Stranac je dobro poznat svima, ali ovo je neki drugi Stranac, isti je, ali svojom vizuelizacijom pokazuje najistančanije emocije sabrane u ovim redovima: “Kada me je ova golema ljutnja očistila od zla, lišila nade… Kao da se u ovoj noći punoj znakova, po prvi put prepuštam nježnoj ravnodušnosti svijeta… Osjećajući da mi je tako sličan, jednom riječju tako bratski, osjećam da sam bio retan i da sam to još uvijek… A da bi se sve završilo, da bih se osjećao manje sam, preostaje mi da poželim da na dan mog smaknuća bude mnogo gledalaca… i da me dočekaju sa kricima mržnje.” Ferrandez (1955) je francuski strip umetnik kojem je ovo jedno od poznatijih dela, ali je radi i mnoge druge priče. Poznat je po svom jedinstvenom stilu naracije u koje i ovakvim, klasicima svetske književnosti daje novo pakovanje, izgled i formu. Radio je na delima The First Man – 2018, Nostalgia in times square – 1987, Istanbul – 2000. “Stranac”: Pucanj duše okovane u tami zakržljalog morala!

Stranac

Stranac

Stranac jedan od najznačajnijih romana francuske književnosti

Наслов: Странац Издавач: Завод за уџбенике Страна: 115 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2015 ИСБН: 978-86-17-19142-7

Francuski filozof, pisac, učesnik pokreta otpora; u svojim delima razvija ideju o apsurdu; sledbenik je Žan Pol Satra i njegovog egzistencijalizma, književna dela "Stranac" 1942-e godine, "Kuga" 1947-e godine, nobelovu nagrada dobija 1957-e godine. Čitaj dalje

Основна идеја је апсурдност човековог живота и постојања уопште. Зато се често за роман Странац каже да је егзистенцијалистички, иако егзистенцијализан као правац, подразумева много ширу тематику него ову која је изнета у Камијевом роману. Наслов: Странац Издавач: JRJ Moj izdavač Страна: 100 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: cm Година издања: 2014 ИСБН: 978-86-7609-342-7

Roman "Stranac" je roman o ljudskoj egzistenciji, čovekovoj usamljenosti, otuđenosti i uopšte besmislu i apsurdu žota. Merso, Kamijev junak apsurda i pobune, biva osuđen na smrt, više zbog ravnodušnosti na majčinoj sahrani nego zbog pravog zločina koji je počinio, ubistva jednog Arapina na plaži. Junakovo stanje duha ogleda se i u samom stilu pisanja, jednostavnom i krajnje svedenom.

Stranac Potreba za usavršavanjem sopstvene ličnosti zahteva napore. Nagrada je osećanje ostvarenosti, smirenost i spokojstvo. Kad jednom stane na put koji će ga dovesti do preobražaja, pojedinac doživljava i sebe i druge kao strance. U romanu Stranac junak svoje promene ne uočava samo poređenjem sebe sa negdašnjim sobom, nego i uočavajući poplavu svojih uzdaha. Već na početku romana pisac skreće paznju: Da li uzdišeš, prijatelju? Ako ne uzdišeš, ako nikada nisi uzdisao, ostavi ovu knjigu, jer je nećeš razumeti. Da bi ispitao svoje stanje, naš junak prihvata jednomesečni boravak u Nemačkoj, gde je nekada odlazio kao mladić pun snage i iluzija. Obilazi razne ljude u nekoliko gradova, zaustavljajući se prethodno u Budimpešti i Beču, zatim slede Bad Godezberg, Bon, Keln, Diseldorf, Bremen, Hamburg i Berlin. Po povratku, njemu je jasno zašto uzdiše i zašto je stranac. Susret sa jednim monahom ukazuje mu da je tek na početku tog dugog i presudnog putovanja ka sebi i ka drugima. Osim duhovnog putopisa kojim se osvetljava životni put jednog čoveka, iz negdašnjeg vremena izranjaju mnogi likovi, a sa njima i kultura Centralne Evrope, ponajviše Nemačke. Jos jednom, vidimo i Beograd. Unoseći ljubav u svoje uspomene i likove, pisac nam otvara želju da i sami krenemo na duhovno putovanje kakvim se mukotrpno, ali i radosno, svakodnevica pretvara u stalni praznik.

