"Krešenco sa petom knjigom, gde se bavi XVII i XVIII vekom, nastavlja projekat popularne istorije filozofije! "Svet se podelio u dve različite i odvojene hemisfere: s jedne strane su oni koji su rasuđivali, a sa druge su oni kojima se više dopadalo da veruju". Tako Lućano de Krešenco predstavlja doba prosvetljenja. "Rasuđivanje" je značilo ostaviti tradiciju i prihvatiti kao istinito samo ono što je očigledno. Počela se otkrivati snaga sumnje. Dekart je postavio pravila i tim putem uputili su se Hobs, Paskal, Spinoza, Lajbnic i svi drugi. Počela je da se rađa nova filozofija koja je imala uzor u matematici i geometriji. Menjale su se i društvene prilike. Volter, enciklopedisti i "materijalisti" postali su protagonisti društvenog života i promenili su lik Evrope. Zaslugom Loka, Hjuma i Berklija, "rasuđivanje" u Engleskoj je poprimilo posebnu nijansu – "empirizam"; u Napulju je Viko razmišljao o cikličnim ponavljanjima istorijskih pojava; a u jednom uglu Pruske, Kant je zatvarao epohu i otvarao drugu." Lućano de Krešenco je italijanski pisac, filmski reditelj i inženjer. Za svoj rad u oblasti grčke filozofije 1994. godine postao je počasni građanin Atine. Naslov: Istorija moderne filozofije - od Dekarta do Kanta Izdavač: Adresa Strana: 174 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-86761-34-7

Antička filozofija 1 Antička filozofija I i II predstavljaju do sada najobimniji i najobuhvatniji pregled grčke filozofije koji je sačinio jedan domaći autor.Boško Telebaković je profesor filozofije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a predavao je na fakultetima etiku, uvod u filozofiju, istoriju filozofije, filozofsku antropologiju i opštu metodologiju.Autor u ovoj knjizi pleni vrsnim poznavanjem i dubokim razumevanjem istorije i problema grčke filozofije.Prvi deo obuhvata period od začetaka filozofije u Grka do sokratskih škola.U drugom delu obrađena je filozofija Platona, Aristotela, helenističkih škola, kao i rađanje hrišćanstva, novoplatonizam, grčka i latinska apologetika i učenja ranih hrišćanskih otaca.

Odlomak: U Grčkoj su postavljeni temelji zapadne kulture, kao spoj dostignuća istočnih kultura i sveta stvorenog na obalama Egejskog mora – gde je ljudski genije mogao da se uznese do takvih visina da se njegova senka prostire kroz istoriju čovečanstva. Razuđena geografija Grčke, gradovi-države s različitim tipovima vladavine – bili su okvir za razvoj pojedinca. Sloboda mišljenja i izražavanja omogućila je razvoj na osnovama racionalizma i postavila je temelje za ekonomski i društveni uzlet nauke, umetnosti, filozofije i književnosti.

U Grčkoj su postavljeni temelji zapadne kulture, kao spoj dostignuća istočnih kultura i sveta stvorenog na obalama Egejskog mora – gde je ljudski genije mogao da se uznese do takvih visina da se njegova senka prostire kroz istoriju čovečanstva. Razuđena geografija Grčke, gradovi-države s različitim tipovima vladavine – bili su okvir za razvoj pojedinca. Sloboda mišljenja i izražavanja omogućila je razvoj na osnovama racionalizma i postavila je temelje za ekonomski i društveni uzlet nauke, umetnosti, filozofije i književnosti. Recenzije (0) Recenzije (0) Recenzije Još nema komentara. Budite prvi koji će napisati recenziju za „Antička Grčka – Velike civilizacije“ Morate biti prijavljeni da biste postavili recenziju.

Istorija sreće Pišući poveliku i ambicioznu knjigu o sreći (sa svim, razumljivim, ograničenjima), Mekman se našao u nezavidnoj ulozi nekoga ko sreću definiše, istražuje je u prošlosti, prepoznaje u sadašnjosti... A nju je tako teško uhvatiti. No njegova hrabrost nije ustuknula pred zastrašujuće vidljivim praznim stranicama sreće u istoriji. Zapadni svet iskazao je potrebu za srećom još u demokratiji antičke Grčke i dosledno je se držao do danas. Evropa i Amerika od vere u nju nisu odustale; otud se za sreću može reći da je postala moderna zapadna religija, drugačije i viđena i shvaćena nego na Istoku. Zar to ne potvrđuje i Mekmanova rečenica: „Možemo biti srećni, bićemo srećni, trebalo bi da budemo srećni. Imamo pravo na sreću“? Istorija sreće nije nikakva knjiga-recept za ostvarenje sopstvene sreće. Ovo je ozbiljna studija, jedna od mogućnih, koja svakako pokriva široku lepezu čovekovih pitanja o sreći kroz vekove i kulture. Osim što nudi kontinuiranu i jarku sliku sreće na stručan način, ona vešto komunicira sa čitaocem otvarajući nova pitanja i zagonetke. „Entoni Ešli Kuper, značajan moralista iz osamnaestog veka, zapitao se jednom prilikom: ’Ako je filozofija, kao što mi mislimo, proučavanje sreće, zar ne bi svako, na ovaj ili onaj način, morao vešto ili nevešto filozofirati?’ Moje iskustvo govori da je odgovor na ovo pitanje gromoglasno da. Stoga sam u ovoj knjizi pokušao da se obratim tom možda mitskom biću, a svakako ugroženoj vrsti, ’prosečnom čitaocu’, da pišem, nadam se, bez gledanja s visine, ali da istovremeno uložim svestan napor da sve prikažem živopisno i interesantno, ali i da analiziram i objašnjavam. Čak sam nastojao da knjiga bude zabavna i duhovita.“ Darin Mekman Iz Predgovora Prikaži više

