Daleka zvezda Ko je onda bio tamo? Bibijano ne zna. Jedino što je u tom trenutku možda znao bilo je da želi da ode, da se oprosti od Ruis-Tagla i da se više nikad ne vrati u taj goli i krvavi stan. Tim rečima. Mada, tako kako ga opisuje, teško da je stan mogao da bude besprekornije sređen: čistih zidova, knjiga složenih u metalnu policu, fotelja pokrivenih sa dva južnjačka ponča. Na drvenoj klupici bila je Ruis-Taglova lajka, koju je jednog popodneva iskoristio da nas privoli da napravi fotografije svih članova radionice. Kuhinja, koju je Bibijano video kroz pritvorena vrata, izgledala je normalno, ništa od gomila prljavog posuđa svojstvenih kući studenta-samca. (Ali, Ruis-Tagl nije bio student.) Najzad, nije bilo ničega iole atipičnog, ako ne računamo buku koja je, ako hoćete, lako mogla da dopire i iz susednog stana. Dok je Ruis-Tagl govorio, navodno nije želeo da Bibijano ode; sudeći po Bibijanovim rečima, pričao je upravo da bi ga zadržao. Taj utisak, lišen iole pouzdanije podloge, doprineo je da nervoza mog prijatelja, po njemu samom sudeći, postane nepodnošljiva. Najzanimljivije je što je Ruis-Tagl izgledao kao da zapravo uživa: mogavši da uvidi da je Bibijano sve bleđi i uznojeniji, nastavio je da priča (pretpostavljam, o Bergmanu) osmehujući se. Stan je i dalje bio uokviren tišinom... „Najuticajniji i najobožavaniji romansijer svoje generacije na španskom govornom području.“ – Suzan Zontag „Najbleštavija zvezda trenutne latinoameričke panorame.“ – El Pais „Daleka zvezda jeste najoriginalniji roman Roberta Bolanja.“ – Igor Marojević Prikaži više

Zvezda mora „Remek-delo koje se ne ispušta iz ruku. Nemojte ga propustiti!“ Daily mail „Roman godine. Dramatičan, zanimljiv i izuzetno živopisan, i ne samo da je veoma interesantan za čitanje, već ima i velike šanse da vrlo brzo postane klasik.“ Ireland on Sunday „Zvezda mora predstavlja blistavo putovanje – na kojem se istorija pretvara u književnost, a arhivska građa oblikuje uz pomoć mašte. To je zaista najbolji O’Konorov roman: hrabar, duhovit, ambiciozan, pa ipak, po samoj svojoj suštini, jedinstveno savremen.“ Kolum Meken „Izuzetno oštroumno i potresno delo… Ovo je veliki roman.“ Time Out U ledeno hladnu zimu 1847, gonjena nepravdom i prirodnom katastrofom, Zvezda mora isplovljava ka Njujorku. Na ovom brodu nalaze se stotine izbeglica. Sluškinja koja čuva strašnu tajnu, propali lord Meredit sa svojom porodicom, jedan ambiciozni romanopisac i sastavljač revolucionarnih balada – kreću preko Atlantika u potrazi za novim domom. Svi oni su međusobno povezani mnogo dublje nego što mogu i da naslute. Ali palubom se potajno šunja i ubica, gladan osvete koja će mu doneti oproštaj. Tokom dvadeset šest dana putovanja životi mnogih putnika će se završiti, a drugima će početi iz početka. U ovoj čudesnoj priči o tragediji i iskupljenju, dok se brod polako približava Obećanoj zemlji, njihove neraskidive veze sa prošlošću kao da svakim danom postaju sve jače. „Trijumf… Spektakularan uspeh… Ova knjiga podiže kriterijume u savremenoj književnosti.“ Sunday Times „Izvanredna galerija likova… Tužno i duhovito… Njegov do sada najkvalitetniji i najimpresivniji roman.“ Irish Times „Vrstan pripovedač… Uzbudljiva priča… O’Konorova strast nije ništa manja od belog usijanja… Neodoljivo uzbudljiv.“ The Times Prikaži više

