Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! zdanje: 1926/27 god - Knjiga I, 1889 - 1897 - Knjiga I, 1868 - 1878 - Knjiga II, 1878 - 1889 Aleksandar I Obrenović (Beograd, 2/14. avgust 1876 — Beograd, 29. maj/11. jun 1903) je bio kralj Srbije (1889—1903), poslednji iz dinastije Obrenović, koji je, zajedno sa svojom suprugom kraljicom Dragom Obrenović, ubijen u Majskom prevratu 1903. Kralj Aleksandar je bio sin kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović.[3] Nakon abdikacije svog oca Milana Obrenovića 1889, trebalo je da Srbijom vlada Namesništvo do Aleksandrovog punoletstva. 1893. se proglasio punoletnim, ukinuo Namesništvo i preuzeo svu vlast u svoje ruke. Ovaj potez ga je načinio popularnim. Druga odluka, koja je duboko ozlojedila mnoge ljude, je bilo ukidanje slobodoumnog ustava iz 1888. i vraćanje apsolutističkog ustava iz 1869. Za vreme Aleksandrove vladavine, Srbija je bila u haosu.[4] 1897. godine je doveo svog oca Milana u Srbiju. Milan nije ostao samo kao kraljev otac, već je dobio titulu vrhovnog zapovednika vojske. Rusija je bila naročito nepoverljiva zbog ove odluke, pošto je Milan bio poznati austrofil. Deset puta je menjao vladu, tri puta je menjao ustav, a jednom je nakratko uveo neustavno stanje. Nezadovoljstva je bilo i što se oženio udovicom Dragom Mašin. Nikada nije bio omiljen među Srbima. Smatran je za slabog vladara i muškarca jer je supruginu familiju postavio na važne državne pozicije.[5] Nezadovoljstvo Aleksandrovom vladavinom je vrhunac imalo u maju 1903. kada je grupa zaverenika predvođena Dragutinom Dimitrijevićem Apisom ubila kraljevski par i bacila kroz prozor u dvorište. Nakon smrti kralja Aleksandra, na tron Srbije je došla dinastija Karađorđević. Sticajem okolnosti je na njegovog daljeg rođaka kneza Mihaila takođe izvršen atentat 10. juna (29. maja) 1868, odnosno tačno 35 godina ranije. Bio je prvi srpski kralj koji se rodio u Beogradu.[b] Za vreme njegove vladavine je Nikola Tesla prvi i jedini put posetio Srbiju i Beograd 1. juna (17. maja) 1892. godine,[6] a Aleksandar ga je i lično dočekao sutradan sa ministrom prosvete Androm Mitrovićem.[7] Za vreme njegove vladavine su otvorene i prve elektrane u Srbiji. Prva javna elektrana u Srbiji, Termoelektrana na Dorćolu, počela je sa radom 5. oktobra (23. septembra) 1893. godine. Prva hidroelektrana, Mala hidroelektrana na reci Gradac kod Valjeva, otvorena je 9. maja 1900. godine, čime je Valjevo postalo prvi grad sa električnom energijom u Srbiji. Takođe je i u Užicu 2. avgusta 1900. otvorena prva hidroelektrana sagrađena po Teslinim principima — Mala hidroelektrana Pod gradom.[8] Prvi je srpski vladar koji se susreo sa knezom Nikolom u Srbiji, na Vidovdan 1896. godine, a bio je miropomazan za kralja, i učestvovao je u proslavi 500. godišnjice boja na Kosovu u Kruševcu 27. (14) juna 1889. godine.[9] Sa kraljicom Viktorijom Hanoverskom je ugovorio sporazum o međusobnom izručenju kriminalaca Srbije i Velike Britanije, koji je načinjen je 6. decembra (23. novembra) 1900. godine u dva primerka u Beogradu. Sporazum je sa srpske strane potpisao tadašnji predsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Aleksa Jovanović, a sa britanske ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji Džordž Fransis Bonham.[10] Zvanično je objavljen 25. (13) februara 1901. godine u službenim Srpskim novinama. Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar[1], potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine.[2] Biografija Ženeva, 1890. Slobodan Jovanović tokom studija. Rođen je 3. decembra 1869. u Novom Sadu, od oca Vladimira Jovanovića i majke Jelene, stanovali su u kući u Miletićevoj ulici broj 3. Vladimir Jovanović (1833—1922) je kao vodeći srpski liberal živeo u Novom Sadu kao politički izgnanik iz Srbije. Dao je ime svom sinu prvencu Slobodan, a ćerki Pravda. Po mnogima je Slobodan Jovanović prvi među Srbima nosio ovo ime.[3] Od sredine 1872. njegova porodica živi u Beogradu. 1879. polazi u Prvu beogradsku gimnaziju, tada sedmorazrednu i smeštenu u levom krilu Kapetan-Mišinog zdanja. Godine 1886. završio je Prvu mušku gimnaziju u Beogradu. Posle boravka u Minhenu (1886/87.) i Cirihu od 1. aprila 1890. studirao je prava u Ženevi, Švajcarska, kao državni stipendista Kraljevine Srbije. Potom je studije nastavio 1891. godine na Slobodnoj školi političkih nauka u Parizu. Naredne godine, 1892, vraća se u Srbiju gde dobija prvu državnu službu, u sudu, a potom u Ministarstvu inostranih dela u Beogradu. Slobodan Jovanović je 1893. upućen za atašea u srpsko poslanstvo u Carigradu, Osmansko carstvo, gde ostaje do 1894. Na ovom položaju radio je na poboljšanju položaja Srba u Turskoj. U MIP-u je u Prosvetnom odeljenju koje se bavilo srpskom propagandom (školskim i crkvenim pitanjima) u Makedoniji. Slobodan Jovanović objavljuje 1895. godine studiju „O društvenom ugovoru“, kritiku Rusoove teorije društvenog ugovora. Nalazi se u grupi okupljenoj oko 1894. konzervativnog (u smislu Dizraelijevog konzervativnog parlamentarizma) lista „Red“, koja je naredne godine (1895) nastavila da sarađuje u „Srpskom pregledu“ Ljubomira Nedića, profesora filozofije na Velikoj školi. Objavljuje svoje radove u brojnim časopisima, uključujući i 1896. u mostarsku „Zoru“. Slobodan Jovanović u Beogradu, 1896. Godine 1897. je izabran za vanrednog profesora na Pravnom fakultetu Velike škole u Beogradu. Iste godine objavljuje svoje pristupno predavanje „O suverenosti“. Godine 1899. objavljuje delo pod nazivom „O dvodomnom sistemu“ u kojem se zalaže za dvodomni sistem kao neodvojivi deo parlamentarnog sistema prisutan u svim zemljama u kojima je uveden parlamentarizam osim u pojedinim zemljama Latinske Amerike i Balkana. U ovom delu kao glavni primer uzima Englesku, državu u kojoj je nastao savremen parlamentarizam. Iste godine objavljuje raspravu „Jovan Hadžić, srpski zakonopisac“ u izdanju Matice srpske. Godine 1900. na Pravnom fakultetu je izabran za redovnog profesora. Slobodan Jovanović bio je nastavnik Pravnog fakulteta u Beogradu pune 43 godine, sve do svoga penzionisanja 1940. godine. Profesor Jovanović je bio jedan od osnivača „Srpskog književnog glasnika“ 1901. godine. U ovom književnom časopisu nalazio se u uređivačkom odboru i važio je za jednog od najredovnijih saradnika. Slobodan naredni istraživački rad objavljuje 1902. pod nazivom „Engleski parlamentarizam“. Slobodan Jovanović u društvu pisaca oko 1905. (Sede: Svetozar Ćorović, Simo Matavulj, Aleksa Šantić i Janko Veselinović. Drugi red: Slobodan Jovanović (levo) i Milorad Mitrović (desno). Stoje: Mile Pavlović Krpa, Atanasije Šola, Radoje Domanović, Svetolik Jakšić, Ljubo Oborina, Risto Odavić i Jovan Skerlić.) Profesor Jovanović je 4. februara 1905. godine izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije. Godine 1908. je izabran za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Profesor Jovanović je objavio veliku sintetičku studiju pod nazivom „Naše ustavno pitanje u XIX veku“ 1905. godine, a potom je drugi put štampao 1908. i treći 1932. Godine 1907. izdao je knjigu „Ustavno pravo“, koju će ponovo štampati 1924. Godine 1908. objavio je studiju pod nazivom „Utemeljenje građanskog zakonodavstva i ustavnosti u Srbiji“, koje će kasnije proširiti i objaviti 1931, i 1932. godine. Profesor Jovanović objavljivanjem knjige 1912. godine „Ustavobranitelji i njihova vlada“ započinje rad na velikom projektu pisanjem „Istorije Srbije 1838—1903“ koje će trajati pune dve decenije i predstavljaće središnje mesto u sveukupnom njegovom delu. Šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Slobodan Jovanović u presbirou Vrhovne komande, sa Arčibaldom Rajsom 1915. g Tokom Prvog i Drugog balkanskog rata Slobodan je bio šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi[traži se izvor] Srpske vojske. Posle pobede Srpske vojske u Kumanovskoj bici prelazi sa Presbiroom i Vrhovnom komandom u Skoplje, gde boravi nekoliko meseci. Posle Drugog balkanskog rata, 1913. godine izabran je za rektora Beogradskog univerziteta. Međutim, 1914. godine izbija Prvi svetski rat a Slobodan je ponovo upućen na službu u Presbiro[traži se izvor]pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U jesen 1915. austrougarske i nemačke oružane snage preduzele su veliku ofanzivu na Srbiju, istovremeno i bugarske snage prekidaju saobraćajnu komunikaciju dolinom Južne Morave i Vardara. Srpska vojska sa izbeglim narodom nalazila se u bezizlaznoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Tada Vrhovna komanda odlučuje da se krene u povlačenje preko Albanije i Crne Gore na jadransku obalu u susret savezničkim snagama. Posle albanske golgote profesor Jovanović se našao na ostrvu Krf, gde su bile smeštene srpska vojska, izbeglice, narodna skupština, vlada i druge ustanove. Profesor Jovanović je pored obaveza u Presbirou nalazio vremena i za književni rad, koji mu je predstavljao duhovni mir u vremenu teškom po srpski narod. Na Krfu je 1917. napisao biografske oglede o Stojanu Novakoviću i Ljubomiru Nediću. Posle Prvog svetskog rata profesor Jovanović se nalazio među pravnim ekspertima pri jugoslovenskoj delegaciji na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine. Međuratni period Slobodan Jovanović zajedno s Bogdanom Popovićem obnavlja izlaženje „Srpskog književnog glasnika“. Profesor Jovanović je 1920. godine izdao čuvenu knjigu „Vođi Francuske revolucije“, sastavljenu od portreta Miraboa, Dimurjea, Dantona i Robespjera. Drugi put je ova knjiga štampana u okviru Jovanovićevih Sabranih dela 1932. kod izdavača Gece Kona. U okviru rada o nacionalnom pravu i istoriji profesor Jovanović 1923. štampa drugu knjigu pod nazivom „Druga vlada Miloša i Mihaila Obrenovića. Takođe, 1926. je objavio knjigu „Vlada Milana Obrenovića (I-II)“ koju je doštampao 1927. A 1929. godine izdaje knjigu pod nazivom „Vlada Aleksandra Obrenovića“ (I-II). Profesor Jovanović je 1927. godine izabran za dopisnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Između 1928. i 1930. godine nalazio se na mestu predsednika Srpske kraljevske akademije. Izdavanje Sabranih dela profesora Jovanovića je počelo kod Gece Kona 1932. godine. Profesor Jovanović je objavio knjigu 1934. pod nazivom „O državi“, koju čine teorijske formulacije sastavljene od elemenata, funkcija i ustanova savremene ljudske zajednice. Ovu knjigu je proširio studijom „Poratna država“ 1936, kojom obrađuje Italiju, Englesku, Francusku, Rusiju i Nemačku i u njoj tipološki klasifikuje odnos između pravne države i države fašizma i komunizma, odnosno nastanak novih država masa kao novog oblika totalitarizma. Slobodan Jovanović je bio osnivač i prvi predsednik Srpskog kulturnog kluba u periodu od 1937. do 1941. Slobodan je 1938. godine objavio monografiju „O Gledstonu“, vođi engleskih liberala u parlamentu i na čelu britanske vlade; prateći njegovo političko angažovanje, profesor Jovanović je u stvari pratio put reformisanja[4] Britanske imperije. U broju od 4. decembra 1939. „Politika“ je preko čitave strane 9. i dva stupca strane 10. objavila pet članaka posvećenih Slobodanu Jovanoviću pod zajedničkim naslovom „Sedamdeset godina života g. Slobodana Jovanovića“. Godine 1939. objavio je veliko delo „Primeri iz političke sociologije“ - Engleska, Francuska, Nemačka 1815 — 1914. Iste godine objavio je studiju „O američkom federalizmu“. Jula 1940. Slobodan odlazi u penziju sa mesta redovnog profesora, odlikovan je Ordenom Jugoslovenske krune prvog reda.[5] Jovanović je bio protivnik sporazuma Cvetković-Maček, kojim je obrazovana Banovina Hrvatska. Zalagao se za federaciju sa jakom centralnom vlašću u vidu jugoslovenskog parlamenta, biranog opštim pravom glasa, koji bi se brinuo za zajedničke poslove.[6] Drugi svetski rat Slobodan Jovanović levo od kralja Petra II Karađorđevića (Sednica vlade u Londonu 1942) Posle vojnog puča 27. marta 1941. godine prihvatio je dužnost potpredsednika vlade u pučističkoj vladi generala Dušana Simovića. Izbeglištvo je počelo u Jerusalimu, a nastavljeno u Londonu (od jula 1941). Do Simovićeve smene došlo je početkom januara 1942. kada su svi ministri Simovićeve vlade u Londonu predali su kolektivnu ostavku, izjavljujući da general Simović nije sposoban za rukovođenje. Nakon toga je kralj Petar II je imenovao Jovanovića za predsednika vlade. Jovanović je preuzeo dužnost 11. januara 1942. Iako je po svojoj inteligenciji i obrazovanju bio vodeći član emigracije, Jovanović nije imao nikakvog iskustva u praktičnoj politici, a s obzirom na svoju starost nije se očekivalo da od prilagodi svoje stavove novim okolnostima ili da postane energičan vođa.[7] Srpski političari u emigraciji priznavali su Slobodana Jovanovića za neosporan autoritet.[8], ali nije bio dorastao velikim političkim iskušenjima.[9] Sedište Jugoslovenske vlade u Londonu nalazilo se u velikoj zgradi na Najtsbridžu, gde je bio smešten kabinet Slobodana Jovanovića. U Jovanovićevoj vladi su bile pristupljene sve političke stranke koje su bile i u Simovićevoj vladi.[10] Međutim, Jovanovićeva vlada je uvela dve novine u odnosu na Simovićevu vladu. Prvo je bilo imenovanje četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića za ministra vojske, vazduhoplovstva i mornarice. Do kraja Jovanovićevog boravka na mestu predsednika izbegličke vlade Mihailović će biti prvo unapređen u divizijskog, pa u armijskog generala i načelnika Vrhovne komande. Imenovanje za ministra i unapređivanja su trebalo da ojačaju Mihailovićevu poziciju u Jugoslaviji i ubrza savezničku pomoć.[11][12] Druga novina je bilo obrazovanje Vojnog kabineta predsednika vlade na čije čelo je postavljen major Živan Knežević. Major Knežević i njegov rođeni brat ministar dvora Radoje Knežević, inače Mihailovićeve pristalice i vođe Lige majora, su činili sivu eminenciju koja je stajala iza Jovanovića.[13][9] Braća Kneževići, su takođe imali jak uticaj na kralja Petra, postavili su svog brata Nikolu za šefa vladinog Odseka za šifriranje i tako imali uvid nad porukama koje su odlazile i dolazile u vladu i koristili su Jovanovićevu nesklonost da se meša u sporove ministara svoje vlade.[13] Nova vlada je za ministra vojske umesto generala Bogoljuba Ilića imenovala generala Dragoljuba Mihailovića,[14][11][15][12], koji je vodio rojalistički pokret u Jugoslaviji, da bi se izbegla mešanje vojske u rad vlade i da se istovremeno iskoristi Mihailovićev ugled pri iznošenju zahteva Saveznicima. Posle Kairske afere i Simovićeve smene, vlade Slobodana Jovanovića zapravo su preko braće Radoja i Živana Kneževića bile u službi generala Dragoljuba Mihailovića [16][11] Imenovanje je trebalo da ojača Mihailovićevu poziciju u Jugoslaviji i ubrza savezničku pomoć.[11][12] Izbeglička vlada je podržala Mihailovićev suštinski pasivan stav[17], pošto je radije želeo da sačeka slabljenja okupatora pre vođenja aktivnog otpora, delom da bi se izbegle odmazde nad civilnim stanovništvom. Međutim, ovo je povećavalo rizik da pokret otpora okupljen oko komunista preuzme od Mihailovića vođstvo u pokretu otpora protiv sila Osovine.[15] Britanci su o Mihailoviću širili propagandu kao velikom vođi, iako je situacija u Jugoslaviji potpuno drugačija od pisanja britanske štampe[15]; kada je imenovan za ministra Mihailović nije imao vojsku pod svojom direktnom komandom nakon gušenja ustanka u Srbiji od strane Nemaca u jesenjoj ofanzivi. Mihailović je već tada stupio u kontakte sa kvislinškim i nemačkim vlastima i deo svoje vojske utopio u kvislinšku Srpsku državnu stražu. Sa druge strane, Jovanović i njegovi ministri nisu uspeli da ubede Saveznike da svojim ograničenim sredstvima pruže značajnu materijalnu pomoć Mihailoviću.[12] Od 26. juna do 10. avgusta 1943. nalazio se na dužnosti potpredsednika vlade u kabinetu Miloša Trifunovića. Kada je kralj Petar II pod pritiskom britanskog premijera Vinstona Čerčila doneo odluku da smeni predsednika vlade Božidara Purića i da na njegovo mesto dovede Ivana Šubašića, profesor Jovanović se suprotstavio ovoj odluci. Novi predsednik vlade Ivan Šubašić je ubrzo sklopio sporazum s Titom tokom leta 1944. Posle Drugog svetskog rata, Slobodan Jovanović ostao je da živi u Londonu. U Londonu je stanovao od 1945. do 1958. nedaleko od Kensingtona Gardensa u ondašnjem skromnom i malom hotelu Tjudor Kort (Tudor Court Hotel, 48 — 52 Crowell Road, London SW7). Godine 1946. na procesu generalu Dragoljubu Mihailoviću i grupi od 23 lica u Beogradu Slobodan Jovanović je osuđen od strane Vojnog veća „na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom u trajanju od dvadeset godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od deset godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva“. Na osnovu ove presude u Jugoslaviji je praktično uvedena zabrana na njegova dela. Emigracija Posle rata, nekadašnji članovi jugoslovenske vlade u Londonu nisu bili kvalifikovani za britansku državnu socijalnu pomoć. Većina značajnih jugoslovenskih odnosno srpskih emigranata našla se na rubu egzistencijalnog opstanka. Međutim, srpski brodovlasnik Vane Ivanović osnovao je „Dobrotvorno udruženje slobodnih građana Jugoslavije“, čijim je donacijama spasao bede veliki broj uglednih intelektualaca emigranata. Slobodan Jovanović je bio inicijator osnivanja 1951. godine Udruženja srpskih pisaca u izgnanstvu i na osnivačkoj skupštini izabran je za počasnog predsednika, Miloš Crnjanski za predsednika, Miodrag Stajić za potpredsednika, za sekretara dr Miodrag Purković i za člana Uprave Kosta Pavlović. U tom Udruženju, koje je priređivalo mesečna predavanja, Jovanović je govorio iz oblasti srpske istorije i književnosti. Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Poruka broj 7 profesora Slobodana Jovanovića iz 1952.. Rehabilitacija Plato Slobodana Jovanovića ispred Pravnog fakulteta u Beogradu Preminuo je u petak 12. decembra 1958. u 6.30 č. izjutra, u svojoj devedesetoj godini, u Londonu. Opelo nad zemnim ostacima Slobodana Jovanovića izvršeno je 20. decembra 1958. pre podne, u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Sava u Londonu. Opelu je prisustvovala kraljica Marija Karađorđević. Kao izaslanik kralja Petra II bio je Bogoljub Jevtić. Kao izaslanik kraljevića Tomislava i princeze Margarite bio je major Đorđe Dimitrijević. Od porodice opelu su prisustvovali Kosta St. Pavlović sa suprugom i sinom. Opelu su prisustvovali svi članovi Jugoslovenskog narodnog odbora, kome je Jovanović bio osnivač i predsednik od njegovog osnivanja, predstavnici Udruženja srpskih pisaca u izgnanstvu, kome je Jovanović bio počasni predsednik, predstavnici veterana JVUO iz Organizacije srpskih četnika i Organizacije srpskih četnika Ravna Gora. Kovčeg je bio prekriven zastavom Kraljevine Jugoslavije. Slobodan Jovanović je posle opela sahranjen na groblju Kensal grin, u severozapadnom delu Londona. Sahranjen je u pravoslavnom delu groblja, na kome se uglavnom nalaze grobovi Srba koji su u emigraciju otišli 1945. Godine 1965. je Udruženje srpskih pisaca u izgnanstvu podiglo spomen-ploču Slobodanu Jovanoviću u hotelu Kort u Londonu, gde je živeo od 1945. pa sve do svoje smrti 1958. Razglednica iz Dubrovnika koju je Miloš Crnjanski poslao Slobodanu Jovanoviću, deo kolekcije Adligata Na novčanici od 5000 dinara Bista ispred Pravnog fakulteta u Beogradu Njegovi posmrtni ostaci su 1. decembra 2011. godine ekshumirani, i preneti u hram Svetog Save u Londonu, gde je 5. decembra održan parastos. Dana 8. decembra su preneti u Srbiju, gde su 10. decembra sahranjeni u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Uređivački odbor biblioteke „Srpska književnost u sto knjiga“ uvrstio je njegovu knjigu „Portreti iz istorije i književnosti“ kao 60. u kompletu. No, samo u prvom izdanju, štampanom u malom broju primeraka. U drugom izdanju ova knjiga, sastavljena od eseja Slobodana Jovanovića, nije bila ni štampana, zbog intervencije Saveza komunista Jugoslavije. Godine 2007. Slobodan Jovanović je rehabilitovan odlukom Okružnog suda u Beogradu, a presuda kojom je osuđen na robiju i gubitak časti je proglašena ništavnom. Srpska akademija nauka i umetnosti je u novembru 2019. povodom 150 godina od rođenja Slobodana Jovanovića organizovala izložbu i naučni skup. Dela Posle dugogodišnjih pokušaja da se štampaju njegova sabrana dela, zbog nepovoljnog mišljenja vlasti, tek 1990. godine u zajedničkom poduhvatu tri izdavača (BIGZ, Jugoslavija Publik, Srpska književna zadruga) štampano je 12 tomova sabranih dela akademika Slobodana Jovanovića.

OLIMPIJSKI VEKOVNIK Olimpijski vekovnik 1910 - 2010 komplet 1-2 Olimpijski vekovnik: 100 godina Olimpijskog komiteta Srbije , ---------------------------------- Naslov: Olimpijski vekovnik Autor: priredio Čedomir Šoškić Izdavač: Službeni glasnik, Beograd Godina izdanja: 2010 Format: 230 x 307 mm Povez: Tvrdi, luksuzni - dvotomna monografija Dvotomna monografija OLIMPIJSKI VEKOVNIK – 100 godina Olimpijskog komiteta Srbije (1910-2010) kapitalno izdanje – na 1.100 strana u tvrdom povezu i luksuznoj opremi uzlazi iz štampe krajem novembra. Suizdavači ovog jedinstvenog dela su Olimpijski komitet Srbije i Službeni glasnik. Prvi put u monografiji OLIMPIJSKI VEKOVNIK osvetljava se razvoj i delovanje našeg nacionalnog olimpijskog komiteta u proteklih 100 godina u Kraljevini Srbiji, Kraljevini SHS, Kraljevini Jugoslaviji, FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Republici Srbiji i objavljuju autentična dokumenta koja su uticala na razvoj našeg olimpijskog pokreta. OLIMPIJSKI VEKOVNIK prvi objavljuje imena, plasmane i rezultata svih 1.323 olimpijaca koji su od 1912. pod srpskom i jugoslovenskom zastavom učestvovali na svim Letnjim igrama i ostvarili 1.747 učešća i osvojili 98 medalja, imena, plasmane i rezultate svih 254 olimpijaca na Zimskim igrama, koji su imali 334 učešća i osvojili četiri medalje, imena i rezultate osvajača 601 medalje na Mediteranskim igrama, 42 medalje na Evropskim olimpijskim festivalima mladih i tri odličja na I olimpijskim igrama mladih. Za OLIMPIJSKI VEKOVNIK uzbudljiva svedočanstva o osvajanju olimpijskih odličja napisali su naši asovi Ivan Gubijan, Stjepan Bobek, Branislav Simić, Đorđe Perišić, Branislav Pokrajac, Svetlana Kitić, Jasna Šekarić, Vlade Divac, Nikola Grbić, Milorad Čavić i mnogi drugi, a učešće naših sportista na Igrama praćeno je autentičnim dosad neobjavljivanim fotografijama. Monografija OLIMPIJSKI VEKOVNIK donosi i celokupnu istoriju međunarodnog olimpijskog pokreta, od korena koji sežu do antičke Grčke i drevnih igara u Olimpiji, preko buđenja olimpizma u XIX veku, osnivanja Međunarodnog olimpijskog komiteta, stvaranja olimpijske ikonografije i njegovog razvoja, do izrastanja Olimpijskih igara u najznačajniju globalnu manifestaciju i to ne samo u sportskom smislu. OLIMPIJSKI VEKOVNIK osvetljava potpuno i sve Igre, Letnje i Zimske, nepristrasno govori o njihovim vrlinama i manama, o njihovim junacima od Spiridona Luisa, Džesija Ovensa, Pava Nurmija, Tonija Zajlera, Žana KLoda Kilija, Abebea Bikile, Boba Bimona, Nađe Komaneči, Erika Hajdena, Karla Luisa do, Bjorna Dalea, Olea Ejnara Bjorndalena, Simona Amana, Majkla Felpsa i Juseina Bolta, kao i o najvećim tragičarima od Doranda Pjetrija i Džima Torpa, preko Meri Deker, Karla Šranca i Gejl Divers, do Merion Džons. Povez: Tvrd Pismo: ćirilica Broj strana:1066 Godina izdanja: Beograd 2010. Bogato ilustrovano Veliki format (31 cm) Istorija olimpizma istorija olimpijskih igara Knjige su NOVE..... ---------------------------- R1