Izdavač: karpos Godina izdavanja: 2016 Broj strana: 151 Povez: mek Format: 20 x 13 cm Delo Grci i stranci prati istoriju stavova Grka prema stranim kulturama i narodima, od homerskog doba do vremena poodmakle hristijanizacije Rimskog carstva. U vreme Homera svi poznati narodi su slično opisivani. Jezičke i kulturne razlike se nisu pominjale. Jedino su narodi izvan poznatog sveta bajkoviti i delimično izazivaju strah. Čak i u vreme sukoba sa Persijancima u potonjem vremenu, pobeđeni se nisu karakterisali kao manje vredni ljudi, nego se grčka pobeda dovodila u vezu sa željom bogova za uspostavljanjem ravnoteže moći. Tek u helenističko doba, u vreme gubljenja nezavisnosti i političke moći grčkih polisa, dolazi do isticanja nacionalne posebnosti, ali se pripadnost helenstvu nije prosto određivala kao pripadnost grčkoj naciji, nego se ona zasnivala na pripadnosti određenoj obrazovnoj tradiciji. Grk je onaj ko je stekao obrazovanje, onakvo kakvo se razvijalo i definisalo u klasično doba. U to poklasično vreme, ističe autor, kod Grka se rađa „arogancija obrazovanja“, koja je uočljiva sve do kraja srednjeg veka. Međutim, mogućnost sticanja grčke „paideje“, olakšalo je integraciju naroda iz drugih kultura, doduše po cenu asimilacije, koja se pak nije odnosila na religiju, jer je grčka filozofija dopuštala različite verske puteve do spoznaje istine. Čak su se strani kultovi, koji su se poimali kao iskonski, činili Grcima korak bliže „prirodnom“ čoveku, neiskvarenom civilizacijom. Zahvaljujući takozvanoj interpretatio Graeca, helenistička kraljevstva, a kasnije i Rimsko carstvo, umela su da integrišu razne verske tradicije i osujete verske ratove i netrpeljivosti, čemu su se jedino opirale monoteističke religije. Albrecht Dihle, prateći genezu stavova Grka prema brojnim azijskim, severnoafričkim i evropskim narodima starog veka, uključuje u svoja razmatranja dragocene izvore i ukazuje na izuzetne domete grčke geografije i etnografije, bez kojih jedva da bismo raspolagali bilo kakvim znanjima o kulturama starih naroda. Starogrčka radoznalost se nije odnosila samo na medicinu, matematiku, geometriju, filozofiju itd, nego sa Grcima imamo i početke savremene antropologije i etnologije. Takođe, današnje postkolonijalne studije bi svakako morale da uzmu u obzir i iskustvo susreta Grka, koji su vekovima bila vodeća kulturna sila, sa drugim narodima, bilo zbog toga što njihova ‘konstrukcija drugog’ katkad podseća na novovekovna iskustva, bilo što njihove percepcije drugih naroda mogu da budu inspirativne za savremeni međukulturni dijalog.

Opis proizvoda Kada sa prijateljima odigramo partiju tenisa to nazivamo uživanjem u razonodi, čak i ako je meč bio težak. Ipak, profesionalni teniser trening ne doživljava kao hobi, jer za igranje dobija novac. No, da li je rad isto što i posao i da li radom možemo nazivati aktivnosti koje nam ne donose prihode, među mnogim su pitanjima na koje Laš Svensen nudi odgovore u ovoj knjizi.Od antičke Grčke i Aristotela - prema kome je naporan fizički rad rezervisan za robove, a slobodan čovek treba da razvija svoje umne sposobnosti - autor nas vodi kroz istoriju odnosa prema radu, sve do savremenog doba i čitavog žanra literature o menadžmentu i poslovanju.Na ovom putu, smenjuju se Svensenova razmišljanja o ličnom iskustvu kada je radio kao čistač u fabrici, o poslu filozofa, o kapitalizmu, novcu, o traženju smisla u izboru zanimanja. Filozofija rada potkrepljena je analizama mnogobrojnih istraživanja i istraživača fenomena rada i posla (Hesiod, Marks, Hana Arent) kao i odlomcima iz popularnih serija i pop pesama koje se bave ovom temom.U vremenu kada granica između radnog i slobodnog vremena bledi, kad laptop zamenjuje odlazak u kancelariju, a napredna tehnologija fabričkog radnika, ova lako razumljiva i neposredno napisana knjiga vešto formuliše sve nedoumice i misli sa kojima se savremeni čovek bori u pronalaženju svoje idealne profesije.

