I Deo: Jedinstveno jednotomno izdanje izabranih dela Džejn Ostin prava je poslastica za ljubitelje klasika, ali i savršen poklon za sve romantične sanjare, koji će uživati u tri bisera stvaralaštva legendarne britanske spisateljice: Razum i osećajnost, Gordost i predrasuda i Ema. Motiv koji prožima sva tri dela je, naravno, ljubav, ali osim što obrađuje teme ljubavnih zavrzlama i ljubavnih jada, Džejn Ostin na izvanredan način prikazuje sliku vremena u kojem je živela, kada je brak bio jedini način da se žena ostvari, pa je zato izbor muža bio izuzetno važan. Dogodovštine njenih originalnih i slobodoumnih heroina pravi su lek za dušu i neodoljivo štivo kojem ćete se uvek rado vraćati. II Deo: Drugi tom Izabranih dela Džejn Ostin još jedna je poslastica za ljubitelje klasika. U njemu ćete pronaći unutrašnje borbe likova koji žele da se ostvare na različitim životnim putevima. U tim borbama prepoznaćete iskrene emocije koje prožimaju stranice knjige koju držite u rukama, jer je Džejn Ostin na izvanredan način ukazala na to koliko su važni statusni simboli i ugled u društvu i koliko mogu uticati na naše životne izbore (suđene i nesuđene). Izdavač: Vulkan Format: 165x240 Br. str.: I knj. 704, II knj. 600 Povez: tvrd Pismo: latinica

Predgovor: Stana Đurić-Klajn

kca Dositej Obradović : SABRANA DELA 1 - 2 - 3 / Knjiga 1 : Сабрана дела : 1811-1961. 1 / [за штампу приредио, белешке и објашњења написао Ђуро Гавела]; Fizički opis 858 стр., [14] листова с таблама ; 19 cm Стр. 5-58: Доситеј Обрадовић / Војислав Ђурић Белешке: стр.727-815 Речник: стр. 817-845. Knjiga 2 : Сабрана дела : 1811-1961. 2 / [за штампу приредли, белешке и објашњења написали Јелена Шаулић и Ђуро Гавела]; 690 стр., [10] листова с таблама ; 19 cm : илустр. Белешке и објашњења: стр.527-659. Речник: стр. 660-674. Регистар. Knjiga 3 : Сабрана дела : 1811-1961. 3 / [за штампу приредио, белешке и објашњења написао Боривоје Маринковић] Fizički opis 746 стр., [14] листова с таблама илустр. ; 19 cm : илустр. Белешке и објашњења: 369-599. Речник: стр. 605-614. Библиографија: 615-636. Радови о Доситеју Обрадовићу: стр. 637-728. Регистар личности: стр. 729-740. Београд : Просвета, 1961 , tvrdi povez, komplet, Zbirka Српски писци Обрадовић, Доситеј, 1742-1811 = Obradović, Dositej, 1742-1811

MUZIKA 1-2 Ljudi, instrumenti, dela NORBER DIFURK `VUK KARADŽIĆ` B e o g r a d 1 9 8 2 Predgovor: STANA ĐURIĆ-KLAJN Bibliografija Slike u boji Ilustracije Tvrde korice Šiven povez 4OO+424 stranice NEKORIŠĆENO odličnOOO Kondicija: 1O

322+462 strane Svečanik Hrišćanska Misao

MUZIKA 1-2 Ljudi, instrumenti, dela Priredio Norber Difurk (Vuk Karadžić, Beograd, 1982, tvrd povez, 404+427 str., ilustrovano) MK-0X

Mesečni književni časopis DELO broj 1 - 2 - 3 Nolit Beograd januar , februar , mart 1989 DELO, POSTMODERNA AURA 1 Knjiga trideset peta godina XXXV strana 528 , sadržaj na slici Meki povez ,ilustrovano , malo podvlačeno u sadržaju ostalo dobro očuvana Tags: Postmodernost i hermeneutika Entropija Elegije Heidegger - deklinacija metafore Fridrih Niče Dejan Ećimović 28.12.2021

