Informacije o Proizvodu Brend: mirjana maric Grad: Beograd Materijali: plis Tagovi: torba maric mirjana Stanje predmeta: veoma dobro Boja: crna braon 22cm najširem delu. Visina 22cm. Kaiš(lanac) 92cm. Pliš. Džep u unutrašnjosti.

Informacije o Proizvodu Veličina: 42 Brend: mirjana maric Grad: Aleksinac Materijali: viskoza poliester Tagovi: mirjanamaric ogrtac Stanje predmeta: veoma dobro Boja: teget bela Veoma kvalitetan komad garderobe. Kragnica može da se skida, pošto je na dugmiće. Dimenzije: Širina u ramenima: 39 cm Dužina rukava: 25,5cm Dužina:86cm Cene nisu fiksne i na kupovinu više stvari uvek ću dati popust. Ukoliko je potrebna još neka dimenzija ili slika pišite mi u privatnoj poruci. Stvari koje su mi taman su moje, a koje su mi velike su svekrvine. Sve stvari sam slikala na sebi jer se lepše vidi na slici kada se obuče. Veličine su uglavnom 38 i 42, u svakom oglasu stavila sam detaljne dimenzije.

Pleteni topić `Mirjana Marić` 100% pamuk, opheklan malom čipkom. Ide uz sve boje suknji ili pantalona. Dimenzije: Ramena 44cm Otvor za ruku, obim 56cm Grudi 108cm Dužina do struka 45cm

Informacije o Proizvodu Brend: moda mirjana marić Grad: Niš Materijali: pamuk Tagovi: pamuk Stanje predmeta: novo bez etikete Jako kvalitetan prsluk za otmene dame.

Култура бр. 78-79 / 1987 Изазови религијског Издавачки савет: Симеон Бабић, Ратко Божовић, Ранко Бугарски (председник), Радослав Ђокић, Веселин Илић, Иван Ивић, Јован Јанићијевић, Верољуб Павловић, Родољуб Степановић Редакција: Милена Драгићевић Шешић, Радослав Ђокић, Јелена Ђорђевић, Миливој Иванишевић, Бојан Јовановић, Соња Лихт, Ратка Марић, Мирјана Николић, Жарана Папић, Бранимир Стојковић (одговорни уредник), Дарко Танасковић, Сретен Вујовић Опрема: Боле Милорадовић Цртежи: Мирјана Поповић Коректор: Весна Комар Метер: Бранко Црномарковић Издавач: Завод за проучавање културног развитка. Редакција часописа Култура, Београд Садржај Изазови религијског Милан Вукомановић ТАЈНА И АЛЕГОРИЈА Дарко Танасковић ИСЛАМ У БЕОГРАДУ Бранимир Стојковић ВЕРСКИ ПОКРЕТИ И СЕКТЕ: СОЦИОКУЛТУРНИ ОКВИРИ ДЕЛОВАЊА Соња Лихт ПОВРАТАК МЛАДИХ РЕЛИГИЈИ: ПРОТЕСТ, КОНФОРМИЗАМ ИЛИ ТРАГАЊЕ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ Радослав Ђокић СЕКУЛАРИЗАЦИЈА И ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ Драгомир Пантић СВЕТОВНА РЕЛИГИОЗНОСТ: ПОКУШАЈ ЕМПИРИЈСКОГ ИСТРАЖИВАЊА Мирјана Васовић РЕЛИГИОЗНОСТ И АНОМИЈА Љиљана Бачевић ЦРКВА И ЊЕНА ШТАМПА Маја Кораћ ВЕРСКИ ПРАЗНИЦИ И ОБИЧАЈИ МЛАДИХ ИЗ ЈАЛОВИКА Аргументи Љубиша Рајић ВУК ЈЕ МРТАВ, А НИ МИ НИСМО ДОБРО - О НАМА НА ИСПРАЋАЈУ ВУКОВЕ ГОДИНЕ Осврти Жарко Требјешанин КИЧ У ПСИХОЛОГИЈИ: КАРАКТЕРИСТИКЕ, СТРУКТУРА И ФУНКЦИЈА Прикази Иван Шоп ТРАГОМ СЕФАРДСКЕ КУЛТУРЕ Мирјана Антуновић ВЕЛИКИ БОГОВИ САМОТРАКЕ И ЊИХОВИ ПОСВЕЋЕНИЦИ Надежда Радовић ПОВРАТАК РЕЛИГИЈА У ПОЛИТИКУ: ШЕСТИ СЕМИНАР ИСЕР-А Ацо Дивац НЕСПОРНО СПОРНЕ КУЛТУРЕ Весна Ђукић Дојчиновић ПИТАЊА О КУЛТУРИ Досије Јефим Еткинд СЛУЧАЈ ЈОСИФА БРОДСКОГ

Култура бр. 93-94 / 1994 Токови позоришне комуникације • Culture and Media Policies Редакција: Милена Драгићевић Шешић, Радослав Ђокић, Јелена Ђорђевић, Миливоје Иванишевић, Бојан Јовановић, Соња Лихт, Ратка Марић, Мирјана Николић, Жарана Папић, Бранимир Стојковић (одговорни уредник), Дарко Танасковић, Сретен Вујовић Опрема: Боле Милорадовић Цртеж на корицама: Саша Марковић Коректор: Мира Биљетина Унос: Слободанка Аћимовић Програмски прелом и обрада: Горан Пилиповић Издавач: Завод за проучавање културног развитка Редакција часописа Култура, Београд Садржај Токови и својства позоришне комуникације Александра Јовићевић ИНТЕРПРЕТАЦИЈА И РЕИНТЕРПРЕТАЦИЈА СВЕТСКИХ КЛАСИКА У ПОЗОРИШТУ НА КРАЈУ XX ВЕКА Невена Даковић ФИЛМ И ПОЗОРИШТЕ ПО-МО ТРЕНД Дивна Вуксановић ПОСТОПЕРСКИ ЖАНРОВИ Владимир Јевтовић ГЛУМАЧКА ИГРА - `ЕТИКА И ТЕХНИКА` Бранимир Стојковић ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ И ДРУШТВЕНО ОКРУЖЕЊЕ Филип Младеновић АЛТЕРНАТИВНО ПОЗОРИШТЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ ОСАМДЕСЕТИХ Зорица Јевремовић ПОЗОРИШНЕ (ПОЛИТИЧКЕ) ФАБРИКЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Дубравка Кнежевић НА МАРГИНАМА ИНЦИДЕНТА Радослав Ђокић УМЕТНОСТ КАО ВИД СИМБОЛИЧКЕ ФОРМЕ Culture and Media Policies Триво Инђић CULTURAL INSTITUTIONS IN SERBIA Марина Либоракина FROM IDENTITY MlSTlQUE TO IDENTITY CULTURAL POLICY Милена Драгићевић Шешић MEDIA WAR AND HATRED Мирољуб Радојковић THE TEETH OF CADMUS Културна баштина Зоран Аврамовић ЛЕГАТИ У КУЛТУРИ БЕОГРАДА Душан Милосављевић ЗАДУЖБИНЕ, ФОНДОВИ И ЛЕГАТИ У НИШУ

duhovnog Култура бр. 82-83 / 1988 Интеркултурна херменеутика Издавачки савет: Симеон Бабић, Ратко Божовић, Ранко Бугарски (председник), Радослав Ђокић, Веселин Илић, Иван Ивић, Јован Јанићијевић, Верољуб Павловић, Родољуб Степановић Редакција: Милена Драгићевић Шешић, Радослав Ђокић, Јелена Ђорђевић, Миливој Иванишевић, Бојан Јовановић, Соња Лихт, Ратка Марић, Мирјана Николић, Жарана Папић, Бранимир Стојковић (одговорни уредник), Дарко Танасковић, Сретен Вујовић Опрема: Боле Милорадовић Цртежи: Јасмина Калић Коректор: Весна Комар Метер: Бисерка Божичковић Издавач: Завод за проучавање културног развитка. Редакција часописа Култура, Београд Садржај Културна политика Триво Инђић ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ У СРБИЈИ - И ТРАДИЦИЈА И ЖИВИ УМЕТНИЧКИ ПОКРЕТ Интеркултурна херменеутика Зоран Константиновић ИНТЕРКУЛТУРНИ ПРИСТУП КЊИЖЕВНОСТИ Срђан Богосављевић ХЕРМЕНЕУТИЧКИ ПРОБЛЕМИ ИНТЕРКУЛТУРНЕ ГЕРМАНИСТИКЕ Алојз Вирлахер ТУЂИМ ОЧИМА ИЛИ: СТРАНОСТ КАО ФЕРМЕНТ - РАЗМИШЉАЊА О ЗАСНИВАЊУ ИНТЕРКУЛТУРНЕ ХЕРМЕНЕУТИКЕ НЕМАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Еберхард Шајфеле РАЗЛИКОВАЊЕ И АФИНИТЕТ - ПРОБЛЕМ ПРЕТПОСТАВКИ ИНТЕРКУЛТУРНОГ РАЗУМЕВАЊА Дитрих Круше РАЗЛИКЕ У ЧИТАЊУ: ИНТЕРКУЛТУРНИ ДИЈАЛОГ ИЗМЕЂУ ЧИТАЛАЦА Буркхард Краузе ИСТОРИЈА МЕНТАЛИТЕТА КАО КОМПАРАТИВНО ИСТРАЖИВАЊЕ КУЛТУРЕ Хорст Турк ИНТЕРТЕКСТУАЛНОСТ КАО ОБЛИК ПРИСВАЈАЊА СТРАНОГ Истраживања Рајко Ђурић ФОНОЛОШКИ СИСТЕМ РОМСКОГ ЈЕЗИКА И ЊЕГОВ АЛФАБЕТ Теме Смиљка Томановић МИТ И МОДЕРНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ Бојан Јовановић МАГИЈСКА ОБЈАВА ДУХОВНОГ Разговор --- РАЗГОВОР СА РЕЈМОНДОМ ВИЛИЈАМСОМ Прикази Ратко Нешковић МАКС ШЕЛЕР: ПОЛОЖАЈ ЧОВЕКА У КОСМОСУ Небојша Крстић МИТОЛОГИЈА И КУЛТУРА Лука Прошић ПИТАЊЕ КОРЕНА

Časopis za prostorno planiranje, urbanizam i arhitekturu, Beograd Broj 12/13, 2003. Izlazi povremeno 148 strana, A4 format. Veoma lepo očuvan. IAUS, kuća Vasića, Igor Marić savremena inetrpretacija tradicionalnih arhitektonskih obrazaca u seoskoj arhitekturi, seoska arhitektura, Aleksandar Šaletić, Vladan Đokoć, salon urbanizma, istorija arhitekture, Stanko Kliska, vodič kroz modernu arhitekturu, arhitektura salonska vizura, Aleksandar Milenković, Mirjana Roter Blagojević, Tijana Crnčević, Vladan Đokić... pogledajte sadržaj.