Kada sa prijateljima odigramo partiju tenisa to nazivamo uživanjem u razonodi, čak i ako je meč bio težak! Ipak, profesionalni teniser trening ne doživljava kao hobi, jer za igranje dobija novac. No, da li je rad isto što i posao i da li radom možemo nazivati aktivnosti koje nam ne donose prihode, među mnogim su pitanjima na koje Laš Svensen nudi odgovore u ovoj knjizi. Od antičke Grčke i Aristotela - prema kome je naporan fizički rad rezervisan za robove, a slobodan čovek treba da razvija svoje umne sposobnosti - autor nas vodi kroz istoriju odnosa prema radu, sve do savremenog doba i čitavog žanra literature o menadžmentu i poslovanju. Na ovom putu, smenjuju se Svensenova razmišljanja o ličnom iskustvu kada je radio kao čistač u fabrici, o poslu filozofa, o kapitalizmu, novcu, o traženju smisla u izboru zanimanja. Filozofija rada potkrepljena je analizama mnogobrojnih istraživanja i istraživača fenomena rada i posla (Hesiod, Marks, Hana Arent) kao i odlomcima iz popularnih serija i pop pesama koje se bave ovom temom. U vremenu kada granica između radnog i slobodnog vremena bledi, kad laptop zamenjuje odlazak u kancelariju, a napredna tehnologija fabričkog radnika, ova lako razumljiva i neposredno napisana knjiga vešto formuliše sve nedoumice i misli sa kojima se savremeni čovek bori u pronalaženju svoje idealne profesije. Čitaj dalje

Broj strana: 156 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2012 Izdavač: Geopoetika Kada sa prijateljima odigramo partiju tenisa to nazivamo uživanjem u razonodi, čak i ako je meč bio težak. Ipak, profesionalni teniser trening ne doživljava kao hobi, jer za igranje dobija novac. No, da li je rad isto što i posao i da li radom možemo nazivati aktivnosti koje nam ne donose prihode, među mnogim su pitanjima na koje Laš Svensen nudi odgovore u ovoj knjizi. Od antičke Grčke i Aristotela - prema kome je naporan fizički rad rezervisan za robove, a slobodan čovek treba da razvija svoje umne sposobnosti - autor nas vodi kroz istoriju odnosa prema radu, sve do savremenog doba i čitavog žanra literature o menadžmentu i poslovanju. Na ovom putu, smenjuju se Svensenova razmišljanja o ličnom iskustvu kada je radio kao čistač u fabrici, o poslu filozofa, o kapitalizmu, novcu, o traženju smisla u izboru zanimanja. Filozofija rada potkrepljena je analizama mnogobrojnih istraživanja i istraživača fenomena rada i posla (Hesiod, Marks, Hana Arent) kao i odlomcima iz popularnih serija i pop pesama koje se bave ovom temom. U vremenu kada granica između radnog i slobodnog vremena bledi, kad laptop zamenjuje odlazak u kancelariju, a napredna tehnologija fabričkog radnika, ova lako razumljiva i neposredno napisana knjiga vešto formuliše sve nedoumice i misli sa kojima se savremeni čovek bori u pronalaženju svoje idealne profesije.

Eseji o umetnosti (vajarstvo, slikarstvo, poezija) Balša Rajčević (autor) Izdavač: Svet knjige U zbirci kritičkih tekstova o vajarstvu, umetnosti i književnosti, autor analizira tipove skulpture, odnos arhitekture i skulpture, grčki, rimski i egipatski portret, sadejstvo poezije i filozofije, slikarstvo Duška Jovića, Zorana Todovića, LJubomira Jankovića Jaleta... Knjiga se preporučuje kako umetnicima stvaraocima, tako i teoretičarima umetnosti i univerzitetskim profesorima. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Estetika Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti 2011; Broširani povez; ćirilica; 24 cm; 233 str.; 978-86-7396-267-2; 1k