Ko je onda bio tamo? Bibijano ne zna. Jedino što je u tom trenutku možda znao bilo je da želi da ode, da se oprosti od Ruis-Tagla i da se više nikad ne vrati u taj goli i krvavi stan. Tim rečima. Mada, tako kako ga opisuje, teško da je stan mogao da bude besprekornije sređen: čistih zidova, knjiga složenih u metalnu policu, fotelja pokrivenih sa dva južnjačka ponča. Na drvenoj klupici bila je Ruis-Taglova lajka, koju je jednog popodneva iskoristio da nas privoli da napravi fotografije svih članova radionice. Kuhinja, koju je Bibijano video kroz pritvorena vrata, izgledala je normalno, ništa od gomila prljavog posuđa svojstvenih kući studenta-samca. (Ali, Ruis-Tagl nije bio student.) Najzad, nije bilo ničega iole atipičnog, ako ne računamo buku koja je, ako hoćete, lako mogla da dopire i iz susednog stana. Dok je Ruis-Tagl govorio, navodno nije želeo da Bibijano ode; sudeći po Bibijanovim rečima, pričao je upravo da bi ga zadržao. Taj utisak, lišen iole pouzdanije podloge, doprineo je da nervoza mog prijatelja, po njemu samom sudeći, postane nepodnošljiva. Najzanimljivije je što je Ruis-Tagl izgledao kao da zapravo uživa: mogavši da uvidi da je Bibijano sve bleđi i uznojeniji, nastavio je da priča (pretpostavljam, o Bergmanu) osmehujući se. Stan je i dalje bio uokviren tišinom... „Najuticajniji i najobožavaniji romansijer svoje generacije na španskom govornom području.“ – Suzan Zontag „Najbleštavija zvezda trenutne latinoameričke panorame.“ – El Pais „Daleka zvezda jeste najoriginalniji roman Roberta Bolanja.“ – Igor Marojević

Naslovna > Oprema za pse > Ležajevi > Jastuci za pse > Ferribiella > Zvezda Dimenzije: 100x95x5 cm  Zemlja proizvodnje: EU (Italija) Proizvođač: FERRIBIELLA S.p.a. Strada Trossi 33, 13871, Verrone (Biella) Distributer: PlusPlus d.o.o. Novi Beograd, Srbija

Informacije SKU 0864829 Kategorije Flašice za vodu Proizvođač CRVENA ZVEZDA

Autor: Jelena SubotićAutorka istražuje kako države koriste politiku sećanja za rešavanje aktuelnih nesigurnosti. U Istočnoj Evropi, tvrdi ona, postkomunističke države su tražile da budu prihvaćene kao “u potpunosti evropske”, ali biti evropski znači deliti kosmopolitske narative XX veka, a možda najvažniji od njih je prihvatanje prvenstveno zapadnog razumevanja Holokausta. Međutim, ove države grade nacionalne identitete na sećanju na staljinizam i sovjetsku okupaciju. Zapadnoevropski pogled na Holokaust omogućio je da se komunistički režimi identifikuju kao počinioci zločina.Holokaust kao temeljni diskurs takođe izaziva ogorčenje, jer se doživljava kao da stavlja jevrejsku žrtvu ispred žrtve drugih etničkih grupa. Štaviše, tvrdi Subotić, zapadnjačka usredsređenost na jevrejsku patnju izaziva neugodna pitanja o lokalnom saučesništvu i materijalnim i političkim koristima koje su usledile.Postkomunističke države su ove nesigurnosti razrešile radikalnim revidiranjem svog sećanja na Holokaust: pretvorile su zločine holokausta u zločine komunizma. Kriminalna prošlost se ne negira, ali se odgovornost pogrešno usmerava pranjem nacionalnog saučesništva i kriminalizacijom komunizma. Subotić analizira savremene prakse sećanja na Holokaust u tri države: Srbiji, Hrvatskoj i Litvaniji. One imaju različite istorije Holokausta, ali su sve izvele upečatljive projekte zamenjivanja zločina Holokausta zločinima komunizma.

