retko u ponudi između ostalog sadrži: Slavko Matković ALAN FORD odlicno stanje Slavko Matković je bio avangardni umetnik, a bavio se konceptualnom umetnošću, vizuelno-poetskim istraživanjima, eksperimentalnim filmom, intervencijama u prostoru, performansom, telesnim akcijama, siromašnom umetnošću, selotejp tekstovima, instalacijama, (konceptualnim) slikarstvom, mentalnim skulpturama, autorskim stripom, književnošću, poezijom i mejl artom.[1] Po smatranju istoričara umetnosti Nebojše Milenkovića, bio je jedan od najznačajnijih inovatora i eksperimentatora u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti 20. veka.[1] Rodio se i život proveo u Subotici, gde je završio osnovnu, srednju i višu školu. Pisao je pesme i prozu, a bavio se i slikarstvom u različitim formama; raspon umetničkog stvarateljstva i zahvata mu je bio vrlo širok. U svojim pesmama koristio je moderni pesnički izraz i oblik[2], a bavio se i vizualnom, konkretnom i tipografskom poezijom[3]. Uz ovo, bavio se i autorskim filmom, performansom, konceptualnom umetnošću, intervencijama u prostoru i na sopstvenom telu, `arte poveera`, mejl-artom, stripom (u časopisu `Uj Symposium` je objavljivao signalističke stripove 1971.972.) itd. Ni multimedijalna umetnost mu nije bila nepoznata. Bavio se i teorijom umetnosti. Zbog tog svog širokog umetničkog raspona, `najizrazitiji je predstavnik strategije umetničkog nomadizma`[3]) u srbijanskoj umetnosti u 20. veku, a jedan je od značajnih predstavnika eksperimenta u jugoslovenskoj umetnosti 1970-ih godina. U svom likovnom stvalaštvu, ostavio je trag i kao utemeljitelj avangardne umetničke skupine `Bosch+Bosch` 27. avgusta 1969. godine (članovi su bili, uz Matkovića, i Balint Sombati, Laslo Salma i Laslo Kerkeš)[4]. Godine 1972. je pokrenuo časopis Kontaktor 972, čiji je bio i urednik. Dve godine posle, zajedno s Balintom Sombatijem, pokrenuo je Wow, međunarodnu reviju za umetnost. Zajedno s Petrom Vukovim, zaslužan je za spašavanje od zaborava subotičkog dela životopisa poznate filmske scenariskinje i novinarke Ilone Filop. Matković i Vukov su istraživali život i rad ove umetnice, a biobibliografske podatke je Matković otkrio godinu dana pre svoje smrti, i to na osnovu Iloninog pisma Josi Šokčiću iz 1953. godine).[5] Dela[uredi] Autor je većeg broja knjiga i grafičkih svezaka. 5112/a, vizuelna poezija (u saradnji s Laslom Salmom), 1971. Knjiga, vizuelna poezija, 1979. Selotejp tekstovi, vizuelna poezija, 1987. Cvetovi saznanja, pesme, 1973. Mi smo mali šašavi potrošači, pesme, 1976. Antigraf, pesme, 1983. Fotobiografija, pesme, 1985. Ušao je i u međunarodnu antologiju poezije `West-East`, antologiju Milana Živanovića `Sto godina sto pesnika - Vojvodina 20. vek`. Neka dela su mu prevedena i na mađarski jezik, a preveo ih je bački hrvatski književnik Matija Molcer. avangarda bosch+bosch balint sombati vujica resin tucic neoavangarda casopis signal signalizam miroljub todorovic katalin ladik judita salgo casopis polja tribina mladih laslo salma ... atila cernik vladan radovanovic vokovizuel vizuelna poezija kolazi konkretna poezija ...

Moj Mikro (27) broj 3 iz 1987.godine - mart 1987 - 1987/3 Izdavač: ČGP Delo, OOUR Revije, Ljubljana - Moj mikro (mikroračunalo) je slovenački časopis za informatiku koji je prvi put objavila slovenačka kompanija ČGP Delo. Prvi broj na slovenačkom jeziku izašao je u junu 1984., dok je prvo izdanje na srpskohrvatskom (latinica) izašlo u januaru 1985. Ukupno je izašlo 82 broja (od toga je 6 dvobroja, znači fizički je izašlo 76 zasebnih časopisa) dimenzije: 22cm x 30cm broj strana: 84 težina 170 grama Očuvanost: 5- požuteo Tekstovi: Sokol PC kompatibilac Made in YU ; Amstrad PC ; 2mb na disketnoj jedinici ; Apple II GS - smrt 68000? ; Brzi C64 ; Amiga 1000 ; Amstrad DMP 2000 ; Bezbednost računarskih podataka ; Acorn Risc Machine ; Megamaxov razvojni sistem za ST i Macintosh ; Fast Basic za Atari ST ; GEM (3) ; DBASE III, programsko oruđe četvrte generacije ; Framework II Ashton-Tate ; Lotus 1-2-3 ; Mašinsko programiranje ; Nelinearna korelacija IGRE: Infiltrator 2 , Frost Byte , The Great Escape , Lightforce , Heartland , A.C.E. , Universal Hero , Bombo , Uridium , Thanatos , Dr. Maddo

Mladost časopis za književnost i kulturu-1949.g 1 12.br*2676-N1*2020 Komplet svih 12 brojeva za 1949. godinu u jednoj knjizi. br: 1-2. 3., 4., 5., 6., 7-8., 9., 10., 11-12, izdavač: Savez socijalističke omladine Jugoslavije tvrd povez, 1007.strana, ćirilica, format, 24 x 18,5 cm,ilustrovana u svakom broju delima umetnika u prilogu,težina 1580.grama Vrlo dobro očuvana knjiga. Младост је био часопис који је издавао Савез социјалистичке омладине Југославије (ССОЈ). Часопис је мењао формат, а крајем осамдесетих (када је престао да излази) био је 22х29cm. Теме су углавном биле политичке, али је било и текстова о рок-музици и филму, а често је садржај био обогаћен и кратким стриповима домаћих аутора (обично на једној страни). Лист је излазио сваког другог понедељка. Часопис је почео да излази као лист СКОЈ-а, под називом „Црвена застава“ 1. децембра 1919. Указом председника републике Јосипа Броза Тита, одликован је орденом братства и јединства са златним венцем 21. новембра 1964. године.

VREME nedeljnik strana 80 Iz sadržaja: CRNA GORA >Referendum u devet slika RASPLET U G17 PLUS >Predsedniku s ljubavlju EKSKLUZIVNO – ŠTA JE KARLA DEL PONTE NAPISALA OLIJU RENU >Sve beogradske obmane `ĐERDAP NA GAS` KOD NOVOG SADA >Radikalna energija NOVO KRIVIČNO ZAKONODAVSTVO >Nevinost i osnovana sumnja ZAHTEV ZA REHABILITACIJU SLOBODANA JOVANOVIĆA >Umivanje fasade RAVNA GORA – JOPET, I JAŠTA >General Ratko i Moj deda VELIMIR ILIĆ U AKCIJI >Prosta matematika prostog ministra VREME USPEHA >Biznis INTERVJU – IVICA SMOLIĆ, PREDSEDNIK KOMERCIJALNE BANKE >Uspeh se meri profitom SABORI - BAČKA TOPOLA >Stari mlinovi i nove pšenice O BEOGRADSKOJ BERZI >Insajderi i tržište INVESTICIJE – JUB >Lider iz Šimanovaca MALA PRIVREDA – COMEX >Folija za izvoznu šansu INVESTIRANJE U BOLNIČKE KREVETE ILI ETANOLSKE I BIODIZEL RAFINERIJE? >Fatalna kratkovidost KULTURA INTERVJU – HARIS PAŠOVIĆ, REDITELJ >Rimovanje Istoka i Zapada 12. TRIJENALE KERAMIKE >Od zemlje i vatre POD SENKOM HOLOKAUSTA (2) >Svedočanstvo i literatura TV MANIJAK >Javni Servis Vinča i Krapina KONCERT >Dunav, natrag! STRIP: Aleksandar Zograf - Iz časa u čas SVET POBUNA U BRAZILSKIM ZATVORIMA >Zemlja ljubavi i zla RUSIJA >Putinov odgovor JUBILEJ ŠVAJCARSKE GARDE >Čuvari pape i – tradicije MOZAIK ODLAZAK ZINEDINA ZIDANA >Poslednji valcer u Nemačkoj FORMULA 1 >Strah od brzine EXTRA VREME IZAZOVA >Evropska unija i javno mnjenje u Srbiji Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 28 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Mladost časopis za književnost i kulturu 1950.g br.1-12*2677-N1*2020 Komplet svih 12 brojeva za 1950. godinu u jednoj knjizi. br: 1.,2-3., 4., 5., 6-7., 7-8., 9., 10., 11-12, izdavač: Savez socijalističke omladine Jugoslavije tvrd povez, 1100.strana, ćirilica, format, 24 x 18,5 cm,ilustrovana u svakom broju delima umetnika u prilogu,težina 1470.grama Vrlo dobro očuvana knjiga.,nema ispisivanja,stranice uredne Младост је био часопис који је издавао Савез социјалистичке омладине Југославије (ССОЈ). Часопис је мењао формат, а крајем осамдесетих (када је престао да излази) био је 22х29cm. Теме су углавном биле политичке, али је било и текстова о рок-музици и филму, а често је садржај био обогаћен и кратким стриповима домаћих аутора (обично на једној страни). Лист је излазио сваког другог понедељка. Часопис је почео да излази као лист СКОЈ-а, под називом „Црвена застава“ 1. децембра 1919. Указом председника републике Јосипа Броза Тита, одликован је орденом братства и јединства са златним венцем 21. новембра 1964. године.