Kada sa prijateljima odigramo partiju tenisa to nazivamo uživanjem u razonodi, čak i ako je meč bio težak! Ipak, profesionalni teniser trening ne doživljava kao hobi, jer za igranje dobija novac. No, da li je rad isto što i posao i da li radom možemo nazivati aktivnosti koje nam ne donose prihode, među mnogim su pitanjima na koje Laš Svensen nudi odgovore u ovoj knjizi. Od antičke Grčke i Aristotela - prema kome je naporan fizički rad rezervisan za robove, a slobodan čovek treba da razvija svoje umne sposobnosti - autor nas vodi kroz istoriju odnosa prema radu, sve do savremenog doba i čitavog žanra literature o menadžmentu i poslovanju. Na ovom putu, smenjuju se Svensenova razmišljanja o ličnom iskustvu kada je radio kao čistač u fabrici, o poslu filozofa, o kapitalizmu, novcu, o traženju smisla u izboru zanimanja. Filozofija rada potkrepljena je analizama mnogobrojnih istraživanja i istraživača fenomena rada i posla (Hesiod, Marks, Hana Arent) kao i odlomcima iz popularnih serija i pop pesama koje se bave ovom temom. U vremenu kada granica između radnog i slobodnog vremena bledi, kad laptop zamenjuje odlazak u kancelariju, a napredna tehnologija fabričkog radnika, ova lako razumljiva i neposredno napisana knjiga vešto formuliše sve nedoumice i misli sa kojima se savremeni čovek bori u pronalaženju svoje idealne profesije. B Naslov: Filozofija rada Izdavač: Geopoetika Strana: 153 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2012 ISBN: 978-86-6145-094-5

Blago cara Radovana je knjiga filozofske proze Jovana Dučića koja se smatra jednim od najčitanijih dela srpske književnosti. U ovoj knjizi, Dučić se bavi univerzalnim temama kao što su ljubav, sreća, heroji, prijateljstvo, mladost, preplićući ih sa izuzetnom erudicijom i znanjem o mitologiji, filozofiji, religiji, istoriji i književnosti. Kroz analize grčkih božanstava, legendi, učenja Platona, Aristotela, Sokrata, kao i dela Dantea, Šekspira, Getea, autor ilustruje ljudska stremljenja i životnu mudrost. Posebno zanimljivi delovi knjige su kontroverzna shvatanja o ženama, koja i danas intrigiraju čitaoce.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korica malo iskrzana vidi se na jednoj od fotografija, sve ostalo uredno. Knjiga verovatno nije ni citana! Izdavač: Književna zajednica Novog Sada - Novi Sad, 1992. god. Tvrd povez, 20,5 cm. 316 str. Martin Hajdeger (1889 - 1976) je bio nemački filozof. Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije. Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu. Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio `Istorijski poziv Nemačke...`. Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera. Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 1976. Najznačajnija dela Martina Hajdegera su : Biće i vreme, Šta je metafizika, Šta je filozofija, Kant i problemi metafizike, O biti razloga, O biti istine, O humanizmu, Identitet i razlika, Niče, Šumske staze... Posle dolaska Hitlera na vlast 1933. godine Hajdeger se učlanjuje u nacionalsocijalističku partiju i biva izabran za rektora Univerziteta u Frajburgu. Te godine drži i poznati rektorski govor u kome govori o pozivu nemačkih univerziteta u novom vremenu. Njegova karijera se međutim zbog neslaganja sa nacistima završava već 1934. godine. Ostaje učlanjen u nacionalsocijalističku partiju sve do završetka rata. Zbog svega ovoga francuske okupacione vlasti mu brane da predaje na univerzitetu sve do 1951. godine kada nastavlja i zadržava se na redovnim studijama sve do 1967. Slobodan Žunjić (Priština, 20. oktobar 1949 — Beograd, 9. mart 2019) bio je jugoslovenski i srpski profesor, filozof, istoričar filozofije i prevodilac filozofskih dela. Jedan je od najistaknutijih srpskih filozofa druge polovine 20. i prvih decenija 21. veka. Isticao se po širini svoje filozofske kulture i vanserijskoj erudiciji. Bio je istoričar filozofije koji je izvanredno poznavao gotovo sve periode povesnog razvoja filozofskog mišljenja i polihistor kakav se retko sreće čak i u daleko razvijenijim kulturama. Slobodan Žunjić je rođen 20. oktobra 1949. u Prištini ali je detinjstvo i veći deo života proveo u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Studije filozofije završio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1972. godine, kada je dobio i Oktobarsku nagradu za najbolji diplomski rad na Beogradskom univerzitetu. Od 1972. do 1974. godine stažirao je u Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.[1] Godine 1975. izabran je za asistenta u tadašnjem Institutu za međunarodni radnički pokret u Beogradu. Akademsku karijeru je započeo godine 1976. kada je postao naučni sekretar u Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Za asistenta na predmetu Istorija filozofije I (antička filozofija) izabran je 1977. a za docenta 1986. godine. Vanredni profesor je 1993. na istom predmetu. Odbranio je magistarski rad „Temeljni pojmovi rane grčke filozofije u interpretaciji Martina Hajdegera”, na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1982. Doktorsku tezu „Problem Jednog u Aristotelovoj Metafizici” odbranio je na istom fakultetu 1986. godine. Predavao je kao honorarni profesor i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i na univerzitetima u Pensilvaniji i Rod Ajlendu.[2] Bio je na studijskim boravcima kao Humboltov stipendista u Frajburgu (Nemačka) 1976, u Tibingenu na Karl Eberhart Univerzitetu 1982/83. Godine 1997/98. bio je na studijskom boravku na Pensilvanija Univerzitetu u Filadelfiji. Bio je rukovodilac potprojekata za antičku filozofiju u Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, zatim kodirektor međunarodnih kurseva o Ničeu (Dubrovnik 1989-1991.) Bio je član Odbora za filozofiju SANU od 1996. godine. Područje Žunjićevog istraživanja bile su istorija antičke filozofije, vizantijska filozofija, nacionalna filozofija kod Srba, hermeneutika, metodologija istorije filozofije, praktička filozofija, kritička teorija, poststrukturalizam i postmoderna. Autor je više knjiga i desetine studija, rezultate istraživanja objavljivao je u brojnim radovima i raspravama. Svoje radove je objavljivao na srpskom, nemačkom, engleskom i francuskom jeziku. Za četvorotomnu studiju „Prirok i suštastvo – istorija pojmovne logike kod Srba” (2013) dobio je tri prestižne nagrade: prva je nagrada „Nikola Milošević“, koju dodeljuje Drugi program radio Beograda za najbolju knjigu iz oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije; druga je „Nagrada grada Beograda“ za najveća dostignuća u 2013. godini u oblasti društvenih i humanističkih nauka; treća je „Nagrada za izdavački poduhvat godine“, koju dodeljuje Novosadski salon knjiga. Godine 2018. je Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske organizovala naučni skup posvećen njegovoj „Istorija srpske filozofije“, a potom je publikovala i zbornik referata „Srpska filozofija ili filozofija kod Srba” (2018). Slobodan Žunjić preminuo je u Beogradu 9. marta 2019. godine. Bibliografija Slobodana Žunjića Filozofske studije „Begrifflichkeit und Metapher”, Nietzsche-Studien 16 (1987.) „Aristotel i henologija”, Prosveta, Beograd (1988). „Homo faber und seine Emanzipation, Juergen Habermas und die jugoslawische Praxis-Philosophie”, in: Ideen zu einer integralen Anthropologie, Munchen 1991. „Martin Hajdeger i nacionalsocijalizam”, Zbornik radova (urednik), KZNS, Novi Sad 1992. „Herrschaft und Souveraenitaet”, in Nietzsche und Hegel, Wurtzburg 1992. „Die serbische Philosophie heute”, (sapriređivač), Zbornik radova, Slavica Verlag, Munchen 1993. „The Definitions of Philosophy in the Dialectica of John Damascene”, Philosophy and Orthodoxy, Athens 1994. „The biological and the political side of human nature in Aristotle”, Aristotelian Political Philosophy, vol. I, Athens 1995. „Modernost i filozofija” (2009) „Istorija srpske filozofije” (2009, 2014), „Filozofija i njen jezik” (dva toma) (2012), „Logika i teologija” (2012) „Filozofija i postmodernost” (2013) „Prirok i suštastvo - istorija pojmovne logike kod Srba”, (četiri toma) (2013) „Hajdeger i presokratovci” (2015) „Fridrih Niče između moderne i postmoderne” (2017)