Iz prve ruke: glasna razmišljanja o knjigama - knjiga 2 Knjiga sadrži tekstove o delima sledećih autora: Jana Knežević, Aleksandar Obradović, Senka Nikolić, Dragan Tenkeš, Vladimir Bajić, Zoran Tornjanski, Nikola Kitanović, Bogdanka Rakić, Anđelka Grujić, Elena Askarova, Mensur Ćatić, Savo Kostadinovski, Boris Marić, Branka Kamensek, Dragana Pavličević Tomić, Slađana Nedeljković, Franjo Frančić, Bojana Nikoletić, Ljubica Verbič, Živica Brusin, Jelena Gavrilović, Katia Vunderlin, Milorad Kuljić, Saša Paljenkaš, Slaviša Krstić, Zorica Tijanić, Jovan Veljin Mokrinski, Danica Petrović, Ivana Papeš Bogosavljev, Dragica Oličkov, Dušan Baštovanov, Majstor Njusi iz Banata, Ružica Drulović, Vera Budić Bešlin, Vesna Paunović Đukić, Vladimir Gavrilov, Mika Vlacović Vladisavljević, Milka Tomić, Mirjana Tomić, Predrag Sukur, Radovan Vukoje, Anita Bojić Perkin, Ivan Bošnjak, Ana Vidmar, Jan Bačur. Zbirka kritika, predgovora i tekstova pisanih različitim povodima omogućava nam da iz prve ruke – od Radovana kao prvog čitaoca – saznamo mnogi njegov pronicljiv sud i zapažanje o savremenoj književnosti i slikarstvu, ali knjiga pred nama je i mnogo više od toga. To će osetiti svaki putnik namernik koji otvori korice ove knjige i odvaži se da pođe na virtualno putovanje sa Radovanom Vlahovićem. Dr Mirjana Brković

34. OKTOBARSKI SALON LIKOVNIH I PRIMENJENIH UMETNOSTI SRBIJE - Beograd, 15. X - 15. XI 1992 Izdavač - Kulturni centar, Beograd Godina - 1993 Povez - Broširan Stanje - Korice dosta dobre, unutrtasnjost bez nekih mana, cista. SADRŽAJ: Mirjana Živković - U SUSRET 21. VEKU (POGLED ISKOSA`) Biljana Vilimon, Siniša Vuković, Gordana Kaljalović, Marica Prešić, Aleksandar Cvetković Jerko Ješa Denegri - IZLOŽBA BRANKA PROTIĆA Branko Protić Ljiljana Ćinkul - GRAFIKA VUKICE OBRADOVIĆ DRAGOVIĆ Vukica Obradović Dragović Zoran Gavrić i Dejan Sretenović - U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM OBJEKTOM Mrđan Bajić, Zdravko Joksimović Marina Martić - BEZ NADE, BEZ STRAHA Milica Tomić, Dragan Jelenković, Mileta Prodanović Marta Vukotić i Dragica Jovanović - UMETNOST KAO IGRA Rastko Ćirić, Saša Marković, Milija Nešić, Nenad Paranosić, Milica Paranosić, Dragan Ristić, Jelena Tamburić Gordana Biba Stojanović - MARAME KAO SLIKE Marinela Koželj Divna Popović Šošanić, Anđelka Slijepčević, Marija Tasovac SLIKARSTVO Bratislav Bašić, Vera Božičković Popović, Anđelka Bojović, Čedomir Vasić, Jarmila Vešović, Zoran Grebenarević, Božidar Damnjanovski, Sretko Divjan, Perica Donkov, Milutin Dragojlović, Veselin Drašković, Katarina. Drljević, Stojanka Đorđić, Radivoje Đurović, Jagoda Živadinović, Stanko Zečević, Vesna Ilić, Bora Iljovski, Divna Jelenković, Milena Jovanović, Milan Graovac, Dušan Junačkov, Jasmina Kalić, Vesna Knežević, Radomir Knežević, Stevan Knežević, Slobodan Knežević, Jadran Krnajski, Mirjana Krstevska Marić, Rade Kundačina, Zdravko Mandić, Vesna Marković, Srđan Bile Marković, Marijeta Milovanović, Ljiljana Mićović, Radenko Mišević, Dragan Mojović, Eva Mrđenović, Zoran Naskovski, Gordan Nikolić, Dušan Otašević, Zoran Pavlović, Pepa Pašćan, Zoran Petrović, Gradimir Petrović, Mihailo M. Petrović, Dimitrije Pecić, Miodrag B. Protić, Jovan Rakicić, Aleksandra Rakonjac, Kemal Ramujkić, Aleksandar Rafajlović, Sanja Reljić, Miodrag Rogić, Rada Selaković, Dragana Stanaćev, Igor Stepančić, Milica Tomić, Dušan Todorović, Dragomir Ugren, Zoran Furunović, Miško Šuvaković SKULPTURA Dejan Anđelković, Svetomir Arsić Basara, Kosta Bogdanović, Radomir Branisavljević, Jasminka Brkanović, Milun Vidić, Nikola Vukosavljević, Aleksandar Đurić, Darija Kačić, Vladimir Komad, Dragoslav Krnajski, Dušan Marković, Tatjana Milutinović Vondraček, Milija Nešić, Zoran Pantelić, Rajko Popivoda, Mileta Prodanović, Vladan Radovanović, Slavoljub Caja Radojčić, Nenad Racković, Miodrag Ristić, Milica Stevanović Talent, Borbije Crnčević, Rastislav Škulec GRAFIKA, CRTEŽ Milica Anđelković, Lidija Antanasijević, Slobodan Bojović, Biljana Vuković, Evgenija Demnijevska, Živko Đak, Milica Žarković, Dušica Žarković, Marija Ilić, Milena Jevtić Ničeva Kostić, Dragan Jelenković, Branimir Karanović, Velizar Krstić, Zoran Marjanović, Slavko Milenković, Branko Miljuš, Miodrag Mlaćović, Dragan Momirov, Branko Pavić, Miško Pavlović, Gordana Petrović, Višnja Petrović, Milan Popović, Sanvila Porej, Nebojša Radojev, Branko Raković, Aleksandar Rasulić, Slobodan Roksandić, Žarko Smiljanić, Dragan Sovilj, Milan Stanojev, Milan Stašević, Ljiljana Stojanović, Nevenka Stojsavljević, Zorica Tasić, Zoran Todović, Branislav Fotić, Daniela Fulgosi, Biljana Ševo PRIMENJENA UMETNOST Nada Aksentijević, Dragoljub Adžić Aco, Milanka Berberović, Veljko Bikić, Biljana Božić Stamenković, Radimir Bojanić, Dragoslava Bojić Nikolić, Branka Bradić, Vera Vlajić, Jugoslav Vlahović, Velimir Vukićević Mlađi, Dejan Vučković, Suzana Gojnić, Zora Davidović, Aleksandar Dodig, Jasna Dragović, Dragan Drobnjak, Ivo Eterović, Dušica Žarković, Đorđe Živković, Geroslav Zarić, Aleksandar Zlatović, Zoran Ilić, Bogdan Jovanović, Bosiljka Kićevac, Milijana Lazić, Slavica Lalicki, Radomir Levajac, Mirko Lovrić, Nenad Maksimović, Goran Malić, Vladimir Marenić, Emilija Marodić, Vesna Mujdžić Janković, Branislav Nikolić, Nives Pavlović Vuković, Branko Pelinović, Dušan Petričić, Dragomir Petrović, Ljiljana Petrović, Aleksandar Portnoj, Milica Radovanović, Dušan Ristić, Olivera Stojadinović, Zagorka Stojanović, Marija Tasovac, Ljiljana Trajković, Momčilo Trajković Momo, Rastko Ćirić, Daniela Fulgosi, Ivana Šundevski Veljović GRAFIČKI I INDUSTRIJSKI DIZAJN Dragana Babić, Violeta Basrak, Edit BerčenjI, Zoran Blažina, Tomislav Bogdanović, Vladimir Božanić, Tatjana Borojević, Doru Bosiok, Ivan Valenčak, Slobodan Vukić, Radomir Vuković, Dragica Vučković, Slavica Grkavac, Živko Grozdanić Gera, Sanja Drvenica, Miodrag Đorđević, Branko Bukanović, Robert Žemberi, Slobodan Ivkov, Silvano Jović, Bogdan Jocić, Milica Jovanović Marković, Nebojša Klačar, Gordana Komad, Slavica Kostić, Ana Leković Cvijić, Goran Lončar, Branko Lukić, Katarina Marinković, Saveta i Slobodan Mašić, Rajko Miketić, Milorad Mikić i Varićak Radovan,Gradimir Milikić, Lela Milosavljević, Slobodan Milošević, Rajko Miketić, Ljubiša Mitrović, Desa Mladenović Arsić, Ivica Mlađenović, Vladimir Najdović, Vanda Nešić, Dušan Nešić, Snežana Nešić, Gordana Nikolić, Miša Nikolovski, Vladimir Novaković, Milomir Pavlović, Aleksandar Pajvančić, Danka Petrović, Miodrag Popović, Siniša Prvanov, Tomislav Radisavljević, Vujadin Radovanović, Biljana Rakić i Antonija Dragutinović, Milan Rakić, Goran Redžepi, Irena Rot Portnoj, Sunčica Savić, Miloš Sekulić, Tijana Sekulić, Anđelka Slijepčević, Rinaldo Spasov, Živko Stamenković, Živojin Stanković, Zvonko Stanković, Aleksandar Stjepanović i Branislav Stojanović, Slavko Stupar, Katarina Tanasković, Nenad Tasić, Gordana Ćirić Krstić, Stevan Čukić, Ingrid Huljev Nikolić, Boško Ševo, Slobodan Štetić, Vukosava Šibalić, Miodrag Šurjanac

