine je u Kragujevcu podignuta i prva gardijska kasarna, a ona je uzdignuta u bataljon. Sledi osnivanje Knjažesko-gvardijskog konjičkog eskadrona 1832. godine sa 200 konjanika, kojima je komandovao kapetan Konstantin Hranisavljević. Komandu nad gardijskom konjicom je 1834. godine preuzeo knežević Mihailo Obrenović. Prilikom proglašenja Sretenjskog ustava 1835. godine, državnu zastavu je nosio Jevrem Gavrilović, pripadnik Knjaževe garde. Iste godine, gardisti prate knez Miloš u posetu Carigradu. Garda je zvanično osnovana ukazom knez Miloš od 12. maja 1838. godine, kada je zapravo osnovana njena komanda. Ovaj datum je ispisan na gardijskoj zastavi koja je izrađena za tu priliku, a garda je po prvi put dobila sopstveni barjak. Zadaci garde u to vreme bili su davanje počasne straže i čuvanje Gospodarevog konaka, Novog konaka kneginje Ljubice u Beogradu, Varoš-kapije i Savamale. Njihovo prisustvo u srpskom delu Beograda je pozitivno uticalo na osećaj sigurnosti kod srpskog stanovništva. Gardisti su 1839. godine pružili snažan dvodnevni otpor svrgavanju kneza Miloša, što je dovelo do toga da ih ustavobraniteljska vlada privremeno ukine. U vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića, zadatke garde je izvršavala regularna vojska, poput dvorske straže i pratnje kneza. Njegovo zbacivanje na Svetoandrejskoj skupštini 1858. godine i povratak kneza Miloša Obrenovića, iznova dovode do uspostavljanja kneževe telesne garde, jer se u kriznim političkim prilikama javila potreba kneza Miloša da uz sebe stalno ima proverenu oružanu pratnju. Prve gardijske (husarske) uniforme uvedene su 1859. godine, za svega 12 gardista, stalno smeštenih u kneževom konaku. Dana 25. jula 1864. godine, knez Mihailo Obrenović je ustanovio Gardijski vod za potrebe obezbeđenja tvora i njegove lične pratnje. Za komandira je postavio poručnika Kostu Jankovića. Kneževi gardisti su prvo značajno pojavljivanje imali 4. juna 1865. godine na proslavi 50. godišnjice Takovskog ustanka na Topčideru, gde je priređena velika svečanost. Sa ovog događaja je ostala fotografija Anastasa Jovanovića, na kojoj je prvi put zabeležena uniforma garde. Kneževi gardisti su bili uz njega prilikom posete Carigradu, tokom predaje ključeva grada Beograda 1867. godine, ali i za vreme njegove sahrane nakon atentata u Košutnjaku 1868. godine. U rang eskadrona, garda je prerasla 24. februara/8. marta 1875. godine. Za vreme Srpsko-turskih ratova 1876-1878 godine, gardisti su bili uvek uz kneza Milana Obrenovića. Na samom kraju ratova i posle Berlinskog kongresa 1878. godine, knez Milan se fotografisao u uniformi gardijskog generala, a fotografija je deljena javno i poklanjana prijateljima dinastije. Ovime je sa najvišeg mesta dato priznanje gardi kao elitnoj vojnoj jedinici samostalne i nezavisne Kneževine Srbije, te gardijska služba postaje stvar prestiža. Nakon proglašenja Srbije za kraljevinu u martu 1882. godine, broj vojnika je rastao, samim tim i gardista. Gardijski eskadron je 12. februara 1883. godine konačno dobio i naziv Garda Kraljeva. Komandant garde je bio prvi kraljev ađutant u činu majora ili potpukovnika. Broj pripadnika je rastao, kao uostalom i čitave vojske, pa je 1893. godine formiran gardijski puk, a 1901. godine je nastala i prva pešadijska četa Kraljeve garde. Prilikom proslave godišnjice Takovskog ustanka 1886. godine u Gornjem gradu Beogradske tvrđave, kralj Milan Obrenović je dodelio 15 zastava pešadijskih, 5 zastava konjičkih pukova i zastavu gardijskog eskadrona, koju je primio komandant kapetan druge klase Mihajlo Kumrijić. Na novoj gardijskoj zastavi je bilo ispisano geslo: „Za Veru, Kralja i Otačastvo - Kraljeva Garda“.[2] Rezervni sastav garde uveden je u februaru 1889. godine. Posle Majskog prevrata 1903. godine, obezbeđenje kompleksa Gradskih dvorova (Stari dvor, Novog dvora, Maršalata, dvorskog parka i pratećih objekata), preuzela je dvorska straža sačinjena od pešadijske gardijske čete. Pripadnici Kraljeve garde su imali značajnu ulogu prilikom ceremonije krunisanja kralja Petra I Karađorđevića u Beogradu 1904. godine, kao i obezbeđivanju kompleksa Gradskih dvorova. Za vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, značajno je opao broj pripadnika garde, koji su raspoređivani na borbene zadatke. Uz kralja Petra I i regenta Aleksandra je ostao sasvim mali broj gardista u ličnoj pratnji na čelu sa komandantom Kraljeve garde pukovnikom Petrom Živkovićem. Nakon rata i ujedinjenja, odnosno stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, oformljen je pešadijski puk Kraljeve garde, dana 1. avgusta 1919. godine[6] i tako je garda stekla rang brigade, budući da je već imala jedan konjički puk. Gardisti su čuvali kralja Petra I u njegovoj kući na Senjaku i regenta Aleksandra u Krsmanovićevoj kući, koje su služile kao njihove privremene rezidencije do završetka rekonstrukcije Gradskih dvorova, teško oštećenih i opljačkanih tokom rata. Sa gradnjom Dvorskog kompleksa na Dedinju (Kraljevski dvor, Beli dvor, Dvorska kapela Svetog Andreja Prvozvanog) 1929. godine, u okviru kompleksa nastaju zdanje dvorske straže i zdanje dvorske žandarmerije. Takođe, Komanda garde sa nalazila vrlo blizu samog dvora, odnosno na Topčideru. Tokom 1924. godine formiran još jedan konjički puk, te je nastala konjička gardijska brigada, a iste godine nastaje i artiljerijski gardijski puk u čiji sastav ulaze jedna divizija (2 konjičke baterije) i jedan divizion (2 brdske baterije), te automobilsko odeljenje. Formirana je i pionirska četa garde 1928. godine. Selekcija za službu u Kraljevoj gardi bila je vrlo stroga, a kandidate su određivale nadležne starešine u 48 vojnih odseka na teritoriji Kraljevine Jugoslavije. Oni su morali biti visoki najmanje 172 centimetra. Postojala su nepisana pravila da prilikom prijema u gardijsku službu treba voditi računa o nacionalnoj, pa čak i plemenskoj zastupljenosti, te se tako u Kraljevoj gardi našlo oko 80 Albanaca, ali i Crnogorci iz svih plemena. Do Drugog svetskog rata, Kraljeva garda je narasla na nivo divizije. Značajnu ulogu u puču 27. marta 1941. godine protiv Trojnog pakta, imali su i gardijski oficiri. Najpoznatiji od njih jeste bio major Živan Knežević, koji je uhapsio predsednika Ministarskog saveta Dragišu Cvetkovića i načelnika Glavnog đeneralštaba armijskog generala Petra Kosića, te ih sproveo ga u Komandu vazduhoplovstva u Zemunu, gde se nalazilo sedište pučista. Major Knežević je te večeri zauzeo i centar Beograda, na prostoru na kojem su se nalazila ministarstva i Glavni đeneralštab. Gardijski potpukovnik Stojan Zdravković je sa gardijskim bataljonom opkolio Kraljevski dvor, u puču su učestvovala još dva gardijska bataljona (jedan pod komandom majora Kneževića i drugi kapetana Jonića). Ostali oficiri Kraljeve garde su tokom puča bili u sedištu Komande garde na Topčideru. Tu su se nalazili komandant Kraljeve garde, komandanti oba gardijska konjička puka i komandant gardijskog artiljerijskog puka. Očekivalo se da komandant Kraljeve garde divizijski general Mihailo Stajić može pokrenuti kontraudar protiv pučista, ali do toga nije došlo. Komandant konjičke brigade brigadni general Milutin Županjevac je, uz posredstvo ordonans oficira komandanta Kraljeve garde majora Milutina Kostića, sa jednim konjičkim pukom zauzeo Glavnu železničku stanicu i Železničku stanicu Dunav. Tokom Aprilskog ratu 1941. godine, pripadnici Kraljeve garde su se nalazili uz kralja Petra II Karađorđevića do njegovog odlaska iz zemlje. Među onima koji su sa njim 16. aprila napustili zemlju, bili su gardijski major Živan Knežević i gardijski pukovnik Stojan Zdravković. U zarobljeništvo nakon kapitulacije u Aprilskog ratu 1941. godine, odvedeni su brojni oficiri Kraljeve garde, od kojih je verovatno najpoznatiji major Nikola Kosić. Na mestu komandanata oba konjička puka Kraljeve garde, uoči Aprilskog rata nalazili su se gardijski pukovnik Anton Kokalj (Slovenac, austrougarski major iz Prvog svetskog rata) i gardijski pukovnik Kraus.