Stanje: Novo

Sat za sah YS-902 chess clock sahovski sat Digital Chess Clock Opis: Prodajem nov profesionalni sat za sah marke YS-902. YS-902 chess clock Šahovski sat je idealan za profesionalnu i kucnu upotrebu, za škole, kancelarije... Sat za šah Šahovski sat takodje, poseduje Alarm koji se moze ukljuciti ili po potrebi iskljuciti. Na YS-902 chess clock satu za šah može se podesiti različito vreme za svaku stranu. Šahovski sat automatski pamti poslednju postavku i prilikom ukljucivanja iskljucivanja sata prikazuje poslednju sacuvanu postavku. Ako zelite da resetujete sat na fabricke postavke, izvaditi bateriju i sacekati par sekundi zatim vratiti bateriju. Pored klasicnog odbrojavanja unapred i unazad sat ima i BONUS i DELAY funkciju. Sat za sah YS-902 chess clock je pogodan za razna koriscenja prevashodno za: internacionalni ŠAH, Kineski šah... i slične igre koje zahtevaju merenje vremena. Šahovski sat YS-902 koristi 2 baterije 1,5V AA (nije ukljucena u ponudu) Napomena: Sat za šah YS-902 isporucujem bez originalne kutije dobro upakovan. Karakteristike i specifikacija Šahovski sat YS-902 • Model: YS-902 • Zemlja porekla: Kina • Koristi se za: drustvene igre , zabavu, internacionalni šah, kineski šah... • Boja: Crna • Tezina: 105g • Velicina sata : 14 x 8.8 x 4.5cm Paket sadrzi: • 1 x Šahovski sat YS-902 • 1 x Uputstvo za koriscenje na Engleskom Cena: • 1 x Sat za šah YS-902 = 2.999,00 dinara.

JANTAR Sahovski Sat (mehanicki) sa plasticnim kucistem, made in USSR Stanje - odlicno 5- (veoma ocuvan) Sahovski sat je bio popularan u Rusiji na sahovskim turnirima 80 tih i 90 tih godina proslog veka. Dimenzije su 21,5 x 10,0 cm x 5,0 cm Kuciste sata je od tvrde plastike, bele boje Ispravan za koriscenje. Dajem radnu garanciju od 7 dana, sasvim dovoljno da se uverite u ispravnost i funkcionalnost sahovskog sata. za sahiste i ljubitelje saha Ako ima pitanja - kontakt preko poruka

GARDE Sahovski Sat (mehanicki) sa drvenim kucistem, poznatog proizvodjaca RUHLA, proizveden u Nemackoj kasnih osamdesetih godina proslog veka Sat je tamno braon boje, drveno kuciste. Vecih je dimenzija i to 22,5 cm x 12 cm x 5,5 cm Stanje – vrlo dobro 4/4- (dobro/solidno ocuvan, sa vidljivim znacima koriscenja - male ogrebotine na spoljasnjem delu kucista) Retro model za sahiste i ljubitelje saha. Sahovski sat je ispravan i funkcionalan. Dajem radnu garanciju od 7 dana, sasvim dovoljno da se uverite u ispravnost i funkcionalnost sahovskog sata. Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo.

šah sat INSA - FIDE Made in Serbia INSA Zemun dimenzije: 10x18,5 cm - ispravan - takmičarski Pogledajte slike. Za kolekcionare i šahiste. RARE

šah sat INSA Kombinat SPORT Made in Yugoslavia INSA Zemun dimenzije: 10x20 cm - ispravan 100% - takmičarski - oznaka KOMBINAT SPORT Beograd Pogledajte slike. Za kolekcionare i šahiste. RARE

Sahovski Sat, model INSA, (mehanicki) sa plasticnim kucistem, retro model iz osamdesetih godina proslog veka Proizvodjac Kombinat SPORT, made in Yugoslavia. Stanje - vrlo dobro 4 (dobro/solidno ocuvan, male fleke na dnu kucista, a na vrhu kucista je ugraviran natpis) Dimenzije su 19,5 x 10,0 cm x 4,7 cm Proveren u potpunosti. Ispravan za koriscenje. Dajem radnu garanciju od 7 dana, sasvim dovoljno da se uverite u ispravnost i funkcionalnost sahovskog sata. Kuciste casovnika je od tvrde plastike, crvenkaste boje, sve kao na prikazanim fotografijama. Na prednjoj strani izmedju dve udaraljke ima slovima urezanu oznaku. za sahiste i ljubitelje saha odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

cena: 2.415,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Deklaracija Kol: Opis i namena proizvoda Drveni šah sa figurama 30x15x3.5cm Predstavljamo Sozzle Drveni Šah, savršen spoj klasične igre uma i elegantnog dizajna, idealan za ljubitelje šaha svih uzrasta. Ovaj komplet je dizajniran da bude više od obične igre; to je umetničko delo koje će krasiti svaki prostor, od domaćeg okruženja do kluba ljubitelja šaha. Sa dimenzijama 30x15x3.5 cm, ovaj set je kompaktan, ali dovoljno veliki za udobnu igru. Dimenzije: 30x15x3.5 cm, idealne za lako skladištenje i transport. Izrađen od drveta, što osigurava dugotrajnost i estetsku privlačnost. Elegantan i sofisticiran, sa ručno izrađenim detaljima koji svakoj figuri daju jedinstven izgled. Lagan i kompaktan dizajn omogućava lako nošenje, čineći ga savršenim za putovanja, piknike ili druženja. Edukativan Aspekt: Šah poboljšava kognitivne sposobnosti, uči strpljenju i strategiji, čineći ga idealnim za razvoj umnih veština kod dece i odraslih. Sozzle Drveni Šah nije samo igra; to je alat za učenje i razvoj, kao i prelep dekorativni komad. Bez obzira da li ste početnik ili iskusni šahista, ovaj set će obogatiti vaše iskustvo igre, pružajući sate intelektualne zabave i estetskog zadovoljstva.