Naslov originala: L’Étranger Prevod: Zorica Hadži-Vidojković Alber Kami (Albert Camus) (1913-1960) je bio francuski filozof i književnik, angažovan intelektualac. Učestvovao je u Pokretu otpora. U svojim delima naročito razvija ideju i apsurda (simbolika mita o Sizifu) i ideju revolta (simbolika prometejskog mita). Dobitnik je Novelove nagrade za književnost (1957). Čitav njegov opus temelji se na ideji apsurda ljudske egzistencije. Modernog čoveka naziva bludnim, ciničnim monstrumom, a kao suprotnost svetu današnjice evocira antičku Grčku, koja je "u svemu znala naći pravu meru". "Stranac" je roman o ljudskoj egzistenciji, u njemu se govori o čovekovoj usamljenosti, otuđenosti, besmislu, i apsurdu života. Roman se zato i zove stranac što je Merso stranac društvu, a društvo njemu.U romanu se javljaju misli koje kazuju koliko je apsurdan položaj čoveka u svetu jer ma šta radio rezultat je isti: kao ona misao gde kaže da ako čovek ide lagano po suncu dobiće sunčanicu-umreće, ako ide suviše brzo oznoji se i umire.Znači izlaza iz pojedinih zemaljskih situacija nema.Merso oseća da u svetu gde živi ne može da utiče na svet i da ga menja.On samo može da napravi izbor od onoga šta mu se u životu nudi, odnosno izbor po svome ponašanju ne menjajući ni sebe ni svet.Postavlja se pitanje nehotičnog ubistva Arapina, da li čovek ima pravo da drugom čoveku oduzme život, i da li sud ima pravo i društvo da Mersou oduzmu žvot.U ime koje pravde se nekome život oduzima?Kakva je to pravda ako isto tako postupaš zločinački, kao i sam zločinac?Mersou se sudi ustvari za bezosećajnost i indiferentnost u njegovom ponašanju na sudu.Postavlja se pitanje da li je on zaista bezosećajan čovek ili je čovek

