"Средњошколцима који гутају „Сумрак саге” и Хари Потера, вероватно као епска фантастика звучи замисао јереја Арсенија Арсенијевића и цртача Небојше Василића да српска средњовековна житија преточе у стрип. Па ипак, они су први корак већ начинили. Житије Светог Симеона Мироточивог, по тексту аве Јустина Поповића, изашло је из штампе и носи прави стрип-наслов „Уздизање”. Уредник, отац Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у Београду, и иконописац и стрип-цртач Небојша Василић надају се да ће ове године комплетирати трилогију о Светом Симеону." - Јелена Чалија (Политика) "Други сањају „Господаре прстенова”, а ми имамо такве епске битке у стварности, у нашој средњовековној историји. Свети Симеон излази на мегдан са 5.000 ратника на њих 15.000. Свети Петар Цетињски је на 25.000 Турака изашао са 8.000 Црногораца. И потукли су Турке. И данас се у Цетињском манастиру чува одливак лика погинулог паше из те битке и турска застава." – цртач Небојша Василић "Стрип није рађен у форми „Конана”, „Тарзана” и осталих стрип-јунака код којих је истакнута само та земаљска, телесна, мишићава страна, већ је пре свега акценат био на врлинском изразу лика. Да у лику човека не доминира само тело кроз мишиће, већ да се кроз телесно види и лепота врлине. То се види, чак и у сценама битке. Ми знамо да јунак неког убија, али се у том тренутку не види та страст и изобличење људског лица коју често виђамо у различитим филмовима у сличним сценама." – јереј Арсеније Арсенијевић Православни стрип "Житије Свети Симеон Мироточиви", приказ на интернет страници СПЦ СВЕТИ СИМЕОН У СТРИПУ, приказ на интернет страници pravoslavie.ru Православни стрип – о светом Симеону Мироточивом Наслов: Житије Светог Симеона Мироточивог - стрип: Први део Уздизање Издавач: Чувари Страна у боји: 43 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 210 x 270 cm Година издања: 2015 ИСБН:

O knjizi: Ovo je zbornik tekstova u kome su na јednom mestu sabrana neka od naјznačaјniјih dela utemeljivača srpske duhovnosti (Karejski, Studenički i Hilandarski tipik, Žitije Svetog Simeona, Pismo studeničkom igumanu Spiridonu) i tekstovi onih pisaca (od srednjeg veka do naših dana) koјi su bili inspirisani likom prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i književnika, monaha i svetitelja.

O knjizi: Ovo je zbornik tekstova u kome su na јednom mestu sabrana neka od naјznačaјniјih dela utemeljivača srpske duhovnosti (Karejski, Studenički i Hilandarski tipik, Žitije Svetog Simeona, Pismo studeničkom igumanu Spiridonu) i tekstovi onih pisaca (od srednjeg veka do naših dana) koјi su bili inspirisani likom prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i književnika, monaha i svetitelja.

Sveti Sava književnik i književni junak Ovo je zbornik tekstova u kome su na јednom mestu sabrana neka od naјznačaјniјih dela utemeljivača srpske duhovnosti (Karejski, Studenički i Hilandarski tipik, Žitije Svetog Simeona, Pismo studeničkom igumanu Spiridonu) i tekstovi onih pisaca (od srednjeg veka do naših dana) koјi su bili inspirisani likom prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i književnika, monaha i svetitelja.

Свети Сава, монах Теодосије, свети краљ Стефан Првовенчани, Превод Миливоје Башић У сарадњи са манастиром Светог Саве Кувеждин на Фрушкој Гори, с Благословом епископа Сремског Господина Василија Тврди повез, шивена, формат А5 ћирилица, 262 стране ИЗ ПРЕДГОВОРА ...Данас се у српском народу мало зна о нашим најсветијим, пре свега духовним, а онда и државотворним родитељима, Светом Симеону Мироточивом (Стефану Немањи) и Светом Равноапостолном Сави, учитељу пута који води у живот вечни и првом архиепископу српском. Можемо рећи да су нам деца и омладина духовно „осакаћена“ незнањем пуноте делања поменутих српских Светих богоугодника. Прославе Светог Саве у школама, медијима и државним институција¬ма често не говоре о ономе што су Свети Сава и његов Свети отац стварно били – православни хришћани у свој пуноћи тих речи: људи окрену¬ти Богу, вечном и непролазном животу, Царству Небеском, Цркви, људи дубоко морални, чисти, моли¬твени, људи великог подвига. Њихова духовна дела, морална начела, као и задужби¬не и дан данас су након 800 година најлепши украс српског рода. Двеста година владавине Светих Немањића је златно доба српске историје. Од Светог Немање до Светог мученика Цара Уроша већину владара је Бог прославио кроз Свете мошти и чудотворењем истих благодаћу Духа Светог...