cena: 2.415,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Deklaracija Kol: Opis i namena proizvoda Drveni šah sa figurama 25.5x25.5x1cm Upoznajte Sozzle Drveni Šah 25.5x25.5x1cm, savršenu kombinaciju klasične strategije i izvanrednog zanatstva. Ovaj kompaktan, ali elegantno dizajniran šahovski set izrađen je da bude više od obične igre; to je umetničko delo koje će doprineti lepoti svakog prostora. Idealne dimenzije čine ga savršenim izborom za putovanja, porodične večeri ili kao dekorativni element. Dimenzije: 25.5x25.5x1 cm, pružajući optimalnu ravnotežu između kompaktnosti i igrivosti. Materijal: Izrađen od visokokvalitetnog drveta, ovaj šahovski set ne samo da izgleda prelepo, već je i izdržljiv, namenjen da traje generacijama. Dizajn: Sofisticiran i minimalistički, sa pažljivo izrađenim šahovskim figurama koje svakoj partiji daju poseban osećaj elegancije. Portabilnost: Njegova tanka i lagana konstrukcija čini ga idealnim za zabavu u pokretu, lako se uklapa u ruksake, torbe ili ladice. Sozzle Drveni Šah 25.5x25.5x1cm nije samo igračka, već i edukativni alat koji razvija strateško razmišljanje, poboljšava memoriju i uči važnosti planiranja unapred. Bez obzira na vašu veštinu, ovaj šahovski set nudi beskrajne sate intelektualne zabave i estetskog uživanja.

3 u 1 šah, dame, backgammon društvena igra je uvek po mišljenju mnogih odličan izbor za poklon. Ekskluzivnog izgleda, kako figura tako i celog seta. Mogućnost igranja 3 različite društvene strateške igre, odlične za razvoj. Veliki set je namenjen uzrastima od 3 godine pa bez ograničenja maksimuma. Bilo da želite da ga poklonite nekome ili da imate ličnu kolekciju, ovo je jedan odličan izbor. Napravite sa prijateljima vikend turnir u šahu i pokažite šta znate. -Najkraća šahovska partija imala je samo dva poteza, a odigrana je u Lajpcigu na turniru 1878. godine. Jedan mladić je pod utjecajem treme odigrao neobično otvaranje što je crni igrač odmah iskoristio. Odatle i potiče "MATIRANJE U 2 POTEZA". -Oko 605 miliona ljudi širom svijeta igra šah. -Nikolić i Arsović odigrali su najdužu partiju u Beogradu 17.2.1969. godine. Partija je završena remijem nakon dvadeset sati i petnaest minuta i imala je 269 poteza. Ovo je bilo samo nekoliko zanimljivosti o ovoj društvenoj igri, koja svakako zahteva višesmislena nadmetanja.   Jednostavan način poručivanja svih naših proizvoda. Za kupovinu više proizvoda, TEDY nagrađuje besplatnom dostavom i poklonom. Poručite putem našeg sajta ili putem broja telefona 065 45 27 017. Porudžbinu možete izvršiti i na našem viberu i whatsApp-u. Jednostavno pošaljite sliku proizvoda koji želite i podatke u formatu: Ime i prezime, Adresa na koju paket treba dostaviti, Kontakt telefon primaoca. Sada imamo mogućnost i slanja poklona na adresu bez ikakvih otkupnina i troškova. Platite sve i iznenadite nekoga poklonom a mi ćemo se potruditi da sve posebno zapakujemo kao poklon. Za još zanimljivih proizvoda možete posetiti naš INSTAGRAM i FACEBOOK. Takodje možete pogledati još naših ponuda na TEDY SHOP-u.