Ernst Benc Duh i život pravoslavne crkveTvrdi povezDuh pravoslavne crkve je jedna od najboljih zapadnoevropskih studija o pravoslavlju. Sjajni znalac pravoslavlja, fasciniran njegovom autentičnošću učenja Benz kroz simbole pravoslavlja izlaže njegovu istoriju i filozofiju. Ova studija o pravoslavlju je istinski poduhvat i prilog proučavanju istorije religije. Na kraju studije Benz kliče: Pravoslavlje je sam Gorući Grm. Ta fascinacija govori o utemeljenosti njegovih istraživanja pravoslavlja. Zanimljivo je da Benz paralelno stražuje istoriju pravoslavlja u Vizantiji, Rusiji, Rumuniji, Grčkoj. Ogroman napor uložen u ovu studiju Benz je rezimirao i kratkom kritikom slabosti pravoslavlja.7/18

Ernst Benc Duh i život pravoslavne crkveTvrdi povezDuh pravoslavne crkve je jedna od najboljih zapadnoevropskih studija o pravoslavlju. Sjajni znalac pravoslavlja, fasciniran njegovom autentičnošću učenja Benz kroz simbole pravoslavlja izlaže njegovu istoriju i filozofiju. Ova studija o pravoslavlju je istinski poduhvat i prilog proučavanju istorije religije. Na kraju studije Benz kliče: Pravoslavlje je sam Gorući Grm. Ta fascinacija govori o utemeljenosti njegovih istraživanja pravoslavlja. Zanimljivo je da Benz paralelno stražuje istoriju pravoslavlja u Vizantiji, Rusiji, Rumuniji, Grčkoj. Ogroman napor uložen u ovu studiju Benz je rezimirao i kratkom kritikom slabosti pravoslavlja.7/18

