„Slatke strasti“ je izuzetno lepo ilustrovana knjiga koja predstavlja ukusne poslastice u kojima možete uživati bez griže savesti. Recepti autorke Mihaele Brijak Devescovi zasnovani su na zdravim i prirodnim namirnicama koje su pune vitamina, prirodnih zaslađivača i dobrih masti, kao što su sirovi kakao, kokosovo ulje, orašasti plodovi i drugo voće. Nakon što pojedete poslasticu pripremljenu po receptu iz ove knjige osećaćete se poletno i lagano. Ovi kolači, mafini, torte, pite, iako se prave bez jaja, brašna, šećera, maslaca izuzetno su ukusni i sočni. Otkrijte kako da tradicionalne kolače i torte učinite laganim i zdravim. Oprobajte se u pravljenju vanilica, savijača i pita, čokoladnih mafina, pralina, panna cotte i osvežavajućih sladoleda. Sirovi deserti su u ovoj knjizi podeljeni u 5 segmenata: – keks, rolati i kolačići – čokolada, kremovi, namazi i pudinzi – torte – palačinke – sladoled i napici Cena: 1980 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM

AVANTURE S PETSONOM I FINDUSOM UZRAST OD 3 DO 6 GODINA Šifra artikla: 355953 Isbn: 9788652909209 Autor : Sven Nurdkvist Izdavač : KREATIVNI CENTAR Povodom 75. rođendana Svena Nurdkvista, autora knjiga o Petsonu i Findusu, objavljeno je ekskluzivno objedinjeno izdanje „Avanture s Petsonom i Findusom“! Ova knjiga sadrži već objavljene priče „Kako se mali Findus izgubio“, „Poznajete li Petsona i Findusa?“, „Lov na lisicu“, „Mačak Findus i petao“ i „Petson kampuje“, kao i zanimljiv dodatni materijal iz kojeg će čitaoci saznati ko su zapravo ovi simpatični junaci, šta je bilo pre nego što su se upoznali i postali najbolji prijatelji, šta vole, a šta ne vole, kako provode vreme na Petsonovom imanju… Pored toga, knjiga sadrži i neke od neobjavljenih ilustracija Svena Nurdkvista, jedinstven recept za odlične palačinke, ideje za majstorisanje pravo iz Petsonove radionice, pravila jedne neverovatne igre memorije i još mnogo toga. Ovo izdanje, namenjeno predškolcima i mlađim osnovcima, objavljeno je u tvrdom povezu, na 144 strane, u punom koloru. Povodom 75. rođendana Svena Nurdkvista, autora knjiga o Petsonu i Findusu, objavljeno je ekskluzivno objedinjeno izdanje „Avanture s Petsonom i Findusom“! Ova knjiga sadrži već objavljene priče „Kako se mali Findus izgubio“, „Poznajete li Petsona i Findusa?“, „Lov na lisicu“, „Mačak Findus i petao“ i „Petson kampuje“, kao i zanimljiv dodatni materijal iz kojeg će čitaoci saznati ko su zapravo ovi simpatični junaci, šta je bilo pre nego što su se upoznali i postali najbolji prijatelji, šta vole, a šta ne vole, kako provode vreme na Petsonovom imanju… Pored toga, knjiga sadrži i neke od neobjavljenih ilustracija Svena Nurdkvista, jedinstven recept za odlične palačinke, ideje za majstorisanje pravo iz Petsonove radionice, pravila jedne neverovatne igre memorije i još mnogo toga. Ovo izdanje, namenjeno predškolcima i mlađim osnovcima, objavljeno je u tvrdom povezu, na 144 strane, u punom koloru. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija UZRAST OD 3 DO 6 GODINA Autor Sven Nurdkvist Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač KREATIVNI CENTAR Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2021 Format 21x29 Strana 144 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Knjiga je dobro očuvana. ,,Za Džejmija Olivera spremanje hrane i srećni dani - gotovo uvek idu zajedno. Ali nije dovoljno samo pravljenje fantastično originalnih i otkačenih jela. Uz dobru klopu obavezno ide i druženje sa prijateljima i porodicom. Džejmi, jedan od najpopularnijih britanskih kuvara u svojoj knjizi Srećni dani po kojoj je rađena poznata televizijska serija, donosi pregršt novih ludih recepata. Džejmi veruje da je najvažnije pronaći najbolje sastojke i od njih složiti ukusan, jednostavan obrok za dobro društvo. Srećni dani su ispunjeni neverovatnim salatama, pastama, jelima od mesa, ribljim specijalitetima, svim vrstama hleba i peciva kao i poslasticama za svaku priliku. Na stranicama ove knjige naći ćete recepte za dobru staru pitu od odreska i Ginisovog piva, špagete `Medeni mesec`, ražnjiće od grdobine, palačinke `za umreti` i slične specijalitete. A za one trenutke kada nemate vremena, tu su recepti za `nešto na brzaka`. Poseban deo posvećen je klincima i pripremanju obroka sa njima: kako im zaokupiti pažnju, učiniti im kuvanje zanimljivim i pokazati da i sami mogu u društvu roditelja i kroz igru stvarati ukusna jela. UŽIVAJTE, BACITE SE NA KUVANJE... SREĆNI VAM DANI!``

"Šarmantno, zabavno i nadasve romantično! Savršena knjiga za poslepodnevni odmor" Closer Kejti Ford, neprikosnovena kraljica ljubavnih romana, ovim romanom nudi pravi recept za sladokusce koji uživaju u romantičnim pričama koliko i u kremastoj toploj čokoladi ‒ najboljem društvu za čitanje! Zoi je zaljubljenica u kuvanje i stoga se prijavljuje za novo kulinarsko takmičenje koje će se emitovati na nacionalnoj televiziji; ona i ostali takmičari smešteni su u jednoj živopisnoj engleskoj varoši. Meðutim, idilu kvari njena cimerka, koja želi da pobedi po svaku cenu i ne preza ni od čega kako bi ostvarila svoj cilj. Kao da joj takmičenje i cimerka ne zadaju dovoljno muka, neodoljivo je privlači Gideon, koga bi trebalo da obilazi u širokom luku zato što je sudija. Meðutim, sudbina će se postarati da se njihovi putevi ukrštaju mnogo češće nego što bi trebalo. Zoi je rastrzana jer veza sa sudijom podrazumeva diskvalifikaciju. Pored toga, njena ambiciozna cimerka budno motri na svaki njen korak i neprestano joj otežava život. Zoi će morati da bira izmeðu ljubavi i karijere dok bude pravila egzotične poslastice. A postavlja se i pitanje da li je Gideon vredan takve propuštene prilike. Kejti Ford majstorski opisuje raðanje letnje ljubavi, isprva lepršave i slatke poput puslica, potom uzavrele poput flambiranih palačinki, a konačno uzdrhtale poput želea. Spremila je čitaocima pravu poslasticu u svakom smislu! "Prava poslastica!" Star Magazine Čitaj dalje

„Šarmantno, zabavno i nadasve romantično! Savršena knjiga za poslepodnevni odmor.“ Closer Kejti Ford, neprikosnovena kraljica ljubavnih romana, ovim romanom nudi pravi recept za sladokusce koji uživaju u romantičnim pričama koliko i u kremastoj toploj čokoladi ‒ najboljem društvu za čitanje. Zoi je zaljubljenica u kuvanje i stoga se prijavljuje za novo kulinarsko takmičenje koje će se emitovati na nacionalnoj televiziji. Ona i ostali takmičari smešteni su u jednoj živopisnoj engleskoj varoši. Međutim, idilu kvari njena cimerka, koja želi da pobedi po svaku cenu i ne preza ni od čega kako bi ostvarila svoj cilj. Kao da joj takmičenje i cimerka ne zadaju dovoljno muka, neodoljivo je privlači Gideon, koga bi trebalo da obilazi u širokom luku zato što je sudija. Međutim, sudbina će se postarati da se njihovi putevi ukrštaju mnogo češće nego što bi trebalo. Zoi je rastrzana jer veza sa sudijom podrazumeva diskvalifikaciju. Pored toga, njena ambiciozna cimerka budno motri na svaki njen korak i neprestano joj otežava život. Zoi će morati da bira između ljubavi i karijere dok bude pravila egzotične poslastice. A postavlja se i pitanje da li je Gideon vredan takve propuštene prilike. Kejti Ford majstorski opisuje rađanje letnje ljubavi, isprva lepršave i slatke poput puslica, potom uzavrele poput flambiranih palačinki, a konačno uzdrhtale poput želea. Spremila je čitaocima pravu poslasticu u svakom smislu! „Prava poslastica!“ Star Magazine

O knjizi: „Šarmantno, zabavno i nadasve romantično! Savršena knjiga za poslepodnevni odmor.“ Closer Kejti Ford, neprikosnovena kraljica ljubavnih romana, ovim romanom nudi pravi recept za sladokusce koji uživaju u romantičnim pričama koliko i u kremastoj toploj čokoladi ‒ najboljem društvu za čitanje. Zoi je zaljubljenica u kuvanje i stoga se prijavljuje za novo kulinarsko takmičenje koje će se emitovati na nacionalnoj televiziji. Ona i ostali takmičari smešteni su u jednoj živopisnoj engleskoj varoši. Međutim, idilu kvari njena cimerka, koja želi da pobedi po svaku cenu i ne preza ni od čega kako bi ostvarila svoj cilj. Kao da joj takmičenje i cimerka ne zadaju dovoljno muka, neodoljivo je privlači Gideon, koga bi trebalo da obilazi u širokom luku zato što je sudija. Međutim, sudbina će se postarati da se njihovi putevi ukrštaju mnogo češće nego što bi trebalo. Zoi je rastrzana jer veza sa sudijom podrazumeva diskvalifikaciju. Pored toga, njena ambiciozna cimerka budno motri na svaki njen korak i neprestano joj otežava život. Zoi će morati da bira između ljubavi i karijere dok bude pravila egzotične poslastice. A postavlja se i pitanje da li je Gideon vredan takve propuštene prilike. Kejti Ford majstorski opisuje rađanje letnje ljubavi, isprva lepršave i slatke poput puslica, potom uzavrele poput flambiranih palačinki, a konačno uzdrhtale poput želea. Spremila je čitaocima pravu poslasticu u svakom smislu! „Prava poslastica!“ Star Magazine

O knjizi: „Šarmantno, zabavno i nadasve romantično! Savršena knjiga za poslepodnevni odmor.“ Closer Kejti Ford, neprikosnovena kraljica ljubavnih romana, ovim romanom nudi pravi recept za sladokusce koji uživaju u romantičnim pričama koliko i u kremastoj toploj čokoladi ‒ najboljem društvu za čitanje. Zoi je zaljubljenica u kuvanje i stoga se prijavljuje za novo kulinarsko takmičenje koje će se emitovati na nacionalnoj televiziji. Ona i ostali takmičari smešteni su u jednoj živopisnoj engleskoj varoši. Međutim, idilu kvari njena cimerka, koja želi da pobedi po svaku cenu i ne preza ni od čega kako bi ostvarila svoj cilj. Kao da joj takmičenje i cimerka ne zadaju dovoljno muka, neodoljivo je privlači Gideon, koga bi trebalo da obilazi u širokom luku zato što je sudija. Međutim, sudbina će se postarati da se njihovi putevi ukrštaju mnogo češće nego što bi trebalo. Zoi je rastrzana jer veza sa sudijom podrazumeva diskvalifikaciju. Pored toga, njena ambiciozna cimerka budno motri na svaki njen korak i neprestano joj otežava život. Zoi će morati da bira između ljubavi i karijere dok bude pravila egzotične poslastice. A postavlja se i pitanje da li je Gideon vredan takve propuštene prilike. Kejti Ford majstorski opisuje rađanje letnje ljubavi, isprva lepršave i slatke poput puslica, potom uzavrele poput flambiranih palačinki, a konačno uzdrhtale poput želea. Spremila je čitaocima pravu poslasticu u svakom smislu! „Prava poslastica!“ Star Magazine

Pribori i tehnike kuvanja Osnovni priručnik za savremeno kuvanje Jeste li se ikad zapitali u čemu je razlika između pleha za pitu i tanjira za pečenje pite ili šta je to, zapravo, holandska šerpa? Da li želite da nabavite najbolje posude i plehove za svoju novu kuhinju? Imate li nedoumica prilikom obavljanja osnovnih kulinarskih zadataka: kako bi trebalo potpaliti vatru u roštilju? Gde treba staviti termometar kad proveravate da li je piletina dobro ispečena? Kako da popravite sos koji se odvojio? Pristupačna objašnjenja i uputstva, koja vas zahvaljujući fotografijama vode korak po korak, odgovoriće vam na ova i na mnoga druga pitanja. Ovu knjigu shvatite kao najsveobuhvatniji priručnik osnovnog kuhinjskog pribora i kulinarskih tehnika. Prvi deo predstavlja pregledan vodič kroz osnovni pribor i opremu za vašu kuhinju, uz posebna objašnjenja koja se odnose na razlike između materijala od kojeg se izrađuje posuđe, kao i osnovne opise vrsta noževa i njihove upotrebe. Drugi deo sadrži više od dvesta pedeset kuvarskih tehnika koje će vam pomoći da obavite zahtevne kuvarske zadatke: seckanje povrća u raznim oblicima, uklanjanje kostiju i kože s pilećih prsa, priprema i oblikovanje svežeg testa, nadevanje i glaziranje torti sa više kora. Naći ćete i savete kako da popravite grešku načinjenju prilikom pripremanja hrane. Knjiga sadrži i preko pedeset osnovnih recepata za američke palačinke, savršeno kuvanog lososa, klasično pečeno pile, dinstano letnje povrće, domaću pileću ili goveđu supu i temeljac i za desetine vinegreta i sosova najraznovrsnijih ukusa. Čak i kad koristite recepte iz nekog drugog kuvara, Pribor i tehnike kuvanja Vilijems – Sonome poslužiće vam kao vodič za penasto mućenje belanaca, čišćenje ostriga, sečenje pečenice s koskom i ostale kuvarske zadatke. Jednostavna za korišćenje, ova knjiga je podeljena po temama, a brojevi na svakoj strani označavaju određenu vrstu pribora, tehniku pripremanja ili recept. Koristite pregledne indekse na kraju knjige kako biste lakše našli određen pribor ili zadatak i konsultujte tabele mera, uporednih mera, temperatura na kojoj se priprema crveno meso ili piletina i namirnica koje mogu poslužiti kao zamena sastojcima navedenim u receptima. Bez obzira na to da li ste kuvar početnik ili neko ko redovno priprema obroke u svojoj kući, Pribori i tehnike kuvanja Vilijems – Sonome predstavlja nezaobilazan izvor kulinarskih mudrosti. Knjiga Pribori i tehnike kuvanja Vilijems – Sonome je vaša mapa ka kulinarskom uspehu. Bez obzira na to da li prvi put opremate svoju kuhinju ili vam je potreban ilustrovani vodič kako da isečete piletinu, ova pregledna knjiga – sa više od 1.500 fotografija u boji, 250 kulinarskih tehnika, 200 pribora i 50 recepata – postaće vaš nezaobilazni izvor kulinarske mudrosti. Prikaži više

Broj strana: 352 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 21x26 cm Godina izdanja: 26. oktobar 2010 Izdavač: Laguna Osnovni priručnik za savremeno kuvanje Jeste li se ikad zapitali u čemu je razlika između pleha za pitu i tanjira za pečenje pite ili šta je to, zapravo, holandska šerpa? Da li želite da nabavite najbolje posude i plehove za svoju novu kuhinju? Imate li nedoumica prilikom obavljanja osnovnih kulinarskih zadataka: kako bi trebalo potpaliti vatru u roštilju? Gde treba staviti termometar kad proveravate da li je piletina dobro ispečena? Kako da popravite sos koji se odvojio? Pristupačna objašnjenja i uputstva, koja vas zahvaljujući fotografijama vode korak po korak, odgovoriće vam na ova i na mnoga druga pitanja. Ovu knjigu shvatite kao najsveobuhvatniji priručnik osnovnog kuhinjskog pribora i kulinarskih tehnika. Prvi deo predstavlja pregledan vodič kroz osnovni pribor i opremu za vašu kuhinju, uz posebna objašnjenja koja se odnose na razlike između materijala od kojeg se izrađuje posuđe, kao i osnovne opise vrsta noževa i njihove upotrebe. Drugi deo sadrži više od dvesta pedeset kuvarskih tehnika koje će vam pomoći da obavite zahtevne kuvarske zadatke: seckanje povrća u raznim oblicima, uklanjanje kostiju i kože s pilećih prsa, priprema i oblikovanje svežeg testa, nadevanje i glaziranje torti sa više kora. Naći ćete i savete kako da popravite grešku načinjenju prilikom pripremanja hrane. Knjiga sadrži i preko pedeset osnovnih recepata za američke palačinke, savršeno kuvanog lososa, klasično pečeno pile, dinstano letnje povrće, domaću pileću ili goveđu supu i temeljac i za desetine vinegreta i sosova najraznovrsnijih ukusa. Čak i kad koristite recepte iz nekog drugog kuvara, Pribor i tehnike kuvanja Vilijems – Sonome poslužiće vam kao vodič za penasto mućenje belanaca, čišćenje ostriga, sečenje pečenice s koskom i ostale kuvarske zadatke. Jednostavna za korišćenje, ova knjiga je podeljena po temama, a brojevi na svakoj strani označavaju određenu vrstu pribora, tehniku pripremanja ili recept. Koristite pregledne indekse na kraju knjige kako biste lakše našli određen pribor ili zadatak i konsultujte tabele mera, uporednih mera, temperatura na kojoj se priprema crveno meso ili piletina i namirnica koje mogu poslužiti kao zamena sastojcima navedenim u receptima. Bez obzira na to da li ste kuvar početnik ili neko ko redovno priprema obroke u svojoj kući, Pribori i tehnike kuvanja Vilijems – Sonome predstavlja nezaobilazan izvor kulinarskih mudrosti. Knjiga Pribori i tehnike kuvanja Vilijems – Sonome je vaša mapa ka kulinarskom uspehu. Bez obzira na to da li prvi put opremate svoju kuhinju ili vam je potreban ilustrovani vodič kako da isečete piletinu, ova pregledna knjiga – sa više od 1.500 fotografija u boji, 250 kulinarskih tehnika, 200 pribora i 50 recepata – postaće vaš nezaobilazni izvor kulinarske mudrosti.

„Šarmantno, zabavno i nadasve romantično! Savršena knjiga za poslepodnevni odmor.“ Closer Kejti Ford, neprikosnovena kraljica ljubavnih romana, ovim romanom nudi pravi recept za sladokusce koji uživaju u romantičnim pričama koliko i u kremastoj toploj čokoladi ‒ najboljem društvu za čitanje. Zoi je zaljubljenica u kuvanje i stoga se prijavljuje za novo kulinarsko takmičenje koje će se emitovati na nacionalnoj televiziji. Ona i ostali takmičari smešteni su u jednoj živopisnoj engleskoj varoši. Međutim, idilu kvari njena cimerka, koja želi da pobedi po svaku cenu i ne preza ni od čega kako bi ostvarila svoj cilj. Kao da joj takmičenje i cimerka ne zadaju dovoljno muka, neodoljivo je privlači Gideon, koga bi trebalo da obilazi u širokom luku zato što je sudija. Međutim, sudbina će se postarati da se njihovi putevi ukrštaju mnogo češće nego što bi trebalo. Zoi je rastrzana jer veza sa sudijom podrazumeva diskvalifikaciju. Pored toga, njena ambiciozna cimerka budno motri na svaki njen korak i neprestano joj otežava život. Zoi će morati da bira između ljubavi i karijere dok bude pravila egzotične poslastice. A postavlja se i pitanje da li je Gideon vredan takve propuštene prilike. Kejti Ford majstorski opisuje rađanje letnje ljubavi, isprva lepršave i slatke poput puslica, potom uzavrele poput flambiranih palačinki, a konačno uzdrhtale poput želea. Spremila je čitaocima pravu poslasticu u svakom smislu! „Prava poslastica!“ Star Magazine

Opis „Šarmantno, zabavno i nadasve romantično! Savršena knjiga za poslepodnevni odmor.“ Closer Kejti Ford, neprikosnovena kraljica ljubavnih romana, ovim romanom nudi pravi recept za sladokusce koji uživaju u romantičnim pričama koliko i u kremastoj toploj čokoladi ‒ najboljem društvu za čitanje. Zoi je zaljubljenica u kuvanje i stoga se prijavljuje za novo kulinarsko takmičenje koje će se emitovati na nacionalnoj televiziji. Ona i ostali takmičari smešteni su u jednoj živopisnoj engleskoj varoši. Međutim, idilu kvari njena cimerka, koja želi da pobedi po svaku cenu i ne preza ni od čega kako bi ostvarila svoj cilj. Kao da joj takmičenje i cimerka ne zadaju dovoljno muka, neodoljivo je privlači Gideon, koga bi trebalo da obilazi u širokom luku zato što je sudija. Međutim, sudbina će se postarati da se njihovi putevi ukrštaju mnogo češće nego što bi trebalo. Zoi je rastrzana jer veza sa sudijom podrazumeva diskvalifikaciju. Pored toga, njena ambiciozna cimerka budno motri na svaki njen korak i neprestano joj otežava život. Zoi će morati da bira između ljubavi i karijere dok bude pravila egzotične poslastice. A postavlja se i pitanje da li je Gideon vredan takve propuštene prilike. Kejti Ford majstorski opisuje rađanje letnje ljubavi, isprva lepršave i slatke poput puslica, potom uzavrele poput flambiranih palačinki, a konačno uzdrhtale poput želea. Spremila je čitaocima pravu poslasticu u svakom smislu! „Prava poslastica!“ Star Magazine Format: 13x20 cm Broj strana: 334 Pismo: Latinica Povez: Mek

„Šarmantno, zabavno i nadasve romantično! Savršena knjiga za poslepodnevni odmor.“ Closer Kejti Ford, neprikosnovena kraljica ljubavnih romana, ovim romanom nudi pravi recept za sladokusce koji uživaju u romantičnim pričama koliko i u kremastoj toploj čokoladi ‒ najboljem društvu za čitanje. Zoi je zaljubljenica u kuvanje i stoga se prijavljuje za novo kulinarsko takmičenje koje će se emitovati na nacionalnoj televiziji. Ona i ostali takmičari smešteni su u jednoj živopisnoj engleskoj varoši. Međutim, idilu kvari njena cimerka, koja želi da pobedi po svaku cenu i ne preza ni od čega kako bi ostvarila svoj cilj. Kao da joj takmičenje i cimerka ne zadaju dovoljno muka, neodoljivo je privlači Gideon, koga bi trebalo da obilazi u širokom luku zato što je sudija. Međutim, sudbina će se postarati da se njihovi putevi ukrštaju mnogo češće nego što bi trebalo. Zoi je rastrzana jer veza sa sudijom podrazumeva diskvalifikaciju. Pored toga, njena ambiciozna cimerka budno motri na svaki njen korak i neprestano joj otežava život. Zoi će morati da bira između ljubavi i karijere dok bude pravila egzotične poslastice. A postavlja se i pitanje da li je Gideon vredan takve propuštene prilike. Kejti Ford majstorski opisuje rađanje letnje ljubavi, isprva lepršave i slatke poput puslica, potom uzavrele poput flambiranih palačinki, a konačno uzdrhtale poput želea. Spremila je čitaocima pravu poslasticu u svakom smislu! „Prava poslastica!“ Star Magazine Format: 13x20 cm Broj strana: 334 Pismo: Latinica Povez: Mek

Visokokvalitetni nelepljivi premaz omogućava kuvanje sa malo ili bez ulja. 3-u-1 roštilj, roštilj i pećnicu Dvostrane ploče: rebrasta ploča je idealna za odreske, ribu i povrće, dok je ravna ploča savršena za palačinke, jaja ili čak picu. Ploču možete jednostavno okrenuti da biste promenili površinu. Spreman za upotrebu za 2 minuta od uključivanja. Snaga: 2000W. Podešavanje temperature: od 80-230°C. Maksimalni ugao otvaranja: 180°. Vreme pečenja bifteka debljine 15mm: 5 minuta. LED displej: Da. Veličina ploče: 320 x 220 mm. Temperatura pripreme hrane: od 80-230°C. Materijal kućišta: Nerđajući čelik, plastika. Automatsko isključivanje. Zaštita od pregrevanja: Da. Tajmer: Do 60 minuta. Noge sa zaštitom protiv klizanja. Zvučna indikacija. Dužina kabla: 1m. Kutija sadrži: Električni roštilj, uklonjive ploče (2 komada), plastičnu posudu za skupljanje ulja, korisničko uputstvo, garanciju. E-knjiga sa receptima. Posuda za odvajanje ulja. Dimenzije: 355 x 165 x 338 mm. Težina: 5.08 kg. Garancija: 24 meseca.

Sadržaj: VOĆNE POSLASTICE čarobni zalogaj – Aleksandar Obradović Zajedno sa prolećom i lepim vremenom dolazi i puno malih radosti koje krase našu svakodnevnicu. Na pijacama je zamirisalo sveže voće čije nas šarene boje i mirisi inspirišu na nove kulinarske poduhvate. Jagode, jabuka, malina, kajsija.Višnja, kupina, borovnica, breskve. Banane, trešnja, grejfrut… Jedna najslađih malih radosti su voćne poslastice koje se pripremaju uz puno ljubavi. Voćne poslastice se serviraju na bezbroj načina. Kao što su: torte, kolači, rolati, palačinke,… Osnovna podela je na: Voćne poslastice sa testom ( torte, trolati, kolači, palčinke,…) Šarlote Voćne poslastice bez testa (pudinzi, kremovi, želei,..) Knjiga podeljena po voću i sa receptima kako pripremiti. Neke od najlepših uspomena iz detinjstva vezane su za kuhinju. Za mame i bake koje su nam rado pripremale najukusnije poslastice. Svaku od ovih uspomena prati osmeh, emocija, priča i nostalgija za lepšim i bezbrižnijim vremenima. Neki od nas se sa radošću prisećaju i zajedničkog branja voća sa porodicom. Neprocenljivi su bili ukusi voćnih torti i kolača koji su se nakon toga pripremali. Knedle sa kajsijama – Iako je varijanta sa šljivama najpopularnija, u prošlosti su i knedle ili gomboce s kajsijama bile jednako voljene, i to ne bez razloga. Slatke baš koliko treba, očaravajućeg ukusa, ove poslastice već na prvi zalogaj vraćaju u detinjstvo… VOĆNE POSLASTICE čarobni zalogaj – Aleksandar Obradović Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Kad sam tog jutra u autobusu poželjela da se nešto promijeni u mojemu životu, zadnje što bi mi palo na pamet bila je mogućnost da se moja veza s Aidanom ponovno rasplamsa. Neće to meni promijeniti život – barem ne na način koji sam priželjkivala – ali i to je neki početak. Ozbiljna, stalna veza zasigurno bi mi mogla pomoći da napravim sve one ostale promjene koje želim, promjene za koje će mi vjerojatno trebati nekoliko godina da ih doista provedem. Nitko o tome ništa ne zna – čak ni moja najbolja prijateljica – ali ja već godinama potajno sanjam svoj san. Sanjam o tome da vodim vlastiti posao. U početku, bila je to ideja o restoranu, ali kad smo Vicky i ja otišle u šoping u New York prije dva Božića, moj se san donekle promijenio. Umjesto restorana ili kavane koja nudi i jednostavnija jela, kakvih je u gradu kao pljeve, počeša sam sanjati o tome da ću otvoriti autentičan američki dajner, jedan od onih tipskih restorana kao iz filmova iz pedesetih, koji nudi američke palačinke, pohani kruh i vafle za doručak, potom sve vrste burgera, pizza, calzonea i mesa na žaru za večeru. Sve bi bilo pripremljeno svježe, sve po narudžbi. Sanjala sam o tome kad bih zaglavila na dosadnim sastancima nake općine, dok sam vršljala neke ideje o unutarnjem uređenju na službenom bloku općine. U mislima sam sve to jasnovidjela: kako svakoga jutra pečem kruh, pogačice i ‘ružice’ s cimetom, kako smišljam i isprobavam nove recepte za pite sa žutomkremom i bananama, vidjela sam svoje zlatne, visoke, bogate pite od jabuka i litre i litre uvijek nove, svježe smjese za palačinke. Knjigu potražite OVDE

Osnovni priručnik za savremeno kuvanje Jeste li se ikad zapitali u čemu je razlika između pleha za pitu i tanjira za pečenje pite ili šta je to, zapravo, holandska šerpa? Da li želite da nabavite najbolje posude i plehove za svoju novu kuhinju? Imate li nedoumica prilikom obavljanja osnovnih kulinarskih zadataka: kako bi trebalo potpaliti vatru u roštilju? Gde treba staviti termometar kad proveravate da li je piletina dobro ispečena? Kako da popravite sos koji se odvojio? Pristupačna objašnjenja i uputstva, koja vas zahvaljujući fotografijama vode korak po korak, odgovoriće vam na ova i na mnoga druga pitanja. Ovu knjigu shvatite kao najsveobuhvatniji priručnik osnovnog kuhinjskog pribora i kulinarskih tehnika. Prvi deo predstavlja pregledan vodič kroz osnovni pribor i opremu za vašu kuhinju, uz posebna objašnjenja koja se odnose na razlike između materijala od kojeg se izrađuje posuđe, kao i osnovne opise vrsta noževa i njihove upotrebe. Drugi deo sadrži više od dvesta pedeset kuvarskih tehnika koje će vam pomoći da obavite zahtevne kuvarske zadatke: seckanje povrća u raznim oblicima, uklanjanje kostiju i kože s pilećih prsa, priprema i oblikovanje svežeg testa, nadevanje i glaziranje torti sa više kora. Naći ćete i savete kako da popravite grešku načinjenju prilikom pripremanja hrane. Knjiga sadrži i preko pedeset osnovnih recepata za američke palačinke, savršeno kuvanog lososa, klasično pečeno pile, dinstano letnje povrće, domaću pileću ili goveđu supu i temeljac i za desetine vinegreta i sosova najraznovrsnijih ukusa. Čak i kad koristite recepte iz nekog drugog kuvara, Pribor i tehnike kuvanja Vilijems – Sonome poslužiće vam kao vodič za penasto mućenje belanaca, čišćenje ostriga, sečenje pečenice s koskom i ostale kuvarske zadatke. Jednostavna za korišćenje, ova knjiga je podeljena po temama, a brojevi na svakoj strani označavaju određenu vrstu pribora, tehniku pripremanja ili recept. Koristite pregledne indekse na kraju knjige kako biste lakše našli određen pribor ili zadatak i konsultujte tabele mera, uporednih mera, temperatura na kojoj se priprema crveno meso ili piletina i namirnica koje mogu poslužiti kao zamena sastojcima navedenim u receptima. Bez obzira na to da li ste kuvar početnik ili neko ko redovno priprema obroke u svojoj kući, Pribori i tehnike kuvanja Vilijems – Sonome predstavlja nezaobilazan izvor kulinarskih mudrosti. Knjiga Pribori i tehnike kuvanja Vilijems – Sonome je vaša mapa ka kulinarskom uspehu. Bez obzira na to da li prvi put opremate svoju kuhinju ili vam je potreban ilustrovani vodič kako da isečete piletinu, ova pregledna knjiga – sa više od 1.500 fotografija u boji, 250 kulinarskih tehnika, 200 pribora i 50 recepata – postaće vaš nezaobilazni izvor kulinarske mudrosti.

Osnovni priručnik za savremeno kuvanje Jeste li se ikad zapitali u čemu je razlika između pleha za pitu i tanjira za pečenje pite ili šta je to, zapravo, holandska šerpa? Da li želite da nabavite najbolje posude i plehove za svoju novu kuhinju? Imate li nedoumica prilikom obavljanja osnovnih kulinarskih zadataka: kako bi trebalo potpaliti vatru u roštilju? Gde treba staviti termometar kad proveravate da li je piletina dobro ispečena? Kako da popravite sos koji se odvojio? Pristupačna objašnjenja i uputstva, koja vas zahvaljujući fotografijama vode korak po korak, odgovoriće vam na ova i na mnoga druga pitanja. Ovu knjigu shvatite kao najsveobuhvatniji priručnik osnovnog kuhinjskog pribora i kulinarskih tehnika. Prvi deo predstavlja pregledan vodič kroz osnovni pribor i opremu za vašu kuhinju, uz posebna objašnjenja koja se odnose na razlike između materijala od kojeg se izrađuje posuđe, kao i osnovne opise vrsta noževa i njihove upotrebe. Drugi deo sadrži više od dvesta pedeset kuvarskih tehnika koje će vam pomoći da obavite zahtevne kuvarske zadatke: seckanje povrća u raznim oblicima, uklanjanje kostiju i kože s pilećih prsa, priprema i oblikovanje svežeg testa, nadevanje i glaziranje torti sa više kora. Naći ćete i savete kako da popravite grešku načinjenju prilikom pripremanja hrane. Knjiga sadrži i preko pedeset osnovnih recepata za američke palačinke, savršeno kuvanog lososa, klasično pečeno pile, dinstano letnje povrće, domaću pileću ili goveđu supu i temeljac i za desetine vinegreta i sosova najraznovrsnijih ukusa. Čak i kad koristite recepte iz nekog drugog kuvara, Pribor i tehnike kuvanja Vilijems – Sonome poslužiće vam kao vodič za penasto mućenje belanaca, čišćenje ostriga, sečenje pečenice s koskom i ostale kuvarske zadatke. Jednostavna za korišćenje, ova knjiga je podeljena po temama, a brojevi na svakoj strani označavaju određenu vrstu pribora, tehniku pripremanja ili recept. Koristite pregledne indekse na kraju knjige kako biste lakše našli određen pribor ili zadatak i konsultujte tabele mera, uporednih mera, temperatura na kojoj se priprema crveno meso ili piletina i namirnica koje mogu poslužiti kao zamena sastojcima navedenim u receptima. Bez obzira na to da li ste kuvar početnik ili neko ko redovno priprema obroke u svojoj kući, Pribori i tehnike kuvanja Vilijems – Sonome predstavlja nezaobilazan izvor kulinarskih mudrosti. Knjiga Pribori i tehnike kuvanja Vilijems – Sonome je vaša mapa ka kulinarskom uspehu. Bez obzira na to da li prvi put opremate svoju kuhinju ili vam je potreban ilustrovani vodič kako da isečete piletinu, ova pregledna knjiga – sa više od 1.500 fotografija u boji, 250 kulinarskih tehnika, 200 pribora i 50 recepata – postaće vaš nezaobilazni izvor kulinarske mudrosti. Naslov: Pribori i tehnike kuvanja Izdavač: Laguna Strana: 352 (cb) Povez: tvrdi Pismo: Format: 21x26 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-521-0430-7

Maja Brekalo, kreatorica bloga Delicious & Healthy by Maja, i autorica hit kuharice Moja sretna hrana u svojoj novoj knjizi donosi nam predivne kreativne deserte koji će vas oduševiti punoćom okusa i predivnim teksturama. Kao i uvijek, Maja prirodne i cjelovite sastojke maštovito kombinira u slasne divote koje su složenih okusa, a jednostavne za pripremu. Majini kolači, torte, keksi, kolačići i pite prave su delicije, a ako ste mislili da je izrada cjelovitih i veganskih slastica zahtjevna i komplicirana, ova knjiga će vas potpuno razuvjeriti. U Mojim sretnim kolačima pronaći ćete veganske verzije klasika poput čokoladne torte, Sacher torte, švarcvaldske torte, vanilin kiflica, amaretta pa čak i čupavaca i brownieja. Mafini, vafli i palačinke obogatit će vaš doručak ili popodnevnu kavu, a sirove slastice će vas očarati intenzivnim svježim okusima. Maja me uvijek oduševi sjajnim receptima koji su u isto vrijeme i cjeloviti i gurmanski, a tako su jednostavni da ih je lako ubaciti u užurbani raspored. Usto je odlična fotografkinja i stilistica hrane! Maja Danica Pečanić, nagrađivana fotografkinja i stilistica hrane U ovoj ćete knjizi naći zbirku predivnih i zdravih slastica koje će obožavati i vegani i oni koji to nisu. Htjet ćete ih sve isprobati! Katie Higgins, autorica slavnog bloga Chocolate Covered Katie Moji sretni kolači će vam pokazati da izrada cjelovitih zdravih kolača nije zahtjevna i zato je savršena za sve vas koji se tek upuštate u tu pustolovinu. Vjerujte mi, treba vam ova knjiga! Anthea Cheng, autorica kuharice Incredible Plant-Based Desserts i bloga Rainbow Nourishments

• Visokokvalitetni nelepljivi premaz omogućava kuvanje sa malo ili bez ulja.
• 3-u-1 roštilj, roštilj i pećnicu
• Dvostrane ploče: rebrasta ploča je idealna za odreske, ribu i povrće, dok je ravna ploča savršena za palačinke, jaja ili čak picu. Ploču možete jednostavno okrenuti da biste promenili površinu.
• Spreman za upotrebu za 2 minuta od uključivanja.
• Snaga: 2000W.
• Podešavanje temperature: od 80-230°C.
• Maksimalni ugao otvaranja: 180°.
• Vreme pečenja bifteka debljine 15mm: 5 minuta.
• LED displej: Da.
• Veličina ploče: 320 x 220 mm.
• Temperatura pripreme hrane: od 80-230°C.
• Materijal kućišta: Nerđajući čelik, plastika.
• Automatsko isključivanje.
• Zaštita od pregrevanja: Da.
• Tajmer: Do 60 minuta.
• Noge sa zaštitom protiv klizanja.
• Zvučna indikacija.
• Dužina kabla: 1m.
• Kutija sadrži: Električni roštilj, uklonjive ploče (2 komada), plastičnu posudu za skupljanje ulja, korisničko uputstvo, garanciju.
• E-knjiga sa receptima.
• Posuda za odvajanje ulja.
• Dimenzije: 355 x 165 x 338 mm.
• Težina: 5.08 kg.
• Garancija: 24 meseca.

- Snaga: 2000 W - Podešavanje temperature: od 80-230 °C - Maksimalni ugao otvaranja: 180° - Vreme pečenja bifteka debljine 15 mm: 5 minuta - LED displej Aeno EG1 električni roštilj sa visokokvalitetnim nelepljivim premazaom omogućava kuvanje sa malo ili bez ulja. Dvostrane ploče: rebrasta ploča je idealna za odreske, ribu i povrće. Ravna je savršena za palačinke, jaja ili čak picu. Samo okrenite uklonjivu ploču da biste promenili površinu. Spreman za upotrebu za 2 minuta od uključivanja. Ovaj električni roštilj odlikuje se pločom veličine 320 x 220 mm i temperaturom pripreme hrane od 80-230 °C. Izrađen je od kombinacije nerđajućeg čelika i plastike, pružajući automatsko isključivanje, zaštitu od pregrevanja, tajmer do 60 minuta, noge sa zaštitom od klizanja, zvučnu indikaciju, uz 1 metar dug kabl. Sa dimenzijama 355x165x338 mm i težinom od 5,08 kg, ovaj električni roštilj predstavlja praktičan i siguran uređaj za uživanje u pripremi ukusnih obroka. Pakovanje sadrži: električni roštilj, ukonjive ploče (2 komada), plastična posuda za skupljanje ulja, korisničko uputstvo, e-knjigu sa receptima i posudu za odvajanje ulja.

Više od 600 recepata sa preko 800 fotografija Ne dajte da Vas zavara veličina ove knjige! Među skromnim koricama koje su pred Vama, nalazi se preko 600 recepata lakih za praćenje: od predjela, međujela i testenina, do deserta, sosova i zimnice. Svaki recept ima oznaku za nivo težine: 1 (lako), 2 (srednje), 3 (teško). Najveći deo recepata spada u kategoriju lakih ili umereno-teških. Prelepo ilustrovan sa preko 800 fotografija u boji, kuvar sadrži recepte za neke internacionalne klasike, poput špageta sa pestom, palačinki Suzett, gvakamolija, pilećeg sotea, francuske supe od luka, humusa, falafela, cacikija, bečke saher torte, štrudle sa jabukama i tiramisua. Pored toga, KUVAR sadrži i neka neuobičajena jela kao što su mladi grašak sa pekorino sirom, krem od marakuje, ali i novi pristup proverenim ukusima poput kobasica sa krompir-pireom, palačinaka i čokoladne torte sa lešnicima. Naslov: Kuvar Izdavač: Zmaj Strana: 900 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 16x13 cm Godina izdanja: 2005 ISBN: 86-489-0472-2

Opis Dodatne informacije Recenzije 0 Otkrijte Čari Zdravog Pečenja sa Aeno EG1 Električnim Roštiljem Priprema obroka nikada nije bila jednostavnija i brža zahvaljujući Aeno EG1 električnom roštilju. Ovaj sofisticirani uređaj vašu kuhinju pretvara u epicentar ukusnih i zdravih jela, pružajući vam plejadu mogućnosti i jednostavnost koju ste oduvek tražili. Uživajte u savršeno pečenim stejkovima, slasnoj ribi, povrću ukrašenom grill šarama te raznovrsnim đakonijama bez odlaska u restoran. Tehničke Prednosti za Visokokvalitetno Kuvanje Snaga za Brzo Pripremu: Sa jačinom od 2000 W, Aeno EG1 roštilj ne samo da se zagreva za samo 2 minute, već osigurava i kratko vreme pečenja, pečenje bifteka debljine 15 mm za samo 5 minuta. Precizno Podešavanje Temperature: Bilo da pečete sočne burgere ili pržite palačinke, kontrola temperature od 80 do 230 °C garantuje savršene rezultate svaki put. Fleksibilan Dizajn: Otvorite ga pod uglom od 180° za veću površinu prilikom pečenja velikih obroka ili kada se zabavljate s prijateljima. Dvostrane Ploče za Različite Ukuse Da li ste raspoloženi za izbušene površine punog ukusa ili glatku zlatno-smeđu koricu? Ne morate birati! Uz dvostrani design – rebrastu ploču za klasični grill učinak, i ravnu ploču za ostale delicije, vaš Aeno EG1 je višenamensko čudo. Bezbrižno i Sigurno Kuvanje Konstruisan iz trajnih materijala – kombinacija nerđajućeg čelika i visokokvalitetne plastike – i opremljen funkcijama kao što je automatsko isključivanje i zaštita od pregrevanja, Aeno EG1 pruža miran um dok kulinarski stvarate. Zaboravite na klizanje zahvaljujući gumiranim nogama i nikada nemojte prepeći vaša jela uz tajmer i zvučne signale koji vas obaveštavaju kada je vaš obrok spreman. Praktični dodaci za Potpuni Užitak Plastična posuda za bezbrižno odlaganje ulja Uklonjive ploče da se lako čiste Elegantna LED indikacija E-knjiga sa inspirativnim receptima za pokretanje vaše kulinarske mašte Posuda za odvajanje ulja sa vaših omiljenih namirnica Promene u vašoj kuhinji su upravo postale maestralno ukusne! Zgrabite svoj Aeno EG1 električni roštilj danas i oslobodite kreativnog chefa u sebi! Otkrijte Čari Zdravog Pečenja sa Aeno EG1 Električnim Roštiljem Priprema obroka nikada nije bila jednostavnija i brža zahvaljujući Aeno EG1 električnom roštilju. Ovaj sofisticirani uređaj vašu kuhinju pretvara u epicentar ukusnih i zdravih jela, pružajući vam plejadu mogućnosti i jednostavnost koju ste oduvek tražili. Uživajte u savršeno pečenim stejkovima, slasnoj ribi, povrću ukrašenom grill šarama te raznovrsnim đakonijama bez odlaska u restoran. Tehničke Prednosti za Visokokvalitetno Kuvanje Snaga za Brzo Pripremu: Sa jačinom od 2000 W, Aeno EG1 roštilj ne samo da se zagreva za samo 2 minute, već osigurava i kratko vreme pečenja, pečenje bifteka debljine 15 mm za samo 5 minuta. Precizno Podešavanje Temperature: Bilo da pečete sočne burgere ili pržite palačinke, kontrola temperature od 80 do 230 °C garantuje savršene rezultate svaki put. Fleksibilan Dizajn: Otvorite ga pod uglom od 180° za veću površinu prilikom pečenja velikih obroka ili kada se zabavljate s prijateljima. Dvostrane Ploče za Različite Ukuse Da li ste raspoloženi za izbušene površine punog ukusa ili glatku zlatno-smeđu koricu? Ne morate birati! Uz dvostrani design – rebrastu ploču za klasični grill učinak, i ravnu ploču za ostale delicije, vaš Aeno EG1 je višenamensko čudo. Bezbrižno i Sigurno Kuvanje Konstruisan iz trajnih materijala – kombinacija nerđajućeg čelika i visokokvalitetne plastike – i opremljen funkcijama kao što je automatsko isključivanje i zaštita od pregrevanja, Aeno EG1 pruža miran um dok kulinarski stvarate. Zaboravite na klizanje zahvaljujući gumiranim nogama i nikada nemojte prepeći vaša jela uz tajmer i zvučne signale koji vas obaveštavaju kada je vaš obrok spreman. Praktični dodaci za Potpuni Užitak Plastična posuda za bezbrižno odlaganje ulja Uklonjive ploče da se lako čiste Elegantna LED indikacija E-knjiga sa inspirativnim receptima za pokretanje vaše kulinarske mašte Posuda za odvajanje ulja sa vaših omiljenih namirnica Promene u vašoj kuhinji su upravo postale maestralno ukusne! Zgrabite svoj Aeno EG1 električni roštilj danas i oslobodite kreativnog chefa u sebi!

Javorov sirup 250 ml Druid Javorov sirup (Canada No. 1 Medium / Grade A Dark Amber) se dobija iz soka kanadskog javora (Acer saccharum), raste uglavnom u kanadskoj provinciji Kvebek. Raste samo na severoistoku Severne Amerike i za preko 250-godina svog života dostići će visinu od 30 metara i prečnik 90cm. Danas, javorov sirup je popularan u celom svetu. Kanađani i Amerikanci ga vole na vafli i palačinke. Nemci ga dodaju musliju, Australijanci dodaju male količine grejpfrutu, u Kaliforniji se dodaje sladoledu, stanovnici arapskog sveta ga mešaju sa jogurtom. Pored direktnog korišćenja u kući, javorov sirup se takođe koristi u mnogim prehrambenim sektorima, posebno u proizvodnji slatkiša, peciva i poslastica, ali i pripremanju različitih jela, proizvodnji likera i alkoholnih pića. Javorov sirup privlači mnoge potrošače, jer je 100% prirodan, čist, ne sadrži hemijske aditive ili veštačke zaslađivače. Sadrži kalijum 300 mg, kalcijum 75 mg, magnezijum 35 mg, natrijum 17 mg. Sastojci: 100% čist javorov sirup. Bez konzervansa i aditiva. Način primene: Može se koristiti kao preliv za sladoled, palačinki, jogurta, muslija, kolača ili da obogati jela ukusom javora. Može se koristiti za pripremu poslastica, kolača, jela i sosova. Nakon otvaranja Nutritivne vrednosti na 100g: Energetska vrednost: 1130 kJ, 270 kcal Masti: 0g od kojih zasićene masti: 0g Ugljeni hidrati: 66,9g Proteini: 0g VIŠE O JAVOROVOM SIRUPU Javorov sirup je zaslađivač napravljen od soka nekih stabala javora. Najčešće se sok vadi iz šećernog javora (Acer saccharum), crvenog javora (Acer rubrum) i crnog javora (Acer nigrum). U hladnim klimatskim područjima, ovo drveće skladišti šećer u svojim korenima pre zime, i sok koji se sakuplja u proleće može se izvaditi i koncentrisati. Javorov sirup se najviše proizvodi u Kvebeku, u Kanadi. SAD je jedini drugi veliki proizvođač i vodeći potrošač. Javorov sirup se najčešće koristi za napolitanke, palačinke, ovsanu kašu, crumpets (slatki hleb napravljen od brašna i kvasca, uglavnom se jede u Velikoj Britaniji) i tost hleb. Ponekad se koristi i kao sastojak u pečenim stvarima, u izradi slatkiša, prilikom pripreme deserta, ili kao izvor sećera i arome prilikom pravljenja piva. Saharoza najviše preovlađuje u javorovom sirupu. Prvi put je prikupljan i korišćen od strane američkih starosedeoca, a kasnije je usvojeno od strane evropskih doseljenika. Javorov sirup i njegove veštačke imitacije su željeni prelivi za palačinke, waffles, francuski tost u Severnoj Americi. Javorov sirup se takođe može koristiti na različite načine: za keks, piletinu, sveže krofne, prženo testo, sladoled, tople žitarice, sveže voće(posebno grejpfrut). Takođe se koristi i kao zaslađivač za pasiranu jabuku, zapečeni pasulj, kandirani slatki krompir, zimske tikve, kolače, pite, hleb, poslastice od čokolade i ostalih slatkiša, milkšejkova, čaja, kafe i drugih toplih napitaka. Javorov sirup i javorov šećer su korišćeni za vreme Američkog građanskog rata i sa strane abolicionista u godinama pre rata, jer su većinu šećera od šećerne trske i melase proizvodili južni robovi. Tokom restrikcija hrane u Drugom svetskom ratu, ljudi u severoistočnom delu SAD podstiču da se koristi javorov sirup i javorov šećer za zaslađivanje jela. Čak su i knjige sa receptima štampane kako bi pomogle domaćicama da koriste ovaj alternativni izvor. U Kvebeku, Nju Bransviku, istočnom Ontariju, i Novoj Engleskoj, proces je postao deo kulture. Jedna tradicija je da se ide u „sugar houses“ (objekte za proizvodnju sirupa), u rano proleće gde se serviraju jela napravljena od javorovog sirupa.

KVALITET – Proizveden u SAD GARANCIJA– 5 godina VRHUNSKI MATERIJALI – BPA free LAKO KORIŠĆENJE – Tajmer i termostat Analogni model s 9 polica ima veliku površinu za sušenje od 1,39m², što će omogućiti pripremanje dovoljne količine namirnica za vašu celu porodicu. Opis Excaliburov model s 9 polica zbog svog velikog kapaciteta sušenja namenjen onima koji planiraju da dehidriraju veće količine voća, povrća ili začinskog bilja, kao i za one kojima su sirove namirnice osnova ishrane. S Excalibur dehidratorom možete da sušite sve vrste voća, povrća, začinskog bilja, mesa, ali i da se oprobate u brojnim kreacijama sirovih delikatesa kao što su krekeri od povrća, bezglutenski hleb, palačinke od raznog voća i brojne druge. Glavna karakteristika Excalibur dehidratora su horizontalni protok vazduha i ravnomerno sušenje namirnica. Zašto je to važno? Budući da je motor dehidratora smešten sa spoljne strane, sprečeno je curenje tečnosti iz namirnica na motor kao što je to slučaj kod dehidratora s vertikalnim sušenjem, odnosno strujanjem vazduha. Excalibur analogni dehidrator poseduje tajmer koji će vam omogućiti bezbrižno sušenje namirnica i tokom noći i tako omogućiti smanjenje troškova dehidriranja. Dovoljno je samo da odredite vreme koje je potrebno za dehidriranje hrane koju pripremate i dalje prepustite dehidratoru da obavi ostatak posla. Temperaturni opseg termostata je 41C do 74C, dovoljno nizak za očuvanje osetljivih enzima iz voća, povrća i bilja, a dovoljno visok da ispuni bezbednosne standarde sušenja mesa. Excalibur analogni dehidrator s 9 polica maltene je identičan digitalnom modelu s 9 polica. Razlika je u upravljačkom panelu. Excalibur je napravljen da traje, a kvalitetom materijala izdvaja se od konkurencije, naročito one kineskog porekla. U Excaliburu će sve namirnice biti ravnomerno osušene, a prilikom sušenja svaku policu možete izvaditi i okrenuti u željenom smeru. Excalibur dehidratori su štedljivi. Potrošnja struje je veoma niska u poređenju s šporetima ili dehidratorima drugih proizvođača. Modernog je dizajna i izrađen od najkvalitetnijih materijala. Police su napravljene od plastike koja je BPA free, što ih čini sigurnim, tako da ne morate da se brinete da je došlo do kontaminacije hrane štetnim sastojcima kao što je slučaj kod nekvalitetnih materijala. Tehnički podaci: • Model: 4926T • Broj polica: 9 • Dimenzije police: 35.5cm x 35.5cm • Ukupna površina polica: 1.39m2 • Termostat: temperaturni opseg od 41°C do 74°C • Tajmer: vremenski opseg od 0 do 26 sati • Radni napon: 220V • Potrošnja uređaja na maksimalnoj temperaturi: 600W • Ventilator: 18cm • Proizvodnja: SAD (Napomena: original Excalibur Paraflexx podmetači nisu deo paketa i moraju posebno da se naruče.) Moderan dizajn 5 godina garancije Proizveden u SAD Energetski efikasan Jednostavan za korišćenje i održavanje BPA free Termostat i tajmer Knjiga s receptima na poklon

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U ovoj univerzalno priznatoj knjizi Elizabeth Dejvid se bavi svim aspektima mlevenja brašna, kvasca, peći za hleb i različitim vrstama hleba i brašna koji su dostupni. Recepti pokrivaju kuvanje sa kvascem svih vrsta, a mnogi ljupki, staromodni začinjeni hlebovi, lepinje, palačinke i mafini, između ostalog, su opisani sa njenom tipičnom elegancijom i znanjem bez premca. Elizabet Dejvid (rođena kao Elizabet Gvin, 26. decembar 1913 – 22. maja 1992) bila je britanska kuvarica. Sredinom 20. veka snažno je uticala na revitalizaciju engleske kuhinje u svojoj rodnoj zemlji i šire člancima i knjigama o evropskim kuhinjama i tradicionalnim britanskim jelima. Elizabet, rođena u porodici više klase, pobunila se protiv društvenih normi. Tridesetih godina 20. veka studirala je umetnost u Parizu, postala glumica i pobegla sa oženjenim čovekom s kojim je stigla do Italije. Stigli su do Grčke, gde su bili zarobljeni od nemačke invazije 1941. godine, ali su pobegli u Egipat, gde su se razišli. Potom je radila za britansku vladu, vodeći biblioteku u Kairu. Ubrzo su se ona i njen suprug rastali i potom razveli. Godine 1946. Dejvidova se vratila u Englesku, gde je na snazi ostao zakon za jedan obrok hrane dnevno nametnut tokom Drugog svetskog rata. Razorena kontrastom između loše hrane koja se poslužuje u Britaniji i jednostavne, odlične hrane na koju je navikla u Francuskoj, Grčkoj i Egiptu, počela je da piše članke iz časopisa o mediteranskom kuvanju. Privukli su povoljnu pažnju, a 1950. u 36. godini izdala je Knjigu mediteranske hrane. Njeni recepti zahtevali su sastojke poput patlidžana, bosiljka, smokava, belog luka, maslinovog ulja i šafrana, koji su u to vreme bili jedva dostupni u Britaniji. Sledile su knjige o francuskoj, italijanskoj i, kasnije, engleskoj kuhinji. Do 1960-ih Elizabet je imala veliki uticaj na britansko kuvanje. Bila je duboko neprijateljski raspoložena prema bilo čemu drugorazrednom i preterano izraženom kuvanju i lažnim zamenicama klasičnih jela i sastojaka. Godine 1965. otvorila je prodavnicu koja prodaje kuhinjsku opremu, koja je nastavila da trguje pod njenim imenom nakon što ju je napustila 1973. godine. Njena reputacija počiva na člancima i knjigama, koji su neprestano prepisivani. Između 1950. i 1984. godine objavila je osam knjiga; nakon smrti njen književni izvršilac je završio još četiri knjiga. Njen uticaj na britansko kuvanje proširio se i na profesionalne i na domaće kuvare, a kuvari kasnijih generacija poput Terensa Konrana, Simona Hopkinsona, Pru Lit, Džejmija Olivera, Toma Parkera i Rika Stajna, prepoznali su njen značaj. U SAD, kuvari i spisatelji, uključujući Džulije Čajld, Ričarda Olneja i Alis Vaters, pisali su takođe o njenom uticaju. Život i karijera Detinjstvo i mladost Dejvidova je rođena kao Elizabet Gvin, drugo od četvoro dece Ruperta Sakvila Gvina i njegove supruge, Hon Stele Gvin. Porodice oba roditelja imale su veliko bogatstvo. Preko dve porodice Dejvidova je bila engleskog, škotskog i velškog ili irskog porekla, a preko pretka s očeve strane, takođe imala i holandskog porekla. Ona i njene sestre odrasle su u dvorcu u Saseksu, dvorcu iz sedamnaestog veka. Njen otac, uprkos slabom srcu, insistirao je da nastavi zahtevnu političku karijeru, postajući konzervativni poslanik za Istburn. Prekomeran rad, u kombinaciji s njegovim burnim rekreativnim zabavama, uglavnom trkama i jahanjem, doneo je njegovu smrt 1924. godine u 51. godini.[1] Udovica Stela Gvin bila je poslušna majka, ali njeni odnosi sa ćerkama bili su više udaljeni nego ljubazni.[2][3] Elizabet i njene sestre Prisila, Dijana i Felisita poslane su u internatske škole. Nakon što je bila učenica u pripremnoj školi, Elizabet je poslata u privatnu školu za dame, koju je napustila u dobi od šesnaest godina. Devojke su odrasle ne znajući ništa o kuvanju, što je u tadašnjim domaćinstvima bilo isključiva `mešavina` porodične kuvarice i njenog kuhinjskog osoblja.[4] Kao tinejdžerka, Dejvidova je uživala u slikanju, a njena majka je mislila da se njen talenat vredi razvijati. Godine 1930. poslata je u Pariz, gde je privatno studirala slikarstvo i upisala se u Sorboni na kurs francuske civilizacije koji je pokrivao istoriju, književnost i arhitekturu. Otkrila je da su joj studije u Sorboni naporne i na mnogo načina neinspirativne, ali ostavili su je s ljubavlju prema francuskoj književnosti i tečnim jezikom koji je ostao uz nju celog života. Živela je kod pariške porodice, čija se fanatična posvećenost užicima stola predstavljala komično u delu French Provincial Cooking (Francusko provincijalno kuvanje). Ipak je priznala da je to iskustvo bilo najdragoceniji deo njenog vremena u Parizu: „Shvatila sam na koji je način porodica ispunila svoj zadatak da podstaknu francusku kulturu u bar jedan od njihovih britanskih optužbi... Ono što je zapelo bio je ukus za neku vrstu hrane, u idealnom slučaju za razliku od svega što sam ikad ranije poznavala. ` Njena majka nije bila željna ranog povratka svoje ćerke u Englesku nakon kvalifikacije za sorbonsku diplomu, pa ju je poslala iz Pariza u Minhen 1931. na učenje nemačkog jezika.[5] Gluma Nakon povratka u Englesku 1932. godine, Dejvidova je s entuzijazmom prolazila kroz društvene rituale za mlade žene viših klasa.[6] Ugledni mladi Englezi koje je upoznala nisu joj se obraćali. Njena biografkinja Lisa Šanej komentariše da bi s njenim „nežno smrknutim izgledom i njenom sramežljivošću zaštićenom hladnom i bodljikavim jezikom“ predstavljala zastrašujuću perspektivu za mlade muškarce više klase koje je susrela. Elizabet je odlučila da nije dovoljno dobra kao slikarka i da je na majčino nezadovoljstvo postala glumica. Pridružila se trupi J. B. Fagan`s company na Oksfordu 1933. godine. Njeni kolege izvođači uključuju Džoan Hikson. Posle Oksforda, ona se sledeće godine preselila u pozorište na otvorenom u Park Regenta, London. Iznajmila je sobe u velikoj kući u blizini parka, dala sebi poklon za 21. rođendan na opremanju kuhinje i naučila kuvati. Poklon njene majke „The Gentle Art of Cookery“ Hilde Lejel bila je njena prva knjiga o kuvanju. Kasnije je napisala: `Pitam se da li bih ikad naučila kuvati da nisam dobila rutinu od gospođe Biton da učim, umesto romantične gospođe Lejel sa svojim prilično divljim, maštovitim receptima.` [7] U Parku Regent, Elizabet je postigla mali profesionalni napredak. Među njenim kolegama u glumačkoj trupi bio je glumac koji je stariji devet godina, Čarls Gibon. Njegovo nepoštovanje socijalnih konvencija snažno joj se dopalo. Njegov brak nije ih zaustavio pa su započeli su aferu koja je nadmašila njenu scensku karijeru. Čejn komentariše, `Gibon je bio krajnji autsajder. Bio je radnička klasa, levo krilo, Jevrejin, glumac, džeparoš, koji je jedno vreme živeo u pećinama u Hejstingsu. Majka ga je zvala pacifistički crv. On je bio seksualno prisutan i spavao je sa svime što se kretalo. ` Njena majka nije odobravala i pokušala je da zaustavi aferu. Dogovorila je da njena ćerka provede nekoliko nedelja odmarajući se sa porodicom i prijateljima na Malti u prvoj polovini 1936. godine i u Egiptu kasnije iste godine, ali u svojoj biografiji iz 1999. godine Artemis Kuper komentariše da njeno dugo odsustvo nije uspelo da je oduzme od njenog odnosa sa Gibonom.[8] Tokom boravka na Malti, Dejvidova je mogla da provede vreme učeći od kuvarice, svoje domaćice Anđele, koja je rado predala stručnost. Iako je mogla da napravi sjajne večere kada je to bilo potrebno, najvažnija lekcija koju je učila bila je da radi iz dana u dan, sa svim raspoloživim sastojcima, pokazujući joj kako da od stare ptice ili žilavog komada mesa napravi dobro jelo. Francuska, Grčka, Egipat i Indija Nakon povratka u London početkom 1937. godine, Dejvidova je priznala da neće biti uspešna na pozornici i napustila je misli o pozorišnoj karijeri. Kasnije te godine zaposlila se kao mlađa asistentinja u modnoj kući, gde su elegantne mlade žene iz više klase bile tražene kao hostese. Otkrila je da je posluga u maloprodajnom poslu neugodna i da je podnela ostavku početkom 1938. godine. Tokom narednih nekoliko meseci provodila je vreme odmarajući se na jugu Francuske i na Korzici, gde ju je podvela priroda ljudi s kojima je boravila i jednostavna izvrsnost njihove hrane. Nakon povratka u London i razočarana životom tamo, pridružila se Gibonu kupujući mali čamac sa motorom - sa namerom da otplovi u Grčku. Prešli su Kanal u julu 1939. godine i čamcem su se uputili kroz kanalski sistem Francuske do obale Sredozemnog mora.[9] Norman Daglas, Elizabetin mentor Izbijanje Drugog svetskog rata u septembru 1939. zaustavio je njihov napredak. Nakon što su se nakratko zaustavili u Marseju, uplovili su u Antib, gde su ostali više od šest meseci jer nisu uspeli da dobiju dozvolu za odlazak. Tamo je Elizabet upoznala i ostala pod velikim uticajem starijeg pisca Normana Daglasa o kome je kasnije opširno pisala. On je nadahnuo njenu ljubav prema Mediteranu, podstakao je interesovanje za dobru hranu i naučio je da traži najbolje: `insistirajte na tome i odbacite sve što je bilo lažno i drugorazredno `. Kuper ga opisuje kao njenog najvažnijeg mentora.[9] Par je konačno napustio Antib u maju 1940. godine, uplovili su na Korziku i potom ka Siciliji. Oni su stigli do Mesinskog tesnaca kada je Italija ušla u rat 10. juna. Oni su osumnjičeni za špijuniranje i internirani su. Posle 19 dana u pritvoru u raznim delovima Italije, dozvoljeno im je da pređu granicu u Jugoslaviju, koja je u tom trenutku ostala neutralna. Izgubili su gotovo sve što su imali - čamac, novac, rukopise, sveske i njenu zbirku recepata. Uz pomoć britanskog konzula u Zagrebu, prešli su u Grčku, a u Atinu su stigli jula 1940. godine. U to vreme Elizabet više nije bila zaljubljena u svog partnera, već je ostala s njim iz nužde. Gibon je na ostrvu Siros pronašao posao podučavanja engleskog, gde je Dejvid naučila kuvati sveže sastojke koji su dostupni lokalno. Kada su Nemci napali Grčku u aprilu 1941, par je uspeo da ode na civilni konvoj u Egipat.[10] Sposobna da odlično govori francuski i dobar nemački jezik, ona je obezbedila posao u pomorskom šifarskoj kancelariji u Kairu. Brzo je spašena iz privremenog izbegličkog smeštaja, pošto je upoznala starog prijatelja Engleza koji je imao „apsurdno grandiozan“ stan u gradu i pozvao je da čuva kuću za njega. Ona i Gibon su krenuli svojim zasebnim putevima i ona se uselila u veliki stan.[11] Angažovala je kuvara, Kirikaou, grčku izbeglicu, čije ga ekscentričnosti nisu sprečile da proizvodi veličanstvenu hranu: „Ukus te čorbe od hobotnice, bogat vinski tamni sos a miris planinskog bilja bio je nešto što se nije lako zaboravilo. `Godine 1942. uhvatila je infekciju koja je zahvatila njena stopala. Provela je nekoliko nedelja u bolnici i osećala se obaveznom da se odrekne posla u šifarskoj kancelariji. Potom se preselila u Kairo, gde je od nje zatraženo da postavi i vodi referentnu biblioteku za britansko Ministarstvo informacija. Biblioteka je bila otvorena za sve i angažovala je dosta novinara i pisaca. U svom malom stanu u gradu zaposlila je Sulejmana, sudanskog kuvara. Pisala je: Sulejman je učinio mala čuda sa dve peći Primus i pećnicom koja je bila nešto više od limene kutije. Njegovi suflei nisu nikada bili manje uspešni. ... Tri ili četiri godine živela sam uglavnom na prilično grubim, ali veoma aromatizovanim šarenim jelima od povrća, sočivom sa mlekom ili svežeg paradajza, ukusnim začinjenim pilavima, jagnjećim pljeskavicama na žaru, salatom sa hladnim jogurtovim prelivom sa aromom mente, egipatskim felaho jelo od crnog graška sa maslinovim uljem i limunom i tvrdo kuvana jaja - te stvari nisu bile samo privlačne, već i jeftine. [12] Kuper komentariše ovo razdoblje njenog života: `Njene slike tada prikazuju kvintesencijalnu bibliotekarku, obučenu u tamni kardigan preko bele košulje sa primalnim okovratnikom zapetljenim do vrata: ali noću, bila je drugačije stvorenje: pila u baru Hedjaki, jela u lokalu `P`tit Coin de France`, plesala na krovu Kontinentala, a zatim se uputila u noćni klub Madam Badi. ` Za vreme provedenog u Kairu, ona je imala niz ljubavnih afera. Uživala je u njima zbog onoga što jesu, ali samo se jednom zaljubila. To je bilo sa mladim oficirom Piterom Langom, ali veza je prestala kada je teško ranjen i vratio se u rodnu Kanadu. Nekoliko drugih njenih mladića se zaljubilo u nju; jedan od njih je bio potpukovnik Entoni Dejvid (1911—1967). Do tad sa trideset godina, odmeravala je prednosti i nedostatke ostajanja u braku do trenutka kada se idealni muž može pojaviti, i sa znatnom zabrinutošću konačno je prihvatila prosidbu Tonija Dejvida.[13] Par se venčao u Kairu 30. avgusta 1944. godine. Za godinu dana Entoni Dejvid je poslat u Indiju. Njegova supruga pratila ga je tamo u januaru 1946. godine, ali živeti kao supruga britanskog oficira je zamoran i dosadan i hrana opšte `frustrirajuća`. Kasnije u životu je više cenila kuhinju i napisala o nekoliko indijskih jela i recepata u svojim člancima i knjigama. U junu 1946. patila je od jakog sinusitisa i lekari su joj rekli da će se stanje nastaviti ako ostane u letnjoj vrućini Delhija. Umesto toga, savetovali su je da se vrati u Englesku. Ona je to uradila; Kuper primećuje, „Bila je udaljena iz Engleske šest godina, a za to vreme ona i Engleska su se promenile do neprepoznavanja.“ [14] Post-ratna Engleska Vrativši se nakon godina mediteranske toplote i pristupa bogatstvu svežih sastojaka, ona je zatekla svoju rodnu zemlju u posleratnom periodu sivu i zastrašujuću, dok su obroci hrane još uvek bili na snazi. Naišla je na užasnu hranu: `Postojala je supa od brašna i vode začinjena isključivo biberom; hleb i rižoto od zrnevlja; sušeni luk i šargarepa; proja. Ne moram dalje da nabrajam.` U Londonu je srela Džordža Lesleja, bivšeg ljubavnika iz njenih dana Kaira, a njihova afera se ponovo rasplamsala. Par je otišao u Ros-on-Vije u novembru 1946. ali su bili smešteni u gradu zbog vremenskih neprilika. Iznenađena lošom hranom koju je hotel pružao, Džordž ju je ohrabrio da stavi svoje misli na papir.[15] Jedva da sam znala šta radim ... Sela sam i počela razrađivati mučnu žudnju za Suncem i besna i revoltirana protiv te užasne vesele, bezobzirne hrane opisujući mediteranskog i bliskoistočnog kuvanja. Čak i pisanje reči poput kajsija, maslina i putera, pirinča i limuna, ulja i badema, stvorilo je uverenje. Kasnije sam shvatila da su u Engleskoj 1947. godine to bile prljave reči koje sam izlagala. [16] exterior of large terrace house Dom Elizabet Dejvid od 1947. godine pa do njene smrti Kad se njen suprug 1947. vratio iz Indije, ona se odmah odvojila od Džordža i nastavila sa ulogom supruge. Uz pomoć Stel Gvin, Elizabet i njen suprug kupili su kuću u Čelsiju, koja je ostajala njen dom do kraja života. Toni pokazao se neučinkovitim u civilnom životu, ne mogavši da nađe odgovarajući posao; imao je dugove, delom iz propalog poslovnog poduhvata. Ono što je ostalo od iskre u vezi ubrzo je umrlo, a živeli su odvojeno već od 1948. godine.[17] Veronika Nikolson, prijateljica sa vezama u izdavačkoj branši, nagovorila je Elizabet da nastavi pisati s ciljem da napiše knjigu. Ponuđen joj je ugovor, a njeno delo se počelo pojavljivati u publikaciji od marta 1949. Elizabet je rekla urednici časopisa da planira da članke objavi kao knjigu, a magazin joj je omogućio da zadrži autorska prava. Pre nego što su svi članci objavljeni, ona ih je sastavila u zborniku koji se zove A Book of Mediterranean Food (Knjiga mediteranske hrane); mnogi recepti zanemarili su ograničenja obroka u korist autentičnosti, a u nekoliko slučajeva sastojci nisu bili dostupni u britanskim prodavnicama. Dejvidova je svoj rukopis predala nizu izdavača koji su svi odbili. Elizabet se držala kratke proze i citirala od poznatih autora čiji pogled na Mediteran može imati veću težinu. Izdavač je prihvatio i pristao na avansno plaćanje u iznosu od 100 funti. Knjiga objavljena je u junu 1950.[18] Knjiga je bila dobro prihvaćena od strane recenzenata. Elizabet Nikolas, pišući za The Sunday Times, mislila je da je Dejvidova `gastronom retkog integriteta`, koji `odbija ... da napravi bilo kakve nesavesne kompromise sa brzinom`. Iako je Džon Čandos, pišući u časopisu The Observer, istakao da `Neka niko ne jede u Londonu - bez obzira na to čega mora da se odrekne - zamislite da jede mediteransku hranu u nedostatku mediteranske zemlje i vazduha`, svoj je pregled završio rekavši da je knjiga `zaslužuje da postane poznati saputnik svih koji u kuhinji traže nesputano uzbuđenje.` Uspeh knjige doveo je do ponuda za rad od magazina: The Sunday Times - za koji su joj platili predujam od 60 gvineja - Go putopisnog časopisa u vlasništvu novina, i Wine and Food. U avgustu 1950. ona i njen suprug otišli ​​su na poslednji odmor zajedno sa novcem od novih ugovora, iako su imali problema sa automobilom koji su koristili za turneju i odmor je bio neuspešan. Po povratku je pozvala sestru Felisiti, da se useli u gornji stan u njenoj kući. Ona je bila nevoljni i spretni daktilograf - preferirala je osećaj pisanja olovkom - i u zamenu za nisku kiriju Felisiti je vešto kucala članke i knjige, a kasnije je bila glavni istraživač.[19] Knjiga je bila dovoljno uspešna da je Leman naredio Elizabet da napiše nastavak i prikaže jela ruralne Francuske. Ta knjiga se zove French Country Cooking, koju je završila sa pisanjem u oktobru 1950. Minton je bio zaposlen da ilustruje delo, a ona mu je dala detaljna uputstva o vrsti crteža. Uprkos njihovoj teškoj vezi, ona je knjigu posvetila svojoj majci. Pre nego što je knjiga objavljena, ona je napustila Englesku da živi nakratko u Francuskoj. Motivisala ju je želja da stekne šire znanje o životu na francuskom selu i da napravi distancu između nje i supruga. Napustila je London marta 1951 za Menerbes u Provansi. Provela je tri meseca u Provansi; iako je vreme u početku bilo hladno i vlažno, ubrzo je postalo toplije i toliko je uživala da je razmišljala o kupovini kuće tamo. U junu 1951. godine napustila je Menerbes i otputovala na ostrvo Kapri da poseti Normana Daglasa. Kada je otišla krajem avgusta, nakratko je obišla italijansku rivijeru istražujući članak za časopise, pre nego što se vratila u London.[20] U septembru, nedugo nakon njenog povratka, objavljena je knjiga French Country Cooking. Kritičari su je toplo pregledali iako je Lusi Marion, pišući u Mančester Gardijanu, smatrala da „ne mogu misliti da je gospođa Dejvid zapravo pokušala da napravi mnoga jela za koja daje recepte“.[21] Italijanska, francuska i druge kuhinje Leman i ona složili su se da njena sledeća knjiga treba da bude o italijanskoj hrani; u to vreme se u Britaniji malo znalo o italijanskoj kuhinji, a interesovanje za tu zemlju je u porastu. Za knjigu je dobila predujam u iznosu od 300 funti. Planirala je da poseti Italiju radi istraživanja i htela je ponovo da vidi Daglasa u Kapriju, ali je u februaru 1952. dobila vest o njegovoj smrti. ELizabet je napustila London u martu, stigla je u Rim neposredno pred proslavu Uskrsa. Ona je obilazila zemlju, gledajući kuvarice kod kuće i u restoranima i pisala je o regionalnim razlikama u kuhinji. Dok je bila u Rimu, upoznala je slikara Renata Gutuzoa; duboko impresionirana njegovim radom, posebno mrtvima, upitala je da li bi on ilustrovao njenu knjigu. Na njeno iznenađenje, pristao je i, smatrajući da je honorar od 60 funti apsurdno nizak, držao se svoje reči i stvorio seriju ilustracija.[22] Vrativši se u London u oktobru 1952. godine, ona je započela vezu sa sa Peterom Higinsom, razvedenim brokerskim posrednikom; bio je to početak najsrećnijeg perioda u njenom životu. Sledećih meseci je provela pišući knjigu, rekreirajući recepte za izradu tačnih merenja. Osećala se manje emocionalno povezana s Italijom nego s Grčkom i južnom Francuskom, i napisala je da je napisano „neobično problematično“, iako „kako je izašao recept po recept… Shvatila sam koliko učim i koliko enormno ta jela uvećavaju moje obim i uživanje “. Italian Food objavljena je u novembru 1954. godine. U to vreme je u Britaniji još uvek bilo teško nabaviti mnoge sastojke koji se koriste u receptima. Gledajući davnu 1963. godine, Dejvid je napisao: U Sohu, ali gotovo nigde drugde, nije trebalo da se prave italijanske testenine, parmezan, maslinovo ulje, salama i povremeno pršut. ... Sa južnim povrćem poput patlidžana, crvene i zelene paprike, komorača, tikvicama preovladavala je ista situacija.[23] Recenzenti i javnost su toplo primili knjigu o italijanskoj hrani a prva štampa je rasprodana u roku od tri nedelje. Recenzent The Times Literary Supplement napisao je: `Ova knjiga je više od zbirke recepata čitljivija i uočljiva je disertacija o italijanskoj hrani i regionalnim jelima i njihovoj pripremi u engleskoj kuhinji.` Freja Stark, recenzirajući časopis The Observer, primetila je, „gospođa Dejvid... može se računati među dobročinitelje čovečanstva.“ Evelin Vau je u Tajmsu italijansku hranu nazvala jednom od dve knjige koje su joj 1954. pružile najviše zadovoljstvo.[24] U vreme kada je dovršila knjigu, matičnu kompaniju je zatvorila Lemanova izdavačka kuća, a ona je morala da promeni izdavača. Uopšte joj se nije dopadala nova kompanija i napisala je njeno viđenje te kompanije u članku iz 1985. godine. Ne odobravajući pristup njenim knjigama koje je preduzeće preuzelo, njen agent, Pol Skot, nagovorio je izdavača Makdonalda da se odrekne njihovih prava za sledeću knjigu. Umesto toga, ona je potpisala za n ovog izdavača za knjigu koju je izdala 1955. godine.[25] Summer Cooking ilustrovao je njen prijatelj, umetnik Adrijan Dantrej. Posetio bi je kod kuće i skicirao je u kuhinji, dok je ona spremala ručak za njih oboje. Neograničena geografskim planovima svojih prvih tri knjiga, ona je pisala o jelima iz Britanije, Indije, Mauricijusa, Rusije, Španije i Turske, kao i Francuske, Italije i Grčke. Knjiga je odražavala njeno čvrsto verovanje da jede hranu u sezoni; volela je „zadovoljstvo otkrivanja povrća svake sezone“ i smatrala je „prilično dosadnim jesti istu hranu tokom cele godine“.[26] Rekla je da joj je cilj bio da: naglasak na dva aspekta kuvanja koji se sve više zanemaruju: pogodnost određene hrane određenom godišnjem dobu i zadovoljstvo jesti povrće, voće, perad, meso ili ribu koja je u sezoni, dakle u najboljem slučaju, najbrojnija i najjeftinija. [27] Ubrzo nakon objavljivanja knjige, ona se udaljila od svoje redovne kolumne u časopisima, što joj je ponudilo više novca i više mesta u časopisima. Novi ugovor značio je da je pisala i za Vougov sestrinski magazin House & Garden. Odri Viters, urednica Vougua, želela je da ona napiše više ličnih kolumni nego što je to činila za ranije časopise i plaćala joj 20 funti mesečno za sastojke hrane, a povremeno i 100 funti za istraživačka putovanja u Francusku.[28] Dejvid je posetio nekoliko oblasti Francuske, upotpunivši istraživanje za svoju sledeću knjigu, French Provincial Cooking, koja je bila `vrhunac i sinteza decenije rada i razmišljanja`. Objavljena 1960. godine, to je, prema Oksfordovom rečniku, knjiga po kojoj bi je najbolje pamtili. Njen agent pregovarao je ugovore sa novim izdavačem, Majkl Džozefom, i novom ilustratorkom, Džulijet Reni.[29][30] Recenzije o novoj knjizi su podjednako laskave kao i kritike za njene prethodnike. Times Literary Supplement je napisao: `Francusko provincijsko kuvanje treba čitati, a ne brzo. Ono diskutuje o određenoj vrsti i poreklu jela popularnih u raznim francuskim regionima, kao i o kulinarskim terminima, travama i kuhinjskoj oprem koje se koristi u Francuskoj. Ali oni koji mogu dati dodatno vreme ovoj knjizi biće dobro vraćeni jelima kao što su La Bourride de Charles Bérot i Cassoulet Colombié. ` Posmatrač je rekao da je teško razmišljati o tome bilo koji dom koji može učiniti bez knjige i nazvao je Elizabet `vrlo posebnom vrstom genija`. Knjiga je bila posvećena Peteru Higinsu, još uvek njenom ljubavniku. Njen otuđeni muž živeo je u Španiji od 1953. godine, i na sramotu svoje supruge, imenovan je u slučaju razvoda koji je prijavljen u koloni tračeva „Dejli Ekpresa“. U intervjuu objavljenom u novinama, Toni je nju nazivao `mojom bivšom ženom`; podnela je zahtev za razvod, a postupak je okončan 1960. godine.[31] 1960 painting of a plucked duck hanging in a kitchen Slika Žan Batista Odrija za ilustraciju knjige French Provincial Cooking. Dejvid je 1960. prestala da piše za Sandej Tajms, pošto nije bila zadovoljna zbog uredničkog uplitanja u njen primerak; ubrzo posle toga takođe je napustila Voug jer promena smera časopisa nije odgovarala stilu njene kolumne. Pridružila se nedeljnim publikacijama: The Spectator, Sunday Dispatch, The Sunday Telegraph. Njene knjige su sada došle do široke javnosti, nakon što ih je izdavač masovnog tržišta Penguin Books štampao u mekom omotu, gde su prodate u više od milion primeraka između 1955. i 1985. godine. Njen rad je imao uticaja i na britansku kulturu hrane: istoričar Peter Klark smatra da „semenični uticaj francuske provincijske kuvarice Elizabet Dejvid (1960), uz njenu ogromnu prodaju knjiga zaslužuje istorijsko priznanje.“ Kuper smatra da je njena `profesionalna karijera bila na vrhuncu. Ona je bila cenjena ne samo kao vodeća spisateljica u Britaniji o hrani i kuvanju, već kao žena koja je promenila prehrambene navike Engleske srednje klase.` [32] Njen privatni život bio je manje dobar. U aprilu 1963. godine njena veza sa Higinsom završila se kada se ponovo oženio. Jedno vreme je pila previše alkohola i prečesto je pribegavala tabletama za spavanje.[33] Verovatno kao rezultat ovih faktora i prekomernog rada, Dejvid je 1963. godine, kada je imala 49 godina, doživela izliv krvi u mozgu. Vest o događaju držala je u svom bliskom krugu prijatelja - nijedan urednik publikacija za koje je radila nije bio svestan kolapsa - pošto nije želela da joj se naruši reputacija teškog radnika. Oporavila se, ali samopouzdanje joj je bilo loše poljuljano i njen osećaj ukusa privremeno je pogođen; tokom određenog vremena nije mogla da okusi so ili uticaj soli na ono što je kuvala, ali njen osećaj za miris prženja luka bio je toliko pojačan da je bio neugodan za nju. U novembru 1965. godine ona je zajedno sa četiri poslovna partnera otvorio Elizabeth David Ltd, prodavnicu kuhinjske opreme. Među njenim kupcima bili su Albert i Majkl Ru, koji su tamo kupovali opremu koju bi inače morali kupiti u Francuskoj.[34] Elizabet, koja je odabrala zalihe, bila je beskompromisna u izboru robe; uprkos velikom asortimanu kuhinjskih pomagala, prodavnica nije imala ni zidne oštrice noža ni prese za beli luk. Dejvid je napisala članak pod nazivom `Prese za beli luk potpuno su beskorisne`, odbila ih je prodati i savetovala kupce koji su tražili da idu negde drugde. Na drugom mestu, nasuprot tome, neke njene knjižice nisu štampane posebno za radnju. Neke od njih kasnije su uklopljene u zbirke njenih eseja i članaka.[35] Prodavnica je u The Observer opisana kao: ... potpuno jednostavna. Na prozoru stoje piramide francuskih šoljica za kafu i engleskih gvozdenih lonaca. ... Gvozdene police sadrže kalupe i kalupe svakog oblika, glazirane i neglazirane zemljane posude, činije i posuđe tradicionalnih boja, obične posude i tave od debelog aluminijuma, livenog gvožđa, staklastog emajla i vatroslatni porcelan, neprirodno posuđe klasičnih oblika i uredni redovi kuvarskih noževa, kašika i viljuški. [36] Dejvid je smanjila svoje obaveze pisanja da se koncentriše na vođenje radnje, ali je pridodala neke članke u časopisima i počela više da se fokusira na englesku kuhinju. Ona je još uvek uključivala mnoge recepte, ali sve je češće pisala o mestima - pijacama, farmama - i ljudima, uključujući profile poznatih kuvara i gurmana poput Marsela Bulestina i Eduara de Pomijane. U svojim kasnijim člancima izrazila je snažno stanovište o širokom rasponu tema; gnusila je reč `hrskava`, zahtevajući da zna šta je to što `hrskavo` nije; priznala je nemogućnost dopunjavanja bilo čije čaše sve dok se ne isprazni; insistirala je na tradicionalnom obliku spremanja ` Velški zec “; ona je prezirala Mišelinovim standarde. Dok je vodila prodavnicu, ona je napisala još jednu knjigu „ Spices, Salt and Aromatics in the English Kitchen“ (1970). Bila je to njena prva knjiga u deceniji i prva od projektovanog serijala o engleskoj kuhinji koja se zvala `englesko kuvanje, drevno i moderno`. Odlučila se da se koncentriše na to dok se oporavlja od cerebralnog krvarenja 1963. godine. Knjiga je bila odstupanje od njenih ranijih dela i sadržavala je više istorije hrane o tome što je nazivala `engleskom zaokupljenošću začinima i mirisima, voćem, arome, izvori i začine orijenta, u blizini i daleko `.[37] Posle 1970 Njena prodavnica nikada nije bila više nego skromno profitabilna, ali ona neće sniziti svoje standarde u potrazi za komercijalnim povratom. Doveden je novi menadžer koji je vodio radnju i ona se borila protiv mnogih njegovih promena, ali ona je uvek bila u manjini protiv svojih kolega direktora. Stres neslaganja oko kompanije - i smrti sestre Dijane u martu 1971. i majke u junu 1973. - doprinele su zdravstvenim problemima i patila je od hroničnog umora i natečenih nogu. Postepeno su njeni poslovni partneri smatrali da je njen komercijalni pristup neodrživ, a 1973. napustila je kompaniju. Na njenu ljutnju, radnja je i dalje trgovala pod njenim imenom, mada je periodično pokušavala da ubedi svoje bivše kolege da to promene. Njena druga knjiga o engleskoj hrani bila je English Bread and Yeast Cookery koja je provela pet godina istražujući i pišući. Rad je obuhvatio istoriju proizvodnje hleba u Engleskoj i ispitivanje svakog upotrebljenog sastojka. Ljutila se zbog standarda hleba u Britaniji i napisala: Ono što je krajnje zastrašujuće je nered koji naša briga za mlevenje i pečenje uspevaju napraviti sa dragim kupljenim zrnom pšenice. Jednostavno, troši se nacija kojoj je toliko malo stalo do kvaliteta svog hleba da je sebi dozvolio da se očara, kupujući ekvivalent osam i četvrt miliona velikih belih fabričkih hlebova svakog dana u godini.[38] Godine 1977. ona je teško povređena u saobraćajnoj nesreći - zadobila je prelom levog lakta i desnog zgloba, oštećenu kapicu kolena i slomljenu vilicu - od čega joj je trebalo dugo vremena da se oporavi. Dok je bila u bolnici, objavljena je knjiga English Bread and Yeast Cookery. Njena knjiga dobila je veliku pohvalu, a Džejn Grigson, pišući u časopisu The Times Literary Supplement, sugerisala je da kopiju knjige treba dati novopečenom bračnom paru, dok je Hilari Spurling, pregledavajući časopis The Observer, pomislila da nije samo to `grozna optužnica britanske industrije hleba`, ali jedna sa `urednošću, autoritetom, fenomenalnim opsegom i velikom pažnjom prema detaljima`.[39][40] Neke od istraživanja koje je ona preduzela za English Bread and Yeast Cookery obavljena je sa Džil Norman, njenom prijateljicom i izdavačom. Odlučile su da bi trebalo da proizvedu još knjiga, prva od dve je bila Ice and Ices i zbirku Elizabetinih ranih kolumni. Kompilacija postojećih eseja i članaka za štampu trajala je manje vremena, a 1984. godine objavljena je knjiga „Omelette and a Glass of Wine“, čiji je urednik Norman, koji je postao njen književni izvršilac i koji je uređivao dalje njene radove nakon njene smrti.[41] Smrt njene mlađe sestre Felisiti, koja je trideset godina živela na zadnjem spratu svoje kuće, bila je težak udarac za Dejvidovu. Počela je da pati od depresije i otišla je lekaru posle bolova u grudima; dijagnosticiran joj je tuberkuloza i ona je hospitalizovana. Nakon neprijatnog vremena tokom tromesečnog boravka u bolnici, gde su lekovi koji su joj prepisivali imali nuspojave koje su uticale na njenu jasnoću razmišljanja, njen prijatelj, uvoznik vina i pisac Džerald Ašer, dogovorio je da ona ostane kod njega u Kaliforniji da se oporavi.[42] Ona je bila u nekoliko poseta Kaliforniji, u čemu je veoma uživala, ali njeno zdravlje je počelo da propada. Budući da su joj noge već neko vreme bile teške i bolne, trpela je niz padova što je rezultiralo nekoliko šavova u bolnici. Postala je sve više samosvojna, ali uprkos periodima provedenih u krevetu kod kuće, nastavila je da radi na knjigama. Shvatila je da neće moći da završi posao i zamolila je Normana da je dovrši umesto nje. Objavljena je 1994. godine, pod naslovom Harvest of the Cold Months.[43] Maja 1992. ona je doživela moždani udar, pa je dva dana kasnije usledio drugi, što je bilo fatalno; umrla je u svojoj kući u Čelsiju 22. maja 1992. godine, stara 78 godina. Sahranjena je 28. maja u porodičnoj crkvi Svetog Petra u Folkingtonu. Tog septembra održana je komemoracija. Pru Lit je za njen stari kuhinjski sto platila 1.100 funti jer je tamo „kuvala svoje omlete i napisala većinu svojih knjiga“. Ukupni prilivi na aukciji bili su tri puta veći od očekivane vrednosti.[44][45] Knjige Od 1950. godine ona je bila poznata po člancima iz časopisa, a tokom 1960-ih i 70-ih, po svojoj kuhinji, ali njen ugled počivao je i dalje uglavnom leži na njenim knjigama. Prvih pet, objavljeno između 1950. i 1960, obuhvataju kuhinju kontinentalne Evrope i šire. 1970-ih Dejvid je napisala dve knjige o engleskom kuvanju. Poslednja njena knjiga objavljena u životu bila je zbirka prethodno štampanih eseja i članaka. Iz opsežnih beleški i arhiva koje je autorka ostavila, njena književna izvršiteljica, Džil Norman, uredila je i dovršila još četiri knjige koje je ona planirala da objavi. Šest drugih knjiga koje su objavljene nakon autorkine smrti bile su kompilacije izvedene iz njenih postojećih radova.[46] Po savetu svog izdavača, Dejvid je konstruirala svoje rane knjige kako bi izmeštala recepte sa odgovarajućim odlomcima putopisa i scenskih slika ranijih pisaca, a kako je samopouzdanje i reputacija rasla i sama. A Book of Mediterranean Food (1950) se bavila sa devet autora, između jedanaest odeljka recepata. Recenzenti su komentarisali da njene knjige poseduju književne zasluge, kao i praktične instrukcije.[47] Neki kritičari, naviknuti na prepisivačke pisce o kulinarstvu, smatrali su da njen pristup zahteva previše znanja od strane čitalaca. Po njenom mišljenju, „Idealni pisac o kuvanju je onaj koji čini da čitaoci žele da kuvaju, kao i da im govori kako se to radi; trebalo bi da ostave nešto, možda ne previše, ali malo: ljudi moraju da naprave svoja sopstvena otkrića, koriste sopstvenu inteligenciju, u suprotnom će im biti uskraćen deo zabave. ` U Njujork Tajmsu, Kreg Kjelborn se divio Elizabet, ali je napomenuo da je to zato što je pretpostavljala da su njeni čitaoci već poznavali osnove kuvanja bi je „više cenili od strane onih koji ozbiljno brinu za hranu nego onih koji imaju povremeni interes“. Pisac Džulijan Barns je prokomentarisao da je kao kuvar amater pronašao njene krajnje instrukcije zastrašujuće: „Prva rečenica glasi ovako:„ istopite naseckane i narezane paradajze na maslinovom ulju pola kilograma „… Rastopite? Rastopite paradajz? ... Može li biti da je i Elizabet Dejvid bila previše dobar pisac da je pisac hrane? ` Kasniji kuvar, Tom Parker Bauls, primećuje: „Ne okrećete se ka Elizabet Dejvid zbog dadilje, detaljnih uputstava ili preciznih iznosa i vremena. Pretpostavlja da znate osnove i pisac je koji nudi inspiraciju, i predivna, odvažna proza. Njeni recepti su bezvremenski, a sve njene knjige divna referentna dela (i neumorno istražena) i nudi lepa čitanja. `[48] Osam knjiga i osam brošura koje je ona objavila tokom svog života pokrivaju hranu Francuske; Italija; ostatak Mediterana i šire, u Aziju; i Englesku. Francuska Dve njene najpoznatije knjige fokusiraju se na francusku kuhinju: French Country Cooking (1951) and French Provincial Cooking (1960); Francuska se ističe, mada ne isključivo, u druge dve: A Book of Mediterranean Food (1950) and Summer Cooking (1955). Ona je postavila obrazac za svoje knjige grupišući recepte po kategorijama, sa odeljcima koji su povezani njenim odabranim odlomcima iz literature. U svojoj prvoj knjizi Mediteranska hrana Dejvid je predstavila poglavlja o supama; jaja i ručak; riba; meso; obilna jela; živina i divljač; povrće; hladna hrana i salate; slatkiši; džemovi, kanali i konzerve; i sosovi. Ona je široko sledila ovaj obrazac u svoje sledeće četiri knjige. Njen pogled na mesto francuskog kuvanja u hijerarhiji svetske kuhinje izložen je u njenom uvodu u knjizi French Country Cooking: „Francuska regionalna i seljačka kuhinja ... u najboljem slučaju je najukusnija na svetu`. Bila je čvrsta vernica tradicionalnom francuskom pristupu kupovini i pripremi hrane: Dobro kuvanje je iskreno i jednostavno, i time ne mislim da podrazumevam da ćete u ovoj ili u bilo kojoj drugoj knjizi pronaći tajnu otkrivanja prvoklasne hrane za nekoliko minuta bez problema. Dobra hrana je uvek problem i njenu pripremu treba smatrati trudom ljubavi, a ova knjiga namenjena je onima koji stvarno i pozitivno uživaju u poslu koji zabavljaju prijatelje i obezbeđuju porodicama prvoklasnu hranu. [49] Iako ne zanemaruje složena jela - posvetila je šest stranica izboru sastojaka za kuvanje pot-au-feu (kuvanje zeca) - Dejvid je smatrala jednostavno svakodnevno kuvanje kao na neki način i zahtevnijim i dala mnogo recepata za `vrstu hrane koja se često jede u štedljivim francuskim domaćinstvima i to je veoma dobro`.[50] Dejvid je naglasila važnost pažljive i oprezne kupovine sastojaka. Napisala je poglavlja o francuskim tržištima. Uprkos raširenoj percepciji da je njen pogled na hranu u osnovi mediteranski, French Provincial Cooking, daleko njena najduža knjiga do danas, istraživala je kuhinju Francuske od Normandije, kao i jug. Gledajući čitavo polje kuvarskih knjiga, Džejn Grigson je ovo shvatila kao „najbolju i najsimpatičniju od svih njenig knjiga“.[51] Italija Za razliku od svoja dva prethodnika, knjiga Italian Food (1954) izvukla je malo iz svega što je već napisala. Provela je mnogo meseci u Italiji istražujući pre nego što je započela rad na rukopisu. Dejvid je već imala dve uspešne knjige za manje promene izvoda ranijih pisaca da bi poboljšala svoju prozu i prepisala recepte sa svojim vlastitim esejima i uvodi u različite odeljke. Knjiga započinje poglavljem „Ormar italijanske prodavnice“, koji daje britanskim kuvarima, koji su u to vreme uglavnom bili nepoznati većinom italijanske kuhinje i metoda, uvid u italijansko bilje, začine, konzervirane, flaširane ili sušene sastojke uključujući inćune, tuna, fungi, pršut, i italijanski osnovni sastojci, kao što su beli luk i maslinovo ulje, oboje su retko viđeni u Britaniji ranih 1950-ih.[52] Ostatak knjige sledi osnovni obrazac ranijih dela, sa poglavljima o supi, ribi, mesu, povrću i slatkišima, sa dodatkom dodatnih predmeta relevantnih za italijansku hranu, testeninu poput raviole i njoke, takođe i pirinač i italijansko vino. Pored ove knjige, u njenim ostalim delima postoje mnogi italijanski recepti i opisi zemlje i ljudi. Prvi recept u njenoj prvoj knjizi Mediterranean Food - je đenovskog porekla. Takođe se u toj knjizi nalaze recepti za bokokos, oso buko, i nekoliko italijanskih testenina i jela od piletine. Među receptima u letnjem kuvanju je peperonata (pimentos ili slatka paprika kuvana sa paradajzom na maslinovom ulju i maslacu) koja je preispitana kao naslovni članak u kasnijoj selekciji njenih dela. U „Omletu i čaši vina“ ona je štampala italijanske recepte, uključujući supe i omlete od hmelja. Takođe se u toj knjizi nalaze značajni eseji o italijanskim ljudima i mestima. Postoji li muškatni oraščić u kući? uključuje članak sa šest stranica o jelima od povrća iz Mantue, i drugi slične dužine o varijacijama pica u Italiji i šire.[53] Druge mediteranske zemlje i šire Kada je 1950. godine objavljena njena prva knjiga, Mediterranean Food, britanska javnost je i dalje trpela restrikcije obroke hrane posle Drugog svetskog rata. Njeno evociranje svakodnevnog obilja i izvrsnosti mediteranske hrane bilo je razotkrivajuće i iako nije dosegla široku javnost sve dok sredinom pedesetih godina 20. veka nisu izašla jeftina izdanja knjiga sa mekim koricama, recenzenti su odmah uočili njenu važnost. U uvodu za ovu knjigu, ona je iznela svoju osnovnu premisu: „Kuvanje mediteranskih obala, obdareno svim prirodnim resursima, bojom i aromom Juga, spoj je tradicije i sjajne improvizacije. Latinski genij blista iz posude za kuhinju. I to je iskreno kuvanje; nijedna od sramne Grande kuhinje hotela International Palas. ` Ipak priznala je da kultura Mediterana nije isključivo grčka i cvetala je na` kopnu `. Opisala je neprestane elemente u hrani u tim zemljama kao: ... ulje, šafran, beli luk, oštra lokalna vina; aromatični parfem od ruzmarina, divljeg majorana i bosiljka u kuhinjama; sjaj pijačnih klupa nagomilanih pimentom, patlidžanima, paradajzom, maslinama, dinjama, smokvama i limetama; velike gomile sjajnih riba, srebra, vrhova ili tigrastih pruga i one duge igle ribe čije su kosti tako misteriozno ispadale zelene.[54] U svojim drugim knjigama ona daje recepte sa celog Sredozemlja, uključujući gaspačo i tortilje iz Španije; dolmades, i jaja sa skordalijom iz Grčke, ovčetine punjene patlidžanima, supu od jogurta, papriku od šargarepe i pirinča iz Turske; i sirijsko jelo od piletine s bademima i pavlakom. S druge strane, ona uključuje Mauricijansku kašu od krompira; ledena supa od krastavaca i cikle iz Rusije; perzijski patlidžan, pirinač i ovčetina; šiš kebab i garam masala iz Indije; i jermenska pica, za koje se tvrdi da je starija od italijanske verzije.[55] U istraživanju za Udruženje jezika i književnosti Australijskih univerziteta iz 2012. godine, Karodi Kulver piše, `Njen jezik, posebno njena upotreba opisa, najjače primenjuje narativan i književni kvalitet mediteranske hrane. Njene slike, anegdote i književni citati preobražavaju se njeni recepti u pričama o iskustvu i sećanju ... ... Sastojci i jela nisu samo dati kao spisak uputstava, već su predstavljeni kao deo specifične kulture. `[56] Engleska Spices, Salt and Aromatics in the English Kitchen (1970) i English Bread and Yeast Cookery (1977) uključuju nekoliko britanskih jela izvan Engleske, kao što su škotska dimljena zlatoperka; i patka od valijske soli. Dejvidova je, kao i mnogi iz njene generacije i klase, koristila izraze `Engleska` i `Engleski` da bi se odnosio na čitavu Britaniju.[57] Neki pisci veruju da je Dejvid zapostavila kuvanje sopstvene države u korist mediteranske kuhinje. U šaljivom časopisu Punch, Humphrey Lyttelton je smatrala da preferira „nepristupačne saksije“ nego „sjajnu kumbersku kobasicu“. Godine 2009. autor o hrani Tim Hejvard optužio ju je za `romantično široko naočeno`, preteranu usredsređenost na Francusku i Mediteran. Čejni komentariše da su, kad su 1970. godine objavljeni Spices, Salt and Aromatics in the English Kitchen, neki njeni najvatreniji obožavaoci ostali zaprepašćeni kada su je otkrili kako ističe britansku kulinarsku tradiciju, `u najboljem slučaju ... jednako bogatu i nagrađujuću kao i Mediteran `. Kuper piše da je, iako je promena fokusa sa francuske i mediteranske hrane na englesku iznenadila javnost, ona već neko vreme krenula ka tome.[58] Dejvid je detaljno obrađivao svoje teme iz engleskog jezika: Spices, Salt and Aromatics duži su od knjige o mediteranskoj hrani, francuske kuhinje ili letnjeg kuvanja. Zamišljala je da to bude prva u nizu od tri ili čak pet knjiga o engleskoj kuhinji: `Zavisi koliko vremena imam ... Kasnije će se sveske baviti hlebom, kvascima, kolačima, kremama, sirevima i jelima od jaja, i meso i divljač `. Nikad nisu napisani, osim knjizi o engleskom hlebu i kvascu, koji je gotovo 100 stranica najduži od svih Dejvidovih dela.[59] Dejvid je svesno sledila put Hilde Lejel i Doroti Hartli u istraživanju britanskih sastojaka i jela. Poput njih, ona se osvrnula na regionalnu istoriju kako bi pronašla ono što je videla kao „tradiciju kulture koja je ukorenjena na zemlji“, `pre pustoši industrijske revolucije`. Ona nije romantizovala britansku kulinarsku prošlost: `Radnici na farmama i u fabrikama, zanatlije i sveštenici i dalje su živeli na veoma ograničenoj ishrani ... njihovi kuhinjski prostori bili su tako primitivni, a oprema tako oskudna da su mogli postojati samo najosnovniji oblici kuvanja `. Ali, njena stalna merila su bili pošteni sastojci i nezahtevno kuvanje. Osudila je - i objasnila alternative - veštačkom, `ozloglašenom hlebu` i `svim sintetičkim pomagalima za aromatizaciju ... Niko nikada nije uspeo da otkrije zašto Englezi smatraju da se čaša vina koja se dodaje u supu ili gulaš, deluje kao bezobzirna ekstravagancija i u isto vreme troši kilograme na sosove u bocama, kocke supe, kečape i veštačke arome “.[60] Obe knjige na engleskom jeziku su u dva dela. Prvi odeljak je istorijski, stavljajući temu u kontekst savremenog čitaoca. U knjizi Spices, Salt and Aromatics, ona piše o pozadini bilja i začina koji su se koristili u britanskim kuhinjama tokom prethodnih vekova i skicira istoriju njihovog usvajanja iz Azije i kontinentalne Evrope. Književni prilog Tajmsa ovaj je deo knjige nazvao `teškim za gledanje kao dobar triler`. Pregledavajući knjigu Hilari Sparling napisala je da ona sadrži `istoriju gotovo svakog razvoja od useva i žitarica kamenog doba`.[39] Kolekcija eseja i članaka Iako je ona crtala iz svojih mnogih članaka iz časopisa za materijal u svojim ranijim knjigama, An Omelette and Glass of Wine (1984) bila je prva direktna antologija njenog rada. Sastavljen uz pomoć Džil Norman, sastoji se od njenih izbora iz njenih eseja i članaka objavljenih od 1949. godine. Članak iz kojeg knjiga nosi svoj naslov esej je o „gotovo primitivan i elementaran obrok evociranom rečima:„ Idemo samo omlet i čašu vina “ komentarisala je Elizabet svoju knjigu. Među ostalim temama su i profili ljudi, uključujući Normana Daglasa, Marsela Boulestina, gospođu Biton i `gurmana u Edvardanskom Londonu`, pukovnika Natanijela Nunjam-Dejvisa. Nekoliko odeljka posvećeno je opisima tržišta gradova u francuskim državama i nepretencioznih restorana i hotela u Francuskoj. Postoje članci o limunu, mesu iz lonca, majonezu, pici, salamurima, tartufima, kao i o kuhinjama Španije i Maroka. Za većinu članaka ona je pružila ili uvod ili napomenu ili oboje.[61] Ona je imala nameru da objavi drugu takvu brošuru i osam godina nakon njene smrti, Norman, njen književni izvršilac, objavio je nastavak, Is There a Nutmeg in the House? (2000). Kao i njegov prethodnik, on je bio izvučen iz članaka iz časopisa, eseja i drugih ranijih napisa, kojima je Norman dodao člancima koje je ona napisala u 1980-ima. Prvi deo knjige je kratak autobiografski deo, retkost od nje, koja je pažljivo čuvla njenu privatnost. Njeno interesovanje za istorijske aspekte kuhinje daje opseg u esejima o istoriji. Članci namenjeni domaćem kuvaru uključuju `Do not Despair over Rice`, `Making Ice Cream`, i jedan koji izriče pogled po kome je bila poznata: `Garlic Presses are Utterly Useless`. Njujork Tajms je knjigu nazvao `ovom vrlo privlačnom, potpuno upijajućom raznolikošću. ... Ovo je knjiga koja je dovoljno dobra za jelo - i, na neki način, možete i da je pojedete.`[62] Brošure Ona je napisala osam knjižica (brošura) na pojedinačne teme. Prve dve, The Use of Wine in Fine Cooking (1950) i The Use of Wine in Italian Cooking (1952), naručili su i objavili trgovci vinom. Ona je ponovo koristila prvo kao poglavlje u knjizi French Country Cooking.[63] Ona je za svoju prodavnicu kuhinjske opreme napisala: Dried Herbs, Aromatics and Condiments (1967); English Potted Meats and Fish Pastes (1968); The Baking of an English Loaf (1969); Syllabubs and Fruit Fools (1969), Green Pepper Berries (1972). Deo sadržaja preuzet je iz njenih ranije objavljenih članaka iz časopisa, a neki su dodatno upotrebljeni i prošireni u kasnijim knjigama.[64] Njena poslednja brošura je Cooking with Le Creuset (1989) napisana francuskim proizvođačima posuđa Le Creuset.[65] Posthumne publikacije painting of old market stall selling drinks La Belle Limonadière, 1827, slika prikazana u knjizi Harvest of the Cold Months Pored Is There a Nutmeg in the House? još tri knjige koje je ona dovršiola a koje je uredio Norman nakon što je autorka umrla. Harvest of the Cold Months (1994) nosi titl `A social history of ice and ices`. Elizabet je na njemu povremeno radila nekoliko godina pre bolesti. Knjiga prati istoriju leda u kuhinjama Evrope iz srednjovekovnih vremena, kada ga je trebalo doneti iz planina i čuvati u ledenim kućama. Nezavisni recenzent opisao je to kao `nekuvarsku knjigu, već zadivljujući podvig detektivske stipendije ... raskošan i dostojanstven`. Pregledajući knjigu u Tajmsu, Najdžela Loson je napisala da je, premda je zaslužila mesto na policama svakoga ko se brine o hrani, otkrila nestajanje autorske energije i „nedostaje joj uobičajena, živahna i žestoka, čitljivost“.[66] South Wind Through the Kitchen(1997) bio je završetak jednog od njenih projekata u kasnijim godinama na kome je radila sa Normanom: zbirka jednih svezaka najboljih njenih opsežnih radova. Norman je pozvao kuvare, pisce i njene prijatelje da odaberu svoje omiljene članke i recepte. Mnogi autori, kao što je kuvar Simon Hopkinson, dali su uvod ili prigodne reči za odabrane komade. Ekstrakti i recepti preuzeti su iz svih knjiga objavljenih 1996. godine. Postoji više od 200 recepata, organizovanih na uobičajeni način sa odeljcima o jelima i sastojcima - jaja i sir, riba i školjke, meso, živina i divljač, povrće, testenine, mahunarke i žitarice, umaci, slatka jela i kolači, konzerve i hleb - isprepleteni su, kao u Dejvidovim ranijim radovima, sa člancima i esejima. Naslov knjige potiče iz eseja objavljenog 1964. godine i repriziranog u „An Omelette and a Glass of Wine“ i referenca je na Južni vetar, najpoznatiji roman njenog mentora Normana Daglasa.[67] Poslednja od knjiga koje je ona planirala da objavi bila je Elizabeth David`s Christmas (2003). Ona i Norman razgovarali su o takvoj knjizi još tokom 1970-ih, ali rad na drugim projektima je to sprečio. Nakon njene smrti, Norman je ustanovio da njeni autorski radovi pišu i sastavljaju mnogo više materijala o božićnoj temi nego što je to iko drugi shvatio. Božićni recepti od kojih se najčešće pitala Elizabet su činili jezgro knjige. Zajedno sa nekoliko božićnih recepata iz mediteranske hrane, francuskog provincijskog kuvanja i začina, soli i aromatike u engleskoj kuhinji i revidiranih članaka objavljenih prethodnih godina u časopisima, pretvoreni su u delo na 214 stranica. Poglavlja su se bavila društvenom i istorijskom stranom Božića, prvim jelima i hladnim mesom, supovima, perutninom i divljači, mesom, povrćem i salatama, umacima, kiselim krastavcima i nadjevima, desertima, kolačima i pićima. Knjiga preispituje jednu od najcitiranijih njenih rečenica, koja je prvi put štampana u Vougu 1959. godine, a uključena je u knjizi iz 2000. godine: `Da sam se snašla - a neću - moj božićni dan je jesti i piti omlet i hladne šunku, uključujući i lepe boce vina tokom ručka i sendviča sa dimljenim lososom, uz čašu šampanjca u krevet uveče. `[68] Između 1995. i 2011. godine Penguin Books izdale su četiri publikacija iz različitih knjiga Elizabet nazvajući je: I`ll be with You in the Squeezing of a Lemon(1995), Peperonata and Other Italian Dishes (1996), Of Pageants and Picnics (2005), and A Taste of the Sun (2011) . Objavljena su još dve publikacije njenih spisa, dok je Norman bio urednik. At Elizabeth David`s Table (2010) objavljena je obeležavajući 60. godišnjice njene prve knjige. Uz priloge nekoliko uglednih britanskih kuvara, uključujući Hopkinsona, Hju Farnli-Vitingstala, Rouz Grej i Džejmija Olivera, sadrži recepte i eseje iz njenih ranije objavljenih dela. Postoji dvanaest poglavlja koja pokrivaju različite tipive večere od supa do deserta i druge teme kao što su pečenje, kuvanje `brzo i sveže` i njeni opisi francuskog i italijanskog tržišta. Elizabeth David on Vegetables (2013) crpljena je uglavnom iz knjiga o mediteranskoj hrani, italijanskoj, francuskoj pokrajinskoj kuhinji. Postoje odeljci o supama; malim jelima; salatama; testeninama; njoki i polentama; pirinču; pasulju i sočivu; glavna jela; hleb; i deserti.[69] Nagrade i pohvale Elizabet je osvojila Glenfiddich nagradu za najboljeg autora 1978. godine za knjigu English Bread and Yeast Cookery. Univerziteti u Eseksu i Bristolu su joj dali počasne doktorate, a dobila je i orden iz Francuske za postignuća u agrokulturi. Postavljena je za oficira Reda Britanskog Carstva 1976. godine, a unapređena je u komandanta Reda 1986. godine. Čast koja ju je najviše obradovala, pripalo joj je saradnikom Kraljevskog društva književnosti u 1982. kao priznanje za njenu književnost. memorial plaque bearing David`s name and dates Plava ploča engleske baštine ispred kuće u kojoj je živela Elizabet Dejvid u Čelsiju Godine 2012. na obeležavanje dijamantskog jubileja Elizabete II, Elizabet je odabrana od strane BiBiSi Radija 4 kao jednog od 60 Britanaca koji su bili najuticajniji tokom 60 godina kraljičine vladavine. Godine 2013. njen portret bio je jedan u nizu poštanskih marki prve klase izdatih u znak proslave stogodišnjice deset „velikih Britanaca“. 2016. godine podignuta je plava ploča engleske baštine na njenom bivšem domu u ulici Halsi 24 u Čelsiju, gde je živela 45 godina; ona je bila prva spisateljica hrane koja je dobila ovaj oblik priznanja.[70] Nasleđe Sećanja na Elizabet bile su tople i pune hvale za njen rad i zaostavštinu. U časopisu Gardijan, pisac hrane Kristofer Drajver nazvao ju je `najuticajnijim piscem kuvarstva i učenjakom engleskog jezika` dok je u Tajmsu pisalo: Elizabet Dejvid bila je doajen engleskih kuvarskih pisaca. Uticala je na generacije koje su dolazile za njom, bilo da su i oni nameravali da budu kulinarski stručnjaci ili su samo uzeli neku njenu knjigu s kuhinjske police za naredni dan večere. `Elizabet Dejvid kaže ...` je davala rešenja koliko začina - i koji začini - treba dodati u papriku, a koliko belog luka ubaciti u preliv. U najboljem slučaju, njena proza bila je precizna kao i njena uputstva, za razliku od nekih njenih prethodnika koji su ponekad davali savete šta da rade u kuhinji neprobojnim rečenicama. Bilo je zadovoljstvo čitati, ona je stilista istinskog razlikovanja. Možda bi je samo u Britaniji klasifikovala kao `pisca hrane`, prečesto prigušnu frazu. Elizabet Dejvid kombinovala je osećanje naučnika prema istoriji sa darom putnika-estete da prenese osećaj za mesto. [71] Njeno pisanje uticalo je na kulturni pristup Britanaca prema hrani. Prema rečima novinarke Džoane Blitman, ona je `izvršila i kulturno i gastronomsko čudo u posleratnoj Britaniji, uvodeći naciju u viziju sveže kontinentalne hrane`, dok spisateljica Rouz Prins smatra da se ona `promenila zauvek način na koji Britanci kuvaju `. Dženet Flojd, profesorka američke književnosti na Kraljevom Koledžu u Londonu, tvrdi da ona nije pokretačica promena, ali je došla da upokoji tu promenu. Istoričar književnosti Nikola Hambl primećuje da je `revolucija hrane u postu`. - ratne godine bi se verovatno desile bez Elizabet Dejvid, mada bi se u njenom odsustvu dogodilo sasvim drugačije `.[72] Flojd komentariše da je Elizabet „pokazala malo interesovanja za privlačenje publike izvan društvene elite ili povezivanje sa njim“; Kuper se posvetio istoj tački, mada naglašava pozitivnu kritiku knjige o francuskom provincijskom kuvanju u časopisu koji predstavlja Komunistička partija Velike Britanije - kao dokaz da je ona imala veći broj čitalaca nego što su ljudi mislili.[73] David se bar dva puta pojavila u izmišljenom obliku. Godine 2000, roman „Ručak sa Elizabet David“ Rodžera Vilijamsa a 2006. BiBiSi je emitovao film: Elizabet Dejvid: Život sa receptima. Godine 1998. Lisa Čejni objavila je biografiju Dejvida; novinar Pol Levi smatrao je film `brzopletim, prevarenim`, mada ga je Laura Šapiro u `Njujork Tajmsu` smatrala `sveobuhvatnim`. Sledeće godine autorka Artemis Kuper je napisala autorizovanu biografiju `Pisanje za kuhinjskim stolom`. Napisala je i zapis za Elizabet u Rečniku nacionalne biografije 2004. (ažuriran 2011). Njeni radovi nalaze se u biblioteci Šlezinger u Institutu za napredno istraživanje Radklif, Univerzitet Harvard.[74] Njena strast prema posuđima pokazala se uticajem na tadašnji stil. Konran priznaje da je njen rad „činio važan deo procesa učenja koji je doveo do staništa“, a uspeh prodajnog preduzeća sa posuđima doprineo je zahtevu za knjigu o francuskom provincijskom kuhinjom. Dejvidova se trudila da obezbedi ilustratorima njenih knjiga tačne detalje - u nacrtu uvoda za francusko provincijsko kuvanje napisala je: „Bila sam zabrinuta da se takvi detalji unesu u obzir jer su neke od ovih regionalnih lonaca već u Francuskoj je vrlo teško naći tako da crteži Džulijet Reni u neku ruku predstavljaju mali istorijski zapis.` Če Njena kampanja protiv masovne proizvodnje i standardizacije hrane bila je ispred svog vremena, iako je Čejni svoje misli opisala kao „instinktivna i neartikulisana“. Jedna od njenih strasti, premisa o kupovini lokalnih proizvoda u sezoni i jednostavnoj pripremi, je poruka koju nastavljaju Stajn, Staler i Farnli Vitingstal.[75] Kuvari i kuvari priznali su Elizabetin uticaj na njihova dela i dela svojih kolega; njena savremena Džejn Grigson napisala je 1967. `Niko ne može da napravi kuvarsku knjigu ovih dana bez dubokog uvažavanja dela Elizabet David.` Grigson je kasnije napisala: Bosiljak nije bilo više od imena neželjenih ujaka, tikvica je štampana kurzivom kao tuđa reč, a malo ko je od nas znao jesti špagete ili podeliti artičoke na delove. ... Zatim je došla Elizabet David poput sunca, pišući sa kratkom elegancijom o dobroj hrani, odnosno o dobro izmišljenoj hrani, dobro kuvanoj. Ona nam je dala do znanja da možemo bolje sa onim što imamo. [76] Rik Stajn, kuvar novijeg doba, kaže da je David na njegov rani rad toliko uticala da je koristio jednu od Mintonovih ilustracija iz knjige mediteranske hrane na svojim menijima kada je prvi put otvorio restoran. Na druge, Najdžela Slejtera, Gordona Remzija, Džejmija Olivera, Pru Lit i Klarisu Dikson Rajt, ona je uticala; Klarsa je rekla da me je David `naučila da je hrana više od kuvanja; takođe je i poezija i strast. Takođe me naučila da se nikada ne slažem sa nečim drugorazrednim`.[77] Norman citira Lit da je prilično šokiran kada je ona pitala studente na ugostiteljskom fakultetu koliko je njih pročitalo njene knjige, a nijedan student nije podigao ruku.` Njen uticaj putovao je dalje od Britanije, a Marijan Buros je u Njujork Tajmsu 1992. napisala da su `desetine mladih kuvara koji su u poslednje dve decenije doneli slavu američkom kuvanju` dužni gospođi Dejvid. ` Iste godine, novinarka Suzan Parsons napisala je u časopisu Kanbera Tajms da „svaki vodeći australijski kuvar stariji od 40 godina odaje počast Elizabet Dejvid kao veliki uticaj na njihov pristup hrani“. Moderniji australijski kuvari, poput Kili Kvong, takođe su naveli nju kao kontinuirani uticaj na njihov rad.[78] Majkl Bejtman, kritičar hrane za The Independent, smatrao je da će ona `biti upamćen kao daleko veći uticaj na englesku hranu od gospođe Biton`; pisac Oberon Vog je napisao da ako ga pita da imenuje ženu koja je dovela rod najveće poboljšanje u engleskom životu u 20. veku, „moj glas bi pripao Elizabet Dejvid.“ Njen biograf Kuper zaključuje ovako svoj članak o Nacionalnom biografskom listu Oskford: Elizabet Dejvid je bila najbolji pisac o hrani i pićima koje je ova zemlja ikada proizvela. Kada je počela da piše 1950-ih, Britanci su jedva primetili šta se na njihovim policama i u tanjirima uopšte nalazi, a možda je tako i bilo dobro. Njene knjige i članci ubedili su čitaoce da je hrana jedno od najvećih životnih zadovoljstava i da kuvanje ne bi trebalo da bude pijaca, već uzbudljiv i kreativan čin. Pri tome je inspirisala čitavu generaciju ne samo da kuva, već i da razmišlja o hrani na potpuno drugačiji način.