Samizdat FreeB92, Beograd, 2001. Prevela Biserka Rajčić Osim potpisa, praktično nekorišćena Velimir Ćurguz Kazimir Rišard Kapušćinski je proputovao ceo svet: Afrika, Azija, Latinska Amerika, Severna Amerika, Australija, Sovjetski Savez, Evropa… a u Beogradu je bio prvi put 30. septembra 1997. godine. Došao je na poziv Radija B92, na promociju knjige Imperija. Promocija je bila zakazana u bioskopu Rex. Stari Dorćol, Jevrejska, mrak, blizu osam sati uveče. Okupilo se desetak ljudi. Svi se poznajemo. Kažem Kapušćinskom da je bolje da promociju održimo na Trgu Republike gde se okupilo nekoliko hiljada ljudi koji protestuju zbog smene uredničke ekipe u NTV Studio B. Naravno, on oduševljeno prihvata. I za deset minuta bili smo kod Konja. Stižemo pravo među prijatelje i poznanike. Mnogo pisaca i novinara. Neki su čuli za Kapušćinskog. Mislim da tu postoji jedan generacijski problem. Kad su se kod nas pojavile njegove knjige Car, Fudbalski rat i Šah in šah, počinjali smo da pišemo za razne novine, a svet je izgledao kao ogroman izazov. Prethodne generacije, kao i one koje su dolazile posle nas, iz sasvim različitih razloga svet nisu osećale kao takav izazov. Za starije je svet bio mesto gde se odlazilo u diplomatiju ili dobro plaćene firme, za mlađe mesto gde se počinjalo iz početka. Uopšte gledano, u posleratnom periodu, osim Zuke Džumhura, mi i nismo imali neke velike i originalne putopisce. Kao da ih je socijalizam ubedio da nema potrebe mnogo, i daleko, putovati. Posle petnaestak minuta na Trgu Republike krenuli smo prema Terazijama. Formirala se protestna povorka. Veselo raspoloženje. Zviždaljke, trube. Kapušćinski je oduševljen što se iznenada našao u „dešavanju“. Vrlo je zadovoljan „promocijom“. A onda, negde kod hotela Balkan, povorka počinje da se zgušnjava i usporava. Stotinak metara od čela kolone vide se odbljesci policijskih štitova i kaciga. Izgurao sam Kapušćinskog iz povorke prema hotelu Balkan a onda do restorana hotela Moskva. Sedimo u prizemlju Moskve, odmah do prozora, i gledamo na ulicu. Taman smo poručili kafu kad je policija krenula. Vidimo široke zamahe pendreka, padanje i trku građana. U tom času stari pijanista počinje da svira Šopena. Spolja ne dopire nijedan zvuk. Gledamo nemi film u kojem policija batina i juri mirne demonstrante. Šopen kao muzička pratnja. Advertisement Tada mu rekoh: Niko mi neće verovati kad jednom budem pričao kako sam sa Kapušćinjskim sedeo u Moskvi, gledao kako policija prebija ljude dok pijanista svira. Šopena. I danas, posle svega što sam proživeo, ne mogu a da se ne osećam čudno zbog celog događaja. Rišard Kapušćinjski je čovek koji toliko toga zna, oseća i razume, da je doživljaj čitanja njegovih knjiga nešto sasvim specifično. Reč je o neprekidnom osećaju prepoznavanja. Pogotovo kada piše o iskustvu života u Istočnoj Evropi koji, naravno, nije samo iskustvo komunizma i ratova. Mnogo više je to iskustvo siromaštva, mržnje i beskrajnog i jalovog uzajamnog optuživanja. „Kažem: Što je kod vas mračno i prljavo? Odgovor glasi: Ovo nije naša zgrada! Dakle, nije problem u tome da nešto nije čisto. Problem je – ko za to odgovara. Čija je to krivica. Pitanje nije nešto popravljati, pitanje je – utvrditi krivicu.“ (str. 361) Knjiga Lapidarijum je knjiga fragmenata: sećanja, refleksija, asocijacija, citata, slika… Period od 1972. do 1996. godine. Naizmenično: Meksiko, Kolumbija, Gdanjsk, Njujork, Varšava… Etiopija. Da li je ovo knjiga o celom svetu? Geografski gledano svakako jeste. Ipak, to je mnogo više knjiga o sopstvenom životu i doživljaju drugih. Koliko god ovo bio svet različitosti, u njemu postoje neke vrednosti i suštine oko kojih se sve koncentriše. Sećanje na „prošle“ živote sastavni je deo koncentrične strukture knjige. Otkrivamo, između ostalog, iskustvo strašnog siromaštva i gladi kroz koje je prošao Kapušćinjski, iskustvo života u posleratnoj Poljskoj, u uslovima bede, korupcije, doušništva i opštih laži. Tu su i klasične priče o Latinskoj Americi i Africi gde je Kapušćinjski proveo najviše vremena. Čitajući Lapidarijum počinjemo da shvatamo njegovu strast za putovanjem koja nikada nije bila turistička, egzibicionistička. S jedne strane je bivao tamo gde je najteže i najpotresnije, a s druge strane kao da je to bila unutrašnja, samodogovorena cena koju je sam sebi nametnuo da ne bi sedeo kod kuće. Kod kuće je, kao što to