Dallas Records 2019. Odlicno ili kao novo stanje box izdanja sa 4 CD-a cuvenog Rijeckog punk/new wave sastava. Bogato uradjeno reizdanje njihova 3 studijska albuma, po prvi put od originalnog objavljivanja na analognim nosacima zvuka. Cetvrti CD je koncert koji je prvi put objavljen ikada! Bogata knjizica na cak 68 stranica sadrzi tekstove pesama po albumima, dosta fotografija iz tog vremena, ilustracije, intervjue, istorijat, hronologiju i jos mnogo toga. Za ljubitelje domaceg punk-a i kolekcionare diskova OBAVEZA U KOLEKCIJI!!! A Dan Je Tako Lijepo Počeo 1.1 Na Tragu 1.2 Visoki Propisi 1.3 Perspektiva 1.4 Kabul 1980 (Everybody Must Get Stoned) 1.5 Paralelne Linije Vocals – Jani Kovačič 1.6 Visokotiražni Mir 1.7 Narodna Pjesma 1.8 Živjela Jugoslavija 1.9 Pritanga I Vaza Guitar – Marijan Blažina Vocals – Jani Kovačič 1.10 Morao Sam Ići 1.11 T Kao Krava 1.12 Hit Tema 1.13 Grad 1.14 Crkve 1.15 Rijeka 1.16 Moj Život Je Novi Val 1.17 Narodna Pjesma 1.18 Visoki Propisi 1.19 Živjela Jugoslavija 1.20 Obijest 1.21 Goli Otok Izleti 2.1 Pobuna Bubuljica 2.2 Kao Rane Trešnje 2.3 Javna Kupatila 2.4 Ružan San 2.5 Nestašni Đački Izleti 2.6 Federico U Bačvi 2.7 Želim Biti Vojnik 2.8 Ti Još Nisi 2.9 Mila Majko Viđu Pčela 2.10 Tužne Uši 2.11 Frka 2.12 Fini Dečko 2.13 Praznik 2.14 Nestašni Đački Izleti (Demo Na Probi) 2.15 Pobuna Bubuljica (Demo Na Probi) 2.16 Mila Majko Viđu Pčela (Alt. Verzija) Zastave 3.1 Nikad Nikad Nikad 3.2 Odlazak 3.3 Zastave 3.4 Kad Se Oglasi Trumpet – Janko Belin 3.5 Oj Ponose Moj 3.6 Napunjeno Vrijeme Kalimba – Igor Leonardi 3.7 Divlja Misao 3.8 U Pobjede Nove Trumpet – Janko Belin 3.9 Željko 3.10 Zlatno Doba Lyrics By – Dejan Knez Trumpet – Marko Sever 3.11 Metalci 3.12 Divlja Misao (Alt. Verzija) 3.13 Nikad Nikad Nikad (Alt. Verzija) 3.14 Zastave (Alt. Verzija) 3.15 Kada Se Oglasi (Alt. Verzija) 3.16 Platno Široko (Nedovršeni Demo S Probe) 3.17 Insert (Glazba Za Film) Paraf Live Uživo Na Koncertu U Dvorani `Lovorka Kukanić`, Rijeka, Prosinac 1985. 4.1 Zlatno Doba 4.2 Nikad Nikad Nikad 4.3 Odlazak 4.4 Kada Se Oglasi 4.5 Javna Kupatila 4.6 Federico U Bačvi 4.7 Napunjeno Vrijeme 4.8 Želim Biti Vojnik 4.9 Ružan San 4.10 Nestašni Đački Izleti 4.11 Željko 4.12 Metalci 4.13 Divlja Misao 4.14 Oj Ponose Moj 4.15 Zastave 4.16 Zlatno Doba (Repriza) Uživo Na Koncertu U Dvorani U Humu, Slovenija, Veljača 1986. 4.17 Živjela Jugoslavija 4.18 Praznik

knjiga - skripte, bros izdanje, FUTUR - Beograd, 1938 KOMPLETNO str. 148 stanje LOSE Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine. Rođen je 3. decembra 1869. u Novom Sadu, od oca Vladimira Jovanovića i majke Jelene, stanovali su u kući u Miletićevoj ulici broj 3. Od sredine 1872. njegova porodica živi u Beogradu. 1879. polazi u Prvu beogradsku gimnaziju, tada sedmorazrednu i smeštenu u levom krilu Kapetan-Mišinog zdanja. Godine 1886. završio je Prvu mušku gimnaziju u Beogrady. Posle boravka u Minhenu (1886/87.) i Cirihu od 1. aprila 1890. studirao je prava u Ženevi, Švajcarska, kao državni stipendista Kraljevine Srbije. Potom je studije nastavio 1891. godine na Slobodnoj školi političkih nauka u Parizu. Naredne godine, 1892., vraća se u Srbiju gde dobija prvu državnu službu, u sudu, a potom u Ministarstvu inostranih dela u Beogradu. Slobodan Jovanović je 1893. upućen za atašea u srpsko poslanstvo u Carigradu, Osmansko carstvo, gde ostaje do 1894. Na ovom položaju radio je na poboljšanju položaja Srba u Turskoj. U MIP-u je u Prosvetnom odeljenju koje se bavilo srpskom propagandom (školskim i crkvenim pitanjima) u Makedoniji. Slobodan Jovanović objavljuje 1895. godine studiju „O društvenom ugovoru“, kritiku Rusoove teorije društvenog ugovora. Nalazi se u grupi okupljenoj oko 1894. konzervativnog (u smislu Dizraelijevog konzervativnog parlamentarizma) lista „Red“, koja je naredne godine (1895) nastavila da sarađuje u „Srpskom pregledu“ Ljubomira Nedića, profesora filozofije na Velikoj školi. Objavljuje svoje radove u brojnim časopisima, uključujući i 1896. u mostarsku „Zoru“. Godine 1897. je izabran za vanrednog profesora na Pravnom fakultetu Velike škole u Beogradu. Iste godine objavljuje svoje pristupno predavanje „O suverenosti“. Godine 1899. objavljuje delo pod nazivom „O dvodomnom sistemu“ u kojem se zalaže za dvodomni sistem kao neodvojivi deo parlamentarnog sistema prisutan u svim zemljama u kojima je uveden parlamentarizam osim u pojedinim zemljama Latinske Amerike i Balkana. U ovom delu kao glavni primer uzima Englesku, državu u kojoj je nastao savremen parlamentarizam. Iste godine objavljuje raspravu „Jovan Hadžić, srpski zakonopisac“ u izdanju Matice srpske. Godine 1900. na Pravnom fakultetu je izabran za redovnog profesora. Slobodan Jovanović bio je nastavnik Pravnog fakulteta u Beogradu pune 43 godine, sve do svoga penzionisanja 1940. godine. Profesor Jovanović je bio jedan od osnivača „Srpskog književnog glasnika“ 1901. godine. U ovom književnom časopisu nalazio se u uređivačkom odboru i važio je za jednog od najredovnijih saradnika. Slobodan naredni istraživački rad objavljuje 1902. pod nazivom „Engleski parlamentarizam“. Profesor Jovanović je 4. februara 1905. godine izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije. Godine 1908. je izabran za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Profesor Jovanović je objavio veliku sintetičku studiju pod nazivom „Naše ustavno pitanje u XIX veku“ 1905. godine, a potom je drugi put štampao 1908. i treći 1932. Godine 1907. izdao je knjigu „Ustavno pravo“, koju će ponovo štampati 1924. Godine 1908. objavio je studiju pod nazivom „Utemeljenje građanskog zakonodavstva i ustavnosti u Srbiji“, koje će kasnije proširiti i objaviti 1931., i 1932. godine. Profesor Jovanović objavljivanjem knjige 1912. godine „Ustavobranitelji i njihova vlada“ započinje rad na velikom projektu pisanjem „Istorije Srbije 1838—1903“ koje će trajati pune dve decenije i predstavljaće središnje mesto u sveukupnom njegovom delu. Slobodan Jovanović zajedno s Bogdanom Popovićem obnavlja izlaženje „Srpskog književnog glasnika“. Profesor Jovanović je 1920. godine izdao čuvenu knjigu „Vođi Francuske revolucije“, sastavljenu od portreta Miraboa, Dimurjea, Dantona i Robespjera. Drugi put je ova knjiga štampana u okviru Jovanovićevih Sabranih dela 1932. kod izdavača Gece Kona. U okviru rada o nacionalnom pravu i istoriji profesor Jovanović 1923. štampa drugu knjigu pod nazivom „Druga vlada Miloša i Mihaila Obrenovića. Takođe, 1926. je objavio knjigu „Vlada Milana Obrenovića (I-II)“ koju je doštampao 1927. A 1929. godine izdaje knjigu pod nazivom „Vlada Aleksandra Obrenovića“ (I-II). Profesor Jovanović je 1927. godine izabran za dopisnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Između 1928. i 1930. godine nalazio se na mestu predsednika Srpske kraljevske akademije. Izdavanje Sabranih dela profesora Jovanovića je počelo kod Gece Kona 1932. godine. Profesor Jovanović je objavio knjigu 1934. pod nazivom „O državi“, koju čine teorijske formulacije sastavljene od elemenata, funkcija i ustanova savremene ljudske zajednice. Ovu knjigu je proširio studijom „Poratna država“ 1936, kojom obrađuje Italiju, Englesku, Francusku, Rusiju i Nemačku i u njoj tipološki klasifikuje odnos između pravne države i države fašizma i komunizma, odnosno nastanak novih država masa kao novog oblika totalitarizma. Slobodan Jovanović je bio osnivač i prvi predsednik Srpskog kulturnog kluba u periodu od 1937. do 1941. Slobodan je 1938. godine objavio monografiju „O Gledstonu“, vođi enleskih liberala u parlamentu i na čelu britanske vlade; prateći njegovo političko angažovanje, profesor Jovanović je u stvari pratio put reformisanja Britanske imperije. U broju od 4. decembra 1939. „Politika“ je preko čitave strane 9. i dva stupca strane 10. objavila pet članaka posvećenih Slobodanu Jovanoviću pod zajedničkim naslovom „Sedamdeset godina života g. Slobodana Jovanovića“. Godine 1939. objavio je veliko delo „Primeri iz političke sociologije“ - Engleska, Francuska, Nemačka 1815 — 1914. Iste godine objavio je studiju „O američkom federalizmu“. Godine 1940. Slobodan odlazi u penziju sa mesta redovnog profesora. Jovanović je bio protivnik sporazuma Cvetković-Maček, kojim je obrazovana Banovina Hrvatska. Zalagao se za federaciju sa jakom centralnom vlašću u vidu jugoslovenskog parlamenta, biranog opštim pravom glasa, koji bi se brinuo za zajedničke poslove. Od 26. juna do 10. avgusta 1943. nalazio se na dužnosti potpredsednika vlade u kabinetu Miloša Trifunovića. Kada je kralj Petar II pod pritiskom britanskog premijera Vinstona Čerčila doneo odluku da smeni predsednika vlade Božidara Purića i da na njegovo mesto dovede Ivana Šubašića, profesor Jovanović se suprotstavio ovoj odluci. Novi predsednik vlade Ivan Šubašić je ubrzo sklopio sporazum s Titom tokom leta 1944. Posle Drugog svetskog rata, Slobodan Jovanović ostao je da živi u Londonu. U Londonu je stanovao od 1945. do 1958. nedaleko od Kensingtona Gardensa u ondašnjem skromnom i malom hotelu Tjudor Kort (Tudor Court Hotel, 48 — 52 Crowell Road, London SW7). Godine 1946. na procesu generalu Dragoljubu Mihailoviću i grupi od 23 lica u Beogradu Slobodan Jovanović je osuđen od strane Vojnog veća „na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom u trajanju od dvadeset godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od deset godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva“. Na osnovu ove presude u Jugoslaviji je praktično uvedena zabrana na njegova dela. Posle rata, nekadašnji članovi jugoslovenske vlade u Londonu nisu bili kvalifikovani za britansku državnu socijalnu pomoć. Većina značajnih jugoslovenskih odnosno srpskih emigranata našla se na rubu egzistencijalnog opstanka. Međutim, srpski brodovlasnik Vane Ivanović osnovao je „Dobrotvorno udruženje slobodnih građana Jugoslavije“, čijim je donacijama spasao bede veliki broj uglednih intelektualaca emigranata. Slobodan Jovanović je bio inicijator osnivanja 1951. godine Udruženja srpskih pisaca u izgnanstvu i na osnivačkoj skupštini izabran je za počasnog predsednika, Miloš Crnjanski za predsednika, Miodrag Stajić za potpredsednika, za sekretara dr Miodrag Purković i za člana Uprave Kosta Pavlović. U tom Udruženju, koje je priređivalo mesečna predavanja, Jovanović je govorio iz oblasti srpske istorije i književnosti. Preminuo je u petak 12. decembra 1958. u 6.30 č. izjutra, u svojoj devedesetoj godini, u Londonu. Opelo nad zemnim ostacima Slobodana Jovanovića izvršeno je 20. decembra 1958. pre podne, u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Sava u Londonu. Opelu je prisustvovala kraljica Marija Karađorđević. Kao izaslanik kralja Petra II bio je Bogoljub Jevtić. Kao izaslanik kraljevića Tomislava i princeze Margarite bio je major Đorđe Dimitrijević. Od porodice opelu su prisustvovali Kosta St. Pavlović sa suprugom i sinom. Opelu su prisustvovali svi članovi Jugoslovenskog narodnog odbora, kome je Jovanović bio osnivač i predsednik od njegovog osnivanja, predstavnici Udruženja srpskih pisaca u izgnanstvu, kome je Jovanović bio počasni predsednik, predstavnici veterana JVUO iz Organizacije srpskih četnika i Organizacije srpskih četnika Ravna Gora. Kovčeg je bio prekriven zastavom Kraljevine Jugoslavije. Slobodan Jovanović je posle opela sahranjen na groblju Kensal grin, u severozapadnom delu Londona. Sahranjen je u pravoslavnom delu groblja, na kome se uglavnom nalaze grobovi Srba koji su u emigraciju otišli 1945. Godine 1965. je Udruženje srpskih pisaca u izgnanstvu podiglo spomen-ploču Slobodanu Jovanoviću u hotelu Kort u Londonu, gde je živeo od 1945. pa sve do svoje smrti 1958. Njegovi posmrtni ostaci su 1. decembra 2011. godine ekshumirani, i preneti u hram Svetog Save u Londonu, gde je 5. decembra održan parastos. Dana 8. decembra su preneti u Srbiju, gde su 10. decembra sahranjeni u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Plastična boca za vodu sa zastavom i  grbom Savezne Republike Jugoslavije, proizvođač `Mellerud Sweden` ( Emballator). Verovatno  korišćena  u reprezentaciji SRJ. Visina 27 cm SR Jugoslavija Yugoslavia

format: LP, 2. pressing artist: IDOLI (Serbia, Yugoslavia) title: Čokolada release date: 1983 label, Cat. No.: Jugoton, LSY-63171 style: pop / rock Ploča: M/NM (jedna strana je 5, druga 5-), omot: NM (5-), inner: M (5), perfektan primerak. 2. pressing Postoje 4 pressinga koji svi nose isti matriks kod, pa ih raspoznajemo po oznaci `zlatna ploča` na omotu i detaljima na etiketama. Prvi pressing je presovan krajem 24. avgusta 1983, a moguće je da su poslednja dva iz 1984, ali je to danas nemoguće utvrditi. Evo i matriks koda: Matrix / Runout (Side A): LSY 63171 A 2408 83 SB / Matrix / Runout (Side B): LSY 63171 B 2408 83 SB 1. pressing: bez oznake `zlatna` na omotu, i sa imenom benda i albuma ISPOD centralne rupice na ploči; 2. pressing: bez oznake `zlatna` na omotu, i sa imenom benda i albuma IZNAD centralne rupice na ploči; 3. pressing: oznaka `zlatna ploča` na omotu, a na etiketama je ime albuma napisano malim slovima, uz početno veliko slovo (`Čokolada`); 4. pressing: oznaka `zlatna ploča` na omotu, a na etiketama je ime albuma napisano velikim slovima (`ČOKOLADA`). Ako nekom nije jasno zašto IDOLI nisu bili veliki bend, neka pomno presluša ovu ploču. Ona je kompromis onoga kako je IDOLE video Divljan sa jedne, i Šaper & Krstić, sa druge strane. Dok je Vlada želeo jedan intelektualno orijentisani rock bend, spreman za eksperimentisanje i ispitivanje nepoznatih teritorija, druga dvojica, bez ikakvog muzičkog znanja i talenta, su želeli što-je-moguće više pop zvuka, kako bi sve bilo što komercijalnije, ušećerenije... Tako da smo dobili ovakav album kojim niko, a posebno publika, nije bio zadovoljan. No, pozicije grupe nakon `Odbrane` su bile veoma jake, pa se i ova ploča pozlatila, iako nisam upoznao nikog kome se svidela u celini. Ima na njoj i dobrih momenata - `Radostav dan`, `Tiho, tiho` i `Stranac u noći` donekle... ali je ukupni utisak bio onda, a i sada je - razočaravajući. Žali bože potrošenih para na snimanje u Londonu. No, ovu ploču svakako treba imati u kolekciji, jer i ona govori na svoj način o jednom vremenu, mnogo boljem za rock muziku od ovog današnjeg, kao i o jednom bendu koji zbog unutrašnjih sukoba nije dao ni delić onoga što je mogao. A1 Čokolada 3:34; A2 Radostan dan 2:53; A3 Tiho, tiho 4:30; A4 Bambina 3:08; A5 Ja sam tu 2:50; A6 Soda boj 4:30 B1 Vetar i zastave 5:04; B2 Stranac u noći 4:31; B3 U Gradu bez sna 4:00; B4 Udri bogataša 7:53 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče IDOLA, VLADE DIVLJANA, NEBOJŠE KRSTIĆA i SRĐANA ŠAPERA: I - IDOLI: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP IDOLI, El.ORG & ŠARLO AKROBATA - `Paket aranžman` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70936905_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-original-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/73066177_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-original-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/71353397_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77136241_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71353389_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-press-vrlo-dobra-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69495377_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-ORIGINALNO-IZDANJE 1a) LP IDOLI, El.ORG & ŠARLO AKROBATA - `Paket aranžman` (2021, Croatia Records) - remaster https://www.kupindo.com/Ploce/77136221_LP-V-A-Paket-aranzman-2021-rermaster-NOVO-CELOFAN 2) MLP IDOLI - `VIS Idoli` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76085277_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-1-press-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136365_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73068617_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136377_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74698077_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136389_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76085273_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pres-VG-VG-vrlo-dobra 3) LP IDOLI - `Odbrana i poslednji dani` (1982, Jugoton) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-PERFEKTNA-/129954669 https://www.kupindo.com/Ploce/76085289_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-M-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136277_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-VG https://www.kupindo.com/Ploce/73304197_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74698173_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-original-G- 3a) LP IDOLI - `Odbrana i poslednji dani`, reizdanje (2022, Croatia Records) https://www.kupindo.com/Ploce/77136305_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-2022-remaster-NOV 4) LP IDOLI - `Čokolada` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74697873_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-pressing-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71465897_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-press-NM-G- https://www.kupindo.com/Ploce/70466697_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-press-VG-G-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74697993_LP-IDOLI-Cokolada-1983-2-pressing-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/74697981_LP-IDOLI-Cokolada-1983-2-press-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/69660009_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-press-ODLICNA-MINT-ploca https://www.kupindo.com/Ploce/77136321_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71353449_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-pressing-VG- 5) LP IDOLI - `Muzika iz filma `Šest dana juna` (1985, Jugoton) _____________________________________________________________________ II - IDOLI: kompletna vinilna singl (EP, SP) diskografija: 1) EP IDOLI / SLOBODAN ŠKEROVIĆ - `Pomoć, pomoć / Retko te viđam sa devojkama / Poklon` (1980, Vidici) https://www.kupindo.com/Ploce/76582805_EP-IDOLI-Pomoc-pomoc-Retko-te-vidjam-sa-devojkama 2) SP IDOLI - `Maljčiki / Retko te viđam sa devojkama` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77136405_SP-IDOLI-Maljciki-1980-1-pressing-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74697641_SP-IDOLI-Maljciki-1980-2-pressing-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71353457_SP-IDOLI-Maljciki-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra 3) SP IDOLI - `Bambina / Stranac u noći` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73068697_SP-IDOLI-Bambina-Stranac-u-noci-1983-VG-G 4) promo SP IDOLI `Ona to zna / Ljubavi` (1985, Jugoton) ______________________________________________________________________ III - IDOLI: kompletna diskografija intervju ploča: 1) intervju 2LP MATO DOŠEN / IDOLI - Jugoton Express (1982, Jugoton) 2) intervju 2LP IDOLI / KRUNOSLAV KIĆO SLABINAC - Jugoton Express (1985, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73068757_intervju-2LP-IDOLI-KICO-SLABINAC-1985-PERFEKTAN https://www.kupindo.com/Ploce/73068777_intervju-LP-IDOLI-KICO-SLABINAC-1985-PERFEKTAN ______________________________________________________________________ IV - IDOLI: kompletna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: IDOLI - Retko te viđam sa devojkama https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor 2) LP VA - `Vrući dani i vrele noći` (1982, Jugoton) pesma: IDOLI - Kenozoik 3) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: IDOLI - Kenozoik 4) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesma: IDOLI - Čokolada https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136453_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-Idoli-Leb-i-sol-VG- 5) LP V/A - `Pjevajmo do zore` (1985, Jugoton) pesma: IDOLI - Ona to zna 6) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesme: a) IDOLI - Ona to zna b) IDOLI - Dok dobuje kiša u ritmu tam-tama https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V - VLADA DIVLJAN: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP VLADA DIVLJAN - `Tajni Život A.P. Šandorova` (1987, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/66039409_LP-VLADA-DIVLJAN-Tajni-zivot-A-P-Sandorova-1988- 2) LP VLADA I GILE - `Rokenrol za decu` (1989, PGP RTB) 3) LP VLADA, GILE, KOJA - `Kako je propao Rokenrol (Originalna Muzika Iz Filma)`, (1989) 4) 2) LP VLADA I GILE - `Rokenrol bukvar` (1990, PGP RTB) 5) LP VLADA, GILE, PIKO & ŠVABA - `Lutka koja kaže ne` (1991, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/70242453_LP-VLADA-GILE-PIKO-i-SVABA-Lutka-1991-ODLICNA 6) MLP VLADA DIVLJAN I NEPOSLUŠNI - `Neposlušna građanka` (2017, Long Play) ********************************************************************** IV - KRSTIĆ & ŠAPER: kompletna vinilma LP i SP diskografija: 1) promo SP KRSTIĆ I ŠAPER I UNUTRAŠNJA IMPERIJA - `16 godina / Ti i ja` (1987, Jugoton) 2) LP KRSTIĆ I ŠAPER - `Poslednja mladost u Jugoslaviji` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74698345_LP-KRSTIC-I-SAPER-Poslednja-mladost-u-YU-87-VG-VG-

format: LP artist: PARAF (Croatia, Yugoslavia) title: A dan je tako lijepo počeo release date: 1980 label, Cat. No: RTV Ljubljana, LD 0607 style: punk Omot: 4-, inner: 4+, a ploča nešto slabije očuvana: 3+. U ponudi imam i jedan perfektan, nikad slušan primerak, pa ogledajte i njega preko donjih linkova. Jedan od prvih SFRJ punk bendova, formiran još 70-ih u Rijeci, se već 1980. dokopao dugosvirajućeg vinila, koji ipak nije uhvatio njihov specifični zvuk i žestoku energiju koju su isijavali na koncertima. Na ovoj ploči je pevao osnivač i originalni vokal i gitarista Valter Kocijančić, dok na sledećem albumu eva harizmatična Vim Cola (aka Pavica Mijatović) A1 Na Tragu 3:44 A2 Visoki Propisi 1:48 A3 Perspektiva 3:10 A4 Kabul 1980 (Everybody Must Get Stoned) 1:06 A5 Paralelne Linije 3:15 A6 Visokotiražni Mir 2:17 A7 Narodna Pjesma 1:47 B1 Živjela Jugoslavija 2:17 B2 Pritanga I Vaza 2:21 B3 Morao Sam Ići 1:49 B4 T Kao Krava 2:15 B5 Hit Tema 2:56 B6 Grad 1:56 B7 Crkve 3:44 ====================================================================== U svojoj prodajnoj kolekciji imam ove ploče grupe PARAF: LP PARAF - `A dan je tako lijepo počeo` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/60781457_LP-PARAF-A-dan-je-1980-NIKAD-PUSTENA-PLOCA https://www.kupindo.com/Ploce/68213413_LP-PARAF-A-dan-je-tako-lijepo-poceo-1980-VG https://www.kupindo.com/Ploce/64241817_LP-PARAF-A-dan-je-tako-lijepo-poceo-1980- LP PARAF - `Izleti` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/64242109_LP-PARAF-Izleti-1981-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/60781053_LP-PARAF-Izleti-1981-super-stanje LP PARAF - `Zastave` (1984)