Opis „Stranac“ je remek-delo savremene književnosti i po mišljenju mnogih jedan od najvažnijih romana XX veka. Ovo je dramatična priča o tragediji pojedinca u sukobu sa moralnim normama koje propisuje društvo. I kada on bez očigledne i svesne motivacije usmrti nepoznatog Arapina na alžirskoj obali, pred čitaocem se otvara čitav niz filozofskih pitanja koja hoće da rasvetle apsurdnost egzistencije modernog čoveka. Majstorstvo pripovedanja Albera Kamija, koje stilom temeljno izlaže psihologiju glavnog junaka, ostavlja nelagodu pri suočavanju sa Mersoovom indiferentnošću prema svetu koji nametljivo ispostavlja svoja očekivanja. Kada ga ščepa mehanizam sudskog procesa, on neće moći da se razazna da li mu se sudi za oduzimanje ljudskog života, ili zato što nije plakao na sahrani svoje majke. Sve ovo samo do krajnjih granica pojačava mučno osećanje otuđenosti, koje nam predočava neminovnost (samo)izolacije u trenutku kada se prenebregnu principi što vode ka smislu čovekovog trajanja. Dodelivši mu nagradu za književnost 1957. godine, Nobelov komitet je to obrazložio Kamijevom „iskrenošću sa kojom osvetljava probleme savesti našeg vremena.“ Alber Kami je rođen u Alžiru 1913. godine, u porodici siromašnih zemljoradnika. Završio je studije filozofije na alžirskom Univerzitetu, sve vreme paralelno radeći, kako bi preživeo. U mladosti počinje da se interesuje za književnost i pozorište, pa će jedno vreme predvoditi sopstvenu pozorišnu trupu. Bio je član Alžirske komunističke partije, a 1940. osniva i uređuje časopis „Borba“ u Parizu, koji se uključuje u podršku francuskom otporu nacizmu. Kao esejista, publicista i književnik, proslavio se svojim romanima Stranac (1942), Kuga (1947), Pobunjeni čovek (1951) i Pad (1956), kao i esejom Mit o Sizifu. Godine 1957. dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Poginuo je 1960. u saobraćajnoj nesreći, nadomak francuskog gradića Sans, kada je život izgubio i njegov veliki prijatelj i poznati francuski izdavač Mišel Galimar. Oko pitanja kakva je ličnost Merso, u kom smislu je otuđen od društva, gde je zapravo njegova osnovna krivica, lome se koplja i dan-danji (eto već razloga da se ova knjiga ipak čita!). Možda je najdublji umetnički zahvat i postignut u posebnom kivalitetu dvosmislenosti tog čudnog i čudesnog lika: Merso je ogledalo u kome se donekle prepoznaje svako od nas. Pitanje je samo da li smo kadri da sebi pogledamo u oči (još jedno ogledalo – kad se pominje „duša“) i odgovorimo jsano (donekle…) a DOKLE? Ako Stranac već tako dugo privlači pažnju svake nove generacije, nije li to i zbog oštrine sa kojom nam vraća iz tog svog ogledala neprijatni, a s naše strane iznova ulepšan, odraz našeg licemerstva? Ivan Dimić

Stranac „Stranac“ je remek-delo savremene književnosti i po mišljenju mnogih jedan od najvažnijih romana XX veka. Ovo je dramatična priča o tragediji pojedinca u sukobu sa moralnim normama koje propisuje društvo. I kada on bez očigledne i svesne motivacije usmrti nepoznatog Arapina na alžirskoj obali, pred čitaocem se otvara čitav niz filozofskih pitanja koja hoće da rasvetle apsurdnost egzistencije modernog čoveka. Majstorstvo pripovedanja Albera Kamija, koje stilom temeljno izlaže psihologiju glavnog junaka, ostavlja nelagodu pri suočavanju sa Mersoovom indiferentnošću prema svetu koji nametljivo ispostavlja svoja očekivanja. Kada ga ščepa mehanizam sudskog procesa, on neće moći da se razazna da li mu se sudi za oduzimanje ljudskog života, ili zato što nije plakao na sahrani svoje majke. Sve ovo samo do krajnjih granica pojačava mučno osećanje otuđenosti, koje nam predočava neminovnost (samo)izolacije u trenutku kada se prenebregnu principi što vode ka smislu čovekovog trajanja. Dodelivši mu nagradu za književnost 1957. godine, Nobelov komitet je to obrazložio Kamijevom „iskrenošću sa kojom osvetljava probleme savesti našeg vremena.“

Alber Kami Stranac Kamijev Stranac svakako spada u najuži krug romana koji su obeležili XX vek pre svega svedočeći o njegovom idejnom, filozofskom i duhovnom identitetu. U govoru 1957, povodom dobijanja Nobelove nagrade, Alber Kami objasnio je suštinsko značenje Stranca: „Imao sam precizan plan kada sam otpočeo svoje delo: želeo sam, pre svega, da izrazim negaciju”. Smisao Stranca je blizak smislu eseja Mit o Sizifu, koji je Kami objavio samo šest meseci kasnije. Ogled o apsurdu zasnovan je na čovekovoj nemogućnosti da životu odredi smisao i u njemu postavi čvrste i nesumnjive vrednosti. Prema Kamiju, univerzum nije apsurdan za drvo, ali je apsurdan za čoveka kojeg mori nostalgija za jedinstvom i glad za apsolutnim. Nostalgija je tuga za zavičajem ili čežnja za nečim što je prošlo. No, za Kamijevog apsurdnog čoveka zavičaj za kojim čezne je vreme u kojem se znalo koji je smisao ljudskog života i šta su nesumnjive vrednosti u njemu. Glavni junak Merso svojim životom i postupcima predstavlja otelotvorenje apsurda, a njegova životna sudbina jeste filozofija apsurdnog čoveka pretočena u život, u konkretne situacije, u odnose s drugim ljudima. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19142-7 Povez Broširan Godina izdanja 2015 Broj izdanja 3 Status izdanja Preštampano Stranica 115 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Dragana Antonijević. `Stranac ovde, stranac tamo : antropološko istraživanje kulturnog identiteta gastarbajtera.` Etnološka biblioteka. 75, Beograd: Srpski genealoški centar, 2013. 355 str. ; 17 cm Ne bi se reklo da je čitana.