Neven (1992.) NEMA 2 lista iz sredine i isečena jedna sličica! Stripovi: Rundi Roboti Tom i Džeri Rile i Gile Naslovna strana: Sveti Sava Poster na korici: Tom Kruz Čurug: Učenici IV-1 Istorija i društvo: Kako je Montreal dobio ime Istorija prirode: Najuspelije delo prirode Čovek koji je preveslao Atlantik Književni kalendar: Sveti Sava Muzika, film: Kris Ria, Vendi Džejms, Heter Lokli... Sport: FK Crvena Zvezda ušla u istoriju ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 100 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Svijet Stavio sam u neispravne jer NEMA roman! Iz sadržaja: Naslovna strana: ? (foto agencija Rizzoli) Deca: Neuspeh u školi Svijet akcija: VI KAO DEDA MRAZ Jasenovac: Poplava (na dve strane i 6 fotografije) Muzika: Ivan Brkanović PORTRET: Mija Aleksić Poslijepodne jednog glumca A... Ci-ha (prehlada) Stare slabe tačke (depresija) NORMANDIJA, zemlja pustolova, vina i sira Feljton: Ljubavi velikih kompozitora 1.deo (Mocart) Odjeveni za ubojstvo: Šon Koneri, Entoni Perkins, Majkl Jork, Žaklin Bize, Vanesa Redgrejv, Ričard Vidmark... Priča: Dve priče iz dela `Dekameron` Kuharski foto-strip: Nabujak od sira, Punjene kuvane kruške Kuvar, recepti: Smrznuta riba SVIJET kroz svijet: Bekim Fehmiu i Rosana Skijafino, Elton Džon... Mamut-križaljka Moda: Supermoderno SUKNJA (modeli?) Krojenje: VEČERNJI modeli Moda: KAPUTI (modeli?) PANORAMA M (za muškarce) Dečji modni kut: U KOCKASTOM Moda: HALJINE sa pletivom (modeli?) Moda: SPORTSKE (modeli?) Moda: Za punu liniju (modeli?) ... Ocena: 4-. Vidi slike. Skladište: Magazini 96 Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Neven (1992.) NEMA 2 lista iz sredine! Stripovi: Rundi Roboti Aladin: Lažni stric 1.deo Tom i Džeri Naslovna strana: Jon Bon Jovi Poster na korici: Ethan Houk Čarobnjak s one strane duge - Milorad Mandić Manda (jedna strana i jedna fotografija) Sanjao sam da ću biti muzičar - Nenad Milosavljević (Galija) (jedna strana i jedna fotografija) Istorija i društvo: Kako je spasen Džejmstaun Istorija prirode: Kolonije u svetu insekata Književni kalendar: Inspiracija i delo Muzika, film: Izbor za nagradu `OTO` nemačkog časopisa ... Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 100 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Bazar, list za ženu i porodicu Stavio sam u neispravne jer NEMA krojni arak (tabak) i 3 lista gde je bio vez. Strana: 88 Iz sadržaja: Naslovna strana:? (foto agencija Petra) Modno savetovalište Novi Pazar: Susreti osnovnih škola (na dve strane i 7 fotografije) Monika Viti - Svlačenje nije moj posao (na dve strane i dve fotografije) Akron, Ohajo, SAD: Lucija Jurić-Bogatić Sećanja što život znače: Laza Lazić (na dve strane i jedna fotografija) TV serija `Noći i dani` Bazar u poseti: Vukosava Lazarević (Knjaževac) i Dobrila Perić (Rajac, Negotin) Beograd: OŠ `Braća Ribar` - Škola za roditelje (na dve strane i dve fotografije) Kompletan roman: Roz Braningen - Progonitelj Roman u nastavcima: Stranac u ogledalu 6.deo Bazar recepti: Za sedam dana (na dve strane) Sa svih strana: Elton Džon, Kristijan Barnard, Paloma Pikaso... Moda: Haljine (modeli?) Kompletan roman: Irvin Šo Susret posle 20 godina 1.deo Roman u nastavcima: Stranac u ogledalu 6.deo Ćaskanja o modi: Kako da ne pogrešite (modeli?) Moda: Elegantni preko dana (modeli?) Moda: Kompleti iz dva dela (modeli?) Zaledite leti, poslužite zimi (recepti na 7 strane) Ljudi i događaji: Modna revija trikotaže Leskovac, Persa Živodinović najstarija pletilja (Palisad)... Priča: Odvajanje - Džon Apdajk Ogledalo: Dušica Žegarac, Beba Lončar, Dragan Nikolić... ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 106 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

str. 267 urednik : Dragiša Stanojević bgd., juni 1887 - sveska prva (br. 1) Dragiša Stanojević (Beograd, 4. april 1844— Niš, 9. novembar 1918) srpski je političar, pravnik i književnik. Bio je upravnik Narodne biblioteke u Beogradu od jula 1897. do septembra 1900. godine. Doktorirao je prava u Bonu. Bavio se politikom i bio je socijalista, dugo vremena je proveo u izgnanstvu iz Srbije. On je sin pukovnika Jeremije Stanojevića (1808-1869) i Marije Nenadović (1817-1908). Po ocu je unuk kneza Nikole Stanojevića i praunuk kneza Stanoja iz Zeoka, a po majci je unuk prote Mateja Nenadovića i praunuk obor-kneza Alekse Nenadovića. Uz Dimitrija Tucovića i Radovana Dragovića bio je jedan od poznatijih srpskih socijalista. Kao književnik poznat je po dobrim prevodima i prepevima klasičnih dela italijanske književnosti: Danteove „Božanstvene komedije“, Tasovog „Oslobođenog Jerusalima“, Ariostovog „Besnog Rolanda“. Posle studija u Nemačkoj 1865. god odlazi u Pariz. Po povratku u zemlju 2. septembra 1867. godine postaje profesor na Pravnom fakultetu u Velikoj školi. Posle ubistva Kneza Mihaila na Košutnjaku, Dragiši se sudi jer je sa grupom studenata izašao na ulicu. I ako oslobođen krivice sa svojim ocem i stricem Jakovom koji su takođe okrivljeni za zaveru pa oslobođeni, napustio je Srbiju. Vraća se posle 14 godina i zapošljava se kao sekretar u Ministarstvu Finansija. Zbog simpatija prema Radikalnoj stranci ista ga 1890. godine postavlja za vladinog komesara Narodne banke a iste godine kao kandidat Radikalne stranke postaje poslanik u Skupštini. Od 1897. god. Dragiša Stanojević uglavnom živi od svog književnog rada. Dok je bio na mestu upravnika, brinuo je o poboljšanju materijalnog položaja biblioteke, utvrdio stvarno stanje fonda, a posebnu pažnju je posvetio vraćanju više hiljada publikacija pozajmljenih iz biblioteke. Radio je na izradi zakona o Narodnoj biblioteci u Beogradu od 1901. godine.

Sarajevski magazin `Arka` je svojevremeno bio jedan od najpopularnijih časopisa na prostorima bivše Jugoslavije (zajedno sa srodnim časopisima, kao što su `Tajne`, `Treće oko` itd.). Magazin je godinama izlazio pod nazivom `Arka`, da bi ga u novom milenijumu promenio u `Nova Arka`. Teme časopisa uključuju - hinduizam, NLO, astralna putovanja, iskustva bliska smrti, ishrana, meditacija, new age, atlantida, psienergija, asteroidi, kloniranje, proročanstva, Feng Šui, astrologija, Jung, joga, NWO i mnoge druge... Iz sadržaja: Banja luka: Izvađen tumor čudovište Biramo šampiona banjskog turizma `Zlatni cekin: Banja Naftalan Komete donele život Sa druge strane života: Umetnost ratovanja (Raša Popov) Razmišljanja o Novom dobu: Alergijska gušenja Osvajanje Svemira: Letovi bez mistike (Milivoj Jugin) Hiropraktikom do zdravlja: Neuki majstori Praznoverje kroz vekove 7.deo: O pokojniku sve najlepše Poklon dodatak: Gimnastika po horoskopu Mala škola hiromantije (gledanje u dlan): Sami do istine Istina o Bermudskom trouglu 7.deo: Susreti treće vrste YU ekspedicija `Afrika `90.` 1.deo: Žestoko pleme Turkane Radioestezija na delu: Poltergejts u Belom manastiru 2.deo - Kamenje užasa Astro intervju: Marina Perazić Ruma: Misterija Borkovačkog jezera Beskrajno putovanje duše: Reinkarnacija 4.deo - Nerođeni sluga Krišne (KRAJ) Zona sumraka: Septembarske kiše More nosi priču: Požudna Venecijanka - Zločin strasti Galerija fantastičnog slikarstva: Pablo Pikaso `Tri igračice` Izdavač: Oslobođenje, Sarajevo Strana: 60 Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 1520 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