format: LP gatefold artist: IPE I LAZA (Yugoslavia) title: Stižemo release date: 1978 label, Cat. No.: RTV Ljubljana, LD 0475 style: prog rock / psychedelic rock Ploča; VG+ (4+(, i bolja; omot: NM (5-), inner: VG+ (4), odličan primerak. Ploča pompeznog naziva `Stižemo` je uzburkala rock javnost početkom 1978. godine, a posebno jer je na neki način i popunjavala `diskografsku prazninu` zbog Bregovićevog boravka u JNA zbog čega je bendu dao `voljno` do njegovog povratka. Koju godinu ranije je kao bomba odjeknula vest da je Bregović uspeo Točku da `mazne` Lazu Ristovskog, i da tako - ne samo pojača svoj bend, već i važnije, da značajno oslabi pritivnika, grupu SMAK, koja je `disala za vrat` veselim Bosancima. Laza je bio u to vreme `najmoderniji` ex-YU klavijaturista, jer je redovno nabavljao nova `čudesa` sa dirkama, koja su iz korena, baš u to vreme, menjala muzičku scenu. Logično, kao dvojica najmlađih, Goran - Ipe Ivandić i Lazar Ristovski su se odmah prepoznali i združili u Dugmetu. Spojila ih je takođe i ljubav prema opijatima i alkoholu... Ipe je voleo narkotike, a Laza vinjak... Ali ko bi odoleo svim tim izazovima, kada su bili mladi & lepi, imali po 22-23 godine, i bili vodeće zvezde u SFRJ za kojima su vrištale devojke, i na silu im gole uskakale u krevete hotelskih soba gde god da su gostovali, od Vardara pa do Triglava. Po uzoru na svetske bendove, gde su i `manje važni članovi` objavljivali solo albume, koji su odlično prolazili, jer su ih kupovali fanovi matične `glavne` grupe, tako su i Laza i Ipe odlučili da snime ploču, i to u Londonu! Dobro se sećam uzbuđenja kada sam je, kao 12 godišnji klinac, kupio, potrošio pola mesečnog džeparca, i hitro, skoro trčeći, se sjurio niz Balkansku do moje dečačke sobe, kako bih preslušao novi LP momaka čiju sam muziku obožavao (SMAK) i voleo (DUGME). Uh, kakvo je to bilo razočarenje kada sam preslušao album. Nisam verovao, pa sam ga pustio još jednom... i - ništa! Bila je to sasvim neka drugačijha muzika, veoma malo bliska SMAKU i nimalo bliska Dugmetu, osim u jednoj numeri. Veliko razočarenje... kako za mene, tako i za makar 95% publike. No, pošto se radilo o članovima DUGMETA, ploča se fenomenalno prodavala, u čemu su itekako pomagali plaćeni oglasi u Džuboksu. I ko zna koliki bi tiraž dostigla, da se svega par nedelja nakon izlaska nije desio najveći skandal u dotadašnjoj istoriji rock muzike u SFRJ!!! Svega par nedelja nakon izlaska ploče, sarajevska policija je uhapsila Ipeta, ali i gotovo sve saradnike na albumu (osim Laze) - Zlatka Holda, Gorana Kovačevića i Ranka Bobana, jer je u Ipetovom podrumu, u kutijama za bubnjeve nađeno 3,5 kg hašiša! Usledila je afera o kojoj su pisale sve tadašnje novine, i završilo se osudom na 5 godina zatvora, koja je brutalno prekinula Ipetovu uspešnu karijeru. Naravno da ne treba pominjati da je reklamna kampanja koju je do tada agresivno sprovodila izdavačka kuća RTV Ljubljana - odmah prekinuta. Iako su se bivši partizani i ostali nekadašnji SKOJ-evci utrkivali da povežu drogu sa rock muzikom, to nije ostavilo naročiti trag na nas rokere. Mi smo ionako znali da je svet RnR-a prepun droge, ali da je to lični izbor, kako muzičara, tako i publike... Inače, ovu `ukletu` ploču su pratlli razni pehovi, pa evo još jedne anegdote pre no što pređemo na ono što je najvažnije - muziku i poruku albuma. Ploča je snimana u Londonu, u studiju Matrix, i čini se da su je sami muzičari finansirali. U Engleskoj je i rezana, u Trident studiju, i taj posao je odradio inženjer Ray Staff. No, cena koju su Ipe i Laza zahtevali od Jugotona da bi mu ustupili snimke i stampere je bila previsoka, i Jugoton se nećkao, i na kraju odbio momke. U tome je potrošeno nekoliko meseci, i na kraju je Jugoton još i odbio da momcima vrati snimke i stampere, pozivajući se na neke klauzule ugovora koje su imali kao članovi Bijelog Dugmeta. Tu je priskočila slovenačka etiketa, napravila novi stamper sa originalnih traka i tako se ploča posle dosta peripetija ipak pojavila. Muzika je delimično pisana za prvi jugoslovenski film o drogi, kultni `Pejzaši u magli` režisera Jovana Jovanovića, koji je na gotovo dokumentarni način govorio o životu heroinskih zavisnika u Beogrado u doba dok je Tito još uvek bio živ. Ako uzmemo u obzir da su učesnici na snimanju ploče bili `poznati duvači` Goran Kovačević, pevač TEŠKE INDUSTRIJE (poznat po tome da je voleo da duva tokom snimanja u studiju) i Ranko Boban - takođe poznat po toj sklonosti, te da su i neki tekstovi najotvorenije inspirisani drogom (npr. `Noć u paklu`, koju je, kao i sve ostale tekstove napisao pomenuti Ranko Boban) - kao summa summarum se može reći da je ovo bio, do izlaska nekih EKV albuma, album sa `najviše droge među rilnama ploče` u dotadašnjoj istoriji muzike u Jugoslaviji! Momci su naslovom `Stižemo` želeli da ukažu da stižu na prva mesta top lista, ali upravo zbog droge, koja je i bila inspiracija za nastanak ploče, stigli su - iza rešetaka. Kada već pominjemo učesnike na ploči, moramo reći da je reč o tadašnjoj ex-YU rock eliti. Pored Ipeta i Laze (BUGME, SMAK), svirali su i takođe umešani u šverc droge Zlatko Hold, sarajevski basista i učesnik mnogih tamošnjih rock priča 70-ih godina, zatim mlađani Vlatko Stefanovski (LEB I SOL), a vokale su odradili pomenuti Kovačević i Ipetova mlađa sestra Gordana Ivandić, koja će kasnije pevati u MIRZINOM JATU i MAKADAMU. U realizaciji ploče su pomogli i Zoran Redžić (basista DUGMETA) i Miki Petkovski (klavijaturista SMAKA). Složićemo se, fenomenalna ekipa... Muziku je teško žanrovski okarakterisati, jer nije to ni progresiva, ni psihodelija, već nešto između, ne preterano inovativno & inventivno niti pamtljivo, pa ni kvalitetno, da budemo iskreni. Numera `Top Hit lista` je RnR u fazonu ranog Dugmeta, nešto u stilu `Bosanca` i zvuči po svemu kao neki otpadak sa nekog Dugmetovog albuma koji je Brega odlučio da ne uvrsti na ploču. Goran i Gordana su izvanredni pevači, ali njihov glas je uglavnom u drugom i trećem planu, i tekstovi nekako ne dolaze do izražaja, jer je svesno u produkciji muzika `podignuta`. Generalno, ploča je prijatna za slušanje, ali samo ako imate itekako `naslušano uvo`, tj. ako ste dobar poznavalac muzike, pa umete da pronađete neke lepe nijanse i deonice, jer kompozicije nikako ne `udaraju` na prvu loptu, pa ni na treću ili četvrtu. Da zaključim, ova ploča je mnogo više zanimljiva fenomenološki, sociološki, istorijski, kriminološki... nego muzički, ali baš takva kakva je - priča istinitu priču o ex-YU rock pokretu, a ta priča se danas slika nešto lepšim bojama nego što je to zaista bilo u sada već dalekim 70-im, pa ove pesme treba shvatiti kao izuzetno važan artifakt bitan za rekonstrukciju istorije rock muzike na našim prostorima, i u tom smislu - ovo je izuzetno bitna i značajna ploča. Odlazak A1 Noć u paklu 5:52 A2 Ko sam ja? 7:39 A3 Intro-mental 6:12 Povratak B1 Poslije svega 5:56 B2 Top Hit lista 2:59 B3 Ljubav 6:01 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)

Odlično stanje Retko u ponudi Ilustrovano Leksikografski zavod Crne Gore 1987 343 strane : ilustrovano Autor o knjizi: https://youtu.be/y-UFsmPgE9Y Црна Гора је суверена земља у југоисточној Европи која лежи на источној обали Јадранског мора.[5] Граничи се са Босном и Херцеговином на сјеверу, Србијом на истоку, Албанијом на југу и Хрватском на западу. Броји око 620 хиљада становника. Главни и највећи град је Подгорица док Цетиње има статус пријестонице.[6] Током Раног средњег вијека, три српске кнежевине постојале су на простору данашње Црне Горе: Дукља, Травунија и Рашка. Године 1042. архонт Стефан Војислав водио је побуну која је довела до независности Дукље од Византијског царства и успостављања династије Војислављевић.[7][8][9] Након двовјековне владавине Немањића, у четрнаестом и петнаестом вијеку дошло је до стварања Кнежевине Зете којом су владале династије Балшић (1356-1421) и Црнојевић (1431-1498) за чије вријеме први пут се користи садашњи назив. Након пада под османском влашћу, Црна Гора је повратила дефакто независност 1697. године под влашћу династије Петровић Његош као теократска држава прије него што је постала секуларна књажевина 1852. Де јуре независност је стекла од стране Великих сила на Берлинском конгресу 1878. након Црногорско-турског рата. Године 1910. постала је краљевина. Након Првог свјетског рата, постала је дио Југославије. Након распада Југославије, републике Србија и Црна Гора су заједно прогласиле федерацију. Након референдума о независности одржаном у мају 2006, Црна Гора је повратила независност и заједница се мирним путем расформирала. На парламентарним изборима у августу 2020, по први пут у својој историји, Црна Гора је демократски смијенила власт. Тиме, тридесетогодишња владавина Мила Ђукановића и странке на чијем је челу је окончана. Класификована од стране Свјетске банке као економија са вишим средњим приходом, Црна Гора је чланица Уједињених нација, НАТО-а, Свјетске трговинске организације, Организације за европску безбједност и сарадњу, Савјета Европе и Централноевропског уговора о слободној трговини. Црна Гора је оснивачка чланица Уније за Медитеран. У процесу је придруживања Европској унији. Закључно са 20. јануаром 2016. године Црну Гору као независну државу не признаје 14 свјетских држава. То су углавном мале и забачене државе, међутим има и изузетака попут Нигерије, Камеруна, и Танзаније.[10] Етимологија Име Црна Гора се на овим просторима први пут званично јавља 1296. године у повељи српског краља Стефана Уроша II Милутина из династије Немањића. Јавља се у облику оть Чрне Горе, у контексту области око Црмнице и врањинскога манастира, Скадарског језера.[11] Та Црна Гора је једна од бројних области у средњовјековној српској монархији која носи идентично име. Значење имена лежи у словенском топониму за велике и густе горе или мрке шумовите предијеле,[12] а овдје је изведено према томе што су у средњем вијеку Ловћен, његова предгорја и подручја староцрногорских планина били покривени густим (црногоричним) шумама. У италијанским изворима Црна Гора се први пут помиње у изворном облику 1348. као Cerna Gora, а у дубровачким изворима 1379.[13] као Cernagora. Италијански извори је такође биљеже као Montagna Negra, Montenegro или Monte Negro и отуда је име Montenegro ушло у несловенске језике. Као Montenegro спомиње се и у латинским которским споменицима 1397, а као Monte Negro 1443. и Crnagora 1458. Године 1435, у уговорима између деспота Ђурђа Бранковића и Млечана помињу се catuni Cerna Gora или catunos Cernagora.[12][14] Географија Главни чланак: Географија Црне Горе Положај Сателитски снимак Црне Горе и сусједних држава Црна Гора се налази у југоисточној Европи на Балкану. Територија Црне Горе заузима приближно 13.812 км2. Граничи се са Хрватском (14 км) на западу, Босном и Херцеговином на сјеверу (225 км), Србијом на истоку (203 км), Албанијом на југу (172 км), а од Италије је раздвојена Јадранским морем. Дужина обале је 293,5 км.[15] Крајње тачке Црне Горе су: сјевер: 43° 32` СГШ, 18° 58` ИГД — обронци планине Ковач код мјеста Моћевићи југ: 41° 52` СГШ, 19° 22` ИГД — код аде Бојане, на ушћу ријеке Бојане исток: 42° 53` СГШ, 20° 21` ИГД — код села Јабланица источно од Рожаја запад: 42° 29` СГШ, 18° 26` ИГД — код села Суторина у близини Херцег Новог[15] Црна Гора се распростире од високих врхова на граници са Србијом и Албанијом и шири се великом равницом која се простире неколико километара. Равница грубо нестаје на сјеверу, гдје се Ловћен и Орјен нагло спуштају у Боку Которску. Геологија и рељеф Боботов Кук, највиши врх планине Дурмитор, један је од симбола Црне Горе Велики крашки предио у Црној Гори углавном лежи на висинама од 1000 m изнад нивоа мора, а неки дијелови иду скоро до 1.900 m, као на примјер планина Орјен, највиши масив међу приобалним кречњачким вијенцима. Планине Црне Горе спадају у једне од најнегостољубивијих терена у Европи. Њихова просјечна надморска висина је више од 2.000 m. Највиши врх Црне Горе је Зла Колата на Проклетијама са надморском висином од 2534 m. Један од најпознатијих врхова Црне Горе је Боботов Кук на планини Дурмитор, који се налази на висини од 2523 m.[а] Планине Црне Горе спадају у терене Балканског полуострва највише измијењене ерозијом током посљедњег леденог доба. Јадранска област захвата релативно узани појас Црногорског приморја од рта Оштро до ушћа ријеке Бојане, а према унутрашњости Јадранска област се шири ка долини Бојане и Скадарској котлини, и ка долинама Мораче и Зете. На кречњачкој подлози развила се посебна врста тла-црвеница, погодна за узгој дувана, винове лозе, воћа, маслина и других култура. Поред црвенице јавља се и флишно земљиште. Јадранска област се дијели на: Бококоторски залив, Црногорско или Паштровићко приморје, Барско поље, Скадарски басен и Зетско-Бјелопавлићку равницу. Бока Которска Бококоторски залив састоји се од четири мања залива: Топланског, Тиватског, Рисанског и Которског. Топлански и Тиватски залив спаја тјеснац Кумбор, а Тиватски и Рисански тјеснац Вериге. Паштровићко приморје протеже се од Боке до Улциња. Изнад њега се издижу планине Румија и Суторман. Некадашње острво Свети Стефан пјешчаном превлаком спојено је са обалом и претворено у полуострво и туристички град-хотел. Овај дио Јадранске области располаже пјесковитим плажама Петровац, Милочер, Свети Стефан, Улцињ итд. Велика Плажа код Улциња је најдужа од плажа у Црној Гори, дуга око 13 км. Барско поље је најзначајнији жељезнички, лучки и индустријски центар. Скадарски басен представља највећу криптодепресију на Балканском полуострву. Његова највећа дубина лежи 38 m испод нивоа мора, а површина воде језера је 6 m изнад нивоа мора. Оно је уједно и највеће језеро Црне Горе. Зетско-Бјелопавлићка равница се протеже око ријека Мораче и Зете све до недалеко од Никшићког поља. Плодно тло, обиље воде, медитеранска клима учинили су да је ово најплоднији дио Црне Горе и њена житница. Фосилни глацијални рељеф Према досадашњим проучавањима поуздани глацијални трагови пронађени су на Проклетијама, Хајли, Жљебу, Дурмитору, Бјеласици, Сињајевини, Маглићу и Орјену. Између Сутјеске и Пиве постојали су Трновачки, Стабањски и Суводолски ледник. Са Сињајевине спуштао се Колашински ледник који је имао дужину од 14 km. Биоградски ледник спуштао се са Бјеласице. Био је дугачак 5 km а ширина његовог валова достизала је 3 km. Он је на месту отапања наталожио морене и формирао терминални басен у коме се данас налази Биоградско језеро. Ледени покривач током плеистоцена постојао је и на планини Орјен. Према Албрехту Пенку он се простирао на око 80 km². С обзиром на малу удаљеност од мора, Орјен је и током Плеистоцена примао велику количину падавина. Са његове кречњачке површи разилазило се 20 ледничких језика. Они су се кретали преко вртача и увала у којима се, након њиховог отапања, задржао моренски материјал. Ледници су се спуштали до 900 m на западу односно до 600 m надморске висине на истоку. Са северне стране, на јужном ободу Граховског поља, сталожен је флувиоглацијални материјал у виду огромне плавине.[16] Клима Кањон ријеке Таре На климу Црне Горе утичу велике водене површине Јадранског мора и Скадарског језера, као и дубок улазак Бока Которске у копно, планинско залеђе у близини обале (Орјен, Ловћен и Румија) и планинама Дурмитор, Бјеласица и Проклетије. У Приморју и Зетско-бјелопавлићкој равници влада средоземна клима, са топлим и сувим љетима и благим и кишовитим зимама. Током зиме са копна ка мору дува сува и хладна бура, док у јесен са мора дува југо доносећи топао ваздух из сјеверне Африке и велике количине падавина. Планина Орјен спада у најкишовитија мјеста у Европи. У тој области падне годишње 4600 mm падавина, на стрмим падинама Орјена у мјесту Црквице годишње просјечно падне око 5000 mm, што представља европски максимум падавина, а у рекордним годинама близу 7000 mm/m².[17] Знатно оштрију климу имају крашка поља испод околних планинских врхова удаљена 20–80 км од мора. У централном и сјеверном дијелу Црне Горе влада планинска клима, а на крајњем сјеверу Црне Горе и континентална клима, коју осим великих дневних и годишњих амплитуда температуре карактерише и мала годишња количина падавина уз прилично равномјерну расподјелу по мјесецима. У планинским областима на сјеверу љета су релативно хладна и влажна, а зиме дуге и оштре, са честим мразевима и ниским температурама, које нагло опадају са надморском висином. Воде Место спајања Таре и Пиве Ријеке Црне Горе припадају Црноморском и Јадранском сливу. Најдужа ријека је Тара (141 км), а остале дуже ријеке су Пива, Ћехотина, Зета, Морача и Бојана. Ријека Тара протиче кроз кањон дубок 1.300 m. Једина пловна ријека је Ријека Црнојевића. Највеће језеро Црне Горе је Скадарско језеро, које је највеће језеро на Балканском полуострву. Скадарско језеро је криптодепресија. Језера у планинском дијелу Црне Горе су ледничког поријекла. Највећа и најпознатија од њих су Плавско, Биоградско, Шаско и Црно језеро. Флора и фауна У Црној Гори самоникло расте 2880 врста и подврста виших биљака (папрати и цвјетница), међу којима су 212 ендемити Балканског полуострва, а 22 врсте ендемити Црне Горе. Територија Црне Горе се може подјелити на три екорегије: илирске листопадне шуме, средоземну вегетацију на приобаљу, те још два подтипа мјешовитих шума (балканске мјешовите шуме на крајњем сјеверу и истоку и динарске мјешовите шуме у остатку земље.[18] Рис Животињски свијет Црне Горе спада у зоогеографску област Палеарктика, али се на њеној територији укрштају фауне и неких других области: Медитерана, средње Европе и предње Азије. С друге стране, данашња фауна Црне Горе представља остатак квартарне фауне која је на овом подручју била необично богата. Балканско полуострво је за вријеме леденог доба имало релативно блажу климу и било уточиште бројним биљним и животињским родовима и врстама. У вријеме квартара на овом подручју живјеле су данас изумрле врсте као: црвени алпски вук (Cuon alpinus europaeus), пећинска хијена (Crocuta spelaea), пећински медвјед (Ursus speleus), леопард (Leopardus pardus), дивљи коњ, вунасти носорог (Coelodonta antiquitatis), гигантски јелен (Megaceros giganteus), бизон (Bison priscus), дивље говече (Bos primigenius) и др. Бројне су биле и данас постојеће врсте које су из фауне Црне Горе нестале углавном у историјско вријеме, као што су рис (Lynx lynx), јелен лопатар (Dama dama), јелен (Cervus elephus), козорог (Capra ibex) и др.[19] Национални паркови Главни чланак: Национални паркови Црне Горе Црна Гора на карти Црне ГореДурмиторДурмиторПроклетијеПроклетијеСкадарско језероСкадарско језероЛовћенЛовћенБиоградска гораБиоградска гора Паркови у Црној Гори У Црној Гори постоји пет националних паркова: Име Основан Величина (ha) Слика Национални парк Дурмитор 1952. 39.000 Национални парк Биоградска гора 1952. 5.650 Национални парк Ловћен 1952. 5.650 Ловћен са Његошевим маузолејом Национални парк Скадарско језеро 1983. 40.000 Национални парк Проклетије 2009. 16.630 Историја Главни чланак: Историја Црне Горе Праисторија Праисторијски налази на тлу Црне Горе: Камено доба Бронзано доба Прелаз из бронзаног у гвоздено доба Гвоздено доба Недатирани налази Најстарији трагови људских насеобина на тлу данашње Црне Горе датирају из средњег палеолита. У пећини Црвена стијена, близу границе са Босном и Херцеговином над Требишњицом, пронађена су оруђа за рад, оружја за лов, предмети везани за сакралну употребу и накит, који се датирају у доба од прије шездесет, односно тридесет и пет хиљада година. Налази насеља из каменог доба су пронађени код Берана у Беран Кршу и Петњику, док из бронзаног доба потичу остаци утврђења у Петровићима код Црвене стијене, Заврх код Никшића и Међеђој глави код Подгорице, затим насеља из Зогањ-Ћерета код Улциња и Бједетића на Лиму, осликана пећина код Рисна и читав низ усамљених налаза. Из прелазног периода бронзаног у гвоздено доба, пронађени су махом појединачни налази, док су у гвоздено доба датиране некрополе у Мијелој на Скадарском језеру и Будви са насељем из истог доба, затим хумке у Готовуши над Ћехотином, код Берана и Црвене стијене. Поред ових налаза, треба истаћи и остатке четири утврђења (Јазаљ, Рогамске стране, Тријебач и Кабао) око ушћа Зете у Морачу, која нису датирана, као и хумке на Цијевној код Подгорице, Грбљу, у Његушима, Цетињу и Никшићу, на Савином лакту и код Црвене стијене (Бањани и Дрпе). Налази предмета сродних Старчевачкој култури на цијелој територији данашње Црне Горе, указује на континуитет људских насеља на овом простору. Антика Доклеа Током античког периода, на простору западног Балкана, живјела су илирска племена. На простору данашње Црне Горе и сјеверне Албаније, живјели су Лабеати. Они су основали град Скодру (данашњи Скадар), који је у 3. вијеку п. н. е. постао престоница простране илирске државе, на чијем челу се нашао краљ Агрон. Њихово гусарење по Јадрану, довело је до два рата са Римљанима (229—228. п. н. е. и 219. п. н. е.) у којима су Илири предвођени краљицом Теутом сузбијени, након чега се она повукла у Рисан и прихватила мир којим су Римљанима припале територије западно од Боке. Током наредних вијекова, Римљани су заузели цијели Балкан, а посљедњи отпор Илира сломљен је за вријеме Батоновог рата (6—9). Током римске владавине, на простору данашње Црне Горе, појавило се племе Доклеата, чији се главни град налазио недалеко од данашње Подгорице и звао Доклеа, од чега је у средњем вијеку настао термин Дукља, за државу насталу на том простору.[20][21] Првобитно је подручје данашње Црне Горе ушло у састав провинције Далмација, а касније, послије Диоклецијанових реформи (293), улази у састав провинције Превалитане. На њеном простору се, уз већ поменуту Доклеу, јављају градови Rhisinium, Butua и Olcinium на обалама Јадранског мора и Andabra у унутрашњости. Подјелом Римског царства 395. године, готово цијело подручје данашње Црне Горе улази у састав Источног римског царства. Током наредних вијекова, цјелокупно Балканско полуострво бива изложено варварским нападима у којима су уништене тековине Римске државе, велики број градова је порушен, укључујући и Доклеу, а локално романско становништво се одржало само у јаким приморским градовима, у којима су се склањали и избјегли Романи из унутрашњости. Средњи вијек Устанак Црногораца, слика Ђуре Јакшића Прве словенске миграције на територију данашње Црне Горе су се одвиле у 5. вијеку, а први већи талас Словена стиже у првој половини 6. вијека. Словени који су дошли у Дукљу су претходно путовали са другим Бијелим Србима из Бојке и стигли у Сервију која се налазила у византијској теми Солун. Битка на Граховцу, побједа црногорске војске над Османлијама, под вођством Мирка Петровића На простору данашње Црне Горе, развила се у раном средњем вијеку кнежевина Дукља, која је заједно са околним српским приморским кнежевинама ушла у састав прве српске државе коју је средином 9. вијека основао кнез Властимир. Након њене пропасти, послије смрти Часлава Клонимировића средином 10. вијека, Дукља наставља свој самостални развој и у њој се крајем истог вијека као владар јавља Јован Владимир. Иако се о његовој владавини релативно мало зна, његов култ у народу је и данас велики, о чему свједочи и изношење његовог крста на врх Румије, које се традиционално обавља сваке године. Извјесно је да је био ожењен Самуиловом ћерком и да је захваљујући том браку сачувао управу над Дукљом, као Самуилов вазал. Почетком 11. вијека је убијен по налогу Самуиловог братанца Јована Владислава током унутрашњих борби за власт у Самуиловом царству, које убрзо након тога пропада, а територија Дукље улази у састав Византије. Кнез Дукље и оснивач династије Војислављевића Стефан Војислав успио је 1036. године да накратко збаци византијску власт, али је ухваћен и одведен у Цариград. Свега неколико година касније, Војислав је побјегао из заробљеништва и поново збацио византијску власт у Дукљи, користећи се унутрашњим сукобима у самој Византији, али и словенским устанком Петра Дељана који је букнуо 1041. године. Током јесени 1042. године драчки стратег је напао Дукљу. Користећи се ратним лукавством, Војислав га је навукао у уске кланце недалеко од Бара и у изненадном ноћном нападу 7. октобар (данас се овај датум узима као дан војске Црне Горе) разбио византијску војску у бици код Бара. Југоисточна Европа 1090. на врхунцу дукљанске моћи Војиславова победа над Грцима Војислава средином вијека насљеђује његов син Михајло који, вођењем успјешне политике, успијева да очува самосталност Дукље односно Зете и да је око 1077. године уздигне на ранг краљевине[22], чиме Зета постаје прва српска краљевина.[23] Његов син Бодин обједињава српске земље, припајањем Рашке, Босне и Захумља, а крајем вијека у својој престоници Скадру угошћује крсташе I крсташког похода предвођене Ремоном Тулуским. Након његове смрти, око 1101. године, Зету почињу да потресају унутрашње размирице међу Војислављевићима, што доводи до њеног слабљења и губитка краљевске круне. Завршни чин владавине династије Војислављевића се одиграва током 80-их година 12. вијека, када их рашки велики жупан Стефан Немања потискује као византијске вазале из Зете и око 1186. године цјелокупну Зету ставља под своју власт, дајући је на управу свом најстаријем сину Вукану. Након Немањиног повлачења 1196. и предаје власти средњем сину Стефану, Вукан почиње да води активну политику са циљем преузимања власти у Рашкој, што му на кратко и успијева почетком 13. вијека, али по цијену ступања у вазалне односе са краљевином Угарском чији владари од тада у својој титули носе и титулу краљ Србије. Без обзира на то, он је вратио Зети краљевску титулу, тако да су и он, као и његов син и наследник Ђорђе управљали њоме са титулом краља, до почетка 40-их година 13. вијека. Међутим, током владавине Уроша I, укида се наследно управљање Зетом и другим областима краљевине Србије, а управу над областима је додјељивао сам краљ. Током овог периода, на простору Зете подижу се значајни манастири: Свети Петар у Бијелом Пољу (у коме је писано Мирослављево јеванђеље), Ђурђеви Ступови у Беранама, Морача и други, а у писаним изворима се по први пут јавља њено данашње име Црна Гора. Послије Драгутиновог збацивања Уроша 1276. године, Зетом управља његова мајка и Урошева супруга Јелена до своје смрти 1314. године. За владавине краља Милутина она представља посјед који је додељиван на управу престолонасљеднику младом краљу, али и база незадовољне властеле, тј. ослонац за будуће побуне синова престолонасљедника против својих очева на власти. Милутинов син Стефан је 1314. године подигао неуспјешну побуну против оца у Зети, а четврт вијека касније (1331), његов син Душан из Зете подиже побуну у којој збацује оца и преузима власт. Током његове владавине, српска држава се удвостручује и бива уздигнута на ранг царевине, а управа над Зетом бива додјељена породици Балшића. Бедеми Старог града у Будви, 1900 Након Душанове смрти и почетка распада Српског царства, Балшићи почињу да воде самосталну политику у односу на његовог насљедника цара Уроша. Они су се сродничким везама повезали са Мрњавчевићима и Хребељановићима, да би са почетком Османске најезде покушали да се супротставе освајачима, како оружјем, тако и уступањем приморских градова Млечанима (Скадар, Дриваст и други) 1396. године. Посљедњи Балшић, Балша III је водио дуготрајне неуспјешне ратове са Млетачком републиком да би повратио приморске градове (Први и Други скадарски рат). Пред своју смрт своје посједе предаје свом ујаку деспоту Стефану Лазаревићу који наставља борбе са Млечанима око зетског приморја. Његов насљедник Ђурађ наставља са покушајима да дипломатским путем склопи мир са Млечанима, али са првим падом деспотовине 1439. године сви његови покушаји падају у воду, а Млечани до 1443. године овладавају Доњом Зетом и цијелим приморјем. Насловна страница Цетињског октоиха — првогласника Крајем 14. вијека, као противници Балшића у Зети, јављају се Црнојевићи. Са ширењем млетачких посједа средином 15. вијека и надирањем Османлија, њихов представник Стефан постаје 1451. године млетачки вазал и од њихове стране бива признат за господара Зете. Његов син Иван покушао је да очува власт између Млечана и Османлија, али су 1479. године цјелокупну његову државу освојиле Османлије, а он је са породицом побјегао у Млетачку републику. Након смрти султана Мехмеда II, он се вратио у Црну Гору и успио да обнови своју власт у њој. Током његове владавине престоница Црне Горе пренијета је из Жабљака на Цетиње, на коме је он основао велики манастир. За владавине његовог сина (Ђурђа (1490—1496) Црна Гора ће 1496. године пасти у османске руке, а породични поседи ће још неко време остати у власништву Ђурђевог млађег брата Стефана, који се око 1499. године замонашио. Значај породице Црнојевића и њихове владавине, лежи и у чињеници да су они на Цетињу, у склопу манастира, основали прву ћириличну штампарију (Ђурађ је 1492. године купио у Венецији штампарску пресу) на овим просторима, која је 4. јануарa 1494. године одштампала своју прву књигу „Октоих” (прва словенска ћирилична штампарија је отпочела са радом 1491. у Кракову). Турска владавина Османлије су припојили Црну Гору Скадарском санџаку. Кратко вријеме Црна Гора је постојала и као посебан санџак од 1514. до 1528. и поново неко вријеме између 1597. и 1614. године. Петар II Петровић Његош У 16. вијеку Црна Гора је добила специјалну и јединствену аутономију у оквиру Османског царства, чиме су локална племена била ослобођена многих обавеза због такве аутономије. И поред свега тога, Црногорци нису прихватали османску власт, те су у 17. вијеку подизали бројне буне. Током овог периода, Црна Гора је постала теократска држава на чијем су челу биле владике Црногорске митрополије, а која је свој процват доживјела за вријеме владика из редова породице Петровић-Његош. У таквој држави, Млетачка република је имала и свог човјека са звањем гувернадура који се у њено име мијешао у црногорску политику. Племенска самосталност и анархија је била највећа сметња развијању централне власти у Црној Гори. Владавина Шћепана Малог у Црној Гори, који се представљао као збачени руски цар Петар III, је за кратко успјела раздвојити свјетовну од црквене власти, те дјелимично сузбити племенску неслогу и учврстити централну власт. Владика Петар I Петровић Његош је клетвама безуспјешно покушавао да измири црногорска племена. За вријеме његове владавине, Црногорци су 1796. поразили скадарског пашу Махмуд-пашу Бушатлију на Мартинићима и Крусима. Након пада Млетачке републике под власт Наполеонове Француске, владика Петар I је успио да од Француза преотме Боку Которску, али је она Бечким конгресом додијељена Хабзбурзима. Такође је покушао да уједини Црну Гору са устаничком Србијом, али до тога није дошло. Ипак, за вријеме његове владавине Старој Црној Гори је припојена регија Брда. Његов насљедник владика Петар II Петровић Његош је даље радио на ојачавању централне власти и 1832. године је укинуо звање гувернадура, пошто је Аустрија, која је наслиједила Млетачку републику, почела да се мијеша у унутрашње ствари Црне Горе. Владика Петар II није имао успјеха у спољној политици. Херцеговачки паша Али-паша Ризванбеговић је поразио Црногорце на Грахову 1836. године. За овај пораз, Црногорци су се осветили побједом у бици на Мљетичку 1840, али су и даље морали да плаћају харач Турцима. Петар II је морао Аустрији да преда манастире Маине и Стањевиће, а скадарски паша је 1843. преотео и острва Врањину и Лесендру. Краљ Никола I Петровић и краљица Милена у егзилу у Француској, 1916. Црна Гора се из теократске државе трансформисала у световну за вријеме владавине Данила Петровића који је 1852. проглашен за књаза Црне Горе. Кнез Данило се одмах на почетку своје световне власти суочио са могућношћу окупације Црне Горе од стране турске војске под заповједништвом Омер-паше Латаса. Црну Гору су од покоравања спасиле дипломатске акције Аустрије и Русије. Пошто су Црногорци пружали помоћ херцеговачким устаницима, Порта је поново наредила босанском везиру да нападне Црну Гору, али су Турци поражени у бици на Граховцу 1858. Послије ове битке је извршено проширење и разграничење Црне Горе са Турском, али је Црна Гора и даље остала међународно непризната држава. Кнез Данило је доношењем Даниловог законика ојачао своју власт. Убијен је у Котору 1860, а наслиједио га је синовац Никола I Петровић. Независност Црне Горе Како је Црна Гора и даље пружала помоћ херцеговачким устаницима, Порта је 1862. поново послала Омер-пашу Латаса да покори Црну Гору. Црну Гору од капитулације је поново спасила дипломатска акција Русије. Кнез Никола I је више успјеха имао у рату 1876—1878. након новог устанка у Херцеговини. За разлику од Србије, Црна Гора је имала више успјеха и однијела побједе на Вучјем долу и Фундини. Берлинским конгресом територија Црне Горе је удвостручена и призната јој је независност. Иако се краљ Никола у јавности позивао на државност Немањића, Црнојевића и Балшића, не постоји било каква директна веза између средњовјековних држава и нововјековне државе Црне Горе.[24] Послије рата услиједила је модернизација државе, што је кулминирало доношењем првог устава 1905, којим је Црна Гора дефинисана као уставна монархија, али је практично сву власт задржао кнез Никола. Овај период је обиљежио сукоб између краљевих противника окупљених у Клуб Народне странке који су се борили за ограничавање краљеве власти и безусловну унију са Србијом и мањинских краљевих присталица окупљених у Праву народну странку. Територијална проширења Црне Горе од 19. вијека до краја Другог свјетског рата Ослобођење Црне Горе од стране окупације од 1711. до 1918. године Црна Гора је као руски савезник учествовала у Руско-јапанском рату 1904—1905. Међутим, услијед велике географске удаљености, учешће Црне Горе је било само симболично, јер је тиме исказивала своју захвалност Русији због помоћи у рату против Турске. Црногорски војници су се налазили у незнатном броју у војним јединицама руске војске. Године 1910, на 50. годишњицу своје владавине, кнез Никола је Црну Гору прогласио краљевином, а себе њеним првим (и јединим) краљем. У Првом балканском рату 1912—1913. Црна Гора је била у савезу са Србијом, Грчком и Бугарском против Османског царства. И поред великих губитака на његовом ослобађању, Црна Гора је морала да препусти освојени Скадар новооснованој Албанији, али је са Србијом успоставила заједничку границу у Новопазарском санџаку и Метохији. У Првом свјетском рату Црна Гора је стала уз Србију против Централних сила. Херојске подвиге, црногорска војска је показала штитећи повлачење српске војске кроз Албанију, али је на крају и сама капитулирала 1916, а краљ Никола је напустио земљу. Године 1918, српска и друге савезничке војске ослобађају Црну Гору од окупатора. Након ослобађања, у Подгорици се окупља Подгоричка скупштина која доноси одлуку о безусловном присаједињењу Црне Горе Србији. Југословенске државе и модерна историја Главни чланци: Социјалистичка Република Црна Гора и Република Црна Гора (1992—2006) Зетска бановина у Југославији од 1929. до 1939. Због италијанског незадовољства да будућа Србија има излаз на море, ова краљевина подстиче многе бивше чиновнике краља Николе, као и противнике безусловног уједињења са Србијом, на побуну, а за њено дизање искориштени су божићни црквени сабори 7. јануара 1919. године. Како побуна није дала жељени резултат, она се претворила у хајдучију побуњеника (Зеленаша) против чиновника нове власти (Бјелаша) која је потрајала све до 1926. године. Унутар новоосноване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Црна Гора је реорганизована у Зетску област, а 1929. је проширена у Зетску бановину Краљевине Југославије. У Другом свјетском рату Краљевину Југославију су 1941. напале и раскомадале силе Осовине, а затим су 12. јула 1941. основале и марионетску Независну Државу Црну Гору под италијанским протекторатом на челу са Секулом Дрљевићем. Већ сутрадан у Црној Гори је избио Тринаестојулски устанак под вођством КПЈ. Устанак је угушен до половине августа 1941. Током рата, америчка авијација је најтеже бомбардовала Подгорицу 5. маја 1944, а британска 6. новембра исте године. Партизани су 1944. успјели да ослободе Црну Гору, која је послије рата постала једна од шест република ФНРЈ са сједиштем у поново изграђеном Титограду (данашњој Подгорици). Након Антибирократске револуције крајем 1988. и почетком 1989. на власт у Црној Гори долази група политичара окупљена око Момира Булатовића, Мила Ђукановића и Светозара Маровића, који су заступали политику Слободана Милошевића у Црној Гори. Послије увођења вишестраначја у СФРЈ, побједу на првим изборима у Црној Гори однела је Демократска партија социјалиста (реформисани Савез комуниста Црне Горе), предсједник Црне Горе је постао Момир Булатовић, док је Мило Ђукановић постао премијер. Прослава након проглашења независности Црне Горе 2006, Цетиње Послије распада СФРЈ, грађани Црне Горе су на референдуму из 1992. подржали њен останак у федерацији са Србијом. Због њене улоге у ратовима у бившој Југославији, новој држави су 1992. године биле уведене економске санкције, па је прошла и кроз период хиперинфлације 1993-1994. Ђукановић је 1996. почео да се дистанцира од политике Слободана Милошевића и дошао је у сукоб са својим партијским колегом, предсједником Црне Горе Момиром Булатовићем.[25] Обојица су се као представници ДПС кандидовали за мјесто предсједника Црне Горе на изборима 1997. на којима је тијесну побједу однио Ђукановић. Поред пораза на изборима, Булатовићева фракција је поражена и у ДПС-у, па је Булатовић основао нову странку — Социјалистичку народну партију. Црна Гора је у мањој мјери од Србије била изложена ударима НАТО пакта, током бомбардовања СРЈ. У Црној Гори је 6. новембра 1999. уведена њемачка марка као званична валута,[26] прво упоредо са југословенским динаром, а касније као једина званична валута. Послије 2000. године, Ђукановић се отворено почео залагати за независност Црне Горе.[27] Савезна Република Југославија је 2003. реорганизована у Државну заједницу Србија и Црна Гора, уз могућност да се након три године распише референдум о независности чланица. На референдуму 21. маја 2006, већина од 55,5% се изјаснила за опцију независне Црне Горе.[28] Независност Црне Горе је проглашена 3. јуна 2006. године. Дана 28. јуна 2006. Црна Гора је постала 192. чланица Уједињених нација[29], а 11. маја 2007, 47. чланица Савјета Европе.[30] Дана 5. јуна 2017. године, Црна Гора се придружила НАТО-у као његова 29. чланица.[31] У децембру 2019. отпочели су масовни протести због контраверзног Закона о слободи вјерисповјести, којим се оспоравала комплетна имовина Српске православне цркве.[32][33] Осамнаест парламентараца из редова опозиције је ухапшено прије гласања о закону.[34] Протести су настављени у Јануару 2020,[35][36] праћени са блокадама путева.[37] Током трајања протеста нападнута су црквена лица[38][39] а низ грађана је ухапшен.[40][41] Политички систем и уставно-правно уређење Главни чланци: Политички систем Црне Горе и Устав Црне Горе Плава Палата, резиденција предсједника републике на Цетињу Црна Гора је дефинисана као грађанска, демократска, еколошка и држава социјалне правде, заснована на владавини права. Важећи устав Црне Горе је донијет 22. октобра 2007. године. Предсједник Црне Горе се бира на период од 5 година путем непосредних избора. Према Уставу Црне Горе, предсједник представља државу у својој земљи и иностранству, проглашава законе, расписује парламентарне изборе, предлаже кандидате за премијера, предсједника и судије Уставног суда скупштини Црне Горе, предлаже скупштини расписивање референдума, одобрава амнестију за криминална дјела, додјељује одликовања и награде и извршава остале дужности прописане уставом. Предсједник је такође члан Врховног савјета одбране. Тренутни предсједник Црне Горе је Мило Ђукановић. Садашњу владу Црне Горе чине премијер, потпредсједници владе и министри. Дритан Абазовић је садашњи предсједник владе Црне Горе. Скупштина Црне Горе доноси све законе у Црној Гори, усваја међународне споразуме, бира премијера, министре и судије, усваја буџет и врши друге дужности прописане уставом. Скупштина може изгласати неповјерење влади простом већином. Један посланик представља око 6.000 гласача. У Скупштину се бира 81 посланик. Последњи парламентарни избори у Црној Гори одржани су 30. августа 2020. године. Тренутни предсједник Скупштине Црне Горе је Данијела Ђуровић. Државни симболи Главни чланци: Застава Црне Горе; Грб Црне Горе и Ој, свијетла мајска зоро Застава Црне Горе је црвене боје, размјера 1:2, са златним обрубом у размјери 1:20 и грбом Црне Горе у средини. Грб Црне горе је златни двоглави орао са раширеним крилима. На главама окренутим једна од друге стоји златна круна са крстом, на грудима на плавој и зеленој позадини је златни лав у покрету. Орао у канџама има два предмета, симболе духовне и свјетовне власти, један у једној, други у другој канџи. Овај грб има иначицу и на црвеној позадини. Химна Црне Горе је пјесма Ој, свијетла мајска зоро. Некадашњи премијер Душко Марковић и главни секретар НАТО-а Јенс Столтенберг на потписивању протокола о чланству Црне Горе у Северноатлантском савезу; Вашингтон, 5. јун 2017. Војска Главни чланак: Војска Црне Горе Војска Црне Горе Војска Црне Горе броји око 3100 припадника, а опрема и официрски кадар су насљеђени од Војске Србије и Црне Горе. Обавезно служење војног рока је укинуто 30. августа 2006. указом предсједника Филипа Вујановића.[42] Црна Гора је задржала цјелокупну поморску силу Србије и Црне Горе, али је она знатно смањена. У плану је ратно ваздухопловство у чијем саставу не би били млазни авиони, већ само транспортни и борбени хеликоптери. Црна Гора је чланица НАТО пакта и програма Партнерство за мир. Административна подјела Главни чланак: Општине Црне Горе Подјела Црне Горе по општинама 2012. године Црна Гора је административно подјељена на глави град (Подгорицу) у чијем саставу су двије градске општине (Голубовци и Тузи), престоницу (пријестоницу) (Цетиње) и 21. општину. Андријевица Бар Беране Бијело Поље Будва Гусиње Даниловград Жабљак Колашин Котор Мојковац Никшић Петњица Плав Плужине Пљевља Рожаје Тиват Улцињ Херцег Нови Шавник У Црној Гори постоји 1256 насеља од којих су 40 градског типа. Градови Највећи и главни град Црне Горе је Подгорица, док Цетиње има статус престонице. Други већи градови су Никшић и Пљевља. пру Извор: ? № Град Општина Популација № Град Општина Популација Подгорица Подгорица Никшић Никшић 1. Подгорица Подгорица 136.473 11. Тиват Тиват 9.467 Пљевља Пљевља Бијело Поље Бијело Поље 2. Никшић Никшић 58.212 12. Рожаје Рожаје 9.121 3. Пљевља Пљевља 21.377 13. Доброта Котор 8.169 4. Бијело Поље Бијело Поље 15.883 14. Даниловград Даниловград 5.208 5. Цетиње Цетиње 15.137 15. Тузи Подгорица 4.857 6. Бар Бар 13.719 16. Мојковац Мојковац 4.120 7. Херцег Нови Херцег Нови 12.739 17. Шкаљари Котор 4.002 8. Беране Беране 11.776 18. Игало Херцег Нови 3.754 9. Будва Будва 10.918 19. Бијела Херцег Нови 3.748 10. Улцињ Улцињ 10.828 20. Плав Плав 3.615 Становништво Главни чланак: Демографија Црне Горе Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. у Црној Гори живи 620.029 становника. У поређењу са претходним пописом становништва из 2003. године у Црној Гори данас живи 116 становника мање. Подаци о етничком, језичком и вјерском саставу који слиједе су објављени од стране Завода за статистику Црне Горе 12. јула 2011.[43] Наредни попис у Црној Гори биће одржан од 1. до 15. новембра 2023.[44] Етнички састав Етнички састав Црне Горе по општинама 2011. године Етнички састав Црне Горе по насељима 2011. године Према попису становништва из 2003. у Црној Гори је живјело 620.145 становника. Када је посљедњи попис обављен, Црна Гора је била грађанска држава. У међувремену је донесен нови устав, који за главне етничке групе признаје: Црногор

