U dobrom / vrlo dobrom stanju DELO JANUAR-FEBRUAR 1985 SADRŽAJ huan oktavio prens: poslanice iz novog sveta danijel dragojević: pustolovina čitati merlo-pontija moris merlo-ponti: izražavanje i dečji crtež ž.-b. pontalis: postavljanje problema nesvesnog u merlo-pontijevom delu stanovišta: teror leo levental: individuum i teror istorija i teror rene lovrenčić, ivan janković, slobodan drakulić, katarina tomaševski, milan kovačević progonstva lidija čukovska: prema smrti arijadna efron i boris pasternak: pisma iz progonstva poezija sande stojčevski: uveče nina živančević: ja te odavno nisam videla mira marković: preskakanje stvarnostl osvetljenja rade kuzmanović: usredsređenost i pokret u jeziku georgi stardelov: kritički dijalog sa svojim vremenom milan topolovacki: šnajderova dramaturgija svet knjiga gijoma apolinera, rajnera vernera fasbindera, milana jesiha, vojislava v. jovanovića, kjerkegora i mitermana, slobodana lazarevića, aleksandra l. pasternaka, milorada pavića, n. n. poddjakova, vujice rešina tucića, momira vojvodića, slavoja zižeka i bibliotekarski leksikon pišu nenad daković, marija džunić-drinjaković, izet hadžić, radoslav lazić, rasa livada, aleksandar milosavljević, milosav mirković, aleksandar petrović, žarko rosulj, boško tomasević, žarko tre- bjesanin, ANKICA VASIC, JOVANKA VUKANOVIC kula vavilonska mladen machiedo: nekoliko „džepnih“ iskara o prevođenju sava babić: kotrljanje velikog kamena biblioteka delo žorž dibi: mladost zapadnog hrišćanstva (9) pol valeri: soma i tes (2) časopis delo

Izdaje - Kultura - Beograd Tom I knjiga 1 i 2 Stanje knjiga kao na priloženim slikama - ocena 6 od 10 Tvrd povez

Karl Marks i Fridrih Engels - Izabrana dela tom 1 Izabrana dela u 2 toma Tom 1 se prodaje

Tvrdi povez. Dobro očuvano. Knjiga je iz kućne biblioteke ,nema neprijatnih mirisa. Nema posvete i podcrtavanja.

J. A. Trahtenberg SADRŽAJ: Uvod І MARKSOVI PRETHODNICI 1.Kene i njegova „Ekonomska tablica“ 2.A. Smit, D. Rikardo, Ž. B. Sej 3.Sismondi II TEORIJA REPRODUKCIJE 1.Postavljanje pitanja 2.Prosta reprodukcija 3.Uvećana reprodukcija 4.Zaključci III TEORIJA KRIZA 1.Formalne mogućnosti kriza 2.Neizbežnost kriza 3.Periodičnost kriza 4.Značaj kriza IV ISTORIJA KRIZA 1.Opšta karakteristika 2.Kriza 1857 godine 3.Kriza 1929—1933 godine 4.Zaključak V LENJINOVA DELA O TEORIJI REALIZACIJE 1.Opšta karakteristika 2.Revolucionarni marksisti, narodnjaštvo i „legalni marksizam“ 3.Lenjinova dela 4.Lenjinova borba s narodnjacima 5.Lenjinova borba protiv „legalnog marksizma“ 6.Lenjinova ocena rada R. Luksemburg . 7.Značaj Lenjinovih dela o teoriji realizacije za savremenost 1947., broširani povez, 135 strana, nepodvlačena, nema posvetu, nedostaje ugao prednje korice, težina 110 grama. ****

Izabrana dela 1. i 2. deo komplet - Karl Marks i Fridrih Engels Izabrana dela u dva toma Izdavač: Kultura, Beograd Godina: 1949-1950 Tvrdi povez Broj strana: 620+511 Biblioteka: Proleteri svih zemalja ujedinite se Unutra je ime prethodnog vlasnika! Ocena: 4-. Vidi slike. Skladište: 3570 Težina: 1300 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prva proleterska 1-2, Vojno delo, Beograd 1963 godine 753 + 765 strana H/PO/5/2