PREDRAG PIPER PRILOZI ISTORIJI SRPSKE SLAVISTIKE - biobibliografska građa Izdavač - Čigoja štampa, Beograd; Filološki fakultet, Beograd Godina - 2011 735 strana 24 cm ISBN - 978-86-7558-857-3 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: Radomir Aleksić, Ivana Antonić, Zdravko Babić, Aleksandar Belić, Vera Belokapić-Škunca, Jevrem Bjelica, Vera Borisenko-Svinarski, Olga Brajičić, Branislav Brborić, Smiljka Vasić, Dojčil Vojvodić, Aleksandra Vraneš, Vjera Vuletić, Vitomir Vuletić, Jelena Ginić, Ana Golubović, Vladimir Dajović, Dara Damnjanović, Petar Dmitrijev, Vukosava Đapa-Ivetić, Nada Torđević, Petar Đorđić, Milka Ivić, Per Jakobsen, Miloš Jevtić, Gordana Jovanović, Maja Jončić, Dragana Kerkez, Marijana Kiršova, Ksenija Končarević, Verica Koprivica, Mirjana Kostić-Golubičić, Radovan Košutić, Vladislav Lubaš, Biljana Marić, Radovan Matijašević, Ljubo Milinković, Dušanka Mirić, Katarina Mitrićević-Štepanek, Jelena Mihajlović, Marina Nikolić, Motoki Nomaći, Marina Obižajeva, Maja Pavlović-Šajtinac, Tanja Pavlović, Jelena Pantelić-Mladenović, Sava Penčić, Marina Petković, Predrag Piper, Durija Pojatić, Ljudmila Popović, Milana Radić-Dugonjić, Ružica Radojčić, Vučina Raičević, Mitra Reljić, Dojčilo Rudan, German Safronov, Kiril Svinarski, Ivana Sekicki, Milena Slavić, Adelaida Smoljska, Bogoljub Stanković, Branka Stanković, Marija Stefanović, Stefan Stojanović, Milosava Stojnić-Caričić, Bogdan Terzić, Branko Tošović, Radoslava Trnavac, Drago Tupić, Egon Fekete, Ivan Čarota "Knjiga Prilozi istoriji srpske slavistike: Biobibliografska građa obuhvata 72 biobibliografije slavista o kojima je autor pisao u različitim prilikama i različitim povodima: od poznatih slavista (npr. R. Košutić, A. Belić, M. Ivić) dopredstavnika srednje i mlađe slavističke generacije. U knjizi su zastupljene pretežno biobibliografi je predstavnika srpske lingvističke slavistike iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Kosovske mitrovice, Nikšića, Sarajeva i drugih centara, ali i proučavalaca slovenskih književnosti (npr. m. Stojnić-Caričić, S. Penčića, V. Vuletića), kao i nekoliko stranih slavista koji su se bavili ili se bave srpskim jezikom i književnošću ova knjiga zamišljena je kao doprinos ostvarivanju toga cilja - izrade biobibliografskog rečnika srpske slavistike - u nadi da će se u mlađim pokolenjima srpskih slavista naći snage da se i taj naučni i kulturni zadatak obavi. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

ČASOPIS ZA DRUŠTVENU KRITIKU I TEORIJU - GLEDIŠTA 5-6 1990 Godina XXXI 202 strana 24 x 14 cm ISSN - 0017-1166 Uređivački odbor - Slobodan Žunjić, Ranko Princip, Slobodan Antonić, Vojin Dabić, Zoran Kinđić, Zoran Gavrić, Marinko Lolić, Gordana Jovanović, Ilija Marić, Radmila Nakarada, Petar Opalić, Vidoje Vasiljević, Aleksandar Zistakis SADRŽAJ: POSTMODERNA MLADEN KOZOMARA - Teorija, strategija, postmoderna PHILIPPE LACOUE-LABARTHE - Razgovori JEAN BAUDRILLARD - Teorija virusa (virus teorija) SLOBODAN ŽUNJIĆ - Modeli postmodernog zaboravljanja RICHARD BERNSTEIN - Ozbiljna igra: etičko-politički horizont Žak Deride VLADIMIR CVETKOVIĆ - Totalitet u (post)modernom ključu DÉSIRÉE VERWEIJ - Dioniska ženskost: Niče i ženske metafore DORDE VUKADINOVIĆ - Habermasova kritika postmoderne POSTMODERNIZAM U JUGOSLAVIJI JEŠA DENEGRI - Duh postmoderne u jugoslovenskom umetničkom prostoru MILETA PRODANOVIĆ - Postmoderna kao (manje-više) etiketa MILAN DAMJANOVIĆ - Pri-sustvo/parousia duha postmoderne kod nas ĐURO SEDER - Postmoderno doba - i u umjetnosti, zar ne? ŽELJKO KIPKE - Riječ dvije o dekompoziciji PRILOG UZ ANKETU O POSTMODERNIZMU LAWRENCE ALLOWAY - Neophodne i izlišne reči ODABRANA BIBLIOGRAFIJA (Priredio Dobrilo Aranitović) Recepcija postmoderne u Jugoslaviji TEORIJA DRUŠTVENOG ODLUČIVANJA DUBRAVKA PAVLIČIĆ, ALEKSANDAR KRON - Neki osnovni pojmovi teorije društvenog odlučivanja POLEMIKA ALEKSANDAR KRON, DUBRAVKA PAVLIČIĆ - O jednoj studiji (Vladimir Gligorov: „Interesi i načela u uslovima decentralizovanog odlučivanja`) PRIKAZI MILICA MARKOVIĆ - U području fikcionalnog ZVONKO ŠUNDOV - Ničova vesela znanost MIRJANA S. RADOJIĆIĆ - Za humaniju smrt VLADIMIR CVETKOVIĆ - Nastajanje moderne VLADIMIR ILIĆ - Sociologija i njena istorija RAJKO BUKVIĆ - Ekonomija, politika i razvoj DRAGOMIR DRAŠKOVIĆ - Jedno videnje oligarhije REGISTAR 1990. U odličnom stanju, tekst bez podvlačenja Filip Laku Labart Žan Bodrijar Ričard Bernstajn Bernstin Dezire Vervij Dezajr Vervej Lorens Alovej