retko u ponudi dobro očuvano Аутор Крлежа, Мирослав Наслов Tito / Miroslav Krleža Врста грађе поезија ; одрасли, опште (лепа књижевност) Језик хрватски Година 1977 Издавање и производња Zagreb : Centar za kulturnu djelatnost Saveza socijalističke omladine, 1977 (Čakovec : `Zrinski`) Poezija i proza[uredi - уреди | uredi izvor] “Pjesme” I i II, (1918.) “Pjesme” III, (1919.) “Hrvatski bog Mars” (1922.; potpuna i konačna varijanta 1933.) “Pjesme u tmini” (1937.) “Novele” (1924.) “Hiljadu i jedna smrt” (1932.) “Povratak Filipa Latinovicza” (1932.) “Novele” (1937.) “Balade Petrice Kerempuha” (1936.) “Na rubu pameti” (1938.) “Banket u Blitvi” (1938.), (1939.), (1962.) “Zastave” (1969.) Drame[uredi - уреди | uredi izvor] “Kraljevo” (1915.) “Kristofor Kolumbo” (1917.) “Michelangelo Buonarroti” (1918.) “U logoru” (1920.) `Adam i Eva` (1922.) `Galicija` (1922.) `Golgota` (1922.) “Vučjak” (1924.) `Gospoda Glembajevi` (1929.) `U agoniji`, (1928.) “Leda”, (1930.) “Aretej”, (1959.) `Deset krvavih godina`, (1937.) Krleža je ostvario golem opus (po različitim brojanjima, njegova sabrana djela obuhvaćaju između 50 i 80 svezaka) koji pokriva kako središnje književnoumjetničke žanrove, tako i atipične ili marginalne zapise (enciklopedijske natuknice, prepiska o raznim temama, putopisi, ....). Rani utjecaji obuhvaćaju skandinavske dramatike kao Ibsena i Strindberga i filozofa Nietzschea, kojima su se kasnije pridružili prozni i pjesnički uradci Krausa, Rilkea i romaneskno djelo Prousta. Iako je često iskazivao averziju i prijezir prema Dostojevskom, u grozničavim dijalozima Krležinih romana i drama vidljiv je trag ruskoga pisca, kao i impresionizma i ekspresionizma koji su dominirali njemačkim govornim područjem prva dva desetljeća 20. stoljeća. Iako je pokrenuto čak nekoliko edicija, još ne postoji niti jedna koja bi obuhvaćala cijeli Krležin opus. Dodatno takav eventualni pokušaj otežava i činjenica da je sam autor neprekidno intervenirao u svoja već objavljena djela. Poezija[uredi - уреди | uredi izvor] Krležin je pjesnički opus bjelodan izuzetak od vlastite izreke: `Tko je propao na svim životnim poljima, preostaje mu još bavljenje poezijom i politikom`. Istina, počeo je glagoljivim, whitmanovskim i verhaerenovskim panteističko-egzaltiranim `simfonijama` (`Pan`, 1917., `Tri simfonije`, 1917.), nabujaloga verbalnoga vatrometa koji je trebao ostaviti dojam ekstatične životne radosti u kojoj se pojedinac gubi u, za njega oslobađajućim, ritmovima kozmosa. No, rezulatat je bio daleko od očekivanoga (kao što su ustanovili i drugi vitalistički panteisti koji su u to doba harali literarnom Europom): razlomljena sintaksa, mnoštvo bizarnih asocijacija i šepava ritmika naveli su srpskog pjesnika i kritika Simu Pandurovića na ironičan komentar o jednom Krležinom stihu u kojem ovaj, u karakteristično groteskno-hiperboličnoj maniri najavljuje razaranje vlastitoga mozga: `Ne sumnjamo da će g. Krleža uspeti u svojim namerama!` Nakon te faze uslijedila su zrelija ostvarenja, objavljena u četvorim zbirkama 1918., 1918., te u lirskim djelima početka 30.-ih. Za te se ostvaraje može konstatirati da pokazuju utjecaj srednjoeuropske proturatne lirike i ekspresionističke poetike. Dominantni senzibilitet je paradoksalna mješavina otupjele otuđenosti i sućuti; najbolje pjesme su nabijene pregnantnim slikama društvene bijede i u njima teku asocijativne struje koje vrtlože više disparatnih mislenih i osjećajnih uzlova u uvirno središte pjesničke slike. Opći je dojam toga dijela Krležina pjesničkog djela zrelost u kojoj je hipernadraženi senzibilitet mladca s kompleksom nacionalnoliterarnoga profeta iz rane faze pretočen u snažni i dojmljivi lirski korpus modernističkog uklona – korpus u kojemu su asimilirani i integrirani utjecaji raznih `izama` – poglavito francuske i njemačke provenijencije (dadaizam, nadrealizam, formalizam, ekspresionizam,..). No, nedvojbeno najveći Krležin poetski ostvaraj vizionarni je pjesnički kompendij `Balade Petrice Kerempuha`, 1936. Za taj se rad autor dobro pripremao: glavnom mu lektirom bijaše Belostenčev monumentalni `Gazofilacij`, kao i niz hrvatskih spisatelja koji su pisali na kajkavštini, uključujući Vramca, Pergošića, Habdelića i Brezovačkog. Krleža je u `Baladama` stvorio vlastiti jezik, jezik kojim se nikad i nigdje nije govorilo ni pisalo; savršeni hibridni instrument temeljno kajkavskoga idioma u koji su utkani, virtuozno i funkcionalno, latinski, madžarski, njemački, hrvatski štokavski, talijanski i ini leksemi i stilemi. Sva se kompozicija ne može okarakterizirati ni kao spjev, ni pjesnička drama, ni bilo na koji konvencionalan način. U tom djelu dominira, najvećim brojem pjesama, glas i vizura hrvatskoga plebejskoga `proroka` Petrice Kerempuha, u autorovoj svijesti utjelovljenja socijalno i nacionalno gaženoga pučkoga hrvatstva; tematika je raznovrsna, no prevladavaju slike krvi, mučenja, razaranja..., kao i motivi izdaje, prodaje, veleizdaje, odnarođenja.., dok je summa djela `Planetarijom`, odulja pjesma u kojoj su sažeti svi glavni hrvatski mitovi i likovi posljednjih 500 godina, od bitaka s Turcima do Starčevića i Supila, od Križanića i Gundulića do Strossmayera. Pri pozornijem čitanju vidljiva je izočnost suvremenijih pojava (npr. Radića), kao i nepostojanje zahvata u predtursku prošlost. No, to je možda objašnjivo i time što `Balade` nisu kanile obuhvatiti svehrvatsko povijesno iskustvo, nego su se uglavnom ograničile (što je i logično, uzme li se idiom kojim su pisane) na duboko proživljen i emocijama prezasićen prikaz sjevernohrvatskoga kompleksa i njegovu socijalnonacionalnu golgotu. Neprevodive na hrvatski standardni jezik, a teško pretakane u strane jezike, `Balade` su istodobno korjenito nacionalna i univerzalna knjiga: mitografija tragičnoga ljudskoga kozmosa, inkarniranoga ovaj puta ne u dogodovštinama kraljeva i velmoža, nego u višestoljetnome iskustvu gaženoga hrvatskoga pučkog kolektiva. Drame[uredi - уреди | uredi izvor] Miroslav Krleža je izuzetnu tvoračku energiju posvetio dramskomu žanru – činjenica koja ne začuđuje uzme li se u obzir njegova adolescentska fascinacija dramskom literaturom (poglavito skandinavskom), kao i angažman (društveni život, brak, poznanstva) u kazališnome miljeu koji ga je neprestance privlačio. Iako postoje različite periodizacije Krležina dramskoga spisateljstva, vidljivo je da u ranijoj fazi (`Kraljevo`, 1918, `Kristofor Kolumbo`, 1918, `Michelangelo Buonarrotti`, 1919.) prevladava prometejsko-titanski svjetonazor izražen u likovima herojskih vitalista, ali i groteskne karnevalske sotije u masovkama. Sam je scenski rukopis na tragu prvih ekspresionista, njemačkih, čak im i prethodi. `Kraljevo` je možda prva ekspresionistička drama u Europi. U tim je dramama dakle pod jasnim utjecajem ekspresionizma i eksperimentalnih kazališnih strujanja (poigravanje sa zvucima, rasvjetom, jurnjava i tučnjava po pozornici, retorika likova koja je više nalik na deklamatorske političke proglase); ukratko, to su eksperimentalni komadi koji, iako prikazuju povijesne ličnosti iz renesansnoga miljea, jasno izražavaju piščevu vjeru u budućnost koju je pobudila komunistička revolucija u Rusiji (uostalom, prilično čestom pojavom u Europi neposredno poslije 1. svjetskoga rata bijaše kombinacija kazališnoga eksperimentiranja i lijeve radikalne ideologije). U drugom dijelu stvaralaštva Krleža piše radnjom i energijom nabijene dramske komade u kojima se koriste neki ekspresionistički postupci, no u funkciji realističkoga prikaza socijalnih i nacionalnih previranja posljednjih dana Austro-Ugarske i nastanka nove države (`Galicija`, 1922., `Golgota`, 1922., `Vučjak`, 1923.). Treći dio piščeva dramskoga opusa ujedno je i najpoznatiji: u ciklusu o Glembajevima, autor se vratio skandinavskim naturalističko-simbolističkim uzorima svoje adolescencije. U prikazu pada i rasapa magnatske obitelji Glemabajevih, te drugih osobnosti iz staleža visokoga građanstva, Krleža je, uzme li se u obzir energija i sustavnost koje je uložio u tu trilogiju (`U agoniji`, 1928., `Gospoda Glembajevi`, 1928., `Leda`, 1932.), stvorio pomalo neobičan korpus. Posve sigurno snažni ostvaraj psihološkoga naturalizma, piščev najpoznatiji dramski ciklus je stilski anakron: u doba radikalne eksperimentalne poetike, koja se proteže od Pirandella preko Brechta do poslijeratnih Ionesca i Becketta, Krleža je ignorirao kazališno inovatorstvo i vratio se predčehovljevskim uzorima. Motivi za to ostaju nejasni, no vjerojatno su u vezi s piščevim približavanjem građanskim slojevima, kojima je lakše bilo apsorbirati konvencionalniju dramaturšku poetiku. Ili, jasnije, Krleža se, vjerojatno zbog pritiska okoline, nakon mladenačkog uzleta vratio u provincijske razmjere. Bitno je i naglasiti da je to jedini dio Krležina stvaralaštva u kojem on, nakon dojmljivog početnog uzleta, tematski i stilski zaostaje za glavnim strujanjima svoga vremena (što se nikako ne bi moglo reći za poeziju, novelistiku, roman, esej i memoarsku publicistiku). Poslijeratni autorov opus tvori nekoliko drama od kojih su najpoznatije `Aretej`, 1959. i `Saloma`, 1963., dramske fantazije izvan realističkoga miljea (miješaju se prostorni i vremenski planovi, situacije i likovi) koje problematiziraju politiku, rat i povijest – pokušavajući u ponavljanju obrazaca ljudskog ponašanja kroz povijest otkriti smisao ljudskog života. Iako zahtjevni za izvođenje `Aretej` je u režiji Georgija Para jedna od najznačajnijih predstava Dubrovačkih ljetnih igara. Novele i pripovijesti[uredi - уреди | uredi izvor] Krležin novelistički korpus ostaje, uz Marinkovićev i Andrićev, dominantnim u hrvatskoj književnosti, a po snazi i univerzalnosti ostvaraja ravnim poznatijim novelističkim ciklusima Thomasa Manna ili Alberta Camusa. Piščev se novelistički opus dijeli, uglavnom, u tri tematska ciklusa. Prvi čini jedna od ponajboljih proturatnih proza, zbirka pripovijesti `Hrvatski bog Mars`, kompletirana 1947. (iako je većina izašla još u ranim dvadesetima). Tema je besmisleno stradanje hrvatskih domobrana poslanih na klaonicu istočnoga bojišta (Galicija), a stil je karakterističan Krležin – spoj impresionizma i ekspresionizma, povišene retorike i melankoličnih meditacija. Dominiraju naturalistički opisi vojničkoga života i smrti, a sve je uronjeno u ozračje implicitnoga komentara koji bismo mogli označiti gnjevnim i nepomirljivim. Već je tu vidljiva Krležina lijeva orijentacija i nada da će komunistička revolucija jednom zasvagda riješiti probleme tlačenja i imperijalnih osvajanja što je jedna od glavnih razlučnica spram ratne i poratne proze npr. francuskih ili američkih autora, koju karakteriziraju beznađe i besmisao- npr. kod Hemingwaya. Kuriozum je i da je u `Hrvatskom bogu Marsu` sačuvano hrvatsko vojno nazivlje koje je ponovo ušlo u uporabu s ostvarenjem suverene hrvatske države. Drugi ciklus tvore tzv. novele malograđanskoga kruga, među kojima se ističu `In extremis`, `Veliki meštar sviju hulja` i `Smrt bludnice Marije`. Taj je ciklus od 11 ili 12 novela kompletiran 1948., a napisan je većim dijelom također u 1920-im. Središtene su najčešće oko sukoba neurotičnoga hrvatskoga intelektualca, idealističko-prevratničke ideologije, i malograđanske buržoaske okoline (tako se može reći da u minijaturi predstavljaju neke od opsesivnih tema kasnijih romana). Treći dio Krležinoga novelističkoga opusa obuhvaća 11 novela, i tematizira «glembajevštinu» ili financijski uspon i moralni pad i slom pripadnika visoke buržoazije. Srodne sa sličnim pripovijestima europskih naturalista na prijelazu stoljeća (no, stilski modernistički usmjerene i samosvojne), te novele pripadaju ponajboljoj europskoj novelistici toga doba, a suvremenomu su čitatelju jamačno najintrigantniji i najzanimljiviji dio Krležina novelističkoga opusa. Romani[uredi - уреди | uredi izvor] Krležini su romani pisani bujnim, `baroknim` stilom i jezikom koji vrvi novotvorenicama i složenicama, bogati esejističkim odlomcima u tradiciji srednjoeuropskoga intelektualističkoga romana (Robert Musil, Rainer Maria Rilke), no i ruskoga romana ideja karakterističnog za Dostojevskoga, nabijeni su radnjom i dramskim scenama koje se isprepliću s kontemplativnim pasažima o naravi ljudskoga postojanja, umjetnosti, politici i povijesti. Dominira egzistencijalistička vizija ljudske sudbine, izrečena povišenom retorikom, često prenepregnutim i isprekidanim dijalozima, te bujicom slika, zvukova i asocijacija u kojima se miješaju glasovi likova i autorov implicitni komentar. Kao esejistički romani ideja, Krležina su djela bliska romanesknoj struji modernizma prevladavajućoj u književnosti njemačkoga jezika (Thomas Mann, Robert Musil), no odvajaju se od njih dramatičnošću radnje i silovitim vrtlogom političkih zbivanja koji ne dopušta detaširano intelektualiziranje, po čemu je Krleža sličniji Arthuru Koestleru ili Malrauxu. Uz ponešto zanemarene romane `Tri kavalira frajle Melanije` i `Vražji otok`, za Krležinu romanesknu umjetnost reprezentativna su četiri djela: `Povratak Filipa Latinovicza`, `Na rubu pameti`, `Banket u Blitvi` i `Zastave`. Povratak Filipa Latinovicza roman je o umjetniku, često dovođen u vezu s proustovskim ciklusom (Krleža je Prousta izuzetno cijenio), no bliži je istini sud da je posrijedi protoegzstencijalističko djelo senzibiliteta stranoga francuskom romanopiscu: dominiraju otuđenje i mučnina, incestuozni seksualni porivi i frustracije, ideološko-politički dijalozi vođeni na rubu histerije, rastakanje svijesti izraženo u gongoristički iskrivljenim rečenicama koje nerijetko krše pravila konvencionalne sintakse. To je još vidljivije u satiričko-političkim romanima. `Na rubu pameti` još je dinamičniji spoj dramske radnje izražene u groteskno hipertrofiranim scenama i dijaloškim dvobojima, lirsko-metafizičkim solilokvijima i naglom upadu kajkavskog vernakulara kao moralnoga suca sve te kafkijanske more kojoj je tema najotpornija ljudska osobina: glupost. Sljedeći je u nizu velikih romana nastalih uoči 2. svjetskoga rata (iako mu je posljednja knjiga dovršena poslije rata) Banket u Blitvi, smješten u imaginarnoj baltičkoj državi i usredotočen na temu totalitarizma i borbe protiv njega. Ta, kako su ju neki nazvali, `poema o politici`, nije samo izuzetan politički roman, nego i sadrži bitne autorove uvide i nazore o determinizmu i slobodi u tkanju ljudskoga života i sudbine, prikazanim u nezaboravnoj sceni marioneta lutkarskoga kazališta, još jedan dug piščev srednjovjekovnoj i renesansnoj plebejskoj kulturi. Četvrti, najopsežniji od istaknutih Krležinih romana, `Zastave`, istodobno je i najhrvatskiji i najteži za prevođenje, te najteže uspostavlja komunikaciju s potencijalnim inozemnim čitateljem. Taj hrvatski `Rat i mir` ili `summa krležiana` (kako su ga kritičari nazvali), panorama je hrvatskoga društva uoči i poslije 1. svjetskoga rata, te daje konačnu autorovu presudu o zanosima i zabludama mladosti: ponajviše o raspadu Austro-Ugarske, hrvatskom nacionalnom pitanju, stvaranju i održivosti Jugoslavije, a sadrži i Krležinu filozofiju povijesti. Dok prethodni romani ne zahtijevaju od čitatelja uranjanje u ideološko-povijesni okvir iz kojega je nastala jugoslavenska država, a po svom su ostvaraju univerzalniji i svjesno inovativne modernističke strukture, `Zastave` su pisane kao golem solilokvij u kojemu pisac više uopće ne haje za žanrovske konvencije ni za efekte privlačnosti čitateljstvu. Taj posljednji veliki roman je Krležin obračun, ali sa samim sobom. Kao bujica teče radnja koja počinje arhetipskim sukobom oca i sina Emeričkih, i koja u svom toku guta konvencije, žanrove i stilove - sve s ciljem što plastičnijega prikaza jugoslavenske ideologije i hrvatske sudbine u presudnim momentima prva dva desetljeća 20. stoljeća. Krležu su često (naravno, dok je imao status državnoga pisca u SFRJ, potajice) prozivali što se nije javno distancirao od komunističkoga totalitarizma i što se stalno vraća na `austro-ugarske teme`. Ta je ocjena nepravedna i površna. Autor se obračunao s totalitarizmom, bilo koje boje, u političkim romanima. Njegov uvid da je za hrvatsku nacionalnu sudbinu važnija Jugoslavija (kao ideja) od komunizma (kao ideje) nedavna je prošlost više nego dostatno potvrdila. U `Zastavama` je bilo kakva ideja jugoslavenstva temeljito razorena, pa su nagrade koje je taj roman dobio u doba SFRJ samo znak piščeva statusa nedodirljive veličine, a i, valja reći, mješavine plitkosti i nezainteresiranosti ondašnje političke i kulturne elite, koja vjerojatno nije ni primijetila svu subverzivnu snagu `Zastava`. Nabijene političkom poviješću, nezaboravnim likovima i situacijama, problematiziranjem hrvatske, srpske, makedonske i albanske nacionalne sudbine, `Zastave` su istovremeno i nadgrobni spomenik jugoslavenstvu i promišljanje usuda naroda koji su tvorili tu zajednicu. Eseji[uredi - уреди | uredi izvor] Krležin esejistički opus golem je (obuhvaća možda između 30% i 50% njegova djela), izuzetno raznovrstan i bogat, te središnji po značaju za autora. Nasljednik i protagonist srednjoeuropske tradicije intelektualiziranoga esejizma (kakvu nalazimo, npr., kod Krausa i Rilkea, pisaca koji su snažno utjecali na Krležu), pisac je u esejiziranju cijeloga svoga proznoga spisateljstva nerijetko izbrisao granice među žanrovima: tako se misaono-esejistički pasaži pojavljuju u romanima i novelama, a posebno u dnevnicima i putopisima. Osoba izuzetno širokih interesa, Krleža je u svom esejističkom spisateljstvu obuhvatio politiku, glazbu, književnost, likovnu umjetnost, društvene pojave i velike ličnosti europske kulture, povijest, medicinu, filozofiju i druga područja humanistike i društvenih znanosti. Neka izdanja piščevih djela u esejistiku ubrajaju golem korpus Krležinih zabilježaka o leksikografskim pitanjima (dok je bio ravnateljem Leksikografskog zavoda), izašao pod nazivom `Marginalia lexicographica`, te niz opservacija o svemu i svačemu, tiskanom kao višesvezačna `Panorama pogleda, pojava i pojmova`. Eseji su izdavani bilo kao posebne knjige (`Evropa danas`, 1935, `Deset krvavih godina`, 1937, `Eppur si muove`, 1938, `Knjiga studija i putopisa`, 1939, te polemički `Dijalektički antibarbarus` i `Moj obračun s njima`, 1939, 1940), a nemali dio ostalih tekstova izašao je u izdanjima naslovljenima samo kao `Eseji`. U tako bogatu, upravo golemu opusu, razvidne su sljedeće značajke: stil je karakterističan Krležin, bujan i gongoristički, često pretovaren neologizmima i bljeskovitim asocijacijama; enciklopedijska inteligencija piščeva suvereno barata nizom disparatnih pojmova i dovodi ih u asocijativne sveze; nemali broj eseja pripada miješanom žanru jer se u njima pojavljuju dramski i poetski fragmenti. U tekstovima posvećenim glazbenicima, piscima, slikarima, povijesnim ličnostima (Chopin, Petar Dobrović, Proust, Erazmo Rotterdamski, Paracelsus,..), Krleža je dao sjajne portrete osobnosti smještene u kontekst vremena i dominantne kulture. Tekstovi su prezasićeni estetskim senzibilitetom, čak i kad se piše o relativno prozaičnim pojavama. Autorovi eseji o politici i povijesti su problematičniji: studije o hrvatskom nacionalnom usudu, o ličnostima Supila i Radića maestralni su, i po vrijednosti rasvjetljavaju mnoga čvorišta nacionalne prošlosti i problematike bolje nego stručna historiografska djela. Tekstovi pak o svjetskoj politici, skandalima (afera Stavisky) i ideologijama (Brest-Litovsk, Lenjin, polemike o socijalno angažiranoj umjetnosti) osciliraju: nerijetko protkani briljantnim uvidima, bitno su oslabljeni Krležinom fiksacijom na lenjinizam i komunističku ideologiju. Pisac nije nigdje problematizirao marksističku ideologiju niti sovjetsku totalitarnu praksu, pa se stoga za taj dio njegova opusa može reći da je uvelike zastario, a u mnogim vidovima upravo smiješan kao primjer političke kratkovidnosti, pristranosti i dogmatizma. Istina je da je Krleža napadao domatizam komunističke partije u umjetničkim pitanjima, no nikada nije ozbiljnije doveo u pitanje totalitarizam komunističkoga svjetonazora. Krležini eseji pripadaju vrhunskim djelima toga žanra u svjetskoj književnosti. Najbolji su u onim dijelovima u kojima autor daje oduška svomu estetskomu senzibilitetu i stvara dojmljive, nekad kvazidramske, nekad pak impresionističke studije iz područja hrvatske nacionalne problematike, umjetnosti i europske kulture. Vidljivo slabija su djela filozofskih, ekonomskih i analitičkih pretenzija u kojima autor pokušava secirati razne idejne probleme (psihoanaliza, razni metafizički sustavi). Iako veoma načitan i informiran, Krleža je bio poglavito umjetnički, a ne filozofsko-analitički intelekt, pa su ti radovi bitno inferiorniji u usporedbi sa studijama njegova uzora Krausa. Glede piščeve političke esejistike posvećene svjetskoj politici, još je vidljivija dihotomija između sjajnih uvida u političke makinacije međuraća i apologetike komunističke ideologije. Krležin esejistički opus sadrži istodobno izuzetne vrjednote, poglavito o umjetničkim, kulturološkim i nacionalnim temama, kao i dobar dio drugorazrednoga spisateljstva, ponajviše o političko-ideološkoj i religijsko-metafizičkoj problematici. Dnevnici, zapisi i memoarska proza[uredi - уреди | uredi izvor] Grob Bele i Miroslava Krleže na zagrebačkom Mirogoju. Krležini memoarski zapisi i dnevnici idu u red najvrjednije svjetske literature toga žanra. Hrvatski je pisac ostavio impresivan korpus u ovom, za književnost pomalo marginaliziranom i slabije vrjednovanom žanru: Krleža je dnevnik vodio od 1914. do 1977., a tekstovi su objavljeni 1977. u pet knjiga. Godine 1988. tiskani su `Zapisi s Tržiča`, dnevničko-memoarski zapisi u nekoliko knjiga. U taj korpus spadaju i jasno izdvojeni tekstovi poput `Djetinjstva 1902.-1903.` (u kojem Krleža opisuje proces odrastanja i dozrijevanja – tekst je tiskan 1952.). Posebna, i vjerojatno najbolja Krležina intimna knjiga, jedan od vrhova moderne europske misaone i ispovjedne književnosti su `Davni dani`, spoj dnevnika, memoaristike i kasnijih autorovih redaktura (velik dio proznoga uratka potječe iz razdoblja 1. svjetskoga rata, no pisac ga je pedesetih godina dosta radikalno revidirao). Tematski veoma raznorodna, Krležina memoarska esejistika i dnevnički zapisi su sklop piščevih zapažanja o svakodnevnosti življenja, asocijacija i reminiscenicija na prijatelje (i neprijatelje), razmišljanja o filozofskim, etičkim, političkim, umjetničkim, književnim i inim problemima, zabilješke snova, promišljanje prošlosti i djetinjstva, razrađivanje enciklopedijskih natuknica koje su pobudile autorovu znatiželju. Po kakvoći ostvaraja, dnevnici i memoarska proza pripadaju vrhunskim djelima zapadne književnosti te vrste. Citati[uredi - уреди | uredi izvor] Leksikografski zavod u Zagrebu koji je Krleža pokrenuo, a koji danas nosi njegovo ime. „Sačuvaj me bože srpskog junaštva i hrvatske kulture.“ „Ljudi se međusobno varaju, lažu jedni drugima u lice, obmanjuju se laskanjem i prozirno pretvorljivim udvaranjem, a to im često poštenoljudski izgleda nerazmjerno hrabrije nego da jedni drugima kažu golu istinu.“ „S ljudima zajedno smrdi, ali je toplo.“ Plagijati[uredi - уреди | uredi izvor] Krležin najpoznatiji stih `Nigdar ni tak bilo / da ni nekak bilo, / pak ni vezda nebu / da nam nekak nebu.`, iz Balada Petrice Kerempuha, zapravo je plagijat stiha Jaroslava Hašeka koji glasi: `Kako god bilo, nekako je bilo, jer nikad nije bilo, da nekako nije bilo.`[11] ekspresionizam hrvatska jugoslovenska avangarda avant garde poetry serbian yugoslav yugoslavia avantgarde zenit zenitism zenitizam nadrealizam josip broz tito marksizam komunizam ex yu rare retko ...

