ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1937 Autor: Domaći Jezik: Srpski Autor : Slobodan JOVANOVIĆ Izdavač : Jugo-istok - Beograd ; 1937god. Stanje : Dobro(3) Edicija : Biografije znamenitih ljudi.

Dodatne informacije Pisac SLOBODAN JOVANOVIĆ Izdavač JUGO-ISTOK BEOGRAD Izdanje 1938 Povez MEKI Strana 173 Stanje Dobro Edicija BIOGRAFIJE ZNAMENITIH LJUDI

Autor: Slobodan J. JovanovićIako nije bio pisac, za života je stvorio vrlo zanimljive i poetične eseje na različite teme, beležio detalje o kulturnom životu u Francuskoj i preveo jednu dramu Žorža Klemansoa. Duboko razočaran okončao je svoj život samoubistvom 1932. Njegov otac odlučio je da zapise koji su za Slobodanom ostali, zajedno sa sećanjima njegovih prijatelja, nastavnika i saradnika, pretvori u knjigu koja bi čuvala uspomenu na tog vrlog mladog čoveka, pa ju je zato i nazvao Spomenica. To je bila prva knjiga štampana iz Fonda Slobodana J. Jovanovića koji je trebalo da finansira izdavanje jedne odabrane knjige godišnje. Turbulentna vremena učinila su da ime i delo Slobodana J.

Dodatne informacije Autor SLOBODAN JOVANOVIĆ Izdavač ZAVOD ZA UDŽBENIKE (ZUNS) Broj strana 104 Povez MEKI

Dodatne informacije Autor SLOBODAN JOVANOVIĆ, DUŠAN MIJIN, RADOSLAV ALEKSIĆ Izdavač ZAVOD ZA UDŽBENIKE (ZUNS) Broj strana 148 Povez MEKI

Izabrane istorijske studije predstavlja dragoceno delo Vladimira Ćorovića, koje je splet dubokoumnih analiza i biografskih skica značajnih figura iz srpske istorije i istoriografije. Autor se kreće od početaka srpske nacionalne misli, preko Prvog srpskog ustanka, do političkih i kulturnih tokova druge polovine XIX veka. Kroz priče o Vuku Karadžiću, Slobodanu Jovanoviću, Jovanu Skerliću, Njegošu, Petru Kočiću i drugima, Ćorović osvetljava ključne trenutke i ličnosti koje su oblikovale srpsku istoriju. Ovo delo nije samo hronika prošlosti, već i introspektivni pogled na razvoj srpske istoriografije, kao i na intelektualne i političke tokove koji su uticali na oblikovanje nacionalnog identiteta. Sadržaj: Vuk kao historičar Jovan Skerlić Prota Matija Nenadović – život i rad Slobodan Jovanović – istoričar Knez Ivo od Semberije Fra Ivan Jukić – nacionalni radnik „Zmaj od Bosne” Husein-beg Gradaščević Njegoš na početku svoje vlade Petar Preradović – prema Srbima Luka Vukalović Vladimir Jovanović Nacionalni značaj Jovana Cvijića Kralj Petar Petar Kočić Osman Đikić Svetozar Pribićević Dimitrije Popović

Kvadrati trouglovi Ova knjiga sastavljena je od tri prozna dela poznatog novosadskog pisca Slobodana Tišme, dobitnika Ninove nagrade. Urvidek, Quattro stagioni i Bernardijeva soba predstavljaju trilogiju o Novom Sadu, njegovim stanovnicima i fantazmagorijama, snovima koje autor budan doživljava. Već od svoje prve knjige, autor nas uvodi u poetiku koja prožima sva njegova prozna dela. Urvidek je knjiga priča koje se čitaju kao roman. To su epizode iz života glavnog junaka. Ono što prvo pada u oči jeste to da pisca zanimaju samo ljudi sa margine, nevidljivi. Takođe, dominira fascinacija Gradom, koji predstavlja kulisu i glavnog junaka. Rastapanje tkiva priče, da bi je od delića ponovo sastavio, treća je opsesija Slobodana Tišme, pisca-pankera. U romanu Quattro stagioni Tišma počinje da razvija ideju samonametnute izolacije kao polazne stanice za posetu drugim prostorima. Njegov junak, beskrajna kukavica i stalni tragalac za novim svetovima unutar postojećih, ulazi u podrum svoje kuće bežeći od policije. Tamo se susreće sa univerzumom podzemnih tajni svoje porodice i svog grada. Roman Bernardijeva soba predstavlja krunu dosadašnjeg spisateljskog dostignuća Slobodana Tišme, ne samo zato što je ovenčan Ninovom nagradom već i stoga što je to njegovo najzrelije delo. Bolno i dirljivo, on dotiče najdublje slojeve izgnanstva i samoće. Glavni junak, suočen sa besciljem života, razdeljuje pokućstvo i seli se u napušteni mercedes ispred svoje zgrade, progonjen jednim davnim događajem i komedijantom Slučajem. Slobodan Tišma (rođen 1946. u Staroj Pazovi) je pisac i muzičar. Objavio je knjige poezije Marinizmi (Ruža lutanja, 1995) i Vrt kao to (Ruža lutanja, 1997), te knjigu priča Urvidek (2005), za koju je dobio Nagradu „Stevan Sremac“. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom Blues Diary. Godine 2009. objavljuje roman Quattro stagioni, za koji 2010. dobija Nagradu „Biljana Jovanović“. Godine 2011. objavljuje roman Bernardijeva soba, za koji dobija Ninovu nagradu 2012. Prikaži više

На трагу културног обрасца српског народа, изгубљеног негде на путу кроз XX век „У модерним друштвима – пише Милосав Јанићијевић – готово свако важније подручје друштвене делатности има своју елиту, тако да је плурализам елита једно од најважнијих обележја савремених друштава”. Ко је чинио прву српску елиту? Чинили су је образовани, млади људи жељни знања које су стицали испрва ван Србије а касније и у њој. Били су то појединци који су се знањем и упорношћу издвајали из својих генерација и користили све, често врло ограничене, могућности да би достигли свој племенити циљ – образовање. Топографски и социографски приступ омогућава нам да замислимо како су мапом “мале Србије корачали велики људи”, Крагујевац, Пирот, Крушевац, Нови Сад, Београд. Дужну пажњу аутор је посветио женама као малобројном, али изузетно светлом и вредном слоју српске интелигенције тог времена. До сада ретко истраживан, слој српске интелигенције представља и српско свештенство, њихово школовање од оснивања богословске академије. “Кад је реч о култури једног народа морају се узети у обзир све гране његовог духовног живота: не само његова наука, него исто тако његова вера и морал, његова књижевност и уметност, његова политика и право, његова војска и привреда, његови обичаји и забаве… Тек на основу свега тога може се рећи какав културни образац тај народ има, и колико је тај образац продубљен и префињен…” Слободан Јовановић, Један прилог за проучавање српског националног карактера “…У једној претежно сељачкој средини, где је малобројна интелигенција била у почетку развоја, реч “наука” имала је мистичан, чак магичан призвук. Научно је само собом морало бити и истинито, а научник је уживао углед апостола истине. Први слој домаће интелигенције упила је државна управа јер су јој недостајали стручњаци који су се брзо пели лествицама државне хијерархије. Школа је постала одскочна даска за продор у јавни живот.” Наслов: На трагу Српске интелигенције XIX века Издавач: Draslar Partner Страна: 352 (cb) Писмо: ћирилица Формат: 120x210 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-7614-110-4