BUKTINJA - Broj 31 Buktinja - časopis za književnost, umetnost i kulturu Broj 31 Mek povez 99 str. SATIRA IZ NAŠEG SOKAKA Otkako je sveta i veka, mnogobrojne bolesti tište ljudsku zajednicu. Lečimo se na različite načine: buntom, bunom, ratovima, izborima, žalbama, molbama, jadikovanjem i drugim lekovima koji svi zajedno nemaju snagu, prodornost, dalekosežnost i univerzalnost koju sa sobom nosi podsmeh oblikovan u satiričnu književnu formu. Pre 220 godina objavljeno je prvo satirično delo u srpskoj književnosti naslovljeno kao Mali bukvar za veliku decu, autora Mihaila Maksimovića. Ova knjižica, izdata još daleke 1792. godine, kritikuje sve nivoe srpskog malograđanskog društva XVIII veka, a njena sadržina je aktuelna i do današnjih dana. Na ovim prostorima, na sreću ili nesreću, postoji veoma plodno tle za ovakvu vrstu stvaralaštva, pa je zato kratak put od činije pune raznovrsnog voća do najboljih satiričnih dela, u ovom vremenu, a po svemu sudeći, i u budućim vremenima. SATIRA Satira je u doslovnom značenju reči žrtvena činija puna raznog voća, a u prenesenom — pesma ili neko drugo književno delo sastavljeno od raznih elemenata. Pod satirom je, zapravo, moguće podrazumevati: (1) kraću ili dužu pesmu u kojoj se na podrugljiv način ukazuje na štetne pojave u društvu ili na negativne osobine pojedinaca; (2) književno delo bilo kog žanra; (3) satiričnu književnost u širem smislu. Tako se može govoriti o satiračnoj pesmi, satiračnom epu/spevu, satiračnoj poemi, satiračnoj prapoveci/prači, satiračnom romanu, satiračnoj drami (komedija) aforizmu (koji u novije vreme postaje isključivo satirični žanr). Satira se, tradicionalno, određuje kao viši, oštriji vid komike u odnosu na humor — humor, naime, ima za cilj da samo nasmeje čitaoca ukazujući na negativne pojave, a satira da osudi te pojave i osobine i potpomogne njihovom iskorenjivanju. Neke od najčešćih osobina koje bivaju predmet satirične oštrice su: tvrdičluk, pomodarstvo, samohvalisanje, dvoličnost, servilnost, nemoral... U tom smislu, satira se služi i određenim (standardnim) stilskim sredstvima — haperbolom, ironijom, a naročito alegorijom. U velikom broju slučajeva se satira, parodija i šaljiva književnost uopšte vezuju i za druge odrednice, recimo za erotiku, pa se tako, primera radi, Rableov Gargantua a Pantagruel svrstava i u erotske i u satirične romane. Katkad književna dela erotske provenijencije potpuno prerastu u satiru, za šta kao tipičan primer možemo navesti Gomnaidu Dubrovačanina Junija (Džona) Palmotića. Početke satiračne književnosti je teško odrediti. U starogrčkoj književnosti za istaknute satiričare važe Simonid, Arhiloh, Folkidid, komediograf Aristofan. U književnosti starog Rima su se u oblasti satire istakli Horacije, Juvenal (čije glavno i jedino delo ima naslov Satire), Apulej, Petronije Arbiter. U novijoj (evropskoj) književnosti se kao izraziti satiričari navode: Miguel Servantes (autor čuvenog Don Kihota), Fransoa Rable, Volter (sa svojim romanom Kandid), Džonatan Svift (najpoznatij i po romanu Gulaverova putovanja, koji docnije postaje omiljeno dečje štivo), Džordž Gordon Bajron, Džordž Bernard Šo, Nikolaj Vasiljevič Gogolj (čije je glavno delo roman Mrtve duše). Najiscrpniji pregled satiričnih vidova u početnim fazama novije srpske književnosti dao je, po našem mišljenju, Stanislav Vinaver u svom eseju (javnom predavanju održanom na Kolarčevom narodnom univerzitetu) Srpski humoristi i satiričari. U ovom tekstu on tvrdi da se u `najvažnijem pesničkom dokumentu srpskog naroda`, u Gorskom vijencu Petra Petrovića Njegoša, `nalazi (...) i jedna komična i satirična epizoda od monumentalne vrednosti`. Reč je o onom čuvenom mestu iz Njegoševog dela gde Vojvoda Draško saopštava svoje utiske o boravku u Mlecima. Vinaverova je ocena da ova epizoda `u neku ruku ima programski karakter` i da je ona, zapravo, `okvir u kome se ima kretati srpska satira, srpska komika, srpski humor...` Naravno, počeci srpske satirične književnosti dosežu do nešto dalje prošlosti... U istom eseju Stanislav Vinaver ističe da se Dositej Obradović `služi (...) najradije u svojoj didaktici, komikom, blagom šalom`. (Ova konstatacija bi bila samo jedan u nizu dokaza da je u nekim slučajevima teško razlučiti humorističko od satiričnog!). Kao najznačajnijeg, pak, Dositejevog sledbenika Vinaver navodi Jovana Steriju Popovića, jednog od najvećih i žanrovski najraznovrsnijih srpskih pisaca XIX veka. Osim njega, u periodu klasicizma i predromantizma satiru su negovali i manje poznati pisci Mihailo Maksimović i Konstantin Bogdanović. Svoj doprinos srpskoj satiri dali su, posle Njegoša, i drugi romantičari. U najbolja obimnija pesnička ostvarenja Branka Radičevića se, osim Đačkog rastanka i Tuge i opomene, ubraja i satirični spev Put, u kojem je pesnik ismejao protivnike Vukove jezičke reforme. Uobičajena podela koja obuhvata najveći deo originalnog pesničkog stvaralaštva Jovana Jovanovića Zmaja jeste na intimnu liriku i poeziju kolektivne inspiracije (koja je najobimnija od svega što je Zmaj stvorio), u čijem sklopu najznačajnije mesto zauzimaju satirične pesme, `lepe satirice`, kako ih je nazvao Miodrag Popović (Bildung, Jututunska juhahaha, Jututunska narodna himna...). Za negovanje satire u epohi srpskog realizma znatne zasluge pripadaju Svetozaru Markoviću, koji se, pod vidnim uticajem ruskih revolucionarnih demokrata (najviše Pisarova), zalagao za stvaranje društveno angažovane literature, odnosnoza`uništenje estetike`, kako je to imenovao jedan od njegovih sledbenika, Pera Todorović. Markovićeve ideje je, inače, prihvatio i veliki srpski romantičar (jedini među njima!), Đura Jakšić, a njegova satirična oštrica najubojitija je u pesmi Otac i sin i kratkoj priči Komadić švajcarskog sira. Kod Milovana Glišića, jednog od začetnika srpskog realizma, nailazimo i na onaj tip priča koje su neposredno najavljivale Radoja Domanovića. Najpoznatije od njih su, svakako: Šta čoveku neće pasti na um!, Novi Mesija, Čist vazduh, Sigurna većina, Molepstvo. U tom smislu, treba, kada je reč o Glišiću, veću pažnju posvetiti njegovom ranom stvaralaštvu (onom pre 1873. godine) — saradnji u satiričnom listu Vragolan. I najveći među, inače, malobrojnim liričarima iz vremena realizma, Vojislav Ilić, nije odoleo `izazovu satire`. Takvim svojim pesmama (od kojih je, svakako, najpoznatija Maskenbal na Rudniku) on je, po rečima Jovana Deretića, `stao naporedo s predstavnicima satire u drugim žanrovima` ove epohe. Iz tog vremena potiča i jedna od naj poznatijih naših satiričnih pesama svih vremena - Svinja reformator Milorada Mitrovića. Za razliku od većine ostalih realista, Stevan Sremac je bio monarhista i protivnik Svetozara Markovića. On je, međutim, poput svoje književne sabraće, `više voleo staro nego novo, bliži mu je bio starovremenski, patrijarhalni nego moderni, građanski svet`. Takva Sremčeva shvatanja uticala su na to da on podvrgne `oštrom satiričnom peru` sve ono evropsko, zapadnjačko što je prodiralo u Srbiju. Naj veći domet, što se satire tiče, kod Sremca je ostvaren u Vukadinu i `Limunaciji` na selu, a njima uz bok ide i kraća pripovetka `Česna starina!... `. U ovim i nekim drugim delima, ipak, nisu pošteđeni ni sledbenici pokreta Svetozara Markovića. Sremac se, inače, kao pisac u znatnoj meri oslanja na svoje prethodnike — Jovana Steriju Popovića i Jakova Ignjatovića, a donekle i na Milovana Glišića. Jedan od najviših dometa srpske satire ostvaren je u književnom delu Branislava Nušića, drugog našeg velikog komediografa posle Jovana Sterije Popovića, na čije se stvaralaštvo on, u velikoj meri, nadovezuje. Nušićev prethodnik je, međutim, i Kosta Trifković, koji predstavlja svojevrsnu `kopču` između ova dva velikana. Premda je Nušić sam sebe smatrao više humoristom nego satiričarem, a svoje komedije manje cenio od ostalih drama (i drugih žanrova), one su najvredniji deo njegovog stvaralaštva, a njihov satirični naboj je neporeciv. B. Nušić je, inače, svoje književno stvaralaštvo otpočeo u periodu realizma (i to satiričnom pesmom Dva raba, komedijom Narodni poslanik i drugim ranim delima), a nastavio je da piše i docnije, u vreme moderne, kao i u periodu između dva svetska rata. Humorističko-satirična tradicija srpskog realizma svoj vrhunac doživlja sa Radojem Domanovićem. On je svoj književni talenat najbolje iskazao u satiričnim pripovetkama, koje se obično dele u nekoliko grupa: humoristčko-satirične ili anegdotsko-satirične (Ne razumem, Glasam za slepce, Demon, Mitropolitov mačor i druge), humorističko-satirične sa elementima groteskne fantastike (Kraljević Marko po drugi put među Srbima, Razmišljanje jednog običnog srpskog vola), parodično-satirične (Ozbiljne naučne stvari, Hajduk Stanko po kritičarskom receptu g. Momčila Ivanića) i (najbolje!) alegorično-satirične, čiji je on i tvorac (Ukidanje strasti, Danga, Vođa, Mrtvo more, Stradija). Poslednjih godina Radoje Domanović više nego možda ijedan pisac zaokuplja pažnju izučavalaca književnosti, tako da se pojavio veliki broj tekstova i zasebnih knjiga. U Domanovićevom delu se otkrivaju nova značenja, nove vrednosti, a na svetlo dana izbijaju i manje poznati ili do sada nepoznati tekstovi ovog književnog velikana. Dragana Vukićević, primera radi, u Domanovićevom (inače, fikcionalnom) stvaralaštvu uočava i prisustvo književnokritičkih tema. Putem Radoja Domanović pošli su mnogi kasniji srpski pisci, tako da je `stvoreno` čitavo Domanovićevo pleme, kako ga je nazvao Miroslav Egerić, jedan od najprilježnijih izučavalaca srpske satire. Tom `plemenu` pripadaju, između ostalih, i ovi pisci: Erih Koš, Branko Ćopić (onim delom svog stvaralaštva koje ga određuje kao jeretičkog Ćopića, po rečima Vladimira Bunjca), Vasa Popović, Dušan Radović, Vladimir Bulatović Vib, Branislav Crnčević, Matija Bećković, Milovan Vitezović, Aleksandar Baljak i niz drugih pisaca, naročito onih koji važe za aforističare. Svoj već pominjani tekst Stanislav Vinaver završava osvrtom na satirične elemente u delu Petra Kočića, jednog od naših lirskih realista. Ovde se Kočićevi stavovi sravnjuju sa stavovima Vuka Karadžića — Vukova sumnja u `prosveščenije` (zbog kvarenja narodnih vrednosti) kod Kočića prelazi u mržnju, ali samo zato što ono dolazi od tuđinske, okupatorske austrougarske vlasti. Na udaru Kočićevog satiričnog pera najviše se našlo kvarenje jedne od najvećih i najsvetijih vrednosti jednog naroda - jezika. Vinaver se posebno bavi manje poznatim Kočićevim tekstom — dužom pripovetkom Sudanija. Najpopularnije Kočićevo delo je, inače, satira u dramskom obliku Jazavac pred sudom. Branimir V. Branković

