Detalji predmeta Stanje Polovno Donesena iz Austrije.. Skupa i brendirana lampa.. Cena ovakve lampe u inostranstvu je oko 150 eur što možete proveriti na internetu. Testirana i ispravna.. Sve sto se ne vidi na slikama slobodno pitajte. Ono što sam nasao na internetu kao opis: "Unikatne lampe. Podna lampa Ruža vetrova uvrštena je u kolekciju Muzeja od strane Slampa. Neverovatno Botičelijevo remek-delo pojačava sjajnu privlačnost ove lampe i daje vašem kućnom dekoru dašak prefinjene elegancije. Podna lampa fascinira svojom mekom i difuznom svetlošću koja može da opremi i osvetli vaše prostore za opuštanje, prostore za razgovor ili spavaće sobe uređene u modernom, savremenom ili klasičnom stilu. Podna lampa Ruža vetrova kompanije Slamp sastoji se od belog polikarbonatnog okvira i sferičnih bočnih dugmadi (1 fali) . Ova izuzetno ukusna lampa je lagana i laka za održavanje zahvaljujući svom otpornom i nelomljivom materijalu. Podna lampa od Slampa, uvrštena u kolekciju Muzeja, je prelepa i dragocena kolekcionarska lampa koju ne možete naći lako! Serija zbirke pod brojem Ruža vetrova 2004. "

Detalji predmeta Stanje Polovno Objektiv sa fotografija i fotografije uradjene ovim objektivom. Blenda i fokus ispravni. Sa interneta : NIPPON KOGAKU TOKYO NIKKOR ( NIKON ) HC 5cm f2 COLLAPSIBLE 811xxx LTM M39 LENS Photographica Pages An online guide to collectable cameras and related stuff 50/2 Nikkor for Rangefinder The 50/2 Nikkor was in production long before Nippon Kogaku considered making cameras. It was introduced in 1939, mounted for Canon S cameras. It was also made available for Leica screwmount cameras. So when Nikon introduced the Nikon I, it was an obvious choice for the fast normal lens. Any Nikon lens that has been in production as long as this one is bound to come in many variations. As we are manly concerned with lenses form the Nikon rangefinder era here, the first version encountered would be the collapsible version. The first batch of serial numbers are 609xxx, of which a handful were probably made in Nikon mount, the bulk of them would be in Leica screwmount, as is the case for most early Nikkors. The second batch of 50/2 lenses was numbered 708xxx. Early 708s were mounted to Nikon I cameras, later ones are found on early M cameras. The last batch was numbered 811xxx. During this batch of 811xxx lenses, Nippon Kogaku decided to abandon the collapsible lens design, and replace it with a rigid one. The remaining lenses that were sold in Nikon mount had a sleeve mounted between the head and the base to prevent collapsing. This was apparently only done to the Nikon mount lenses, collapsible Nikkors are found with these numbers in Leica screwmount. Probably only a few hundred to several hundred were ever produced this way. In 1950 Nippon Kogaku introduced the 50/2 in a new rigid mount. The first batch of lenses in this barrel are numbered 5008xxx. The serial numbers then change to 617xxx, and runs uninterrupted until 662xxx. The only real noticeable change in this batch is the word "Tokyo" on the beauty ring is replaced by "Japan", although the barrel loses weight insidiously. The next serial number batch marks the change to a barrel finished in black, starting with 714xxx and running up to 768xxx. The break is not clean, however. Some lenses have earlier numbers, probably using up existing beauty rings. Most of the black barrel lenses have a chrome filter ring in the front, but examples with a black filter ring have been found scattered in small batches throughout production.

Detalji predmeta Stanje Polovno Ispravan, sa fotografija. Kupovinom ovog objektiva dobijate na poklon konvertor ako nije prodat u medjuvremenu https://www.limundo.com/kupovina/Tehnika/Kamere-fotoaparati-i-optika/Delovi-i-oprema/Olympus-M-Zuiko-Digital-MC-14-1-4x-Teleconverter/126924797 Sa interneta : Key Features Micro Four Thirds System 200-800mm (35mm Equivalent) Aperture Range: f/5 to f/22 Two Super HR Elements, Two HR Elements Four ED Elements ZERO Coating Movie & Still Compatible AF System Optical Image Stabilization Weather-Resistant Construction Removable, Rotating Tripod Collar Characterized by its impressive range and reach, the Olympus M.Zuiko Digital ED 100-400mm f/5-6.3 IS is a 200-800mm-equivalent super-telephoto zoom for Micro Four Thirds mirrorless cameras. This length is complemented by an advanced optical design that incorporates a series of ED and HR elements to minimize various aberrations and a ZERO coating also helps to control flare and ghosting for improved contrast and color accuracy. This lens is also characterized by its optical image stabilization system that compensates for three stops of camera shake for sharper handheld shooting in difficult lighting conditions. A Movie & Still Compatible (MSC) autofocus system is also employed to realize quick and quiet focusing performance, and a focus limiter switch also helps to quicken focusing depending on the anticipated subject-to-camera range. The lens is also fitted with a removable rotating tripod collar for improved balance and support, and the lens is weather-sealed to guard against dust, moisture, and freezing temperatures to benefit working in harsh climates. Spanning an impressive super telephoto range, this 100-400mm zoom is designed for Micro Four Thirds mirrorless cameras and provides a 200-800mm equivalent focal length range. Two Super HR (high refractive index) elements and two HR elements are featured in the optical design to limit spherical aberrations for improved sharpness with reduced distortion. Additionally, three ED (extra-low dispersion) elements are also used to control chromatic aberrations and color fringing for greater clarity and color fidelity. A ZERO (Zuiko Extra-Low Reflection Optical) coating has been applied to individual elements to minimize lens flare and ghosting for improved contrast and color fidelity when working in strong lighting conditions. Optical image stabilization minimizes the appearance of camera shake by approximately three stops to suit handheld shooting applications. Movie & Still Compatible (MSC) autofocus system benefits both photo and video applications due to its smooth, quiet, and fast performance. Minimum focusing distance of 4.3' offers a 0.57x maximum magnification to suit working with close-up subjects. Focus range limiter allows you to constrict the focus system to 4.3-19.7', 4.3' to infinity, or 19.7' to infinity ranges for faster focusing performance depending on the subject type and distance. Weather-sealed construction guards the lens against dust and moisture for working in harsh environments. Rounded nine-blade diaphragm contributes to a pleasing bokeh quality. Tripod collar provides well-balanced support when working from a monopod or tripod and permits quick switching between horizontal and vertical shooting orientations. Compatible with the optional M.Zuiko Digital MC-14 1.4x and MC-20 2x Teleconverters to further extend the effective reach of the lens.

Racunar Cooler Master Storm StrykerNa prodaju Desktop racunar Storm Stryker.Mogucnost svakog vida provere. Slike govore vise od reci.Posedujem original ambalazu sa pratecom opremom za racunar sa slike.Pozeljno licno preuzimanje, kako biste se uverili u stanje i ispravnost.Moguce i slanje kurirskim sluzbama, pouzecem.Slike su originalnog predmeta, koji se prodaje (nisu sa interneta).Ako Vas jos nesto interesuje slobodno pitajte : )Za ozbiljne kupce lep popust!Kuciste:Cooler Master Storm Stryker SGC-5000W-KWN1http: //www. coolermaster. com/case/full-tower/stryker/Procesor:Intel Core i5-2400 Processor 6M Cache, up to 3.40 GHzhttps: //ark. intel. com/products/52207/Intel-Core-i5-2400-Processor-6M-Cache-up-to-3_40-GHzMaticna ploca:MSI H77MA-G43https: //www. msi. com/Motherboard/H77MA-G43/SpecificationRAM:Kingston 8GB 1333MHz DDR3 KVR1333D3N9/8G x 2 kom (garancija 10 godina)https: //www. kingston. com/dataSheets/KVR1333D3N9_8G. pdfGraficka kartica:MSI Radeon HD 6670 1GB GDDR5 R6670-MD1GD5https: //products. amd. com/en-us/search/Desktop-Graphics/AMD-RadeonE284A2-HD-6000-Series/AMD-RadeonE284A2-HD-6600/AMD-RadeonE284A2-HD-6670/6SSD:Samsung 850 EVO MZ-75E250B (garancija 5 godina)https: //www. samsung. com/us/computing/memory-storage/solid-state-drives/ssd-850-evo-2-5-sata-iii-250gb-mz-75e250b-am/specsNapajanje:Cooler Master RS-600-ASAB-L3http: //www. coolermaster. com/service/support/model/RS-600-ASAB/

Katalog sa sledecim vrstama krmnog bilja: lucerka, ozimi stocni grasak ozima grahorica jara grahorica stocni kelj krni sirak sudanska trava trava. Sve lepo objasnjeno , opisano, ilustrovano. Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. kljucne reci knjiga knjiige krno bilje krmne biljke leguminoze lucerk crvena detelina bela detelina svedska detelina beli zvezdan kokotac dunjica jagodasta detelina belodun maljava grahrica seradela urov lupine konjska bob vigna jezevica macji rep livadski vijuk zuti ovsik bekmanij kukuruz ovas ozima raz jecam sirak sidanska trava stocna repa secerna repa cicoka krompir tikve krmni slez vestacki travnjaci proizvodnja stocne hrane na prirodnim travnjcima dbajovic dbajovic Sediste za lutke za bicikl Montira se na bicikl iza sedista za dete Malo je napuklo na dnu, ali nista strasno (pogledati sliku) Dimenzije 23x25x16 kljucne reci za pretragu decije decje sedalo sedala stolica stolice stolicica stolicice za ljuljasku ljuljaska za bicikl za biciklo bicikal biciklo sediste sedista za dete za decu namestaj namestaji namestaja sedenje za decicu deo delovi za yya ya metalni metalno metalna gvozdeni gvozdena gvozdeno resetkasto dete deca Kupindo - Kupovina preko Interneta Kupite Pokrenite prodaju Moj Kupindo Lista želja 34 Kako kupiti? Za firme Kupindo Kupite Sportska oprema Bicikli i oprema Bicikli Deciji bicikl Deciji bicikl Deciji bicikl slika 1 Deciji bicikl slika 2 Deciji bicikl slika 3 18 pregleda Deciji bicikl Kako da kupim? Cena: 5.000 din Stanje: Polovan bez oštećenja Garancija: Ne Isporuka: Pošta Post Express Plaćanje: Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Pouzećem Grad: Beograd-Lazarevac, Beograd-Lazarevac Prodavac dbajovic (2396) 100% pozitivnih ocena Pozitivne: 3040 Kupindo zaštita Veličina točka: 20 Tip: Drumski bicikl Proizvođač: TPT Deciji bicikl sa pomocnim tockicima za najmladji uzrast Koriscena ali u jako dobrom stanju Nema ostecenja Sitne ogrebotine od koriscenja za velicinu tocka nisam siguran da je 20, mislim da je manji, ali sam nesto morao da odaberem iz padajuce liste kljucne reci za pretragu bicikl bicikli bajs bajsovi bike bikes child childs children biciklov biciklovi bicikla bicikle decija decije decja decje za dete za decu za male mala male tpt trt bicikle sa pomocnim tockicima pomocni tockic pomocni tockici tocak tockovi za biciklu sediste pedala pedale sport sportski deca za decu bike bake lool lol lutke lutka ya za lutku lutke roye roze za devojcice devojcica sedista sediste igracka igracke dodatak dodaci plasticno plasticni drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem

U ponudi čipovane konzole za offline igranje i ne čipovane konzole za online igranje! Konzole su POLOVNE, očuvane, uvozne, svaka konzola se detaljno testira, radi se kompletan servis, postavljaju se najkvalitetnije paste za najbolje performanse. Sve konzole su polovne ali u odličnom stanju! U ponudi su dve različite varijante konzola! Čipovane - igre se biraju po želji, sve igre se igraju offline, ne sme da se pali internet i apdejtuje softwer, možete sutradan sami da menjate igre. Ne Čipovane ( standardne ) - dolaze bez igara, možete dokupiti igre po želji uz odgovarajuću nadoknadu, igre uz konzolu su uvek po najboljim cenama od 10e do 35e ČIPOVANE - Konzole za offline igranje -  Playstation 4 FAT 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 10 do 15 igre po želji    300ePlaystation 4 FAT 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 20 do 30 igara po želji     330ePlaystation 4 SLIM 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 10 do 15 igre po želji    320ePlaystation 4 SLIM 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 20 do 30 igara po želji     350ePaystation 4 PRO 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 20 do 30 igara po želji     400e Ne Čipovane - konzole za online igranje - Playstation 4 FAT 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi / 220ePlaystation 4 FAT 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / 250ePlaystation 4 SLIM 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi /  250ePlaystation 4 SLIM 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / 270ePlaystation 4 PRO 4K / 1TB / 1 džojstik / Svi kablovi / 310e Džojstici 40e Polovni Original DualShock 465e NOVO Originalni DualShock 430e NOVO Zamenski DualShock 4   Igre -  za ne čipovane konzole, samo mali deo prikazan, imam sve igre, za cenu upit! GTA V     15e - 35e ( zavisno od stanja )Mortal Kombat 11   30e - 40e ( zavisno od stanja )FIFA 22       20e - 35e ( zavisno od stanja )PES 21       15e - 25e ( zavisno od stanja )Metal Gear Solid V The Phantom Pain     10eNBA 2K22       30e - 40e ( zavisno od stanja )Assassins Creed     30e - 40e ( zavisno od stanja )Uncharted Collection    10e - 30e ( zavisno od stanja )God of War  20e - 30e( zavisno od stanja )Call o Duty 30 - 40eRed dead Redemption 2    25 - 40eSpiderman 20eUncharted 4 15eHorizon Zero Down 10e Moguće je kombinovati sa igrama, dodati kameru, džojstike, svaka kombinacija je moguća. Sve konzole su u odličnom stanju. Paket konzole 500gb / 1TB sadrzi: Sony Playstation 4 konzola 500gb / 1TBDualShock 4 dzojstik OriginalPunjac za kontrolerHDMI kabli za TVNaponski kabli  Način Plaćanja:       -  Preko računa u AIK Banci  (Dostava besplatna na teritoriji Srbije)   -  Preko PostNET-a  (Dostava besplatna na teritoriji Srbije)   -  Plaćanje Pouzeću  (Dostavu plaća kupac)   -  Lično plaćanje  i preuzimanje robe ___________________________________GAMEGALAXY___________________________________ Kontakt: Žare - 065/202-86-31 - WhatsApp - Viber game_galaxy@live. com Dostava za 24h putem kurirskih službi! Moze lično preuzimanje i testiranje robe! Plaćanje u dinarima na dan slanja, prati se prodajni kurs evra (Gore desno na sajtu) Zamene za ove predmete nisu moguce! ! ! Informacije Veliki izbor Playstation, Nintendo i XBOX konzola na jednom mestu! 18 Godina rada! Čipovanje, modovanje, hakovanje vaše konzole. PSN vaučeri, igre i oprema!

NAJBOLJE KONZOLE NA JEDNOM MESTU, KUPUJTE PROVERENO I SIGURNO PREKO INTERNETA! 17 GODINA ISKUSTVA SA IGRAČKIM KONZOLAMA, UVEK NA STANJU ČIPOVANE KONZOLE SA RAZNIM DODACIMA, BRDO BESPLATNIH IGARA I DODATNE OPREME! ! !Pored Nintendo konzola, imam i PS3, PS4, XBOX 360, XBOX One, PS Vite! Pogledajte ceo asortiman ponuda klikom na "Sve Moje Oglase" - U ponudi Nintendo Switch konzole ( TRENUTNO NEMA NA STANJU ). Konzole su u glavnom u originalnom pakovanju, čipovana sa igrama po želji! Za cenu i stanje konzola upit.U kompletu se dobija: Nintendo Switch konzola Nintendo Switch dock Joy-Con(L) Joy-Con(R) Joy-Con Wrist Straps Joy-Con Grip HDMI AC Adapter CFW Dongle za pokretanje čipa na konzoliIgre birate po želji, najnoviji software tako da sve igre rade, zatražite katalog putem maila ili ovde u inbox.Cena od 450e do 500e zavisno od stanja, veličine kartice, paketa. . .━━━━━━━━━━━━━━━━━GAMEGALAXY━━━━━━━━━━━━━━━━━  -  U ponudi imam i Nintendo Wii U polovne čipovane konzole, konzole su veoma lepo očuvana i u perfektnom radnom stanju. Igre uz Wii U dobijate po želji, cena upit preko inbox-a, maila ili mobilnog telefona ili pogledajte sve moje oglase.Cene za Wii U: 170e - 270e (zavisno od modela, velicine hdd-a, broja igara. . . )━━━━━━━━━━━━━━━━━GAMEGALAXY━━━━━━━━━━━━━━━━━  - U ponudi imam i Nintendo 2DS i 3DS konzole kao i 2DS XL i 3DS XL. Ca cenu i stanje upit preko inbox ili pogledajte " sve moje oglase "Cena se kreće od 80e do 170e zavisno od modela, veličine kartice, opreme. . .━━━━━━━━━━━━━━━━━GAMEGALAXY━━━━━━━━━━━━━━━━━Kontakt:Žare- 065/202-86-31- WhatsApp- Vibergame_galaxy@live. comDostava za 24h putem kurirskih službi! Moze lično preuzimanje i testiranje robe! Plaćanje u dinarima na dan slanja, prati se prodajni kurs evra.Pogledajte i moje ostale oglase klikom na dugme "Sve Moje Oglase "*Neke od igara. . . . Mario Odisey, Mario Karting, New Super Mario Bros U, FIFA 21, NBA 2K21, Sonic and Sega Racing, Captain Tod, Pokemon, Crash Bandicot i mnoge druge, imam sve igre za sve modele konzola, kontaktirajte me za spisak igara za određeni model konzole.Srećna kupovina!