Knjiga se sastoji iz četiri dela: 1. Menadžment kupoprodaje neprehrambene robe 2. Menadžment kupoprodaje prehrambenih proizvoda 3. Mogućnost izvosza i selekcija uvoza privrede Srbije 4. Menadžment izvoza zdrave hrane 175 str Beograd 1995. korice malo pohabane, iznutra bez oštećenja

TUMAČENJA KNJIŽEVNOG DELA - Nove naučne metodologije u nastavi književnosti -Olivera Radulović Novi Sad 2011 god, 319 str, 25 cm, meki povez, u vrlo dobrom stanju. L.. SAJ.D. O.1. . P. 2.

Javnost i Vojska Izdavač: Centar za civilno-vojne odnose, 2006. autori: Miroslav Hadžić i Milorad Timotić Zbornik radova Zbornik radova se sastoji iz tri dela: 1.deo uporedna iskustva 2.javnost Srbije i Crne Gore o reformi vojske 3. medijska interpretacija reforme vojske Mek povez, format: 15x23,5 cm, 182 strane, graficki ilustrovano, latinica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova pisanja. Kompaktna. 160124 ktj-12

Zoran Mišić Srpska književna kritikaTvrdi povezO autoruМИШИЋ Зоран – књижевник, критичар, антологичар (Београд, 10. XII 1921 – Игало, 28. XII 1976). Завршио је прва два разреда основне школе у Бгду, а затим III–IV полагао приватно због повреде кичме и лечења у Француској. Другу мушку гимназију завршио је у Бгду 1940. и одмах се уписао на Правни факултет, али ни један испит није положио. После Другог светског рата 1945. хонорарно је радио као чиновник Министарства информација. Студије француског језика и књижевности уписао је 1946. на Филозофском факултету у Бгду и 1949. дипломирао. За време студија радио је као службеник у Одељењу за штампу ФНРЈ 1946-1947, затим као новинар-сарадник у литерарној редакцији Радио Бгда 1947-1948. Уредник „Књижевних новина” био је од 1948. до 1951, а затим уредник часописа „Филм” од 1951. до 1953, па уредник издавачке куће „Ново поколење“ 1953-1955. и „Нолита“ од 1955. до смрти. Као стипендиста Министарства за културу био је 1953. у Паризу на студијама и лектор на Катедри за српскохрватски језик од 1962. до 1965. Чланке и есеје објављивао је у листовима, часописима и другим публикацијама; „Дом и школа”, „Српски књижевни гласник”, „Младост”, „Књижевне новине”, „Књижевност”, „Филм”, „Свечаност”, „Политика”, „Видици”, „Нова мисао”, „Алманах Савеза књижевника Југославије”, „НИН”, „Борба”, „Ветрењача”, „Поља”, „Данас”, „Critique” и др. Бавио се превођењем са француског језика и на: француски, енглески, македонски, немачки, словачки и словеначки језик. Био је члан редакција часописа „Сведочанства” 1952, „Књижевност” 1967-1976, те члан жирија за доделу НИН-ове награде, Змајеве награде, Октобарске награде града Бгда. Припремио је за штампу књиге: Е. А. По, Одабрана дела, Бгд 1956, 1964, 1974; П. Валери, Есеји, Бгд 1957; М. Бланшо, Есеји, Бгд 1960; Р. Петровић, Изабрана дела 1-2, Бгд–Згб–Сарајево 1964; Откровења, Бгд 1968, НСад–Бгд 1972. Написао је предговоре и поговоре за књиге: А. Боске, Реч и ребро, Бгд 1958; Р. Петровић, Изабрана дела, Бгд–Згб–Сарајево 1964; Откровења, Бгд 1968, НСад–Бгд 1972. Као критичар обележио је прву половину шесте деценије XX века. Борио се за ново, модерније схватање литературе и против традиционалних лиризама и безличне моде „меког и благог штимунга”, али и против догматизма и буквализма у уметности. У својим делима стилски је био прецизан. Драматизовао је средњовековне текстове Слово светлости, које је СНП приказало3/14

spolja kao na slikama,,manji trag vremena-stajanja,, unutra vrlo dobroocuvana,sudeci po rikni i dr verovatno i necitana aleksandar solzenjicin ljubomir simovic svetislav basara rudjer bokovic ernest stipanic,,,i drugi sadrzaj na slikama mek povez,,20 cm,,367 str CCC