Odlično očuvano! Naslov Hey Joe! : magazin za američku književnost / glavni urednik Vojislav Despotov Ostali naslovi Hej Džo Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1990-1991 Septembar 1990, br. 1 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Raul Amon : Vojislav Despotov, 1990-1991 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis Ilustr. ; 30 cm Učestalost Tromesečno. Keruak, Baraka, Barouz, Beat poezija, Bob Dilan, Hiršman, Dobro očuvano kao na slikama bez mana Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik. Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLJENJE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLJAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELJA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd. američka književnost keruak barouz ferlingeti carls bukovski postmoderna postmodernizam proza poezija dubravka đurić nina živančević vujica rešin tucić avangarda neoavangarda novosadska časopis polja uj symposion signal ... MG60 (L)

GameFun novo ime- stari dobri ScreenFun! GameFun je mesečni magazin koji se bavi gejming industrijom i zabavom na računarima i konzolama. Čitaocima nudi vesti iz sveta gejminga zajedno sa recenzijama video-igara za sve popularne igračke platforme. Sadržaj ScreenFuna sadrži i pregled aktuelnog hardvera za PC i konzole. Prvi broj Bravo ScreenFuna izašao je aprila 2005. godine. Stalne rubrike u časopisu su: Preview (najave novih igara), Test (recenzije igara), Software, Hardware, Fun, News, Pisma, Trix, Game Over i retro (sa GameFunShotom, delom megapostera i nagradnim igrama). Bravo ScreenFun je postao ScreenFun od juna 2009. godine zbog gašenja originalnog nemačkog izdanja kojeg je izdavao Heinrich Bauer Zeitschriften Verlag KG. Ovo je jedan od retkih primera u novinarstvu da se originalni časopis ugasi a njegovo licencno izdanje nastavi da izlazi. Iz sadržaja: Poster: Dishonored 2, sa druge strane Prey (novi Prey, ne onaj stari koji se zove isto) CALL OF DUTY: INFINITE WARFARE - DUŽNOST ZOVE I U VAKUUMU Uništili smo Zemlju i otišli na svemirsko služenje vojnog roka SAMO CIVILIZOVANO Vreme je da se oprostimo od slobodnog vremena - Civilization VI IL` SI TITAN ILI NISI BITAN Jedna od najboljih pucačina godine koju ne smemo prevideti: Titanfall 2 VELIKI TEST: BATTLEFIELD 1 BLIZZCON 2016: ŠTA SMO SAZNALI NA VELIKOM BLIZZARDOVOM SPEKTAKLU Special: 7 kratkih ali spektakularnih igara Nintendo Switch Test Duke Nukem 3D: 20th Anniversary World Tour Football Manager 2017 Mantis Burn Racing Moto Racer 4 Owlboy Redout Ride 2 Preview: Endless Space 2, Outlast 2 ... Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 107 Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

uz ovaj broj 2 TEORIJSKI PRISTUPI david carroll: subjekt pod znakom pitanja: fenomenologija, strukturalizam i novi roman 3 denis poniž: eksperimentalna književnost 24 carol mastrangelo bové : politika žudnje julije kristeve 36 irena lukšić: samizdat: drugi tok ruske književnosti (1) 49 ekskluzivno za QUORUM Jürgen ploog: u pozadini riječi (intervju) 72 KNJIŽEVNA PROIZVODNJA nikica petković: gorski zdenac (Ijuvene i rodoljuvene) 76 nikola vujčić: stvari su pune reči 89 anka žagar: igračke sv. franje 94 jagoda zamoda: skanjujem se 104 ivan jelinčić merlin: definitivno jok (pjesme posvetnice) 121 goran simić: brbljanje tišine 130 vasa pavković: gombrovič (obmana) 137 zvonko kovač: korelacije 2, fragmenti 141 carmen klein: večer s Valentinom 152 mladen kožul: prokleto sidro 162 rené matoušek: puzzle (intimna slagalica) 168 new singers quartet: krešimir mićanović, waiter stainebronn, tonči plaština, dino frndić 173 off line marko pavček: oj, neretvo 181 KLUB КОH kkoh Vukovar 182 off line m. r. t: „jogurt ili nešto drugo“ 188 KITIČKI PRISTUPI miroslava vučić: goran tribuson: zavirivanje 189 krešimir bagić: neven orhel: ponoćni susret 192 zvonko kovač: borislav pekić: odabrana dela 196 zdravko gavran: nedjeljko fabrio: vježbanje života 201 dragana srzić-radeljak: živojin pavlović: zid smrti 204 ivan božičević: krešimir šego: stojna kuća 207 off line božidar mandić: dan vazduha i ostalih elemenata 211 UMJETNOST & MEDIJI nova evropa: sinovi nijemog doba 213 helga finter: neobarok (postmoderna i avangarda u francuskoj) 218 laszlo glozer: povodom smrti josepha benysa 223 ian stuart: licem u lice s aids-om 228 REAKTUALIZIRANI TEKSTOVI josip stošić: naga ga draga (Izbor) 232 Quorum, časopis za književnost, pokrenut 1985. u Zagrebu kao dvomjesečnik. Izlazio je u nakladi Saveza socijalističke omladine Hrvatske, od 1991. do 2006. u izdanju Naklade MD, a od 2007. Centra za knjigu. Glavni mu je urednik do 1990. bio Branko Čegec, a potom Miroslav Mićanović; 1997–2005. suurednik mu je bio Roman Simić. Okupivši velik broj autora, poticao je poetičku individualnost, teorijsku osviještenost i intermedijalnost te zaokružio poetiku postmodernoga naraštaja u hrvatskoj književnosti za koji se uvriježila odrednica „kvorumaši“. U časopisu su objavljene panorame kritike (Kritika futura drugog, 1988), pjesništva (Strast razlike, tamni zvuk praznine, 1995) i proze (Poštari lakog sna, 1996) toga naraštaja. Knjige u Biblioteci Quorum izlazile su od 1984. Časopis je prorijedio izlaženje 2000-ih, pomladivši više puta uredništvo, a ugasio se 2018. MG101 (N)