[7] Kokalj se pridružio Slovenačkom domobranstvu i uz saglasnost SS oficira predvodio Organizacioni štab kvislinškog Slovenskog narodnog varnostnog zbora. Od pripadnika Kraljeve garde koji su rat proveli u partizanskom pokretu, izdvajaju se Velimir Terzić (načelnik Glavnog štaba Narodnooslobodilačke vojske za Crnu Goru i Boku, zamenik komandanta Pete proleterske crnogorske udarne brigade, posleratni general-pukovnik JNA i načelnik Vojne akademije u Beogradu), Ivan Hrovat (potonji pripadnik Odeljenja za zaštitu naroda i Uprave državne bezbednosti) i Aleksa Radovanović. Gardijski oficiri Jugoslovenske vojske, ukoliko su izbegli zarobljeništvo, odlazili u redove Jugoslovenske vojske u Otadžbini. Najpoznatiji među njima jesu bili komandant Prvog ravnogorskog korpusa kapetan Zvonimir Vučković, komandant Smederevskog korpusa kapetan Živan Lazović, komandant Cerskog korpusa u okviru Cersko-majevičke grupe korpusa i potom Trećeg jurišnog korpusa Četvrte grupe jurišnih korpusa major Vojislav Tufegdžić, zatim komandant Nevesinjskog korpusa poručnik Milorad Popović, kapetana I klase Vladislav Dodić... Ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva armijski general Dragoljub Mihailović je 1943. godine od probranih oficira i vojnika formirao Gorsku kraljevu gardu, a za njenog komandanta je postavio potpukovnika Nikolu Kalabića. Sredinom februara 1944. godine, pokrenuta je operacija Hajka, u kojoj su bile angažovani Divizija Brandenburg, Srpski dobrovoljački korpus i Ruski zaštitni korpus, a jedan od glavnih ciljeva operacije jeste bilo uništenje Gorske garde. U to vreme, formirana je Grupa korpusa Gorske garde, sastavljena od Gorske kraljeve garde i Kosmajskog korpusa, a 27. maja 1944. godine su tri brigade Gorske garde ušle u sastav Drugog jurišnog korpusa Četvrte grupe jurišnih korpusa pod komandom majora Dragoslava Račića. Vlada narodnog spasa Milana Nedića je za vreme rata organizovala Srpsku gardu u rangu jedne pešadijske čete, koja je obavljala dužnosti počasne straže ispred zgrade Vlada. Njeni pripadnici su nosili gardijske uniforme `milanke` sa pridodatim našivkom srpskog dvoglavog orla na crvenom štitu, dok su pantalone zamenile čakšire, a cipele su došle umesto čizama. Umesto kraljevog monograma, nosili su novi amblem sa dvoglavim orlom. Oficiri su na amblemu imali venac, a podoficiri i vojnici nisu. Prestala je da postoji u oktobru 1944. godine, kao i sama Vlada narodnog spasa. Muzika kraljeve garde je osnovana 1904. godine, izdvajanjem iz Beogradskog vojnog orkestra. Najpre je to bio duvački, a kasnije i gudački orkestar. Prvi rukovodilac i dirigent Orkestar kraljeve garde je bio pukovnik Stanislav Binički. Od 1907. godine, orkestar je poneo naziv Orkestar kraljeve garde. Pod upravom Biničkog, izvodio je oratorijum „Sedam reči Hristovih“ Jozefa Hajdna u velikoj sali Kolarčeve zadužbine 1907. godine, zatim Hajdnov oratorijum „Stvaranje sveta“ 1908. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu, kao i „IX Betovenove simfonije“ 1910. godine. Orkestar je nastupao u Skoplju 1906. godine, Novom Sadu 1907. godine i Odesi 1911. godine.[9] Za vreme Prvog svetskog rata, Orkestar je održao nekoliko koncerata na Krfu i u Solunu, za srpske i savezničke vojnike i ranjenike, dobrotvorne priredbe za izbeglice, porodice poginulih, za predstavnike Crvenog krsta, a zatim je 1916. godine usledila i koncertna turneja po Francuskoj. Upravu nad Orkestrom je 1920. godine od Biničkog preuzeo Dragutin Pokorni. Poznati tambur-mažor i kapelnik Orkestra kraljeve garde bio je Vojislav Roglić. Prve gardijske uniforme su ustanovljene 1859. godine i poznate su kao dušanke, a razlikovale su se konjička i pešadijska, što će uostalom i kasnije biti prisutno kod gardijskih uniformi.[5] Kako je u trenutku nastanka gardijske uniforme postojala samo konjica garde, odnosno pešadijska gardijska četa nastala tek 1901. godine, tako je najpre nastala i konjička uniforma. Konjička gardijska uniforma se uglavnom nije menjala od nastanka i uključivala je svečani mundir husarskog kroja poznat kao `atila`, čakšire, službeni mundir poznat kao `milanka`, crne lakovane čizme, kalpak, ešarpu, sablju, ledunku i bele rukavice. Dolama je uvedena 1896. godine.[5] Svečani mundir je bio zelene boje sa šest horizontalnih zlatnih gajtana koji su se završavala zlatnim rozetama. Kalpak je bio od crnog astragana sa zlatnom pletenicom koja se kačila na gornju ivicu sa leve i desne strane, te je visila na prednjoj strani, a iznad nje je stajala kokarda, dok je teme kalpaka bilo crvene boje. Kokarda je imala ovalni oblik i bila je u nacionalnim bojama (spoljni beli okvir, potom plavi sloj i unutrašnjost crvena). Gardijski oficiri su preko kokarde imali i kraljev monogram, po čemu su se razlikovali od podoficira. Kokarde su 1904. godine zamenjene samo kraljevim monogramom sa perjanicom (duža kod oficira, kraća kod podoficira), čime je naglašena gardijska služba kao služba samom vladaocu. Ešarpa je bila plave boje, a dolama plave. sa ukoso urezanim džepovima i zlatnim naramenicama. Čakšire su bile crvene boje i zlatnim gajtanom po šavovima na strani, te su bile iste za sve rodove garde. Sa formiranjem pešadijske čete Kraljeve garde 1901. godine, usvojena je svetlosiva `atila` za pešadiju. Uredbom od 2. marta 1922. godine, za podoficire i oficire Kraljeve garde su određeni pripadajući elementi: nož, sablja, opasač, kajas i temnjak. Nož i sabla su se opasivali ispod `atile` i `milanke` u slučajevima kada se ne nosi puška, a konjanici Kraljeve garde su sablju opasivali ispod šinjela i dolame.[10] Svečane pešadijske gardijske uniforme `atile` su zamenjene za `milanke`, Uredbom o odeći suvozemne vojske iz 1924. godine. Pošto je u novembru iste godine oformljen i artiljerijski gardijski puk, za njegove pripadnike je propisana `milanke` braon boje.[5] Tokom 1933. godine, doneta je Uredba o odeći Kraljeve garde, kojom je propisan izgled i način nošenja gardijske uniforme. Tada je i formalno definisana artiljerijska gardijska uniforma.[11] Umesto epoleta, oficiri Kraljeve garde su nosili četvorostruki zlatni gajtan sa zvezdicama koje su označavale čin. Viši oficiri su gajtan nosili na oba rukava, a podoficiri su činove imali na ramenima (mestu za epolete) u vidu gajtana od žute vune. Članovi kraljevskih porodica Obrenović i Karađorđević su često nosili gardijske uniforme (najčešće u činu pukovnika) na državnim svečanostima i za vreme boravka u javnosti. Gardijsku uniformu je povremeno nosili kralj Milan Obrenović i kralj Aleksandar I Obrenović, najčešće kralj Aleksandar I Karađorđević, a knez Pavle Karađorđević ju je nosio na svom venčanju 1923. godine. Oko 1860. godine, prostor oivičen ulicama Kralja Milana, Nemanjinom, Resavskom i Svetozara Markovića je preuređen u vojni kompleks. Duž Ulice kralja Milana je tada izgrađen i manjež, konjička škola za pripadnike Kneževe garde. Manjež je predstavljao prizemnu građevinu sa istaknutim pilastrima, a na južnoj strani iznad ulaza su se nalazili reljefi dve glave konja. Zdanje „Manježa” je nekoliko puta adaptirano i danas se u njemu nalazi Jugoslovensko dramsko pozorište. Duž Nemanjine ulice su do 1933. godine postojale barake prvog konjičkog puka Kraljeve garde, koje su tada srušene radi proširenja ulice. Unutrašnjost nekadašnjeg vojnog kompleksa Kraljeve garde danas predstavlja park Manjež, čije je uređenje predviđeno generalnim planom opšteg uređenja grada Beograda iz 1923. godine.