Polovna Asrock AM1B-M maticna , koja korist ddr3 memoriju i za AM1 procesore.Dizan windows 7 sa njom bez problema(vidi sliku).Bez limcica.Uz maticnu se dobija Sempron 3850 APU sa Rraden grafickom u sebi + kuler ima pastu.Sa neta:Model AM1B-M Procesorsko podnožje (Socket) AMD Socket AM1 Skup čipova (Chipset) SOC Podrška za procesore - Supports AMD Socket AM1 Athlon/Sempron APU Tip memorije (RAM) DDR3 Broj memorijskih slotova 2x 240-Pin DDR3 Podrška za memorije - 2 x DDR3 DIMM Slots - Supports DDR3 1600/1333/1066 non-ECC, un-buffered memory - Max. capacity of system memory: 32GB Podrška za grafiku - portovi - Integrated AMD Radeon™ R3 Series Graphics in A-series / E-series APU - DirectX 11.1, Pixel Shader 5.0 - Max. shared memory 4GB - Supports D-Sub with max. resolution up to 2048x1536 @ 60Hz Slotovi za proširenja - 1 x PCI Express 2.0 x16 Slot (PCIE1 @ x4 mode) - 1 x PCI Express 2.0 x1 Slot Čuvanje podataka - portovi - 2 x SATA3 6.0 Gb/s Connectors, support NCQ, AHCI and Hot Plug SATA portovi 2x SATA 6Gb/s LAN - PCIE x1 Gigabit LAN 10/100/1000 Mb/s - Realtek RTL8111GR - Supports Wake-On-WAN - Supports Wake-On-LAN - Supports Lightning/ESD Protection (ASRock Full Spike Protection) - Supports LAN Cable Detection - Supports Energy Efficient Ethernet 802.3az - Supports PXE Zvuk (Audio) - 5.1 CH HD Audio (Realtek ALC662 Audio Codec) - Supports Surge Protection (ASRock Full Spike Protection) USB portovi - 4 x USB 2.0 Ports (Supports ESD Protection (ASRock Full Spike Protection)) - 2 x USB 3.0 Ports (Supports ESD Protection (ASRock Full Spike Protection)) Konektori na zadnjoj strani - 1 x PS/2 Mouse/Keyboard Port - 1 x D-Sub Port - 4 x USB 2.0 Ports (Supports ESD Protection (ASRock Full Spike Protection)) - 2 x USB 3.0 Ports (Supports ESD Protection (ASRock Full Spike Protection)) - 1 x RJ-45 LAN Port with LED (ACT/LINK LED and SPEED LED) - HD Audio Jacks: Line in / Front Speaker / Microphone Unutrašnji konektori - 1 x Print Port Header - 1 x COM Port Header - 1 x Chassis Intrusion Header - 1 x TPM Header - 1 x CPU Fan Connector (4-pin) - 1 x Chassis Fan Connector (4-pin) - 1 x Power Fan Connector (3-pin) - 1 x 24 pin ATX Power Connector - 1 x 4 pin 12V Power Connector - 1 x Front Panel Audio Connector - 2 x USB 2.0 Headers (Support 4 USB 2.0 ports) (Supports ESD Protection (ASRock Full Spike Protection)) Posebne mogućnosti - ASRock A-Tuning - ASRock APP Shop - ASRock Instant Boot - ASRock Instant Flash - ASRock APP Charger - ASRock XFast LAN - ASRock XFast RAM - ASRock Crashless BIOS - ASRock OMG (Online Management Guard) - ASRock Internet Flash - ASRock UEFI Tech Service - ASRock Dehumidifier Function - ASRock Easy Driver Installer - ASRock Interactive UEFI - ASRock Fast Boot - ASRock Restart to UEFI - ASRock USB Key - ASRock FAN-Tastic Tuning - Hybrid Booster: - ASRock U-COP - Boot Failure Guard (B.F.G.) - Good Night LED - CPU/Chassis temperature sensing - CPU/Chassis/Power Fan Tachometer - CPU Quiet Fan - CPU Fan multi-speed control - CASE OPEN detection - Voltage monitoring: +12V, +5V, +3.3V, Vcore Operativni sistem Windows® 7; Windows® 8.1; Windows® 10 BIOS - 32Mb AMI UEFI Legal BIOS with GUI support - Supports `Plug and Play` - ACPI 1.1 compliance wake up events - Supports jumperfree - SMBIOS 2.3.1 support - DRAM Voltage multi-adjustment Format Micro ATX Dodatna oprema - Quick Installation Guide, Support CD, I/O Shield - 2 x SATA Data Cables - Drivers, Utilities, AntiVirus Software (Trial Version), Google Chrome Browser and Toolbar, Start8 (30 days trial) Link ka proizvodjacu http://www.asrock.com/mb/AMD/AM1B-M

Invalidska kolica - NAJBOLJI MODEL (lako sklopiva, bogato opremljena, sa pregršt opcija...) Lokacija: Beograd (Srbija) Kategorije: Invalidska kolica Stanje: Korišteno Tekst oglasa Prodajem invalidska kolica proizvođača SUNRISE MEDICAL, model SOPUR CLASSIC, polovna, ali APSOLUTNO ISPRAVNA, DOBRO OČUVANA, ČISTA I BEZ OŠTEĆENJA. Ovo je NAJBOLJI MODEL koji možete naći na tržištu polovnih invalidskih kolica, ZBOG BOGATE OPREME I PREGRŠT OPCIJA - NEMA ŠTA NEMAJU I ŠTA NE MOGU. Nabrojaću samo ono što sam ja lično uočio na ovim invalidskim kolicima (spisak sigurno nije konačan, jer je evidentno da se mislilo o svakom i najsitnijem detalju): - Izuzetno su lako sklopiva. - Staju u prtljažnik svakog automobila (provereno Vam nije potreban karavan ili kombi). - Imaju duple kočnice i na velikim točkovima i na ručkama za guranje. - Sve na njima je na klik i sve je podesivo (po visini, dubini...). - Obe bočne ivice, zajedno sa rukohvatima, imaju opciju jednostavnog podizanja, radi lakšeg prelaženja korisnika iz kolica na krevet ili stolicu i obrnuto. - Rukohvati su gumirani, laki za održavanje i nisu skloni habanju, pucanju i sl. - Gume i na velikim i na malim točkovima su pune (ne mogu pući i izduvati se) i izrađene su od kvalitetnih materijala. - Na velikim točkovima celom površinom postoji zaštitna, prozirna plastika, koja sprečava povređivanje korisnika - nehotično zalaženje prstiju ili garderobe među žice. - U slučaju potrebe, veliki točkovi se odvajaju od kolica pritiskom na centralno, spoljnje dugme. - Sedalno/leđni deo izrađen je od čvrstog, impregniranog materijala, koji se može kvasiti i koji se vrlo brzo suši u slučaju kvašenja. Lako je odvojiv, periv i zamenljiv. Ispunjen je sunđerom sa unutrašnje strane. Na centru sedalnog dela postoji čičak traka za fiksiranje dodatnog jastučeta, radi veće udobnosti, kome je potrebno. - Leđa se podižu i spuštaju (pričvršćena su čičak trakom) i u njima su skrivene instalacije gornjeg kočionog sistema, ali i sigurnosni pojasevi za vezivanje korisnika, radi sprečavanja ispadanja na većim nagibima i sl. - Korisnik kolica može vrlo jednostavno i bezbedno samostalno da vozi (na velikim točkovima postoji paralelni aluminijumski okvir za tu svrhu, kao i dostupne kočnice) i da koristi (sve je na dohvat ruke), danju i noću (mačje oči su prisutne i na konstrukciji kolica i na velikim točkovima). Sve gore pobrojano vidljivo je na priloženim fotografijama. Baš sam se potrudio da što više toga prikažem. Naravno, FOTOGRAFIJE SU AUTENTIČNE, TJ. NISU PREUZETE SA INTERNETA. Jedino što evidentno nemaju, a što se jeftino može dokupiti preko oglasa i montirati, ukoliko baš postoji potreba, jesu držači za noge (spadaju u dodatnu opremu, jer nisu neophodni svim korisnicima, plus nisu omiljeni kod korisnika zbog mogućnosti povređivanja o iste). Kolica su trenutno podešena na SLEDEĆE DIMENZIJE: - širina sedalnog dela, između bočnih ivica sa rukohvatima: 43 cm; - dubina sedalnog dela: 43 cm. KOLICA SE NALAZE U ZEMUNU, U NASELJU NOVA GALENIKA, U STANU U PRIZEMLJU. KUPAC ORGANIZUJE PREUZIMANJE KOLICA I NJIHOV TRANSPORT. SLANJE KOLICA PUTEM KURIRSKIH SLUŽBI NIJE OPCIJA! Ukoliko ste zainteresovani, budite slobodni da me kontaktirate na broj telefona: 063/892-74-76 (Yettel mreža) (direktan poziv, SMS, Viber, WhatsApp, Signal, Telegram, Skype).