ARTHUR RIMBAUD - DJELO 1-2 IZDAVAČ: GZH ZAGREB STRANA: 187+208 TVRDOG POVEZA SA ZAŠTITNIM OMOTOM, DIMENZIJA: 24 CM STANJE: PEČATIRANE, NUMERISANE, KOD KNJIGE 2 FLEKA NA PREDNJIM KORICAMA, OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 4, 4... PA I VIŠE, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, ZAM RF 5/5 BEL

ŽIVOT I DELA KARAĐORĐA 1-2 - Konstantin N. Nenadović reprint izdanja iz 1883 godine, gradivo za srbsku istoriju 1804-1813 godine, 2 knjige, luksuzno izdanje , tvrd povez, format 18 x 24,5 cm , zlatotisk, ilustrovano, ćirilica, (548+XX)+(842+LVIII) strana odlicno stanje kol 2+

MILOŠ CRNJANSKI - SABRANA DELA 1-2 Pečat prethodnog vlasnika

Autor - osoba Ženet, Žerar, 1930-2018 = Genette, Gérard, 1930-2018 Naslov Umetničko delo : imanentnost i transcendentnost / Žerar Ženet ; preveo sa francuskog Miodrag Radović Jedinstveni naslov ǂL`ǂoeuvre de l`art Vrsta građe esej ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1996 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1996 (Veternik : LDI) Fizički opis 352 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Radović, Miodrag Zbirka ǂBiblioteka ǂSvetovi ISBN (broš. sa omotom) Napomene Prevod dela: ǂL`ǂoeuvre de l`art / Gérard Genette Bibliografske napomene uz tekst Bibliografija: str. 334-339 Registar. Predmetne odrednice Umetničko delo – Estetika Filozofija umetnosti Autor - osoba Ženet, Žerar, 1930-2018 = Genette, Gérard, 1930-2018 Naslov Umetničko delo : estetska relacija / Žerar Ženet ; s francuskog preveo Miodrag Radović Jedinstveni naslov ǂL`oeuvre ǂde l`art Vrsta građe knjiga ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1998 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1998 (Novi Sad : MBM-plas) Fizički opis 284 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Radović, Miodrag, 1945-2018 = Radović, Miodrag, 1945-2018 Zbirka ǂBiblioteka ǂSvetovi ISBN 86-7047-284-8 (Broš. sa omotom) Napomene Prevod dela: L`oeuvre de l`art / Gérard Genette Na omotu beleška o delu. Beleške uz tekst Bibliografija: str. 277-284. Predmetne odrednice Umetničko delo – Estetika Filozofija umetnosti Žerar Ženet (1930), nesumnjivo je danas jedan od vodećih predstavnika fracuske poststrukturalističke i novoretoričke kritike. Svetsku slavu stekao je delima međunarodne reputacije: Figures I, Figures II, Figures III, Introduction à Garchitexte, Palimpsestes, objavljenih od polovine šezdesetih na do najnovijeg sintetičkog dela (1995) L’Oeuvre de l’art. Studija „Umetničko delo“, prvi je tom iz nameravane dvotomne sinteze dosadašnjih Ženetovih istraživanja iz oblasti poetike, književne retorike i estetike. Ova knjiga vraća