Plava ptica, knj. 8. i 9 Odlično očuvano! Autor - osoba Kipling, Radjard, 1865-1936 = Kipling, Rudyard, 1865-1936 Naslov Knjiga o džungli : priče iz životinjskog sveta / napisao Radjard Kipling ; [prevela Olga Dimitrijević ; ilustracije D. Stojanović] Jedinstveni naslov ǂThe ǂjungle book. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija : Prosveta, 1981 Fizički opis 2 knj. (220 ; 265 str.) : ilustr. ; 20cm. Drugi autori – osoba Dimitrijević, Olga Stojanović, D. Zbirka Plava ptica ; knj. 8, 9 Napomene Prevod dela: The jungle book / Kipling Radyard. Često surovi, ali pravedni zakoni prirode, kojima časno i predano služi vasceli životinjski rod, zacelo nikad nisu dobili toliko potpuno, uzvišeno ovaploćene kao u klasičnoj Kiplingovoj Knjizi o džungli. Kiplingova se knjiga, naravno, može shvatiti na bezbroj načina: kao velika alegorija, u kojoj životinjski svet, jedva prikriveno, zapravo pruža sliku ljudskog sveta; kao velika antiteza, u kojoj se osmišljeni poredak životinjskog carstva konfrontira sa haotičnim nesavršenostima ljudske zajednice; kao moralistička parabola, u kojoj inteligencija trijumfuje nad sirovom snagom, i tako dalje. Ali, ma kakvo bilo tumačenje književnih stručnjaka, činjenica ostaje da Kiplingova knjiga predstavlja istinski biser svetske omladinske književnosti. Pažnju, razume se, pre svega privlači ciklus priča o Mogliju: o „čovekovom mladunčetu“ odraslom među vukovima, o njegovom prijateljstvu sa medvedom Baluom i panterom Bagirom, kao i o njegovoj zavetno] borbi sa tigrom Šir-Kanom. Sva bujna raskoš Kiplingove pripovedačke proze, i sva snažna osobenost njegovih psiholoških karakterizacija, dolaze tu do punog izražaja i dečak-vuk izrasta pred našim očima u jedinstvenu, neponovljivu, gotovo mitsku figuru. S neuporedivom tananošću, Kipling neprestano pomera težište svog pripovedanja: čas je u središtu sam Mogli, čas džungla, čas njeni individualni žitelji, čas dramske ili moralne situacije koje valja razrešiti... Ali, pri svemu tome, izvorna snaga kazivanja i živa mašta piščeva daju svemu obrise istinske čarolije. Džozef Radjard Kipling (engl. Joseph Rudyard Kipling; Bombaj, 30. decembar 1865. – London, 18. januar 1936), bio je engleski književnik, novinar, pisac kratkih priča, pesnik i romanopisac. Kiplingova dela fikcije uključuju romane Knjiga o džungli . Kim (1901) i mnoge kratke priče uključujući Čovek koji bi bio kralj (1888). Njegove pesme uključuju Mandalaj (1890), Gunga Din (1890), Bogovi naslova (1919), Teret belog čoveka (1899) i Ako (1910). Smatra se jednim od najvećih inovatora kada se radi o umetnosti kratkih priča; njegove knjige za decu su klasici dečje književnosti, a jedan je kritičar opisao Kiplingov rad kao predstavu „svestranog i sjajnog narativnog dara.“ Kipling je bio jedan od najpopularnijih pisaca u Ujedinjenom Kraljevstvu, kako proze tako i stihova, krajem 19. i početkom 20. veka. Henri Džejms je rekao: „Od svih ljudi koje sam ikada upoznao, Kipling se meni lično čini kao najpotpuniji genije, kao neko ko se razlikuje od običnih intelektualaca.“ 1907. godine, kada je imao 42 godine, dobio je Nobelovu nagradu za književnost, što ga je učinilo prvim piscem na engleskom jeziku koji je dobio tu nagradu, kao i najmlađim dobitnikom iste do danas. U nekoliko navrata bio je predložen za britanskog pesničkog laureata, kao i za viteza, što je on odbio. Njegova buduća reputacija menjala se u skladu s političkom i socijalnom klimom tog doba, a suprotstavljeni stavovi o njemu kao rezultat toga nastavljali su se kroz veći deo 20. veka. Džordž Orvel je držao Kiplinga za „džingo imperijalistu“ objašnjavajući da je „moralno neosetljiv i estetski odvratan”. Književni kritičar Daglas Ker je napisao: „[Kipling] je i dalje autor koji može da inspiriše strastveno neslaganje i njegovo mesto u književnoj i kulturnoj istoriji daleko je od ustaljenog. Ali kako doba evropskih imperija jenjava, on se prepoznaje kao neuporediv, ako ne i kontroverzan tumač toga kako je doživljavana imperija. To, kao i sve veće priznanje njegovih izvanrednih narativnih darova, čine ga silom sa kojom se treba obračunati.“ U detinjstvu je naučio hindu jezik, pohađao je vojnu školu u Devonširu, a 1933. vratio se u Indiju i radio kao novinar. Putovao je u Japan, Ameriku i Južnu Afriku. S jednakim žarom delovao je u književnom i političkom životu Britanije. Godine 1907, dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Njegova proza donosi izuzetnu sliku indijskog života i sveta britanskih vojnika, s posebnim smislom za svet dece i životinja. Bio je zagovornik britanskog imperijalizma, a kao otelovljenje kolonijalizma nemilosrdno je karikiran i parodiran. Najčitanija i najznačajnija njegova „Knjiga o džungli“ karakteriše izvanredno poznavanje tajanstvene Indije i sveta životinja. Dela „Balade iz kasarne“ „Priproste priče s planine“ „Sablasna rikša i druge priče“ „Knjiga o džungli“ „Kim“ „Svetlost se ugasila“ „Ako“ Detinjstvo Radjard Kipling je rođen 30. decembra 1865. u Mumbaju, u predsedništvu Britanske Indije, od majke Alis Kipling (dev. Mekdonald) i oca Džona Lokvuda Kiplinga. Alis (jedna od četiri izuzetne sestre) bila je živahna žena za koju bi lord Daferin znao reći: „Dosada i gospođa Kipling ne mogu da postoje u istoj prostoriji.“ Lokvud Kipling, dizajner skulptura i grnčarije, bio je direktor i profesor arhitektonske skulpture u novoosnovanoj školi umetnosti „Sir Jamsetjee Jeejebhoy School of Art“ u Mumbaju. Džon Lokvud i Alis su se upoznali i počeli zabavljati 1863. godine na Radjardskom jezeru u Radjardu, u Staforširu u Engleskoj. Venčali su se i preselili u Indiju 1865. godine. Bili su toliko očarani lepotom područja Radjardskog jezera da su svoje prvo dete nazvali po njemu. Dve Alisine sestre udale su se za umetnike: Džordžijana je bila udata za slikara Edvarda Berna-Džounsa a njena sestra Agnes za Edvarda Pointera. Najpoznatiji Kiplingov rođak bio je njegov brat od tetke, Stenli Boldvin, koji je tri puta bio premijer, zastupnik Konzervativne partije, u dvadesetim i tridesetim godinama 20. veka. Kiplingova rođena kuća u kampusu JJ škole umetnosti u Mumbaju se duži niz godina koristila kao dekanova rezidencija. Iako koliba nosi plaketu koja je navodi kao mesto Kiplingovog rođenja, postoji mogućnost da je originalna koliba srušena pre više decenija te da je nova izgrađena na njenom mestu. Neki istoričari i konzervatori takođe smatraju da bungalov obeležava lokaciju koja je samo blizu kuće Kiplingovog rođenja pošto je bungalov sagrađen 1882. godine – oko 15 godina nakon što je Kipling rođen. Zapravo, Kipling je izgleda tako rekao dekanu kada 1930.te godine posetio JJ školu. Sudeći po Bernis M. Marfi, „Kiplingovi roditelji su se smatrali „Anglo-Indijcima“ (izraz koji se koristio u 19. veku za ljude britanskog porekla koji žive u Indiji), samim tim bi se tako smatrao i njihov sin, iako je veći deo svog života proveo negde drugde. Složena pitanja identiteta i nacionalne pripadnosti će se istaknuti u njegovoj fikciji.“ Obrazovanje u Britaniji Kiplingovi dani „snažnog svetla i tame“ u Mumbaju završili su se kada je imao pet godina. Kao što je to bio običaj u Britanskoj Indiji, on i njegova trogodišnja sestra Alis („Triks“) odvedeni su u Ujedinjeno Kraljevstvo – u njihovom slučaju u Sautsi, u Portsmutu — da žive sa parom koji je udomljavao decu britanskih državljana koji su službovali u Indiji. U narednih šest godina (od oktobra 1871. do aprila 1877. godine) deca su živela sa parom, kapetanom Prajsom Agarom Holovejem, oficirem pri trgovačkoj mornarici, i Sarom Holovej, u njihovoj kući u ulici Kempbel Roud broj 4, u Sautsiju. U januaru 1878, Kipling je primljen u „United Services Colege“ u Vestvord Hou u Devonu, školu koja je osnovana nekoliko godina ranije za pripremu dečaka za vojsku. Škola mu je u početku bila jako teška, ali je u njoj kasnije stekao dobre prijatelje i obezbedila mu je scenografiju za priče iz školskih dana Stalky&Co. (1899.) U tom periodu Kipling je upoznao i zaljubio se u Florens Garard, koja mu je kasnije postala inspiracija za Mejzi u prvom romanu Svetlost se ugasila (1891). Povratak u Britaniju Pred kraj školovanja, odlučeno je da Kipling nema akademsku sposobnost da studira na Univerzitetu u Okfordu. Njegovi roditelji nisu imali sredstava da ga finansiraju, tako da mu je otac našao posao u Lahoru gde je bio direktor umetničke škole „Majo“, kao i kustos Lahorskog muzeja. Kipling je trebalo da postane pomoćnik urednika jednih malih lokalnih novina „Civil&Military Gazette“. Za Indiju je otplovio 20. septembra 1882. godine, a u Mumbaj je stigao 18. oktobra. Povratak u London Odlučio je da se oproba u Londonu, književnom centru britanske imperije. Dana 9. marta 1889. godine Kipling je napustio Indiju, putujući prvo u San Francisko preko Ranguna, Singapura, Hongkonga i Japana. Kipling je bio jako impresioniran Japanom, napisao je da su Japanci `ljubazni i kulturni ljudi`. Kipling je zatim putovao kroz Sjedinjene Države, pisao je članke za Pionir koji su kasnije objavljeni u „From Sea to Sea and other Sketches, Letters of travel“. Započeo je putovanja po Americi u San Francisku, zatim je otputovao severno u Portland, u Sijetl, pa u Kanadu, u Viktoriju i Vankuver, u Britansku Kolumbiju, preko Medisin Heta pa nazad u SAD u Nacionalni park Jeloustun, zatim istočno do Omahe, potom u Čikago, a kasnije na Nijagarine vodopade, Toronto, pa u Vašington, Njujork i Boston. Tokom ovog putovanja upoznao je Marka Tvena u Elmiri i bio je veoma impresioniran njime. London U Londonu, časopisi su prihvatili nekoliko Kiplingovih priča. Takođe je pronašao mesto gde će provesti naredne dve godine, u Ulici Vilijers, u blizini Čering Krosa, u zgradi koja je kasnije nazvana „Kiplingova kuća“. U naredne dve godine objavio je roman Svetlost se ugasila, doživeo je nervni slom, i upoznao je američkog pisca i izdavačkog agenta Volkota Balestiera s kojim je sarađivao na romanu Naulaka. Na savet doktora, 1891. godine Kipling se ukrcava na još jedno putovanje gde posećuje Južnu Afriku, Novi Zeland i opet Indiju. Prekinuo je plan da Božić provede sa svojom porodicom u Indiji kada je čuo za iznenadnu Balestierovu smrt od tifusne groznice i odmah je odlučio da se vrati u London. Pre njegovog povratka, on je iskoristio telegram da zatraži ostanak kod Volkotove sestre Karoline Star Balestier koju su zvali Keri, a koju je upoznao godinu dana ranije i sa kojim je očigledno imao romansu. U međuvremenu, krajem 1891. godine, njegova zbirka kratkih priča o Britancima u Indiji, Life`s Handicap, objavljena je u Londonu. Dana 18. januara 1892. godine, Keri Balestier (29 godina) i Radjard Kipling (26 godina) su se venčali u Londonu, u anglikanskoj crkvi Svih Duša u Langam Plejsu. Sjedinjene Američke Države Kipling i njegova žena su se usredsredili na medeni mesec koji će ih prvo odvesti u Sjedinjene Države (uključujući i odlazak na porodično imanje Balestierovih blizu Bratlboroua, u Vermontu), a potom u Japan. Kada su stigli u Jokohamu, otkrili su da njihova banka „Bankarska korporacija Nju Orijental“ propala. Kako su saznali za ovaj gubitak na putovanju, vratili su se u SAD, nazad u Vermont. Keri je tada već bila trudna sa prvim detetom pa su iznajmili jednu kućicu na farmi u blizini Bratlboroua za deset dolara mesečno. Posete Južnoj Africi Početkom 1898. godine, Kipling je otputovao u Južnu Afriku na zimski odmor, čime je počela godišnja tradicija koja je (osim sledeće godine) trajala do 1908. Uvek su boravili u `Vulseku`, u kući na imanju Sesila Roudsa u Grut Šuru (gde se danas nalazi studentska rezidencija Univerziteta u Kejptaunu.) Zahvaljujući novoj reputaciji pesnika imperije, Kiplinga su toplo primali neki od najuticajnijih političara u Kejp Koloniji, uključujući Roudsa, sera Alfreda Milnera i Leandera Stara Džejmsona. Kipling je gajio ova prijateljstva i divio se tim ljudima i njihovoj politici. Period između 1898. i 1910. godine bio je presudan u istoriji Južne Afrike, uključujući Drugi Burski rat, mirovni sporazum koji je zatim usledio, kao i formiranje Južnoafričke Unije 1910. godine. U Engleskoj, Kipling je pisao poeziju u kojoj podržava britanski interes u Burskom ratu i prilikom sledeće posete Južnoj Africi početkom 1900. postao je dopisnik lista The Friend u Blumfontejnu, koji je uređivao lord Roberts za britanske trupe. Vrhunac karijere Nakon smrti svoje ćerke Džozefine 1899. godine, Kipling se koncentrisao na sakupljanje materijala za ono što će postati Just So Stories for Little Children. To delo je objavljen 1902. godine nakon što je Kim prvi put izdat. Američki književni naučnik Dejvid Skot tvrdi da Kim pobija tvrdnju Edvarda Seda o Kiplingu kao promoteru orijentalizma pošto je Kipling – koji je bio duboko zainteresovan za budizam – predstavio tibetanski budizam u poprilično sažaljivom svetlu, a pogledi na roman čini se da reflektuju budističko razumevanje Univerzuma. Kipling je bio uvređen zbog govora nemačkog cara Vilhelma II 1900. godine u kojem poziva nemačke trupe da se upute u Kinu kako bi ugušili Bokserski ustanak i da se ponašaju kao `Huni` te da ne uzimaju zarobljenike. U svojoj pesmi iz 1902. godine The Rowers, Kipling je napao Kajzera kao pretnju Britaniji i prvi put iskoristio pojam `Hun` kao anti-nemačku uvredu, koristeći Vilhelmove reči, kao i dela nemačkih trupa u Kini, kako bi Nemce predstavio kao varvare. U intervjuu francuskom listu Le Figaro Kipling koji je bio frankofil, Nemačku je nazvao pretnjom i pozvao na anglosko-francuski savez da je zaustavi. U prvoj deceniji 20. veka Kipling se nalazio na vrhuncu popularnosti. Godine 1906. napisao je pesmu Land of our Birth, We Pledge to Thee. Kipling je napisao dve kratke priče o naučnoj fantastici, Noćnom poštom (1905) i As Easy As A. B. C (1912), obe se dešavaju u 21. veku u Kiplingovom Aerial Board of Control univerzumu. Ovo se smatralo modernom teškom naučnom fantastikom, i po prvi put je predstavilo književnu tehniku poznatu kao indirektna ekspozicija, koja će kasnije postati jedna od glavnih obeležja pisca naučne fantastike Roberta Hajnlajna. Ovu tehniku je Kipling pokupio u Indiji, i iskoristio ju je dok je pisao Knjigu o džungli kako bi rešio problem engleske čitalačke publike koja nije razumevala mnogo o indijskom društvu. Godine 1907. dobio je Nobelovu nagradu za književnost nakon što ga je te godine nominovao Čarls Oman, profesor na Okfordskom univerzitetu. Nobelova nagrada je osnovana 1901. godine, a Kipling je bio prvi dobitnik koji je pisao na engleskom jeziku. Nakon toga je usledilo izdanje dve povezane zbirke poezije i priča: Puck of Pook`s Hill (1906), i Rewards and Fairies (1910). U potonjem se nalazila pesma Ako. U istraživanju Bi-Bi-Si-ja iz 1995. godine, izglasana je za najomiljeniju pesmu Velike Britanije. Njeno pozivanje na samokontrolu i stoicizam je ono što je čini nesumnjivo najpoznatijom Kiplingovom pesmom. Slobodno zidarstvo Prema engleskom časopisu Masonic Illustrated, Kipling je postao slobodni mason negde oko 1885. godine, što je pre uobičajene minimalne 21 godine. Iniciran je u Lahoru. Prvi svetski rat Na početku Prvog svetskog rata, Kipling je, kao i mnogi drugi pisci, pisao pamflete i pesme koje su sa entuzijazmom podržavale ratne ciljeve Ujedinjenog Kraljevstva o obnavljanju Belgije nakon što je to kraljevstvo okupirala Nemačka, zajedno sa još uopštenijim izjavama da se Britanija zalaže za pravedan cilj. Britanska vlada je u septembru 1914. godine pitala Kiplinga da piše propagandni program, ponudu koju je on odmah prihvatio. Kiplingovi pamfleti i priče su bili veoma popularni kod Britanaca tokom rata, a njegove glavne teme bile su hvaljenje britanske vojske nazivajući je pravim mestom za junake, zatim nemački zločini nad belgijskim civilima i priče o tome kako su žene mučene strahotama rata, ali ipak opstaju i trijumfuju uprkos svim patnjama. Nakon Prvog svetskog rata Delimično kao odgovor na smrt svog 18-godišnjeg sina Džona koji je poginuo u Prvom svetskom ratu u septembru 1915. godine, Kipling se pridružio Komisiji za ratne grobnice, koja je odgovorna za britanske ratne grobnice napravljene kao vrtovi, a koje se mogu i danas naći kod Zapadnog fronta, kao i za sve druge lokacije širom sveta gde su trupe Britanske imperije pokopane. Kiplingova dirljiva kratka priča Baštovan prikazuje posete ratnim grobljima, a pesma The King`s Pilgrimage (1922) prikazuje putovanje na koje je pošao kralj Džordž V pri kojem je obišao groblja i spomenike u izgradnji Komisije za ratne grobnice . Nakon rata Kipling je bio skeptičan u vezi sa Četrnaest tačaka i Društvom naroda, ali se nadao da će SAD napustiti izolacionizam i da će posleratni svet biti dominiran anglosko-francusko-američkim savezom. Kipling se nadao da će Sjedinjene Države preuzeti mandat Društva naroda za Jermeniju kao najbolji način sprečavanja izolacionizma i da će Teodor Ruzvelt, kojem se Kipling divio, još jednom postati predsednik. Kipling je bio ožalošćen Ruzveltovom smrću 1919. godine, verujući da je njegov prijatelj bio jedini američki političar sposoban da Sjedinjene Države drži u „igri` svetske politike. Kipling je bio veoma neprijateljski nastrojen prema komunizmu. U pesmi iz 1918. godine, Kipling je napisao da su sve što je bilo dobro u Rusiji uništili boljševici. Godine 1920. Kipling je osnovao Ligu Slobode zajedno sa Hagardom i Lordom Sidnamom. Ovaj kratkoročni projekat se fokusirao na promovisanje klasičnih liberalnih ideala kao odgovor na rastuću moć komunističkih tendencija unutar Velike Britanije ili, kako je Kipling rekao, `da se suprotstavi napretku boljševizma`. Godine 1922, Kipling je postao i rektor Univerziteta u San Endruzu u Škotskoj, i na toj poziciji je ostao tri godine. Mnoga starija izdanja Kiplingovih knjiga imaju svastiku odštampanu na svojim koricama, vezanu za sliku slona koja nosi cvet lotosa, što odražava uticaj indijske kulture. Kiplingova upotreba svastike bila je zasnovana na indijskom simbolu sunca koja je predstavljao sreću i sanskritsku reč koja označava `srećno` ili `dobrobit`. On je koristio simbol svastike okrenute u obe strane, i nadesno i nalevo, i u to vreme su je generalno koristili i drugi. Kada su nacisti došli na vlast i uzurpirali svastiku, Kipling je naredio da ona ne sme više ne ukrašava njegove knjige. Manje od godinu dana pre njegove smrti, Kipling je održao govor 6. maja 1935. upozoravajući na opasnost koju je nacistička Nemačka predstavljala za Britaniju. Kipling je napisao prvu Kraljevsku božićnu poruku, koju je pročitao preko Bi-Bi-Si-jevog Imperijskog Servisa kralj Džordž V 1932. godine. Smrt i zaostavština Kipling je nastavio da piše sve do početka 1930-ih, ali sporijim tempom i sa mnogo manje uspeha nego ranije. U noći 12. januara 1936, Kipling je pretrpeo krvarenje u tankom crevu. Operisan je, ali je umro za manje od nedelju dana kasnije 18. januara 1936. godine, u 70-oj godini usled pucanja čira na dvanaestopalačnom crevu. Na sahrani je mermerni kovčeg prekriven zastavom Velike Britanije između ostalih nosio i Kiplingov rođak, premijer Velike Britanije, Stenli Boldvin. Kipling je kremiran u krematorijumu Golders Grin, na severozapadu Londona, a njegov pepeo je pokopan u Poetskom uglu, u Vestminsterskoj opatiji, pored grobnica Čarlsa Dikensa i Tomasa Hardija. Uticao je na mnoge pisce kao što su Pol Anderson, Horhe Luis Borhes, Randal Džarel, T. S. Eliot i druge. Mnogi filmovi su napravljeni na temu po delu Knjiga o džungli, kao i poznati crtani film u Volt Dizni produkciji. KC novo (K)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Režim koji je proklamovao `ujedinjenje svih Srba` razorio je kako građanski, tako i nacionalni identitet. Ono što ideološki inženjeri već godinama nastoje da nametnu kao `prave tradicije i nacionalni interes` naprosto je nacionalistički misticizam, koji mkisli o ljudskim bićima tek kao o instrumentima za ostvarivanje ekspazionističkih ciljeba i očuvanja vladavinskih privilegija. Bez afirmacije alternativnog mišljenja o onome što se u protekloj deceniji dogodilo ostali bi smo uhvaćeni u klopku pred-modernog varvarizma koja poništava svaki identitet. Kao podanici režima koji je proizveo moralnu katastrofu, mi moramo da istražimo našu prošlost u ne-funkcionalističkim kategorijama. Umesto prihvatanja selektivnog čitanja prošlosti koje nastoji da re-modeluje istoriju falsifikujući kontinuitet i tradiciju, neopohodno je pokrenuti pitanje moralne odgovornosti, pokazujući da nakon rata kontinuitet nije više moralno prihvatljiv, te da je neophodno tražiti nove odgovore na pitanja našeg identiteta. Branko Mamula (Slavsko Polje, kod Vrginmosta, 30. maj 1921 — Tivat, 19. oktobar 2021), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, admiral flote JNA i junak socijalističkog rada. U periodu od 1979. do 1982. godine obavljao je dužnost Načelnika Generalštaba JNA, a od 1982. do 1988. godine funkciju Saveznog sekretara za narodnu odbranu SFRJ. Biografija Branko Mamula pođen je 30. maja 1921. godine u Slavskom Polju, u okolini Vrginmosta, od oca Mihajla i majke Đurđije Mamula, rođene Šimulija. Osnovnu školu je završio u Slavskom Polju, četiri razreda Realne gimnazije u Glini, a Državnu trgovačku akademiju u Karlovcu.[1] Vanredno pohađajući Trgovačku akademiju, radio je kao blagajnik u jednom privatnom preduzeću.[2] Pripadao je naprednoj omladini, te je krajem 1939. primljen u članstvo Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), a 1942. godine u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Učesnik Narodnooslobodilačkog rata je od 1941. godine. Godine 1942. ustaše su mu ubile majku, brata i dve sestre.[3] U toku Narodnooslobodilačkog rata (NOR) obavljao je različite funkcije. Najpre je bio borac i omladinski rukovodilac bataljona Prvog kordunaškog partizanskog odreda, od 23. oktobra 1941. do 15. jula 1942. godine. Potom je stupio na dužnost političkog komesara čete i Drugog bataljona Prve brigade NOV Hrvatske, do 15. novembra 1942, da bi nakon toga obavljao dužnost političkog komesara Trećeg bataljona Petnaeste brigade Osme kordunaške divizije NOVJ. Nakon pogibije političkog komesara Petnaeste kordunaške brigade Branka Bekića, nalazi se na toj poziciji, dok se februara 1943. godine nije razboleo od tifusa. Po oporavku, Mamula biva upućen na rad u Štab Osme kordunaške divizije. U maju 1943. postavljen je za političkog komesara Oficirske škole Glavnog štaba NOV i PO Hrvatske i tu je ostaje sve do italijanske kapitulacije u septembru 1943. Zatim preuzima dužnost političkog komesara Treće brigade Osme kordunaške divizije, koja biva pojačana i Plašćanskim partizanskim odredom, kako bi se odbranila od nemačkog prodora na potezu od Bihaća prema Lici i jadranskoj obali. Krajem 1943. godine, Mamula biva postavljen na mesto političkog komesara Štaba Mornarice za Hrvatsko primorje (II Pomorski obalski sektor), a 1. marta 1945. preuzima funkciju političkog komesara Pomorske komande Severnog Jadrana i na njoj ostaje do 20. avgusta 1945.[1] Posleratni period Iz rata izlazi sa činom potpukovnika. Posle oslobođenja Jugoslavije, obavljao je razne odgovorne dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA). Završio je Višu vojnopomorsku akademiju JNA (kao prvi u rangu 1958), Mornaričko-štabni koledž (engl. Naval Staff College) u Velikoj Britaniji, Kurs operatike Ratne škole JNA i Kurs viših pomorskih oficira pri Mornaričkom školskom centru u Splitu.[1] Bio je politički komesar flote, Vojnopomorskog školskog centra, Pete pomorske zone, Političke uprave Komande Jugoslovenske ratne mornarice (JRM) i Eskadre (1945—1953), da bi nakon ukidanja funkcije političkog komesara u JNA bio postavljen na mesto pomoćnika komandanta za političko-pravne poslove. Po povratku sa školovanja u Velikoj Britaniji, postaje načelnik Operativnog odeljenja Komande JRM. U periodu od 1960. do 1963. godine nalazio se u Sudanu, na mestu vojnog savetnika tamošnjeg Generalštaba. Po završenom Kursu operatike u Ratnoj školi JNA, postaje komandant Vojnopomorskog područja Pula, a potom i pomoćnik komandanta Četvrte armijske oblasti. Tri godine, od 1967. do 1970, obavlja dužnost zamenika načelnika Mornaričke uprave u Državnom sekretarijatu za narodnu odbranu (DSNO), od 1970. do 1976. načelnik je Uprave Ratne mornarice, te do 1979. komandant Vojnopomorske oblasti i pomoćnik Saveznog sekretara za narodnu odbranu SFRJ, Nikole Ljubičića. Od 10. jula 1979. do 5. maja 1982. godine obavljao je funkciju Načelnika Generalštaba JNA. Od 5. maja 1982. do 15. maja 1988. godine obavljao je funkciju Saveznog sekretara za narodnu odbranu SFRJ, nakon čega je demobilisan.[1] U prvoj polovini 1949. godine, Mamula je trebalo da bude prebačen iz Jugoslovenske armije, a po zahtevu Glavne političke uprave Ministarstva narodne odbrane, na rad u Upravu državne bezbednosti (UDB), gde je trebalo da preuzme funkciju načelnika Udbe za Hrvatsko primorje i Istru. Međutim, Mamula je to nameštenje odbio i na sopstveni zahtev ostao u profesionalnoj vojnoj službi.[1] Branko Mamula u poseti Vojnotehničkom institutu Mamula je obavljao i visoke dužnosti u Opunomoćstvu CK SKJ za JNA. Nalazio se na mestu sekretara Opunomoćstva za JRM od 1953. do 1955, kao i za Četvrtu armijsku oblast od 1964. do 1966. godine, a član do kraja njegovog postojanja. Za člana Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije biran je na tri partijska kongresa — Jedanaestom, Dvanaestom i Trinaestom, a na vanrednom Četrnaestom kongresu SKJ bio je delegat ispred JNA. U jesen 1990. godine, predvodio je s drugim visokim oficirima i generalima JNA stvaranje Saveza komunista — Pokret za Jugoslaviju (SK–PJ), s ciljem stvaranja narodnog fronta za odbranu SFRJ. S nestankom Jugoslovenske narodne armije 20. maja 1992. godine, Mamula napušta SK-PJ i više se nije politički angažovao. Član je Društva za istinu o Narodnooslobodilačkoj borbi i Jugoslaviji, avnojevskog foruma „Josip Broz Tito“, kao i Saveza antifašista Crne Gore.[1] Prvi oficirski čin — čin majora, dobio je maja 1943. godine. Marta 1945. je unapređen u potpukovnika, a 1950. u pukovnika. Čin kontra-admirala dobija 1960, vice-admirala 1965, a admirala 1973. godine. U čin admirala flote unapređen je 20. decembra 1983. godine, a 21. decembra 1988. godine je penzionisan, kao jedini oficir u Jugoslovenskoj narodnoj armiji koji je imao čin admirala flote.[1] Do 1991. godine živeo je u Opatiji, ali je posle proglašenja Hrvatske nezavisnosti i početka građanskog rata, prešao u Beograd, u kom sa drugom suprugom živi do 1998. godine, kada prelaze u Kotor. Poslednje godine života proveo je u Seljanovu, opština Tivat, u Crnoj Gori. Preminuo je 19. oktobra 2021. godine u Tivtu, od posledica korona virusa, u svojoj 101. godini. Sahranjen je na Gradskom groblju Brdišta u Tivtu.[4] Godine 2000. je u Podgorici objavio knjigu „Slučaj Jugoslavija“. Autor je još nekoliko knjiga i stručnih studija i članaka. Za svoj rad dobio je godišnju nagradu američkog stručnog mornaričkog časopisa US Navy Proceedings za 1973. godinu.[4] U partizanima se 1944. godine oženio prvom suprugom, Zlatom (1925—1992), borcem 19. severnodalmatinske divizije, sa kojom ima dva sina, a 1994. godine oženio se drugom suprugom, Mirjanom Jakelić.[1] Priznanja i odlikovanja Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogobrojnih jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom junaka socijalističkog rada odlikovan je 22. decembra 1985. godine. Od jugoslovenskih odlikovanja kojima je odlikovan su i — Orden jugoslovenske zvezde s lentom, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Orden narodne armije sa lovorovim vencem, dva Ordena za vojne zasluge sa velikom zvezdom, Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem, Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima, Orden narodne armije sa zlatnom zvezdom i Orden za hrabrost. Od inostranih odlikovanja se ističu — francuski Nacionalni orden Legije časti u redu Velikog oficira, poljski Partizanski krst, sudanski Orden Republike Sudan drugog reda, italijanski Orden za zasluge Republike Italije u redu Velikog oficira, nepalski Orden Gurkove desne ruke prvog reda, indonežanski Pomorski orden prvog reda, tunišanski Orden Republike Tunis drugog reda, grčki Orden časti drugog reda, austrijski Veliki srebrni orden sa lentom, jordanski Orden za vojne zasluge prvog reda,[5] i crnogorski Orden crnogorske zastave prvog reda.