✅NAJBOLJE CENE  ✅NAJBOLJI KVALITET  ✅NAJDUŽA GARNACIJA  ✅GAMEGALAXY NAJBOLJE KONZOLE NA JEDNOM MESTU, KUPUJTE PROVERENO I SIGURNO PREKO INTERNETA! 18 GODINA ISKUSTVA SA IGRAČKIM KONZOLAMA, UVEK NA STANJU ČIPOVANE KONZOLE SA RAZNIM DODACIMA, BRDO BESPLATNIH IGARA I DODATNE OPREME! ! ! ▶️ MODOVANE ◀️ PS3 Garancija 6 meseci Playstation 3 SuperSlim / 12GB /  99e (nema na stanju) Playstation 3 SuperSlim / Slim / Modovan / 120 - 160gb / 10 Igre / 120e Playstation 3 SuperSlim / Slim / Modovan / 250gb / 20 Igre / 130e Playstation 3 SuperSlim / Slim / Modovan / 320gb / 25 Igre / 140e Playstation 3 SuperSlim / Slim / Modovan / 500gb / 35 Igre / 150e ▶️ ČIPOVANE ◀️ PS3 Garancija 12 Meseci Playstation 3  / Čipovan / Slim / 120gb - 160gb / 5 - 15 Igre gratis po želji / 130e Playstation 3  / Čipovan / Slim / 250gb / 15 - 20 Igre gratis po želji / 140e Playstation 3  / Čipovan / Slim / 320gb / 20 - 25 Igre gratis po želji / 150e Playstation 3  / Čipovan / Slim / 500gb / 25 - 35 Igre gratis po želji / 160e Playstation 3  / Čipovan / Slim / 1TB / 40 - 60 Igre gratis po želji / 190e Dodatni polovan original Džojstik    30e Dodatni NOV zamenski Džojstik ps3    20e Kompler Sadrži:    ✅ Konzolu    ✅ 1 Original Dzojstik Bežični    ✅ AC kabli za struju    ✅ HDMI ili AV kabli za sliku    ✅ Igre po želji     ✅ Kabli za punjenje džojstika ━━━━━━━━━━━━━━━━━━━GAMEGALAXY━━━━━━━━━━━━━━━━━━━ Sada smo u odseku Playstation 4 konzola, detaljnije ispod u opisu. . . U ponudi su dve različite varijante konzola PLAYSTATION 4 konzola: Čipovane - igre se biraju po želji, sve igre se igraju offline, ne sme da se pali internet i apdejtuje softwer, možete sutradan sami da menjate igre. Ne Čipovane ( standardne ) - dolaze bez igara, možete dokupiti igre po želji uz odgovarajuću nadoknadu, igre uz konzolu su uvek po najboljim cenama od 10e do 35e   ▶️ ČIPOVANE ◀️ - Konzole za offline igranje -   Playstation 4 FAT 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 10 do 15 igre po želji    300ePlaystation 4 FAT 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 20 do 30 igara po želji     330ePlaystation 4 SLIM 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 10 do 15 igre po želji    320ePlaystation 4 SLIM 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 20 do 30 igara po želji     350ePlaystation 4 PRO 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 20 do 30 igara po želji     400e   ▶️ Ne Čipovane ◀️ - konzole za offline i online igranje -  Playstation 4 FAT 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi / 220ePlaystation 4 FAT 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / 250ePlaystation 4 SLIM 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi /  250ePlaystation 4 SLIM 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / 270ePlaystation 4 PRO 4K / 1TB / 1 džojstik / Svi kablovi / 310e ━━━━━━━━━━━━━━━━━━━GAMEGALAXY━━━━━━━━━━━━━━━━━━━ Sada smo u odseku Playstation 5 konzola, detaljnije ispod u opisu. . . Playstation 5 konzole su za sada samo NOVE, dolaze u originalnom pakovanju, EU modeli sa garanijom na 12 meseci! PS5 Konzole se rade po sistemu naručivanja, uplata depozita u visini od 20% od cene konzole! Playstation 5 / Digital Edition / 825GB / 640e   Playstation 5 / Disk Edition / 825GB / 700e      Džojstici 40e Polovni Original DualShock 465e NOVO Originalni DualShock 430e NOVO Zamenski DualShock 470e NOVO Original Dualsense 5 džojstik   Igre -  za ne čipovane konzole, samo mali deo prikazan, imam sve igre, za cenu upit! GTA V     15e - 25e ( zavisno od stanja )Mortal Kombat 11   20e - 40e ( zavisno od stanja )FIFA 22       20e - 40e ( zavisno od stanja )PES 22       Besplatan, možete ga sami skinuti sa stora. NBA 2K22       20e - 40e ( zavisno od stanja )Assassins Creed     20e - 40e ( zavisno od stanja )God of War  10e - 20e( zavisno od stanja )Call o Duty 20 - 40eRed dead Redemption 2    20 - 30eSpiderman 20eUncharted 4 15eThe Last of Us 2 20 - 30e Način Plaćanja:   - Preko računa u AIK Banci (Dostava besplatna na teritoriji Srbije)   - Plaćanje Pouzeću (Dostavu plaća kupac)   - Lično plaćanje i preuzimanje robe   Sve konzole su u odličnom stanju, sve konzole su kućno korišćene, uvek možete zatražiti sliku putem mail-a ili Vibera za konzolu koju želite da kupite. Nijedna moja konzola nije iz igraonice, niti je na njoj radjena neka vrsta popravke, prvi put su otvorene u našem servisu radi čipovanja i tada se menjaju paste na rsx i cpu i vrši se detaljno čišćenje. Paste koje se postavljaju su skupe i visokog su kvaliteta za što bolje performanse konzole. ▶️▶️▶️ČIPOVAN Model - Igre se biraju po želji, ne može online gaming ▶️▶️▶️MODOVAN Model - Igre su već nasnimljene, može online gaming Dostava za 24h putem kurirskih službi! Moze licno preuzimanje i testiranje robe! Plaćanje u dinarima na dan slanja, prati se prodajni kurs evra (Gore desno na sajtu) Kontakt: ☎️ Žare   - 065/202-86-31   - WhatsApp   - Viber   - game_galaxy@live. com Pozivi  10h - 21h Poruke 00h - 24h cipovan, cip, modovan, otkljucan, flesovan Sony, sony 3, ps3, playstation 3, jeftino, povoljno i kvalitetno. . . Informacije Veliki izbor Playstation, Nintendo i XBOX konzola na jednom mestu! 18 Godina rada! Čipovanje, modovanje, hakovanje vaše konzole. PSN vaučeri, igre i oprema!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Plava Ptica Knjiga 92 Glavni junaci romana ukrajinskog pisca M. Parhomova „Ulica“ su dečaci, adolescenti. Njima je ulica, umesto njihovih ratom i revolucijom uništenih porodica, glavno sastajalište, mesto druženja i dokazivanja u opasnim podvizima, često na ivici prestupništva. Ulica je i poprište međusobno suprotstavljenih družina, od kojih svaka suvereno vlada svojom teritorijom rodnog grada, posebno onim živopisnim kvartovima gde je živela sirotinja, gde se tiskao gradski polusvet, ispred gusto načičkanih dućančića i pijačnih tezgi, gde je cvetalo sit- no privatništvo 20-ih godina nepovske sovjetske ekonomije. Takva je bila Mala Vasiljevska, ulica detinjstva i prva prava knjiga života junaka ove uzbudljive knjige. Mala Vasiljevska doista je bila mala, ali se njima činila ogromnom, a ipak svojom. Velika Vasiljevska, glavna raskošna ulica grada sjajnih lokala, cirkusa i bioskopa, otmenih poslastičarnica i šetališta bogatog i sitog sveta, njima bila tuđa, kao neka prekomorska država u kojoj su se osećali kao turista bez valute. Njen aristokratski imidž pohotljivih mirisa i bleska prepunih izloga podsticao je na povremene upade, mamio čežnjom za nestvarnim životom njihovih filmskih idola i vukao na bežanje u svet gde su ih čekali Krim, Kavkaz, Crno more, a možda i Honolulu. Đačka pajtašenja, čitanje knjiga i stripova, tabanja i surovi međusobni obračuni sa ološem na život i smrt, poput onih iz čuvenih filmova Sergeja Ejzenštajna o besprizornima, prvi ljubavni jadi i patnje sazrevanja ipak su bili samo predigra za iskušenja života koji ih je uskoro razdvojio i uputio na razne strane. Jugoslovenske izdavačke edicije je novi ciklus objava na ovom internet mestu. Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviiji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivno veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949.), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini.

✅NAJBOLJE CENE ✅NAJBOLJI KVALITET ✅NAJDUŽA GARNACIJA ✅GAMEGALAXYGrupni Oglas, pogledajte cene za svaku konzolu ponaosob u daljem tekstu...NAJBOLJE KONZOLE NA JEDNOM MESTU, KUPUJTE PROVERENO I SIGURNO PREKO INTERNETA! 18 GODINA ISKUSTVA SA IGRAČKIM KONZOLAMA, UVEK NA STANJU ČIPOVANE KONZOLE SA RAZNIM DODACIMA, BRDO BESPLATNIH IGARA I DODATNE OPREME! ! !PS3 ▶️ MODOVANE ◀️ PS3 Garancija 6 meseciPlaystation 3 SuperSlim / 12GB / 99e (nema na stanju)Playstation 3 SuperSlim / Slim / Modovan / 120 - 160gb / 10 Igre / 120ePlaystation 3 SuperSlim / Slim / Modovan / 250gb / 20 Igre / 130ePlaystation 3 SuperSlim / Slim / Modovan / 320gb / 25 Igre / 140ePlaystation 3 SuperSlim / Slim / Modovan / 500gb / 35 Igre / 150ePS3 ▶️ ČIPOVANE ◀️ PS3 Garancija 12 MeseciPlaystation 3 / Čipovan / Slim / 120gb - 160gb / 5 - 15 Igre gratis po želji / 130ePlaystation 3 / Čipovan / Slim / 250gb / 15 - 20 Igre gratis po želji / 140ePlaystation 3 / Čipovan / Slim / 320gb / 20 - 25 Igre gratis po želji / 150ePlaystation 3 / Čipovan / Slim / 500gb / 25 - 35 Igre gratis po želji / 160ePlaystation 3 / Čipovan / Slim / 1TB / 40 - 60 Igre gratis po želji / 200eDodatni polovan original Džojstik 30eDodatni NOV zamenski Džojstik ps3 20eKompler Sadrži:✅ Konzolu✅ 1 Original Dzojstik Bežični✅ AC kabli za struju✅ HDMI ili AV kabli za sliku✅ Igre po želji✅ Kabli za punjenje džojstika━━━━━━━━━━━━━━━━━━━GAMEGALAXY━━━━━━━━━━━━━━━━━━━Sada smo u odseku Playstation 4 konzola, detaljnije ispod u opisu. . .U ponudi su dve različite varijante konzola PLAYSTATION 4 konzola: Čipovane - igre se biraju po želji, sve igre se igraju offline, ne sme da se pali internet i apdejtuje softwer, možete sutradan sami da menjate igre.Ne Čipovane ( standardne ) - dolaze bez igara, možete dokupiti igre po želji uz odgovarajuću nadoknadu, igre uz konzolu su uvek po najboljim cenama od 10e do 35ePS4 ▶️ ČIPOVANE ◀️ PS4 - Konzole za offline igranjePlaystation 4 FAT 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 10 do 15 igre po želji 320ePlaystation 4 FAT 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 20 do 30 igara po želji 350ePlaystation 4 SLIM 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 10 do 15 igre po želji 350ePlaystation 4 SLIM 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 20 do 30 igara po želji 380ePlaystation 4 PRO 1TB 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 20 do 30 igara po želji 430ePS4 ▶️ Ne Čipovane ◀️ PS4 - konzole za offline i online igranjePlaystation 4 FAT 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi / 250ePlaystation 4 FAT 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / 280ePlaystation 4 SLIM 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi / 270ePlaystation 4 SLIM 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / 290ePlaystation 4 PRO 4K / 1TB / 1 džojstik / Svi kablovi / 350eDžojstici:40e Polovni Original DualShock 460e NOVO Originalni DualShock 430e NOVO Zamenski DualShock 4Igre - za ne čipovane konzole, samo mali deo prikazan, imam sve igre, za cenu upit!GTA V 15e - 25e ( zavisno od stanja )Mortal Kombat 11 20e - 40e ( zavisno od stanja )FIFA 21 20e - 40e ( zavisno od stanja )PES 21 15e - 25e ( zavisno od stanja )Metal Gear Solid V The Phantom Pain 10eNBA 2K21 20e - 40e ( zavisno od stanja )Assassins Creed 20e - 40e ( zavisno od stanja )Uncharted Collection 10e - 30e ( zavisno od stanja )God of War 10e - 30e( zavisno od stanja )Call o Duty 20 - 40eRed dead Redemption 2 20 - 30eSpiderman 20eUncharted 4 15eHorizon Zero Down 10eThe Last of Us 2 30 - 40Način Plaćanja: -Preko računa u AIK Banci (Dostava besplatna na teritoriji Srbije)Plaćanje Pouzeću (Dostavu plaća kupac)Lično plaćanje i preuzimanje robeSve konzole su u odličnom stanju, sve konzole su kućno korišćene, uvek možete zatražiti sliku putem mail-a ili Vibera za konzolu koju želite da kupite. Nijedna moja konzola nije iz igraonice, niti je na njoj radjena neka vrsta popravke, prvi put su otvorene u našem servisu radi čipovanja i tada se menjaju paste na rsx i cpu i vrši se detaljno čišćenje. Paste koje se postavljaju su skupe i visokog su kvaliteta za što bolje performanse konzole.▶️▶️▶️ČIPOVAN Model - Igre se biraju po želji, ne može online gaming▶️▶️▶️MODOVAN Model - Igre su već nasnimljene, može online gamingDostava za 24h putem kurirskih službi!Moze licno preuzimanje i testiranje robe!Plaćanje u dinarima na dan slanja, prati se prodajni kurs evra (Gore desno na sajtu)Neke od igara za PS3 ➡️➡️➡️Pes 18 ( PES 22 Patch) , Fifa 22, GTA V, Metal Gear Solid, Fifa Street, Lego, Minecraft, The Last of Us, Uncharted, God of War 3, NBA 2K18, Gran Turismo 6, Need for Speed, Call of Duty, Battlefield i jos stotine igara po zelji. . .Kontakt: ☎️Žare- 065/202-86-31- WhatsApp- Viber- game_galaxy@live. comPozivi 10h - 21hPoruke 00h - 24hcipovan, cip, modovan, otkljucan, flesovan Sony, sony 3, ps3, playstation 3, jeftino, povoljno i kvalitetno. . .