u život ideju punine umetničkog dela, već dugo potiskivanu jednostranom vladavinom teksta. Žerar Ženet u ovoj knjizi, koja je usredsređena na niz vidova savremene umetnosti (od književnosti, drame, muzike, slikarstva, skulpture, arhitekture do mnogih graničnih momenata do kojih doseže avangarda i informatičko doba tehnologija) zastupa osnovno stanovište da dela umetnosti poprimaju dva načina postojanja: imanentnost i transcendentnost. Imanentnost se definiše tipom predmeta u kome se delo „sadrži` i raspodeljuje se prema tome u dva režima, nazvanih prema Nelsonu Gudmenu autografijski i alografijski... U prvom, predmet imanentnosti je (slika, skulptura, performans) materijalan i ispoljava se sam sobom. U drugom, taj predmet je (književni tekst, muzička kompozicija, plan zgrade) idealan i zamišljen redukcijom na osnovu fizičkih ispoljavanja: knjiga, partitura, izgradnje. Transcendentnost se definiše raznim načinima na koje delo prevazilazi svoju imanentnost: kada se sastoji od više neidentičnih predmeta (dela u više „verzija`), kada se ispoljava sa prazninama (u fragmentima), ili posredno (kopijama, reprodukcijama i opisima), ili kada deluje različito, zavisno od mesta, vremena, pojedinaca i prilika: nikada ne gledamo dvaput istu sliku niti čitamo dvaput istu knjigu. Delo se ne svodi dakle na svoj predmet imanentnosti zauo što je njegovo biće nerazdvojivo od njegovog delovanja. Delo umetnosti je uvek već i umetničko delo. Genette, Gérard, francuski esejist i kritičar (Pariz, 7. VI. 1930 – Pariz, 11. V. 2018). Predstavnik strukturalističke kritike. Bio je jedan od urednika časopisa Poétique te voditelj proučavanja književne semiotike na École des hautes études en science sociale u Parizu. U djelu Figure (Figures, I–III, 1966–72) utvrđuje načela naratologije na temelju čitanja klasika i modernih autora, napose Prousta. U Mimologijama (Mimologiques, 1976) nastoji ocrtati povijest rasprave o jeziku. Uvod u arhitekst (L’Introduction à l’architexte, 1979) ispituje tradicionalnu teoriju i proučava problem književnih rodova. U Palimpsestima (Palimpsestes, 1982) umjesto arhiteksta rabi riječ transtekstualnost (transtextualité), određenu kao „sve što neki tekst stavlja u odnos s drugim tekstovima“. U Pragovima (Seuils, 1987) predmetom analize postaju rubovi teksta (izdavačko predstavljanje, ime autora, naslovi, posvete, epigrafi, predgovori). U Fikciji i dikciji (Fiction et Diction, 1991) definira „ustrojstvo, kriterije i oblike književnosti“. Genetteova kritika, unatoč discipliniranu strukturalističkom mišljenju, odlikuje se smjesom erudicije i humora, znanosti i skepticizma te ozbiljnog i ironičnoga. MG27