Autor: Teodor LorenčićFoto-monografija o probijanju grupe LAIBACH kroz gvozdene zavese i dekonstrukciji zapadnog konzumerizma je „roudmuvi" priča o istorijskoj Occupied Europe Toure 1983, ilustrovana do sada neobjavljenim fotografijama iz Austrije, Mađarske, Istočne i Zapadne Nemačke, Poljske, Holandije, Engleske, koje je nakon skoro 40 godina obelodanio autor i učesnik turneje Teodor Lorenčić. Njegovo dokumentarno svedočanstvo i fotografije koje se više čitaju nego gledaju jasno pokazuju smeo umetnički koncept nastao iz dehumanizovanog sveta, čiji je LAIBACH nezaustavljivi kritičar.Ime, simboli i nastupi uvek su im bili provokacija, jer je provokacija njihov umetnički kredo. Kroz osmišljen performans angažovanom muzikom iskazivali su stav prema savremenom svetu. Njihova umetnost nije nevina, ali nije ni kriva što je iskoristila poznatu ikonografiju da ukaže na apokaliptičnost istorije. Njihova pojava bila je negacija svega – muzike novog talasa kome su pripadali po godinama ali ne i po zvuku; socijalizma u kome su živeli prepoznajući totalitarizam; bratstva i jedinstva iza kojih se skrivao brutalni nacionalizam. Umarširali su na scenu udarajući podjednako snažno vojničkom levicom i desnicom. Umesto srpa i čekića na njihovim zastavama su krst i čekić. Koncert je performans. Arhivski snimci poletne omladine su im iza leđa, a ispred njih je masa koju postrojavaju pomoću megafona. Njihova pesma je komanda. Pokazuju nam rogove na koje ćemo se nabosti. (Posle Titove smrti neki novi lovci i lovokradice kreću u pohod i ponovo postajemo lovina.) Početkom osamdesetih LAIBACH je zabranjen zbog imena i militantnog nastupa, a već devedesetih svi u Jugoslaviji oblače uniforme i marširaju. Iz ilegale domogli su se političke karte Istoka i Zapada, predskazujući pad Berlinskog zida. Secirajući stvarnost do kosti, ogolili su sliku Istoka, ali i liberalnog kapitalizma kome izvrću utrobu, pa ih na Zapadu nazivaju „najopasnijom grupom na svetu“, koja „ukida države i stvara nove“.Četrdeset godina ne posustaje LAIBACH invazija koja pokreće lavine gde god i kad god odjekne njihov proročki glas.

Kao novo. Bez posvete. Laibach: 40 godina večnosti - Teodor Lorenčić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 183 Povez: Mek Foto-monografija o probijanju grupe LAIBACH kroz gvozdene zavese i dekonstrukciji zapadnog konzumerizma je „roudmuvi` priča o istorijskoj Occupied Europe Toure 1983, ilustrovana do sada neobjavljenim fotografijama iz Austrije, Mađarske, Istočne i Zapadne Nemačke, Poljske, Holandije, Engleske, koje je nakon skoro 40 godina obelodanio autor i učesnik turneje Teodor Lorenčić. Njegovo dokumentarno svedočanstvo i fotografije koje se više čitaju nego gledaju jasno pokazuju smeo umetnički koncept nastao iz dehumanizovanog sveta, čiji je LAIBACH nezaustavljivi kritičar.Ime, simboli i nastupi uvek su im bili provokacija, jer je provokacija njihov umetnički kredo. Kroz osmišljen performans angažovanom muzikom iskazivali su stav prema savremenom svetu. Njihova umetnost nije nevina, ali nije ni kriva što je iskoristila poznatu ikonografiju da ukaže na apokaliptičnost istorije. Njihova pojava bila je negacija svega – muzike novog talasa kome su pripadali po godinama ali ne i po zvuku; socijalizma u kome su živeli prepoznajući totalitarizam; bratstva i jedinstva iza kojih se skrivao brutalni nacionalizam. Umarširali su na scenu udarajući podjednako snažno vojničkom levicom i desnicom. Umesto srpa i čekića na njihovim zastavama su krst i čekić. Koncert je performans. Arhivski snimci poletne omladine su im iza leđa, a ispred njih je masa koju postrojavaju pomoću megafona. Njihova pesma je komanda. Pokazuju nam rogove na koje ćemo se nabosti. (Posle Titove smrti neki novi lovci i lovokradice kreću u pohod i ponovo postajemo lovina.) Početkom osamdesetih LAIBACH je zabranjen zbog imena i militantnog nastupa, a već devedesetih svi u Jugoslaviji oblače uniforme i marširaju. Iz ilegale domogli su se političke karte Istoka i Zapada, predskazujući pad Berlinskog zida. Secirajući stvarnost do kosti, ogolili su sliku Istoka, ali i liberalnog kapitalizma kome izvrću utrobu, pa ih na Zapadu nazivaju „najopasnijom grupom na svetu“, koja „ukida države i stvara nove“.Četrdeset godina ne posustaje LAIBACH invazija koja pokreće lavine gde god i kad god odjekne njihov proročki glas.