Избор из Житија Светог Симеона, народних прича и предања, као и ауторске поезије о Светом Сави – више од 20 прича и предања и избор из песама Матије Бећковића, Љубомира Симовића, Слободана Ракитића и др. Наслов: СВЕТИ САВА Лектира за седми разред Издавач: Vulkan Страна: 101 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 12x17 cm Година издања: 2020 ИСБН: 9788610031737

Sveti Sava je najznačajniji srpski svetitelj, kojeg Srpska Pravoslavna Crkva slavi kao utemeljitelja Srpske pravoslavne crkve. Rođen je 1169. godine u dinastiji Nemanjića, kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i rođenog brata kasnije srpskog kralja Stefana Prvovenčanog. Mladi Rastko je postao monah u manastiru Svetog Vasilija na Svetoj Gori i dobio monaško ime Sava. Nakon toga, Sava se ujedinio sa svojim ocem i bratom u priznanju srpske države kao kraljevine i priznanju srpske crkve kao nezavisne od Vizantije. Sava se borio za nezavisnost Srpske crkve i postao je njen prvi arhiepiskop, sa sedištem u Žiči. Sveti Sava je bio poznat po svojoj mudrosti i čudesima, a napisao je i mnoge knjige, uključujući Žitije Svetog Simeona i Savu, kao i Studenice tipik, koji je služio kao uzor za kasnije srpske crkvene tekstove. Sveti Sava je takođe doprineo unapređenju obrazovanja u srpskom narodu i osnovao je mnoge manastire, uključujući manastire Hilandar na Svetoj Gori, Studenicu i Žiču. Sveti Sava je preminuo 14. januara 1236. godine u Bugarskoj, ali se njegovo telo kasnije prenelo u Srbiju, gde se i danas nalazi u manastiru Mileševa. Sveti Sava se smatra jednim od najznačajnijih srpskih istorijskih ličnosti i njegov uticaj se i dalje oseća u srpskoj kulturi, religiji i obrazovanju. Zbog različitih faktora koji utiču na jačinu i svetlinu ekrana, kao i zbog prilagođavanja boja tokom proizvodnje, ne možemo garantovati da će slika prikazana na našem sajtu biti u potpunosti identična predmetu u prirodnom ambijentu. Iako ćemo se truditi da naši prikazi budu što verniji, molimo vas da imate u vidu da se boje, sjaj i drugi faktori mogu razlikovati u zavisnosti od postavki vašeg ekrana i osvetljenja prostora u kojem se nalazite. Uvek smo tu da odgovorimo na vaša pitanja i pružimo dodatne informacije o proizvodu ako vam je potrebno.

Autor: Luka MičetaBiografija prvog srpskog kraljailiZašto Srbi nisu katoliciSudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu.Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.

NEOTPAKOVAN Свети Сава - Житије - Служба - Беседа 1 Химна 4:17 2 Тропар Св. Симеону 1:32 3 Житије Св. Саве 8:32 4 Стихира Светом Сави 1:11 5 Стихира Светом Сави 1:30 6 Стихира Treћа Светом Сави 1:15 7 Тропар Св. Сави 2:35 8 Кондак Св. Сави 1:45 9 Презрев Нижнјаја 5:53 10 Величаније 3:35 11 Тропар, Глас 8 1:45 12 Светилан 1:07 13 Величаније 2:00 14 Ум Ваперив 4:54 15 Школска Слава 6:54 16 Свети Сава 2:21 17 Светосавска Беседа Преп. Авве Јустина У Ман. Ћелије 1966

Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona , životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao. Format: 13x20 cm Broj strana: 312 Pismo: Ćirilica Povez: Mek

Broj strana: 312 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 9. jun 2015. Izdavač: Laguna Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.

Naziv: Stefan Prvovenčani. Pisac: Luka Mičeta. Izdavač: Laguna. Žanrovi: biografije. Broj strana: 312. Pismo: ćirilica. Povez: mek. Format: 13 x 20cm. Godina izdanja: 2015. Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici. Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom - ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.