Vojislav Ilić / Sabrana dela 1-2; (priredio, komentare i predgovor napisao Milorad Pavić); Prosveta; 1961.god.; tvrd povez; 1.Lirsko pesništvo; 730 strana; 2.Epsko i dramsko pesništvo; Proza; Kritika, publicistika, dnevnik; 490 strana;

Milovan Đ.Glišić / Sabrana dela 1-2; (priredili, beleške, objašnjenja i predgovor napisali Golub Dobrašinović i Dragoljub Vlatković); Prosveta; 1963.god.; tvrd povez; crno bele fotografije; 1.Pripovetke; 575 strana; 2.Drame; Razni spisi; Stihovi; Oglasi; Pisma i predstavke; 526 strana; (knjige su odlično očuvane - nečitane);

Život i dela velikog Đorđa Petrovića Karađorđa 1 i 2. Tvrd povez, format 14 x 25cm, extra kvalitet lista-plastificirani sa ilustracijom u boji. Sloboda beograd 1971. Život njegovih vojvoda i junaka.

MILOŠ CRNJANSKI sabrana dela KNJ. 1-2 Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca Izdanje, štampa i povez Izdavačkog preduzeća `Narodna prosveta`, Beograd Redakcioni odbor: predsednik Veljko Petrović, članovi Dragiša Vasić i Milan Kašanin Knjiga 1; br. str. 154. Knjiga 2; br. str. 159. Povez: mek Kanc_9

NARODNO DELO U 8 KNJIGA RETKO IZDAVAČ: NARODNO DELO BEOGRAD OKO 1930 MEKOG POVEZA DIMENZIJA: 24 CM 1. JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ - DELA 1 2. JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ - DELA 2 3. JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ - DELA 3 4. JAKOV IGNJATOVIĆ - DELA 5. JAKOV IGNJATOVIĆ - DELA 2 RIKNA GORE MALO POHABANA 6. DOSITEJ OBRADOVIĆ - DELA GORE RIKNA MALO ZACEPLJENA 7. PETAR PRERADOVIĆ - DELA RIKNA GORE MALO POHABANA 8. JANKO VESELINOVIĆ - DELA, RIKNA GORE POHABANA 6 CM, DOLE 5 CM PREDNJE KORICE SE ODVOJILE, OCENA: 3 STANJE: OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 3 ZA 7 PREOSTALIH 4 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, ZAM RF 6/6 W

Mladen Markov 6 knjiga iz Izabranih dela 1 Ravnica 2 banatski voz / srednje zvono 3 Žablji skok 4 Isterivanje Boga I II 5 Starci na selu 6 Za odmor radnog naroda Knjizevne novine Beograd 1986 Tvrd povez, zlatotisk stanje vrlo dobro bez ikakvih nedostataka

VELJKO RADOVIĆ IZABRANA DJELA 1-2-3 C I D Podgorica SLUŽBENI LIST SCG Beograd 2005 BIBLIOTEKA POSEBNIH IZDANJA IZABRANA DJELA 1-2-3 1. JELOVNIK ZA KANIBALE I - DRAME / KOMEDIJE 2. JELOVNIK ZA KANIBALE II - DRAMA KAO SISTEM Tetraloški eseji 3. BIRANE MUKE Novele - MELANHOLIČNI SAJAM Eseji ............................................................ Predgovor FILIP DAVID BROŠ LATINICA 1600 STRANA NEKORIŠĆENO NEOTVORENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra !!!!!!!!!!!!! db48

Dela: 1. Carica Mara 2. Mehmed – paša Sokolović 3. Karađorđe 4. Hajduk Veljko 5. Toma Vučić Perišić 6. Veliki gospodar (Miloš Obrenović) 7. Knez Mihailo

KOD HYPERBOREJACA MILOŠ CRNAJNSKI NOLIT B e o g r a d 1 9 8 3 MILOŠ CRNJANSKI IZABRANA DELA KOD HYPERBOREJACA 1-2 BIBLIOGRAFIJA Latinica Tvrde korice Šiven povez 432+4OO stranica NEKORIŠĆENO

Reprint izdanja iz 1883 autora Konstantina Nenadovica Kao gradivo za Srpsku istoriju od 1804 do 1813 god. Prva knjiga 14 litograskih slika Druga knjiga 19 litografkih slika Opis njegovih vojvoda i junaka Tvrde platnene korice,dobro ocuvane 1400 strana M-56

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! MUZIKA 1-2 ljudi, instrumenti, dela - Norber Difurk Izdavač: VUK KARADZIĆ Beograd Godina izdanja: 1982. Povez: tvrd povez Broj strana: 398 + 423 Pismo: latinica Muzika (grč. μουσική - umetnost muza,[1] lat. musica) je umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova. Muzika ima tri osnovna elementa:[2][3] melodiju, ritam i harmoniju. Stvaranje, izvođenje, važnost, a nekad i definicija muzike veoma su zavisne od kulture i socijalnih aspekata. Muzika se deli u žanrove i podžanrove, ali njihove granice i veze ponekad zavise od lične interpretacije. Jedno zaokruženo i celovito ostvarenje muzičke umetnosti se zove muzičko delo ili kompozicija. Međutim, muzika je reproduktivna umetnost, slično kao i drama ili ples, što znači da se ona ne svodi samo na komponovanje, nego da je komponovano delo potrebno i izvesti (reprodukovati, interpretirati) da bi se moglo pružiti publici kao gotov proizvod umetnosti. Muziku izvode interpretatori, a može se reprodukovati na dva načina: živim izvođenjem na licu mesta, odnosno konkretnim izvođenjem dela pred publikom na koncertu ili nekoj prigodnoj svečanosti; puštanjem pre snimljenog sadržaja s nosača zvuka (CD, DVD i sl.) preko savremene elektronske opreme, kao što su radio, Hi-Fi, i sl. Pojam i definicija Filipino Lipi: Alegorija muzike Sama reč muzika potiče od grčkog μουσική τέχνη (mousikē téchnē) - umetnost muza, od čega se zadržala samo prva reč μουσική, što je derivat od reči μούσα (mousa), što znači muza.[4] Dalje se svetom proširio latinski oblik musica, koji je uglavnom opisivao ugodne zvukove. Upravo je takav oblik najčešći u svetskim jezicima. Definisati muziku već je malo teže, a to su pokušavali mnogi, od muzikologa do interpretatora. Uglavnom, za muziku se može reći da je umetnost koja se izražava pevanim i/ili sviranim tonovima, raznim zvukovima, šumovima i tišinom između njih. Zvukovima i šumovima se koriste ponajviše moderni kompozitori kad žele pobliže muzički da opišu neki sadržaj. Tišinu pak između tonova čine predasi (pauze). Uz to što je reproduktivna (izvođačka) umetnost, muzika spada u fine (lepe) umetnosti jer joj je cilj estetika. Kao što se film naziva sedmom umetnošću, tako je muzika po tradicionalnoj estetici prva umetnost (odnosno prva na popisu umetnosti). Muzika ima i dodirnih tačaka s pozorištem, ne samo zato što se praktikuje u njemu, već postoji i žanr koje je posuđuje i od jednog i od drugog - mjuzikl. Usko vezan sa svo troje (ali posebno s muzikom) je i ples. Muzika je uobličeno vreme, budući da se može doživeti samo u toku nekog vremena (za razliku od slikarstva koje uobličuje prostor). Zbog toga muzika mora imati ritmičko uređenje svog sirovog materijala - tonova i drugih zvukova. Osim toga, muzika se uređuje i pomoću melodije (niza tonova raznih visina) i harmonije (istovremenosti raznih visina tonova). Tako ritam, melodija i harmonija postaju osnovni elementi muzike. Prvi oblici muzike Prvi oblici muzike nastaju u starijem kamenom dobu - paleolitu. Prva istraživanja vrši Čarls Darvin u 19. veku. Naučnici koji su se tada bavili istraživanjem muzike nisu bili obrazovani muzikolozi. Postoji više teorija o nastanku muzike.[8] Čovek je počeo da ispušta nizove glasova pokušavajući da privuče suprotan pol. Čovek peva iz potrebe da komunicira sa drugim ljudima iz zajednice. Čovek pokušava da imitira zvukove iz prirode. Tokom rada čovek udara grančicama koje koristi kao alat i shvata da se taj zvuk može ponoviti. Te teorije nisu prihvaćene zato što nije postojalo materijalnih dokaza. Žil Kombarje je tvrdio da muzika zahteva intelekt (razvijene mentalne sposobnosti). Tokom vršenja raznih ekspedicija i istraživanja Afričkih i Amazonskih prašuma otkrivene su zajednice (plemena) na niskom stepenu razvoja. Žil Kombarje prisustvuje obredima i ritualima raznih plemena i dolazi do zaključka da muzika nastaje i razvija se kao deo magijskog obreda. Ljudi prvobitne zajednice pevaju jednostavne pesme (samo nekoliko tonskih visina koje se stalno ponavljaju). Pevanje je imalo ulogu da dovede vrača u stanje transa kako bi on mogao da komunicira sa bogovima (sile prirode). Muzika bila je strogo funkcionalna. Nije se smela pevati van obreda jer se smatralo da to može razbesneti bogove. Muzika je najčešće bila ritmička. Kao instrumenti koriste se ljudski glas i telo. Sve vreme učestvuje u obredu. Ljudi su pljeskali dlanovima ili su se udarali po telu (mirovanje nije bilo dozvoljeno). Muzika je bila vrlo izražajna i glasna jer se smatralo da će tako lakše dopreti do bogova. Ova muzika najpre podrazumeva tekst i melodiju. Ovi rituali se smatraju za poreklo umetnosti uopšte jer objedinjuju sve vrste umetnosti. Takva pojava naziva se sinkretizam. Tokom obreda koji je služio kao priprema za lov ljudi su crtali likove životinja koje idu da love. Isto tako ritual je vremenom dobio i oblik scenske igre zato što su ljudi po povratku prikazivali celom plemenu scene iz lova (takođe u okviru obreda). Godine 1877. američki istraživač i pronalazač Tomas Alva Edison izumeo je fonograf (prvi uređaj koji je mogao da snimi i ponovo reprodukuje zvuk). Ovaj uređaj se koristio za snimanje pesama Američkih Indijanaca koji žive u rezervatima. Koristeći ove snimke i upoređujući ih sa drugim obrednim pesmama naučnici su potvrdili teoriju Žila Kombarjea. Muzika starih robovlasničkih civilizacija Od IV milenijuma p. n. e. do 476. godine, na području Sredozemlja, Srednjeg i Dalekog istoka razvijale su se moćne robovlasničke civilizacije: Egipat, Indija, Kina, Mesopotamija, Izrael, Grčka i Rim. Klasnim društvenim raslojavanjem, javila se i podela na muziku vladajuće klase - robovlasnika i muziku obespravljenog naroda - robova. Muzika naroda Starog veka Vrsta egipatske harfe O muzici starog Egipta zna se ponajpre zbog raznih nalaza na području Grčke, s kojom su bili u dodiru, a i značenje muzičke kulture Egipta je baš u tome što grčke teorije vuku koren iz Egipta. Egipćanima je muzika služila prvenstveno za verske obrede, a poznavali su harfe, koje su umetnički izrađivali, flaute i sistrume (vrsta metalnih udaraljki). U Kini, koja je imala veoma dugu muzičku tradiciju, muzika je povezivana s filozofijom. Njihov najveći filozof Konfucije je učio da „muzika oplođuje klice vrlina koje čovek nosi u srcu“. Dobra je muzika značila red, a loša nered u državi. Pet tonova njihove lestvice predstavljalo je pet elemenata, a kasnija lestvica od 12 tonova mesece u godini. Muziku su izvodili na velikim ceremonijama, a poznavali su dosta instrumenata. Božica Sarasvati drži vinu u rukama Indija je takođe davala važno mesto muzici. Smatrali su je božjim darom, koji treba vraćati bogovima pesmom i svirkom. Čini se da je indijska lestvica bila veoma slična kineskoj - bila je pentatonska (od pet tonova). Jednim od najstarijih njihovim instrumenata smatramo vinu (sa sedam žica i rezonatorom), a cenili su i zvona. Većinu ovih podataka istoričari crpe iz religiozno-filozofskih knjiga, veda. Muzika je u Palestini doživela procvat u vreme Davida i Salomona. Jevrejima je muzika služila u bogoslužju, ali su posebni jer im nije predstavljala magijsko sredstvo. Nisu se muzikom opijali, već su njome izazivali svečano raspoloženje. Imali su veoma bogatu selekciju instrumenata: triangle, rogove, bubnjeve, svirale, harfe, lutnje. Njihovo pevanje psalama i zborsko pevanje preuzela je srednjovekovna katolička muzika. Antička Grčka i Rim Boetius i Pitagora, a u sredini je Aritmetika. U Grčkoj je muzika smatrana naukom kao i matematika, a ovde se vidi njihova povezanost s brojevima U antičkoj Grčkoj država se brinula o razvoju umetnosti, a u središtu njihove umetnosti bila je muzika. Takvo zanimanje za umetnost nastaje iz činjenice da su u Grčkoj tekovine kulture bile dobro celog naroda. Iako je od grčke muzike sačuvano samo dvanaestak zapisa, o njoj se saznaje iz literature, pa se zna da je muzika imala važnu ulogu u državi i društvu, odgoju omladine i, naravno, mitologiji. Na primjer, Apolon, bog (među ostalim) sunca, dakle sklada i sreće, bio je zaštitnik i bog muzike. Primjena muzike kod njih je bila svestrana: pevali su u zboru lirske pesme, slavili bogove himnama, a i u drami je muzika imala važnu ulogu. Bilo je doba kad su svi muškarci do tridesete morali primati muzičku obuku iz državnih muzičkih škola. Postojale su Pitijske igre, muzičko-umetnički pandan olimpijskima. Razvili su teoriju muzike, i imali su lestvice (silazne), koje su nazive dobijale po pokrajinama: dorska, frigijska i lidijska. Kitari, liri i drugim žičanim instrumentima pripisivali su svojstvo produbljivanja ljudskih osjećaja i unošenja sklada, a duvačkim moć uzbuđivanja i dovođenja u ekstazu. Kad su Rimljani pokorili Grčku, preuzeli su i njihovu muziku, instrumente i notno pismo, od ostalih naroda trube, ali tu muziku nisu dalje unapređivali, pa joj je vrednost pala. Onoliko muzičkog smisla nisu imali, pa im je muzika služila za ulepšavanje gozbi, priredaba i igara. Tu je muziku sačuvao filozof Boetius u delu De institutione musica, na kojoj počiva razviće celokupne današnje muzike. Srednji vek Starija sakralna muzika nadovezuje se na židovsku i grčko-rimsku, a preuzela je mnogo i od nehrišćanskih naroda, prvenstveno istočnjačkih, što je vešto primenjivala u svom liturgijskom pevanju. Važan deo liturgijske muzike do danas čini gregorijansko pevanje, jednoglasno i nepromenjivo crkveno pevanje. Zbirku takvih misnih napeva sastavio je i pročistio u suradnji sa svojim benediktincima u knjigu Antifonarij papa Grgur I, te ga možemo nazvati reformatorom liturgijske muzike[9] Iz Rima se takvo pevanje proširilo po celom hrišćanskom svetu, čemu je pomogao i Karlo Veliki. Svetovna muzika je u 12. veku dobila novu vrstu pesama koju su gajili trubaduri. U njima je najčešće reč o viteškim vojnim i ljubavnim poduhvatima, njihova odanost, poštenje, milosrđe itd. U Nemačkoj su takvi pevači nazivani Minesengerima, a imali su pravilnike (tabulaturu) po kojem se učila umetnost. Sve su to bili putujući muzičari, koje su vlasti i crkva progonili, ali ih je narod voleo, jer su bili veseli, šaljivi i lakoumni, a objedinjavali su mnogo zanimanja u jednom. Znali su da sviraju devet instrumenata, izmišljati rime, žonglirati, oponašati glasove životinja, ...

MUZIKA 1 i 2 , ljudi , instrumenti , dela , Vuk Karadžić Beograd 1982,priredio Norber Difurk, predgovor Stana Đurić Klajn, prevod čuvenog Larusovog izdanja, 2 velike enciklopedije, najsvobuhvatnije enciklopedije o muzici objavljene na srpskom jeziku,tvrd povez,zaštitni omot,ilustrovano u boji,latinica, ukupno oko 820 strana, očuvano , zaštitni omot prve knjige ima manje zacepljenje ,