Za studente Filološkog fakulteta, svih smerova koji imaju predmet Istorija srpskog jezika, Istorijska fonetika i Istorijska morfologija. Sva tri dela zajedno obuhvataju celokupno potrebno gradivo za ove ispite i odobreni su na Filološkom fakultetu u Beogradu (naravno koriste se i na drugim). Cena SVAKOG DELA je 330 din. Napišite u poruci koji deo kupujete. 1 Reči sa deklinacijom 2 Reči sa konjugacijom 3 Fonetika #filoloskifakultet #istorijasrpskogjezika #fonetika #morfologija #skriptefiloloski #aleksandarbelic

DELO Časopis Januar-februar 1986 Godina XXXII Broj 1-2 150.strana Knjiga je u PERFEKTNOM stanju -------------------------------- ter. stan

MISIONARSKA PISMA 1-2: Sveti vladika Nikolaj Velimirović Naslov Misionarska pisma. 1, Od 1. do 130. pisma / Nikolaj Velimirović Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2018 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Evro book ; [Šabac] : Eparhija šabačka, 2018 (Subotica : Rotografika) Fizički opis 287 str. ; 20 cm Zbirka Dela Svetog vladike Nikolaja Velimirovića ISBN 978-86-505-3021-4 (EB; broš.) Predmetne odrednice Velimirović, Nikolaj, 1880-1956 -- Prepiska Naslov Misionarska pisma. 2, Od 131. do 300. pisma / Nikolaj Velimirović Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2018 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Evro Book ; [Šabac] : Eparhija šabačka, 2018 (Subotica : Rotografika) Fizički opis 318 str. ; 20 cm Zbirka Dela Svetog vladike Nikolaja Velimirovića ISBN 978-86-505-3098-6 (EB; broš.) Predmetne odrednice Velimirović, Nikolaj, 1880-1956 -- Prepiska Odlično očuvane knjige. sd

Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Posebna izdanja, knjiga CDLXXXV Odeljenjedruštvenih nauka, knjiga 78 Povez: broširan Broj strana: 130 Veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: 1. Materijalizam na delu 2. Dijalektika posrednog i neposrednog 3. Izvori, osnove i perspektive dijalektike na delu 4. Dijalektička složenost, uzročnosti na delu 5. Stvaralačka novost misli Lenjinove i dijalektika opšteg, posebnog i pojedinačnog na delu 6. Hegelova logika i materijalistička dijalektika kao sistem 7. Filozofija i istorija filozofije 8. Istorija kao metoda naučnog istraživanja (K-123)

Estetika glazbe - ogledi - Zofia Lissa Izdavač: NAPRIJED ZAGREB 1977. 279 strana. Knjiga je malo pokisla u gornjem delu sa zadnje strane pa se malo ocrtava i talasasto je. 1.Bit glazbenog dijela 2.Procesualnost glazbe 3.Vremenska struktura i doživljaj vremena u glazbenom djelu 4.O povijesnoj promenljivosti glazbenog primalaštva 5. Komično u glazbi 6.Estetske funkcije glazbenog citata 7.Tišina i stanka u glazbi, 8.Vrijednosni problemi glazbe 19. stoljeća 9.Pogledi Lunačarskog na glazbu 10.O nacionalnom stilu u glazbi 11.Glazba i revolucija, Šiveno, 280 str

UOČI NADREALIZMA: Marko Ristić Naslov Uoči nadrealizma / Marko Ristić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1985 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1985 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 317 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Kapidžić-Osmanagić, Hanifa, 1935- = Kapidžić-Osmanagić, Hanifa, 1935- Zbirka Dela Marka Ristića ; knj. 2 ISBN 86-19-00038-1 (plast.) Književnost -- Književna kritika -- Nadrealizam u književnoj kritici -- Studije Odlično očuvana knjiga.