✅NAJBOLJE CENE ✅NAJBOLJI KVALITET ✅NAJDUŽA GARNACIJA ✅GAMEGALAXY NAJBOLJE KONZOLE NA JEDNOM MESTU, KUPUJTE PROVERENO I SIGURNO PREKO INTERNETA! 17 GODINA ISKUSTVA SA IGRAČKIM KONZOLAMA, UVEK NA STANJU ČIPOVANE KONZOLE SA RAZNIM DODACIMA, BRDO BESPLATNIH IGARA I DODATNE OPREME! ! ! ▶️ MODOVANE ◀️ PS3 Garancija 6 meseci Playstation 3 SuperSlim / 12GB / 99e (nema na stanju) Playstation 3 SuperSlim / Slim / Modovan / 120 - 160gb / 10 Igre / 120ePlaystation 3 SuperSlim / Slim / Modovan / 250gb / 20 Igre / 130e Playstation 3 SuperSlim / Slim / Modovan / 320gb / 25 Igre / 140e Playstation 3 SuperSlim / Slim / Modovan / 500gb / 35 Igre / 150e ▶️ ČIPOVANE ◀️ PS3 Garancija 12 Meseci Playstation 3 / Čipovan / Slim / 120gb - 160gb / 5 - 15 Igre gratis po želji / 130e Playstation 3 / Čipovan / Slim / 250gb / 15 - 20 Igre gratis po želji / 140e Playstation 3 / Čipovan / Slim / 320gb / 20 - 25 Igre gratis po želji / 150e Playstation 3 / Čipovan / Slim / 500gb / 25 - 35 Igre gratis po želji / 160e Playstation 3 / Čipovan / Slim / 1TB / 40 - 60 Igre gratis po želji / 200e Dodatni polovan original Džojstik 30eDodatni NOV zamenski Džojstik ps3 20eKompler Sadrži: ✅ Konzolu ✅ 1 Original Dzojstik Bežični ✅ AC kabli za struju ✅ HDMI ili AV kabli za sliku ✅ Igre po želji ✅ Kabli za punjenje džojstika ━━━━━━━━━━━━━━━━━━━GAMEGALAXY━━━━━━━━━━━━━━━━━━━ Sada smo u odseku Playstation 4 konzola, detaljnije ispod u opisu. . . U ponudi su dve različite varijante konzola PLAYSTATION 4 konzola: Čipovane - igre se biraju po želji, sve igre se igraju offline, ne sme da se pali internet i apdejtuje softwer, možete sutradan sami da menjate igre. Ne Čipovane ( standardne ) - dolaze bez igara, možete dokupiti igre po želji uz odgovarajuću nadoknadu, igre uz konzolu su uvek po najboljim cenama od 10e do 35e ▶️ ČIPOVANE ◀️ - Konzole za offline igranje Playstation 4 FAT 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 10 do 15 igre po želji 320e Playstation 4 FAT 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 20 do 30 igara po želji 350e Playstation 4 SLIM 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 10 do 15 igre po želji 350e Playstation 4 SLIM 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 20 do 30 igara po želji 380e Playstation 4 PRO 1TB 1 Džojstik / Svi kablovi / Od 20 do 30 igara po želji 430e ▶️ Ne Čipovane ◀️ - konzole za offline i online igranje Playstation 4 FAT 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi / 250e Playstation 4 FAT 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / 280e Playstation 4 SLIM 500gb / 1 Džojstik / Svi kablovi / 270e Playstation 4 SLIM 1TB / 1 Džojstik / Svi kablovi / 290e Playstation 4 PRO 4K / 1TB / 1 džojstik / Svi kablovi / 350e Džojstici:40e Polovni Original DualShock 4 60e NOVO Originalni DualShock 4 35e NOVO Zamenski DualShock 4 Igre - za ne čipovane konzole, samo mali deo prikazan, imam sve igre, za cenu upit! GTA V 15e - 25e ( zavisno od stanja ) Mortal Kombat 11 20e - 40e ( zavisno od stanja ) FIFA 21 20e - 40e ( zavisno od stanja ) PES 21 15e - 25e ( zavisno od stanja ) Metal Gear Solid V The Phantom Pain 10e NBA 2K21 20e - 40e ( zavisno od stanja ) Assassins Creed 20e - 40e ( zavisno od stanja ) Uncharted Collection 10e - 30e ( zavisno od stanja ) God of War 10e - 30e( zavisno od stanja ) Call o Duty 20 - 40e Red dead Redemption 2 20 - 30e Spiderman 20e Uncharted 4 15e Horizon Zero Down 10e The Last of Us 2 30 - 40 Način Plaćanja: - Preko računa u AIK Banci (Dostava besplatna na teritoriji Srbije)Plaćanje Pouzeću (Dostavu plaća kupac)Lično plaćanje i preuzimanje robe Sve konzole su u odličnom stanju, sve konzole su kućno korišćene, uvek možete zatražiti sliku putem mail-a ili Vibera za konzolu koju želite da kupite. Nijedna moja konzola nije iz igraonice, niti je na njoj radjena neka vrsta popravke, prvi put su otvorene u našem servisu radi čipovanja i tada se menjaju paste na rsx i cpu i vrši se detaljno čišćenje. Paste koje se postavljaju su skupe i visokog su kvaliteta za što bolje performanse konzole. ▶️▶️▶️ČIPOVAN Model - Igre se biraju po želji, ne može online gaming ▶️▶️▶️MODOVAN Model - Igre su već nasnimljene, može online gaming Dostava za 24h putem kurirskih službi! Moze licno preuzimanje i testiranje robe! Plaćanje u dinarima na dan slanja, prati se prodajni kurs evra (Gore desno na sajtu) Neke od igara za PS3 ➡️➡️➡️Pes 18 ( PES 21 Patch) , Fifa 20, GTA V, Metal Gear Solid, Fifa Street, Lego, Minecraft, The Last of Us, Uncharted, God of War 3, NBA 2K18, Gran Turismo 6, Need for Speed, Call of Duty, Battlefield i jos stotine igara po zelji. . . Kontakt: ☎️ Žare - 065/202-86-31 - WhatsApp - Viber - game_galaxy@live. com Pozivi 10h - 21h Poruke 00h - 24h cipovan, cip, modovan, otkljucan, flesovan Sony, sony 3, ps3, playstation 3, jeftino, povoljno i kvalitetno. . .