fanzin HORNBURG #6 (oktobar 2005, Beograd) 56 strana, A4, štampano c/b na glossy papiru, kolor korice. Nov. Ovo je, ako se dobro sećam, poslednji broj ovog fanzina koji je izdavao Marko Miranović, beogradski metal entuzijasta koji je imao različite nadimke (koje je sam sebi davao), npr. Despot, pa Morgan Hornburg, kako je ovde potpisan, pa... Ovaj njegov zin je bio u skladu sa njegovim muzičkim opredeljenjem, a to je simfonični (atmo) black metal. Pisan je na dobrom engleskom, i izazvao je i određenu pažnju u Srbiji, mada se pojavio u vremenu kada je bilo baš dosta fanzina i časopisa. Prelom je lep, štampa odlična. Sa časopisom su sarađivali i još neki bitni likovi sa tadašnje metal scene - Dachaz, koji je izradio i logo fanzina, Marko Ristić, koji će kasnije voditi NOCTURNE zine, Lazar Galić, odličan muzičar - član više bendova, između ostalih i DRACONIC, i Max Butcher, koji je broj prelomio (pa zato i liči dizajnom na njegov BUTCHERIAN VIBE). Sadržaj je veoma dobar: BAL-SAGOTH, BATTLELORE, DIMMU BORGIR, FALKENBACH, MOONSORROW, NAGLFAR, PRIMORDIAL, RAGNAROK, SIRENIA, TAAKE, THERION, WINTERSUN... Tu su i dva intervjua sa domaćim bendovima, što je uvek za pohvalu. Marko Miranović je predstavio CONSECRATION i ABONOS, a tu su i kraće vesti sa srpske scene. Naravno, kao i svi fanzini, i ovaj ima bogatu sekciju recenzija. Miranović je ubrzo po izlasku ovo broja odlučio da proširi koncepciju časopisa, da promoviše sve vrste metala, prvenstveno power metal, pa je ovaj zin ugasio, i pokrenmuo novi, pod nazivom METAL SOUND. Počeo je da piše na srpskom, u očitoj želji da postane važniji činilac na medijskoj metal sceni, što mu uglavnom nije uspelo. U ponudi imam i dva broja ovog zine, pogledajte ih na: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61189037_casopis-METAL-SOUND-br-1-2006-srpski-metal-zine https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61189153_casopis-METAL-SOUND-br-2-2007-srpski-metal-zine Miranović je imao i nekoliko bendova, objavio nekoliko CD-a, pa iako nije bio većini tadašnjih metalaca simpatičan, zbog svog odbojnog i često nabusito-nadrkanog ponašanja, mora se priznati da su za njega ostala dela, tj. da nije bio jedan od mnogih koji samo pričaju, a ništa ne urade. Takvi, iza kojih stoje rezultati, će uvek imati moju podršku. Brojna izdanja srpskog i ex-YU metala, na pločama, kasetama, CD-ima.., fanzini, časopisi... kao i memorabilia (fotke, ulaznice, i sve ostalo vezano za scenu), možete pronaći u mojoj ponudi na Kupindu. Polako ubacujem artifakte iz lične kolekcije, u kojoj se svašta nakupilo tokom godina provedenih na sceni, u ovom ili onom statusu. Pratite moje oglase... https://www.kupindo.com/Clan/REX_3x3/SpisakPredmeta

Stavio sam u neispravne jer NEMA roman! Nada - Jedan od najpoznatijih ženskih časopisa na ovim prostorima. Bavio se najzanimljivijim temama iz javnog života, od zdravlja do estrade. Žene iz nekadašnjeg srednjeg sloja kupovale su ovaj list iz nedelje u nedelju. Kao i mnogi drugi, ugašen na početku finsnijske krize u zemlji. Iz sadržaja: Naslovna strana: Seid Memić Vajta Moda: Raznobojno modno leto (modeli?) Vez, vezenje, kukičanje: Raskošni detalji, Stolnjak, Milje, Mali mornar, Orijentalni motiv... Feljton: Mešoviti brakovi u Jugoslaviji 1.deo Naši u svetu i iz sveta: Osmeh mami goste Intervju: Mira Banjac (na dve strane i jedna fotografija) Ilona Staler (Ćićolina) od striptizete do poslanika Tržište ljubavi na stupcima štampe: U modi su imućni partneri Feljton: Utvrđivanje očinstva pred sudom 3.deo Zaječar `Kristal`: Kristalne čaše pune deviza (jedna strana i 3 fotografije) Iz Palate pravde: Zlatan lančić Živkova Bara, Ušće kod Obrenovca: Sa terencima na licu mesta U belom svetu: Ramona Del Abate, Elizabet Tejlor i Ričard Gir, Karolina Menar... Naši u belom svetu: Uspeh iz inata Vesna Šunjić, direktor `Zlatke Vuković` o štrajkovima: Direktora treba izmisliti U poseti: Seid Memić Vajta (na dve strane i 7 fotografije) Krojenje: Modeli s krojnog arka Feljton: Stiv Mek Kvin 4.deo Feljton: Naše istraživanje o sidi 2.deo Medicinski dodatak: pedijatar, ginekolog, ortoped, specijalist medicine Strip: Stari zanati - Grnčari 3.deo (Zekira i Ahmet Muminović) Letnje cveće za zimske dane Kuvar, recepti: Za letnje osveženje Škola atraktivnog pletenja 6.deo Ljubavna priča: Momak s gitarom - Dajna Grej Šarena strana: Marija Šel, Martina Navratilova i Džudi Nelson, Ana Bekuta ... Ocena: 4-. Vidi slike. Skladište: Magazini 2 Težina: 150 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Prvi broj Bravo ScreenFuna izašao je aprila 2005. godine. Stalne rubrike u časopisu su: Preview (najave novih igara), Test (recenzije igara), Software, Hardware, Fun, News, Pisma, Trix, Game Over i retro (sa GameFunShotom, delom megapostera i nagradnim igrama). Bravo ScreenFun je postao ScreenFun od juna 2009. godine zbog gašenja originalnog nemačkog izdanja kojeg je izdavao Heinrich Bauer Zeitschriften Verlag KG. Ovo je jedan od retkih primera u novinarstvu da se originalni časopis ugasi a njegovo licencno izdanje nastavi da izlazi. Iz sadržaja: Poster: Brothers in Arms: South Park: The Game, sa druge strane Street Fighter X Tekken + megaposter u delovima League of Legends 2.deo Gde Ezio stade, tu Connore produži! Najnoviji broj ScreenFuna donosi ekskluzivni preview igre Assassin’s Creed III! Želite da saznate sve detalje i pikanterije iz novog AC? Želite da vidite ekskluzivne šotove iz gejmpleja? Pogledajte naš preview na četiri strane. Paralelno sa izlaskom junskog broja ScreenFuna izašla je i igra godine – Diablo III. Saznajte šta vam sve treba da biste je igrali, kako igra izgleda a možete učestvovati u nagradnoj igri i osvojiti originale ili Diablo III majice. ScreenFun prati dešavanja na političkoj sceni pa donosi članak “Ja bih hteo da vladam” o igrama za političare t.j. za one koji se tako osećaju. Ako ste više u orijentalnom fazonu, pročitajte tekst “Šogunske hronike” u kojoj predstavljamo najbolje modove za Shogun 2: Total War. ScreenFun broj 85 donosi prve prikaze igara South Park: The Game (sa posterom), koja će vas nasmejati do suza i Auto Club Revolution koji će pokušati da unese revoluciju žanr trkačkih igara. Ako ste fan konzole PS3 pročitajte kakav će biti God of War: Ascension i PlayStation All-Star Battle Royal. I ovaj broj ScreenFuna krcat je testovima pa ćete tu naći: Armored Core, Blacklight: Retribution, Blades of Time, MUD: FIM Motocross World Championship, Naval War: Arctic Circle, Prototype 2, Risen 2: Dark Watters, Shoot Many Robots, Sniper Elite V2, Street Fighter X Tekken za PC (sa posterom), The Walking Dead: Episode 1, Top Gun: Hard Lock, Tropico 4: Modern Times, UEFA Euro 2012 kao i mini-opisi igara: Mortal Kombat, Pole Position 2012, Trials Evolution, RE: Operation Racoon City i Fireburst. Pročitajte u vestima i prve informacije o igrama Crysis 3, Call of Duty: Black Ops 2 i PES 2013. U rubrici Hardware testiramo dva trenutno najskuplja i najtraženija modela: Samsung Galaxy SIII i HTC One X. Koji je bolji? Izdavač: Color Press Group, Novi Sad Broj strana: 64 Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 107 Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