Autor: Jelena SubotićAutorka istražuje kako države koriste politiku sećanja za rešavanje aktuelnih nesigurnosti. U Istočnoj Evropi, tvrdi ona, postkomunističke države su tražile da budu prihvaćene kao “u potpunosti evropske”, ali biti evropski znači deliti kosmopolitske narative XX veka, a možda najvažniji od njih je prihvatanje prvenstveno zapadnog razumevanja Holokausta. Međutim, ove države grade nacionalne identitete na sećanju na staljinizam i sovjetsku okupaciju. Zapadnoevropski pogled na Holokaust omogućio je da se komunistički režimi identifikuju kao počinioci zločina.Holokaust kao temeljni diskurs takođe izaziva ogorčenje, jer se doživljava kao da stavlja jevrejsku žrtvu ispred žrtve drugih etničkih grupa. Štaviše, tvrdi Subotić, zapadnjačka usredsređenost na jevrejsku patnju izaziva neugodna pitanja o lokalnom saučesništvu i materijalnim i političkim koristima koje su usledile.Postkomunističke države su ove nesigurnosti razrešile radikalnim revidiranjem svog sećanja na Holokaust: pretvorile su zločine holokausta u zločine komunizma. Kriminalna prošlost se ne negira, ali se odgovornost pogrešno usmerava pranjem nacionalnog saučesništva i kriminalizacijom komunizma. Subotić analizira savremene prakse sećanja na Holokaust u tri države: Srbiji, Hrvatskoj i Litvaniji. One imaju različite istorije Holokausta, ali su sve izvele upečatljive projekte zamenjivanja zločina Holokausta zločinima komunizma.

Ivlin ceo život živi u senci visokog društva Menhetna i umorna je od toga. Međutim, nudi joj se prilika da radi za bogatu društvenu mrežu i time stupa u svet glamura, snobova, maminih i tatinih mezimaca. Uskoro postaje deo tog sveta i opijena bogatstvom i moći uticajnih ljudi Njujorka. Međutim, sve ima svoje. Ivlin shavata da mora mnogo da se žrtvuje ukoliko misli da ostane na vrhu hijerarhije. Da li je vredno rizikovati i svoju dušu? Zvezda padalica je priča o identitetu i porazu i tome kako je nekada potrebno prvo da padnemo kako bismo pronašli sebe.

Mračan, napet i đavolski dobar roman začinjen filozofsko-egzistencijalističkim primesama. Vruća je avgustovska noć, profesor književnosti Arne i umetnica Tove borave s decom na jugu Norveške, sveštenica Katrine vraća se kući i preispituje svoj brak, medicinska sestra Turid nalazi se u noćnoj smeni u psihijatrijskoj bolnici dok se njen neverni suprug, novinar Justejn, opija. A onda se na nebu pojavljuje plamteća zvezda. Fenomen čije poreklo niko ne ume da objasni praćen je biblijskim znamenjima, halucinacijama i sve neobičnijim događajima: stotine kraba preplavljuje put, ljudi za koje se zna da su mrtvi nakratko hodaju među živima, nepoznate životinje grleno se oglašavaju u blizini kuća, čitav metal bend biva brutalno ubijen u satanističkom ritualu – a ipak, za likove u knjizi, svakodnevni život mora da se nastavi. Duhovno izgladneli, zastrašujuće osetljivi, mučno neuspešni, oni pokušavaju da preuzmu kontrolu nad svojim životom, svako na drugačiji način reagujući na pojavu jutarnje zvezde.