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Plava Ptica Knjiga 96 Ovo klasično delo omladinske književnosti svedoči, ništa manje uzbudljivo od znamenitog „Dnevnika Ane Frank`, o tragičnoj sudbini dece pod nacizmom i otkad se pojavilo, od 1978. godine, više puta je nagrađeno ili proglašeno knjigom godine, a kompanija „Volt Dizni` je snimila izuzetno uspeo igrani film. Delo govori o iskrenom, duboko doživljenom prijateljstvu dve 13-godišnje devojčice iz Beča, a vreme zbivanja radnje je pre i posle Hitlerovog „anšlusa` Austrije nacističkoj Nemačkoj. Inge i Lizelote su nerazdvojne drugarice otkako su pošlo u školu; rođene i u istom danu, one dele sve svoje nade, radosti i snove, ali i tajne, strahovanja i razočaranja. „Ako ikad zatrebamo jedna drugoj, bićemo tu` obećale su jedna drugoj i potvrdile izmešanom krvlju uz devizu Z. T. P. (zauvek tvoja posestrima). Ali, Inge je Jevrejka i dobro oseća dejstvo i posledice fašističkih pogroma protiv njenog nedužnog naroda, a Lizelote je kći revnosnog naciste i mora da stupi u Hitlerovu omladinu. Svako druženje, dakle, postaje opasno za obe. Tragična drama koja počinje iznenadnim podvajanjem daleko je od bezazlenog sveta dveju devojčica. To je u početku Đavo iz njihove mašte protiv koga se one potajno bore u grozničavom nastojanju da sačuvaju svoje prijateljstvo. Ubrzo su u prilici da dobro shvate da je Đavo zbilja i da više ništa nije onako kao pre jednostavno, da se njihovo druženje nasilno raščinjava, da im se životne putanje menjaju i razilaze zauvek. Usled sve otvorenijeg terora i sve beznadežnijeg položaja Jevreja u Austriji. Očajni Ingini roditelji traže spas u bekstvu. Izmakli su Đavolu i stigli u Jugoslaviju, u Zagreb, nadajući se da su sačuvali glavu. Mi danas znamo da se Đavolova senka, avet nacizma, ubrzo nadnela i nad Jugoslaviju, kao i celu Evropu, i da su mnogi nesrećni Ingini sunarodnici umesto spasa u Zagrebu našli smrt malo dalje – u Jasenovcu… Doris Orgel američka je autorica dječje književnosti rođena u Austriji. Rođena je kao Doris Adelberg u Beču, Austrija, 15. veljače 1929. U 1930-ima pobjegla je iz Beča s roditeljima zbog svog židovskog podrijetla. Živi u New Yorku i pisac je za djecu s punim radnim vremenom. Njezina knjiga The Devil in Vienna dobila je nagradu Phoenix Award Honor 1998. godine.[1] Njezine knjige Sarina soba i Patuljak Dugonosi ilustrirao je Maurice Sendak, dobitnik nagrade Hans Christian Andersen. Prevodila je i dječje knjige s njemačkog na engleski. Dva njezina prijevoda, Nero Corleone: mačja priča od Elke Heidenreich i Daniel Half Human od Davida Chotjewitza, počasne su knjige Mildred L. Batchelder, nagrada kojom se prepoznaju izvrsne prevedene knjige za djecu. Pohađala je Radcliffe College od 1946. do 1948. i diplomirala cum laude na Barnard Collegeu 1950. [2] Udana je za Shelley Orgel, liječnicu specijaliziranu za psihoanalizu, i ima troje djece. Jugoslovenske izdavačke edicije je novi ciklus objava na ovom internet mestu. Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviiji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivno veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949.), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zanimljivo, sočnim jezikom i u duhovitoj, humornoj intonaciji, ispričani su neobični doživljaji mladog pomorskog oficira. Jelizar Ovčina-Šubnikov nije mogao ni da sanja da će mu sudbina prirediti tolika iskušenja: ne malo puta morao je da se rve s pobesnelim morem, ništa manje da se laća oštrog sečiva svoje sablje ili drške pištolja u borbi s neprijateljskom vojskom. Bivao je u tajnim diplomatskim misijama, pregovarao s nepoverljivim građanima nemačkih i danskih gildi, hvatao se ukoštac s lukavim i podmuklim špijunima jezuitskog reda, branio čast ruskog oficira nove, nedavno osnovane flote cara Petra Velikog, na koju su ruski saveznici u velikom severnom ratu sa Švedskom, početnom XVIII veka, kada se ovo zbiva, umeli da gledaju s podsmehom i nadmenošću. Međutim, najteže je bilo Jelizaru da razotkrije podmuklog morskog đavola čiji su marifetluci zaveli i u ćorsokak saterali i samu admiralitetsku komisiju Petra I. Mladi oficir je njenom odlukom bio ražalovan zbog havarije broda kojim je komandovao. Gonjen željom da odbrani svoju čast, ovaj dovitljivi i uporni borac, uz svesrdnu pomoć svojih prijatelja i drugova, uspeće da spere ljagu nepravde koja ga je pekla, ali i da dokaže čiji su se neprijateljski preti poigrali njegovim pomorskim neiskustvom. Ali u ovom vihoru ratnih okršaja i samopregora, procvetala je i jedna nežna ljubav, a dokazalo se verno drugarstvo. Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviiji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivno veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949.), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini.

Retko u kompletu u kutiji, očuvanost dosta dobra, neke imaju minimalno iskrzan omot, većina veoma dobar, unutra odlično očuvano. IV kolo: 31. E. Salgari……………………………….Crni gusar 32. R. Hagard……………………………….Rudnici cara Solomona 33. Dž. London…………………………….Beli očnjak 34. F. Treler…………………………………Gaučov sin 35. R. L. Stivenson……………………….Crna strela 36. J. Korinjec………………………………Tamo daleko, preko reke 37. M. Murkok……………………………..Erlik od Melnibonea 38. B. Prus……………………………………Faraon 1 39. B. Prus……………………………………Faraon 2 40. B. Prus……………………………………Faraon 3 Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“ Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini. Tags: Jugoslavija Jugoslovenske izdavačke edicije Plava Plava ptica Ptice Siniša Lekić Srpska književnost i kultura Žika Bogdanović Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije KC