Zastava Tradicionalna AP Vojvodine Tradicionalna zastava Vojvodine ya spoljašnju i unutrašnju upotrebu Ova zastava je usvojena 2016 odlukom o koriščenju simbola Vojvodine, nakon višegodišnjih rasprava i pregovora o njenom izgledu i sadržaju. Zastava AP Vojvodine ima dug i zanimljiv istorijski put još od 1945. godine, kao Autonomna Pokrajina Vojvodina u okviru Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Zastava Vojvodine je tada bila slična jugoslovenskoj zastavi, sa crvenom petokrakom zvezdom na žutom polju. Nakon promene Ustava Jugoslavije 1974. godine, Vojvodina je dobila veću autonomiju, a samim tim i pravo da ima sopstvenu zastavu. Odluka o usvajanju nove zastave AP Vojvodine doneta je 30. maja 2002. godine na Skupštini AP Vojvodine. Zastava AP Vojvodine ima veliku važnost za građane Vojvodine i predstavlja simbol njihovog identiteta. Zastava je simbol zajedništva, slobode i jednakosti, što je važno za održavanje građanskog i kulturnog identiteta ovog regiona. Zastava AP Vojvodine se često ističe na javnim skupovima i zgradama, kako bi se naglasila prisutnost i značaj Vojvodine. Zastava AP Vojvodine predstavlja značajan element kulturnog nasleđa i identiteta ovog regiona. Označava identitet i kulturu Vojvodine. Kao što se vidi, tradicionalna zastava AP Vojvodine ima značajnu ulogu u očuvanju i promociji kulturnog i istorijskog nasleđa ovog regiona, i predstavlja simbol zajedništva i identiteta građana Vojvodine. Zastava predstavlja simbol autonomne pokrajine i njenih građana. Ona ima značajnu ulogu u identifikaciji i predstavljanju Vojvodine kao samostalne regije sa sopstvenom istorijom, kulturom i tradicijom. Zastava predstavlja simbol građanske slobode i jednakosti, što podstiče osećaj zajedništva i uvažavanja među ljudima. Kao deo šireg društvenog identiteta, zastava AP Vojvodine doprinosi jačanju svesti o kulturnoj i istorijskoj baštini ovog regiona i podržava njegovu promociju i turistički razvoj. Takođe, zastava AP Vojvodine je važan simbol u procesima integracije i saradnje sa drugim regionima i državama, i predstavlja sredstvo komunikacije i prepoznavanja Vojvodine u svetu. Ukupna ponuda zastava Zastava AP Vojvodine 1,5 x 0,75 m Državna zastava Republike Srbije 1,5 x 1 m

format: LP, 1. pressing artist: IDOLI (Serbia, Yugoslavia) title: Čokolada release date: 1983 label, Cat. No.: Jugoton, LSY-63171 style: pop / rock Ploča i inner: VG+ (4+), na žalost, omot je slabije očuvan: G+ (3+), pa je zato cena dosta snižena. 1. pressing Postoje 4 pressinga koji svi nose isti matriks kod, pa ih raspoznajemo po oznaci `zlatna ploča` na omotu i detaljima na etiketama. Prvi pressing je presovan krajem 24. avgusta 1983, a moguće je da su poslednja dva iz 1984, ali je to danas nemoguće utvrditi. Evo i matriks koda: Matrix / Runout (Side A): LSY 63171 A 2408 83 SB / Matrix / Runout (Side B): LSY 63171 B 2408 83 SB 1. pressing: bez oznake `zlatna` na omotu, i sa imenom benda i albuma ISPOD centralne rupice na ploči; 2. pressing: bez oznake `zlatna` na omotu, i sa imenom benda i albuma IZNAD centralne rupice na ploči; 3. pressing: oznaka `zlatna ploča` na omotu, a na etiketama je ime albuma napisano malim slovima, uz početno veliko slovo (`Čokolada`); 4. pressing: oznaka `zlatna ploča` na omotu, a na etiketama je ime albuma napisano velikim slovima (`ČOKOLADA`). Ako nekom nije jasno zašto IDOLI nisu bili veliki bend, neka pomno presluša ovu ploču. Ona je kompromis onoga kako je IDOLE video Divljan sa jedne, i Šaper & Krstić, sa druge strane. Dok je Vlada želeo jedan intelektualno orijentisani rock bend, spreman za eksperimentisanje i ispitivanje nepoznatih teritorija, druga dvojica, bez ikakvog muzičkog znanja i talenta, su želeli što-je-moguće više pop zvuka, kako bi sve bilo što komercijalnije, ušećerenije... Tako da smo dobili ovakav album kojim niko, a posebno publika, nije bio zadovoljan. No, pozicije grupe nakon `Odbrane` su bile veoma jake, pa se i ova ploča pozlatila, iako nisam upoznao nikog kome se svidela u celini. Ima na njoj i dobrih momenata - `Radostav dan`, `Tiho, tiho` i `Stranac u noći` donekle... ali je ukupni utisak bio onda, a i sada je - razočaravajući. Žali bože potrošenih para na snimanje u Londonu. No, ovu ploču svakako treba imati u kolekciji, jer i ona govori na svoj način o jednom vremenu, mnogo boljem za rock muziku od ovog današnjeg, kao i o jednom bendu koji zbog unutrašnjih sukoba nije dao ni delić onoga što je mogao. A1 Čokolada 3:34; A2 Radostan dan 2:53; A3 Tiho, tiho 4:30; A4 Bambina 3:08; A5 Ja sam tu 2:50; A6 Soda boj 4:30 B1 Vetar i zastave 5:04; B2 Stranac u noći 4:31; B3 U Gradu bez sna 4:00; B4 Udri bogataša 7:53 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče IDOLA, VLADE DIVLJANA, NEBOJŠE KRSTIĆA i SRĐANA ŠAPERA: I - IDOLI: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP IDOLI, El.ORG & ŠARLO AKROBATA - `Paket aranžman` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70936905_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-original-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/73066177_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-original-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/71353397_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77136241_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71353389_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-press-vrlo-dobra-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69495377_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-ORIGINALNO-IZDANJE 1a) LP IDOLI, El.ORG & ŠARLO AKROBATA - `Paket aranžman` (2021, Croatia Records) - remaster https://www.kupindo.com/Ploce/77136221_LP-V-A-Paket-aranzman-2021-rermaster-NOVO-CELOFAN 2) MLP IDOLI - `VIS Idoli` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76085277_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-1-press-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136365_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73068617_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136377_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74698077_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136389_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76085273_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pres-VG-VG-vrlo-dobra 3) LP IDOLI - `Odbrana i poslednji dani` (1982, Jugoton) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-PERFEKTNA-/129954669 https://www.kupindo.com/Ploce/76085289_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-M-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136277_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-VG https://www.kupindo.com/Ploce/73304197_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74698173_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-original-G- 3a) LP IDOLI - `Odbrana i poslednji dani`, reizdanje (2022, Croatia Records) https://www.kupindo.com/Ploce/77136305_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-2022-remaster-NOV 4) LP IDOLI - `Čokolada` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74697873_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-pressing-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71465897_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-press-NM-G- https://www.kupindo.com/Ploce/70466697_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-press-VG-G-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74697993_LP-IDOLI-Cokolada-1983-2-pressing-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/74697981_LP-IDOLI-Cokolada-1983-2-press-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/69660009_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-press-ODLICNA-MINT-ploca https://www.kupindo.com/Ploce/77136321_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71353449_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-pressing-VG- 5) LP IDOLI - `Muzika iz filma `Šest dana juna` (1985, Jugoton) _____________________________________________________________________ II - IDOLI: kompletna vinilna singl (EP, SP) diskografija: 1) EP IDOLI / SLOBODAN