Opis "Stefan Prvovenčani - Luka Mičeta" Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao. Format: 13x20 cm Broj strana: 312 Pismo: Ćirilica Povez: Mek

ĐORĐE TRIFUNOVIĆ PRIMERI IZ STARE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI - od Grigorija dijaka do Gavrila Stefanovića Venclovića Izdavač - Slovo ljubve, Beograd Godina - 1975 XXXII + 250 strana 24 cm Edicija - Posebna izdanja Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvodna reč PRIMERI IZ STARE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI I GRIGORIJE DIJAK - Zapis na Miroslavljevom jevanđelju II STEFAN PRVOVENČANI - Hilandarska povelja III SVETI SAVA - Žitije svetota Simeona IV SVETI SAVA - Služba svetome Simeonu V DOMENTIJAN - Žitije svetoga Save VI TEODOR GRAMATIK - Zapis na Šestodnevu VII TEODOSIJE HILANDARAC - Žitije svetoga Save VIII TEODOSIJE HILANDARAC - Zajednički kanon Spasu Hristu, svetom Simeonu i svetom Savi ІH ARHIEPISKOP DANILO II - Žitije kraljice Jelene X NEPOZNATI PISAC - Dečanska hrisovulja XI UČENIK ARHIEPISKOPA DANILA II - Žitije arhiepiskopa Danila II XII SILUAN - Stihovi svetome Savi XIII RAJČIN SUDIĆ - Zapis na zborniku XIV POP NIKOLA - Zapis na Mineju za avgust XV NEPOZNATI RAVANIČANIN - Slovo o svetom knezu Lazaru XVI MONAHINJA JEFIMIJA - Pohvala svetom knezu Lazaru HVІІ NEPOZNATI RAVANIČANIN - Služba svetom knezu Lazaru XVIII STEFAN LAZAREVIĆ - Slovo ljubve XIX GRIGORIJE CAMBLAK - Slovo o prenosu moštiju svete Peške iz Trnova u Vidin i Srbiju XX NEPOZNATI PISAC - Rodoslov srpskih vladara XXI ANDONIJE RAFAIL - Slovo o svetom knezu Lazaru HHІІ KONSTANTIN FILOSOF - Skazanje izloženo o pismenima HHІІІ KONSTANTIN FILOSOF - Žitije despota Stefana Lazarevića HHIV JELENA BALŠIĆ - Pismo duhovniku Nikonu Jerusalimcu HHV NIKON JERUSALIMAC - Povest o jerusalimskim crkvama i pustinjskim mestima HHVІ NEPOZNATI PISAC - Opis prenosa moštiju svetota Luke iz Rogosa u Smederevo HHѴІЇ VLADISLAV GRAMATIK - O obnovi Rilskog manastira i o prenosu moštiju svetog Jovana Rilskot XXVIII DIMITRIJE KANTAKUZIN - Molitva Bogorodici HHIH TEODOR LJUBAVIĆ - Zapis na Psaltiru HHH TIMOTEJ GLUHI - Zapis na Metafrastu HHHІ INOK NIĆIFOR - Zapis na Tipiku HHHІІ TATRIJARH PAJSIJE - Žitije svetog cara Uroša HHHІІІ ARSENIJE III ČARNOJEVIĆ - Dnevnik o putovanju u Jerusalim XXXIV STEFAN RAVANIČANIN - Zapisi o stradanju naroda i manastira HHHV GAVRIL STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ - Zapis na Maču duhovnom HHHVI GAVRIL STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ - Zapis na zborniku Beleške o izdanjima Rečnik imena i pojmova Srpski vladari, arhiepiskopi i patrijarsi Kratka bibliografija radova o jeziku stare srpske Umetničke književnosti Rečnik srpskoslovenskog jezika O ovom izdanju Primeri istorijskog razvoja srpskog pisma Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