Spoljašnjost kao na fotografijama, prednja korica se odvojila od tabaka, pecati. Sve ostalo u redu. Nema neprijatnih mirisa, podvlacenja ili neceg slicnog. Nije u sjanom stanju, ali bez problema moze da se cita. Ana Šomlo (Negotin, 1935) srpska je književnica i novinarka jevrejskog porekla koja živi u gradu Netanija u Izraelu. Ana Šomlo piše kratku prozu i romane. Takođe je i najeminentniji srpski prevodilac sa hebrejskog jezika. Biografija Ana Šomlo je rođena 1935. godine u Negotinu (otac Miroslav, majka Budimka, rođ. Smederevac). Rano detinjstvo provela je u Negotinu. Njen otac je, tokom 1941. i 1942, u dva navrata bio interniran u logoru u blizini Zaječara. Ana je, sa sestrom, do 1943. bila kod rođaka u Vršcu, posle čega se vratila u Negotin. Zbog antisemitskih mera nemačkih vlasti, sa ocem i sestrom pobegla je u Malajnicu, a zatim u Homoljske planine, gde su se skrivali do kraja rata. Posle rata, sa porodicom je napustila Negotin i preselila se u Vršac. Od 1946. do 1948, živela je u Pančevu, gde je njen otac projektovao most koji povezuje Pančevo i Beograd. Po završetku radova na mostu, porodica se preselila u Novi Sad.[1] Diplomirala je Orijentalnu filologiju i književnost na Beogradskom univerzitetu. Dobivši stipendiju JOINT-a, 1957. godine, upisala je postdiplomske studije u Jerusalimu gde je boravila dve godine radi usavršavanja hebrejskog i arapskog jezika. Tokom boravka u Izraelu, počela je da šalje priloge za Politiku, a po povratku u Beograd, zaposlila se u časopisu Duga. Na novoformiranu Televiziju Beograd, prešla je 1960. godine. Pored rada na Televiziji, pisala je, prevodila i davala časove hebrejskog jezika.[1] Uređivala je TV- Reviju i časopis RTV - Teorija i praksa. Ana Šomlo je dobar deo svog radnog veka provela kao novinar, radeći na Televiziji Beograd. Imala je prilike da se upozna sa mnogim značajnim ličnostima iz raznih sfera a kao produkt tog njenog iskustva je i knjiga koju je objavio Centar za istraživanje Radio-televizije Srbije `Biti i opstati na televiziji` – koju čine intervjui sa značajnim i popularnim ličnostima tadašnje Jugoslovenske televizije, među kojima i sa Radivojem Lolom Đukićem, Dušankom Kalanj, Mićom Orlovićem, Ivanom Hetrihom, Sandom Langerholc, Zdravkom Šotrom, Angelom Miladinovim... O svom iskustvu rada na televiziji, Ana Šomlo je rekla: U svom dnevniku beležila sam utiske o ljudima koje sam sretala, opčinjenosti televizijom. Bili su u ono vreme veoma značajni. O nekim od njih ništa, sem čitulje, nije objavljeno. Zapisala sam u dnevnik i beleške o svojim putešestvijima po selima sa Zaharijem Trnavčevićem, dok sam radila u Emisiji za selo, zaleđenim putanjama i pešačenju, našoj zasluzi za dovođenje vode u selo Ključ. Bio je tu razgovor sa kino-amaterima Dušanom Makavejevim, Kokanom Rakonjcem, Žikom Pavlovićem…o njihovoj želji da se profesionalno bave filmom. U njihovom klubu upoznala sam i Batu Živojinovića koji se tada nadao da će dobiti prvu pravu ulogu. [2] Kao vrsni poznavalac hebrejskog jezika i izraelske književnosti, Šomlo je dala veliki doprinos u oblasti prevodilaštva sa hebrejskog na srpski jezik. Objavila je veliki broj književnih prevoda. Bila je posvećena sastavljanju rečnika i enciklopedijskom radu. Sastavila je i `Hebrejsko–srpskohrvatski i srpskohrvatsko–hebrejski rečnik` i objavila udžbenik `Učite sami hebrejski` . Kao prevodilac sa hebrejskog, i na hebrejski jezik, dala je značajan doprinos učvršćivanju srpsko-hebrejskih kulturnih i književnih veza te promocijom izraelske književnosti u svetu za šta je i nagrađena 2005. godine priznanjem `Kalat haor`. Saradnik je nekoliko enciklopedija: u Prosvetinoj `Enciklopediji` (Beograd, 1969) je pisala odrednice o izraelskoj književnosti. U `Encyclopaedia Judaica` (Keter, Jerusalim 1974) pisala je o književnicima jevrejskog porekla sa južnoslovenskog područja. U `Hrvatskom Općem leksikonu` (Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 1996) piše o savremenim izraelskim piscima. Ana Šomlo, bavi se i književnim stvaralaštvom. Objavila je nekoliko romana i zbirki kratkih priča. Za zbirku priča Ponovo u Jerusalimu, dobila je nagradu izraelskog Ministarstva za useljenje 1996. godine. Možda i najzanimljivije književno ostvarenje Ane Šomlo je njena knjiga `Milenina pisma Kafki` objavljena 1988. godine. O ovoj knjizi i ideji da se upusti u istraživanje emotivne veze između čuvenog pisca Franca Kafke i Milene Jasenske, Ana Šomlo je rekla: Knjiga „Milenina pisma Kafki“ nastala je slučajno. Jedne majske večeri srela sam na uglu Sarajevske i Ulice Miloša Pocerca u Beogradu, Zorana Gluščevića, pisca „Ključevi za Zamak Franca Kafke“ (1971). U razgovoru sam pomenula da čitam Kafkina „Pisma Mileni“. –To su najlepša ljubavna pisma!“ potvrdio je moje mišljenje Gluščević. –Šteta što su Milenina pisma zauvek izgubljena, zaključio je. –Nisam sigurna u to, napisaću ih ponovo, rekla sam, ubeđena da ništa ne može zauvek da nestane. –Odgovoriću na Kafkina pisma, rekla sam… Zoran je moje olako izrečene reči ozbiljno shvatio i stalno mi se javljao da me pita, da li sam već počela da pišem Kafki. Tako su krenula moja istraživanja života Milene Jesenske i njene ljubavi sa Kafkom, putovanje u Prag, traganje za njihovim životima. Moja knjiga „Milenina pisma Kafki“ objavljena je nakon 17 godina u izdanju Književne zajednice Novog Sada.[3] Osim književnom, novinarskom i prevodilačkom radu, Ana Šomlo, decenijama unazad, posvećena je radu Jevrejske zajednice u Beogradu. Bila je aktivan član Saveza jevrejskih opština i predsednica Kulturne komisije Saveza, a imenovana je i za doživotnu potpredsednicu Jevrejske opštine Beograd. Od 2000. do 2003, bila je predsednica Udruženja Jevreja iz bivše Jugoslavije u Izraelu. Uređivala je glasilo udruženja Most.[4] Ana Šomlo, od 1992. godine živi i radi u Izraelu. Sarađuje sa brojnim srpskim književnim časopisima gde objavljuje prozu i prevode sa hebrejskog jezika. Priče na hebrejskom jeziku objavljuje u izraelskim časopisima Moznaim, Iton 77 i Jerušalajim. Jugoslovenske izdavačke edicije je novi ciklus objava na ovom internet mestu. Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviiji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivno veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949.), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Edicija Plava ptica, knjiga 95. Izuzetno retko u ponudi. Autor Ana Šomlo, Naslov Kao...roman o prvoj mladosti ilustracije Ivica Koljanin Godina 1990 Beograd, Prosveta 1990 309 strana, ilustrovano ; 20 cm Ana Šomlo (Negotin, 1935) srpska je književnica i novinarka jevrejskog porekla koja živi u gradu Netanija u Izraelu. Ana Šomlo piše kratku prozu i romane. Takođe je i najeminentniji srpski prevodilac sa hebrejskog jezika. Biografija Ana Šomlo je rođena 1935. godine u Negotinu (otac Miroslav, majka Budimka, rođ. Smederevac). Rano detinjstvo provela je u Negotinu. Njen otac je, tokom 1941. i 1942, u dva navrata bio interniran u logoru u blizini Zaječara. Ana je, sa sestrom, do 1943. bila kod rođaka u Vršcu, posle čega se vratila u Negotin. Zbog antisemitskih mera nemačkih vlasti, sa ocem i sestrom pobegla je u Malajnicu, a zatim u Homoljske planine, gde su se skrivali do kraja rata. Posle rata, sa porodicom je napustila Negotin i preselila se u Vršac. Od 1946. do 1948, živela je u Pančevu, gde je njen otac projektovao most koji povezuje Pančevo i Beograd. Po završetku radova na mostu, porodica se preselila u Novi Sad.[1] Diplomirala je Orijentalnu filologiju i književnost na Beogradskom univerzitetu. Dobivši stipendiju JOINT-a, 1957. godine, upisala je postdiplomske studije u Jerusalimu gde je boravila dve godine radi usavršavanja hebrejskog i arapskog jezika. Tokom boravka u Izraelu, počela je da šalje priloge za Politiku, a po povratku u Beograd, zaposlila se u časopisu Duga. Na novoformiranu Televiziju Beograd, prešla je 1960. godine. Pored rada na Televiziji, pisala je, prevodila i davala časove hebrejskog jezika.[1] Uređivala je TV- Reviju i časopis RTV - Teorija i praksa. Ana Šomlo je dobar deo svog radnog veka provela kao novinar, radeći na Televiziji Beograd. Imala je prilike da se upozna sa mnogim značajnim ličnostima iz raznih sfera a kao produkt tog njenog iskustva je i knjiga koju je objavio Centar za istraživanje Radio-televizije Srbije `Biti i opstati na televiziji` – koju čine intervjui sa značajnim i popularnim ličnostima tadašnje Jugoslovenske televizije, među kojima i sa Radivojem Lolom Đukićem, Dušankom Kalanj, Mićom Orlovićem, Ivanom Hetrihom, Sandom Langerholc, Zdravkom Šotrom, Angelom Miladinovim... O svom iskustvu rada na televiziji, Ana Šomlo je rekla: U svom dnevniku beležila sam utiske o ljudima koje sam sretala, opčinjenosti televizijom. Bili su u ono vreme veoma značajni. O nekim od njih ništa, sem čitulje, nije objavljeno. Zapisala sam u dnevnik i beleške o svojim putešestvijima po selima sa Zaharijem Trnavčevićem, dok sam radila u Emisiji za selo, zaleđenim putanjama i pešačenju, našoj zasluzi za dovođenje vode u selo Ključ. Bio je tu razgovor sa kino-amaterima Dušanom Makavejevim, Kokanom Rakonjcem, Žikom Pavlovićem…o njihovoj želji da se profesionalno bave filmom. U njihovom klubu upoznala sam i Batu Živojinovića koji se tada nadao da će dobiti prvu pravu ulogu. [2] Kao vrsni poznavalac hebrejskog jezika i izraelske književnosti, Šomlo je dala veliki doprinos u oblasti prevodilaštva sa hebrejskog na srpski jezik. Objavila je veliki broj književnih prevoda. Bila je posvećena sastavljanju rečnika i enciklopedijskom radu. Sastavila je i `Hebrejsko–srpskohrvatski i srpskohrvatsko–hebrejski rečnik` i objavila udžbenik `Učite sami hebrejski` . Kao prevodilac sa hebrejskog, i na hebrejski jezik, dala je značajan doprinos učvršćivanju srpsko-hebrejskih kulturnih i književnih veza te promocijom izraelske književnosti u svetu za šta je i nagrađena 2005. godine priznanjem `Kalat haor`. Saradnik je nekoliko enciklopedija: u Prosvetinoj `Enciklopediji` (Beograd, 1969) je pisala odrednice o izraelskoj književnosti. U `Encyclopaedia Judaica` (Keter, Jerusalim 1974) pisala je o književnicima jevrejskog porekla sa južnoslovenskog područja. U `Hrvatskom Općem leksikonu` (Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 1996) piše o savremenim izraelskim piscima. Ana Šomlo, bavi se i književnim stvaralaštvom. Objavila je nekoliko romana i zbirki kratkih priča. Za zbirku priča Ponovo u Jerusalimu, dobila je nagradu izraelskog Ministarstva za useljenje 1996. godine. Možda i najzanimljivije književno ostvarenje Ane Šomlo je njena knjiga `Milenina pisma Kafki` objavljena 1988. godine. O ovoj knjizi i ideji da se upusti u istraživanje emotivne veze između čuvenog pisca Franca Kafke i Milene Jasenske, Ana Šomlo je rekla: Knjiga „Milenina pisma Kafki“ nastala je slučajno. Jedne majske večeri srela sam na uglu Sarajevske i Ulice Miloša Pocerca u Beogradu, Zorana Gluščevića, pisca „Ključevi za Zamak Franca Kafke“ (1971). U razgovoru sam pomenula da čitam Kafkina „Pisma Mileni“. –To su najlepša ljubavna pisma!“ potvrdio je moje mišljenje Gluščević. –Šteta što su Milenina pisma zauvek izgubljena, zaključio je. –Nisam sigurna u to, napisaću ih ponovo, rekla sam, ubeđena da ništa ne može zauvek da nestane. –Odgovoriću na Kafkina pisma, rekla sam… Zoran je moje olako izrečene reči ozbiljno shvatio i stalno mi se javljao da me pita, da li sam već počela da pišem Kafki. Tako su krenula moja istraživanja života Milene Jesenske i njene ljubavi sa Kafkom, putovanje u Prag, traganje za njihovim životima. Moja knjiga „Milenina pisma Kafki“ objavljena je nakon 17 godina u izdanju Književne zajednice Novog Sada.[3] Osim književnom, novinarskom i prevodilačkom radu, Ana Šomlo, decenijama unazad, posvećena je radu Jevrejske zajednice u Beogradu. Bila je aktivan član Saveza jevrejskih opština i predsednica Kulturne komisije Saveza, a imenovana je i za doživotnu potpredsednicu Jevrejske opštine Beograd. Od 2000. do 2003, bila je predsednica Udruženja Jevreja iz bivše Jugoslavije u Izraelu. Uređivala je glasilo udruženja Most.[4] Ana Šomlo, od 1992. godine živi i radi u Izraelu. Sarađuje sa brojnim srpskim književnim časopisima gde objavljuje prozu i prevode sa hebrejskog jezika. Priče na hebrejskom jeziku objavljuje u izraelskim časopisima Moznaim, Iton 77 i Jerušalajim. Jugoslovenske izdavačke edicije je novi ciklus objava na ovom internet mestu. Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviiji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivno veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949.), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini.