lepo kaže Kišon, najgore. Ipak, daleko od toga da je biti dopisnik poljske novinske agencije u Africi bilo nešto izuzetno. Na jednom mestu Kapušćinjski spominje da je imao najviše 100 dolara za slanje izveštaja teleksom. Koliko je to bilo reči? Sto, dvesta? Advertisement U međuvremenu je slava Rišarda Kapušćinjskog rasla mnogo brže od poljskog političkog i ekonomskog uticaja u svetu. Njegove knjige su počele da izlaze po celom svetu. Velike novine su počele da naručuju njegove reportaže. A opet, to je ljudski, sasvim ljudski. Kad opisuje smrad u kolima kad se vozi sa jednim teškim bolesnikom u Americi, ili smrad prljavštine i bede u Ukrajini i Belorusiji… razmere bede u Etiopiji, to nisu opisi pisani samo da bi bili potresni, da bi se, možda, probudilo saosećanje prema ljudskim patnjama. Kapušćinski nije socijalni radnik, filantrop, političar…, ali nije ni nežna književna duša koja se stalno zgražava i morališe nad nepravdama modernog sveta. Biti kivan na svet u kojem živiš nije samo krajnje neproduktivno stanje duha nego i direktno utiče na književni stil. Toga je Kapušćinski i te kako svestan – njegov stil je izvanredan. Ono što iznenađuje u Lapidarijumu to je sam Rišard Kapušćinski. Njegovo poznavanje moderne umetnosti: muzike i slikarstva, kao i filozofije, deluje fascinantno. Uporedo sa meksičkim i afričkim selima „idu“ izložbe i koncerti u Njujorku, Parizu, Berlinu, Londonu… Njegovi susreti i razgovori sa nekim od najvećih umetnika i filozofa s kraja dvadesetog veka teku podjednako prirodno i spontano kao i susreti po prostranstvima Trećeg sveta. U tom smislu knjiga Lapidarijum predstavlja jednu veliku lekciju skromnosti i unutrašnjeg bogatstva koje nije samo stvar znanja i iskustva već prvenstveno svojevrsna povest o karakteru. Bilo bi dobro da ova knjiga postane „obavezna“ literatura za naše intelektualne veličine, očeve i „besmrtnike“ nacije, kako bi, možda, spoznali kakve su unutrašnje veze između modernosti, znanja i angažovanosti.

PS3 Crysis 3 Proizvođač: EA Datum izlaska: 01.01.2000. Limited edition verzija igre dolazi sa tri dodatna "dog tag-a", Hunter modulom za multiplayer (od starta su otključani luk i strele i dodaci) kao i XP bonusom. Ne postoji način da trećem licu, ženi, non-gaming prijatelju ili inteligentnoj hobotnici ispričate radnju Crysisa 3, a da toj osobi i vama makar na trenutak ne bude neprijatno. To je otprilike kao kada motate kanale i „ubodete” neki od nastavaka „Američkog nindže” sa Majklom Dudikofom, pa svi u sobi obore glavu. Crytekove igre oduvek su briljirale na tehničkom i posrtale na planu scenarija i režije, ali ovog puta disproporcija ima snagu vogonske poezije. Ova prelepa igra sa sumanutom pričom i karakterima koji su glumu učili u klasi profesora Rokoa Sifredija i Džindžer Lin počinje odmrzavanjem Propheta iz krio-kabine na brodu u njujorškoj luci, a ulogu Leje igra niko drugi nego Psiho, stari kolega iz Crysisa i Crysis Warheada. Prošlo je 20 godina od invazije Cepha na Njujork. Cell organizacija je ostatke grada stavila pod biokupolu da bi nesmetano krala tehnologiju i čovečanstvo držala u šahu. Na planeti više niko nije slobodan jer su svi u službi Cella, koji ugovorno obavezuje potrošače na dužničko ropstvo. Psiho i ekipa predstavljaju pokret otpora, kojem treba eksterni adut u borbi protiv beskrup... Urgh. Sve što zaista treba da znate jeste da vas čeka fajt pod kupolom u urbanoj džungli Menhetna. Imate nanoodelo koje vas prema potrebi čini nevidljivim ili neranjivim, imate arsenal vatrenog oružja koje se može on the fly podešavati po želji. A imate i luk i strelu... Kompozitni borbeni luk, koji vam dozvoljava da kokate bez razbijanja stealth moda, pored mini-igre hakovanja tureta i zaključanih vrata, najkrupniji je gameplay dodatak Crysisa 3. Borba lukom i strelom omogućava vam pravi stealth pristup, mada realne potrebe za tim nema, jer je gruba sila tradicionalno najbrža i najefikasnija alternativa. Crysis 3 je vrlo kratka igra, otprilike duplo kraća od prethodne, i barem tri puta manjeg obima od prvog Crysisa, što će izazvati pravo oduševljenje kod ljudi koji su pljunuli pedesetak evra za original. Sednete naoštreni pred računalo, naoružani kafom i nabrijani na celovikendnu megaavanturu, ali sve bude gotovo za pet sati, posle čega možete da igrate multiplayer ili nađete nešto smislenije da radite. U kampanju igre uloženo