САДРЖАЈ СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ, 5 ЈАНУАР, 9 2./20. СВЕТИ ИГНАТИЈЕ БОГОНОСАЦ, 9 9./27. СВЕТИ АРХИЂАКОН СТЕФАН, 13 14./1. СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ, 15 20./7. СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ, 19 27./14. СВЕТИ САВА, 21 29./16. СВЕТИ АПОСТОЛ ПЕТАР, 25 ФЕБРУАР, 27 12./30. СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА, 27 14./1. СВЕТИ МУЧЕНИК ТРИФУН, 30 16./3. СВЕТИ СИМЕОН БОГОПРИМАЦ, 33 26./13. СИМЕОН МИРОТОЧИВИ, 35 АПРИЛ, 38 ЛАЗАРЕВА СУБОТА - ВРБИЦА, 38 МАЈ, 42 6./23. СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ, 42 8./25. СВЕТИ АПОСТОЛ МАРКО, 45 12./29. СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ, 49 22./9. ПРЕНОС МОШТИЈУ СВ. НИКОЛАЈА, 51 24./11. СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ, 53 ЈУН, 56 3./21. СВЕТИЦAP КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕПЕНА, 56 28./15. СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ЛАЗАР, 59 ЈУЛ, 62 7./24. РОЂЕЊЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА, 62 12./29. СВЕТИ АПОСТОЛ ПЕТАР И ПАВЛЕ, 65 14./1. CBEТИ МУЧЕНИЦИ КОЗМА И ДАМЈАН, 69 21./8. СВЕТИ ВEЛИКОМУЧЕНИК ПPОКОПИЈЕ, 72 30./17. СВЕТА МУЧЕНИЦА МAPИНА, 76 АВГУСТ, 80 2./20. СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА, 80 9./27.СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧEНИК ПАНТЕЛЕЈМОН, 83 ОКТОБАР, 86 12./29. ПРПОДОБНИ КИРИЈАК ОТШЕЛНИК, 86 19./6. СВЕТИ АПОСТОЛ ТОМА, 89 20./7. СВЕТИ МУЧЕНИЦИ СЕРГИЈE И ВАКХ, 92 27./14. ПРЕПОДОБНА ПЕТКА, 95 31./18. СВЕТИ АПОСТОЛ ЛУКА, 98 НОВЕМБАР, 101 8./26. СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ДИМИТРИЈЕ, 101 14./1. СВЕТИ ЧУДОТВОРЦИ КОЗМА И ДАМЈАН, 1 04 16./3. ЂУРЋИЦ , 107 21./8. СВЕТИ АРХИСТРАТИГ МИХАИЛО, 109 24./11. СВЕТИ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ, 112 ДЕЦЕМБАР, 114 9./26. ПРЕПОДОБНИ АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК, 114 13./30. СВЕТИ АПОСТОЛ АНДРЕЈ, 117 19./06. СВЕТИ НИКОЛАЈ, 120 25./12. СВEТИ СПИРИДОН ЧУДОТВОРАЦ, 123 ПОРЕКЛО СЛАВЕ, 126 КАКО СЕ СЛАВИ, 128 Славски колач, 130 Жито (кољиво), 131 Наслов: Мали пролог: Житија најчешћих слава код Срба Издавач: Истина - Епархија далматинска Страна: 134 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14 x 20 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-82555-47-6

Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac Autor: Miodrag M. Petrović Povez: tvrd Broj strana: 182 Ilustrovano. Pečatirana, vrlo dobro očuvana. Studenički tipik je srpski srednjovekovni dokument iz XIII veka. Napisao ga je Sveti Sava u Studeničkoj isposnici 1208. godine, i u sebi sadrži i žitije Savinog oca — Stefana Nemanje, kasnije monaha Simeona. Predstavlja prvi ustav Srpske pravoslavne crkve. Pisan je za manastir Studenicu. Uređuje organizaciju života u monaškoj zajednici Studenice, uređenje i organizaciju manastirske uprave, molitve, ishrane, posta. Studenički tipik je pisan po ugledu na Karejski tipik, a kasnije bio uzor za Žički tipik i sve druge manastire širom srpskih zemalja. Pišući Studenički tipik, nazvan i Obraznik Svetog Save, Sveti Sava nema za cilj da propiše samo spoljašnju zakonik o ustrojstvu života u manastiru, već prenosi živo monaško predanje i iskustvo Svete gore i drugih duhovnih centara Istoka, naročito onih u Carigradu, Palestini (Lavra Sv. Save Osvećenog) i na Sinaju. S A D R Ž A J: - Crkvenodržavna ideologija svetoga Save u Studeničkom tipiku - Istorijsko-pravna strana Homatijanovog pisma „najprečasnijem među monasima i sinu velikog župana Srbije kir Savi“ - Povelja-pismo despota Jovana Uglješe iz 1368. godine o raskolu i izmirenju Srpske i Carigradske crkve - Zaključak LIKOVNI PRILOZI IZVORI - Iz Studeničkog tipika - Pismo Dimitrija Homatijana svetom Savi - Povelja-pismo despota Jovana Uglješe o raskolu i izmirenju Srpske i Carigradske crkve - Odluka Jeremije I, patrijarha carigradskog, o pravima Ohridske crkve nad Srpskom IMENIK LICA IMENIK MESTA, USTANOVA, SPISA I NARODA (K-125)

ЛЕПОТЕ ЧУДЕСА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА И данас је потребно подсетити се и надахнути се предивним причама о чудима које су чинили српски светитељи у древна времена, од Светога Саве и Светога Симеона Мироточивог до Светога цара Уроша. Све је то записано у старим српским свештеним књигама и сачувано до данашњих дана. Стара српска житија, данас недовољно читана и позната, ризница су тих чудеса. представљена у антологијском избору Драгише Бојовића, професора универзитета у Нишу и Косовској Митровици и управника Центра за црквене студије, она нас чине, као и њихове сведоке некада, удивљеним и радосним. Она нас, истовремено, подсећају да су таква чуда могућа и данас и да се догађају захваљујући благодати која долази од Господа, Који се прославља у Светима својим… 120 стр.