ŠKOLICE - Hulio Kortasar Izdavač: No limit books, Beograd 2001 Naslov originala: Rayuela Prevod: Silvia Monros Stojaković Povez: broširan Broj strana: 605 Odlično očuvana. U Kortasarovom delu „Školice“, čitalac nailazi na specifčnu strukturu romana, tačnije na početku same knjige nalazi se „Putokaz“, što bi značilo da će poglavlja ovog romana morati da se čitaju na određen način, i sa redosledom koji preporučuje sam autor; redosledom koji nije svojsten tradiciji realističkog romana čvrste fabularne motivacije i sukcesivnosti poglavlja. Ovaj roman daje neku novu, originalnu formu u svetu narativne fikcije. U ovako organizovanoj fabuli romana, uvek je prisutna hazardnost čitanja i ishoda priče. Sam naslov „Školice“ sugeriše da je roman igra. Autor kaže, na početku, da prvih 56 poglavlja treba da se čitaju na „uobičajen način“. Nadalje kaže, da čitanje druge knjige može da počne sa poglavljem 73, a potom treba pratiti redosled koji je numerisao autor, ali čitalac može sam da bira poglavlja koja želi da čita. Dakle, mi kao čitaoci, treba da preuzmemo na sebe čitalački prostor predložen u uputstvima.2001 POL.1 SAJ.

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp18.1

Meki povez, nova 596 strana B2

Ovom otkacenom knjigom prica, pod naslovom Zverinje, Tanesi obeležava pola veka od pojave romana Školice, posle koga je Hulio Kortasar svrstan medu najvece argentinske pisce. Ubrzo, on postaje jedan od najneobicnijih i najznacajnijih svetskih romansijera i pripovedaca. Više godina posle smrti Kortasara, njegova prva supruga, Argentinka Aurora Bernandes (1920), filolog i prevodilac, napravila je antologiju njegovih prica na temu životinja, košmarnih i jednako razigranih. Citalac je u prilici da na jednom mestu nade sve njegove nesvodive živuljke, ukljucujuci tu i potištenu kamilu koja je proglašena nepoželjnom. Tu su i

odlično očuvana

U ovoj knjizi poznati hispanoamerički i svetski nobelovac razgovara sa studentima o književnim i drugim temama na vrlo neposredan ali pronicljiv način. Hulio Kortasar, autor čuvenog romana Školice i brojnih nezaboravnih pripovedaka, ovoga puta izlazi pred čitaoce kao nimalo uobičajeni predavač, u isto vreme i prijateljski raspoloženi sagovornik, i narator jedne nezavršive priče, koja se zove Umetnost.Kortasar je jeseni 1980. prihvatio da održi dvomesečni kurs predavanja o književnosti na Berkliju. Kao što je i očekivano, to nisu bili časovi podučavanja već serija razgovora sa studentima o raznim temama iz umetnosti, politike, društva... Govorio im je o asp

hulio kortasar harold blum tihomir brajović ,,,

BORHES, KORTASAR, IMBERT, FORN, KIROGA, ONETI, BENEDETI. MEDITERANEO, BEOGRAD 1995. k5

Pronicljiv pripovedač, Krusanov ne zaboravlja staro pravilo, koje je formulisao još Kortasar: „Roman osvaja u poenima, a priča pobedjuje nokdaunom." Krusanov je majstor lažne radnje, neočekivanog praska, iznenadnog i naglog raspleta. Čitaocu jedino preostaje da vrisne i da padne kao pokošen.

O knjizi: Pronicljiv pripovedač, Krusanov ne zaboravlja staro pravilo, koje je formulisao još Kortasar: „Roman osvaja u poenima, a priča pobedjuje nokdaunom." Krusanov je majstor lažne radnje, neočekivanog praska, iznenadnog i naglog raspleta. Čitaocu jedino preostaje da vrisne i da padne kao pokošen.

O knjizi: Pronicljiv pripovedač, Krusanov ne zaboravlja staro pravilo, koje je formulisao još Kortasar: „Roman osvaja u poenima, a priča pobedjuje nokdaunom." Krusanov je majstor lažne radnje, neočekivanog praska, iznenadnog i naglog raspleta. Čitaocu jedino preostaje da vrisne i da padne kao pokošen.