Stranac Ako Mersoova sudbina jeste filozofija apsurdnog čoveka pretočena u život, u konkretne situacije, u odnose sa drugim ljudima, onda roman zadobija jednu vrstu samostalnosti koja ga čini naročito zanimljivim. Merso je čovek koji odbija da učestvuje u „drustvenoj igri“: on odbija da laže, i društvo se zbog toga oseća ugroženim: u našem društvu, kaže Kami, čovek koji ne plače na sahrani svoje majke verovatno će biti osuđen na smrt.

Alber Kami Stranac Kamijev Stranac svakako spada u najuži krug romana koji su obeležili XX vek pre svega svedočeći o njegovom idejnom, filozofskom i duhovnom identitetu. U govoru 1957, povodom dobijanja Nobelove nagrade, Alber Kami objasnio je suštinsko značenje Stranca: „Imao sam precizan plan kada sam otpočeo svoje delo: želeo sam, pre svega, da izrazim negaciju”. Smisao Stranca je blizak smislu eseja Mit o Sizifu, koji je Kami objavio samo šest meseci kasnije. Ogled o apsurdu zasnovan je na čovekovoj nemogućnosti da životu odredi smisao i u njemu postavi čvrste i nesumnjive vrednosti. Prema Kamiju, univerzum nije apsurdan za drvo, ali je apsurdan za čoveka kojeg mori nostalgija za jedinstvom i glad za apsolutnim. Nostalgija je tuga za zavičajem ili čežnja za nečim što je prošlo. No, za Kamijevog apsurdnog čoveka zavičaj za kojim čezne je vreme u kojem se znalo koji je smisao ljudskog života i šta su nesumnjive vrednosti u njemu. Glavni junak Merso svojim životom i postupcima predstavlja otelotvorenje apsurda, a njegova životna sudbina jeste filozofija apsurdnog čoveka pretočena u život, u konkretne situacije, u odnose s drugim ljudima. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19142-7 Povez Broširan Godina izdanja 2015 Broj izdanja 3 Status izdanja Preštampano Stranica 115 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

„Stranac“ je remek-delo savremene književnosti i po mišljenju mnogih jedan od najvažnijih romana XX veka. Ovo je dramatična priča o tragediji pojedinca u sukobu sa moralnim normama koje propisuje društvo. I kada on bez očigledne i svesne motivacije usmrti nepoznatog Arapina na alžirskoj obali, pred čitaocem se otvara čitav niz filozofskih pitanja koja hoće da rasvetle apsurdnost egzistencije modernog čoveka. Majstorstvo pripovedanja Albera Kamija, koje stilom temeljno izlaže psihologiju glavnog junaka, ostavlja nelagodu pri suočavanju sa Mersoovom indiferentnošću prema svetu koji nametljivo ispostavlja svoja očekivanja. Kada ga ščepa mehanizam sudskog procesa, on neće moći da se razazna da li mu se sudi za oduzimanje ljudskog života, ili zato što nije plakao na sahrani svoje majke. Sve ovo samo do krajnjih granica pojačava mučno osećanje otuđenosti, koje nam predočava neminovnost (samo)izolacije u trenutku kada se prenebregnu principi što vode ka smislu čovekovog trajanja. Dodelivši mu nagradu za književnost 1957. godine, Nobelov komitet je to obrazložio Kamijevom „iskrenošću sa kojom osvetljava probleme savesti našeg vremena.“