DALJE, broj 17/1986 OSLOBOĐENJE SARAJEVO 1986 R e f e r e n c e Art Lover: Umetnici sa pseudonimima Jevrem Brković: Ljubljanska drama Žan Lakost: PredGovor za knjigu Valtera Benjamina Valter BENJAMIN: Pariz drugog carstva kod BodleRa Goran Babić: Željezo za ranu (Intervju, Borbina anketa o odnosu Partije i inteligencije...) Enes Duraković: Književno djelo Derviša Sušića Erih FRID: Mlado drvo / Sudbinske sile / Merila Branko Andrić: Kako žene strašno pate PRVI MEĐUNARODNI MEJL-ART MANIFEST 1962/1982 Njujork-Parma `NJUJORŠKA DOPISNA ŠKOLA UMETNOSTI` Osnovao je američki umetnik REJ DŽONSON.... Mejl-artisti širom sveta!!! 1. Mejl-art je obLik `komunikacije`, koja može biti upućena jednoj ili više oSoba, a koja se tiče bilo sfere `privatnog` ili `društvenog` života. Mejl-art je rođen kao suprotStavljanje dosadnim umetničkim školama koje su stvorili trgovci, galeristi i kritičari, koji su umetnost uvek gušili i guše, vrše pritisak, sVodeći `umetnička traganja` na puki ekonomski efekat 2. Tehnike mejl-arta su kolaž, fotoKopija, marke umetnika, gumeni pečat, vizuelni radovi na kovertu, pisaća mašina, ciklostil, razni kancelarijski materijal, nalepnice... 3. Metod kojim se mejl-art koristi (što predstavlja i njegov jezik) jeste jezik svakodnevice uperen (u vidu poštanskih `raketa` čije su glave punjene fantazijom) prema gluposti, licemerju, jeresi, idealizmu, ideologiji, anarhiji, moralu, otadžbini, religiji, poLitici, tržištu kulture, manipulišući svim materijalnim produktima tehnološke imperije, uključujući njene skrivene jezike, toteme i tabue!!! 4. Mejl-art se rasProstire posredstvom mehanizma međuNarodne pošte, koja funkcioniše poPut razGlasne kutije 5. Jezik mej-arta je sLožen `koktel` kultura. U njega su uključeni vizuelni i fonetski pesnici i oni koji eksperimentišu jezikom na svim nivoima 6. Mejl-art je snažan međuNarodni krug 7. Budućnost mejl-arta: napretkom svemirske tehnologije i slanjem u orbitu hiljada veštačkih satelita svaKako će se izmeniti mejl-art i kao medij (isPoruka, razMena, rad na produktima) i kao jezik (reProdukcija originala putem videoTerminala i kompjutera, javnim i privatnim kanalima). (Mihajlo Grušić) ............................................................ BROŠ LATINICA 124 STRANICE Bez potpisa, podvlačenih stranica, pečata! LEPO OČUVANO **********

Prvi broj Bravo ScreenFuna izašao je aprila 2005. godine. Stalne rubrike u časopisu su: Preview (najave novih igara), Test (recenzije igara), Software, Hardware, Fun, News, Pisma, Trix, Game Over i retro (sa GameFunShotom, delom megapostera i nagradnim igrama). Bravo ScreenFun je postao ScreenFun od juna 2009. godine zbog gašenja originalnog nemačkog izdanja kojeg je izdavao Heinrich Bauer Zeitschriften Verlag KG. Ovo je jedan od retkih primera u novinarstvu da se originalni časopis ugasi a njegovo licencno izdanje nastavi da izlazi. Iz sadržaja: Poster: Prince of Persia: The Forgotten Sand, sa druge strane Spinter Cell: Conviction + megaposter u delovima Alise iz igre Tekken 6 3.deo U broju 61 donosimo detaljan preview igre Ghost Recon: Future Soldier na četiri strane, ali pored toga bacamo pogled i na igru koja samo što nije izašla Prince of Perisa: The Forgotten Sand (sa posterom). Dok čekamo ovaj film i igru, nova kriza nam stiže – i to još opasnija! Pod imenom Crysis 2! Proveravamo šta donosi nastavak. U ovom broju naći ćete preview još dve veoma obećavajuće igre: Formula 1 2010 i APB! Pored toga, donosimo vam i specijale o umetnosti igara Jasona Rohrera, a poseban članak posvećujemo teorijama zavere u video igrama. Ako vas interesuje Warhammer 40K serijal pročitajte tekst pod nazivom “Ratovi i čekići 41. veka”. ScreenFun #61 donosi testove sledećih igara: Age of Pirates 2, Dead to Right: Retribution, Global Agenda, GTA: Episodes from Liberty City PC, Lucidity, Majesty 2: Kingmaker, Prison Break: The Conspiracy, Settlers 7: Paths to a Kingdom, Simon the Sorcerer 5, Spinter Cell: Conviction (sa posterom), Star Wolves 3: Civil War i Zombie Driver. Uveli smo i rubriku mini-opisa u kojoj su se ovog puta našli: Metal Slug Complete, Castlevania: The Adventure Rebirth, Mortal Kombat II, Mega Man 10, Final Fight: Double Impact i Comix Zone. Ako vam neke igre zahtevaju Windows 7 ali bi i dalje da radite na XP-u pročitajte članak o Dual bootu u kojem ćete saznati kako da ovo uradite najbezbolnije. A ako vam neke igre štucaju, onda razmislite o nabavci novog GeForcea GTX480. Proverili smo koliko je brz ali i koliko udara po džepu. Izdavač: Color Press Group, Novi Sad Godina: 2004 Broj strana: 64 Biblioteka: Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: Magazini 107 Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

REČNIK TEHNOLOGIJE Vidici br. 1/2 1981. Veliki format. Poslednji list podeljen na pola i malo zaprljan. Sve ostalo sasvim OK. Rečnik tehnologije objavljen je u junu 1981. godine u okviru časopisa Vidici. U pitanju je filozofsko delo pisano u najboljoj tradiciji „pevanja i mišljenja“ odnosno filozofije izrečene na način jezika koji nije diskurzivan i analitičan već je poetski. Mnogi ovo delo vide kao prvi postmoderni tekst jugoslovenske i srpske kulture. Rečnik najbolje govori sam o sebi pa bi, stoga, pre nastavka čitanja daljeg izlaganja valjalo pročitati Rečnik u celosti ili bar neke od njegovih odrednica. Ova knjiga napisana je u formi rečnika. To je njena struktura. Neobično je, za početak, da jedna filozofska knjiga bude napisana u tom obliku. Ta forma nama je bliska posredstvom romana Hazarski rečnik Milorada Pavića, međutim, treba uzeti u obzir da se Rečnik pojavio 1981, tri godine pre velikog postmodernog romana naše kulture. Odrednice unutar Rečnika tehnologije izabrane su proizvoljno ili je bolje reći da one izneveravaju čitalačko očekivanje, jer čitalac većinu odrednica u Rečniku isprva ne može da poveže sa tehnologijom. Na primer, neke od njih su: amnezija, apokalipsa, Balkan, budala, Bulgakov, Vavilon, varvari, Vergilije, delanje, Dečaci, Enciklopedija, život, igra, Mesec, mnoštvo, napredak, objava, odricanje, patnja, prikaze, stanovanje, strast, strah, Sfinga, telo, Tehnolog, Troja, tu, um, Frankenštajn, Hegel, hleb, čekanje, Šekspir. Sve odrednice unutar Rečnika, a ima ih 162, predstavljene su na sledeći način: prvo je istaknuta etimologija date reči, zatim njeno značenje, zatim njeno tumačenje, onda sinonim te reči i, na kraju, primer. Sve ovo ističe izuzetnu zanimljivost ove filozofske knjige. Kroz način obrade odrednica vide se snaga i autentičnost mišljenja autora knjige. Čitalac mu mora priznati erudiciju i originalnost pri upotrebi analogija koje odlikuju ovo delo. Knjiga je predstavljena kao spis anonimnog autora. Objavljena je 1981, u vreme kada je urednik Vidika bio Aleksandar Ž. Petrović koji na svom imenu, na svom Ja, nije insistirao, ali nije tajna da je on, zapravo, autor ove filozofske knjige, i ne samo njenog sadržaja, već i koncepta njenog izgleda koji je kaligrafski uobličila Tamara Jerković. Knjiga koja se bavi tehnologijom izgleda kao srednjevekovni rukopis. Naslovna strana tog „rukopisa“ je ručno pisana i bojena, tekst na njoj ispisan je ćiriličnim pismom. Unutrašnjost knjige je, takođe, ručno bojena i pisana kaligrafski izvrsnim rukopisom koji tekst donosi na latinici. Još jedan vizuelni kuriozitet ove knjige je bitno pomenuti. Neke od odrednica Rečnika tehnologije praćene su slikama. Značenjska veza slika i odrednica je naročit zadatak za tumače. Na primer, reč „Balkan“ praćena je slikom Lude sa nulte tarot karte. Odrednica „Dante“ stoji uz crtež grupe Idoli na kojoj su Krstić, Divljan i Šaper sa ispruženim rukama u pravcu posmatrača. Odrednica „Kant“ praćena je slikom na kojoj Kant i Smrt igraju šah. Odrednica „Patnja“ praćena je reprodukcijom Gojine grafike „San razuma stvara čudovišta“. Odrednica „Um“ ilustrovana je slikom „Crni kvadrat“ Kazimira Maljeviča, a odrednica „Hegel“ velikom belom piramidom u čijem središtu je jedno oko. Intertekstualnost i citatnost su bitne odlike Rečnika tehnologije. Svojim sadržajem Rečnik predstavlja imaginarni muzej i vavilonsku biblioteku citata. Oni su morali ostaviti utisak i izvršiti uticaj na pisca Rečnika: Platon, Aristotel, Heraklit, Demokrit, Empedokle, Zenon, Vergilije, Toma Akvinski, Dante, Šekspir, Dekart, Luter, Paskal, Volter, Kant, Fihte, Gete, Hegel, Blejk, Adam Smit, Marks, Kjerkegor, Niče, Kropotkin, Dostojevski, Tolstoj, Šestov, Špengler, Berđajev, Poenkare, Haksli, Prust, Maler, Po, Bulgakov, Frojd, Maljevič, Kafka, Breht, Justin Popović, Veselin Čajkanović, Bloh, Horkhajmer, Hajdeger, Bašlar, Grejvs, Kolakovski, i drugi. Ovaj spisak, uz mnoštvo korisnih informacija, može se pronaći u tekstu „Razjasnica tehno-ujdurmi. Misloslovlje o Rečniku tehnologije“ čiji je autor Miloš Knežević. Tekst je objavljen u zborniku Povratak iz zemlje zmajeva. Rečnik tehnologije – 33 godine posle. Recepcija Rečnika tehnologije u našoj kulturi nije bila jednostavna. Rečnik je izazvao oštre reakcije, negodovanja, smene, zabrane i medijsku prozivku autora. Takođe, napisana je i ideološka analiza tog rukopisa koju je moguće pronaći i čitati na sajtu posvećenom ovoj knjizi. Analiza i njene posledice neće biti tema ovog teksta jer autorka ovih redova smatra da je toj temi dato isuviše prostora u zbornicima koji su, u međuvremenu, priređivani, a da je sam sadržaj i filozofski značaj knjige potpuno stavljen na stranu. Treba još reći o čemu i o kome je ova knjiga. Ona je o domovini njenog autora, o socijalističkoj federativnoj republici Jugoslaviji. Jugoslavija je, prema autoru, istrošila svoja značenja i svoju tehnologiju, misaonu i radnu. Sve se pretvorilo u jednoumlje Tehnologa i teror Institucije. Ova knjiga zapravo je o utopiji Jugoslaviji, o njenoj neodrživosti, zastareloj tehnologiji ideologije i nemogućnosti prevazilaženja problema u kojima je. (Izvor A.A.A) Jugoslovenska filozofska postmoderna

REČNIK TEHNOLOGIJE Vidici br. 1/2 1981. Veliki format. Prva (naslovna strana) kao i druga oštećene kao na slici ( pokušaj saniranja selotejpom). Oštećene pretposlednja kao i poslednja strana. Listovi se odvajaju. Funkcionalan i dalje. Rečnik tehnologije objavljen je u junu 1981. godine u okviru časopisa Vidici. U pitanju je filozofsko delo pisano u najboljoj tradiciji „pevanja i mišljenja“ odnosno filozofije izrečene na način jezika koji nije diskurzivan i analitičan već je poetski. Mnogi ovo delo vide kao prvi postmoderni tekst jugoslovenske i srpske kulture. Rečnik najbolje govori sam o sebi pa bi, stoga, pre nastavka čitanja daljeg izlaganja valjalo pročitati Rečnik u celosti ili bar neke od njegovih odrednica. Ova knjiga napisana je u formi rečnika. To je njena struktura. Neobično je, za početak, da jedna filozofska knjiga bude napisana u tom obliku. Ta forma nama je bliska posredstvom romana Hazarski rečnik Milorada Pavića, međutim, treba uzeti u obzir da se Rečnik pojavio 1981, tri godine pre velikog postmodernog romana naše kulture. Odrednice unutar Rečnika tehnologije izabrane su proizvoljno ili je bolje reći da one izneveravaju čitalačko očekivanje, jer čitalac većinu odrednica u Rečniku isprva ne može da poveže sa tehnologijom. Na primer, neke od njih su: amnezija, apokalipsa, Balkan, budala, Bulgakov, Vavilon, varvari, Vergilije, delanje, Dečaci, Enciklopedija, život, igra, Mesec, mnoštvo, napredak, objava, odricanje, patnja, prikaze, stanovanje, strast, strah, Sfinga, telo, Tehnolog, Troja, tu, um, Frankenštajn, Hegel, hleb, čekanje, Šekspir. Sve odrednice unutar Rečnika, a ima ih 162, predstavljene su na sledeći način: prvo je istaknuta etimologija date reči, zatim njeno značenje, zatim njeno tumačenje, onda sinonim te reči i, na kraju, primer. Sve ovo ističe izuzetnu zanimljivost ove filozofske knjige. Kroz način obrade odrednica vide se snaga i autentičnost mišljenja autora knjige. Čitalac mu mora priznati erudiciju i originalnost pri upotrebi analogija koje odlikuju ovo delo. Knjiga je predstavljena kao spis anonimnog autora. Objavljena je 1981, u vreme kada je urednik Vidika bio Aleksandar Ž. Petrović koji na svom imenu, na svom Ja, nije insistirao, ali nije tajna da je on, zapravo, autor ove filozofske knjige, i ne samo njenog sadržaja, već i koncepta njenog izgleda koji je kaligrafski uobličila Tamara Jerković. Knjiga koja se bavi tehnologijom izgleda kao srednjevekovni rukopis. Naslovna strana tog „rukopisa“ je ručno pisana i bojena, tekst na njoj ispisan je ćiriličnim pismom. Unutrašnjost knjige je, takođe, ručno bojena i pisana kaligrafski izvrsnim rukopisom koji tekst donosi na latinici. Još jedan vizuelni kuriozitet ove knjige je bitno pomenuti. Neke od odrednica Rečnika tehnologije praćene su slikama. Značenjska veza slika i odrednica je naročit zadatak za tumače. Na primer, reč „Balkan“ praćena je slikom Lude sa nulte tarot karte. Odrednica „Dante“ stoji uz crtež grupe Idoli na kojoj su Krstić, Divljan i Šaper sa ispruženim rukama u pravcu posmatrača. Odrednica „Kant“ praćena je slikom na kojoj Kant i Smrt igraju šah. Odrednica „Patnja“ praćena je reprodukcijom Gojine grafike „San razuma stvara čudovišta“. Odrednica „Um“ ilustrovana je slikom „Crni kvadrat“ Kazimira Maljeviča, a odrednica „Hegel“ velikom belom piramidom u čijem središtu je jedno oko. Intertekstualnost i citatnost su bitne odlike Rečnika tehnologije. Svojim sadržajem Rečnik predstavlja imaginarni muzej i vavilonsku biblioteku citata. Oni su morali ostaviti utisak i izvršiti uticaj na pisca Rečnika: Platon, Aristotel, Heraklit, Demokrit, Empedokle, Zenon, Vergilije, Toma Akvinski, Dante, Šekspir, Dekart, Luter, Paskal, Volter, Kant, Fihte, Gete, Hegel, Blejk, Adam Smit, Marks, Kjerkegor, Niče, Kropotkin, Dostojevski, Tolstoj, Šestov, Špengler, Berđajev, Poenkare, Haksli, Prust, Maler, Po, Bulgakov, Frojd, Maljevič, Kafka, Breht, Justin Popović, Veselin Čajkanović, Bloh, Horkhajmer, Hajdeger, Bašlar, Grejvs, Kolakovski, i drugi. Ovaj spisak, uz mnoštvo korisnih informacija, može se pronaći u tekstu „Razjasnica tehno-ujdurmi. Misloslovlje o Rečniku tehnologije“ čiji je autor Miloš Knežević. Tekst je objavljen u zborniku Povratak iz zemlje zmajeva. Rečnik tehnologije – 33 godine posle. Recepcija Rečnika tehnologije u našoj kulturi nije bila jednostavna. Rečnik je izazvao oštre reakcije, negodovanja, smene, zabrane i medijsku prozivku autora. Takođe, napisana je i ideološka analiza tog rukopisa koju je moguće pronaći i čitati na sajtu posvećenom ovoj knjizi. Analiza i njene posledice neće biti tema ovog teksta jer autorka ovih redova smatra da je toj temi dato isuviše prostora u zbornicima koji su, u međuvremenu, priređivani, a da je sam sadržaj i filozofski značaj knjige potpuno stavljen na stranu. Treba još reći o čemu i o kome je ova knjiga. Ona je o domovini njenog autora, o socijalističkoj federativnoj republici Jugoslaviji. Jugoslavija je, prema autoru, istrošila svoja značenja i svoju tehnologiju, misaonu i radnu. Sve se pretvorilo u jednoumlje Tehnologa i teror Institucije. Ova knjiga zapravo je o utopiji Jugoslaviji, o njenoj neodrživosti, zastareloj tehnologiji ideologije i nemogućnosti prevazilaženja problema u kojima je. (Izvor A.A.A) Jugoslovenska filozofska postmoderna