Antologija svetske fantastike Ranko Krstajić broširani povez, 501 strana , 22 cm Stanje Vrlo dobro, potpis na predlistu. li Gongzuo Edgar Alan Po, Embrouz Birs G Garsija Markes Hulio Kortasar Horhe Luis Borhes Miloš Crnjanski, Ivo Andrić Franc Kafka, gustavo beker kenzaburo oe vladimir nabokov ....

Antologija svetske fantastike Ranko Krstajić broširani povez, 501 strana , 22 cm Stanje Vrlo dobro, potpis na predlistu. li Gongzuo Edgar Alan Po, Embrouz Birs G Garsija Markes Hulio Kortasar Horhe Luis Borhes Miloš Crnjanski, Ivo Andrić Franc Kafka, gustavo beker kenzaburo oe vladimir nabokov ....

Opis Aćagin poetski jezik verovatno oslikava ono najbolje što je postignuto u poslednje vreme. Opsednut uživanjem u rečima – njegov odabir gotovo ruralnih reči koje se prepliću s tipičnim vokabularom velikih gradova – on stvara poetsku klimu posebnih osobenosti, jer čulne elemente (boje, ukuse, taktilne senzacije) prati izuzetna melodičnost teksta. Jon Kortasar

Autor: Bernardo AćagaAćagin poetski jezik verovatno oslikava ono najbolje što je postignuto u poslednje vreme. Opsednut uživanjem u rečima – njegov odabir gotovo ruralnih reči koje se prepliću s tipičnim vokabularom velikih gradova – on stvara poetsku klimu posebnih osobenosti, jer čulne elemente (boje, ukuse, taktilne senzacije) prati izuzetna melodičnost teksta.Jon Kortasar

Časovi književnosti U ovoj knjizi poznati hispanoamerički i svetski nobelovac razgovara sa studentima o književnim i drugim temama na vrlo neposredan ali pronicljiv način. Hulio Kortasar, autor čuvenog romana Školice i brojnih nezaboravnih pripovedaka, ovoga puta izlazi pred čitaoce kao nimalo uobičajeni predavač, u isto vreme i prijateljski raspoloženi sagovornik, i narator jedne nezavršive priče, koja se zove Umetnost. Kortasar je jeseni 1980. prihvatio da održi dvomesečni kurs predavanja o književnosti na Berkliju. Kao što je i očekivano, to nisu bili časovi podučavanja već serija razgovora sa studentima o raznim temama iz umetnosti, politike, društva... Govorio im je o aspektima fantastičke priče, o muzikalnosti i humoru, ludičnosti, erotizmu, mašti i stvarnosti, kao i o socijalnim temama i jezičkim zamkama. Poseban čas ticao se njegovog predavanja o samome sebi kao piscu, o njegovim počecima, inspiraciji i razvitku, pa tako saznajemo o nastajanju njegovih priča ili romana, o procesu pisanja, o tome kako su uopšte rođeni hronopiji i drugi njegovi junaci. U ovih trinaest sati snimka, odnosno usmenog Kortasara, čitalac će naći bezmalo isto bogatstvo koje nalazi i u njegovim pisanim delima i uživati u nepretencioznim časovima književnosti, pre svega, ali i u mnogim drugim granama ljudskog postojanja ili nedoumica.

Autor: Hulio KortasarU ovoj knjizi poznati hispanoamerički i svetski nobelovac razgovara sa studentima o književnim i drugim temama na vrlo neposredan ali pronicljiv način. Hulio Kortasar, autor čuvenog romana Školice i brojnih nezaboravnih pripovedaka, ovoga puta izlazi pred čitaoce kao nimalo uobičajeni predavač, u isto vreme i prijateljski raspoloženi sagovornik, i narator jedne nezavršive priče, koja se zove Umetnost.Kortasar je jeseni 1980. prihvatio da održi dvomesečni kurs predavanja o književnosti na Berkliju. Kao što je i očekivano, to nisu bili časovi podučavanja već serija razgovora sa studentima o raznim temama iz umetnosti, politike, društva...

Autor: Hulio KortasarOvom otkacenom knjigom prica, pod naslovom Zverinje, Tanesi obeležava pola veka od pojave romana Školice, posle koga je Hulio Kortasar svrstan medu najvece argentinske pisce. Ubrzo, on postaje jedan od najneobicnijih i najznacajnijih svetskih romansijera i pripovedaca. Više godina posle smrti Kortasara, njegova prva supruga, Argentinka Aurora Bernandes (1920), filolog i prevodilac, napravila je antologiju njegovih prica na temu životinja, košmarnih i jednako razigranih. Citalac je u prilici da na jednom mestu nade sve njegove nesvodive živuljke, ukljucujuci tu i potištenu kamilu koja je proglašena nepoželjnom.

Izbor pripovedaka najboljih hispanoameričkih književnica 21. veka Priredili Ksenija Bilbija i Branko Anđić Ko su Beng Buntovnice Ako vas je prodrmao hispanoamerički bum (Borhes, Kortasar, Fuentes, Vargas Llosa, Garsija Markes, itd.) posle pola veka to će opet učiniti hispanoamerički beng (Šveblin, Enrikes, Netel, Portela, Oheda, Kolansi…)! To su spisateljice XXI veka, ikonoklastične buntovnice koje pomeraju granice novog pisma. Ne idu na sigurno i osvajaju čitaoce nokautom, a ne na poene. Ne podležu ni pamfletskoj politizaciji ni političkoj korektnosti niti čarima angažovane književnosti. One su slo

Priča o „hispanoameričkom bumu” , tj. priča o dva velika pisca hispanoameričke književnosti, Markesu i Ljosi. Markes i Ljosa su bili veoma bliski prijatelji, ali to prijateljstvo su završili pesnicama i nikada se nisu pomirili. Protagonisti ove knjige su i drugi talentovani južnoamerički i španski autori - Kortasar, Fuentes, Karpentijer, Donoso, braća Gojtisolo. Slavni umetnicu su zajedničkim snagama menjali književnost, pisali uzbudljiva dela, dobijali najveće nagrade i potpisivali milionske ugovore. Družili su se, igrali karte, išli zajedno na festivale i proslave, kao i vodili žučne intelektualne rasprave o politici, Kastru i Kubanskoj revoluciji. Sve je to označavalo jedan „hispanoamerički bum”.

Zverinje Ovom otkačenom knjigom priča, pod naslovom Zverinje, Tanesi obeležava pola veka od pojave romana Školice, posle koga je Hulio Kortasar svrstan među najveće argentinske pisce. Ubrzo, on postaje jedan od najneobičnijih i najznačajnijih svetskih romansijera i pripovedača. Više godina posle smrti Kortasara, njegova prva supruga, Argentinka Aurora Bernandes (1920), filolog i prevodilac, napravila je antologiju njegovih priča na temu životinja, košmarnih i jednako razigranih. Čitalac je u prilici da na jednom mestu nađe sve njegove nesvodive živuljke, uključujući tu i potištenu kamilu koja je proglašena nepoželjnom. Tu su i uznemiravajuće manuskupije, i razulareni krokodili iako ih niko nije video. A tu je i jedno dete koje ne može da pristane na reči kojima ukućani pokušavaju da ga umire govoreći mu da ne treba da se plaši, da je to što ga je nedokučivim prolomom noćne tišine užasnulo u stvari običan petao. U pričama o životinjama čini se kao da same reči, ali i prepoznatljivi kortasarovski rečenički sklopovi, stiču i jedan drugačiji život. Kao da i reči postaju mravi, konji, kasoari, tigrovi ili facolomci... Antologija Zverinje nastanjena je životinjama, mitološkim, izmaštanim, domaćim, koje strpljivo iz zasede čekaju svog čitoaca. Hulio Kortasar (1914–1984) rođen je u Briselu, gde mu je otac bio diplomata. Sa četiri godine vratio se s porodicom u Argentinu, u kojoj je sa majkom i mlađom sestrom, jer ih je otac napustio, živeo u okolini Buenos Ajresa. Izdržavao je porodicu predajući francusku književnost. Kao protivnik diktature Huana Perona, 1951. emigrirao je u Francusku, gde je radio kao prevodilac UNESKO-a. Na španski je preveo Robinzona Krusoa, Hadrijanove memoare, priče Edgara Alana Poa... Pisci kojima se divio bili su Lotremon i Alfred Žari. Podržavao je levicu u Latinskoj Americi (Kubansku revoluciju, Salvadora Aljendea u Čileu, sandiniste u Nikaragvi). Umro je u Parizu i tamo je sahranjen. Napisao je desetak knjiga priča, pet romana, više knjiga eseja, polemika, putopisa, pozorišnih i radio-drama, pesama... Prikaži više