Kada sa prijateljima odigramo partiju tenisa to nazivamo uživanjem u razonodi, čak i ako je meč bio težak. Ipak, profesionalni teniser trening ne doživljava kao hobi, jer za igranje dobija novac. No, da li je rad isto što i posao i da li radom možemo nazivati aktivnosti koje nam ne donose prihode, među mnogim su pitanjima na koje Laš Svensen nudi odgovore u ovoj knjizi. Od antičke Grčke i Aristotela - prema kome je naporan fizički rad rezervisan za robove, a slobodan čovek treba da razvija svoje umne sposobnosti - autor nas vodi kroz istoriju odnosa prema radu, sve do savremenog doba i čitavog žanra literature o menadžmentu i poslovanju. Na ovom putu, smenjuju se Svensenova razmišljanja o ličnom iskustvu kada je radio kao čistač u fabrici, o poslu filozofa, o kapitalizmu, novcu, o traženju smisla u izboru zanimanja. Filozofija rada potkrepljena je analizama mnogobrojnih istraživanja i istraživača fenomena rada i posla (Hesiod, Marks, Hana Arent) kao i odlomcima iz popularnih serija i pop pesama koje se bave ovom temom. U vremenu kada granica između radnog i slobodnog vremena bledi, kad laptop zamenjuje odlazak u kancelariju, a napredna tehnologija fabričkog radnika, ova lako razumljiva i neposredno napisana knjiga vešto formuliše sve nedoumice i misli sa kojima se savremeni čovek bori u pronalaženju svoje idealne profesije.

Filozofska priprema za smrt, neizvesnost smrti pretvara u izvesnost onoga što Platonovog filozofa čeka posle smrti. Čak iako duboko sumnjamo u to da duša odvojena od tela može nastaviti da postoji, ne moramo posumnjati u besmrtne tvorevine konačne i bremenite duše, osim ukoliko ne posumnjamo da išta trajno možemo ostaviti za sobom, zato što je sve porozno i podložno uništenju i nestajanju. A možda ne vidimo svrhu ni u beskonačnom životu, u životu čije ciljeve i puteve ne raspoznajemo. Onda se strah od smrti pretvara u strah od večnog života, zato što ne želimo samo da živimo, nego da živeći postanemo besmrtni ili barem da ostavimo besmrtne tragove. Irina Deretić je vanredni profesor antičke filozofije na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Rukovodilac je naučno-istraživačkog projekta: Istorija srpske filozofije. Кao gostujući profesor predavala je na nemačkom Univerzitetu u Jeni, u Švedskoj na Univerzitetu u Upsali, na ruskom Univerzitetu u Vladimiru, Univerzitetu u Buenos Ajresu i drugim naučnim i javnim ustanovama. Napisala je četiri knjige o antičkoj filozofiji, priredila šest tematskih zbornika, od kojih jedan izašao u izdavačkoj kući Peter Lang Verlag na engleskom jeziku. Objavila je više od sto radova na srpskom, engleskom, nemačkom, ruskom, grčkom i slovenačkom jeziku. Nosilac je kako domaćih tako i inostranih nagrada i stipendija. Njena područja naučnog-istraživanja su: antička filozofija (pre svega Platonova, Aristotelova i Plotinova filozofija), srpska filozofija, filozofskaherme-neugika, antička etika vrline, filozofija u književnosti i druge teme. Format: 14.5 X 20.5 cm Broj strana: 227 Pismo: Latinica Povez: Tvrd

Filozofska priprema za smrt, neizvesnost smrti pretvara u izvesnost onoga što Platonovog filozofa čeka posle smrti. Čak iako duboko sumnjamo u to da duša odvojena od tela može nastaviti da postoji, ne moramo posumnjati u besmrtne tvorevine konačne i bremenite duše, osim ukoliko ne posumnjamo da išta trajno možemo ostaviti za sobom, zato što je sve porozno i podložno uništenju i nestajanju. A možda ne vidimo svrhu ni u beskonačnom životu, u životu čije ciljeve i puteve ne raspoznajemo. Onda se strah od smrti pretvara u strah od večnog života, zato što ne želimo samo da živimo, nego da živeći postanemo besmrtni ili barem da ostavimo besmrtne tragove. Irina Deretić je vanredni profesor antičke filozofije na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Rukovodilac je naučno-istraživačkog projekta: Istorija srpske filozofije. Кao gostujući profesor predavala je na nemačkom Univerzitetu u Jeni, u Švedskoj na Univerzitetu u Upsali, na ruskom Univerzitetu u Vladimiru, Univerzitetu u Buenos Ajresu i drugim naučnim i javnim ustanovama. Napisala je četiri knjige o antičkoj filozofiji, priredila šest tematskih zbornika, od kojih jedan izašao u izdavačkoj kući Peter Lang Verlag na engleskom jeziku. Objavila je više od sto radova na srpskom, engleskom, nemačkom, ruskom, grčkom i slovenačkom jeziku. Nosilac je kako domaćih tako i inostranih nagrada i stipendija. Njena područja naučnog-istraživanja su: antička filozofija (pre svega Platonova, Aristotelova i Plotinova filozofija), srpska filozofija, filozofskaherme-neugika, antička etika vrline, filozofija u književnosti i druge teme. Format: 14.5 X 20.5 cm Broj strana: 227 Pismo: Latinica Povez: Tvrd