325 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Scena je časopis za pozorišnu umetnost. Kontinuirano izlazi od proleća 1965. godine, a izdaje ga Sterijino pozorje. Časopis je od osnivanja izlazio dvomesečno, a od 2005. godine izlazi tromesečno. Na zvanično sajtu Pozorja može se naći arhiva svih brojeva objavljenih od 2003. godine, a brojevi objavljeni od 2009. mogu se čitati i u elektronskom obliku.[2] Ovi brojevi dostupni su i na engleskom jeziku.[3] Godine 2005. objavljeno je zajedničko izdizdanje časopisa Scena i Teatron (Scena & Teatron), povodom obeležavanja 50 godina Sterijinog pozorja.[1] Koncepcija časopisa Časopis Scena se bavi estetikom, teorijom i sociologijom pozorišta, kroz intervjue prati aktuelna zbivanju u domaćem i inostranom teatru, redovno donosi prikaze domaćih i inostranih festivala, naročito Sterijinog pozorja, Bitefa i drugih. Obeležava jubileje, osvetljava najznačajnije aspekte pozorišne istorije (veliki stvaraoci, pokreti, pojave). Kroz prikaze knjiga, čitaoce obaveštava o savremenoj teatrološkoj produkciji. Časopis u svakom broju donosi najmanje jedan savremeni domaći dramski tekst i na taj način značajno doprinosi afirmaciji domaćeg dramskog stvaralaštva. U poslednje vreme objavljuju se i inostrani savremeni dramski tekstovi, naročito iz zemalja okruženja. Velika pažnja posvećuje se dizajnu časopisa, kao sastavnom i neodvojivom delu vizuelnog identiteta Scene. Fotografija zauzima posebno mesto jer je ona, pored video-zapisa, i trajno svedočanstvo o pozorišnom događaju. Godine 1974. pokrenut je i `Scena`, Theatre Arts Review pozorišni almanah na engleskom jeziku. U početku je časopis informisao inostrano čitalaštvo o pozorišnim zbivanjima u zemlji, a danas prevashodno objavljuje savremeno domaće dramsko stvaralaštvo, čime doprinosi njegovoj promociji u svetu. Časopis uređuje isto uredništvo kao izdanje na srpskom jeziku.[4] Uredništvo i redakcija Glavni urednici Scene od osnivanja bili su Josip Kulundžić (1965 - 1969), Slobodan Selenić (1970 - 1974), Petar Marjanović (1975 - 1990), Radomir Putnik (1991 - 1994), Vida Ognjenović (1995 - 2001), Darinka Nikolić (2002 - 2012) i Zoran Đerić (2013-2016).[4] Danas je na mestu odgovornog urednika Miloš Latinović, a redakciju čine Marina Milivojević Mađarev, Isidora Popović, Aleksandar Milosavljević i Željko Jovanović. Sterijina nagrada za teatrologiju časopisa Scena Sterijina nagrada za teatrologiju časopisa Scena ustanovljena je 1986. radi podsticanja razvoja teatrologije i njene društvene i stručne afirmacije. Nagrada se do 2002. dodeljivala svake godine, kada je odlučeno da će se dodeljivati svake treće...

325 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Casopis za pozorisnu umetnost Scena je časopis za pozorišnu umetnost. Kontinuirano izlazi od proleća 1965. godine, a izdaje ga Sterijino pozorje. Časopis je od osnivanja izlazio dvomesečno, a od 2005. godine izlazi tromesečno. Na zvanično sajtu Pozorja može se naći arhiva svih brojeva objavljenih od 2003. godine, a brojevi objavljeni od 2009. mogu se čitati i u elektronskom obliku.[2] Ovi brojevi dostupni su i na engleskom jeziku.[3] Godine 2005. objavljeno je zajedničko izdizdanje časopisa Scena i Teatron (Scena & Teatron), povodom obeležavanja 50 godina Sterijinog pozorja.[1] Koncepcija časopisa Časopis Scena se bavi estetikom, teorijom i sociologijom pozorišta, kroz intervjue prati aktuelna zbivanju u domaćem i inostranom teatru, redovno donosi prikaze domaćih i inostranih festivala, naročito Sterijinog pozorja, Bitefa i drugih. Obeležava jubileje, osvetljava najznačajnije aspekte pozorišne istorije (veliki stvaraoci, pokreti, pojave). Kroz prikaze knjiga, čitaoce obaveštava o savremenoj teatrološkoj produkciji. Časopis u svakom broju donosi najmanje jedan savremeni domaći dramski tekst i na taj način značajno doprinosi afirmaciji domaćeg dramskog stvaralaštva. U poslednje vreme objavljuju se i inostrani savremeni dramski tekstovi, naročito iz zemalja okruženja. Velika pažnja posvećuje se dizajnu časopisa, kao sastavnom i neodvojivom delu vizuelnog identiteta Scene. Fotografija zauzima posebno mesto jer je ona, pored video-zapisa, i trajno svedočanstvo o pozorišnom događaju. Godine 1974. pokrenut je i `Scena`, Theatre Arts Review pozorišni almanah na engleskom jeziku. U početku je časopis informisao inostrano čitalaštvo o pozorišnim zbivanjima u zemlji, a danas prevashodno objavljuje savremeno domaće dramsko stvaralaštvo, čime doprinosi njegovoj promociji u svetu. Časopis uređuje isto uredništvo kao izdanje na srpskom jeziku.[4] Uredništvo i redakcija Glavni urednici Scene od osnivanja bili su Josip Kulundžić (1965 - 1969), Slobodan Selenić (1970 - 1974), Petar Marjanović (1975 - 1990), Radomir Putnik (1991 - 1994), Vida Ognjenović (1995 - 2001), Darinka Nikolić (2002 - 2012) i Zoran Đerić (2013-2016).[4] Danas je na mestu odgovornog urednika Miloš Latinović, a redakciju čine Marina Milivojević Mađarev, Isidora Popović, Aleksandar Milosavljević i Željko Jovanović. Sterijina nagrada za teatrologiju časopisa Scena Sterijina nagrada za teatrologiju časopisa Scena ustanovljena je 1986. radi podsticanja razvoja teatrologije i njene društvene i stručne afirmacije. Nagrada se do 2002. dodeljivala svake godine, kada je odlučeno da će se dodeljivati svake treće.

GDE JE ŠTA GLASOVI Saša Radojčić: ZNALAC DIJALEKTIKE Lana Bastašić: KISELINA Mirko Magarašević: TUGOVANKA NEZNANKE Milan Đorđević: DA, SMRT Birsena Džanković: SINGULARITET VRT: HIPSTERI Norman Mejler: BELI CRNAC Šon Vilenc: BOB DILAN, BIT GENERACIJA I AMERIKA ALENA GINZBERGA Dajan M. Hadlston: BIT GENERACIJA: ONI SU BILI HIPSTERI, A NE BITNICI Džejk Kinzi: NERON KAO PROTOHIPSTER? Džejk Kinzi: HIPSTERI I LA PASSION DU RÉEL Mark Grajf: ŠTA JE BIO HIPSTER? Mark Grajf: MIŠLJENJA Rob Horning: SMRT HIPSTERA Li Konstantinu: HIPSTERI I NOVO ZLATNO DOBA Binoj Kampmark: HIPSTERSKI ŠIK: POVRATAK U PROŠLOST Aleksandar Čancev: ŠPENGLEROV HIPSTER Vladimir Gvozden: NAPOMENA O EKONOMSKOJ „POLITICI“ HIPSTERA Vasilija Antonijević: UNIFORMISANOST INDIVIDUALIZACIJE – PARADOKS POKRETA HIPSTERA ILUMINACIJE Elena Mesner: KNJIŽEVNI PREVODI I TRANSNACIONALNO KNJIŽEVNO POLJE RED VOŽNJE Kšištof Varga: U ZEMLJI MORLOKA OTVORENO DELO Jovica Aćin: PRAVILA PISANJA DOZIVI Žil Laforg: STEFAN VASILJEV Džon Makgaern: SVA BOŽJA STVORENJA Mari Luize Kašnic: DVE PRIČE Rejmond Paterson: DVADESET I ŠEST NAČINA DA GLEDAŠ NA CRNCA RAZMENA DAROVA Branislav Živanović: DVOSTRUKI SASTANAK SA SUPROTNOSTIMA (Vladislav Bajac: Hronika sumnje, Geopoetika, Beograd, 2016) Vladimir Stojnić: PRIPOVEDAČKE STUPICE (Oto Horvat: Kao Celanovi ljubavnici, Akademska knjiga, Novi Sad, 2016) Jasmina Vrbavac: LUK PREOBRAŽAJA (Ivana Dimić: Arzamas, Laguna, Beograd, 2016) Ilhan Pačariz: TABLA GORKIH PILULA (Jelena Lengold: Raščarani svet, Arhipelag, Beograd, 2016) Dajana Milovanov: PUKOVNIKU IMA KO DA PIŠE (Vladimir Tabašević: Pa kao, Laguna, Beograd, 2016) Dragana V. Todoreskov: MILUJUĆI REKU... (Vasa Pavković: Okean Dunav, Zadužbina Petar Kočić, Banjaluka–Beograd, 2016) Predrag Stanković: ČETIRI NEPOVRATA (Saša Stojanović: Priče o kraju, Albatros plus / autorsko izdanje, Beograd, 2016) Bojan Samson: KADA, ZAŠTO I KAKO PISATI? (Dragan Radovančević: Lampeduza i Marko Stojkić: Amigdala, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2016) Đorđe Despić: LUCIDNI DOMETI ESEJA (Slavko Gordić: Osmatračnica, Akademska knjiga, Novi Sad, 2016) Srđan Srdić: DEFINIŠI SMRT (Don Delilo: Nula K, Geopoetika, Beograd, 2016) Marija Torbica: ŠUM VREMENA GLASNIJI OD BUKE ISTORIJE (Džulijan Barns: Šum vremena, Geopoetika, Beograd, 2016) SVETLA KOMORA Silvia Dražić: O RADOVIMA DANICE BIĆANIĆ Siniša Tucić: TAČKA OSLONCA KAO POČETAK UMETNIČKOG PROCESA U SKULPTURAMA DANICE BIĆANIĆ REČ NA REČ Zoran Ćirić: MONTAŽA U AKCIJI I REAKCIJI KO JE KO MG87 (1), MG 117 (2)