Živojin Žujović - sabrani spisi, knjige su u vrlo dobrom stanju. Rad, Beograd, 1974. Broj strana:1-523; 2-539 Povez:tvrd sa zaštitnim omotom Pogledajte sliku sa sadržajem.

Jovan Skerlić Izabrana delaTvrdi povezO autoruЈован Скерлић (Београд, 20. август 1877 — Београд, 15. мај 1914) био је српски књижевник и књижевни критичар.Рођен је у Београду 20. августа (8. по јулијанском календару) 1877. године у грађанској породици од оца Милоша и мајке Персиде[1] рођ. Марковић (из Пеште), у породичној кући на углу Господар Јевремове и Добрачине улице, код Чукур-чесме на Дорћолу. Његов отац је био власник фирме и продавнице шешира, (мајстор шеширџијског заната) који је имао радњу и продавницу у Васиној улици код Кнез Михаилове улице. Јован Скерлић је имао две сестре, Јованку и Јелену, удату за Владимира Ћоровића.[2]Имао је супругу Клару и кћи Љиљану.[3], оне су касније живеле у Француској.[4]Његов животни мото гласио је: „Живети — значи радити!“. Живот му је био непрекидан, напоран рад. Он није знао за одмор, нити је марио за умор, „све докле његов преморени и у раду сагорели организам није клонуо пред чељустима смрти“.[5] Преминуо је Јован изненада у 37. години, 15. маја (2. маја по јулијанском календару) 1914.Образовање и просветни радЈован Скерлић са родитељима и сестрамаОсновну школу, гимназију и студије филозофије је завршио у Београду. На Великој школи је дипломирао из француског језика са књижевношћу и теорије књижевности, као ђак Богдана Поповића. Потом је отишао у Лозану, где је положио докторат из француске књижевности (L’Opinion publique en France d’après la poésie politique et sociale de 1830 à 1848).[6]Само је кратко време био гимназијски наставник у Београду. Одмах по положеном докторском испиту, постављен је за наставника Универзитета у Београду, прво за француски језик и књижевност, а затим за српску књижевност, коју је предавао све до смрти. У два маха је отпуштан из државне службе због својих политичких назора.[тражи се извор]Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1910. године.Књижевни и национално-политички радЈован СкерлићИ поред своје велике књижевне делатности, којом се прославио као најпопуларнији и најобилнији српски критичар, Скерлић је упоредо радио, исто тако неуморно и обилато, и на политичком и националном пољу. Још као ђак је пришао социјалистичком покрету и писао социјално-политичке чланке и студије у социјалистичкој штампи. Касније је приступио Самосталној радикалној странци, створеној од левог крила радикалне странке, и убрзо постао њен главни идеолог. Последње две године живота је био посланик у Народној скупштини, у којој се нарочито истакао својим борбеним говором против „банко-кратије“, тј. против банака које својим зеленашким каматама бездушно исцрпљују народ.Много је важнији његов рад на националном пољу. Идејно, он је несумњиво био најсмелији и најистакнутији проповедник и протагониста југословенског народног и државног јединства. Од његових многобројних предавања у крајевима бивше Аустроугарске најзначајније је оно у Прагу, на десет дана пред смрт. Од чланака и огледа из националне идеологије, најбољи је оглед о Анти Старчевићу, проповеднику великохрватске идеје. Од осталих национално-културних акција, најзначајнија је она за увођење латинице у Срба (анкета у Српском књижевном гласнику). Лазар Томановић је о томе записао: ...а Скерлић је био готов да и ћирилицу батали.[7]Иако је умро млад, Скерлићев књижевни рад је веома обиман. Његово најпознатије и уједно најбоље дело је Писци и књиге (у девет свезака). Синтеза целокупног његовог књижевног рада је Историја нове српске књижевности, објављена прво у скраћеном облику, као средњошколски уџбеник, а потом у целини. Посебне су његове студије о књижевним епохама: Омладина и њена књижевност и Српска књижевност у 18. веку, велика студија о Јакову Игњатовићу; затим огледи: Поглед на данашњу француску књижевност, Уништење естетике и демократизација уметности, књижевно-политички оглед Светозар Марковић. Од 1905. године до смрти уређивао је Српски књижевни гласник, у почетку у друштву са Павлом Поповићем, а касније сам. Имао је дара једног романописца. Објавио је два наставка дела Београдске романсе, потписујући се са псеудонимом „Београђанин9/3