Opis Filozofska priprema za smrt, neizvesnost smrti pretvara u izvesnost onoga što Platonovog filozofa čeka posle smrti. Čak iako duboko sumnjamo u to da duša odvojena od tela može nastaviti da postoji, ne moramo posumnjati u besmrtne tvorevine konačne i bremenite duše, osim ukoliko ne posumnjamo da išta trajno možemo ostaviti za sobom, zato što je sve porozno i podložno uništenju i nestajanju. A možda ne vidimo svrhu ni u beskonačnom životu, u životu čije ciljeve i puteve ne raspoznajemo. Onda se strah od smrti pretvara u strah od večnog života, zato što ne želimo samo da živimo, nego da živeći postanemo besmrtni ili barem da ostavimo besmrtne tragove. Irina Deretić je vanredni profesor antičke filozofije na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Rukovodilac je naučno-istraživačkog projekta: Istorija srpske filozofije. Кao gostujući profesor predavala je na nemačkom Univerzitetu u Jeni, u Švedskoj na Univerzitetu u Upsali, na ruskom Univerzitetu u Vladimiru, Univerzitetu u Buenos Ajresu i drugim naučnim i javnim ustanovama. Napisala je četiri knjige o antičkoj filozofiji, priredila šest tematskih zbornika, od kojih jedan izašao u izdavačkoj kući Peter Lang Verlag na engleskom jeziku. Objavila je više od sto radova na srpskom, engleskom, nemačkom, ruskom, grčkom i slovenačkom jeziku. Nosilac je kako domaćih tako i inostranih nagrada i stipendija. Njena područja naučnog-istraživanja su: antička filozofija (pre svega Platonova, Aristotelova i Plotinova filozofija), srpska filozofija, filozofskaherme-neugika, antička etika vrline, filozofija u književnosti i druge teme. Format: 14.5 X 20.5 cm Broj strana: 227 Pismo: Latinica Povez: Tvrd

Naziv: Athens-Attica Autor: Irini Frangiadaki Godina izdanje: 2004 Izdavač: Grčka nacionalna turistička organizacija Povez: Mek Pismo: Latinica Stanje kao na slikama. Odlično očuvano. Unutrašnjost je nekorišćena. Sadržaj videti na slikama. Pun kolor. Opis: Atina je istorijska prestonica Evrope. Atina ima dugu istoriju, koja datira od prvog naseljavanja u neolitskom dobu. U 5. veku pre nove ere („Zlatno Periklovo doba“) – vrhunac duge, fascinantne istorije Atine – vrednosti i civilizacija grada stekle su univerzalni značaj. Politička misao, pozorište, umetnost, filozofija, nauka, arhitektura, između ostalih oblika intelektualne misli, dostigli su epski zenit, u periodu intelektualnog dovršetka jedinstvenog u svetskoj istoriji. Atina je bila maternica zapadne civilizacije. Mnoštvo grčkih reči i ideja, kao što su demokratija, harmonija, muzika, matematika, umetnost, gastronomija, arhitektura, logika, eros, euforija, između ostalog, obogatile su mnoštvo jezika i inspirisale civilizacije. Tokom godina, mnoštvo osvajača okupiralo je Atinu i podiglo jedinstvene, sjajne spomenike - retki istorijski palimpsest. 1834. Atina je postala prestonica moderne grčke države. Izbor je bio zasnovan na simboličkom značaju klasične istorije Atine. Za dva veka otkako je Atina postala atraktivna moderna metropola sa šarmom bez premca. Atina nudi posetiocima jedinstveno iskustvo. „Putovanje“ u njegovoj 6.000-godišnjoj istoriji, uključujući priliku da se vide renomirani spomenici i remek-dela umetnosti antike i srednjeg veka, kao i arhitektonsko nasleđe 19. i 20. veka. Dobijate uzbudljiv osećaj udobnosti u blistavoj svetlosti potkrovlja, posmatrajući šarmantni pejzaž u okolini grada (razvedena obala, plaže i planine), i uživajući u modernoj infrastrukturi grada i jedinstvenom poletu Atinjana . Posetioci tokom cele godine su fascinirani atrakcijama Atine.

Od dobitnice Vitalove nagrade. Za antičke Grke ljubav je bolest koja se leči seksom svaki put kada se pojavi. Opis ljubavi, stanja čežnje, vrlo je sličan opisu simptoma gripa. Atina 1974. On je pomalo prezreo sovjetski glumac koji je došao u Grčku kako bi napisao referat o pozorištu. Ona je mlada Jugoslovenka na magistarskim studijama iz klasične filologije. Jedne večeri, negde između Agore i Akropolja, ona će njemu pokvariti plan da izvrši samoubistvo. A on njoj sabotirati odluku da se u njega ne zaljubi. Dok se oko njih ruši vojna diktatura, oni će krenuti na put kako bi kroz lekcije iz istorije, književnosti, politike, filozofije i popularne kulture spoznali ljubav i pronašli način da ostanu zajedno.