ŠKEROVIĆ - `Pomoć, pomoć / Retko te viđam sa devojkama / Poklon` (1980, Vidici) https://www.kupindo.com/Ploce/76582805_EP-IDOLI-Pomoc-pomoc-Retko-te-vidjam-sa-devojkama 2) SP IDOLI - `Maljčiki / Retko te viđam sa devojkama` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77136405_SP-IDOLI-Maljciki-1980-1-pressing-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74697641_SP-IDOLI-Maljciki-1980-2-pressing-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71353457_SP-IDOLI-Maljciki-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra 3) SP IDOLI - `Bambina / Stranac u noći` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73068697_SP-IDOLI-Bambina-Stranac-u-noci-1983-VG-G 4) promo SP IDOLI `Ona to zna / Ljubavi` (1985, Jugoton) ______________________________________________________________________ III - IDOLI: kompletna diskografija intervju ploča: 1) intervju 2LP MATO DOŠEN / IDOLI - Jugoton Express (1982, Jugoton) 2) intervju 2LP IDOLI / KRUNOSLAV KIĆO SLABINAC - Jugoton Express (1985, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73068757_intervju-2LP-IDOLI-KICO-SLABINAC-1985-PERFEKTAN https://www.kupindo.com/Ploce/73068777_intervju-LP-IDOLI-KICO-SLABINAC-1985-PERFEKTAN ______________________________________________________________________ IV - IDOLI: kompletna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: IDOLI - Retko te viđam sa devojkama https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor 2) LP VA - `Vrući dani i vrele noći` (1982, Jugoton) pesma: IDOLI - Kenozoik 3) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: IDOLI - Kenozoik 4) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesma: IDOLI - Čokolada https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136453_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-Idoli-Leb-i-sol-VG- 5) LP V/A - `Pjevajmo do zore` (1985, Jugoton) pesma: IDOLI - Ona to zna 6) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesme: a) IDOLI - Ona to zna b) IDOLI - Dok dobuje kiša u ritmu tam-tama https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V - VLADA DIVLJAN: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP VLADA DIVLJAN - `Tajni Život A.P. Šandorova` (1987, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/66039409_LP-VLADA-DIVLJAN-Tajni-zivot-A-P-Sandorova-1988- 2) LP VLADA I GILE - `Rokenrol za decu` (1989, PGP RTB) 3) LP VLADA, GILE, KOJA - `Kako je propao Rokenrol (Originalna Muzika Iz Filma)`, (1989) 4) 2) LP VLADA I GILE - `Rokenrol bukvar` (1990, PGP RTB) 5) LP VLADA, GILE, PIKO & ŠVABA - `Lutka koja kaže ne` (1991, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/70242453_LP-VLADA-GILE-PIKO-i-SVABA-Lutka-1991-ODLICNA 6) MLP VLADA DIVLJAN I NEPOSLUŠNI - `Neposlušna građanka` (2017, Long Play) ********************************************************************** IV - KRSTIĆ & ŠAPER: kompletna vinilma LP i SP diskografija: 1) promo SP KRSTIĆ I ŠAPER I UNUTRAŠNJA IMPERIJA - `16 godina / Ti i ja` (1987, Jugoton) 2) LP KRSTIĆ I ŠAPER - `Poslednja mladost u Jugoslaviji` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74698345_LP-KRSTIC-I-SAPER-Poslednja-mladost-u-YU-87-VG-VG-

format: LP artist: BRALIĆ, Tihomir (i Laza Ristovski), (Yugoslavia) title: Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog release date: 1983 label, Cat. No.: Diskos, LPD 9031 style: pop Ploča je MINT (5+), neslušana, ali omot nije bio zaštićen na vreme, pa je VG (4). Sve u svemu, odličan primerak. Ko i sve `ne-narodnjačke` ploče Diskosa iz 80-ih, i ova je, zbog loše distribucije, ostvarila mali tiraž, pa je danas veoma retka i kolekcionarski tražena i zanimljiva, a posebno kada je reč o MINT primercima, poput ovog. Tihomir - Tića Bralić je, uprkos veoma prijatnom glasu, pripadao 3. ili čak 4. zabavnjačkoj ligi 70-ih godina. Uspeo je da objavi 6 singlova (jedan čak i u Poljskoj), učestvuje na važnim festivalima, ali ne i da ostvari iole veći proboj, zbog čega se i povukao sa scene. Početkom 80-ih je poželeo da se aktivira, i u saradnji sa Lazom snimio ovaj LP koji je trebalo da se zove po A1 numeri - `Bilo nam je lepo`, što možemo pročitati iz `liner notes` na poleđini omota (koji je napisao izvesni D.V., što bi teoretski mogao biti i poznati zagrebački novinar Dražen Vrdoljak?!), koji krasi i velika Lazina slika. No, izdavač je, zbog povećanja šansi da neko ploču i kupi, odlučio da na naslovnu stranu stavi ime Laze Ristovskog, tj. da album nazove `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog`, što dovoljno govori o popularnosti magičnog klavijaturiste, mog frenda i saradnika Rock Expressa, koji je pisao kolumne o klavijaturama u mom nekadašnjem časopisu. A pesme? Onako, simpatične, pretežno baladne, šansonjerske, u svakom slučaju prijatne za slušanje, ali i ništa više od toga. Inače, Bralić je zanimljiv lik, koji se nakon muzičke karijere, koja se konačno završila ovom pločom, okrenuo alternativnoj medicini! Objavio je i knjigu `Lečenje rukama: energijom protiv bolesti`, a i danas se reklamira da leči sve moguće i nemoguće bolesti: oboljenja kičme, reumatska oboljenja, alergije, astmu, prostatu, jajnike, neplodnost... ;) A1 Bilo nam je lepo A2 Devojko Lepa A3 Dete Ulice A4 Čovek Koji Je Voleo život B1 Zov S Planine B2 Nepoznata Žena B3 Miran Sam Al` Nije Mi Lako B4 Spava Moj Grad ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče TIHOMIRA BRALIĆA: TIHOMIR BRALIĆ - kompletna hronološka vinilna diskografija (LP, SP): 1) SP TIHOMIR BRALIĆ - `Umire naša ljubav / Devojko mojih snova` (1972, PGP RTB) 2) SP TIHOMIR BRALIĆ - `Ti se smej! / Prošlo je leto` (1973, Jugoton) 3) SP TIHOMIR BRALIĆ - `Stani, draga / Plačem za njom` (1974, PGP RTB) 4) SP TIHOMIR BRALIĆ - `Bez tvoje ljubavi / To nije ljubav moja` (1974, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77185957_SP-TIHOMIR-BRALIC-Bez-tvoje-ljubavi-1974-odlicna 5) SP TIHOMIR BRALIĆ i grupa RONDO - `Dobar dan, devojčice mila / Doneću ti` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77185861_SP-TIHOMIR-BRALIC-i-RONDO-Dobar-dan-1977-VG- 6) split SP KATI ZSÓRI / TIHOMIR BRALIĆ - `Ki az aki / Ljubavi naŝoj sruŝene su kule` (1977, Polskie Nagrania Muza) - Poland 7) LP TIHOMIR BRALIĆ (i Laza Ristovski) - `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, Diskos) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana ===================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam sledeće ploče LAZE RISTOVSKOG: I - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ II - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ III - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV

Koca Popovic - Beleske uz ratovanje Dnevnik, beleske, dokumenti BIGZ, Beograd, 1988. Tvrd povez, 318 strana, ilustrovano. RETKO! Konstantin (Koča) Popović (Beograd, 14. mart 1908. – Beograd, 20. oktobar 1992.), školovani oficir i filozof, istaknuti nadrealistički pesnik, književnik, partizanski vojskovođa, jugoslovenski diplomata, junak socijalističkog rada, narodni heroj Jugoslavije i potpredsednik Jugoslavije. Koča je bio poručnik Španske republikanske armije, a potom komandant čuvene Prve proleterske brigade (kasnije Prve proleterske divizije) tokom Narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije. Nakon rata je bio načelnik Generalštaba JNA, šef jugoslovenske diplomatije, te potpredsjednik SFRJ. Sedamdesetih godina povlači se iz političkoga i javnog života usled čistke `liberala` u Srbiji. Sadržaj 1 Biografija 1.1 Nadrealistički period 1.2 Španski građanski rat 1.3 Sukob na književnoj ljevici 1.4 Narodnooslobodilačka borba 1.5 Razdoblje SFRJ 1.6 Raspad SFRJ 2 Književni rad 3 Odlikovanja 4 Izvori 5 Literatura 6 Povezano 7 Vanjske veze Biografija Konstantin Popović je rođen 14. marta 1908. godine u Beogradu, u bogatoj trgovačkoj porodici, od oca Aleksandra i majke Ruže, rođene Zdravković.[1] U svojoj četvrtoj godini života, 1912. godine, sa roditeljima se odselio u Švajcarsku, gde su neko vreme živeli. Tamo je Popović učio da svira na klaviru, a bio je i solo pevač u horu.