Stranac Pa što je onda egzil? Je li on nešto dobro ili je nešto loše. Nešto između? Ili je, baš kao i svako stanje, pojava, stvar bogata značenjem, od svega sve pomalo, a ništa do kraja što se čini da jeste. Da li egzil proizvodi nas promjenljive ili one nas neke druge...? Ne jednom je pitanja na koja filozofija nije našla odgovore na sebe preuzela poezija. Pisana između ekstraliterarnih toposa Zagreba, Beograda, Ljubljane, Londona, Moskve, Provanse... i literarnih i artističkih persona, Vladimira Majakovskog, Arsena Dedića, Danila Kiša, Žike Pavlovića, Edvarda Munka...

Alber Kami Stranac Kamijev Stranac svakako spada u najuži krug romana koji su obeležili XX vek pre svega svedočeći o njegovom idejnom, filozofskom i duhovnom identitetu. U govoru 1957, povodom dobijanja Nobelove nagrade, Alber Kami objasnio je suštinsko značenje Stranca: „Imao sam precizan plan kada sam otpočeo svoje delo: želeo sam, pre svega, da izrazim negaciju”. Smisao Stranca je blizak smislu eseja Mit o Sizifu, koji je Kami objavio samo šest meseci kasnije. Ogled o apsurdu zasnovan je na čovekovoj nemogućnosti da životu odredi smisao i u njemu postavi čvrste i nesumnjive vrednosti. Prema Kamiju, univerzum nije apsurdan za drvo, ali je apsurdan za čoveka kojeg mori nostalgija za jedinstvom i glad za apsolutnim. Nostalgija je tuga za zavičajem ili čežnja za nečim što je prošlo. No, za Kamijevog apsurdnog čoveka zavičaj za kojim čezne je vreme u kojem se znalo koji je smisao ljudskog života i šta su nesumnjive vrednosti u njemu. Glavni junak Merso svojim životom i postupcima predstavlja otelotvorenje apsurda, a njegova životna sudbina jeste filozofija apsurdnog čoveka pretočena u život, u konkretne situacije, u odnose s drugim ljudima. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19142-7 Povez Broširan Godina izdanja 2015 Broj izdanja 3 Status izdanja Preštampano Stranica 115 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

„Stranac“ je remek-delo savremene književnosti i po mišljenju mnogih jedan od najvažnijih romana XX veka. Ovo je dramatična priča o tragediji pojedinca u sukobu sa moralnim normama koje propisuje društvo. I kada on bez očigledne i svesne motivacije usmrti nepoznatog Arapina na alžirskoj obali, pred čitaocem se otvara čitav niz filozofskih pitanja koja hoće da rasvetle apsurdnost egzistencije modernog čoveka. Majstorstvo pripovedanja Albera Kamija, koje stilom temeljno izlaže psihologiju glavnog junaka, ostavlja nelagodu pri suočavanju sa Mersoovom indiferentnošću prema svetu koji nametljivo ispostavlja svoja očekivanja. Kada ga ščepa mehanizam sudskog procesa, on neće moći da se razazna da li mu se sudi za oduzimanje ljudskog života, ili zato što nije plakao na sahrani svoje majke. Sve ovo samo do krajnjih granica pojačava mučno osećanje otuđenosti, koje nam predočava neminovnost (samo)izolacije u trenutku kada se prenebregnu principi što vode ka smislu čovekovog trajanja. Dodelivši mu nagradu za književnost 1957. godine, Nobelov komitet je to obrazložio Kamijevom „iskrenošću sa kojom osvetljava probleme savesti našeg vremena.“