Od dobitnice Vitalove nagrade. Za antičke Grke ljubav je bolest koja se leči seksom svaki put kada se pojavi. Opis ljubavi, stanja čežnje, vrlo je sličan opisu simptoma gripa. Atina 1974. On je pomalo prezreo sovjetski glumac koji je došao u Grčku kako bi napisao referat o pozorištu. Ona je mlada Jugoslovenka na magistarskim studijama iz klasične filologije. Jedne večeri, negde između Agore i Akropolja, ona će njemu pokvariti plan da izvrši samoubistvo. A on njoj sabotirati odluku da se u njega ne zaljubi. Dok se oko njih ruši vojna diktatura, oni će krenuti na put kako bi kroz lekcije iz istorije, književnosti, politike, filozofije i popularne kulture spoznali ljubav i pronašli način da ostanu zajedno.

Od dobitnice Vitalove nagrade. Za antičke Grke ljubav je bolest koja se leči seksom svaki put kada se pojavi. Opis ljubavi, stanja čežnje, vrlo je sličan opisu simptoma gripa. Atina 1974. On je pomalo prezreo sovjetski glumac koji je došao u Grčku kako bi napisao referat o pozorištu. Ona je mlada Jugoslovenka na magistarskim studijama iz klasične filologije. Jedne večeri, negde između Agore i Akropolja, ona će njemu pokvariti plan da izvrši samoubistvo. A on njoj sabotirati odluku da se u njega ne zaljubi. Dok se oko njih ruši vojna diktatura, oni će krenuti na put kako bi kroz lekcije iz istorije, književnosti, politike, filozofije i popularne kulture spoznali ljubav i pronašli način da ostanu zajedno. „Ljubavno-pustolovni dijaloški putopis Svetlane Slapšak čitateljke i čitaoce poziva na uzbudljivu ekskurziju koja će ih lagodno i udobno provesti kroz politiku i egzotiku, uključiti obilazak istorije civilizacija sa bogatom geografijom Erosa, i ponuditi kritiku društva garniranu ljubavnom idilom.“ Vladislava Gordić Petković

Škola za delikatne ljubavnike Od dobitnice Vitalove nagrade. Za antičke Grke ljubav je bolest koja se leči seksom svaki put kada se pojavi. Opis ljubavi, stanja čežnje, vrlo je sličan opisu simptoma gripa. Atina 1974. On je pomalo prezreo sovjetski glumac koji je došao u Grčku kako bi napisao referat o pozorištu. Ona je mlada Jugoslovenka na magistarskim studijama iz klasične filologije. Jedne večeri, negde između Agore i Akropolja, ona će njemu pokvariti plan da izvrši samoubistvo. A on njoj sabotirati odluku da se u njega ne zaljubi. Dok se oko njih ruši vojna diktatura, oni će krenuti na put kako bi kroz lekcije iz istorije, književnosti, politike, filozofije i popularne kulture spoznali ljubav i pronašli način da ostanu zajedno. „Ljubavno-pustolovni dijaloški putopis Svetlane Slapšak čitateljke i čitaoce poziva na uzbudljivu ekskurziju koja će ih lagodno i udobno provesti kroz politiku i egzotiku, uključiti obilazak istorije civilizacija sa bogatom geografijom Erosa, i ponuditi kritiku društva garniranu ljubavnom idilom.“ Vladislava Gordić Petković

Za antičke Grke ljubav je bolest koja se leči seksom svaki put kada se pojavi. Opis ljubavi, stanja čežnje, vrlo je sličan opisu simptoma gripa. Atina 1974. On je pomalo prezreo sovjetski glumac koji je došao u Grčku kako bi napisao referat o pozorištu. Ona je mlada Jugoslovenka na magistarskim studijama iz klasične filologije. Jedne večeri, negde između Agore i Akropolja, ona će njemu pokvariti plan da izvrši samoubistvo. A on njoj sabotirati odluku da se u njega ne zaljubi. Dok se oko njih ruši vojna diktatura, oni će krenuti na put kako bi kroz lekcije iz istorije, književnosti, politike, filozofije i popularne kulture spoznali ljubav i pronašli način da ostanu zajedno. „Ljubavno-pustolovni dijaloški putopis Svetlane Slapšak čitateljke i čitaoce poziva na uzbudljivu ekskurziju koja će ih lagodno i udobno provesti kroz politiku i egzotiku, uključiti obilazak istorije civilizacija sa bogatom geografijom Erosa, i ponuditi kritiku društva garniranu ljubavnom idilom.“ Vladislava Gordić Petković