Zvezda Terpentin Zvezdart terpentin je smesa mirisnih isparivih jedinjenja iz borovog drveta. Koristi se za rezređivanje “Zvezdart” slikarskih boja. Pakovanje – 1 L

Odlomak: Ko je onda bio tamo? Bibijano ne zna. Jedino što je u tom trenutku možda znao bilo je da želi da ode, da se oprosti od Ruis-Tagla i da se više nikad ne vrati u taj goli i krvavi stan. Tim rečima. Mada, tako kako ga opisuje, teško da je stan mogao da bude besprekornije sređen: čistih zidova, knjiga složenih u metalnu policu, fotelja pokrivenih sa dva južnjačka ponča. Na drvenoj klupici bila je Ruis-Taglova lajka, koju je jednog popodneva iskoristio da nas privoli da napravi fotografije svih članova radionice. Kuhinja, koju je Bibijano video kroz pritvorena vrata, izgledala je normalno, ništa od gomila prljavog posuđa svojstvenih kući studenta-samca. (Ali, Ruis-Tagl nije bio student.) Najzad, nije bilo ničega iole atipičnog, ako ne računamo buku koja je, ako hoćete, lako mogla da dopire i iz susednog stana. Dok je Ruis-Tagl govorio, navodno nije želeo da Bibijano ode; sudeći po Bibijanovim rečima, pričao je upravo da bi ga zadržao. Taj utisak, lišen iole pouzdanije podloge, doprineo je da nervoza mog prijatelja, po njemu samom sudeći, postane nepodnošljiva. Najzanimljivije je što je Ruis-Tagl izgledao kao da zapravo uživa: mogavši da uvidi da je Bibijano sve bleđi i uznojeniji, nastavio je da priča (pretpostavljam, o Bergmanu) osmehujući se. Stan je i dalje bio uokviren tišinom... Iz recenzija: „Najuticajniji i najobožavaniji romansijer svoje generacije na španskom govornom području.“ Suzan Zontag „Najbleštavija zvezda trenutne latinoameričke panorame.“ El Pais „Daleka zvezda jeste najoriginalniji roman Roberta Bolanja.“ Igor Marojević

Zvezda Baby Dostupno u sledećim veličinama: Š x V 50 x 30cm, 70 x 42cm, 90 x 54cm, 120 x 73cm Prilagodi: Veličina : Š x V Vaša napomena: Jedinična cena: 940 din Koliko komada? Ukupan iznos: 940 din dodaj

Uzbudljiva kombinacija skandinavskog noara, horora i realistične drame. Knausgor stavlja monotonu svakodnevicu svojih devetoro likova u kontrast sa neobjašnjivom pojavom nove bleštave zvezde, svirepim ubistvima i neuobičajenim događajima, stvarajući tako dinamičan, napet i đavolski dobar roman koji se ne ispušta iz ruku. Vruća je avgustovska noć, profesor književnosti Arne i umetnica Tove borave s decom na jugu Norveške, sveštenica Katrine vraća se kući i preispituje svoj brak, medicinska sestra Turid nalazi se u noćnoj smeni u psihijatrijskoj bolnici dok se njen neverni suprug, novinar Justejn, opija. A onda se na nebu pojavljuje plamteća zvezda. Fenomen čije poreklo niko ne ume da objasni praćen je biblijskim znamenjima, halucinacijama i sve neobičnijim događajima: stotine kraba preplavljuje put, ljudi za koje se zna da su mrtvi nakratko hodaju među živima, nepoznate životinje grleno se oglašavaju u blizini kuća, čitav metal bend biva brutalno ubijen u satanističkom ritualu – a ipak, za likove u knjizi, svakodnevni život mora da se nastavi. Duhovno izgladneli, zastrašujuće osetljivi, mučno neuspešni, oni pokušavaju da preuzmu kontrolu nad svojim životom, svako na drugačiji način reagujući na pojavu jutarnje zvezde. Mračan, napet i đavolski dobar roman začinjen filozofsko-egzistencijalističkim primesama.

Vruća je avgustovska noć, profesor književnosti Arne i umetnica Tove borave s decom na jugu Norveške, sveštenica Katrine vraća se kući i preispituje svoj brak, medicinska sestra Turid nalazi se u noćnoj smeni u psihijatrijskoj bolnici dok se njen neverni suprug, novinar Justejn, opija. A onda se na nebu pojavljuje plamteća zvezda. Fenomen čije poreklo niko ne ume da objasni praćen je biblijskim znamenjima, halucinacijama i sve neobičnijim događajima: stotine kraba preplavljuje put, ljudi za koje se zna da su mrtvi nakratko hodaju među živima, nepoznate životinje grleno se oglašavaju u blizini kuća, čitav metal bend biva brutalno ubijen u satanističkom ritualu – a ipak, za likove u knjizi, svakodnevni život mora da se nastavi. Duhovno izgladneli, zastrašujuće osetljivi, mučno neuspešni, oni pokušavaju da preuzmu kontrolu nad svojim životom, svako na drugačiji način reagujući na pojavu jutarnje zvezde. Mračan, napet i đavolski dobar roman začinjen filozofsko-egzistencijalističkim primesama. Karl Uve Knausgor (Karl Ove Knausgård) rođen je 1968. u Oslu, a odrastao je na Trumeji i u Kristijansandu. Kao devetnaestogodišnjak pohađa Akademiju za umetničko pisanje u Hordalandu. U Bergenu je studirao istoriju umetnosti i književnost. U periodu 1999–2002 radi kao urednik književnog časopisa Vagant, u kojem, pored ostalog, piše eseje o Prustu i DeLilu. Knausgor je 1998. godine debitovao romanom Ute av verden, postigao veliki uspeh i postao prvi debitant koji je dobio prestižnu nagradu norveške kritike „Kritikerprisen“. Njegov sledeći roman En tid for alt izlazi 2004, i nominovan je za nekoliko nagrada, između ostalih i „IMPAC Dublin Literary Award“. Šestotomni autobiografski roman Min kamp (Moja borba) izlazi u periodu 2009‒2011, postiže veliki uspeh u Skandinaviji i u svetu, dobija nekoliko nagrada i nominacija. Zbirku eseja Själens Amerika objavljuje 2013. godine.Tokom 2015. i 2016. godine izlaze četiri knjige eseja, Om høsten, Om vinteren, Om våren, Om sommeren, u formi pisama koje otac piše svojoj ćerki čije rođenje isčekuje. Jutarnja zvezda (Morgenstjernen), roman objavljen 2020, prvi je deo novog Knausgorovog serijala.

Zvezda rugalica Vragolasta devojčica Sofija živi sa svojom porodicom u Beogradu. Tokom čitave godine Sofija iščekuje raspust, kada na red dolazi njeno najveće zadovoljstvo - boravak u Sremu kod dede Petra, uz druženje sa zanimljivim Knezom, Sašom i ostalim živopisnim likovima. Pročitajte kako je izgledao život mališana sedamdesetih godina dvadesetog veka, ko su im bili idoli i šta je pokretalo njihovu maštu.

Autorka istražuje kako države koriste politiku sećanja za rešavanje aktuelnih nesigurnosti. U Istočnoj Evropi, tvrdi ona, postkomunističke države su tražile da budu prihvaćene kao “u potpunosti evropske”, ali biti evropski znači deliti kosmopolitske narative XX veka, a možda najvažniji od njih je prihvatanje prvenstveno zapadnog razumevanja Holokausta. Međutim, ove države grade nacionalne identitete na sećanju na staljinizam i sovjetsku okupaciju. Zapadnoevropski pogled na Holokaust omogućio je da se komunistički režimi identifikuju kao počinioci zločina. Holokaust kao temelj

Autorka istražuje kako države koriste politiku sećanja za rešavanje aktuelnih nesigurnosti. U Istočnoj Evropi, tvrdi ona, postkomunističke države su tražile da budu prihvaćene kao “u potpunosti evropske”, ali biti evropski znači deliti kosmopolitske narative XX veka, a možda najvažniji od njih je prihvatanje prvenstveno zapadnog razumevanja Holokausta. Međutim, ove države grade nacionalne identitete na sećanju na staljinizam i sovjetsku okupaciju. Zapadnoevropski pogled na Holokaust omogućio je da se komunistički režimi identifikuju kao počinioci zločina. Holokaust kao temelj

NEOTPAKOVAN Šaban Bajramović - Zvezda, Zvezda album cover More images Label: ITV Melomarket – CD 3019, Hitex Swiss – CD 3019 Format: CD, Album Country: Yugoslavia Released: 1995 Genre: Folk, World, & Country Style: Folk 1 Zvezda, Zvezda 2 Oči Moje - Me Jaka 3 Danijela 4 Ma Rov Žani 5 Nevo Berš 6 Karavan 7 Lake, Lake Music By – Rade Krstić 8 Vidim Dunav 9 Ganga Pressed By – KPK Switzerland Arranged By – Ninoslav Ademović Backing Band – Nino Bend Music By, Lyrics By – Šaban Bajramović Rights Society: SOKOJ Matrix / Runout: KPK SWITZERLAND Hitex 3019

Letačka zvezda Vedrana jedva čeka da krene u drugi razred Golemhrastove akademije. A kakav će tek to početak tromesečja biti kad sazna da se u Golemhrastu igra brz i okretan zujilet i da će joj se još i pružiti prilika da zaigra za ekipu svoje čaroletke. Međutim, čim bude zaigrala za prvi tim, Vedrana će sve uprskati. I sad je potpuno razočarana. Kako da se vrati u ekipu?

Victor Cyprien je francuski inženjer koji trenutno živi u ’’Dijamantskim poljima’’ u Južnoj Africi. On želi da oženi ćerku Mr. Watkins, čoveka koji polaže pravo na ’’Dijamantska polja’’. Watkins ima druge planove za svoju ćerku - da ostane u Južnoj Africi i da se tu uda za jednog od najbogatijih posednika rudnika dijamanata. Kako bi postao bolja prilika za Alice, Victor kupuje deo zemlje i počinje da radi sam. Međutim, Alice ga ubeđuje da se vrati nauci i da nastavi svoju teoriju o mogućnosti stvaranja sintetičkog dijamanta. Eksperiment uspeva i Victor stvara dijamant od 243 karata kome daje ime Južna zvezda. Poklanja ga Alice. Međutim, neko će ukrasti dijamant, a Victor, zajedno sa još tri Alicina prosca kreću u potragu za krivcem.

CD je nov neotpakovan,ocena 5.Made iN Yugoslavia.

Uzbudljiva kombinacija skandinavskog noara, horora i realistične drame. Knausgor stavlja monotonu svakodnevicu svojih devetoro likova u kontrast sa neobjašnjivom pojavom nove bleštave zvezde, svirepim ubistvima i neuobičajenim događajima, stvarajući tako dinamičan, napet i đavolski dobar roman koji se ne ispušta iz ruku. Vruća je avgustovska noć, profesor književnosti Arne i umetnica Tove borave s decom na jugu Norveške, sveštenica Katrine vraća se kući i preispituje svoj brak, medicinska sestra Turid nalazi se u noćnoj smeni u psihijatrijskoj bolnici dok se njen neverni suprug, novinar Justejn, opija. A onda se na nebu pojavljuje plamteća zvezda. Fenomen čije poreklo niko ne ume da objasni praćen je biblijskim znamenjima, halucinacijama i sve neobičnijim događajima: stotine kraba preplavljuje put, ljudi za koje se zna da su mrtvi nakratko hodaju među živima, nepoznate životinje grleno se oglašavaju u blizini kuća, čitav metal bend biva brutalno ubijen u satanističkom ritualu – a ipak, za likove u knjizi, svakodnevni život mora da se nastavi. Duhovno izgladneli, zastrašujuće osetljivi, mučno neuspešni, oni pokušavaju da preuzmu kontrolu nad svojim životom, svako na drugačiji način reagujući na pojavu jutarnje zvezde. Mračan, napet i đavolski dobar roman začinjen filozofsko-egzistencijalističkim primesama.