[2] Prvo je naučio da čita i piše na francuskom jeziku, a tek kroz nekoliko godina, po dolasku u Beograd 1921. godine, učio je na srpskohrvatskom jeziku.[2] Gimnaziju je završio u Beogradu 1926. godine, a zatim je otišao na odsluženje vojnog roka. Koča Popović je završio Školu rezervnih artiljerijskih oficira Vojske Kraljevine Jugoslavije u Sarajevu 1927. godine i iste godine je proizveden u čin artiljerijskog potporučnika. Nadrealistički period Glavni članak: Nadrealizam Ako postoji ritam u disharmoničnom trajanju podsvesti, on sigurno nije stalan i ravnomeran, sem ako pesnik nije šef stanice, mlinar ili časovničar. (…) Problem ritma, u svom odnosu prema sadržinskom oslobođenju poezije, postavlja se tako tek u nadrealističkoj poeziji, a do sada je pravilna versifikacija istorijski bila potpuno opravdana, i oslobođenje od nje bio je samo jedan formalistički trik u odsustvu sadržinskog oslobođenja, i sva postignuća slobodnog stiha kao takvog, jedna obična komedija.[3] – Koča Popović i Marko Ristić, Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog Popović posle odsluženja vojnog roka ponovo odlazi u Švajcarsku, pa zatim u Francusku gde na Sorboni studira filozofiju. Popović se za vreme studija u Parizu priključio nadrealističkom pokretu. Poznavao je umetnike iz Bretonovog kruga i održavao komunikaciju između beogradske i francuske grupe nadrealista. 1929. godine Koča Popović i Vane Bor s francuskim umetnicima potpisuju protest `Čovek od ukusa` u pariskom časopisu „Revue Du Cinéma” (br. 3). Pisao je filmske kritike i za list Paris-Soir. 1930. godine u Beogradu u almanahu Nemoguće (Le Impossible) izlazi manifest nadrealizma koji su potpisali beogradski nadrealisti, uključujući i Koču. Godine 1931. sa Markom Ristićem objavio je knjigu Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog. A od 1931. do 1932. sarađivao je u časopisu Nadrealizam danas i ovde. Diplomirao je filozofiju na Sorboni 1932. godine.[4] Iste godine je u Jugoslaviji unapređen u čin artiljerijskog poručnika.[2] Srpski nadrealisti su neretko dolazili pod udar zakona, jer su im aktivnosti bile usmjerene prema društvenoj revoluciji. 1932. Oskar Davičo je uhapšen u Bihaću, a Đorđe Jovanović i Koča Popović u Beogradu. 1933. Zbog revolucionarnih i nadrealističkih aktivnosti Oskar Davičo, Đorđe Jovanović i Koča Popović odlaze u zatvor u Sremsku Mitrovicu.[5] Od 1933. godine je postao član ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), nakon čega je još intenzivnije nastavio svoju revolucionarnu delatnost, zbog čega je stalno bio izložen progonima policije, a više puta je bio i hapšen. 1934. izlazi novi beogradski časopis „Danas”, koji je uređivao Miroslav Krleža, a među suradnicima se nalaze Marko Ristić, Koča Popović i Vane Bor. Do izbijanja rata 1941. godine aktivno se bavi publicistikom i književnošću. Nakon dolaska Hitlera na vlast, Koča Popović se sve više okretao politici. On je sredinom 1930-ih pisao da narodi ne mogu biti indiferentni prema istorijskoj dilemi fašizam-demokratija, koja ima svoj najoštriji izraz „u sudbonosnoj alternativi: rat ili mir“.[1] Španski građanski rat Glavni članci: Španski građanski rat, Narodna republikanska armija, i Španski borci Prvih dana generalske pobune, anarhisti su napravili čuda, svaki u svoje ime, kao anarhista, i sa verom u sebe koja nije odgovarala njihovim mogućnostima, ali zaista prezirući smrt.[6] – Koča u pismu Marku Ristiću Koča Popović, poručnik republikanske armije, osmatra položaj neprijatelja. Po izbijanju Španskog građanskog rata, Koča je peške otišao preko Pirineja u Španiju i svrstao se u redove Španske republikanske armije od jula 1937. godine.[2] Prvo je bio borac, zatim artiljerijski instruktor, pa komandir baterije i komandant artiljerijskog diviziona. Stekao je čin poručnika Španske republikanske armije.[2] Oko dve godine učestvovao je u svim borbama artiljerijskih jedinica Internacionalnih brigada, na svim bojištima republikanske Španije, do njene poslednje bitke za Madrid. U Španiji je neko vreme ležao u bolnici.[6] Posle sloma Republikanske armije Španije, Koča Popović, zajedno sa ostalim borcima Internacionalnih brigada, februara 1939. godine prelazi u Francusku. Zbog učešća u španskom narodnooslobodilačkom ratu interniran je i mart i april 1939. godine provodi u koncentracionom logoru Sen Siprijen. Izbavljen je intervencijom svojih francuskih prijatelja. Jedno vreme radio je u Komitetu za španske borce u Parizu. Septembra 1939. preko partijskih veza iz Francuske se vratio u Jugoslaviju, gde je nastavio revolucionarnu aktivnost pod okriljem Komunističke partije Jugoslavije. Sukob na književnoj ljevici Glavni članak: Sukob na književnoj ljevici Po povratku iz Španskog građanskog rata, Koča napušta čisto nadrealističku poziciju i priklanja se konceptu `novog realizma`, po kojem je književnost sredstvo u borbi za socijalnu pravdu.[7] U vreme sukoba na književnoj ljevici, Popović će se naći među Krležinim protivnicima u `Književnim sveskama`. Koča Popović u uniformi kraljevske Jugoslovenske vojske. Inicijatori Književnih sveski bili su Đilas i Kardelj. Ožujka 1940. Broz je nakon povratka iz Moskve oštro istupio protiv sukoba na levici: `Najvažnije što treba u ovoj situaciji vidjeti i razumjeti jest da nam je pred vratima, pred nosom rat. Sada treba misliti o zbijanju partijskih redova i jačanju antifašističke fronte borbe, o spremanju za borbu.`[7] U leto 1940. u Zagrebu izlazi zbornik Književne sveske kojim se KPJ obračunava s pečatovskom skupinom intelektualaca. U zbornik je uvršten i Kočin tekst `Ratni ciljevi Dijalektičkog Antibarbarusa`, kojim kritikuje Krležin `Dijalektički antibarbarus`. Popović svoj esej započinje sasvim različitom intonacijom od ostalih. Iako zastupa partijsku liniju, Popovićev tekst se razlikuje po tome što ne pokušava obezvrediti Krležino književno delo. »U Krleži se imalo što izgubiti«, uprkos »činjenici da Krleža nije nikada bio marksist«. Njemu »Krležino delo vredi beskrajno više od svih argumenata kojima ga Krleža brani«.[8] Za razliku od dominantnog ideološkog diskursa koji samouvereno presuđuje, Popović ironizira svoje protivnike, ali i vlastitu poziciju. On ocenjuje da se Krležina metoda u Dijalektičkom antibarbarusu zasniva na »kreteniziranju tuđih izlaganja«: uzme se jedan pasus, rastvori na rečenice, one u riječi, riječi u slova, pa se sve to prevrće i miješa dok pisac ne ispadne glupan.[7] Potom osporava Krležinu tezu da je posrijedi čisto literarni sukob. Koča ne misli da su posrijedi pitanja literature jer glavni suradnici Pečata nisu književnici, već teoretičari i ideolozi. Prema Popovićevoj ocjeni, svojevremeno je časopis Danas mogao biti jednim od sektora lijeve knjige, Pečat to više nije: »pečatovština se suprotstavlja tom razvoju samo prividno iznutra; ustvari ona se suprotstavlja levoj knjizi spolja, i kao tuđa njoj, i kao tuđe oruđe.«[7] Popović zaključuje kako više nije dovoljno da se lijevo opredjeljenje »manifestuje kroz pisanje i samo i jedino njim«, upozoravajući Pečatove suradnike da su »tuđe oruđe« i da napuštaju »veliku zajedničku borbu«.[8] Krajem 1940. godine Koča je ponovo uhapšen i mučen u zatvoru. U zatvoru na Adi Ciganliji je ležao šest meseci, a na slobodu je pušten početkom marta 1941. godine.[2] Koča se, navodno, u zatvoru nedostojno držao pred klasnim neprijateljem, zbog čega je isključen iz KPJ februara ili marta 1941.[9] Prema Đilasu, Koča je posle `kraćeg batinanja odao Rankovićevo ime`. Prema Koči: `Đilas se slabije držao na robiji. Nepošteno je mene oklevetao iako je znao da nisam odao autora nacrta proglasa (Đilas je autor) i niko zbog mene nije uhapšen.`[9] Narodnooslobodilačka borba Glavni članci: Ustanak u Srbiji, Narodnooslobodilačka borba, Prva proleterska brigada, Prva proleterska divizija, i Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije Neprekidno sam se divio spokojnoj hrabrosti proletera. Efikasnost bez nemira i užurbanosti, samouverenje bez hvalisavosti, odlučnost i upornost u izvršavanju zadataka, bez vike, jedna stalna pribranost i u najtežim situacijama. Sve se to ispoljavalo i izbijalo u neprekidnim borbama sa neprijateljem. Manje smo se odmarali — bili tvrđi i svežiji; slabije se hranili —- bili žilaviji; slabije naoružani — ubojitiji; bez motorizacije — brži. Skuplja je bila svaka naša smrt, naše je disanje imalo drukčiju, posebnu vrednost. Kao da su se sve naše muke, napori i teškoće zgušnjavali u ubojit prkos, kao da su se preokretali u našu prednost.