Odlično kao na slikama Retko u ponudi Prvo izdanje!!! Luka Marić – Minerali, stene i rudna ležišta u našoj zemlji od prehistorije do danas Luka Marić (Papići, 24. veljače 1899. - Tisno, 17. lipnja 1979.) bio je hrvatski mineralog i petrolog Osnovnu školu završio je u Meminskoj, nižu gimnaziju u Petrinji, a višu u Karlovcu 1918. Pohađao Filozofski fakultet u Zagrebu, grupu prirodopis i kemija, te diplomirao i položio profesorski ispit 1922. godine. Zatim predaje u gimnazijama u Srbobranu i Ogulinu do 1924. godine. Zahvaljujući svojim sposobnostima dobiva dvogodišnju stipendiju za specijalizaciju u Francuskoj, u Parizu i Nancyu. Za vrijeme svog boravka u Francuskoj uči od svjetski poznatih mineraloga i geokemičara Lacroixa i Vernadskog. Od 1925. do 1931. godine radi kao kustos Mineraloško-petrografskog muzeja u Zagrebu[2]. Doktorirao je 1928. godine na Sveučilištu u Beogradu. Od 1931. godine pa sve do umirovljenja 1969. godine radi kao docent, izvanredni te na kraju i redovni profesor mineralogije, petrologije i nauka o rudnim ležištima na Rudarsko-geološko-naftnom fakultetu u Zagrebu. Osim ovih predavao je i niz predmeta iz područja geoznanosti na odjelima nekadašnjeg Tehnološkog fakulteta, arhitektonskom, građevinskom, geodetskom i kemijskom, koji su kasnije postali samostalni fakulteti. Usporedno svemu navedenome bio je i predstojnik Zavoda za mineralogiju, petrologiju te ekonomsku geologiju 41 godinu. U vrijeme Drugog svjetskog rata bježi od ustaškog režima u Ljubljanu gdje radi kao honorarni nastavnik od 1941. do 1945. godine. Tijekom svoje duge i bogate znanstvene i stručne karijere putuje diljem Europe, te jednim dijelom Azije i Afrike [3]. Znansveni rad i doprinos Svoje prvo djelo pod nazivom objavio je 1928. godine. Ovim radom započeo je razvoj petrologije na području bivše Jugoslavije. Prvi je na ovim prostorima upotrijebio kemijski sastav stijene kako bi izradio varijacijske dijagrame pomoću kojih bi opisao genezu stijena. Veliki dio njegove karijere se odnosio na magmatske stijene [3] . Među bitnijima se svakako ističu petrografska istraživanja magmatskih stijena u Staroj Raški te ofiolitna zona iz doline rijeke Lim gdje je prvi iskoristio kvantitativnu kemijsku analizu i detaljno mikroskopsko istraživanje bazičnih i ultrabazičnih stijena. Treba spomenuti Marićev rad i istraživanje provedeno na efuzivnim magmatskim stijenama između Kratova i Zletova u istočnoj Makedoniji. Uz otkriće rudnih ležišta, Marić je odredio i da se vulkanska aktivnost na području odvijala u tri faze. Ustvrdio je genezu stijena te izradio prvu petrografsku kartu područja. Krajem 40-ih godina prošlog stoljeća istražuje efuzivne magmatske stijene na području grada Bor, poznatog po rudncima bakra. Rezultate svog istraživanja objavljuje u knjizi pod nazivom Magmatiti u užem području rudnika Bor u istočnoj Srbiji. Ovo djelo postalo je temelj za sva daljnja petrografska istraživanja na tom području. Bavio se istraživanjem bazičnih stijena pronađenih u Dinaridima i Tauridima, granitima iz Priplepa i Zagreba, porfirita iz Vratnika. Sintezu svog rada Marić je objavio u časopisu Neues Jahrbuch für Mineralogie pod nazivom Magmatismus und Alkalimetasomatose im jugoslawischen Raum. Brojčano manji, no neupitno jednako bitni su Marićevi radovi vezani za metamorfne stijene. Jedan od njih je dokumentarni rad o metamorfnim stijenama Selečke Planine, temelj za daljnje istraživanje kristalinskih škriljavaca na području. Proučavao je i metamorfite Medvednice. Bavio se i proučavanjem sedimentnih stijena. Profesor Luka Marić je zaslužan za mnoga otkrića iz područja geologije na teritoriju bivše Jugoslavije. Svojim radom pružio je temelj za brojna daljnja istraživanja vezana za mineralogiju, petrologiju, petrografiju, geokemiju i sl. Dobitnik je niza nagrada, spomenica, zahvalnica i diploma. Svakako jedna od najbitnijih nagrada dodijeljenih prof. Mariću je Ruđer Bošković za znanstveni rad 1965. godine. Dobitnik je i nagrade AVNOJ-a 1971. godine. Odlikovan je ordenom rada sa zlatnom zvijezdom 1949. godine, a 1965. godine ordenom rada s crvenom zastavom i ordenom Republike sa srebmim vijencem. Mineral marićit nazvan je po prof. Mariću kako bi se odala počast njemu i njegovim doprinosima geologiji. 1974. godine. Djela Knjige i udžbenici Masiv gabra kod Jablanice (1928.) Koliko je stara naša Zemlja (1931.) Izvori u srednjem dijelu Medvednice: prilog hidrogeologiji Zagrebačke gore (1935.) Sistematska petrografija : za studente prirodnih i tehničkih nauka inženjere i praktične geologe : s 81 slikom u tekstu i kartom rudišta i kamenoloma Jugoslavije u prilogu (1945.) Sistematska petrografija: s 80 slika u tekstu (1951.) Magmatiti u užem području rudnika Bor u istočnoj Srbiji (1957.) Minerali, stijene i rudna ležišta u našoj zemlji od prethistorije do danas (1974.) Važniji znanstveni članci Magmatismus und Alkali-metasomatose im jugoslawischen Raum u časopisu Neues Jahrbuch für Mineralogie. Gabro kod Jablanice n/N u svjetlosti novih istraživanja u časopisu Geološki vjesnik O strukturi kristala u časopisu Mladost Naše građevno i uresno kamenje u časopisu Tehnički list Geološka istraživanja i rudne pojave u Petrovoj gori i široj regiji objavljeno na Simpoziju o Petrovoj gori Toplina naše Zemlje i radioaktivni elementi u časopisu Mladost Kroz kamenolom na otoku Braču u časopisu Novosti Funkcije i članstva Dekan Tehnološkog fakulteta Predsjednik Hrvatskog geološkog društva Predsjednik Nacionalnog i Internacionalnog društva za istraživanje boksita Član Glavnog odbora za dodjelu znanstvenih nagrada Sabora Republike Hrvatske Savjetnik Instituta za građevinstvo Redoviti član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti Član Srpske akademije znanosti i umjetnosti Član Njemačkog mineraloškog društva Član Američkog geokemijskog društva Član redakcije časopisa Geološki vjesnik Član Nacionalnog i predsjednik Internacionalnog društva za istraživanje boksita (ICSOBE) u okviru JAZU Predsjednik i doživotni počasni predsjednik Srpskog kulturnog društva u Zagrebu Član Europskog društva za kulturu u Veneciji Član Glavnog odbora za dodjelu znanstvenih nagrada Sabora Hrvatske Jedan od trojice osnivača rudarskog odjela na Tehničkom fakultetu u Zagrebu 1939. godine Prvi predsjednik Savjeta RGN fakulteta Mineral je prirodni homogeni kristal, nastao kao rezultat geoloških procesa, sa definisanim hemijskim sastavom, koji ne mora biti stalan. Minerali su osnovna komponenta od koje su izgrađene stijene čvrste Zemljine kore. Pojam mineral se ne odnosi samo na hemijski sastav, već i na strukturu minerala. Dva minerala mogu imati isti hemijski sastav, a različitu kristalnu strukturu. Pravilna unutrašnja građa uvjetuje i pravilnu vanjsku građu minerala. Prema hemijskom sastavu, minerali mogu biti čisti elementi (nazivaju se samorodni elementi), jednostavne soli, složeni silikati, itd. Nauka koja se bavi proučavanjem minerala se naziva mineralogija. Da bi bila svrstana u minerale, supstanca mora biti čvrsta i mora imati kristalnu strukturu. Takođe, mora se javljati u prirodi, kao homogena supstanca i imati određeni hemijski sastav. Tradicionalne definicije ne uključuju organske materije. Ipak, Internacionalna Mineraloška Asocijacija 1995. godine usvojila je novu definiciju: Mineral je element ili hemijski spoj koji je obično kristalan i koji je nastao kao rezultat geoloških procesa.[1] Nove klasifikacije uključuju i organsku klasu (nova Dana i Strunc klasifikaciona shema).[2][3] Hemijski sastav može varirati između konačnih članova mineralnog sistema. Na primer feldspati se sastoje od serije minerala koja se kreće od natrijumom bogatog albita (NaAlSi3O8) do kalcijumom bogatog anortita (CaAl2Si2O8) i četiri prepoznatljiva hemijska sastava između. Mineralne supstance koje ne odgovaraju u potpunosti definiciji minerala ponekad se nazivaju mineraloidima. Mineraloidi su prirodne supstance, čija je struktura parcijalno kristalična. Mogu sadržavati nepravilnu strukturu zajedno sa pravilnom. Neki primjeri mineraloida su opal i ćilibar.[4] Kristalna struktura uveliko utiče na fizičke osobine minerala, a najpoznatiji primjeri su dijamant i grafit, koji imaju isti hemijski sastav (ugljik), a različite osobine. Dijamant je najtvrđi mineral, dok je grafit izuzetno mehak. Ove osobine su posljedica različite unutrašnje građe. Grafit je slojevit, a dijamant ima trodimenzionalnu strukturu. Anatas i rutil su također primjeri minerala sa istim hemijskim sastavom (titanijum dioksid) a različitom strukturom. Klasifikacija[uredi | uredi kod] Klasifikacija po Hugo Strunzu:[4] Klasa I: Samorodni elementi Klasa II: Sulfidi i sulfosoli Klasa III: Halidi Klasa IV: Oksidi i hidroksidi Klasa V: Nitrati karbonati i borati Klasa VI: Sulfati, hromati, molibdati i volframati Klasa VII: Fosfati, arsenati i vanadati Klasa VIII: Silikatni minerali Klasa IX: Organske komponente i mineraloidi Samorodni bakar Klasifikacija po James Dwight Danau: Klasa I: Samorodni elementi Klasa II: Sulfidi i sulfosoli Klasa III: Oksidi i hidroksidi Klasa IV: Halidi Klasa V: Nitrati karbonati i borati Klasa VI: Sulfati, arsenati i hromati Klasa VII: Fosfati, molibdati, vanadati i volframati Klasa VIII: Silikatni minerali Klasa IX: Organski minerali Teoretska hemijska formula minerala je jedinstvena i određuje samo jednu mineralnu vrstu. Praktično, stvarni hemijski sastav je varijabilan, jer su moguće izomorfne zamjene ili prisustvo tragova nečistoća. Relativna atomska masa ili molekularna masa se izračunavaju iz teoretske formule. Geologija

!!! OBAVEŠTENJE !!! PAŽLJIVO PROČITAJTE OPIS AUKCIJE I MOJE USLOVE PRODAJE, jer naknadne reklamacije ne uvažavam! U ponudi je stara plaketa dodeljivana povodom osme reli trke odrzane u Jugoslaviji - 8.YU RALLYE, generalno odlicno ocuvana i kao takva predstavlja pravi kolekcionarski primerak svoje vrste. Plaketa je masivna za svoje dimenzije, detaljne i precizne gravure. Ista se nalazi u originalnom pakovanju, takodje odlicno ocuvano. Precnik medaljona je 7cm Dimenzije kutije su 12x 12 x2cm 8.YU RALLYE 30. maj - 2.jun 1974. Akademac Made in Yugoslavia (Jugoslavija) Prava prilika za sve iskonske kolekcionare da po zaista extra ceni upotpune svoje kolekcije. tagovi - plaketa, plakete, rally, reli, yu rallye, trka, trke, ex yu, yugo, yugoslavia, jugoslavija, zastava, akademac, modrica, tigar pirot, nostalgija, automobilizam, kolekcionarstvo ... Objektivno stanje plakete je prikazano na slikama. Za sve dodatne informacije, slobodno pitajte. Ostale moje aukcije i predmete možete pogledati http://www.limundo.com/Clan/PeleAFC/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/PeleAFC/SpisakPredmeta Srećna kupovina :)

DNEVNIK 1 - 5 - KOMPLET - Miroslav Krleža AUTOR: Miroslav Krleža NASLOV: Dnevnik 1-5 IZDAVAC: Oslobođenje ,Sarajevo GODINA: 1981 POVEZ: tvrd Autor: Miroslav Krleža Naslov: Sabrana djela Miroslava Krleže; Jubilarno izdanje u povodu 65-te godišnjice autorova rada Kolo: DNEVNIK 1–5 Godina: 1981 Izdavanje i proizvodnja: Sarajevo : Oslobođenje ; Zagreb : Mladost : Globus, Povez: tvrdi Autor: Miroslav Krleža Naslov: Sabrana djela Miroslava Krleže; Jubilarno izdanje u povodu 65-te godišnjice autorova rada 446 + 459 + 488 + 354 + 553 strana 20x13 cm Tvrd povez sa zlatotiskom Stanje: VRLO dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata, mirisa vlage... Životopis Rođen u Zagrebu u građanskoj obitelji niže-srednjega socijalnoga statusa (razdoblje opisano u dojmljivoj prozi `Djetinjstvo u Agramu`), Krleža pohađa vojnu kadetsku školu u Pečuhu. Još od djetinjstva 1902-1903 je bio prijatelj sa Đurom Cvijićem.[1] Krleža od školskih dana pripada omladinskom revolucionarnom pokretu, kao jedan od intelektualnih vođa hrvatske ljevice.[1] Pripadao je krugu lijevih intelektualaca, kao Đuro Cvijić, August Cesarec, Kamilo Horvatin, Sima Miljuš. Prvi svjetski rat Neposredno uoči 1. svjetskoga rata, u doba Balkanskih ratova, Krleža pod utjecajem jugoslavenske ideologije bježi u Srbiju. Godine 1913. prekida vojni studij u peštanskoj Ludovicejskoj akademiji. Preko Pariza i Soluna dolazi u Srbiju s nakanom da bude dobrovoljac u srpskoj vojsci. Osumnjičen je kao špijun i srbijanske ga vlasti protjeruju. Vraća se u Austro-Ugarsku i u Zemunu biva uhićen na osnovi tjeralice Ludoviceuma. Godine 1915. mobiliziran je kao domobran i poslan na bojišnicu u istočnoj Europi (Galicija) gdje doživljuje Brusilovljevu ofanzivu. Na bojištu je kratko vrijeme, a ostatak rata provodi po vojnim bolnicama i toplicama zbog slaboga zdravstvenoga stanja, a i objavljuje prve književne i novinske tekstove. Period Kraljevine Po stvaranju Kraljevine SHS Krleža se, fasciniran Lenjinom i sovjetskom revolucijom, angažira u komunističkom pokretu novonastale države i razvija snažnu spisateljsku djelatnost: u to je doba, gotovo do Radićeva ubojstva, pisao srpskom ekavicom, kao i niz drugih hrvatskih pisaca (Šimić, Ujević, Cesarec, Majer, Cesarić, Donadini, Andrić..). Već je potkraj dvadesetih godina prošlog stoljeća dominantan lik u književnom životu jugoslavenske države, a neka od najsnažnijih ostvarenja na svim poljima (poezija, roman, drama, esej, memoarska proza, polemike i publicistika, novelistika) objavljuje u tridesetima, u vrijeme jačanja desnih i lijevih totalitarizama. Đuro Cvijić, jedan od najboljih Krležinih prijatelja iz detinjstva, ubijen u Staljinovim čistkama. Krleža postaje izrazito kritičan prema Staljinu u vreme velike čistke, kada je Staljin iskorijenio većinu stare boljševičke garde, i pobio jugoslovenske komuniste, Krležine prijatelje koji su potražili utočište u komunističkoj obećanoj zemlji. Rodoljub Čolaković je zapisao Krležine stavove o staljinskim proce­sima 1936. godine, prilikom razgovora u Krležinom stanu: Još ljetos, kad smo razgovarali o procesu u Moskvi, Krleža je oštro osuđivao Staljinovu politiku. Pogotovu je bio oštar te večeri govoreći o nečovječnosti i političkoj štetnosti pogubljenja istaknutih ljudi Boljševičke partije i bliskih Lenjinovih suradnika. Upitao me: ’Ajde reci bi li Lenjin tako postupao sa onima koji ise s njim ne slažu, jer valjda ne vjeruješ da ima zrna istine u onome što je Višinski lajao na procesu. Zašto ih Staljin nije prognao u Sibir i učinio ih neškodljivim, nego im skida glave za izmišljene krivice?’[2] – Rodoljub Čolaković Zgađen nad svim opcijama koje su bile na političko-ideološkom meniju – od liberalno-imperijalnih sila, preko nacističkog i fašističkog totalitarizma kojeg je dobro procijenio kao slijepu ulicu civilizacije do Staljinove diktature (početni entuzijazam o planiranom društvu socijalne i nacionalne pravde splasnuo je u srazu sa stvarnošću realsocijalizma), Krleža je 2. svjetski rat dočekao praktički usamljen i posvađen s prijašnjim sudruzima iz KPJ. Krleža je nosio bradu, koju je obrijao u rano proleće 1938.[3] 1939. je pokrenuo časopis Pečat koji je kratko trajao (1939–1940) ali će znatno utjecati na razvoj poratne književnosti tako u Hrvatskoj kako i općenito na južnoslavenskom prostoru. Život u NDH Ubrzo nakon proglašenja NDH Miroslav Krleža biva od gestapa uhapšen, ispitivan i zlostavljan dok će u samom zatvoru biti vređan od uhapšenih komunista koji ga optužuju da je trockist.[4]. Na kraju zahvaljujući utjecajnim prijateljima Krleža neće biti pogubljen nego pušten tako da će po riječima Stanka Lasića on postati trajni NDH talac.[4]. Tokom prvog mjeseca NDH biva uhapšena i Krležina žena Bela koja će također biti puštena iz zatvora. Tokom sledeće 4 godine on živi povučeno u strahu za svoj život pod direktnom zaštitom ustaškog ministra Đure Vranešića dok njegova žena postaje jedna od najvećih tadašnjih kazališnih zvijezda. Od početka 1942 godine pa sve do kraja postojanja NDH dijela Miroslave Krleže su zabranjena, a do jedinog njegovog spominjanja u medijima dolazi krajem godine kada se on našao na popisu izbranih hrvatskih pisaca čija dijela će fašistička Italija prevesti na svoj jezik [4]. Prema memoarskim izvorima, partizani su željeli Krležu za potpredsjednika AVNOJ-e.[5] Nakon kapitulacije Italije Krleža biva priveden na sastanak s Pavelićem koji mu nudi razne najviše kulturne funkcije u državi što sve će on odbiti [4] i vratiti se u svoj de facto pritvor. Nakon propasti NDH i obnove Jugoslavije zahvaljujući svom utjecaju Krležinoj ženi Beli neće biti suđeno na `sudu časti`, ali on neće biti u stanju spasiti Đuru Vranječića koji je bio istovremeno NDH ministar i agent gestapa.[6] Period SFRJ Te 1945. godine u komunizam razočarani Krleža odmah ima prvi poratni susret s Titom koji mu kaže:`S tobom polemika neće biti, a partijski staž ti se priznaje od početka`. U tadašnjoj Jugoslaviji samo su ministri vanjskih poslova, policije i vojske i Krleža mogli doći Titu bez ikakve najave ili razloga kada god požele. Sve u svemu on je imao zamerke na novi jugoslovenski sistem, ali ga je bez obzira na to aktivno i iskreno podržavao.[6] Već 1946. godine Krleža je jedan od obnovitelja Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti čiji postaje podpredsednik, ali njegova dela se ne objavljuju zbog protivljenja dela partije na čelu s Đilasom. Odnos Ive Andrića i Miroslava Krleže bio je izrazito turbulentan, što se pogoršalo nakon što je Andriću uručena Nobelova nagrada. Iako su javno iskazivali poštovanje, Krleža se nerijetko kritički osvrtao na Andrića i njegov rad. Sve se menja ubrzo nakon rezolucije informbiroa kada zbog svojih predratnih književnih svesci njegov ugled u komunističkoj partiji naglo raste. U klimi liberalizacije on pokreće 1950. Jugoslavenski leksikografski zavod, današnji Leksikografski zavod Miroslav Krleža, čiji postaje predsednika, već 1952. godine nakon ljubljanskog referata kojim žestoko osuđuje književni smjer socijalističkog realizma on postaje nedodirljiva književna veličina. Ono što je u jugoslovenskoj politici bio Tito to je u književnosti od tada Krleža [6]. Godine 1967. potpisuje `Deklaraciju o nazivu i položaju hrvatskoga književnog jezika` (vidi Hrvatski jezik), što je dovelo do njegove ostavke u Centralnom komitetu SKH nakon hajke na `nacionalizam` izražen, navodno, u tom dokumentu. U doba Hrvatskoga proljeća simpatizirao je zahtjeve proljećara, no povukao se kad je postalo očito da je Tito odlučio slomiti hrvatski nacionalni pokret (jedina Krležina uspješna intervencija smanjivanje zatvorske kazne Tuđmanu). Do kraja života djeluje u Leksikografskom zavodu, a zadnje godine provodi narušenoga zdravlja i poluparaliziran. To je razdoblje Krležina života iscrpno prikazano u nekonvencionalnim višesveščanim monografijama njegova Eckermanna, Enesa Čengića. Djela Spomenik Miroslavu Krleži u Zagrebu Poezija i proza “Pjesme” I i II, (1918.) “Pjesme” III, (1919.) “Hrvatski bog Mars” (1922.; potpuna i konačna varijanta 1933.) “Pjesme u tmini” (1937.) “Novele” (1924.) “Hiljadu i jedna smrt” (1932.) “Povratak Filipa Latinovicza” (1932.) “Novele” (1937.) “Balade Petrice Kerempuha” (1936.) “Na rubu pameti” (1938.) “Banket u Blitvi” (1938.), (1939.), (1962.) “Zastave” (1969.) Drame “Kraljevo” (1915.) “Kristofor Kolumbo” (1917.) “Michelangelo Buonarroti” (1918.) “U logoru” (1920.) `Adam i Eva` (1922.) `Galicija` (1922.) `Golgota` (1922.) “Vučjak” (1924.) `Gospoda Glembajevi` (1929.) `U agoniji`, (1928.) “Leda”, (1930.) “Aretej”, (1959.) `Deset krvavih godina`, (1937.) (veliki beli ormar)

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Laibach - Teodor Lorenčić Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2021 Broj strana: 183 Format: 28 cm Povez: Broširani Foto-monografija o probijanju grupe LAIBACH kroz gvozdene zavese i dekonstrukciji zapadnog konzumerizma je „roudmuvi” priča o istorijskoj Occupied Europe Toure 1983, ilustrovana do sada neobjavljenim fotografijama iz Austrije, Mađarske, Istočne i Zapadne Nemačke, Poljske, Holandije, Engleske, koje je nakon skoro 40 godina obelodanio autor i učesnik turneje Teodor Lorenčić. Njegovo dokumentarno svedočanstvo i fotografije koje se više čitaju nego gledaju jasno pokazuju smeo umetnički koncept nastao iz dehumanizovanog sveta, čiji je LAIBACH nezaustavljivi kritičar. Ime, simboli i nastupi uvek su im bili provokacija, jer je provokacija njihov umetnički kredo. Kroz osmišljen performans angažovanom muzikom iskazivali su stav prema savremenom svetu. Njihova umetnost nije nevina, ali nije ni kriva što je iskoristila poznatu ikonografiju da ukaže na apokaliptičnost istorije. Njihova pojava bila je negacija svega – muzike novog talasa kome su pripadali po godinama ali ne i po zvuku; socijalizma u kome su živeli prepoznajući totalitarizam; bratstva i jedinstva iza kojih se skrivao brutalni nacionalizam. Umarširali su na scenu udarajući podjednako snažno vojničkom levicom i desnicom. Umesto srpa i čekića na njihovim zastavama su krst i čekić. Koncert je performans. Arhivski snimci poletne omladine su im iza leđa, a ispred njih je masa koju postrojavaju pomoću megafona. Njihova pesma je komanda. Pokazuju nam rogove na koje ćemo se nabosti. (Posle Titove smrti neki novi lovci i lovokradice kreću u pohod i ponovo postajemo lovina.) Početkom osamdesetih LAIBACH je zabranjen zbog imena i militantnog nastupa, a već devedesetih svi u Jugoslaviji oblače uniforme i marširaju. Iz ilegale domogli su se političke karte Istoka i Zapada, predskazujući pad Berlinskog zida. Secirajući stvarnost do kosti, ogolili su sliku Istoka, ali i liberalnog kapitalizma kome izvrću utrobu, pa ih na Zapadu nazivaju „najopasnijom grupom na svetu“, koja „ukida države i stvara nove“. Četrdeset godina ne posustaje LAIBACH invazija koja pokreće lavine gde god i kad god odjekne njihov proročki glas.

Jugoslavija,1971va godina,nevidjeno retko i kao novo.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Srbija 1914-1918 ― ratni ciljevi - Đorđe Stanković Godina izdanja: 2014 Broj strana: 484 Povez: Tvrd U poslednje dve decenije vodile su se brojne oprečne rasprave o ulozi Srbije u stvaranju Jugoslavije 1918. godine, ali i o ulozi Srbije u „razbijanju Jugoslavije”. Te rasprave podjednako su, često do usijanja, vođene u istoriografiji, publicistici, medijima, javnosti i posebno u krugovima intelektualne i naučne elite, koje je podsticao, često i rukovodio vladajući establišment. U centru pažnje stajala je konstatacija, produbljivana do stepena šovinizma, da je Jugoslavija bila „kobna srpska greška”. Na scenu su stupili revizionisti svih vrsta šireći duh omraze i negiranja dostignuća jugoslovenske države, njenih vođa - posebno Nikole Pašića i Josipa Broza Tita. Često smo javno pitali na osnovu kojih istorijskih izvora to može da se zaključi i, naravno, ostajali smo bez odgovora. „Balkanski čobani” vođeni „balkanskim glavarima”, pomognuti, kao uvek u istoriji, svakovrsnim stranim uticajem, nisu ništa bolje smislili osim skidanja sa zidova „starih kremenjača i starih kokotara”, „kama i handžara” i razvijali svaki svoje zakopane stare zastave. Emocije naciona eruptivnom snagom pretvorile su se u krvavi pir!U takvoj situaciji kritička istorijska nauka i naučnici bili su potisnuti u stranu, njihova dela prećutkivana, osim onih kojima je „blago iz Agre” bilo preče od naučnog dostojanstva, a njihova dela, gotovo bez ikakve naučne vrednosti postajala „politički i ideološki korisno operativno štivo”. U razdoblju 1970-1990. jugoslovenska država odnegovala je oko 80 naučnika kritičke orijentacije, afirmisanih na domaćoj i stranoj sceni koji su objavili preko 400 knjiga i 3000 naučnih rasprava. I to upravo najviše o stvaranju Jugoslavije, istorije Kraljevine i Drugog svetskog rata. Nijedan od njih do danas nikada nije bio zvanično „ekspertski iskorišćen”, „konsultovan” a njihova dela mahom su bila satanizovana. I to u svim bivšim republikama Jugoslavije! Neki su čak zatvarani i ubijeni, drugi su ostajali bez pasoša i „ratnog vojnog rasporeda”.Ovaj proces, bez obzira što su se u navedenom razdoblju promenila tri politička sistema, teče i dalje, negde mirnije a negde sa mnogo revanšizma i lične omraze. Niko od naučnika ove kritičke orijentacije nije pretendovao da izađe iz okvira naučnog i pedagoškog poziva. Ostaće zabeleženo, iako su ga „šovenski lešinari” proglasili za „državnog i partijskog istoričara” i „komunjaru”, da je prof. dr Branko Petranović, na zvaničan poziv da bude izabran u Izvršni komitet CK SKJ u dva navrata (1985. i 1989.) kratko odgovorio: „Zakasnili ste!” i „Mnogo kasnite!”Knjiga koja se nalazi pred čitaocima, u prvobitnom obliku bila je znatno kraća verzija i imala je funkciju uvodne studije za moderno koncipiranu i najnovijim rezultatima istorijske nauke obogaćenu „Istoriju Jugoslavije”. Pošto to ni danas nije moguće autor ovih redova odlučio je da dopuni tekst, ne samo istorijskim izvorima i kartama, već i, po cenu vlastitog ugleda, kompilatorski inkorporira „in extenso” rezultate svojih istraživanja u poslednje dve decenije koja još nisu naučno osporena. Uz uvažavanje svega onog što na empirijskom planu donosi revizionistička istoriografija i strani istoričari, možemo da kažemo da je to ono što kritička istoriografija danas racionalno raspoznaje. To je i prvo takvo delo na području bivše Jugoslavije. I poslednje što se tiče ovog autora.Predgovor