ZBORNIK PESAMA sa 24. međunarodnog susreta pesnika u Inđiji, pod naslovom ` GARAVI SOKAK `. KNJIGA JE POTPUNO NOVA! Veoma retka, i u njoj je zastupljena poezija 402 PESNIKA iz raznih krajeva sveta. Uvršteni autori: 1. AGO HAURDIĆ 2. AGNJEŠKA JAŽENBOVSKA 3. ADEM GARIĆ 4. ALEKSANDAR DEVETAK 5. ALEKSANDAR HUT KONO 6. ALEKSANDAR MIJALKOVIĆ 7. ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ 8. ALEKSANDAR VELIČKOVIĆ 9. ALEKSANDAR STANOJEVIĆ 10. ALEKSANDRA ĐURĐEVIĆ 11. ALEKSANDRA VIDIĆ 12. ALEN BRABEC 13. ALISA MALIČEVIĆ 14. ALISA SALOPEK 15. ANASTASIJA KOCIĆ 16. ANASTAZIJA RAJIĆ 17. ANĐELA BUGARIN 18. ANDREA POPOV MILETIĆ 19. ANDREJ GRILC – THEODOR ILLEK 20. ANDREJKA JEREB 21. ANI STAJKOVA – IVANOVA 22. ANA ŽEZLOVA 23. ANTON GANČEV 24. ARKADJUŠ FRANJA 25. ARMIN BOLIĆ 26. ARMIN HUSEINOVIĆ 27. ARON BARETIĆ 28. BILJANA DIMITRIJEVIĆ MARTINOV 29. BILJANA POLEDICA 30. BILJANA TODOROVIĆ 31. BISERKA GAJIĆ 32. BISERKA SPAJIĆ 33. BOBO GRLJUŠIĆ 34. OJANA KULIDŽAN 35. BORČE PANOV 36. BORIS MARKOVIĆ 37. BORIS SPAJIĆ 38. BORIVOJ BUKVA 39. BORIVOJE SEKULIĆ 40. BORKA SIMIĆ 41. BOŽIDAR PEŠEV 42. BOŽO VLAŠIĆ 43. BRANKO JEČMENICA 44. BRANKO MARAVIĆ 45. BRATISLAV VELIČKOVIĆ 46. BREDA SLAVINEC 47. BRUNO BREŽAC 48. BRUNO ŠTOK 49. BUDIMKA TOŠIĆ 50. VALENTINA PETROVIĆ 51. VALENTINA-VANJA STOJKOVIĆ 52. VALENTINA VUKMAN ZELIĆ 53. VALENTINA MILAČIĆ 54. VALENTINA ZLATANOVIĆ MARKOVIĆ 55. VANJA PAVLOVIĆ 56. VEDRANA ĐEKIĆ 57. VELJKO LAĐEVAC 58. VERA RATKOVAC 59. VESNA DENČIĆ 60. VESNA JOKIĆ 61. VESNA KEREČKI ŠARAC 62. VESNA LAUDANOVIĆ 63. VESNA ŠARE 64. VESNA V. LALOVIĆ 65. VESNA BALABAN 66. VESNA TASIĆ 67. VID VUKASOVIĆ 68. VID VUKELIĆ 69. VIDA NENADIĆ 70. VIKTORIJA VULETIĆ 71. VIOLETA JOVIĆ 72. VIŠNJA JUNAKOVIĆ 73. VLADANA KOSTIĆ 74. VLADIMIR VUKMIRICA 75. VLADIMIR ZLOH 76. VOJKA MILOVANOVIĆ 77. VUKAN OGRIZOVIĆ 78. GORAN GATALICA 79. GORAN KUTLAČA 80. GORAN SREĆKOVIĆ 81. GORDANA-VERICA MIĆUNOVIĆ 82. GORDANA LJ. MILJKOVIĆ 83. GORDANA PAVLOVIĆ 84. GORDANA RADOVANOVIĆ 85. GORDANA ROGIĆ 86. GORDANA ŠUMENKOVIĆ 87. GORDANA VIDAKOVIĆ SIMIĆ 88. GROZDANA CREPAJAC 89. DAJANA LAZAREVIĆ 90. DALIBOR DREKIĆ 91. DALIBORKA PEŠUT MANDIĆ 92. DAMIR CAR 93. DAMIR D. OCVIRK 94. DANIJEL RADOČAJ 95. DANIJELA KOJIĆ 96. DANILO MARIĆ 97. DANJA ĐOKIĆ 98. DARKO BURMUDŽIJA 99. DARKO KOLAR 100. DARKO MARKOV 101. DEJAN DIMITRIJEVIĆ MITA 102. DANIEL TIKVICKI 103. DOROTA JAVORSKA 104. DRAGAN RADOVIĆ 105. DRAGANA ĐURKOVIĆ TOŠIĆ 106. DRAGANA DUČIĆ 107. DRAGANA JOVANOVIĆ 108. DRAGANA KONSTANTINOVIĆ 109. DRAGANA MRKIĆ 110. DRAGICA BEKA SAVIĆ 111. DRAGICA KOJIĆ 112. DRAGIŠA ERAKOVIĆ 113. DRAGOLJUB POPOVIĆ 114. DRAGOMIR DRAGA MIRJANIĆ 115. DRAŽEN PAVLIĆ 116. DRAŽENKA TRBOVIĆ 117. DUNJA BANJAC 118. DUŠAN ĐORĐEVIĆ 119. DUŠAN ELEZ 120. DUŠANKA RUDIĆ 121. DUŠKA BOJIĆ 122. ĐORĐE BOGOJEVIĆ 123. ĐURA ŠEFER SREMAC 124. ĐURICA EDELINSKI 125. ĐURO BAKIĆ 126. EMIL GEBEJEŠ 127. EMILIJA MIJATOVIĆ 128. EMILIJA ŽIVKOVIĆ 129. EMILIJA ŽIVOJINOVIĆ 130. ENSAR BUKARIĆJI VAKUF – USKOPLJE 131. ERŽEBET FEHER LIZA 132. EVGENIJE ALEKSANDROVIČ KAPUSTIN 133. EVICA KRALJIĆ 134. ŽAKLINA GLIBO 135. ŽELJANA RADONIĆ 136. ŽELJKA AFRIĆ 137. ŽELJKO ARNOVSKI 138. ŽELJKO VUČENOVIĆ – VUK KURJAK 139. ŽELJKO FUNDA 140. ŽELJKO JELIĆ KREMANSKI 141. ŽIVAN MARINKOVIĆ 142. ZDRAVKO DUVNJAK 143. ZIJAD PANDUR 144. ZLATKA EMERŠIĆ 145. ZLATOMIR BOROVNICA 146. ZORA LJUBENOVIĆ 147. ZORAN S. PILJEVIĆ 148. ZORAN TODOR 149. ZORANA GAVRILOVIĆ 150. ZORICA LEŠOVIĆ STANOJEVIĆ 151. ZORICA MARKOV 152. ZORICA STANKOVIĆ 153. ZORKA ČORDAŠEVIĆ 154. IVA DAMJANOVIĆ 155. IVAN DESPOTOVIĆ 156. IVAN KORPONAI 157. IVAN PETROVIĆ 158. IVAN M. PETROVIĆ 159. IVANA ARSIĆ 160. IVANA ZAJIĆ 161. IVANA PRLINA NIKODIJEVIĆ 162. IVANKA KUZMAR ŠUBAŠIĆ 163. IGOR BRACA DAMNJANOVIĆ DIB 164. IGOR DIVKOVIĆ 165. IGOR ZORIĆ 166. IGOR REMS 167. IGOR STANKOVIĆ 168. IZABEL DIAS ČEPERKOVIĆ 169. IZTOK KODRIČ, ROGATEC 170. ISHAK NOKIĆ, NOVI PAZAR 171. JABLANKA PAVLOVIĆ, SOKOBANJA 172. JADRANKA VARGA, ZG 173. JAGODA KECMAN, TUGARE 174. JAGODA KLJAIĆ, GLINA 175. JAGODA NIKAČEVIĆ, NBG 176. JASMILA TALIĆ, SARAJEVO 177. JASMIN IBRANOVIĆ, BRČKO DISTRIKT 178. JASMINA VALENTIĆ, INĐIJA 179. JASMINA MALEŠEVIĆ, BG 180. JASMINA ŠUŠIĆ, LIPOVLJANI 181. JEFIMIJA KOCIĆ, NIŠ 182. JELENA M. ĆIRIĆ, PRAG 183. JOVAN BODROŽIĆ, INĐIJA 184. JOVAN N. BUNDALO, BEOGRAD 185. JOVANA STOJANOVIĆ, PODGORICA 186. JOVANKA BABIĆ JELOVAC, ZAGREB 187. JOVANKA BOŽIĆ, VALJEVO 188. JOVANKA JELIĆ, UMKA 189. JOŽE BRENČIČ, VRHNIKA 190. JURATA BOGNA SERAFINJSKA, VARŠAVA 191. JURE DRLJEPAN, DOMŽALE 192. JURICA NJEGOVEC, VARAŽDIN 193. KAJA NIKOLIĆ-STOJANOVIĆ, RAŽANJ 194. KATARINA KOSTIĆ, TORONTO 195. KRIŠTOF REMBOVSKI , KENPNO 196. KSENIJA ŠUPIĆ, UŽICE 197. LAURA KLAPKA, ZAGREB 198. ALTENKA SAPUNDŽIJEVA, LOVEČ 199. LAZAR LAUŠEV, IDVOR 200. LAZAR PETKOVIĆ – KRČEDINAC, KRČEDIN 201. LELA STOJANOVIĆ, NIŠKA BANJA 202. LIDIJA PAVLOVIĆ-GRGIĆ, MOSTAR 203. LINDA PRUGO BABIĆ, SARAJEVO 204. LJILJANA CRNIĆ 205. LJILJANA GLIGORIJEVIĆ 206. LJILJANA JELASKA 207. LJILJANA MILOSAVLJEVIĆ 208. LJILJANA SAMARDŽIĆ 209. LJILJANA TEOFANOV 210. LJILJANA PANTELIĆ NOVAKOVIĆ 211. LJILJANA NINKOVIĆ MRGIĆ 212. LJUBICA PUŠICA 213. LJUBINKA TOŠIĆ 214. LJUBOMIR O. VUJOVIĆ 215. MAJA BABIĆ 216. MAJA MIKULIĆ 217. MAJA D. NEDELJKOVIĆ 218. MAJA PEJOVIĆ 219. MAJA SABLJAK 220. MAJA STOŠIĆ 221. MAJA ŠIPRAK BRLETIĆ 222. MAJDA KOČAR 223. MAJO DANILOVIĆ 224. MALGOŽATA ŽURECKA 225. MARIA ŽUJOVIĆ KRASAVČIĆ 226. MARICA BEHTAN CECELJA 227. MARICA RADIĆ VIDIĆ 228. MARIJA BRAJKOVIĆ 229. MARIJA DRAGNIĆ 230. MARIJA DRPA 231. MARIJA KUSTUDIĆ 232. MARIJA LESAN 233. MARIJA LISAC 234. MARIJANA MIŠKOVIĆ 235. MARKO LJ. RUŽIČIĆ 236. MARKO SERTIĆ-KEC 237. MARKO SKOK – MEZOPOTAMSKY 238. MARKO TOMIĆ 239. MARTA ŠAVLI 240. MELISA SLIPAC 241. MIHAJLO SVIDERSKI 242. MILAD OBRENOVIĆ 243. MILAN BJEKIĆ 244. MILAN GROMOVIĆ 245. MILAN MILUTINOVIĆ 246. MILAN S. KOSOVIĆ 247. MILAN SENĆANSKI 248. MILAN STEVANOVIĆ TRNOVICA 249. MILAN TODOROV 250. MILEN ŠELMIĆ 251. MILENA MRKELA 252. MILENA SEVEROVIĆ 253. MILENA VUKOJE STAMENKOVIĆ 254. MILICA BOGDANOVIĆ 255. MILICA BERLOT 256. MILIJANA MIKA GOLUBOVIĆ 257. MILISAV ĐURIĆ 258. MILIVOJ KRIVOŠIJA 259. MILORAD MARTINOV 260. MILOŠ JOVANOVIĆ 261. MILOŠ RAJIĆ 262. MILOŠ STEVANOVIĆ GRIGI 263. MINELA DIZDAR 264. MINELA MASLEŠA 265. MIODRAG MIO LAZAREVIĆ 266. MIRELA JAKOVLJEVIĆ 267. MIRJANA ĐAPO 268. MIRJANA RANKOVIĆ LUKOVIĆ 269. MIRJANA JEROTIĆ 270. MIRJANA KOS 271. MIRJANA MARINKOVIĆ 272. MIRJANA MARKOVIĆ 273. MIRJANA RADUJKOVIĆ MILOJKOVIĆ 274. MIRJANA RANKOVIĆ MATOVIĆ 275. MIRJANA SMAŽIL PEJAKOVIĆ 276. MIRJANA SOKOLOVIĆ 277. MIRKO LUNIĆ 278. MIROSLAV LAV AMATUNSKI 279. MIROSLAV MIŠEL BOLTRES 280. MIROSLAV PAVLOVIĆ 281. MIROSLAV PELIKAN 282. MIROSLAV STAMENKOVIĆ 283. MIROSLAV VURDELJA 284. MIRSAD ŠIŠIĆ 285. MITAR MITROVIĆ 287. MLADEN STOJADINOVIĆ 288. MONIKA TUBIĆ, KAĆ 289. NADA BADRLJICA 290. NADA -NADICA CVETKOVIĆ 291. NAJDAN STOJANOVIĆ 292. NATALIJA KOCIĆ 293. NATAŠA GALIĆ 294. NATAŠA MILADINOVIĆ 295. NEBOJŠA MLADENOVIĆ 296. NEMANJA DRAGAŠ 297. NENAD SIMIĆ 298. NENAD SIMIĆ-TAJKA 299. NENAD TANOVIĆ 300. NEVENA STANIĆ 301. NEVENKA MIJATOVIĆ 302. NEVENKA PUPEK 303. NIKOLA BELOŠEVIĆ BELE 304. NIKOLA GRKOVIĆ 305. NIKOLA ILIĆ 306. NIKOLA ŠIMIĆ TONIN 307. NIKOLA VASIĆ TOPOLOVAČKI 308. NISAD ŠIŠKO JAKUPOVIĆ 309. NOVICA B. ĐORĐEVIĆ – KOSOV 310. OKSANA PECI 311. OLGA LALIĆ-KROWICKA 312. OLICA MILUTINOVIĆ 313. OSTOJA TONTIĆ 314. PANTELIJA MILOSAVLJEVIĆ 315. PETRA ROSANDIĆ 316. PETRONIJE-PERO ŠIMŠIĆ 317. PETAR ELEZ 318. PETAR V KNEŽEVIĆ 319. PETAR MALBAŠA 320. RADA PAUNOVIĆ 321. RADE ĆURČIN 322. RADMILA JELISIJEVIĆ 323. RADOJE REGOJEVIĆ 324. RADOJICA NEŠOVIĆ 325. RADOJICA PERIŠIĆ 326. RADOJKO LAKO VESELINOVIĆ 327. RADOVAN LEPANOVIĆ 328. RADOVAN SINĐELIĆ 329. RATKO PETROVIĆ 330. RATKO RALE BELIĆ 331. ROMANA PERKOVIĆ 332. RUŽA ĐEKIĆ 333. RUŽA TOVILO 334. SABAH AL-ZUBEIDI 335. SABINA HVASTIJA 336. SAFER GRBIĆ 337. SAFETA OSMIČIĆ 338. SAFIJA VEHABOVIĆ 339. SLAVICA DABEVSKA KIROVSKA 340. SANDA IVANOVIĆ 341. SANDA RISTIĆ STOJANOVIĆ 342. SANDRA CVITKOVIĆ 343. SANDRA DŽANANOVIĆ BAKAJ 344. SANDRA ZEC 345. SAŠA MIĆKOVIĆ 346. SAŠA STRNAD 347. SAVA GAJIĆ IVIĆ 348. SAVA ILIĆ 349. SAVKO PEĆIĆ-PESA 350. SANJA MRZLJAK JOVANIĆ 351. SANJIN ČIKOVIĆ 352. SERGIJE FERARI LATUS 353. SILVA LANGENFUS 354. SILVIJA BUTKOVIĆ 355. SLAĐANA FIŠER 356. SLAĐANA OBRADOVIĆ 357. SLAVICA KLEIN 358. SLOBODAN JOVANOVIĆ – STUBIČKI 359. SLOBODAN M. STEFANOVIĆ 360. SLOBODANKA ŽIVKOVIĆ 361. SMILJA ARSIĆ 362. SNEŽANA VUKIĆEVIĆ ČVORO 363. SNEŽANA SAVIĆ 364. SNEŽANA ŽANA NEORČIĆ 365. SNJEŽANA KUKIĆ 366. SOFIJA ĐOKIĆ – SOFKE 367. SONJA MUDRIĆ 368. SOVJETA GRUBEŠIĆ 369. SRĐAN GAGIĆ 370. SREČKO PLAHUTNIK 371. SRETO PETRIĆ 372. STEVAN ČVOROVIĆ 373. STEVAN MILOŠEVIĆ 374. STOJANKA MILIN 375. STOJANKA RADENOVIĆ-PETKOVIĆ 376. STRAHINJA KRSTIC 377. SUNO KOVAČEVIĆ 378. SUZANA MIJATOVIĆ 379. SVETLANA ANTIĆ, VRANJE (SRBIJA) 380. SVETLANA MATIĆ, BEČ (AUSTRIJA) 381. SVETLANA SPAJIĆ, LOZNICA (SRBIJA) 382. SVETLANA TODOROVIĆ, BEOGRAD (SRBIJA) 383. TATJANA TOMIĆ, GRADAČAC (BIH) 384. TATJANA DEBELJAČKI, UŽICE (SRBIJA) 385. TEUTA BUTUČI, ZAGREB (HRVATSKA) 386. TODORA ŠKORO, BEOGRAD (SRBIJA) 387. TODA MATIĆ – MEDIĆ, SIDNEJ (AUSTRALIJA) 388. TOMISLAV STEVANOVIĆ, SMEDEREVO (SRBIJA) 389. FABIJAN LOVRIĆ, KNIN (HRVATSKA) 390. FRANJO FRANČIČ, LJUBLJANA (SLOVENIJA) 391. FRANKO BUŠIĆ, SPLIT (HRVATSKA) 392. FRANKO SORIĆ, ZADAR (HRVATSKA) 393. FRANJO DERANJA, NOVI VINODOLSKI (HRVATSKA) 394. FRANJO MATANOVIĆ, TRST (ITALIJA) 395. FUAD HRUSTIĆ, GRADAČAC (BIH) 396. FUAD KOVAČ 397. HASAN IREIZ, SARAJEVO (BIH) 398. HRISTINA JANKOVIĆ, PODGORICA (CRNA GORA) 399. CVETA SPASIKOVA, ŠTIP (MAKEDONIJA) 400. CVIJA AŠĆERIĆ MITROVIĆ 401. CVIJETA JURIŠEVIĆ 402. DŽANA ZIMIĆ JESENKOVIĆ

kompilacija jun 2021: CD1 01.Milica Pavlović - Status Quo 02.Nenad Manojlović - Zavet u amanet 03.Nadica Ademov - Savršena laž 04.Šefki Jahjić Caci - Sad kad me sreća prati 05.Alen Hasanović - Leyla 06.Dragi Domić - Gde je sunce 07.Vanja Mijatović - Penelopa 08.Peđa Medenica - Kad ti duša misli 09.Aleksandra Tadić Cipka - Ni izvini, ni oprosti 10.Neša Twins i Vladimir Lasica Laki - Digi digi daj 11.Martinijan Kirilovski - Zlatokosa 12.Armin Jusufović - Potrebna 13.Sveta Allegro - Ambis 14.Nikola Ajdinović Šećer - Ne plači uzalud 15.Lena Čolak - Majko 16.Slobodan Batjarević Cobe - Ti ija nikada više 17.Rada Manojlović - Sebi tiho ponovim 18.Saša Milovanović Šasi - Zlatiborski uranci 19. Dejan Nenadić Tejovac - Ti si zora moga jutra 20.Mirjana Šišić Pavlović - Može da ima sve CD2 01.Peđa Medenica - Praštaj stari moj 02.Nikola Ajdinović Šećer - Dijamantski sat 03.Adnan Nezirov - Dobio sam sina 04.Neša Twins - Bomba nirvana 05.Tamara Dragić - Deviza 06.Sveta Allegro - Pergament 07.Rada Manojlović - Metropola 08.Nikola Borković - Đubre drsko 09.Dragan Marković - Ja postojim 10.Sveta Allegro - Da sam kralj 11.Anastasija Kostić - Transfer blama 12.Evolution Band - Vojnik 13.Zoran Paunović Pauna - Balkan 14.Anastastija Kostić - Iz srca napolje 15.Dragan Šainović Šaja - Šorom šajke 16.Dragica Jovanović - Još uvek te volim 17.Slaviša Vidojević - Golden olden kolo 18.Goran Mitrović Kazanova - Znam laže me 19.Neša Twins - Plavi slon 2 CD3 01.Milica Pavlović - Crna jutra 02.Rada Manojlović - Mali je grad 03.Ognjen Zdravkovski - Dušo moja 04.Martinijan Kirilovski - Okvir prevare 05.Milica Atanacković - Zlato 06.Marko Gačić i Gorana Gačić - Horoskop 07.Rada Manojlović - Istina živa 08.Mirko Lazić - Čašom dušu trujem 09.Ana Barešić - Loša si emocija 10.Ivan Milinković - Siva magla 11.Neša Twins i Vladimir Lasica Laki - Slijepac 12.Vladimir Marić - Najdraže biće 13.Miki Gajić - Evo lovci stižu 14.Rada Manojlović - Tatina princeza 15.Armin Jusufović - Tuđa volja 16.Sveta Allegro - Nije do mene 17.Nikola Ajdinović Šećer - Proklela 18.Maja Nikolić - Putokaz 19.Acko Nezirović - Druže moj 20.Nemanja Nikolić - Srce starih boema