Jovan Skerlić Izabrana delaTvrdi povezO autoruЈован Скерлић (Београд, 20. август 1877 — Београд, 15. мај 1914) био је српски књижевник и књижевни критичар.Рођен је у Београду 20. августа (8. по јулијанском календару) 1877. године у грађанској породици од оца Милоша и мајке Персиде[1] рођ. Марковић (из Пеште), у породичној кући на углу Господар Јевремове и Добрачине улице, код Чукур-чесме на Дорћолу. Његов отац је био власник фирме и продавнице шешира, (мајстор шеширџијског заната) који је имао радњу и продавницу у Васиној улици код Кнез Михаилове улице. Јован Скерлић је имао две сестре, Јованку и Јелену, удату за Владимира Ћоровића.[2]Имао је супругу Клару и кћи Љиљану.[3], оне су касније живеле у Француској.[4]Његов животни мото гласио је: „Живети — значи радити!“. Живот му је био непрекидан, напоран рад. Он није знао за одмор, нити је марио за умор, „све докле његов преморени и у раду сагорели организам није клонуо пред чељустима смрти“.[5] Преминуо је Јован изненада у 37. години, 15. маја (2. маја по јулијанском календару) 1914.Образовање и просветни радЈован Скерлић са родитељима и сестрамаОсновну школу, гимназију и студије филозофије је завршио у Београду. На Великој школи је дипломирао из француског језика са књижевношћу и теорије књижевности, као ђак Богдана Поповића. Потом је отишао у Лозану, где је положио докторат из француске књижевности (L’Opinion publique en France d’après la poésie politique et sociale de 1830 à 1848).[6]Само је кратко време био гимназијски наставник у Београду. Одмах по положеном докторском испиту, постављен је за наставника Универзитета у Београду, прво за француски језик и књижевност, а затим за српску књижевност, коју је предавао све до смрти. У два маха је отпуштан из државне службе због својих политичких назора.[тражи се извор]Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1910. године.Књижевни и национално-политички радЈован СкерлићИ поред своје велике књижевне делатности, којом се прославио као најпопуларнији и најобилнији српски критичар, Скерлић је упоредо радио, исто тако неуморно и обилато, и на политичком и националном пољу. Још као ђак је пришао социјалистичком покрету и писао социјално-политичке чланке и студије у социјалистичкој штампи. Касније је приступио Самосталној радикалној странци, створеној од левог крила радикалне странке, и убрзо постао њен главни идеолог. Последње две године живота је био посланик у Народној скупштини, у којој се нарочито истакао својим борбеним говором против „банко-кратије“, тј. против банака које својим зеленашким каматама бездушно исцрпљују народ.Много је важнији његов рад на националном пољу. Идејно, он је несумњиво био најсмелији и најистакнутији проповедник и протагониста југословенског народног и државног јединства. Од његових многобројних предавања у крајевима бивше Аустроугарске најзначајније је оно у Прагу, на десет дана пред смрт. Од чланака и огледа из националне идеологије, најбољи је оглед о Анти Старчевићу, проповеднику великохрватске идеје. Од осталих национално-културних акција, најзначајнија је она за увођење латинице у Срба (анкета у Српском књижевном гласнику). Лазар Томановић је о томе записао: ...а Скерлић је био готов да и ћирилицу батали.[7]Иако је умро млад, Скерлићев књижевни рад је веома обиман. Његово најпознатије и уједно најбоље дело је Писци и књиге (у девет свезака). Синтеза целокупног његовог књижевног рада је Историја нове српске књижевности, објављена прво у скраћеном облику, као средњошколски уџбеник, а потом у целини. Посебне су његове студије о књижевним епохама: Омладина и њена књижевност и Српска књижевност у 18. веку, велика студија о Јакову Игњатовићу; затим огледи: Поглед на данашњу француску књижевност, Уништење естетике и демократизација уметности, књижевно-политички оглед Светозар Марковић. Од 1905. године до смрти уређивао је Српски књижевни гласник, у почетку у друштву са Павлом Поповићем, а касније сам. Имао је дара једног романописца. Објавио је два наставка дела Београдске романсе, потписујући се са псеудонимом „Београђанин9/3