Edicija Plava ptica – KOMPLET 102 - deset kola po deset knjiga, plus 2 knjige vanredno izdanje - retko u kompletu, očuvanost dosta dobra, ima poneka slabija, ima i poneka odlična, neke imaju malo iskrzan omot, većina veoma dobar, na 2 knjige nedostaje omot, nekoliko ima posvetu ili pečat, ali sve u svemu veoma dobar komplet. Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“ Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. I kolo: 1. H. Dž. Vels…………………………….Rat svetova 2. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 1 3. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 2 4. E Salgari……………………………….Breg Svetlosti 5. Ž. A. Roni Stariji……………………..Vatra 6. Dž. O. Kervud…………………………Lovci vukova 7. K. Dojl……………………………………Baskervilski pas 8. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 1 9. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 2 10. Dž. London…………………………..Džeri Ostrvljanin II kolo: 11. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 1 12. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 2 13. Dž. O. Kervud………………………..Lovci zlata 14. N. Bajkov………………………………Veliki Van 15. Z. Grej…………………………………..Osvetnik prašume 16. N. Gogolj……………………………….Vij, kralj duhova 17. K. Dojl…………………………………..Iščezli svet 18. DŽ. London……………………………Majkl, brat Džerijev 19. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 1 20. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 2 III kolo: 21. K. Maj………………………………… Sin lovca na medvede 22. K. Maj………………………………….Duh Ljana Estakada 23. J. Lari……………………………………Karik i Valja 24. Dž. A. Roni Stariji………………….Džinovski Lav 25. H. Gilbert………………………………Robin Hud 1 26. H. Gilbert………………………………Robin Hud 2 27. V. Bonzels……………………………..Pčelica Maja 28. E. T. Siton……………………………..Rolf i Kvonab 29. A. Beljajev…………………………….Amfibija 30. R. Montgomeri……………………….Karkadžu IV kolo: 31. E. Salgari……………………………….Crni gusar 32. R. Hagard……………………………….Rudnici cara Solomona 33. Dž. London…………………………….Beli očnjak 34. F. Treler…………………………………Gaučov sin 35. R. L. Stivenson……………………….Crna strela 36. J. Korinjec………………………………Tamo daleko, preko reke 37. M. Murkok……………………………..Erlik od Melnibonea 38. B. Prus……………………………………Faraon 1 39. B. Prus……………………………………Faraon 2 40. B. Prus……………………………………Faraon 3 V kolo: 41. Dž. Lukas………………………………..Zvezdani ratovi 42. K. Kampanj……………………………..Zbogom mojih petnaest godina 43. M. Šeli…………………………………….Frankenštajn 44. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 1 45. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 2 46. Č. Roberts……………………………….Ridji lisac 47. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 1 48. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 2 49. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 3 50. DŽ. Vebster…………………………….Tata dugonja VI kolo: 51. M. Langl…………………………………Kapije vremena 52. L. Tolstoj………………………………..Hadži Murat 53. B. Kliri……………………………………Prva ljubav 54. M. Murkok………………………………Mornar na moru sudbine 55. V. Derluf…………………………………Karavan za Oregon 56. V. Skot……………………………………Ajvanho 1 57. V. Skot……………………………………Ajvanho 2 58. E. Salgari…………………………………Kraljica Kariba 59. Dž. F. Kuper…………………………….Uhoda 60. S. O Del…………………………………..Ostrvo plavih delfina VII kolo: 61. L. Terson………………………………….Svemirski brod Galaktika 62. P. de Mendelson………………………..Marijana moje mladosti 63. G. Gardonji……………………………….Rob Huna 64. M. Langl…………………………………..Vihor pred vratima 65. V. Frolov…………………………………..Senka sumnje 66. V. Vandžerin…………………………….U davno doba 67. F. H. Bernet………………………………Tajna napuštenog vrta 68. Dž. Kjelgard……………………………..Crvenko 69. M. Murkok………………………………..Zla kob belog vuka 70. N. F. Mejzer………………………………Deda, volim te VIII kolo: 71. M. Tven……………………………… …….Novi doživljaji Toma Sojera 72. F. A. Suli………………………… ………..Leon i Leonina 1 73. F. A. Suli……………………………………Leon i Leonina 2 74. Ž. Vern………………………………………Južna zvezda 75. B. Stoker……………………………………Drakula 1 76. B. Stoker……………………………………Drakula 2 77. K. Maj……………………………………….U dolini smrti 78. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 1 79. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 2 80. P. Urošević…………………………………Tihana iz Erga IX kolo: 81. E. de Amičis………………………………..Srce 82. K. Maj………………………………………..Sibirski lovac 83. V. Vahman………………………………….Morski Đavo 84. A. Troaja…………………………………….Mala Vju 85. H. Malo………………………………………Bez porodice 1 86. H. Malo………………………………………Bez porodice 2 87. M. Murkok………………………………….Kula koja iščezava 88. H. Viliamson……………………………….Vidra Tarka 89. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 1 90. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 2 X kolo: 91. E. B. Liton…………………………………..Poslednji dani Pompeja 92. M. Parhomov………………………………Ulica 93. A. Arnold……………………………………Mladi Šerlok Holms (BEZ OMOTA) 94. V. R. Martines…………………………….Doživljaji Simona Bolivara 95. A. Šomlo……………………………………Kao… 96. V. Jan………………………………………..Batu-kan (BEZ OMOTA) 97. P. Divoa……………………………………..Lavaredovih pet marjaša 98. A. i E. Sifert………………………………..Bela 99. R. Sabatje………………………………….Švedske šibice 100. D. Orgel……………………………………Đavo u Beču Vanredna izdanja: 101. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 1 102. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 2 Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini. Tags: Jugoslavija Jugoslovenske izdavačke edicije Plava Plava ptica Ptice Siniša Lekić Srpska književnost i kultura Žika Bogdanović Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije KC

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sve knjige imaju zastitne omote, koji su po malo iskrzani, kod dve knjige zastitni omotac znatno losiji. Sve ostalo u redu. Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“ Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. I kolo: 1. H. Dž. Vels…………………………….Rat svetova 2. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 1 3. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 2 4. E Salgari……………………………….Breg Svetlosti 5. Ž. A. Roni Stariji……………………..Vatra 6. Dž. O. Kervud…………………………Lovci vukova 7. K. Dojl……………………………………Baskervilski pas 8. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 1 9. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 2 10. Dž. London…………………………..Džeri Ostrvljanin II kolo: 11. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 1 12. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 2 13. Dž. O. Kervud………………………..Lovci zlata 14. N. Bajkov………………………………Veliki Van 15. Z. Grej…………………………………..Osvetnik prašume 16. N. Gogolj……………………………….Kralj Duhova 17. K. Dojl…………………………………..Iščezli svet 18. DŽ. London……………………………Majkl, brat Džerijev 19. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 1 20. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 2 III kolo: 21. K. Maj………………………………… Sin lovca na medvede 22. K. Maj………………………………….Duh Ljana Estakada 23. J. Lari……………………………………Karik i Valja 24. Dž. A. Roni Stariji………………….Džinovski Lav 25. H. Gilbert………………………………Robin Hud 1 26. H. Gilbert………………………………Robin Hud 2 27. V. Bonzels……………………………..Pčelica Maja 28. E. T. Siton……………………………..Rolf i Kvonab 29. A. Beljajev…………………………….Amfibija 30. R. Montgomeri……………………….Karkadžu IV kolo: 31. E. Salgari……………………………….Crni gusar --------- FALI ❗ 32. R. Hagard……………………………….Rudnici cara Solomona 33. Dž. London…………………………….Beli očnjak 34. F. Treler…………………………………Gaučov sin 35. R. L. Stivenson……………………….Crna strela 36. J. Korinjec………………………………Tamo daleko, preko reke 37. M. Murkok……………………………..Erlik od Melnibonea 38. B. Prus……………………………………Faraon 1 39. B. Prus……………………………………Faraon 2 40. B. Prus……………………………………Faraon 3 V kolo: 41. Dž. Lukas………………………………..Zvezdani ratovi 42. K. Kampanj……………………………..Zbogom mojih petnaest godina 43. M. Šeli…………………………………….Frankenštajn 44. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 1 45. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 2 46. Č. Roberts……………………………….Ridji lisac 47. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 1 48. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 2 49. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 3 50. DŽ. Vebster…………………………….Tata dugonja ---------- Losiji omot VI kolo: 51. M. Langl…………………………………Kapije vremena 52. L. Tolstoj………………………………..Hadži Murat 53. B. Kliri……………………………………Prva ljubav 54. M. Murkok………………………………Mornar na moru sudbine 55. V. Derluf…………………………………Karavan za Oregon 56. V. Skot……………………………………Ajvanho 1 57. V. Skot……………………………………Ajvanho 2 58. E. Salgari…………………………………Kraljica Kariba 59. Dž. F. Kuper…………………………….Uhoda 60. S. O Del…………………………………..Ostrvo plavih pingvina -------- Omot losiji VII kolo: 61. L. Terson………………………………….Svemirski brod Galaktika 62. P. de Mendelson………………………..Marijana moje mladosti 63. G. Gardonji……………………………….Rob Huna 64. M. Langl…………………………………..Vihor pred vratima 65. V. Frolov…………………………………..Senka sumnje 66. V. Vandžerin…………………………….U davno doba 67. F. H. Bernet………………………………Tajna napuštenog vrta 68. Dž. Kjelgard……………………………..Crvenko 69. M. Murkok………………………………..Zla kob belog vuka 70. N. F. Mejzer………………………………Deda, volim te VIII kolo: 71. M. Tven……………………………… …….Novi doživljaji Toma Sojera ---------- FALI ❗ 72. F. A. Suli………………………… ………..Leon i Leonina 1 73. F. A. Suli……………………………………Leon i Leonina 2 74. Ž. Vern………………………………………Južna zvezda 75. B. Stoker……………………………………Drakula 1 76. B. Stoker……………………………………Drakula 2 77. K. Maj……………………………………….U dolini smrti 78. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 1 79. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 2 80. P. Urošević…………………………………Tihana iz Erga IX kolo: 81. E. de Amičis………………………………..Srce 82. K. Maj………………………………………..Sibirski lovac 83. V. Vahman………………………………….Morski Đavo 84. A. Troaja…………………………………….Mala Vju 85. H. Malo………………………………………Bez porodice 1 86. H. Malo………………………………………Bez porodice 2 87. M. Murkok………………………………….Kula koja iščezava 88. H. Viliamson……………………………….Vidra Tarka 89. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 1 90. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 2 FALI CELO DESETO KOLO !!! X kolo: 91. E. B. Liton…………………………………..Poslednji dani Pompeja 92. M. Parhomov………………………………Ulica 93. A. Arnold……………………………………Mladi Šerlok Holms (BEZ OMOTA) 94. V. R. Martines…………………………….Doživljaji Simona Bolivara 95. A. Šomlo……………………………………Kao… 96. V. Jan………………………………………..Batu-kan (BEZ OMOTA) 97. P. Divoa……………………………………..Lavaredovih pet marjaša 98. A. i E. Sifert………………………………..Bela 99. R. Sabatje………………………………….Švedske šibice 100. D. Orgel……………………………………Đavo u Beču Vanredna izdanja: 101. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 1 102. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 2 Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini. Tags: Jugoslavija Jugoslovenske izdavačke edicije Plava Plava ptica Ptice Siniša Lekić Srpska književnost i kultura Žika Bogdanović Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije