podvlačeno je hemijskom inače je knjiga u dobrom stanju , 24 x 18 , 640 strana

NOV i Neotpakovan primerak - celofan se na zadnjoj strani malo zacepao - prodaje se u stanju kao na slikama

Vaskrs države srpske ; Pronijari i baštinici : (spahije i čitluk sahibije) ; Udava ili Samovlasno apšenje za dug ; Srednjovekovna Srbija i rimsko pravo ; Poslanica Stojana NovakovićaSlužbeni list 1986 268 strana

Prva knjiga u Srbiji i Evropi u kojoj se analizira dolazak Putina na vlast u Rusiji. Đurić daje niz argumenata koji ukazuju na pravce reformskih poteza Putina u cilju povratka Rusije među najznačajnije svetske sile.

Velika Srbija Velika Srbija je istorijska studija Vladimira Ćorovića u kojoj u sažetom i prijemčivom obliku prikazuje istoriju srpske države od vladavine Stefana Nemanje do pobede u Prvom svetskom ratu i stvaranja jugoslovenske države. Ćorović opisuje vaskrs srpske državne misli nakon oslobođenja od Osmanlija a potom i austrougarske vladavine, ideje o ujedinjenju Jugoslovena, narodne ideale s kraja 19. i početka 20. veka, ratove s Bugarskom i Austrougarskom, savezništva s evropskim silama, prelazak preko Albanije, poraze ali i nesalomivi duh srpske vojske. Ćorović progovara i o intimnim podacima iz života srpskih kraljeva, o njihovim političkim strategijama, o odnosu naroda i državnog sistema.

Велика Србија је историјска студија Владимира Ћоровића у којој у сажетом и пријемчивом облику приказује историју српске државе од владавине Стефана Немање до победе у Првом светском рату и стварања југословенске државе. Ћоровић описује васкрс српске државне мисли након ослобођења од Османлија а потом и аустроугарске владавине, идеје о уједињењу Југословена, народне идеале с краја 19. и почетка 20. века, ратове с Бугарском и Аустроугарском, савезништва с европским силама, прелазак преко Албаније, поразе али и несаломиви дух српске војске. Ћоровић проговара и о интимним подацима из живота српских краљева, о њиховим политичким стратегијама, о односу народа и државног система. Наслов: Велика Србија Издавач: PortaLibris Страна у боји: 110 Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 29 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-7818-493-2

Lagum Svetlana Velmar Janković Stubovi Kulture Beograd 2004g./279 str. Mek povez,odlicno ocuvana. -`Lagum je turska reč i označava mračan podzemni hodnik, tunel bez svetlosti. Beogradska tvrđava Kalemegdan bila je poznata po lagumima koji su, kaže legenda, vodili i ispod reke Save i spasli život mnogom beguncu mada je i mnogi zatvorenik izgubio svoj život u kalemegdanskim lagumima`. Lagum je mesto tame. -`Roman prati golgotu jedne beogradske porodice u dramatičnim danima tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu i neposredno posle oslobođenja zemlje i dolaska komunista na vlast. U Lagumu se snažno i umetnički ubedljivo tematizuje propadanje građanske Srbije, izvitopereni moral, pogled na svet, pa i jezik u vremenima ideološke zaslepljenosti, prividne jednakosti i pobedničke pravde. Prvi put u posleratnom periodu u srpskoj književnosti progovara se o tami i zlu koji prate lomove velikih društvenih preokreta i prevrata, kakav je usledio u Jugoslaviji posle 1945. godine`... vr182

Muke po Varvari Smeštena u balkanske „godine opasnog življena“, radnja romana prati sudbinu glavne junakinje, Varvare, od golgote dubrovačkog ratišta, preko apatridskog lutanja evropskim gradovima bežeći od sebe i što dalje od usuda koji je progoni, do kreščenda za vreme bombardovanja Srbije. Poslednja decenija prošlog veka ovde je samo metaforično potcrtana, Varvarina sudbina je vanvremenska i može se odigrati bilo kada, možda baš danas,nekom pored nas, pa i namam samima. Glavna junakinja, pogođena životnom tragedijom, ne može da se suoči sa gubitkom sebi nadražeg i naizgled bira amenziju kao izlaz, živeti bez mržnje prema vinovnicima njenih muka, ljudski je nemoguće a pri tom ne biti u raskoraku. „Muke“ iz naslova romana ne označavaju samo tešku životnu storiju, nego i unutrašnju borbu sa kojom Varvara mora sama da se izbori, muka je i ne mrzeti a sećajući se. Tek direktnim sučeljavanjem sa prošlošću ona doživljava prosvetljenje i mir.

Sadržaj: MAJOR PAVLOŠEVIĆ – Miloslav Samardžić Miodrag Palošević je živeo 44 godine, od kojih samo 14 nije nosio vojničku uniformu. U vojsci je bio od 1912. do 1916, pa potom od 1919. godine do kraja života. Posle tragedije izazvane ranim gubitkom roditelja, i ra­tnom dramom, njegov život kreće uzlaznom linijom od je­se­ni 1916. godine, tj. od početka školovanja u Francuskoj. Završio je vojnu akademiju i lutao po garnizonima ši­­rom zemlje, da bi 1936. godine dobio službu u rodnom Be­o­gradu, i to kao ordonans oficir veoma popularnog ge­ne­rala Vojislava Tomića. Na Paloševića prelazi deo ge­ne­ralove slave u vojnim krugovima, dok u građanskom Be­o­gra­du njegovo ime postaje poznato kada se učlanio u Srpski ku­lturni klub, 1939. godine. Oficirska karijera Miodraga Paloševića dostiže vrhunac nešto ranije tokom te 1939. godine, stupanjem na dužnost u Glavni đeneralštab. Kada je 1940. godine ras­pi­san konkurs za oficire spe­ci­jalnih četničkih jedinica, ma­jor Palošević je reagovao impulsivno, zbog uspomene na stare četnike, sa kojima je pro­veo mnogo vremena kao de­­čak. Na konkursu su traženi eli­tni oficiri, a kako su svi oficiri Glavnog đenera­l­ša­ba bili elitni, želja mu je ispunjena… Iz pogovora autora knjige Miloslava Samardžića Sadržaj knjige: 1. Dečak u Albanskoj golgoti – 7 2. Odlikovan i kažnjavan – 10 3. Nacionalni romantik gospodskih manira – 17 4. Komandant 1. četničkog bataljona – 24 5. Susret sa Dražom i prve dužnosti na Ravnoj Gori – 31 6. Borbe u oblasti Gornjeg Milanovca i Kragujevca oktobra 1941. godine – 37 7. Organizacija jedinica u oblasti Čačak-Kraljevo-Kruševac i u Toplici – 50 8. Sastanak u Preljini i Nedićeva objava od 31. marta 1942. godine – 55 9. Osnivanje Valjevskog korpusa i odlazak u Crnu Goru – 59 10. Pomoćnik komandanta Dinarske četničke divizije – 64 11. Izaslanik Vrhovne komande i načelnik štaba inspekcije trupa Komande Srbije – 77 12. U nemačkoj Operaciji „Hajka“ – 85 13. Komandant Škole za rezervne oficire – 89 14. Mit o Palošu – 94 15. U Bosanskoj golgoti – 97 REČ NA KRAJU – 104 REGISTAR – 106 IZVORI – 111 BELEŠKA O AUTORU – 113 MAJOR PAVLOŠEVIĆ – Miloslav Samardžić Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Sveti Sava sa srbima vjekovima (Srpske golgote) Milisav Lj. Bojović Izdavač: Slovo, Kraljevo Godina izdanja: 1990 Format: 24 X 16,5 cm. Povez: Meki Pismo: Ćirilica Broj strana: 304 86-7463-014-6 Sveti Sava (oko 1175—14. januar 1236) bio je srpski princ, monah, iguman manastira Studenice, književnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Rođen je kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, i brat Vukana i Stefana Prvovenčanog. Kao mladić dobio je od oca na upravu Zahumlje (1190. ili 1191). Ubrzo 1192. godine Rastko je pobegao na Svetu goru i zamonašio se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona, gde je dobio ime Sava. Kasnije je sa svojim ocem, koji se zamonašio i dobio ime Simeon (verovatno 25. mart 1196), podigao manastir Hilandar (1198—99), prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori. U Srbiji je 1202. godine došlo do rata za vlast između sinova župana Stefana Nemanje. Posle izmirenja 1204. godine veliki župan Stefan Prvovenčani i knez Vukan pozvali su Savu da ih potpuno izmiri i on se vratio u Srbiju početkom 1208. godine. Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom, nastojeći približiti svojim sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke, da bi se 1217. vratio na Svetu goru. Godine 1219. Sava I Srpski je ubedio Vaseljenskog patrijarha i nikejskog cara da odobre autokefalnost (samostalnost) srpske crkve sa statusom arhiepiskopije. Vaseljenski patrijarh Manojlo I Carigradski u Nikeji je imenovao Savu I za prvog arhiepiskopa Srbije. Sava ostao je arhiepiskop sve do 1233. godine, da bi ga tada zamenio njegov učenik Arsenije I Sremac. Dva puta je putovao u Palestinu. Na povratku sa drugog od tih hodočašća u Svetu zemlju, smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu 14. januara 1236. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Stefan Vladislav I. Sava je ostavio više pisanih dela. Zato je bio jedan od značajnijih pisaca i pravnika iz srednjeg veka kod Srba. Njegova najznačajnija pisana dela su Žitije Svetog Simeona, Karejski tipik, Hilandarski tipik i Studenički tipik, kao i Zakonopravilo. Obrazujući buduće službenike pravoslavne crkve stekao je velike zasluge za razvoj školstva i prosvete kod Srba u srednjem veku. U Srbiji i Republici Srpskoj se dan njegove smrti (27. januar po novom kalendaru) obeležava kao Dan prosvete. Savin kult u narodu bio je jak. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je naredio da se spale mošti Svetog Save na Vračaru verovatno 1594. Na mestu gde se misli da je bila dignuta lomača da uništi poslednje ostatke Svetog Save sazidan je Hram Svetog Save, najveća pravoslavna bogomolja kod Srba. ***Odlično očuvano, sa posvetom autora***

Svedočanstvo o izdaji Je li 27. mart 1941. plaćen? Grobari Jugoslavije Beograd 2010. Mek povez, ćirilica, 72 strane. Knjiga je nekorišćena (nova). Čitava garnitura tuđih agenata je vršljala po našoj zemlji rasturajući je za tuđe interese. Dr Kosić hrabro imenuje to zlo koje je uništilo državu iznutra: strani plaćeni špijuni (engleski, američki, sovjetski), masonerija, demokrate, komunisti i tuđinci, koji su obično sakrivali svoja prava imena, te neizbežno hrvatstvo na kome jašu vatikanski satrapi. Srbe je trebalo gurnuti pod nož jer kao veliki i državotvorni narod predstavljali su smetnju prodiranju onoga što se danas naziva jednostavno „mondijalizam`. Prva žrtva krvavog pira tih monstruma bio je Kralj Aleksandar Karađorđević Prvi, da bi sa „27. martom“ bila otvorena klaonica milionskih srpskih žrtava koje su satirali zajedno ustaše i komunisti, Englezi i Sovjeti, Nemci i Šiptari, Bugari i Mađari, koristeći najsvirepije metode. Vrhunac svega bio je logor Jasenovac oko koga su se izležavali Brozovi komesari dok su Hrvati kasapili nedužni srpski narod. Sledeća perfidnost kojoj nema ravne je predaja Vojvode Pavla; Đurišića i srpskih četnika, preko engleskih agenata, na klanje hrvatskim degenericima, pa sve do zverstva nad srpskom nacionalnom vojskom u Sloveniji koju su razoružanu predali engleski oficiri komunističkim zlikovcima žednim srpske krvi. Dr. Mirko Kosić je jasno sve prozreo i kao častan Srbin u emigraciji izneo istinu na videlo za pokoljenja koja danas proživljavaju nove torture internacionalnih silnika. Vladimir Maksimović Iz predgovora Dr Mirko M. Kosić rođen je 1892. godine u Velikoj Kikindi. Posle svršene gimnazije studirao je pravo i državne nauke na univerzitetima u Strazburgu, Minhenu, Ženevi i Cirihu, gde je i doktorirao. Kao vrlo mlad Kosić se počeo baviti naukom, pisao je rasprave i knjige i vrlo brzo stekao glas talentovanog pisca i solidnog naučnog radnika. U toku Prvog svetskog rata Mirko Kosić je učestvovao kao dobrovoljac u srpskoj vojsci i s njom je prešao Albansku Golgotu. Između dva rata zauzimao je istaknute položaje u naučnom i političkom životu naše zemlje. Bio je profesor univerziteta (u Subotici, Ljubljani i najzad Beogradu) a bio je i narodni poslanik i visoki državni funkcioner. Njegove naučne rasprave iz oblasti sociologije bile su zapažene i u stranom naučnom svetu. Celokupan javni rad Dr Mirka Kosića bio je prožet istinskim rodoljubljem i čestitošću. Posle Rata živeo je u emigraciji u Švajcarskoj u Luganu, gde je i preminuo 26. juna 1956. godine. Za vreme okupacije bio je viceguverner Narodne banke Srbije pomažući generala Nedića i generala Dražu Mihailovića.