Stanje kao na slikama.. Valovitost donjeg dela knjige. Više nego čitljiva i pregledna .. Izdanje 1987 godine 280 strana

Neobično snažna umetnička proza koja obrađuje istorijske događaje koji su se odigrali neposredno posle Hitlerovog napada na Sovjetski Savez 22.juna 1942.godine. Roman je preveden na mnoge svetske jezike i, po mišljenju kritike, predsavlja jedno od zapaženih dela o drugom svetskom ratu uopšte. …Autor Stadnjuk, Ivan Autor Stadnjuk, Ivan Naslov Požar nad Evropom. Knj. 1, 2 / I. Stadnjuk ; preveo sa ruskog jezika Slobodan Mandić Jedinstveni naslov Voйna. scc Vrsta/sadržaj tыpe of material knjiga Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Privredni pregled, 1980 (Čačak : Litopapir) Ostali autori Mandić, Slobodan Fizički opis 2 knj. (493 str.) ; 25 cm Zbirka Biblioteka Sećanja i svedočenja Napomene Prevod dela: Voйna / I. F. Stadnюk Tiraž 6.000.7/17

I SAVOIA E IL MASSACRO DEL SUD - Antonio Ciano Rim 1996 god, 255 str, meki povez, u dobrom stanju. L.1.POL. 2