[10] Smotra Prve proleterske brigade 7. novembra 1942. godine u Bosanskom Petrovcu. »Koča neće da napada kada ne očekuje uspeh. To je njegovo osnovno opredeljenje... Borci su to znali i cenili.«[11] Miloš Vuksanović, jedan od boraca Oružanu borbu protiv fašizma započetu u Španiji, Popović nastavlja u redovima Vojske Kraljevine Jugoslavije kao komandant trupe pukovske komore. Zarobljen je kod Ivanjice nakon aprilskog sloma 1941. godine, ali je odmah pobegao iz zarobljeništva. Sa partizanima je od izbijanja ustanka u Srbiji jula 1941. godine. Ponovo primljen u Partiju avgusta ili septembra 1941.[9] Bio je komandant Kosmajskog partizanskog odreda. Nakon toga je postao komandant Posavskog odreda. Pod njegovom komandom vođene brojne ustaničke borbe i izvojevane mnoge pobede u okupiranoj Srbiji u leto i jesen 1941. godine. Sa dužnosti komandanta Posavskog odreda postavljen je za komandanta grupe odreda u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Novembra 1941. komandovao je zaštitnicom koja je obezbeđivala povlačenje Vrhovnog štaba i glavnine partizanskih snaga iz Užičke republike za Sandžak, u vreme Prve neprijateljske ofanzive. Prilikom formiranja Prve proleterske brigade, prve regularne jedinice Narodnooslobodilačke vojske, u Rudom 21. decembra 1941. godine, Koča Popović je postavljen za prvog komandanta. Za vreme čitavog rata brižljivo je vodio svoj dnevnik koji je izašao nakon rata pod imenom `Dnevnik o ratnom putu Prve proleterske brigade`. Početkom 1942. godine, pod Kočinom komandom brigada je vodila borbe u istočnoj Bosni, i izvršila čuveni Igmanski marš da bi izbegla uništenje. Pod njegovom komandom, brigada je izvršila pohod u Bosansku krajinu i izvojevala mnoge blistave pobede: Livno avgust 1942. Jajce septembar 1942. Teslić, januar 1943. Gornji Vakuf, mart 1943. Nevesinje, mart 1943. Kalinovik, mart 1943. Foča, maj 1943. Sutjeska, jun 1943. Vlasenica, jun 1943. Zvornik, juli 1943. 1. novembra 1942. Koča Popović je postavljen za komandanta Prve proleterske divizije i na toj dužnosti je ostao do 5. oktobra 1943. godine. Divizija se naročito istakla u Četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi: borbama koje je vodila na Ivan-planini; protivudarom Glave operativne grupe kod Gornjeg Vakufa i u zaštitnici Grupe i Centralne bolnice zatvarajući pravce: Bugojno-Prozor i Kupres-Šujica-Prozor. U ovoj ofanzivi mu je pala neprijatna uloga da bude jedan od partizanskih pregovarača sa Nemcima u Gornjem Vakufu o prekidu neprijateljstva i razmeni zarobljenika. Ovi martovski pregovori su ostali zabeleženi i po tome što je jedino Koča pregovarao pod punim imenom i prezimenom, dok su Milovan Đilas i Vladimir Velebit koristili lažna imena. »Uredan, napet, promišljeno kontrolisan osetljivim i disciplinovanim umom i snagom volje, Popović je bio intelektualac, vojnik izvanredne darovitosti, što je možda bilo i tuđe njegovoj unutrašnjoj prirodi. Poticao je iz imućne beogradske porodice i rado se odvojio od svog domaćeg porekla posle studija filozofije na Univerzitetu u Parizu, gde se kretao u nadrealističkim krugovima, u levičarskom svetu pesnika, književnika i umetnika. Bilingvalan, govorio je sarkastičnim uglađenim francuskim jezikom i u njegova mentalna utvrđenja nije se moglo prodreti. Njegove sarkastične primedbe bile su kao udarac mačem. Respektujući protivnika, uvek je bio na oprezi.«[12] William Deakin, član britanske vojne misije pri NOVJ Tokom bitke na Sutjesci, Koča je našao slabu tačku u nemačkom obruču i doprineo spašavanju partizanske glavnine.[12] 9. i 10. juna 1943. godine njegova Prva proleterska divizija je, uz velike gubitke, probila obruč 369. nemačke divizije kod Bilanovaca, te 12. juna na komunikaciji Foča-Kalinovik i 17. juna Prača-Renovica, čime je otvorila put operativnoj grupi divizija NOVJ. Peko Dapčević je rekao Titu da moraju za Kočom, jer ako ne pođu odmah, probijaće se istim putem pod težim uslovima.[9] Iako je ostalima omogućio izlaz iz krajnje teške pozicije, Koča je posle proboja kritikovan, jer je proboj učinio samoinicijativno, izgubivši komunikaciju sa Vrhovnim štabom. Govorilo se da je Prva proleterska `pobegla` i ostavila druge jedinice i Vrhovnog komandanta. Vrhovni komandant nije usvojio predlog da se pohvali Prva proleterska koja je izvršila prodor. S druge strane, komandant 369. divizije smenio je komandanta borbene grupe majora Henea, čije je jedinice razbio Koča.[12] Vrhovni komandant Tito je, 10. avgusta 1943. godine, svojim najvišim komandantima dodelio oficirske činove. Kosta Nađ, Peko Dapčević i Koča Popović su tada postali pukovnici, a desetak dana kasnije generali. Petog oktobra 1943. godine, Koča je postavljen za komandanta Prvog proleterskog korpusa NOVJ i na toj dužnosti ostao je do kraja jula 1944. godine. Za to vreme Korpus se naročito istakao protiv nemačkog 15. brdskog armijskog korpusa u centralnoj Bosni; u prvoj banjalučkoj operaciji; drvarskoj operaciji i u drugim borbama. 1. novembra 1943. godine je, zbog posebnih zasluga na ratištu, unapređen u čin general-lajtnanta. Koča Popović ponovo u Srbiji, 1. 9. 1944. Konstantin Popović je jula 1944. godine postavljen za komandanta Glavnog štaba NOV i PO Srbije. To je bilo vreme kada se težište borbenih dejstava NOVJ i svih drugih zaraćenih strana, prenosilo na Srbiju, pred odlučujućom bitkom za njeno oslobođenje. I pored njegove ključne uloge u borbama za oslobođenje Srbije, neki ga smatraju odgovornim za savezničko bombardovanje nemačkih položaja u Leskovcu, koje je izazvalo ogromne civilne žrtve.[13] Neko vreme bio je komandant južne grupe divizija, a januara 1945. godine postavljen je za komandanta Druge armije. U Štab Druge armije su ušli još i: general-major Radovan Vukanović, kao pomoćnik generala Koče Popovića, pukovnik Blažo Lompar, kao politički komesar Armije i general-major Ljubo Vučković, kao načelnik Štaba Armije. Armija se istakla u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije, svojim dejstvom u pravcu: Užice-Sarajevo-Banjaluka-Karlovac-Zagreb. Tokom Narodnooslobodilačke borbe, uvek je bio član najviših političkih predstavništava nove Jugoslavije. Bio je član AVNOJ-a od Prvog zasedanja (1942. godine), a Predsedništva AVNOJ-a od Drugog zasedanja, novembra 1943. godine. Razdoblje SFRJ Glavni članci: SFRJ, Pokret nesvrstanih, i Čistka liberala u Srbiji „Naša generacija nije mogla da uradi više, mi smo uradili maksimum.“[1] Nakon rata, bio je poslanik Ustavotvorne skupštine Demokratske Federativne Jugoslavije i poslanik Privremene narodne skupštine Jugoslavije. Od 1945. godine neprekidno je biran za narodnog poslanika Savezne narodne skupštine i Narodne skupštine NR Srbije. Nakon rezolucije Informbiroa i pogibije dotadašnjeg načelnika generalštaba Arsa Jovanovića, Koča Popović je 1948. postao načelnik Generalštaba JNA sa činom general-lajtnanta, a kasnije i general-pukovnika. Kao Načelnik Generalštaba poduzeo je pregovore sa zapadnim silama oko modernizacije vojske tokom sukoba sa SSSR-om.[14] Imao je značajnu ulogu u američkom naoružavanju Jugoslavije. Otišao je u Vašington, Pentagon, razgovarao sa američkim generalima, šefom CIA... Posredno je vezao Jugoslaviju za NATO pakt, Balkanskim paktom sa Grčkom i Turskom, radi osiguranja od sovjetske intervencije.[9] Koča Popović na čelu jugoslovenske delegacije na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija. 23. decembra 1951. godine, objeležavana je desetogodišnjica formiranja Prve proleterske brigade. Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ dijeljeni su ordeni. Među 282 nova nosioca ordena Narodnog heroja nije bilo Koče Popovića. Preživeli pripadnici Prve proleterske brigade dočekali su Vrhovnog komandanta ispred Doma Garde u Topčideru povicima: „Koču za heroja! Koču za heroja!