kompilacija jun 2021: CD1 01.Milica Pavlović - Status Quo 02.Nenad Manojlović - Zavet u amanet 03.Nadica Ademov - Savršena laž 04.Šefki Jahjić Caci - Sad kad me sreća prati 05.Alen Hasanović - Leyla 06.Dragi Domić - Gde je sunce 07.Vanja Mijatović - Penelopa 08.Peđa Medenica - Kad ti duša misli 09.Aleksandra Tadić Cipka - Ni izvini, ni oprosti 10.Neša Twins i Vladimir Lasica Laki - Digi digi daj 11.Martinijan Kirilovski - Zlatokosa 12.Armin Jusufović - Potrebna 13.Sveta Allegro - Ambis 14.Nikola Ajdinović Šećer - Ne plači uzalud 15.Lena Čolak - Majko 16.Slobodan Batjarević Cobe - Ti ija nikada više 17.Rada Manojlović - Sebi tiho ponovim 18.Saša Milovanović Šasi - Zlatiborski uranci 19. Dejan Nenadić Tejovac - Ti si zora moga jutra 20.Mirjana Šišić Pavlović - Može da ima sve CD2 01.Peđa Medenica - Praštaj stari moj 02.Nikola Ajdinović Šećer - Dijamantski sat 03.Adnan Nezirov - Dobio sam sina 04.Neša Twins - Bomba nirvana 05.Tamara Dragić - Deviza 06.Sveta Allegro - Pergament 07.Rada Manojlović - Metropola 08.Nikola Borković - Đubre drsko 09.Dragan Marković - Ja postojim 10.Sveta Allegro - Da sam kralj 11.Anastasija Kostić - Transfer blama 12.Evolution Band - Vojnik 13.Zoran Paunović Pauna - Balkan 14.Anastastija Kostić - Iz srca napolje 15.Dragan Šainović Šaja - Šorom šajke 16.Dragica Jovanović - Još uvek te volim 17.Slaviša Vidojević - Golden olden kolo 18.Goran Mitrović Kazanova - Znam laže me 19.Neša Twins - Plavi slon 2 CD3 01.Milica Pavlović - Crna jutra 02.Rada Manojlović - Mali je grad 03.Ognjen Zdravkovski - Dušo moja 04.Martinijan Kirilovski - Okvir prevare 05.Milica Atanacković - Zlato 06.Marko Gačić i Gorana Gačić - Horoskop 07.Rada Manojlović - Istina živa 08.Mirko Lazić - Čašom dušu trujem 09.Ana Barešić - Loša si emocija 10.Ivan Milinković - Siva magla 11.Neša Twins i Vladimir Lasica Laki - Slijepac 12.Vladimir Marić - Najdraže biće 13.Miki Gajić - Evo lovci stižu 14.Rada Manojlović - Tatina princeza 15.Armin Jusufović - Tuđa volja 16.Sveta Allegro - Nije do mene 17.Nikola Ajdinović Šećer - Proklela 18.Maja Nikolić - Putokaz 19.Acko Nezirović - Druže moj 20.Nemanja Nikolić - Srce starih boema

Naslov Trenutak kad je meni počeo rat : [antologija] / priredili Vladimir Arsenić i Ana Pejović ; [prevodioci Merima Krijezi ... [et al.]] Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski, hrvatski, bosanski Godina 2022 Izdavanje i proizvodnja Beograd : ǂForum Ziviler Friedensdienst, ǂCommitted to peace, 2022 (Beograd : Birograf) Fizički opis 238 str. : ilustr. ; 16 cm Drugi autori - osoba Arsenić, Vladimir, 1972- = Arsenić, Vladimir, 1972- Pejović, Ana, 1980- = Pejović, Ana, 1980- Krijezi, Merima, 1972- = Krijezi, Merima, 1972- Dedeić, Jelena, 1975- = Dedeić, Jelena, 1975- Vickó, Árpád, 1950- = Vicko, Arpad, 1950- Plečić, Dalibor, 1979- = Plečić, Dalibor, 1979- (karton) Napomene Zastupljeni i autori iz Vojvodine Tiraž 500 Str. 7-9: Uvod / Ana Pejović i Vladimir Arsenić Biografije autora: str. 227-238. Zbirka priča „Trenutak kad je meni počeo rat“ objavljena nedavno u izdanju Forum ZFD-a. Zbirka sadrži 27 autorskih priča sa postjugoslovenskog prostora, od kojih je 15 naručeno od istaknutih autorki i autora, a 12 odabrano na anonimnom konkursu. Zbirka daje pregršt odgovora na zahtevno pitanje – kada smo spoznali da je počeo rat? Veliki broj priča govori iz vizure deteta i tinejdžera, transponujući svoje shvatanje ratnog stanja iz doba od pre trideset godina, sa istorijskim znanjem i iskustvom sadašnjice. Bolest, vojska, policija, izbeglice i fiskulturne sale, ali i ljubav, plaža i kupanje, turniri u stonom tenisu i fudbalu, deo su ratnog iskustva o kojima možete čitati u ovoj zbirci. Autorke i autori zastupljeni u zbirci su: Merima Aranitović, Selvedin Avdić, Muharem Bazdulj, Lamija Begagić, Andrej Blatnik, Stefan Bošković, Dejan Dukovski, Mirjana Đurđević, Zoran Ferić, Franjo Frančič, Emir Imamović Pirke, Željko Ivanji, Lejla Kalamujić, Marija Krtinić Veckov, Ildiko Lovaš, Anja Maksić Japundžić, Đorđe Majstorović, Boris Mandić, Tanja Mravak, Aleksandar Novaković, Branimir Perić, Bojan Radanović, Olja Savičević Ivančević, Shpetim Selmani, Srđan Srdić, Tanja Stupar Trifunović i Aleksandra Lekić Vujisić. Urednici zbirke su Vladimir Arsenić i Ana Pejović, a vođa projekta je Slaven Rašković. Knjigu je dizajnirala Olivera Batajić Sretenović, a ilustracije su uradili studenti Fakulteta primenjenih umetnosti. O odabiru priča koje su pristigle na konkurs odlučio je žiri u sastavu: Senka Marić, spisateljica, Kruno Lokotar, urednik, i Vladimir Arsenić, književni kritičar i kourednik ovog izdanja. MG9

