Meki povez, nova 596 strana B2

hulio kortasar harold blum tihomir brajović ,,,

BORHES, KORTASAR, IMBERT, FORN, KIROGA, ONETI, BENEDETI. MEDITERANEO, BEOGRAD 1995. k5

O knjizi: Pronicljiv pripovedač, Krusanov ne zaboravlja staro pravilo, koje je formulisao još Kortasar: „Roman osvaja u poenima, a priča pobedjuje nokdaunom." Krusanov je majstor lažne radnje, neočekivanog praska, iznenadnog i naglog raspleta. Čitaocu jedino preostaje da vrisne i da padne kao pokošen.

O knjizi: Pronicljiv pripovedač, Krusanov ne zaboravlja staro pravilo, koje je formulisao još Kortasar: „Roman osvaja u poenima, a priča pobedjuje nokdaunom." Krusanov je majstor lažne radnje, neočekivanog praska, iznenadnog i naglog raspleta. Čitaocu jedino preostaje da vrisne i da padne kao pokošen.

Autor: Bernardo AćagaAćagin poetski jezik verovatno oslikava ono najbolje što je postignuto u poslednje vreme. Opsednut uživanjem u rečima – njegov odabir gotovo ruralnih reči koje se prepliću s tipičnim vokabularom velikih gradova – on stvara poetsku klimu posebnih osobenosti, jer čulne elemente (boje, ukuse, taktilne senzacije) prati izuzetna melodičnost teksta.Jon Kortasar

Opis Aćagin poetski jezik verovatno oslikava ono najbolje što je postignuto u poslednje vreme. Opsednut uživanjem u rečima – njegov odabir gotovo ruralnih reči koje se prepliću s tipičnim vokabularom velikih gradova – on stvara poetsku klimu posebnih osobenosti, jer čulne elemente (boje, ukuse, taktilne senzacije) prati izuzetna melodičnost teksta. Jon Kortasar

Časovi književnosti U ovoj knjizi poznati hispanoamerički i svetski nobelovac razgovara sa studentima o književnim i drugim temama na vrlo neposredan ali pronicljiv način. Hulio Kortasar, autor čuvenog romana Školice i brojnih nezaboravnih pripovedaka, ovoga puta izlazi pred čitaoce kao nimalo uobičajeni predavač, u isto vreme i prijateljski raspoloženi sagovornik, i narator jedne nezavršive priče, koja se zove Umetnost. Kortasar je jeseni 1980. prihvatio da održi dvomesečni kurs predavanja o književnosti na Berkliju. Kao što je i očekivano, to nisu bili časovi podučavanja već serija razgovora sa studentima o raznim temama iz umetnosti, politike, društva... Govorio im je o aspektima fantastičke priče, o muzikalnosti i humoru, ludičnosti, erotizmu, mašti i stvarnosti, kao i o socijalnim temama i jezičkim zamkama. Poseban čas ticao se njegovog predavanja o samome sebi kao piscu, o njegovim počecima, inspiraciji i razvitku, pa tako saznajemo o nastajanju njegovih priča ili romana, o procesu pisanja, o tome kako su uopšte rođeni hronopiji i drugi njegovi junaci. U ovih trinaest sati snimka, odnosno usmenog Kortasara, čitalac će naći bezmalo isto bogatstvo koje nalazi i u njegovim pisanim delima i uživati u nepretencioznim časovima književnosti, pre svega, ali i u mnogim drugim granama ljudskog postojanja ili nedoumica.

Ljubavne Priče Prosvetina Knjiga priredio: Mihajlo Pantić Prosveta Beograd 2005g./504 str. Tvrd povez,odlicno ocuvana. -` Profesor Pantić odabrao je ljubavne priče vrhunskih klasika i savremenih pisaca, te su se između Augusta Strindberga i Alesandra Barikoa našli Čehov, Bunjin, Muzil, Džojs, Kafka, Babelj, Fokner (sa genijalnom `Ružom za Emiliju`), Borhes, Nabokov, Gazdanov, Berberova, Singer, Hrabal, Kortasar, Kalvino, Škvorecki, Markes, Bernhard, Apdajk, Karver, Petruševska, Etvud, Ulicka, Mekjuen, i dva domaća pisca - Laza Lazarević i Ivo Andrić`. vr1

Izbor pripovedaka najboljih hispanoameričkih književnica 21. veka Priredili Ksenija Bilbija i Branko Anđić Ko su Beng Buntovnice Ako vas je prodrmao hispanoamerički bum (Borhes, Kortasar, Fuentes, Vargas Llosa, Garsija Markes, itd.) posle pola veka to će opet učiniti hispanoamerički beng (Šveblin, Enrikes, Netel, Portela, Oheda, Kolansi…)! To su spisateljice XXI veka, ikonoklastične buntovnice koje pomeraju granice novog pisma. Ne idu na sigurno i osvajaju čitaoce nokautom, a ne na poene. Ne podležu ni pamfletskoj politizaciji ni političkoj korektnosti niti čarima angažovane književnosti. One su slo

Priča o „hispanoameričkom bumu” , tj. priča o dva velika pisca hispanoameričke književnosti, Markesu i Ljosi. Markes i Ljosa su bili veoma bliski prijatelji, ali to prijateljstvo su završili pesnicama i nikada se nisu pomirili. Protagonisti ove knjige su i drugi talentovani južnoamerički i španski autori - Kortasar, Fuentes, Karpentijer, Donoso, braća Gojtisolo. Slavni umetnicu su zajedničkim snagama menjali književnost, pisali uzbudljiva dela, dobijali najveće nagrade i potpisivali milionske ugovore. Družili su se, igrali karte, išli zajedno na festivale i proslave, kao i vodili žučne intelektualne rasprave o politici, Kastru i Kubanskoj revoluciji. Sve je to označavalo jedan „hispanoamerički bum”.

Zverinje Ovom otkačenom knjigom priča, pod naslovom Zverinje, Tanesi obeležava pola veka od pojave romana Školice, posle koga je Hulio Kortasar svrstan među najveće argentinske pisce. Ubrzo, on postaje jedan od najneobičnijih i najznačajnijih svetskih romansijera i pripovedača. Više godina posle smrti Kortasara, njegova prva supruga, Argentinka Aurora Bernandes (1920), filolog i prevodilac, napravila je antologiju njegovih priča na temu životinja, košmarnih i jednako razigranih. Čitalac je u prilici da na jednom mestu nađe sve njegove nesvodive živuljke, uključujući tu i potištenu kamilu koja je proglašena nepoželjnom. Tu su i uznemiravajuće manuskupije, i razulareni krokodili iako ih niko nije video. A tu je i jedno dete koje ne može da pristane na reči kojima ukućani pokušavaju da ga umire govoreći mu da ne treba da se plaši, da je to što ga je nedokučivim prolomom noćne tišine užasnulo u stvari običan petao. U pričama o životinjama čini se kao da same reči, ali i prepoznatljivi kortasarovski rečenički sklopovi, stiču i jedan drugačiji život. Kao da i reči postaju mravi, konji, kasoari, tigrovi ili facolomci... Antologija Zverinje nastanjena je životinjama, mitološkim, izmaštanim, domaćim, koje strpljivo iz zasede čekaju svog čitoaca. Hulio Kortasar (1914–1984) rođen je u Briselu, gde mu je otac bio diplomata. Sa četiri godine vratio se s porodicom u Argentinu, u kojoj je sa majkom i mlađom sestrom, jer ih je otac napustio, živeo u okolini Buenos Ajresa. Izdržavao je porodicu predajući francusku književnost. Kao protivnik diktature Huana Perona, 1951. emigrirao je u Francusku, gde je radio kao prevodilac UNESKO-a. Na španski je preveo Robinzona Krusoa, Hadrijanove memoare, priče Edgara Alana Poa... Pisci kojima se divio bili su Lotremon i Alfred Žari. Podržavao je levicu u Latinskoj Americi (Kubansku revoluciju, Salvadora Aljendea u Čileu, sandiniste u Nikaragvi). Umro je u Parizu i tamo je sahranjen. Napisao je desetak knjiga priča, pet romana, više knjiga eseja, polemika, putopisa, pozorišnih i radio-drama, pesama... Prikaži više

Priča o „hispanoameričkom bumu” pre svega je priča o dva velika pisca, Markesu i Ljosi, koji su svoje blisko prijateljstvo okončali pesnicama i do kraja života se nisu pomirili. Oko njih se okupljala čitava plejada najtalentovanijih južnoameričkih i španskih autora tog doba – Kortasar, Fuentes, Karpentijer, Donoso, braća Gojtisolo, i svi oni su protagonisti ove uzbudljive knjige. Zajedno su slavili život i literaturu, pisali neke od najuzbudljivijih dela proteklog veka, menjali književnu istoriju, dobijali najveće nagrade, potpisivali milionske ugovore, zajedno posećivali književne festivale, konferencije i proslave, igrali karte u časovima dokolice, ali i vodili žučne intelektualne (i one druge) rasprave, pre svega o politici, Kastru i Kubanskoj revoluciji, koja je u jednom trenutku postala njihova jabuka razdora. Sve to će uskoro biti poznato kao „hispanoamerički bum”, eksplozija stvaralačke energije kakva nije viđena u istoriji Servantesovog jezika, čak ni u njegovom „zlatnom dobu”.

Priča o "hispanoameričkom bumu” pre svega je priča o dva velika pisca, Markesu i Ljosi, koji su svoje blisko prijateljstvo okončali pesnicama i do kraja života se nisu pomirili. Oko njih se okupljala čitava plejada najtalentovanijih južnoameričkih i španskih autora tog doba – Kortasar, Fuentes, Karpentijer, Donoso, braća Gojtisolo, i svi oni su protagonisti ove uzbudljive knjige. Zajedno su slavili život i literaturu, pisali neke od najuzbudljivijih dela proteklog veka, menjali književnu istoriju, dobijali najveće nagrade, potpisivali milionske ugovore, zajedno posećivali književne festivale, konferencije i proslave, igrali karte u časovima dokolice, ali i vodili žučne intelektualne (i one druge) rasprave, pre svega o politici, Kastru i Kubanskoj revoluciji, koja je u jednom trenutku postala njihova jabuka razdora. Sve to će uskoro biti poznato kao „hispanoamerički bum”, eksplozija stvaralačke energije kakva nije viđena u istoriji Servantesovog jezika, čak ni u njegovom „zlatnom dobu”. Čitaj dalje

Priča o „hispanoameričkom bumu” pre svega je priča o dva velika pisca, Markesu i Ljosi, koji su svoje blisko prijateljstvo okončali pesnicama i do kraja života se nisu pomirili. Oko njih se okupljala čitava plejada najtalentovanijih južnoameričkih i španskih autora tog doba – Kortasar, Fuentes, Karpentijer, Donoso, braća Gojtisolo, i svi oni su protagonisti ove uzbudljive knjige. Zajedno su slavili život i literaturu, pisali neke od najuzbudljivijih dela proteklog veka, menjali književnu istoriju, dobijali najveće nagrade, potpisivali milionske ugovore, zajedno posećivali književne festivale, konferencije i proslave, igrali karte u časovima dokolice, ali i vodili žučne intelektualne (i one druge) rasprave, pre svega o politici, Kastru i Kubanskoj revoluciji, koja je u jednom trenutku postala njihova jabuka razdora. Sve to će uskoro biti poznato kao „hispanoamerički bum”, eksplozija stvaralačke energije kakva nije viđena u istoriji Servantesovog jezika, čak ni u njegovom „zlatnom dobu”.

Priča o „hispanoameričkom bumu” pre svega je priča o dva velika pisca, Markesu i Ljosi, koji su svoje blisko prijateljstvo okončali pesnicama i do kraja života se nisu pomirili. Oko njih se okupljala čitava plejada najtalentovanijih južnoameričkih i španskih autora tog doba – Kortasar, Fuentes, Karpentijer, Donoso, braća Gojtisolo, i svi oni su protagonisti ove uzbudljive knjige. Zajedno su slavili život i literaturu, pisali neke od najuzbudljivijih dela proteklog veka, menjali književnu istoriju, dobijali najveće nagrade, potpisivali milionske ugovore, zajedno posećivali književne festivale, konferencije i proslave, igrali karte u časovima dokolice, ali i vodili žučne intelektualne (i one druge) rasprave, pre svega o politici, Kastru i Kubanskoj revoluciji, koja je u jednom trenutku postala njihova jabuka razdora. Sve to će uskoro biti poznato kao „hispanoamerički bum”, eksplozija stvaralačke energije kakva nije viđena u istoriji Servantesovog jezika, čak ni u njegovom „zlatnom dobu”. Prevod sa španskog: Jasmina Milenković Povez knjige : mek Strana : 311 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis "Od Gaba do Marija: rodoslov hispanoameričkog buma - Anhel Esteban" Priča o „hispanoameričkom bumu” pre svega je priča o dva velika pisca, Markesu i Ljosi, koji su svoje blisko prijateljstvo okončali pesnicama i do kraja života se nisu pomirili. Oko njih se okupljala čitava plejada najtalentovanijih južnoameričkih i španskih autora tog doba – Kortasar, Fuentes, Karpentijer, Donoso, braća Gojtisolo, i svi oni su protagonisti ove uzbudljive knjige. Zajedno su slavili život i literaturu, pisali neke od najuzbudljivijih dela proteklog veka, menjali književnu istoriju, dobijali najveće nagrade, potpisivali milionske ugovore, zajedno posećivali književne festivale, konferencije i proslave, igrali karte u časovima dokolice, ali i vodili žučne intelektualne (i one druge) rasprave, pre svega o politici, Kastru i Kubanskoj revoluciji, koja je u jednom trenutku postala njihova jabuka razdora. Sve to će uskoro biti poznato kao „hispanoamerički bum”, eksplozija stvaralačke energije kakva nije viđena u istoriji Servantesovog jezika, čak ni u njegovom „zlatnom dobu”. Prevod sa španskog: Jasmina Milenković

Antologija savremene hispanoameričke pripovetke,u dobrom je stanju. Izabrao i Priredio:Branko Anđić. Predgovori:Dalibor Soldatić i Branko Anđić. Preveli:Branko Anđić,Vesna Gatalica i Aleksandra Stevanović Izdavač:Srpska Književna Zadruga,Beograd 1980. Format:19cm x 13cm. Broj Strana:382 strana,tvrd povez,ćirilica. I 1. Masedonio Fernandez: Roman u začetku 2. Horhe Luis Borhes: Alef 3. Adolfo Bioj Kasares: Klopka 4. Hulio Kortasar: Ostrvo u podne 5. Huan Karlos Oneti: Tako strašan pakao 6. Mario Benedeti: Ostalo je prašuma 7. Augusto Roa Bastos: Živa grobnica II 8. Hose Marija Argedas: Sva ljubav sveta 9. Hose Donoso: Letovanje 10. Mario Vargas Ljosa: Šefovi III 11. Arturo Uslar Pjetri: Simeon Kalamaris 12. Salvador Garmendija: Duplo dno 13. Gabrijel Garsija Markes: Dan posle subote 14. Mario Monteforte Toledo: Soldatuša 15. Huan Rulfo: Kaži im da me ne ubiju 16. Huan Hose Areola: Skretničar 17. Karlos Fuentes: Dve Elene IV 18. Aleho Karpentijer: Noći sličan 19. Hose Lesama Lima: Ljubičasto dvorište 20. Giljermo Kabrera Infante: Veliki gubitak. Bibliografski podaci o autorima. Abecedni spisak autora i originalnih naslova pripovedaka. Izabrana bibliografija o hispanoameričkoj pripoveci.

Knjiga je veoma lepo očuvana.Ima posvetu. ,,Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala.``

Izvrstan primerak.. „Najveći pisac španskog govornog područja nakon Servantesa.“ Mario Vargas Ljosa Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

Elena zna Ubrzo nakon što je Rita pronađena obešena o crkveni zvonik, ne baš revnosni policijski inspektori zaključuju kako je reč o samoubistvu, te se istraga vrlo brzo zatvara. Međutim, zbog čudnih okolnosti Ritine smrti, njena majka Elena zna da je reč o ubistvu i ne želi da odustane od istine ni po koju cenu. Uprkos činjenici da pati od teškog oblika Parkinsonove bolesti, zbog koga i najprostije fizičke radnje predstavljaju herojski poduhvat, Elena započinje besomučnu potragu za krivcem. Znajući da zbog svog stanja nema izgleda da ga sama pronađe, odlučuje da krene na mukotrpan put kako bi naplatila zahvalnost jednog starog dužnika i uz njegovu pomoć konačno razrešila misteriju Ritine tragedije. Kriminalistički zaplet romana Elena zna samo je mizanscen za autorkino progovaranje o mnogo dubljim temama – smrtnosti, slobodi pojedinca i pravu žene na sopstveno telo – čime ova bolna i dirljiva priča o borbi jedne majke dobija univerzalni karakter. Kao renomirana savremena argentinska književnica, jedna od najtiražnijih i najpopularnijih u svojoj zemlji i treći najprevođeniji argentinski autor posle Borhesa i Kortasara, Klaudija Pinjeiro je napisala književno relevantan i istovremeno uzbudljiv roman, koji potpuno opravdava njenu titulu „Noar Lejdi“ i po kome je Netfliks snimio film, treće autorkino ekranizovano delo.

Sadržaj: TVOJ SAM – Mirjana Bobić Mojsilović „Neuzvraćena ljubav nije i uzaludna.“ Roman o ljubavi, ljubomori i sumnji. Bila je zanosna. Bila je nesvakidašnja. Bila je sve što je voleo. Nakon njene smrti ostala je samo ogrlica od poludragog kamenja koju on nije smeo da dodirne. Oduvek ga je morila sumnja da je svaki kamen na toj ogrlici predstavljao po jednog njenog ljubavnika. On je očajan, izneveren muž kojem je jedino preostalo da proučavajući to kamenje (ahat, karneol, akvamarin, lapis lazuli, tirkiz, mesečev kamen, koral…) odgonetne njene tajne ljubavi, ispiše svoju ljubavnu priču i ponovo se sjedini sa svojom voljenom. Prošlost ne može da se promeni, ali – može da se opiše! Možda sam hteo da joj se, na kraju, kad ja imam poslednju reč, ja, mali tihi Kornelijus, napokon osvetim pisanjem, a ipak, ipak sam je voleo, ispalo je da je sa svakom novom pričom volim sve više. U ovom romanu o stvaranju jednog romana, odaje se počast drugim piscima – Kavafiju, Olbiju, Bukovskom; Kortasaru, Markesu, Margerit Diras…. ”TVOJ SAM” je prvi muški roman Mirjane Bobić Mojsilović – sačinjen je od muškog dueta, a glavni junaci su muškarci – divni, zanosni, pokvareni, ustreptali, ledeni, ljubomorni, stvarni i izmišljeni. TVOJ SAM – Mirjana Bobić Mojsilović Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Opasne reči O zaboravljenim mitovima, zabranjenom jeziku I pisanju telom U knjizi Opasne reči velika argentinska književnica Luisa Valensuela se na sebi svojstven, maestralan način bavi temom ženskog pisma i njegovog odnosa prema politici, erotici i mitu, s posebnim osvrtom na argentinske i latinoameričke društvenoistorijske prilike i književnu tradiciju, kao i širim temama vezanim za odnose moći u jeziku i funkcijom Tajne u književnosti kao svojevrsnog metafizičkog koncepta u delima velikih latinoameričkih pisaca poput Kortasara, Fuentesa i Klaris Lispektor. Reči su opasne zato što mogu biti oruđa kako dominacije tako i subverzije a ženska književnost donosi nove mogućnosti za preispitivanje i oblikovanje stvarnosti upravo zahvaljujući viševekovnom potčinjavanju žene koje joj omogućava da pristupi patrijarhalnom logosu iz jednog novog ugla, sa mesta na kome je lakše steći uvid u mračnu stranu bića, gde uobrazilja deluje slobodnije a telo ustaje u pobunu i govori u ime onih kojima je toliko dugo reč bila uskraćena. Polazeći od koncepta zazornog Julije Kristeve, Valensuela nudi jedno specifično viđenje pisanja telom u delima latinoameričkih književnica gde „naslađivanje odvratnošću“ otvara nove puteve spoznaje i promišljanja stvarnosti. Njeno shvatanje pisanja telom takođe je blisko vezano za konkretne okolnosti argentinske državne represije u doba diktature i za ideju da književnost mora biti izraz istorijskog pamćenja i borbe protiv nepravdi, što je vidljivo i u njenoj vlastitoj književnosti. Vraćajući se zaboravljenim mitovima, prisvajajući zabranjeni jezik, boreći se protiv cenzure i autocenzure, podrivajući književni kanon, kao što sama Valensuela čini kada preosmišljava Peroove bajke i pretvara ih u izraz ženske slobode i pobune, književnice osvajaju nove slobode na svim poljima i za sve nas. Prevela sa španskog Ana Marković. Prikaži više