“. Tada je Tito, opominjući okupljene, rekao: `Ako drug Koča nije proglašen za narodnog heroja, to ne znači da neće...`[15] Koča je na položaju Načelnika Generalštaba JNA ostao do 27. januara 1953. kada je svoju dužnost prepustio još jednom proslavljenom partizanskom generalu, Peki Dapčeviću. 27. aprila 1953. je preveden u rezervu. Posle završetka vojnog službovanja najviše se posvetio političkim poslovima. 27. novembra 1953. godine dodeljen mu je Orden narodnog heroja. »Koča je bio čovek izvan serije, imao je krug ljudi sa kojima je bio blizak, bio je neobično duhovit čovek, čovek opasne ironije, prezirao je glupost i nije je opraštao, uvek je bio u stanju da, na neki način, to stavi do znanja, naročito ako mu se činilo da je njegov sagovornik još i pretenciozan.«[1] Latinka Perović o Koči Popoviću Od januara 1953. do 1965. godine bio je član Saveznog izvršnog veća i sekretar za inostrane poslove SFRJ. U tom periodu Jugoslavija je izgradila svoju spoljnu politiku aktivne miroljubive koegzistencije i postala vodilja međunarodne saradnje i politike nesvrstanosti.[10] Koča Popović je učestvovao kao šef jugoslovenskih delegacija na zasedanjima Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija. Svojom zapaženom aktivnošću u UN-u i zalaganjem za principe miroljubive koegzistencije značajno je doprineo povećanju ugleda i afirmaciji Jugoslavije u svetu.[10] Koča Popović, šef diplomatije, prima odlikovanje od Haile Selasija. Koča se zalagao za iskorake u pogledu demokratije.[9] Posle uklanjanja Rankovića na Brionskom plenumu, Koča je 1966. prihvatio dužnost potpredsednika Republike, postavši simbol opšte liberalizacije društvenog života i slabljenja ideoloških stega.[10] Kako je video da je funkcija formalna, i da nema nekog uticaja, povukao se već naredne 1967. godine.[1] Za člana Centralnog komiteta SKJ biran je na Šestom, Sedmom i Osmom kongresu SKJ, a član Predsedništva CK SKJ postao je oktobra 1966. godine. Bio je član prvog CK KP Srbije, a na Desetom Kongresu izabran je za člana stalnog dela konferencije SKJ. Bio je član Saveznog odbora SUBNOR-a Jugoslavije od 1966. do 1982. godine. Koča se definitivno povukao iz politike 1972. godine, nakon čistke `liberala` u Srbiji. On je podržavao politiku koju je vodilo tadašnje uže partijsko rukovodstvo Srbije, takozvani liberali.[9] Proskribovanim liberalima (Latinka Perović, Marko Nikezić, Mirko Tepavac) je pružio veliku podršku. Oni su bili izloženi žestokoj kampanji kao antititoisti, sovjetofobi, i slično. Koča je zajedno sa njima dao ostavku na sve funkcije[1], čime se faktički razišao sa Titom.[9] 1973. godine na Tjentištu se obeležavala 30. godišnjica bitke na Sutjesci, čemu su prisustvovale mnoge zvanice iz zemlje i inostranstva. Koča nije bio pozvan, zbog svog političkog istupanja na strani smenjenog srpskog rukovodstva.[16] Koča je došao svojim `spačekom`, smestio se u vojne šatore sa bivšim borcima, i otišao sledećeg jutra.[9] Koča ja iskazao poslednju počast Vrhovnom komandantu Titu na sahrani, kao jedan od odabranih saradnika koji su nosili njegov kovčeg.[10] Ubrzo nakon Titove smrti izbile su demonstracije na Kosovu 1981. godine, koje su pratila masovna hapšenja i suđenja Albancima. Koča je smatrao da je sloboda drugih neodvojiva od sopstvene slobode i govorio da Albanci mogu biti državljani Jugoslavije, ali ne mogu biti srpski podanici.[1] Za života bio dva puta oženjen, najpre sa Verom Bakotić, a posle rata sa Lepom Perović, provoborkinjom iz Banjaluke. Dece nije imao. Raspad SFRJ Glavni članak: Raspad SFRJ Ja sam protiv svakog nacionalizma, jer je nacionalizam najniži oblik društvene svesti. Bosnu pokušavaju da raščereče, raščupaju. Bosna je veoma važna tačka za budućnost Jugoslavije.[17] Grob Koče Popovića u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Koča Popović je, u dubokoj starosti, ponovo izašao u javnost uoči raspada SFRJ, kako bi delovao na ublaženje i mirno rešenje jugoslovenske krize. Koča je Jugoslaviju razumevao kosmopolitski, a sve te nacionalne borbe za njega su bile `sitne plemenske borbe` (Perović).[1] Nakon Miloševićevog neuspelog `mitinga istine` u Sloveniji, Koča je kritikovao anti-slovenačko pisanje beogradske Politike rečima: Nečija jednonacionalna “istina”, samim tim što je takva, ne može biti istina. Ona suzbija razboritost slobodnih građana. – [18] Konstantin Popović je smatrao da “politika koja nas je bacila u nacionalistička razračunavanja nije uvezeno zlo, već je ona naše ogledalo i naša najrazornija žica”.[18] On je govorio da se paralele između Miloševića i Tuđmana “prepoznaju po tome što veruju u silu i propagandu, a neistomišljenike teško podnose.”[18] Koča je pred rat bez iluzija govorio: “U ovom trenutku ne vidim ni jedan uverljiv razlog da verujem u miran rasplet.` Dopuštao je mogućnost da hrvatski i srpski nacionalistički lideri dođu do kompromisa, ali ne na račun trećih, tj. “da Bosna plati ceh”. Jasno je uviđao da glavni centri moći sve više zavise od `rastućih i uveliko naoružanih proustaških i pročetničkih, na sve spremnih agresivaca, čije je usmerenje u biti fašističko.”[18] Do kraja života živeo je u Beogradu, gde je i umro 20. oktobra 1992. godine. Poslednja želja mu je bila da na odru, ispred krematorijuma, bude sam, da pored njegovog kovčega izostane defile hipokrita.[15] Svoju imovinu, koja se sastojala od spisa, beležaka, dokumenata, fotografija, radne sobe, velike biblioteke i kolekcije gramofonskih ploča, zaveštao je kao legat Arhivu Beograda.[19] Od 2005. godine, Kočin legat dostupan je istraživačima. Književni rad Korice knjige `Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog` (1931), značajno delo srpskog nadrealizma. Koča Popović je objavio mnoštvo nadrealističkih spisa i članaka između dva rata, među kojima: Odlomci ulice Prodana sudbina, 1930. Pohvala osrednjosti, 1930. U tom periodu je sa Markom Ristićem objavio jedno od najznačajnijih programskih spisa srpskog nadrealizma: Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog, 1931. U međuratnom periodu je takođe pisao protiv rastućeg fašizma: Uloga fašizma u savremenom društvenom zbivanju, `Naša stvarnost`, novembra-decembar 1936. U vreme sukoba na književnoj ljevici piše odgovor na Krležin Dijalektički antibarbarus: Ratni ciljevi dijalektičkog antibarbarusa, 1940. Nakon drugog svetskog rata, napisao je više knjiga ratne tematike, među kojima su najznačajnije: Dnevnik o ratnom putu Prve proleterske brigade, 1946. Revision du Marxisme-Leninisme au sujet de la guerre de liberation en Yougoslavie, 1949. Za pravilnu ocenu oslobodilačkog rata naroda Jugoslavije, 1949. Beleške uz ratovanje, 1988. Odlikovanja Odlikovan je brojnim visokim jugoslovenskim i stranim odlikovanjima: Ordenom slobode, Ordenom ratne zastave, Ordenom partizanske zvezde sa zlatnim vencem (dva puta), Ordenom za hrabrost, Ordenom narodnog oslobođenja prvog reda i Ordenom Suvorova prvog i drugog reda. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. godine, a Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.

1951.Jugoslavija-27.mart 1941. Četverac sa greškom Na 4.polju u tabaku je pocepana zastava.

format: LP, 3. pressing (yellow label) artist: SMAK (Serbia, Yugoslavia) title: Stranica našeg vremena release date: 1978 label, Cat. No: PGP RTB, LP 55-5336 style: rock / hard rock / fusion / blues-rock Ploča: VG- (4-), omot: VG (4), inner: NM (5-). 3. pressing, sa žutom etiketom i oznakom na njoj: `III-8000`, tj. da je reč o trećem tiražu od 8000 primeraka. Ovo je jedan mračan album, nastao kao posledica poremećenih odnosa u bendu, što se vidi i po fotografiji na naslovnoj strani omota. Ovde se nalazi nova verzija `Ulaska u harem`; dosta slabija od originalne. Naravno, kao na svakoj SMAK ploči ima i mnogo dobrih i odličnih momenata, ali u generalnom skoru, ovo je jedno od manje upečatljivih ostvarenja benda A1 Tendži – Tandži A2 Povedi Me S Njim A3 Maht – Tema A4 The Pages Of Our Time = Stranice Našeg Vremena B1 Nebo Je Samo Drum Bez Dna B2 Ulazak U Harem B3 Ponoćni Lovac (Biska 18) ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

1951.Jugoslavija-27.mart 1941. Četverac sa greškom Na 12.polju u tabaku je pocepana zastava.