je vidno manje truda nego u onu iz prethodnog nastavka. Crytekovci već duže vreme tvrde da im je ovo poslednja „normalna” igra i da će se u narednom periodu u potpunosti posvetiti free2play pucačinama, koje se finansiraju mikrotransakcijama. Zbrzanošću i kompresijom trećeg Crysisa kao da su želeli da kažu: „Eto vam trojka da vas skinemo s dnevnog reda, a kada se sledeći put budemo videli, spremite kreditnu karticu, he-he-he!” Ako ni na čemu drugom, hvala im na tome što kraj nisu upropastili cliffhangerom – priča o Prophetu, Cellu i Cephu zaokružena je na relativno razuman način. Crysis 3 multiplayer imao je mesec dana otvorene bete, tokom kojih je svako mogao da ga proba i da zaključi da to što igra nudi na multiigračkom polju nije loše, ali da nije ni nešto što raspamećuje um i raščivijava čakšire. Progresija po nivoima, uobičajeni set modova uz jedan izuzetak, otključavanje gedžeta i opreme... Sve smo to, sem Hunters moda, već negde videli. Hunters je unikatni multiplayer mod Crysisa 3, u kojem vas igra deli u dva tima. Pripadnici prvog (lovci) naoružani su lukovima i permanentnim stealthom, dok su puleni drugog (Cell operativci) opremljeni automatskim oružjem i gedžetima, bolje su naoružani od prvih, ali su vidljivi i „na izvolte” lovcima. Cilj prvih je da pokokaju druge do isteka tajmera svake runde, cilj drugih je da prežive dok debela ledi ne zapeva... Svaki likvidirani Cell operativac respawnuje se kao Hunter, što opstanak preživelih čini progresivno težim. Zanimljivo u izvesnoj meri, nedovoljno samo po sebi.

2 x presavijen oko 70 x 50 cm Rajko Grlic Nenad Burcar Stars: Predrag 'Miki' Manojlovic, Vladislava Milosavljevic, Mladen Budiscak Mi smo znali šta smo napravili i uradili smo odmah dve kopije filma “Samo jednom se ljubi”, to smo se dogovorili sa Sulejmanom Kapićem, direktorom "Jadran filma", a u knjigama laboratorije i svega je pisalo da postoji samo jedna kopija. Isto veče kada je prva kopija izašla, neko iz "Jadran filma" je to javio i isto veče su organizovali projekciju na koju su došli njih osmorica. To su bili šef policije Zagreba, šef Udbe za Hrvatsku, član Centralnog komiteta za sigurnost...uglavnom osam prvih policajaca. Oni su došli da odgledaju film u jednoj maloj dvorani. Mi smo sedeli pozadi, a oni napred. Išao je film i niko nije uzdahnuo, niko nije ispustio nikakav zvuk, ni veselja ni neveselja, apsolutno nemo su gledali. Kad se projekcija završila, upalila su se svetla, a najmlađi među njima koji je bio u nekom elegantnom odelu, fino podšišan mladi kadar, okrenuo se i rekao: "Da smo ovo naručili od ustaške emigracije, ne bismo ovo dobili." To je bila prva rečenica. Malo su nam se noge odsekle, a onda su oni počeli veoma dobronamerno, takvim tonom, nisu bili ljuti, nisu nešto pretili, već su nam govorili: "Pa možda ovu scenu biste mogli da izbacite. Ovo vam ne treba. Šta će vam ovo? Ovo zaista tu nekako nema svrhu... ". Mi smo posle računali da bi nam ostalo ukupno pet minuta filma da smo ih poslušali. To je bilo 1981. u februaru, martu. Drugu kopiju filma sam ja poslao sestri u Pariz i ona ju je dala u Kan, tako da smo tako ušli na festival sa filmom. Policija je odmah uzela i zaključala negativ, a mene i Kapića je šef zagrebačke policije, jedan divan, miran čovek sede kose, u finom odelu, potapšao i rekao: "Nemojte nigde da putujete, ostanite ovde da imamo priliku da porazgovaramo"... To je u stvari značilo: Ne mrdaj odavde! Ja sam tu noć sa suprugom sedeo uz čašu vina i razmišljao da li da ujutro u "reno 4”stavimo malu bebu, dva kofera i da krenemo... Film je mogao da bude prikazan u Kanu na dva načina - ili kao film koji je zabranjen u Jugoslaviji ili da ide pod jugoslovenskom zastavom. Da sam tada otišao u Kan, a da je film prikazan kao zabranjen, ja se više nikada ne bih vratio. Onda sam trgovao s Račanom na tu temu. Naime, glumica Semka Sokolović Bertok je bila članica CK Hrvatske i jednog dana sam je sreo na ulici kada mi je rekla da je čula da imam neke probleme sa filmom. “Imam velike probleme s filmom”, rekao sam, i pitao sam je da li hoće da dođe da ga pogleda jer je policija uzela negativ, ali pozitiv je ostao u "Jadran filmu". Ona je došla da pogleda film i njoj se to strašno svidelo pa je rekla da će ona nešto da uradi. Semka je bila prvak Hrvatske, mislim i Jugoslavije u bridžu, bila je internacionalni majstor u šahu, jedna vrlo