Prevod sa francuskog: Danilo Kiš, Mirjana Miočinović Beograd 2009. Mek povez, 240 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). Sadržaj: MALDOROROVA PEVANJA Pevanje prvo Pevanje drugo Pevanje treće Pevanje četvrto Pevanje peto Pevanje šesto POEZIJE PISMA ISIDORA DIKASA LIČNI PODACI ISIDORA DIKASA BELEŠKE I KOMENTARI UZ ESEJ POEZIJE SRETEN MARIĆ - Pogovor Lotreamon je rođen pod imenom Isidor— Lisjen Dikas, u Montevideu (Južna Amerika), na ušću LaPlate u okean, kao dete francuskih emigranata s Pirineja. Majka mu je umrla kada je imao samo dve godine. Sam je sebe nazvao grof Lotreamon, po fatalnom junaku iz jednog romana Ežena Sija Od svoje osamnaeste živi mesečarski sam u Parizu, gde piše, isključivo noću, prvu andergraund knjigu u istoriji literature: Maldororova pevanja. Štampana je 1869. godine, ali štampar sklanja ceo tiraž u podrum bojeći se krivičnog progona Lotreamon umire u svojoj 24. godini, u nekom bednom hotelu na Monmartru. Zna se još da je bio visok, tamne puti. . . U svetu književnosti, on predstavlja kraj i početak. Kraj epohe romantizma i početak modernog izraza. Iz tla ” crne romantike” Maldorora nezadrživo buja nadrealizam. Ova knjiga, pisana kao po Remboovom konceptu ” rastrojstva svih čula” , do te je mere iracionalna da izmiče svakoj analizi. „ Nedokučiv kao džinovi, živeo sam uvek širom otvorenih očiju” , govori Lotreamon. Neobuzdanom, haotičnom maštom on magijski ostvaruje sve svoje želje, spontano živi kroz poetski čin. Od njega potiče izreka: pišem samo za sebe. ” Maldororova Pevanja komponovana su u pasažima izbačenim na hartiju u jednom dahu, prave erupcije iz grotla nesvesnog. Očigledno, uživanje pisca u stvaranju ovog košmarnog sveta bilo je bezgranično. Totalni bunt Maldorora izriče neopozivo ” Ne” čitavom svetu. On slavi zlo i objavljuje rat čoveku i nebeskim silama. Lotreamon u jednom pismu kaže: „ Ja sam opevao zlo. . . malo sam preterao u tonu da bih uneo neku novinu u tu uzvišenu književnost koja se bavi očajanjem samo da bi mučila čitaoca i time ga nagnala da zaželi dobro kao lek. . . A ipak. . . očigledan je beskrajan bol na svakoj stranici. Da li je to zlo? Ne, sigurno nije. . . ” Istovremeno, knjiga je prepuna crnog humora, na stotine životinja defiluje tekstom kao svojevrsne projekcije nesvesnog, dok se pisac neprestano ruga i sebi i čitaocu. „ Potrebno je“ , govori, „ da se čitalac dovede u stanje mesečarske ukočenosti. . . i ako smrt zaustavi fantastičnu mršavost mojih dugih ruku koje su zloslutno mesile glinu ove književnosti, onda želim da ucveljeni čitalac može bar da kaže: `Treba mu odati priznanje. Mnogo me je zaglupljivao. Šta bi sve učinio da mu je bilo suđeno da živi duže! On je najbolji učitelj hipnotizma koga znam! ` Tih će nekoliko dirljivih reči biti urezane u mermer moga groba i moja će sen biti zadovoljena. . ”

NASLOVNA STRANA Umberto Eko: OTIŠAO SAM DA KUPIM CVEĆE, A VRATIO SE SA PSEĆIM TESTISIMA POLJA razgovora Vida Ognjenović: SVET PROZE JE ZAVODLJIVA LUDNICA POLJA proze Jaša Kesler: DOLINA Hama Tuma: IZDAJA Džamejka Kinkejd: DEVOJKA Rada Iveković: PRIČA O ŽIVOM MRTVACU Saša Hadži Tančić: NEPOSTOJANJE Snežana Jakovljević: SWEET MOVIE POLJA poezije Mirjana Stefanović: SVEMIR MATERICA; Mihajlo Fržović: VREME JAKE PAMETI; Zoran M. Mandić: LIRSKO LUDILO; Radivoj Stanivuk: RUŽA SEĆANJA; Oto Horvat: SUMIRANJE; Živko Nikolić: DALEKI PREDELI; Zoran Bognar: EREB Kajoko Jamasaki: ZID Srba Mitrović: MUZINI VETROVI antologija POLJA Delimor Švarc: KROZ OSLIKANO OKNO, KADA GLEDAŠ Salvatore Kvazimodo: I UBRZO JE VEČE Kenet Reksrot: STARA, ODURNA VREMENA POLJA filozofije Vladimir N. Cvetković: DIJAGNOZA I TERAPIJE VREMENA ILI O (NE)MOĆI FILOZOFIJE iskustvo POLJA Vejn But: GDE SAM BIO, I GDE SMO `MI` DANAS U OVOJ PROFESIJI POLJA ogleda Dragan Stojanović: REČNIK KAO PISMO Zoran Milutinović MOJSIJE MODERNIZMA Miroljub Joković: POETIKA KLODA SIMONA ILI ODSUSTVO REFERENCIJALNOG PRISTANIŠTA Boško Tomašević: PISATI KAO MARGARET DIRAS Radomir Ivanović: SUŠTINA PJESME - SUŠTINA SVIJETA Laslo Blašković: PAVIĆEV PAVIĆ POLJA čitanja Jovo Radoš: RETERITORIJALIZACIJA FILOZOFIJE (Dezel, Gatari: Šta je filozofija?) Zoran Ćalić: O FILOZOFU SAMOĆE (Džon Kuper Pouis: Uprkos; Filozofija samoće; Umetnost sreće) Jovan Popov: UMETI ŽIVETI (Radovan Popović: Priča o Sretenu Mariću) Sava Damjanov: ČOVEK U PROSTORU I VREMENU (David Albahari: Snežni čovek) Žarko Rošulj: O STVARNOM I SANJANOM SVETU (Rade Kuzmanović: Anje, Anje) Nenad Šaponja: POEZIJA OPIPLJIVOG I NEOPIPLJIVOG (Vladimir Kopicl: Prikaze) Dušica Pavkov: MORE KOJE SE MENJA (S. Tišma: Marinizmi) Milan Orlić: UNUTRAŠNJI PUTOPIS (V. Matić: Časovnik za Mars) Tanja Kragujević. IGRA MASKI, LED, MELANHOLIJA (M. Orlić: Iz polarne noći) Boban Vladišić: LEGENDA O SPAVAČIMA (izabrane priče Beogradske Manufakture snova) Đorđe Kuburić (Čitanja Velikića, Prodanovića, Đorđevića, Bojsiljčića, Pekića, Basare; Pattena, McGougha, Henrija; Viktorije Aladžić) Ilija Bakić (Čitanja H. Dž. Velsa, Filipa Dika, Tucića i Stefanovića) Zoran Paunović: LORENS DAREL `BELI ORLOVI NAD SRBIJOM` Vladislava Gordić: SERGEJ DOVLATOV `FILIJALA` hronika POLJA Boris Lazić: AMERIKANCI (I NAŠI) U PARIZU (SA PARISKOG SALONA KNJIGA) MG4