Priča o „hispanoameričkom bumu” pre svega je priča o dva velika pisca, Markesu i Ljosi, koji su svoje blisko prijateljstvo okončali pesnicama i do kraja života se nisu pomirili. Oko njih se okupljala čitava plejada najtalentovanijih južnoameričkih i španskih autora tog doba – Kortasar, Fuentes, Karpentijer, Donoso, braća Gojtisolo, i svi oni su protagonisti ove uzbudljive knjige. Zajedno su slavili život i literaturu, pisali neke od najuzbudljivijih dela proteklog veka, menjali književnu istoriju, dobijali najveće nagrade, potpisivali milionske ugovore, zajedno posećivali književne festivale, konferencije i proslave, igrali karte u časovima dokolice, ali i vodili žučne intelektualne (i one druge) rasprave, pre svega o politici, Kastru i Kubanskoj revoluciji, koja je u jednom trenutku postala njihova jabuka razdora. Sve to će uskoro biti poznato kao „hispanoamerički bum”, eksplozija stvaralačke energije kakva nije viđena u istoriji Servantesovog jezika, čak ni u njegovom „zlatnom dobu”.

Priča o "hispanoameričkom bumu” pre svega je priča o dva velika pisca, Markesu i Ljosi, koji su svoje blisko prijateljstvo okončali pesnicama i do kraja života se nisu pomirili. Oko njih se okupljala čitava plejada najtalentovanijih južnoameričkih i španskih autora tog doba – Kortasar, Fuentes, Karpentijer, Donoso, braća Gojtisolo, i svi oni su protagonisti ove uzbudljive knjige. Zajedno su slavili život i literaturu, pisali neke od najuzbudljivijih dela proteklog veka, menjali književnu istoriju, dobijali najveće nagrade, potpisivali milionske ugovore, zajedno posećivali književne festivale, konferencije i proslave, igrali karte u časovima dokolice, ali i vodili žučne intelektualne (i one druge) rasprave, pre svega o politici, Kastru i Kubanskoj revoluciji, koja je u jednom trenutku postala njihova jabuka razdora. Sve to će uskoro biti poznato kao „hispanoamerički bum”, eksplozija stvaralačke energije kakva nije viđena u istoriji Servantesovog jezika, čak ni u njegovom „zlatnom dobu”. Čitaj dalje

Priča o „hispanoameričkom bumu” pre svega je priča o dva velika pisca, Markesu i Ljosi, koji su svoje blisko prijateljstvo okončali pesnicama i do kraja života se nisu pomirili. Oko njih se okupljala čitava plejada najtalentovanijih južnoameričkih i španskih autora tog doba – Kortasar, Fuentes, Karpentijer, Donoso, braća Gojtisolo, i svi oni su protagonisti ove uzbudljive knjige. Zajedno su slavili život i literaturu, pisali neke od najuzbudljivijih dela proteklog veka, menjali književnu istoriju, dobijali najveće nagrade, potpisivali milionske ugovore, zajedno posećivali književne festivale, konferencije i proslave, igrali karte u časovima dokolice, ali i vodili žučne intelektualne (i one druge) rasprave, pre svega o politici, Kastru i Kubanskoj revoluciji, koja je u jednom trenutku postala njihova jabuka razdora. Sve to će uskoro biti poznato kao „hispanoamerički bum”, eksplozija stvaralačke energije kakva nije viđena u istoriji Servantesovog jezika, čak ni u njegovom „zlatnom dobu”.

Majstori savremene svetske priče. Gras, Kundera, Mekjuan, Singer, Jerofejev, Erkenj, Majdak, R. Valzer, Ortis, Bukovski, Sorokin, Tanizaki, De Prada, Kortasar, Zang, Murhaus, Nabokov, Apdajk Kako da se nadamo da ćemo bez ludosti erosa videti sve što treba?! Kako drugačije da postanemo čarolija ako ne uđemo u čaroliju i u kožu utrljamo njene reči? Sjedinjavanje dva bića kroz eros podseća na čin pisanja. Nikad više no danas potrebno je da se eros, potisnut pornografijom i literaturom bez strasti, ponovo izlije u naše živote. Izgleda da nam u ponovnom očovečenju preostaju dve stvari: da čitamo knjige i vodimo ljubav. Ljubavno i umetničko iskustvo jedini su načini da se naše polje zaštiti od pustošenja, da se naš prostor sačuva kao nešto živo, kao tekuća voda otvorena za druge vode, sposobna da se prilagođava i menja. Ništa se sa sigurnošću ne zna dok se ne proveri ljubavlju. Ništa ne možemo tvrditi dok to ljubavlju ne ispitamo. Volimo, dakle postojimo.