Jutarnja zvezda Viši inspektor Filip Vujić trči Beogradski maraton. On je mlad i perspektivan policajac koji je završio FBI Nacionalnu akademiju. Na cilju ga čeka patrolno vozilo policije. Dogodilo se brutalno ubistvo. Treće po redu u poslednjih nekoliko meseci. Modus operandi ubice je uvek isti: žene su zadavljene s leđa, odeća im je skinut, a njihova naga tela ostavljena po mračnim i slabo pristupačnim delovima grada. Ubistva se dešavaju isključivo subotom. Dok se medijska atmosfera usijava usled činjenice da se gradom slobodno šeta serijski ubica, istražiteljska grupa Filipa Vujića je pod sve većim pritiskom od gore. A čovek kojeg love je sablasan i jeziv kao duh. Čudnim spletom bizarnih okolnisti, jedini trag postaju dva biblijska stiha o Luciferu. U isto vreme, Astronomska opservatorija Beograda očitava čudna merenja vezana za stepen sjaja planete Venere. „Kombinujući tri veoma aktuelna kriminaliteta – serijska ubistva, takozvani sajber criminal i religijski fanatizam – Vujinović ispisuje roman koji će vas svojom aktuelnošću zastrašiti.“ – Vladimir Arsenić „Vujinović je napisao roman o lovu na serijskog ubicu-ovaj podžanr je veoma popularan u anglosaksonskim zemljama i brojni su primeri pisaca koji su svoje ime izgradili pišući romane ovog tipa. Njih u Srbiji nema mnogo, zapravo, rekao bih da je Jutarnja Zvezda jedan od prvih, ako ne i prvi primer te vrste.“ – Đorđe Bajić

Ko je onda bio tamo? Bibijano ne zna. Jedino što je u tom trenutku možda znao bilo je da želi da ode, da se oprosti od Ruis-Tagla i da se više nikad ne vrati u taj goli i krvavi stan. Tim rečima. Mada, tako kako ga opisuje, teško da je stan mogao da bude besprekornije sređen: čistih zidova, knjiga složenih u metalnu policu, fotelja pokrivenih sa dva južnjačka ponča. Na drvenoj klupici bila je Ruis-Taglova lajka, koju je jednog popodneva iskoristio da nas privoli da napravi fotografije svih članova radionice. Kuhinja, koju je Bibijano video kroz pritvorena vrata, izgledala je normalno, ništa od gomila prljavog posuđa svojstvenih kući studenta-samca. (Ali, Ruis-Tagl nije bio student.) Najzad, nije bilo ničega iole atipičnog, ako ne računamo buku koja je, ako hoćete, lako mogla da dopire i iz susednog stana. Dok je Ruis-Tagl govorio, navodno nije želeo da Bibijano ode; sudeći po Bibijanovim rečima, pričao je upravo da bi ga zadržao. Taj utisak, lišen iole pouzdanije podloge, doprineo je da nervoza mog prijatelja, po njemu samom sudeći, postane nepodnošljiva. Najzanimljivije je što je Ruis-Tagl izgledao kao da zapravo uživa: mogavši da uvidi da je Bibijano sve bleđi i uznojeniji, nastavio je da priča (pretpostavljam, o Bergmanu) osmehujući se. Stan je i dalje bio uokviren tišinom… Najuticajniji i najobožavaniji romansijer svoje generacije na španskom govornom području. Suzan Zontag Najbleštavija zvezda trenutne latinoameričke panorame. El Pais Daleka zvezda jeste najoriginalniji roman Roberta Bolanja. Igor Marojević

Дукс Звезда тамно плаве боје Sastav: 84% pamuk, 16% poliester