format: LP, 2. pressing artist: IDOLI (Serbia, Yugoslavia) title: Čokolada release date: 1983 label, Cat. No.: Jugoton, LSY-63171 style: pop / rock Ploča i inner: NM (5-), omot: VG+ (4+), odličan primerak. 2. pressing Postoje 4 pressinga koji svi nose isti matriks kod, pa ih raspoznajemo po oznaci `zlatna ploča` na omotu i detaljima na etiketama. Prvi pressing je presovan krajem 24. avgusta 1983, a moguće je da su poslednja dva iz 1984, ali je to danas nemoguće utvrditi. Evo i matriks koda: Matrix / Runout (Side A): LSY 63171 A 2408 83 SB / Matrix / Runout (Side B): LSY 63171 B 2408 83 SB 1. pressing: bez oznake `zlatna` na omotu, i sa imenom benda i albuma ISPOD centralne rupice na ploči; 2. pressing: bez oznake `zlatna` na omotu, i sa imenom benda i albuma IZNAD centralne rupice na ploči; 3. pressing: oznaka `zlatna ploča` na omotu, a na etiketama je ime albuma napisano malim slovima, uz početno veliko slovo (`Čokolada`); 4. pressing: oznaka `zlatna ploča` na omotu, a na etiketama je ime albuma napisano velikim slovima (`ČOKOLADA`). Ako nekom nije jasno zašto IDOLI nisu bili veliki bend, neka pomno presluša ovu ploču. Ona je kompromis onoga kako je IDOLE video Divljan sa jedne, i Šaper & Krstić, sa druge strane. Dok je Vlada želeo jedan intelektualno orijentisani rock bend, spreman za eksperimentisanje i ispitivanje nepoznatih teritorija, druga dvojica, bez ikakvog muzičkog znanja i talenta, su želeli što-je-moguće više pop zvuka, kako bi sve bilo što komercijalnije, ušećerenije... Tako da smo dobili ovakav album kojim niko, a posebno publika, nije bio zadovoljan. No, pozicije grupe nakon `Odbrane` su bile veoma jake, pa se i ova ploča pozlatila, iako nisam upoznao nikog kome se svidela u celini. Ima na njoj i dobrih momenata - `Radostav dan`, `Tiho, tiho` i `Stranac u noći` donekle... ali je ukupni utisak bio onda, a i sada je - razočaravajući. Žali bože potrošenih para na snimanje u Londonu. No, ovu ploču svakako treba imati u kolekciji, jer i ona govori na svoj način o jednom vremenu, mnogo boljem za rock muziku od ovog današnjeg, kao i o jednom bendu koji zbog unutrašnjih sukoba nije dao ni delić onoga što je mogao. A1 Čokolada 3:34; A2 Radostan dan 2:53; A3 Tiho, tiho 4:30; A4 Bambina 3:08; A5 Ja sam tu 2:50; A6 Soda boj 4:30 B1 Vetar i zastave 5:04; B2 Stranac u noći 4:31; B3 U Gradu bez sna 4:00; B4 Udri bogataša 7:53 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče IDOLA, VLADE DIVLJANA, NEBOJŠE KRSTIĆA i SRĐANA ŠAPERA: I - IDOLI: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP IDOLI, El.ORG & ŠARLO AKROBATA - `Paket aranžman` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/70936905_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-original-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/73066177_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-original-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/71353397_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77136241_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71353389_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-1-press-vrlo-dobra-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69495377_LP-V-A-Paket-aranzman-1981-ORIGINALNO-IZDANJE 1a) LP IDOLI, El.ORG & ŠARLO AKROBATA - `Paket aranžman` (2021, Croatia Records) - remaster https://www.kupindo.com/Ploce/77136221_LP-V-A-Paket-aranzman-2021-rermaster-NOVO-CELOFAN 2) MLP IDOLI - `VIS Idoli` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/76085277_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-1-press-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136365_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73068617_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136377_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74698077_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136389_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76085273_MLP-IDOLI-VIS-Idoli-1981-2-pres-VG-VG-vrlo-dobra 3) LP IDOLI - `Odbrana i poslednji dani` (1982, Jugoton) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-PERFEKTNA-/129954669 https://www.kupindo.com/Ploce/76085289_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-M-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77136277_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-VG https://www.kupindo.com/Ploce/73304197_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74698173_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-1982-original-G- 3a) LP IDOLI - `Odbrana i poslednji dani`, reizdanje (2022, Croatia Records) https://www.kupindo.com/Ploce/77136305_LP-IDOLI-Odbrana-i-poslednji-dani-2022-remaster-NOV 4) LP IDOLI - `Čokolada` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74697873_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-pressing-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71465897_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-press-NM-G- https://www.kupindo.com/Ploce/70466697_LP-IDOLI-Cokolada-1983-1-press-VG-G-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74697993_LP-IDOLI-Cokolada-1983-2-pressing-perfektna https://www.kupindo.com/Ploce/74697981_LP-IDOLI-Cokolada-1983-2-press-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/69660009_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-press-ODLICNA-MINT-ploca https://www.kupindo.com/Ploce/77136321_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71353449_LP-IDOLI-Cokolada-1983-3-pressing-VG- 5) LP IDOLI - `Muzika iz filma `Šest dana juna` (1985, Jugoton) _____________________________________________________________________ II - IDOLI: kompletna vinilna singl (EP, SP) diskografija: 1) EP IDOLI / SLOBODAN ŠKEROVIĆ - `Pomoć, pomoć / Retko te viđam sa devojkama / Poklon` (1980, Vidici) https://www.kupindo.com/Ploce/76582805_EP-IDOLI-Pomoc-pomoc-Retko-te-vidjam-sa-devojkama 2) SP IDOLI - `Maljčiki / Retko te viđam sa devojkama` (1980, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77136405_SP-IDOLI-Maljciki-1980-1-pressing-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74697641_SP-IDOLI-Maljciki-1980-2-pressing-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71353457_SP-IDOLI-Maljciki-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra 3) SP IDOLI - `Bambina / Stranac u noći` (1983, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73068697_SP-IDOLI-Bambina-Stranac-u-noci-1983-VG-G 4) promo SP IDOLI `Ona to zna / Ljubavi` (1985, Jugoton) ______________________________________________________________________ III - IDOLI: kompletna diskografija intervju ploča: 1) intervju 2LP MATO DOŠEN / IDOLI - Jugoton Express (1982, Jugoton) 2) intervju 2LP IDOLI / KRUNOSLAV KIĆO SLABINAC - Jugoton Express (1985, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/73068757_intervju-2LP-IDOLI-KICO-SLABINAC-1985-PERFEKTAN https://www.kupindo.com/Ploce/73068777_intervju-LP-IDOLI-KICO-SLABINAC-1985-PERFEKTAN ______________________________________________________________________ IV - IDOLI: kompletna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: IDOLI - Retko te viđam sa devojkama https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor 2) LP VA - `Vrući dani i vrele noći` (1982, Jugoton) pesma: IDOLI - Kenozoik 3) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: IDOLI - Kenozoik 4) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesma: IDOLI - Čokolada https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136453_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-Idoli-Leb-i-sol-VG- 5) LP V/A - `Pjevajmo do zore` (1985, Jugoton) pesma: IDOLI - Ona to zna 6) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesme: a) IDOLI - Ona to zna b) IDOLI - Dok dobuje kiša u ritmu tam-tama https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V - VLADA DIVLJAN: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP VLADA DIVLJAN - `Tajni Život A.P. Šandorova` (1987, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/66039409_LP-VLADA-DIVLJAN-Tajni-zivot-A-P-Sandorova-1988- 2) LP VLADA I GILE - `Rokenrol za decu` (1989, PGP RTB) 3) LP VLADA, GILE, KOJA - `Kako je propao Rokenrol (Originalna Muzika Iz Filma)`, (1989) 4) 2) LP VLADA I GILE - `Rokenrol bukvar` (1990, PGP RTB) 5) LP VLADA, GILE, PIKO & ŠVABA - `Lutka koja kaže ne` (1991, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/70242453_LP-VLADA-GILE-PIKO-i-SVABA-Lutka-1991-ODLICNA 6) MLP VLADA DIVLJAN I NEPOSLUŠNI - `Neposlušna građanka` (2017, Long Play) ********************************************************************** IV - KRSTIĆ & ŠAPER: kompletna vinilma LP i SP diskografija: 1) promo SP KRSTIĆ I ŠAPER I UNUTRAŠNJA IMPERIJA - `16 godina / Ti i ja` (1987, Jugoton) 2) LP KRSTIĆ I ŠAPER - `Poslednja mladost u Jugoslaviji` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/74698345_LP-KRSTIC-I-SAPER-Poslednja-mladost-u-YU-87-VG-VG-

Najveća zastava SFRJ, nova, upakovana sa grbom. Sa strane ima 4 metalna prstena, pogodna za kačenje bilo gde. Kvalitetan materijal i print, dobra i retka zastava Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (skraćeno SFR Jugoslavija ili SFRJ) bivša je jugoslovenska država koja je postojala od kraja Drugog svetskog rata, do rata početkom devedesetih godina dvadesetog veka. Ona je bila socijalistička država koja je obuhvatala teritorije današnjih nezavisnih država Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije i Crne Gore.

Najveća zastava SFRJ, nova, upakovana sa grbom. Sa strane ima 4 metalna prstena, pogodna za kačenje bilo gde. Kvalitetan materijal i print, dobra i retka zastava

Najveća zastava SFRJ, nova, upakovana sa grbom. Sa strane ima 4 metalna prstena, pogodna za kačenje bilo gde. Kvalitetan materijal i print, dobra i retka zastava Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (skraćeno SFR Jugoslavija ili SFRJ) bivša je jugoslovenska država koja je postojala od kraja Drugog svetskog rata, do rata početkom devedesetih godina dvadesetog veka. Ona je bila socijalistička država koja je obuhvatala teritorije današnjih nezavisnih država Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije i Crne Gore.

format: LP gatefold artist: IPE I LAZA (Yugoslavia) title: Stižemo release date: 1978 label, Cat. No.: RTV Ljubljana, LD 0475 style: prog rock / psychedelic rock Ploča, omot i inner: VG+ (4+), veoma dobar primerak. Ploča pompeznog naziva `Stižemo` je uzburkala rock javnost početkom 1978. godine, a posebno jer je na neki način i popunjavala `diskografsku prazninu` zbog Bregovićevog boravka u JNA zbog čega je bendu dao `voljno` do njegovog povratka. Koju godinu ranije je kao bomba odjeknula vest da je Bregović uspeo Točku da `mazne` Lazu Ristovskog, i da tako - ne samo pojača svoj bend, već i važnije, da značajno oslabi pritivnika, grupu SMAK, koja je `disala za vrat` veselim Bosancima. Laza je bio u to vreme `najmoderniji` ex-YU klavijaturista, jer je redovno nabavljao nova `čudesa` sa dirkama, koja su iz korena, baš u to vreme, menjala muzičku scenu. Logično, kao dvojica najmlađih, Goran - Ipe Ivandić i Lazar Ristovski su se odmah prepoznali i združili u Dugmetu. Spojila ih je takođe i ljubav prema opijatima i alkoholu... Ipe je voleo narkotike, a Laza vinjak... Ali ko bi odoleo svim tim izazovima, kada su bili mladi & lepi, imali po 22-23 godine, i bili vodeće zvezde u SFRJ za kojima su vrištale devojke, i na silu im gole uskakale u krevete hotelskih soba gde god da su gostovali, od Vardara pa do Triglava. Po uzoru na svetske bendove, gde su i `manje važni članovi` objavljivali solo albume, koji su odlično prolazili, jer su ih kupovali fanovi matične `glavne` grupe, tako su i Laza i Ipe odlučili da snime ploču, i to u Londonu! Dobro se sećam uzbuđenja kada sam je, kao 12 godišnji klinac, kupio, potrošio pola mesečnog džeparca, i hitro, skoro trčeći, se sjurio niz Balkansku do moje dečačke sobe, kako bih preslušao novi LP momaka čiju sam muziku obožavao (SMAK) i voleo (DUGME). Uh, kakvo je to bilo razočarenje kada sam preslušao album. Nisam verovao, pa sam ga pustio još jednom... i - ništa! Bila je to sasvim neka drugačijha muzika, veoma malo bliska SMAKU i nimalo bliska Dugmetu, osim u jednoj numeri. Veliko razočarenje... kako za mene, tako i za makar 95% publike. No, pošto se radilo o članovima DUGMETA, ploča se fenomenalno prodavala, u čemu su itekako pomagali plaćeni oglasi u Džuboksu. I ko zna koliki bi tiraž dostigla, da se svega par nedelja nakon izlaska nije desio najveći skandal u dotadašnjoj istoriji rock muzike u SFRJ!!! Svega par nedelja nakon izlaska ploče, sarajevska policija je uhapsila Ipeta, ali i gotovo sve saradnike na albumu (osim Laze) - Zlatka Holda, Gorana Kovačevića i Ranka Bobana, jer je u Ipetovom podrumu, u kutijama za bubnjeve nađeno 3,5 kg hašiša! Usledila je afera o kojoj su pisale sve tadašnje novine, i završilo se osudom na 5 godina zatvora, koja je brutalno prekinula Ipetovu uspešnu karijeru. Naravno da ne treba pominjati da je reklamna kampanja koju je do tada agresivno sprovodila izdavačka kuća RTV Ljubljana - odmah prekinuta. Iako su se bivši partizani i ostali nekadašnji SKOJ-evci utrkivali da povežu drogu sa rock muzikom, to nije ostavilo naročiti trag na nas rokere. Mi smo ionako znali da je svet RnR-a prepun droge, ali da je to lični izbor, kako muzičara, tako i publike... Inače, ovu `ukletu` ploču su pratlli razni pehovi, pa evo još jedne anegdote pre no što pređemo na ono što je najvažnije - muziku i poruku albuma. Ploča je snimana u Londonu, u studiju Matrix, i čini se da su je sami muzičari finansirali. U Engleskoj je i rezana, u Trident studiju, i taj posao je odradio inženjer Ray Staff. No, cena koju su Ipe i Laza zahtevali od Jugotona da bi mu ustupili snimke i stampere je bila previsoka, i Jugoton se nećkao, i na kraju odbio momke. U tome je potrošeno nekoliko meseci, i na kraju je Jugoton još i odbio da momcima vrati snimke i stampere, pozivajući se na neke klauzule ugovora koje su imali kao članovi Bijelog Dugmeta. Tu je priskočila slovenačka etiketa, napravila novi stamper sa originalnih traka i tako se ploča posle dosta peripetija ipak pojavila. Muzika je delimično pisana za prvi jugoslovenski film o drogi, kultni `Pejzaši u magli` režisera Jovana Jovanovića, koji je na gotovo dokumentarni način govorio o životu heroinskih zavisnika u Beogrado u doba dok je Tito još uvek bio živ. Ako uzmemo u obzir da su učesnici na snimanju ploče bili `poznati duvači` Goran Kovačević, pevač TEŠKE INDUSTRIJE (poznat po tome da je voleo da duva tokom snimanja u studiju) i Ranko Boban - takođe poznat po toj sklonosti, te da su i neki tekstovi najotvorenije inspirisani drogom (npr. `Noć u paklu`, koju je, kao i sve ostale tekstove napisao pomenuti Ranko Boban) - kao summa summarum se može reći da je ovo bio, do izlaska nekih EKV albuma, album sa `najviše droge među rilnama ploče` u dotadašnjoj istoriji muzike u Jugoslaviji! Momci su naslovom `Stižemo` želeli da ukažu da stižu na prva mesta top lista, ali upravo zbog droge, koja je i bila inspiracija za nastanak ploče, stigli su - iza rešetaka. Kada već pominjemo učesnike na ploči, moramo reći da je reč o tadašnjoj ex-YU rock eliti. Pored Ipeta i Laze (BUGME, SMAK), svirali su i takođe umešani u šverc droge Zlatko Hold, sarajevski basista i učesnik mnogih tamošnjih rock priča 70-ih godina, zatim mlađani Vlatko Stefanovski (LEB I SOL), a vokale su odradili pomenuti Kovačević i Ipetova mlađa sestra Gordana Ivandić, koja će kasnije pevati u MIRZINOM JATU i MAKADAMU. U realizaciji ploče su pomogli i Zoran Redžić (basista DUGMETA) i Miki Petkovski (klavijaturista SMAKA). Složićemo se, fenomenalna ekipa... Muziku je teško žanrovski okarakterisati, jer nije to ni progresiva, ni psihodelija, već nešto između, ne preterano inovativno & inventivno niti pamtljivo, pa ni kvalitetno, da budemo iskreni. Numera `Top Hit lista` je RnR u fazonu ranog Dugmeta, nešto u stilu `Bosanca` i zvuči po svemu kao neki otpadak sa nekog Dugmetovog albuma koji je Brega odlučio da ne uvrsti na ploču. Goran i Gordana su izvanredni pevači, ali njihov glas je uglavnom u drugom i trećem planu, i tekstovi nekako ne dolaze do izražaja, jer je svesno u produkciji muzika `podignuta`. Generalno, ploča je prijatna za slušanje, ali samo ako imate itekako `naslušano uvo`, tj. ako ste dobar poznavalac muzike, pa umete da pronađete neke lepe nijanse i deonice, jer kompozicije nikako ne `udaraju` na prvu loptu, pa ni na treću ili četvrtu. Da zaključim, ova ploča je mnogo više zanimljiva fenomenološki, sociološki, istorijski, kriminološki... nego muzički, ali baš takva kakva je - priča istinitu priču o ex-YU rock pokretu, a ta priča se danas slika nešto lepšim bojama nego što je to zaista bilo u sada već dalekim 70-im, pa ove pesme treba shvatiti kao izuzetno važan artifakt bitan za rekonstrukciju istorije rock muzike na našim prostorima, i u tom smislu - ovo je izuzetno bitna i značajna ploča. Odlazak A1 Noć u paklu 5:52 A2 Ko sam ja? 7:39 A3 Intro-mental 6:12 Povratak B1 Poslije svega 5:56 B2 Top Hit lista 2:59 B3 Ljubav 6:01 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe SMAK i solo albume njenih članova: SMAK: kompletna vinilna diskografija I - SMAK, kompletna vinilna LP i MLP diskografija: 1) LP SMAK - `Smak` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/76574913_LP-SMAK-I-album-1975-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278561_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74294213_LP-SMAK-I-album-1975-4-pressing-G-G-VG 2) LP SMAK - `Crna dama` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71341109_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72278657_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574809_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77182169_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/77182185_LP-SMAK-Crna-dama-1977-1-pressing-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71341225_LP-SMAK-Crna-dama-1977-2-press-vrlo-dobra-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72278821_LP-SMAK-Crna-dama-1977-3-pressing-VG-G-VG 2a) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Fantasy - USA) 2b) LP SMAK - `Black Lady` (1978, RCA Victor - Spain) 2c) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Germany) 2d) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2e) LP SMAK - `Black Lady` (1978, Imavox/Bacillus/Bellaphon - Portugal) 2f) LP SMAK - `Black Lady` (1979, Music-Box - Greece) 3) LP SMAK - `Ulazak u harem` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77181833_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-3-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76574477_LP-SMAK-Ulazak-u-harem-1978-4-pressing-VG-G- 4) MLP SMAK - `Nevidljive terazije` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73261189_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74829749_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71341637_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62268797_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-VG-NM- https://www.kupindo.com/Ploce/71341689_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/74829713_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/63701117_MLP-SMAK-Nevidljive-terazije-1978- 5) LP SMAK - `Stranice našeg vremena` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64951581_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74294177_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657153_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71342985_LP-SMAK-Stranice-naseg-vremena-1978-3-pressing-G- 5a) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Germany) 5b) LP SMAK - `Dab In The Middle` (1978, Bacillus Records - Portugal) 6) LP SMAK - `Rock cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76574733_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342673_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342777_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77181981_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74829437_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71342717_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-2-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/71342793_LP-SMAK-Rock-cirkus-1980-3-pressing-VG-VG- 7) LP SMAK - `Zašto ne volim sneg` (1981, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-SMAK-Sneg-1981-AUTOGRAMI-SVIH-CLANOVA-/132115733 https://www.kupindo.com/Ploce/77181229_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77181261_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-2-press-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74829389_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73258241_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71343069_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71343077_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-3-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69566117_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/71343057_LP-SMAK-Zasto-ne-volim-sneg-1981-4-press-G-VG- 8) LP SMAK - `Smak 86` (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181633_LP-SMAK-Smak-86-1986-1-press-NM-VG-ODLICNA 9) LP SMAK - `Retrospektiva` (1992, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77181717_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-ODLICAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/71343145_LP-SMAK-Retrospektiva-1992-NM-VG-odlicna 10) LP SMAK - `odLIVEno` (1992, LP reizdanje - 2019, One Records) 11) LP SMAK - `Antologija` (2005, LP reizdanje - 2017, Biveco) 12) LP SMAK - `Antologija 2` (2017, Biveco) 13) LP SMAK - Best Of (2022, Hi-Fi Music) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - SMAK, kompletna vinilna singl (2SP, SP) diskografija: 1) SP SMAK - `Živim... Biska 13 / Biska 16` (1974, PGP RTB) 2) SP SMAK - `Sto ptica / Ulazak u harem` (1975, Suzy) https://www.kupindo.com/Ploce/74293805_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177677_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-VG https://www.kupindo.com/Ploce/72276949_SP-SMAK-Sto-ptica-Ulazak-u-harem-1975-vrlo-dobra 3) SP SMAK - `Ulazak u harem / Epitaf` (1975, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/65743889_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/77177481_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177557_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76575621_SP-SMAK-Ulazak-u-harem-Epitaf-75-3-pres-ODLICNA 4) 2SP SMAK - `Satelit` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73258013_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-NM-veoma-dobar https://www.kupindo.com/Ploce/77178317_2SP-SMAK-Satelit-1976-dupli-singl-VG-vrlo-dobar 5) SP SMAK - `Ljudi, nije fer / El Dumo` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77177885_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77177925_SP-SMAK-Ljudi-nije-fer-El-Dumo-1976-VG-G- 6) SP SMAK - `Crna dama / Plava pesma` (1977, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69573389_SP-SMAK-Crna-dama-Plava-pesma-1977-VG-G- 7) SP SMAK - `Alo / Daire` (1977, PGP RTB) 8) SP SMAK - `Na Balkanu / Gore-dole` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74294277_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745293_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73266189_SP-SMAK-Na-Balkanu-79-MINT-AUTOGRAM-SVIH-CLANOVA https://www.kupindo.com/Ploce/69573473_SP-SMAK-Na-Balkanu-Gore-dole-1979-3-press-G- 9) SP SMAK - `Rock Cirkus / Hirošima` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69572525_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71340769_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65745477_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745577_SP-SMAK-Rock-cirkus-Hirosima-1980-VG ____________________________________________________________________________________ III - SMAK, kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - Pop start (1975, PGP RTB) pesme: a) SMAK - Živim... Biska 13 b) SMAK - Biska 16 https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 2) LP V/A - BOOM `76 (1976, PGP RTB) pesma: R. M. TOČAK - Uvod (improvizacije) https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 3) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija` (1977, PGP RTB) pesma: SMAK - Biska II Blues https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 4) LP V/A - `Oˋ ruk generacija (Akcijaški spomenar ORB ...)` (1980, Jugodisk) pesma: SMAK - Akcija https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa ====================================================================== IV - R.M. TOČAK: solo vinilna diskografija (SP, MLP, LP, zajedničke ploče) 1) LP R.M. TOČAK - `R.M. Točak` (1976, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77182237_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64951805_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294185_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-NM-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64411037_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62534745_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74829213_LP-R-M-TOCAK-SMAK-1976-G-VG- 2) SP R.M. TOČAK - `Mantilja 8 Specijalka` (1982, Jugodisk) 3) MLP R.M. TOČAK - `Marš` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/76575061_MLP-R-M-TOCAK-Mars-na-Drinu-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/64952377_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77182257_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71342897_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65745749_MLP-R-M-TOCAK-Mars-1983-G-G 4) 2LP V/A - `Legende YU rocka` (1987, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA pesma: R.M. TOČAK BAND - Because https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi ____________________________________________________________________________________ V - SLOBODAN STOJANOVIĆ - KEPA: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP CVEĆE - `Polenov prah` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74828661_LP-CVECE-Kepa-iz-SMAK-Polenov-prah-1983-PERFEKTNA ____________________________________________________________________________________ VI - MIODRAG - MIKI PETKOVSKI: kompletna solo vinilna diskografija 1) LP MIKI PETKOVSKI - `Ko zna` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64419161_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-MINT-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76573813_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64419333_LP-MIKI-PETKOVSKI-SMAK-Ko-zna-1979-VG ____________________________________________________________________________________ VII - LAZA RISTOVSKI: kompletna vinilna LP i SP diskografija (van bendova i ploča na kojima je samo svirao kao muzičar) 1) LP IPE I LAZA - `Stižemo` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/70381505_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-AUTOGRAMI-LAZE-i-IPETA- https://www.kupindo.com/Ploce/74830065_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74830029_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74294305_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73270093_LP-IPE-I-LAZA-Stizemo-1978-G-VG-vrlo-dobra 2) SP LAZA RISTOVSKI - `Tražiš oproštaj / Anželika` (1980, Beograd Disk) https://www.kupindo.com/Ploce/74294297_SP-LAZA-RISTOVSKI-Trazis-op-Anzelika-1980-NM-VG- 3) LP LAZA RISTOVSKI - `Merge` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/63356169_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/61629677_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982- https://www.kupindo.com/Ploce/74830105_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657217_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69657225_LP-LAZA-RISTOVSKI-Merge-1982-1-press-G-F 4) LP LAZA RISTOVSKI - `2/3` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65747017_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747133_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/65747089_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69657205_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/73270121_LP-LAZA-RISTOVSKI-2-3-1983-VG-F-VG 5) GROZDANA OLUJIĆ (muzika Laza Ristovski) - `Sedefna ruža` (1983, PGP RTB) 6) TIHOMIR BRALIĆ– `Tihomir Bralić uz pratnju Laze Ristovskog` (1983, DISKOS) https://www.kupindo.com/Ploce/73270113_LP-TIHOMIR-BRALIC-i-LAZA-RISTOVSKI-1983-neslusana 7) LP LAZA RISTOVSKI - `Vojnički dani` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69657193_LP-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-1984-PERFEKTNA 8) LP LAZA RISTOVSKI - `Roses For A General` (1984, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74390065_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74390093_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-NM-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65747285_LP-LAZA-RISTOVSKI-Roses-For-A-General-1984-odlicna 9) LP LAZA RISTOVSKI / NENAD JELIĆ - `Opera` (1986, PGP RTB) 10) EMIL GLAVNIK, LAZAR RISTOVSKI, DUŠAN VIŠEKRUNA – `Pesma nesvrstanog sveta` (1987, PGP RTB) ______________________________________________________________________ VIII - LAZA RISTOVSKI - vinilna diskografija na kompilacijama: 1) LP V/A - `Veče uz radio` (1975, PGP RTB) pesma: VIS BEZIMENI - Maštarenje 2) LP ZORAN MODLI - `Leteća diskoteka` (1977, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Maštarenje https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 3) LP V/A - `Pramaletje što si mi zelene: Dan mladosti 84` (1984, PGP RTB) pesma: LAZAR RISTOVSKI - Zastave https://www.kupindo.com/Ploce/73133641_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-FILM-JAGODE-NOV https://www.kupindo.com/Ploce/73133665_LP-V-A-Pramaletje-1984-Bebek-Jagode-NIKAD-SLUSANA https://www.kupindo.com/Ploce/77178505_LP-V-A-Pramaletje-Dan-mladosti-84-LAB-ZVUKA-JAGODE 4) LP V/A - `Nešto se dešava` (1986, PGP RTB) pesme: a) LAZA RISTOVSKI - Čuvajmo ovu zemlju b) ARSEN DEDIĆ, DEČJI HOR `KOLIBRI` i LAZA RISTOVSKI - Deca su najlepša nada c) LAZA RISTOVSKI - Jugoslavija https://www.kupindo.com/Ploce/73270125_LP-V-A-Nesto-se-desava-1986-Dado-Tifa-Arsen-MINT _____________________________________________________________________ IX - LAZA RISTOVSKI - selektivna solo CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509929_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Merge-2-3-2008-U-CELOFANU https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509945_digiCD-LAZA-RISTOVSKI-Vojnicki-dani-Roses-2008-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509917_CD-LAZA-RISTOVSKI-Necista-krv-1997-NOV https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61509925_CD-LAZA-RISTOVSKI-Platinum-2000-NOV ____________________________________________________________________________________ X - BORIS ARANĐELOVIĆ: kompletna solo vinilna i CD diskografija 1) LP BORIS ARANĐELOVIĆ - `Iz profila` (1982, Diskoton) 2) CD BORIS I DINOSAURUSI - `Milion godina` (2001, ITMM)