Opis proizvoda „„Stranac““ je remek-delo savremene književnosti i po mišljenju mnogih jedan od najvažnijih romana XX veka. Ovo je dramatična priča o tragediji pojedinca u sukobu sa moralnim normama koje propisuje društvo. I kada on bez očigledne i svesne motivacije usmrti nepoznatog Arapina na alžirskoj obali, pred čitaocem se otvara čitav niz filozofskih pitanja koja hoće da rasvetle apsurdnost egzistencije modernog čoveka.Majstorstvo pripovedanja Albera Kamija, koje stilom temeljno izlaže psihologiju glavnog junaka, ostavlja nelagodu pri suočavanju sa Mersoovom indiferentnošću prema svetu koji nametljivo ispostavlja svoja očekivanja. Kada ga ščepa mehanizam sudskog procesa, on neće moći da se razazna da li mu se sudi za oduzimanje ljudskog života, ili zato što nije plakao na sahrani svoje majke. Sve ovo samo do krajnjih granica pojačava mučno osećanje otuđenosti, koje nam predočava neminovnost (samo)izolacije u trenutku kada se prenebregnu principi što vode ka smislu čovekovog trajanja. Dodelivši mu nagradu za književnost 1957. godine, Nobelov komitet je to obrazložio Kamijevom „„iskrenošću sa kojom osvetljava probleme savesti našeg vremena.““

Autor: Alber Kami„Stranac“ je remek-delo savremene književnosti i po mišljenju mnogih jedan od najvažnijih romana XX veka. Ovo je dramatična priča o tragediji pojedinca u sukobu sa moralnim normama koje propisuje društvo. I kada on bez očigledne i svesne motivacije usmrti nepoznatog Arapina na alžirskoj obali, pred čitaocem se otvara čitav niz filozofskih pitanja koja hoće da rasvetle apsurdnost egzistencije modernog čoveka.Majstorstvo pripovedanja Albera Kamija, koje stilom temeljno izlaže psihologiju glavnog junaka, ostavlja nelagodu pri suočavanju sa Mersoovom indiferentnošću prema svetu koji nametljivo ispostavlja svoja očekivanja. Kada ga ščepa mehanizam sudskog procesa, on neće moći da se razazna da li mu se sudi za oduzimanje ljudskog života, ili zato što nije plakao na sahrani svoje majke. Sve ovo samo do krajnjih granica pojačava mučno osećanje otuđenosti, koje nam predočava neminovnost (samo)izolacije u trenutku kada se prenebregnu principi što vode ka smislu čovekovog trajanja. Dodelivši mu nagradu za književnost 1957. godine, Nobelov komitet je to obrazložio Kamijevom „iskrenošću sa kojom osvetljava probleme savesti našeg vremena.“