zanimljiva žena i dobra glumica. Kod nje se igrao bridž, recimo utorkom uveče, i tu su dolazili Račan i pola Centralnog komiteta. Rekla mi je da pripremim oko deset uveče u nekoj maloj dvorani projekciju filma, a ona će na kraju partije pitati društvo da li hoće da pogledaju jedan film. Ako pristanu, ona će javiti da dolaze u dvoranu, pa da ja izađem i da sat i po vremena budem ispred te dvorane. Mislim da sam dvadeset puta obišao taj blok u Zagrebu. Rekla mi je da ako ona izađe iz dvorane, to znači da hoće da razgovaraju sa mnom, a ako vidim da ne izlazi, da se maknem. Imali smo spremne sve varijante. Ona je izašla iz dvorane, uvela me unutra, a tu u sedeli Račan i još neki ljudi i svi su bili sa suprugama. Kada sam video da sve žene plaču, da imaju suzne oči, tada sam sebi rekao: "Sad mi više niko ništa ne može. Sad će ih ubiti kod kuće ako nešto naprave filmu". Onda me uzeo Račan pod ruku i počeli smo opet da obilazimo taj blok i da se cenkamo. To je bilo cenkanje kao na pijaci. On je bio šef ideološke komisije CK i rekao mi je: "Ide ti film u Kan. Mi ćemo poslati ljude da vidimo kako je to prošlo i prema tome ćemo odlučiti da li film može da ide ovde ili ne može". Ja sam rekao da to nije nikakva trgovina, da ja tamo glumim da film postoji, a oni će razmisliti da li će ga pustiti. Rekao sam: "Petnaest dana bioskop ’Zagreb’, najveći bioskop je moj, bez obzira šta se dogodilo, film igra. Onda ja u Kanu glumim da je sve u redu. I ne bioskop na periferiji nego u centru...” Tako smo se cenkali i onda je on rekao jednu rečenicu koju ja uvek citiram: "U Puli nema nagrada." Što znači da su oni to sve potpuno kontrolisali i u Puli zaista nismo dobili ništa.

Prvo izdanje knjige priča `Duše se kupaju poslednji put` iz 1982. godine, omot malo iskrzan, unutra dobro očuvano. Retko u ponudi! Autor - osoba Pavić, Milorad Naslov Duše se kupaju poslednji put / Milorad Pavić Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1982 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 149 str. ; 21 cm Zbirka ǂBiblioteka `ǂDanas` Sadržaj Umesto predgovora (5-33): Lov (7-33). - Duše se kupaju poslednji put (35-49): Duga noćna plovidba (37-43); Duše se kupaju poslednji put (44-49). - Lekcija iz čitanja poezije (51-74): Princ Ferdinand čita Puškina (53-62); Lipov čaj (63); Slepa ulica (64); Ljubav stojeći (65); Osezanije (66); Pesma (67); Lekcija iz čitanja poezije (68-69); Generacija za izdavanje (70); Šetnja (71-72); Voz u 10 i 10 (73); Brodolom (74). - Lekcija iz čitanja karata (75-120): Blato (77-102); Lavirint (103-113); Palavestra, Lalić, Hristić i ja u krčmi kod `Bufala` u Beogradu (114); Partija šaha s meksičkim figurama I-VI (115-120). - Prsten (121-137): I [Moje srce ne vidi i za tvoje lice...] (123); II [Siguran - mišljah nekad - tamo si gde nisi...] (124); III [Kako ću naći tvojoj reči ime...] (125); IV [Ja što sam sav svršetak do svršetka...] (126); V [U snu te imah mlađu no ikad na javi...] (127); VI [Nadničar ja sam svog oka i lica...] (128); VII [Misao na tebe ukrade me sa moga puta...] (129); VIII [U tvom ogledalu godišnja doba...] (130); IX [Postelja ona iz koje vreme hrče...] (131); X [Da li u noć ili u dan prelaze dani i noći...] (132); XI [Da li je smrt izgubiti sebe il tebe...] (133); XII [Vi, lepe oči, sa kojih svako oko pije...] (134); XIII [O, mlada gospo, što nosiš vreme bez sata...] (135); XIV [Odavno volim i znam tvoje lice...] (136); XV [Ostade prazan stih, u njemu nema više boga...] (137); Šekspirov vrt : pogovor (139-146). (Plast. sa omotom) Napomene Tiraž 2.000 Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 – Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17–19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik. Život i delo Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen Brankom Pavić Basta, istoričarkom umetnosti, od 1957. do 1992, sa kojom je dobio sina Ivana i ćerku Jelenu. Od ćerke Jelene ima unuku Teodoru. Od 1992. je bio u braku sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977–79 bio je dekan. Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982). Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994. Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu. Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković. Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu. Nagrade i priznanja Akademik Milorad Pavić bio je dobitnik više književnih nagrada, kao što su: NIN-ova nagrada za 1985; nagrada „Meša Selimović“ za 1988; nagrada Narodne biblioteke Srbije za 1988; nagrada „Borisav Stanković“ za 1992; srebrna medalja „Feliks Romulijana“ za 1992; Oktobarska nagrada grada Beograda za 1992; „Prosvetina“ nagrada za 1994; nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ za 1994; „Kočićeva nagrada“ za 1994; „Vukova nagrada“ za 1996; Nagrada „Dušan Vasiljev“ 2000, „Andrićeva nagrada“ 2001. Bio je počasni doktor Sofijskog univerziteta i predsednik Srpsko-ukrajinskog društva, član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta. Milorad Pavić je Beogradu 1992. zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, i to postoji kao legat u stanu u kom je živeo u Beogradu. U Narodnoj biblioteci Srbije je njegov legat prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine. Dela Palimpsesti, pesme, Beograd 1967, 63 str. Istorija srpske književnosti baroknog doba, naučna studija, Beograd 1970, 527 str. Mesečev kamen, pesme, Beograd 1971, 118 str. Vojislav Ilić i evropsko pesništvo, Novi Sad 1971, 367 str. Gavril Stefanović Venclović, naučna studija, Beograd 1972, 326 str. Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo, naučna studija, Beograd 1972, 346 str. Gvozdena zavesa, priče, Novi Sad 1973, 222 str. Jezičko pamćenje i pesnički oblik, ogledi, Novi Sad 1976, 429 str. Konji svetoga Marka, priče, Beograd 1976, 159 str. Istorija srpske književnosti klasicizma i predromantizma`, naučna studija, Beograd 1979, 572 str. Ruski hrt, priče, Beograd 1979, 215 str. Nove beogradske priče, Beograd 1981, 360 str. Duše se kupaju poslednji put, Novi Sad 1982, 145 str. Rađanje nove srpske književnosti, naučna studija, Beograd 1983, 631 str. Hazarski rečnik. Roman-leksikon u 100.000 reči, Beograd 1984, 242 str. Istorija, stalež i stil, ogledi, Novi Sad 1985, 281 str. Predeo slikan čajem. Roman za ljubitelje ukrštenih reči, Beograd, 1988, 375 (525) str. Izvrnuta rukavica, priče, Novi Sad 1989, 180 str. Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade, Beograd 1990, 68 str. Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Beograd 1991, 115+98 str. Istorija srpske književnosti 2, 3, 4. (Barok, Klasicizam, Predromantizam), naučna studija, Beograd, 1991, 225 + 181 + 181 str. Zauvek i dan više, pozorišni jelovnik, drama, Beograd 1993, 134 str. Poslednja ljubav u Carigradu. Priručnik za gatanje, Beograd 1994, 195 str. Šešir od riblje kože. Ljubavna priča, Beograd 1996, 80 str. Stakleni puž. Priče sa Interneta, Beograd, 1998, 154 + 12 str. Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović. Dve kotorske priče, Beograd, „Dereta“, 1998, 52 + 71 str. Glinena armija, Beograd, „Interpres“, 1999. (Bibliografsko izdanje) Kutija za pisanje, Beograd, „Dereta“, 1999, 171 str. Zvezdani plašt. Astrološki vodič za neupućene, Beograd, „Dereta“, 2000, 186 str. Strašne ljubavne priče, izabrane i nove. „Plato“, Beograd, 2001, 215 str. Vrata sna i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 196 str. Priča o travi i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 187 str. Devet kiša i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 202 str. Carski rez i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 266 str. Sedam smrtnih grehova. „Plato“, Beograd, 2002, 173 str. Dve interaktivne drame – Krevet za troje, Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2002, 150 str. Dve lepeze iz Galate – Stakleni puž i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2003, 167 str. Nevidljivo ogledalo – Šareni hleb (roman za decu i ostale). „Dereta“, Beograd, 2003, 84 + 70 str. Unikat. „Dereta“, Beograd, 2004, 170 str. Plava sveska. „Dereta“, Beograd, 2004, 118 str. Interaktivne drame: Zauvek i dan više; Krevet za troje; Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2004, 274 str. Jasmina Mihajlović, Milorad Pavić – Ljubavni roman u dve priče. „Čigoja“, Beograd, 2004, 63 str. Priča koja je ubila Emiliju Knor. (na srpskom i engleskom) „Dereta“, Beograd, 2005, 44 + 50 str. Roman kao država i drugi ogledi. „Plato“, Beograd, 2005, 176 str. Svadba u kupatilu – Vesela igra u sedam slika. „Dereta“, Beograd, 2005, 104 str. Drugo telo. „Dereta“, Beograd, 2006, 310 str. Pozorište od hartije, priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, 240 str. Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). „Euro Giunti“, Beograd, 2008, 292 str. Sve priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 450 str. Veštački mladež. Tri kratka nelinearna romana o ljubavi. Matica srpska, Novi Sad, 2009, 157 str. Adaptacije Pavićevih dela Film i televizija Crvena kraljica (igrani TV film), režija Miroslav Međimurec, Srbija, 1981. Vizantijsko plavo (igrani film), režija Dragan Marinković, Srbija, 1993. Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic (kratki, animacija), Maribel Martinez Galindo (Maribel Martinez Galindo), Meksiko, 2008. Steklяnnaя lampa (igrani film), režija Nikolaj Čepuriškin (Nikolaй Čepurыškin), Rusija, 2009. Strip Treći argument, scenarista Zoran Stefanović, crtač Zoran Tucić, „Bata“ — „Orbis“, Beograd-Limasol, 1995; serijalizovan i u Heavy Metal Magazine, Njujork, 1998-2000. Muzika „Prinsesse Atehs forsvundne digte“, kamerno delo danskog kompozitora Mogensa Kristensena (Mogens Christensen), 1991, 8′, po Hazarskom rečniku „Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, kamerno delo M. Kristensena, 1992, 11′, isto „De khazariske spejle“, solo kompozicija M. Kristensena 1991-1993, 14′, isto „Aй, volna“ - pesma ruske grupe „Meljnica“ („Melьnica“) je adaptacija Pavićeve priče „Duga noćna plovidba“. Muzika O. Lišina i Natalija O`Šej (Helavisa), reči N. O`Šej. Album Zov krovi, 2006. „Molitva Račana“, duhovni koncert za mešoviti hor i gudače Svetislava Božića, na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića i Milorada Pavića. Premijerno izvođeno 2006. godine u Sankt Peterburgu, Rusija, sa orkestrom i horom Kapele „Glinka“ i dirigentom Vladislavom Černušenkom. Pavić kao prevodilac A. S. Puškin: Poltava (prepev speva Milorad Pavić – „Mladost“, Beograd 1949) A. S. Puškin: Poltava (prepevao Milorad Pavić – Beograd, „Novo Pokoljenje“,1952) U Sanang: „Čičkovi pupoljci“ (NIN, 9. 1. 1995) Zegi: „Pesme Delte“ (NIN, 9. 1. 1995) Mun Bim: „Mesečina na Mendelejskom dvorcu“ (NIN, 12. 6. 1995) Leon Damas: „Ivice, Sećanja“ (NIN, 2. 10. 1995) Brijer Žan: „Kada smo se rastali“ (NIN, 30. 10. 1995) Paul Niger: „Mesec“ (NIN, 30. 10. 1955, V, br. 252.) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin (prepev i predgovor) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin A. S. Puškin: Selo i druge pesme A. S. Puškin: Drame, poeme, pesme Džordž Gordon Bajron: Izabrana dela: - Dramske poeme, spevovi i pesme A. S. Puškin: Boris Godunov, male tragedije, bajke – koautor Čarls Simić: „Pile bez glave“ A. S. Puškin: „Pesma o Crnom Đorđu“ (odlomak) Džordž Gordon Bajron: „Manfred“ (odlomak) Knjige o Paviću Mihajlović, Jasmina. Prilog za bibliografiju Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1991. pp. 231-305. Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic Kratka istorija jedne knjige; izbor napisa o romanu leksikonu u 100.000 reci „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića Delić, Jovan. Hazarska prizma. Tumačenje proze Milorada Pavića, Beograd – Prosveta, Dosije; Titograd – Oktoih Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman `Das Chasarische Wörterbuch`. Mihajlović, Jasmina. Priča o duši i telu. Slojevi i značenja u prozi Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1992, 191 str. Mihajlović, Jasmina. Biografija i bibliografija Milorada Pavića, Beograd, G Homann, Binja. Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics Savremena srpska proza 5: Pavić i postmoderna, Trstenik, 1993 (1994″). (Miodrag Radović, Zoran Gluščević...) Ehrlich, Edeltraude. Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic, Klagenfurt, D Mihajlović, Jasmina. Bio-bibliografija Milorada Pavića, (zasebno i kao deo knjige Anahoret u Njujorku u okviru Sabranih dela) Pijanović, Petar, Pavić, Beograd, „Filip Višnjić“, 1998, 407 str. Vasić, Smiljka, Polazne osnove novije srpske proze. Knj. 2. Hazarski rečnik Milorada Pavića – frekvencijski rečnik Babić, Sava, Milorad Pavić mora pričati priče, Beograd, „Stylos“, 2000, 191 str. Popović, Radovan, Prvi pisac trećeg milenija: Životopis Milorada Pavića, Beograd, Dereta, 2002, 233 str. Knjige razgovora M. Pavićem Miloš Jevtić. Razgovori sa Pavićem, Beograd, „Naučna knjiga“, 1990, 128 str. Ana Šomlo. Hazari, ili obnova vizantijskog romana: Razgovori sa Miloradom Pavićem, Beograd, BIGZ, „Narodna knjiga“, 1990, 189 str. Lalas Tanasis. Milorad Pavić, Solun, 1997, 1–30 str. MG30 (N)