Nikola Milošević Roman Miloša CrnjanskogTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruНикола Милошевић (Сарајево, 17. април 1929 — Београд, 24. јануар 2007) био је српски филозоф, теоретичар књижевности, писац и политичар, академик САНУ, лидер Српске либералне странке.Живот и делоНикола Милошевић је рођен у Сарајеву 1929. године, гимназију је завршио у Београду, где је дипломирао филозофију на Филозофском факултету. На истом факултету је магистрирао и докторирао. Био је редовни професор Теорије књижевности на Филолошком факултету у Београду од 1969. године до пензионисања. За редовног члана САНУ изабран је 1994. године.Посебно се ангажовао 1968. на студентским демонстрацијама. Запамћен је по својим свакодневним, ироничним и духовитим коментарима уводних чланака листа „Политика“.Био је један од интелектуалаца који су обновили рад Демократске странке, лидер Српске либералне странке, оштри критичар режима Слободана Милошевића, а од 2003. године био је народни посланик у Скупштини Србије. Преминуо је у Београду 24. јануара 2007. године после дуге и тешке болести у 78. години живота.У свом плодном раду бавио се филозофијом, књижевним радом, публицистиком и књижевном критиком. Био је председник Задужбине „Милош Црњански“. Аутор је више књига, књижевно историјских и књижевно теоријских студија, као и великог броја есеја, предговора, рецензија и књижевних критика. Учествовао је у многим књижевним и политичким јавним трибинама. Написао је преко двадесет књига филозофске и књижевно-теоријске тематике, неколико књига политичке тематике и три романа. У свом књижевно-теоријском раду претежно се бавио херменеутичком анализом дела која се широко сматрају врхунцем западне књижевности (Албер Ками, Мигел де Сервантес, Достојевски итд). Био је један од првих мислилаца који је у српској средини анализирао дела руске религиозне филозофије (посебно Берђајева). Такође се бавио проблемима филозофске антропологије, филозофије религије, односа између књижевности и филозофије као и односа између идеологије и филозофије (посебно је разматрао различита питања марксистичких идеологија и филозофије). Свој особени приступ књижевним делима и филозофским проблемима развио је још у својој првој објављеној књизи, Антрополошки есеји из 1964. године. Од студентских дана Милошевић се бавио филозофским проблемима у књижевним делима. Након завршених студија предавао је на Одсеку за књижевност Филозофског факултета (доцнијем Филолошком факултету). Ту је предавао курсеве из области теорије књижевности, специјалистичке курсеве о Достојевском и античкој поетици. Важио је за доброг предавача цењеног међу својим студентима. О њему као предавачу посебно је повољно писао његов студент Мило Ломпар. Милошевић је радо држао и јавна предавања о различитим филозофским темама. Током 80-их година 20. века био је један од најактивнијих предавача на јавним предањима (по броју предавања испред њега су били Бранко Павловић и Владета Јеротић).Тумачећи различита књижевна дела развио је специфични метод књижевне херменеутике где је настојао, проналазећи недоследности у филозофским и књижевним делима (у филозофским делима те противуречности се, по Милошевићевој мишљењу, састоје у логичкој недоследности док се у књижевним делима састоје у неубедљивој психолошкој мотивацији ликова), да открије и протумачи психолошку или идеолошку мотивисаност творца одређеног дела.[1][2]Теоријски доприносПсихологија знања и филозофска антропологија биле су предмет научно-филозофског рада Николе Милошевића, преточеног у двадесетак књига, почев од дела "Огледи из антропологије" ("Антрополошки есеји") за које је добио НОЛИТ-ову награду 1964. године, па до књиге "Истина и илузија" (2001). Остајући доследан свом путу истине и поштења, одбио је својевремено да прими Награду "Исидора Секулић" и Октобарску награду града Београда. Родоначелник је филозофије диференције, односно учења које се може сажети на следећи начин: Све оно што спознајемо увек је диференцирано, али никада на исти начин и у истој мери. Кроз овакву диференцирану оптику ваља сагледавати и однос психолошких и социјалних чинилаца, проблем слободе воље и слободе избора. Указао је и у својим делима доказао да увек бира нека одређена личност, са одређеним душевним склопом, те да ту личност опредељује психолошки чинилац који (унапред) одређује за коју ће се могућност личност определити ("Идеја слободног избора подразумева да је подједнако могуће и оно што се догодило и оно што се није догодило, а тако не може бити" - Истина и илузија; Скица за мој поглед на свет). Психолошка структура једне личности је одређена, детерминисана, за разлику од "људске природе", неодређеног термина добијеног неоснованом хипергенерализацијом.Покушао је Никола Милошевић да заснује и једну нову дисциплину - психологију знања, која би се бавила односима између духовних творевина и психичких чинилаца, кроз сагледавање читаве лепезе "различитих односа зависности између теоријске и и уметничке стварности с једне стране, и психолошке равни с друге стране". Закључио је да свака усмереност претпоставља неки угао гледања, а самим тим и неки угао деформације, тако да се нужно јавља једностраност, на коју опет делују различити психолошки чиниоци који обитавају у душевном склопу свих стваралаца. Психологија знања претпоставља иманентну анализу, која подразумева трагање за противречностима у склопу неке теоријске творевине, али не остаје заробљена у њеним оквирима.Најпознатије су му књиге:Антрополошки есеји,Роман Милоша Црњанског,Негативан јунак,Идеологија, психологија и стваралаштво,Андрић и Крлежа као антиподи,Зиданица на песку,Шта Лукач дугује Ничеу,Филозофија структурализма,Достојевски као мислилац,Марксизам и језуитизам,Психологија знања,Антиномија марксистичких идеологија,Православље и демократијаЦарство Божије на земљи. Филозофија диференцијеИма ли историја смислаФилозофија и психологијаНит Михољског летаКутија од ораховог дрветаСенке минулих љубавиПрофесор Милошевић је своју личну библиотеку са више хиљада књига завештао Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Његова супруга и син предали су књиге, преписку, белешке и осталу Николину заоставштину овом факултету, на којем је тако формиран Легат професора Милошевића.9/2