Alber Kami je rođen u Alžiru 1913. godine, u porodici siromašnih zemljoradnika. Završio je studije filozofije na alžirskom Univerzitetu, sve vreme paralelno radeći, kako bi preživeo. U mladosti počinje da se interesuje za književnost i pozorište, pa će jedno vreme predvoditi sopstvenu pozorišnu trupu. Bio je član Alžirske komunističke partije, a 1940. osniva i uređuje časopis „Borba“ u Parizu, koji se uključuje u podršku francuskom otporu nacizmu. Kao esejista, publicista i književnik, proslavio se svojim romanima Stranac (1942), Kuga (1947), Pobunjeni čovek (1951) i Pad (1956), kao i esejom Mit o Sizifu. Godine 1957. dobio je Nobelovu nagradu za književnost. Poginuo je 1960. u saobraćajnoj nesreći, nadomak francuskog gradića Sans, kada je život izgubio i njegov veliki prijatelj i poznati francuski izdavač Mišel Galimar. „Stranac“ je remek-delo savremene književnosti i po mišljenju mnogih jedan od najvažnijih romana XX veka. Ovo je dramatična priča o tragediji pojedinca u sukobu sa moralnim normama koje propisuje društvo. I kada on bez očigledne i svesne motivacije usmrti nepoznatog Arapina na alžirskoj obali, pred čitaocem se otvara čitav niz filozofskih pitanja koja hoće da rasvetle apsurdnost egzistencije modernog čoveka. Majstorstvo pripovedanja Albera Kamija, koje stilom temeljno izlaže psihologiju glavnog junaka, ostavlja nelagodu pri suočavanju sa Mersoovom indiferentnošću prema svetu koji nametljivo ispostavlja svoja očekivanja. Kada ga ščepa mehanizam sudskog procesa, on neće moći da se razazna da li mu se sudi za oduzimanje ljudskog života, ili zato što nije plakao na sahrani svoje majke. Sve ovo samo do krajnjih granica pojačava mučno osećanje otuđenosti, koje nam predočava neminovnost (samo)izolacije u trenutku kada se prenebregnu principi što vode ka smislu čovekovog trajanja. Dodelivši mu nagradu za književnost 1957. godine, Nobelov komitet je to obrazložio Kamijevom „iskrenošću sa kojom osvetljava probleme savesti našeg vremena.“ Naslov: Stranac Izdavač: Kontrast izdavaštvo Strana: 113 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-89203-75-2

Alber Kami Stranac Kamijev Stranac svakako spada u najuži krug romana koji su obeležili XX vek pre svega svedočeći o njegovom idejnom, filozofskom i duhovnom identitetu. U govoru 1957, povodom dobijanja Nobelove nagrade, Alber Kami objasnio je suštinsko značenje Stranca: „Imao sam precizan plan kada sam otpočeo svoje delo: želeo sam, pre svega, da izrazim negaciju”. Smisao Stranca je blizak smislu eseja Mit o Sizifu, koji je Kami objavio samo šest meseci kasnije. Ogled o apsurdu zasnovan je na čovekovoj nemogućnosti da životu odredi smisao i u njemu postavi čvrste i nesumnjive vrednosti. Prema Kamiju, univerzum nije apsurdan za drvo, ali je apsurdan za čoveka kojeg mori nostalgija za jedinstvom i glad za apsolutnim. Nostalgija je tuga za zavičajem ili čežnja za nečim što je prošlo. No, za Kamijevog apsurdnog čoveka zavičaj za kojim čezne je vreme u kojem se znalo koji je smisao ljudskog života i šta su nesumnjive vrednosti u njemu. Glavni junak Merso svojim životom i postupcima predstavlja otelotvorenje apsurda, a njegova životna sudbina jeste filozofija apsurdnog čoveka pretočena u život, u konkretne situacije, u odnose s drugim ljudima. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19142-7 Povez Broširan Godina izdanja 2015 Broj izdanja 3 Status izdanja Preštampano Stranica 115 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Stranac Prvi roman Albera Kamija koji je izdat 1942. smatra se jednim od najznačajnijih romana francuske književnosti XX vijeka. On sadrži jedan od najboljih prikaza apsurda kojim se Kami bavio, a mnogi ga smatraju njegovim najboljim djelom. Glavni lik romana je činovnik Merso kome su javili da mu je umrla majka. On ne pokazuje nikakvo žaljenje, niti bilo kakve druge emocije. Čak nije želio ni da je vidi prije nego što je sahrane, iako su ga više puta pitali želi li to. Kroz cijeli roman se protežu opisi njegovog jednoličnog i dosadnog života. On se jednostavno prepustio pasivnosti i ravnodušnosti i nema volju ni želju da to promijeni. Vrijednost Kamijevog romana ogleda se u jednostavnosti stila, koji sa izuzetno upečatljivim izlaganjem odlično ocrtava lik izgubljenog čovjeka. Ovo književno djelo sa originalnom filozofskom osnovom aktivno se uključuje u borbu savremenog čovjeka za lične i društvene slobode.