Zastava SFRJ - Jugoslavije - velika 140x85 Lokacija: Beograd - ostalo (Srbija, Beograd) Tekst oglasa Zastava SFRJ, meterijal trevira, Dimenzije širina oko - 140 cm visina - oko 85 cm - ima prorez za barjak tel/viber: 063/17-47-258 Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje (Beograd - centar)

format: LP, 3. pressing (`zlatna ploča`) artist: IDOLI (Serbia, Yugoslavia) title: Čokolada release date: 1983 label, Cat. No.: Jugoton, LSY-63171 style: pop / rock Ploča: VG/VG- (jedna strana je 4, a druga 4-), omot: VG- (4-), inner: G+ (3+) 3. pressing Postoje 4 pressinga koji svi nose isti matriks kod, pa ih raspoznajemo po oznaci `zlatna ploča` na omotu i detaljima na etiketama. Prvi pressing je presovan krajem 24. avgusta 1983, a moguće je da su poslednja dva iz 1984, ali je to danas nemoguće utvrditi. Evo i matriks koda: Matrix / Runout (Side A): LSY 63171 A 2408 83 SB / Matrix / Runout (Side B): LSY 63171 B 2408 83 SB 1. pressing: bez oznake `zlatna` na omotu, i sa imenom benda i albuma ISPOD centralne rupice na ploči; 2. pressing: bez oznake `zlatna` na omotu, i sa imenom benda i albuma IZNAD centralne rupice na ploči; 3. pressing: oznaka `zlatna ploča` na omotu, a na etiketama je ime albuma napisano malim slovima, uz početno veliko slovo (`Čokolada`); 4. pressing: oznaka `zlatna ploča` na omotu, a na etiketama je ime albuma napisano velikim slovima (`ČOKOLADA`). Ako nekom nije jasno zašto IDOLI nisu bili veliki bend, neka pomno presluša ovu ploču. Ona je kompromis onoga kako je IDOLE video Divljan sa jedne, i Šaper & Krstić, sa druge strane. Dok je Vlada želeo jedan intelektualno orijentisani rock bend, spreman za eksperimentisanje i ispitivanje nepoznatih teritorija, druga dvojica, bez ikakvog muzičkog znanja i talenta, su želeli što-je-moguće više pop zvuka, kako bi sve bilo što komercijalnije, ušećerenije... Tako da smo dobili ovakav album kojim niko, a posebno publika, nije bio zadovoljan. No, pozicije grupe nakon `Odbrane` su bile veoma jake, pa se i ova ploča pozlatila, iako nisam upoznao nikog kome se svidela u celini. Ima na njoj i dobrih momenata - `Radostav dan`, `Tiho, tiho` i `Stranac u noći` donekle... ali je ukupni utisak bio onda, a i sada je - razočaravajući. Žali bože potrošenih para na snimanje u Londonu. No, ovu ploču svakako treba imati u kolekciji, jer i ona govori na svoj način o jednom vremenu, mnogo boljem za rock muziku od ovog današnjeg, kao i o jednom bendu koji zbog unutrašnjih sukoba nije dao ni delić onoga što je mogao. A1 Čokolada 3:34; A2 Radostan dan 2:53; A3 Tiho, tiho 4:30; A4 Bambina 3:08; A5 Ja sam tu 2:50; A6 Soda boj 4:30 B1 Vetar i zastave 5:04; B2 Stranac u noći 4:31; B3 U Gradu bez sna 4:00; B4 Udri bogataša 7:53 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče IDOLA, VLADE DIVLJANA, NEBOJŠE KRSTIĆA i SRĐANA ŠAPERA: I - IDOLI: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP IDOLI, El.ORG & ŠARLO AKROBATA - `Paket aranžman` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70936905_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-original-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/73066177_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-original-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/71353397_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77136241_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71353389_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-press-vrlo-dobra-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69495377_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-ORIGINALNO-IZDANJE 1a) LP IDOLI, El.ORG & ŠARLO AKROBATA - `Paket aranžman` (2021, Croatia Records) - remaster https://www.kupindo.com/Ploce/77136221_LP-V-A-Paket-aranzman-2021-rermaster-NOVO-CELOFAN 2) MLP IDOLI - `VIS Idoli` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76085277_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-1-press-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136365_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73068617_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136377_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74698077_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136389_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76085273_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pres-VG-VG-vrlo-dobra 3) LP IDOLI - `Odbrana i poslednji dani` (1982, Jugoton) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-PERFEKTNA-/129954669 https://www.kupindo.com/Ploce/76085289_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-M-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136277_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-VG https://www.kupindo.com/Ploce/73304197_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74698173_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-original-G- 3a) LP IDOLI - `Odbrana i poslednji dani`, reizdanje (2022, Croatia Records) https://www.kupindo.com/Ploce/77136305_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-2022-remaster-NOV 4) LP IDOLI - `Čokolada` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74697873_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-pressing-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71465897_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-press-NM-G- https://www.kupindo.com/Ploce/70466697_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-press-VG-G-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74697993_LP-IDOLI-Cokolada-1983-2-pressing-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/74697981_LP-IDOLI-Cokolada-1983-2-press-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/69660009_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-press-ODLICNA-MINT-ploca https://www.kupindo.com/Ploce/77136321_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71353449_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-pressing-VG- 5) LP IDOLI - `Muzika iz filma `Šest dana juna` (1985, Jugoton) _____________________________________________________________________ II - IDOLI: kompletna vinilna singl (EP, SP) diskografija: 1) EP IDOLI / SLOBODAN ŠKEROVIĆ - `Pomoć, pomoć / Retko te viđam sa devojkama / Poklon` (1980, Vidici) https://www.kupindo.com/Ploce/76582805_EP-IDOLI-Pomoc-pomoc-Retko-te-vidjam-sa-devojkama 2) SP IDOLI - `Maljčiki / Retko te viđam sa devojkama` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77136405_SP-IDOLI-Maljciki-1980-1-pressing-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74697641_SP-IDOLI-Maljciki-1980-2-pressing-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71353457_SP-IDOLI-Maljciki-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra 3) SP IDOLI - `Bambina / Stranac u noći` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73068697_SP-IDOLI-Bambina-Stranac-u-noci-1983-VG-G 4) promo SP IDOLI `Ona to zna / Ljubavi` (1985, Jugoton) ______________________________________________________________________ III - IDOLI: kompletna diskografija intervju ploča: 1) intervju 2LP MATO DOŠEN / IDOLI - Jugoton Express (1982, Jugoton) 2) intervju 2LP IDOLI / KRUNOSLAV KIĆO SLABINAC - Jugoton Express (1985, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73068757_intervju-2LP-IDOLI-KICO-SLABINAC-1985-PERFEKTAN https://www.kupindo.com/Ploce/73068777_intervju-LP-IDOLI-KICO-SLABINAC-1985-PERFEKTAN ______________________________________________________________________ IV - IDOLI: kompletna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: IDOLI - Retko te viđam sa devojkama https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor 2) LP VA - `Vrući dani i vrele noći` (1982, Jugoton) pesma: IDOLI - Kenozoik 3) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: IDOLI - Kenozoik 4) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesma: IDOLI - Čokolada https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136453_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-Idoli-Leb-i-sol-VG- 5) LP V/A - `Pjevajmo do zore` (1985, Jugoton) pesma: IDOLI - Ona to zna 6) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesme: a) IDOLI - Ona to zna b) IDOLI - Dok dobuje kiša u ritmu tam-tama https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V - VLADA DIVLJAN: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP VLADA DIVLJAN - `Tajni Život A.P. Šandorova` (1987, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/66039409_LP-VLADA-DIVLJAN-Tajni-zivot-A-P-Sandorova-1988- 2) LP VLADA I GILE - `Rokenrol za decu` (1989, PGP RTB) 3) LP VLADA, GILE, KOJA - `Kako je propao Rokenrol (Originalna Muzika Iz Filma)`, (1989) 4) 2) LP VLADA I GILE - `Rokenrol bukvar` (1990, PGP RTB) 5) LP VLADA, GILE, PIKO & ŠVABA - `Lutka koja kaže ne` (1991, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/70242453_LP-VLADA-GILE-PIKO-i-SVABA-Lutka-1991-ODLICNA 6) MLP VLADA DIVLJAN I NEPOSLUŠNI - `Neposlušna građanka` (2017, Long Play) ********************************************************************** IV - KRSTIĆ & ŠAPER: kompletna vinilma LP i SP diskografija: 1) promo SP KRSTIĆ I ŠAPER I UNUTRAŠNJA IMPERIJA - `16 godina / Ti i ja` (1987, Jugoton) 2) LP KRSTIĆ I ŠAPER - `Poslednja mladost u Jugoslaviji` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74698345_LP-KRSTIC-I-SAPER-Poslednja-mladost-u-YU-87-VG-VG-