Stanje knjige : 4-, bez ispisivanja i cepanja. Povez : tvrdi Str : 951 Sadržaj Uvod Prvo poglavlje Opšti uslovi za proizvodnju hrane Vladimir Stipetić: Jugoslovenska proizvodnja hrane na svjetskom tržištu Franc Zagožen: Elementi strategije tehnološkog razvoja poljoprivrede Petar Marković: Rajonizacija i prioritet razvoja poljoprivredne proizvodnje Jeremija Simić, Viden Ranđelović: Demografske promene u jugoslovenskoj poljoprivredi i na selu Vojin Mrvić: Agroindustrijski kompleks u opštenarodnom odbrambenom ratu Risto Lozanovski: Ekološki potencijali za povećanje proizvodnje u submediteranskom području Taib Šarić: Ekološke posljedice primjene hemikalija u biljnoj proizvodnji Jan Marko: Naučnoistraživački rad i njegov uticaj na proizvodnju hrane Budimir Milojić: Obrazovanje i povećanje proizvodnje Drugo poglavlje Uređenje zemljišta Vladimir Mihalić: TIo kao prirodni resurs u biljnoj proizvodnji Anđelko Butorac, Zoltan Racz: Povećanje plodnosti tla Nikola Miljković, Husnija Resulović: Oštećenje, zaštita i rekultivacija zemljišta Milan Stojšić: Regulisanje vodno-vazdušnog režima zemljišta odvodnjavanjem – preduslov za potpunije korišćenje oranica Jugoslavije Novica Vučić: Navodnjavanje kao faktor promena i intenziviranje poljoprivredne proizvodnje u Jugoslaviji Sava Mihić: Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav u jugoslovenskoj privredi Nikola Miljković: Melioracije anormalnih zemljišta – rezerve u proizvodnji hrane Frane Tomić: Hidromelioracije u SR Hrvatskoj Aleksandar Radevski: Hidromelioracije u SR Makedoniji Predrag Stefanović, Zoran Gavrilović: Zaštita zemljišta od erozije u funkciji proizvodnje hrane brdsko-planinskih područja Marko Gostović, Branko Gardašević: Urbanizacija, prostorni planovi i uređenje zemljišta Treće poglavlje Doprinosi genetike i oplemenjivanja proizvodnje hrane Slavko Borojević: Kombinacijsko oplemenjivanje giavni put u stvaranju novih sorti bilja Franc Zagožen, Franc Ločniškar: Stvaranje rasa domaćih životinja Zdravko Martinić-Jerčić: Heterozis i povećanje priroda biljaka Petar Mišić, Borivoje Pejkić: Savremeni pravci u oplemenjivanju voćaka Petar Cindrić: Savremeni pravci oplemenjivanja vinove loze Stevan Petrović: Hromozomski inžinjering i povećanje produktivnosti Katarina Borojević: Genetsko inžinjerstvo u oplemenjivanju bilja Sibila Jelaska: Kultura tkiva i stanica – nove mogućnosti razmnožavanja biljaka Spasoje Veselinović, Vasilije Miljković, Danislav Kuzmanov, Snežana Veselinović: Transplantacija embriona Milutin Penčić: Genetički izvori za selekciju gajenih biljaka Četvrto poglavlje Ratarska proizvodnja Josip Gotlin, Aleksandar Pucarić, Ljubinka Starčević, Živorad Videnović: Razvoj tehnologije proizvodnje kukuruza i mogućnosti iskorištenja genetskog potencijala rodnosti sadašnjih hibrida Stevan Jevtić: Dosadašnja dostignuća u tehnologiji za proizvodnju pšenice i mogućnosti daljeg povećanja prinosa Julije Martinčić, Josip Kovačević, Alojz Lalić: Suvremeni principi u tehnologiji i izboru sortimenta za proizvodnju kvalitetnog pivarskog i stočnog ječma Petar Spasić, Ivan Matić, Petar Jokić: Sadašnja proizvodnja i sagledavanje mogućnosti povećanja prinosa i digestije šećerne repe Bogdan Belić, Nedeljko Nenadić, Boris Varga: Razvoj tehnologije proizvodnje soje, izbor sortimenta, rejonizacije i mogućnosti daljnjeg povećanja prinosa Tihomir Vrebalov, Dragan Škorić: Tehnologija proizvodnje i rejonizacija hibrida suncokreta u cilju povećanja prinosa Zvonko Mustapić, Vladimir Danon, Ivanka Čizmić: Tehnologija i izbor sortimenta za dalje povećanje prinosa i kvalitet uljne repice Jan Čižek: Razvoj proizvodnje krmnog bilja – stanje i perspektive Miloš Kus: Prehrambena vrednost krompira i neke osobenosti njegove proizvodnje i potrošnje u Jugoslaviji Aleksandar Pucarić, Pavao Benešić, Milovan Čobanović, Sulejman Čerimagić i Miodrag Vidojković: Stanje i mogućnosti proizvodnje sjemena ratarskih kultura za domaće i strano tržište Časlav Davidović: Takmičenje zemljoradnika za visoke prinose u ratarstvu i doprinos stručne službe Peto poglavlje Proizvodnja povrća Miroslav Popović: Proizvodnja i potrošnja povrća u Jugoslaviji – stanje i perspektive Miroslav Popović, Živomir Miladinović: Oplemenjivanje i sjemenarstvo povrća Ružica Lešić, Josip Borošić: Zimska proizvodnja povrća u jadranskom primorju Branka Lazić: Tehnološki aspekti proizvodnje povrća u zaštićenom prostoru Kiril Popovski: Energetski aspekti proizvodnje povrća u zaštićenom prostoru Marija Ćirkova-Georgijevska: Proizvodnja ranog povrća pod plastičnim zaklonima u jugoistočnoj Makedoniji Živojin Aleksić: Mogućnosti proizvodnje zdravog, od pesticida nezagađenog povrća Šesto poglavlje Voćarsko-vinogradarska proizvodnja Lazar Avramov, Dime Pemovski, Nikola Miročević: Proizvodnja i potrošnja grožđa u Jugoslaviji – stanje i perspektiva Miroslav Milosavljević, Ranko Liculj, Jože Colnarič: Savremena dostignuća u proizvodnji grožđa Dobroslav Rahović, Ivo Miljković: Razvoj proizvodnje i potrošnje voća u Jugoslaviji Aleksandar Tomin: Organizovana proizvodnja voća i grožđa kao komponenta tržišne potrošnje i ishrane u Jugoslaviji Stojan Boškov, Nikola Parakeov: Savremena proizvodnja stonog grožđa Agroindustrijskog kombinata „Tikveš“ Kavadarci Branko Škarica: Razvoj proizvodnje maslina i maslinovog ulja u Jugoslaviji Ksenija Miranović: Južno (suptropsko) voće Sedmo poglavlje Zaštita bilja Milan Maceljski: Integralna zaštita bilja Nemanja Ostojić: Sadašnje stanje i perspektive potrošnje i primene sredstava za zaštitu bilja u Jugoslaviji Zvonko Ostojić: Stanje i tendencije primjene herbicida u poljoprivredi Adam Marić: Značaj biljnih bolesti u ratarskoj proizvodnji i mogućnosti njihovog suzbijanja Dušan Čamprag, Radosav Sekulić: Važnije štetočine kukuruza, šećerne repe i suncokreta i njihovo suzbijanje Stojan Vrabl: Važnije štetočine i bolesti jabuke i kruške i njihovo suzbijanje Bogdan Cvjetković: Sadašnje stanje bolesti vinove loze i njihovo suzbijanje Rudolf Kastori: Zagađenje zemljišta radionuklidima i poljoprivredna proizvodnja Osmo poglavlje Stočarska proizvodnja Franc Ločniškar, Miroslava Milojić: Naučna dostignuća i trendovi razvoja u stočarstvu Hrvoje Zlatić, Zdravko Crnojević, Slobodan Živković: Stočna hrana i ishrana stoke Mladen Knežević, Jože Osterc, Jože Korošec, Josip Brčić: Mogući razvoj proizvodnje mesa i mlijeka na travnjacima Jože Ferčaj, Stevan Bočvanski: Osavremenjivanje mleka i goveđeg mesa Aleksandar Srećković: Svinjetina Novica Mitić: Razvoj ovčarstva – proizvodnja mesa, mleka i vune Refik Telalbašić, Josip Ljubešić: Stanje i razvoj konjogojstva Boško Mašić, Zlatica Pavlovski: Živinarstvo, proizvodnja i prerada mesa i jaja Srbislav Stamatović: Zdravstvene zaštita domaćih životinja u funkciji povećanja produkcije stočarstva Deveto poglavlje Ribarstvo i prerada Boris Ržančanin: Razvoji perspektive ribarstva u Jugoslaviji Ljubica Debeljak, Dobrila Habeković, Emin Teskeredžić, Tomislav Treer, Krešimir Pažur: Ribarstvo kopnenih voda Perica Cetinić, Ivan Katavić, Slobodan Rogner, Ivan Strgačić: Ribolov na Jadranu Branimir Čavlek, Đuro Roseg, Josip Basioli: Prerada u ribarstvu Želimir Filić, Mirjana Hrs-Benko, Ingrid Ivančić: Uzgoj riba i školjaka u pilot-farmi Deseto poglavlje Poljoprivredna oprema i mehanizacija Joco Mićić: Problemi i savremene tendencije u mehanizaciji ratarske proizvodnje Dragoslav Živković: Dostignuti nivo i dalji razvoj jugoslovenske industrije traktora, poljoprivrednih mašina i opreme za poljoprivredu Josip Brčić: Razvoj mehanizacije u stočarskoj proizvodnji Branka Lazić, Josip Brćić, Anđelko Bajkin: Mehanizacija u povrćarstvu Mislav Dujmović: Mehanizacija u voćarskoj i vinogradarskoj proizvodnji Jedanaesto poglavlje Prehrambena industrija Vlastimir Crnčević: Obeležja savremene prehrambene industrije i njen razvoj u Jugoslaviji Tomislav Lovrić, Egon Bauman: Razvoj procesa i procesne opreme prehrambene industrije Danko Matasović, Vladimir Marić: Tehnološki prodori, biotehnologija i razvoj prehrambene industrije Dubravko Vucelić, Željko Đurđina: Razvoj proizvodnje lako pripremljive dehidratirane kompleksne hrane u Jugoslaviji Sava Petrov, Dobrila Belestin, Jovan Turkulov: Stanje, tendencija i perspektivni razvoj ekstraktivne prehrambene industrije Jugoslavije Vitomir Bekrić: Mogućnost prerade i namenskog korišćenja kukuruza za industrijsku preradu,za ljudsku i stočnu hranu Delimir Šulc: Konzervisanje i prerada voča i povrća Gordana Niketić-Aleksić: Prerada voća i budući razvoj Radoslav Paunović, Slavica Šikovec, Dubravka Premužić, Ljubomir Jazić: Prerada grožđa – stanje i budući razvoj Gordana Niketić-Aleksić: Prerada povrća – stanje i perspektivni razvoj Radoljub Tadić: Industrija mesa u ekonomskom razvoju Jugoslavije Silvija Miletić: Prerada mlijeka i mliječnih proizvoda France Cegnar: Ambalaža i pakiranje hrane Zlatko Kniewald, Jasna Kniewald: Znanstvena istraživanja u području razvoja, prehrambenih tehnologija i biotehnologije Ratko Buzina, Milorad Mirilov: Hrana i zdravlje Dušan Stanković: Hranjiva dijetoprofilaktička i dijetoterapeutska vrednost voća i grožđa Milan Mirić, Ostoja Stojanović: Kvalitet namirnica Dvanaesto poglavlje Ekonomika poljoprivrede Vladimir Stipetić: Poljoprivreda i privredni razvoj Jugoslavije Petar Grahovac: Komparativne prednosti jugoslavenske privrede na svjetskom tržištu i struktura izvoza Dušan Tomić: Agrarna politika Jugoslavije – karakteristike i razvoj Stojan Jevtić: Investicije kao razvojni faktor jugoslovenske poljoprivrede Stevan Reljin: Tržište i marketing kao činilac razvoja poljoprivrede Vjekoslav Selak: Ugradivanje pariteta cena poljoprivrednih proizvoda u agrarnu politiku zemlje Danilo Pejin: Agroindustrijski kombinati kao oblik krupne proizvodnje i njihovi rezultati Vilko Štern, Slavko Gliha: Usmerena individualna gospodarstva i društveno-ekonomski rezultati Žak Finci: Adaptiran sistem alpskog gazdovanja Svetozar Livada: Sociologijski aspekti revitalizacije sela i poljoprivrede Srećko Pećar: Transfer tehnologije Poljoprivrednog kombinata Beograd u poljoprivredu drugih zemalja Zvonko Erak, Josip Erak, Zlatko Pauković, Josip Pavić: Integracione veze primarne poljoprivredne proizvodnje, industrijske prerade i prometa IPK Osijek Seid Branković, Enver Čehaić, Sead Šljivo, Ismet Šečić: Savremene metode prometa hrane nikk2056 nikk2060

CeKaDe, 1987. Drugo, dopunjeno izdanje. Odlično očuvana. Tijesna mi bijaše pozornica Silna energija koja teče predstavom dobivena je ne samo redateljskom frazeologijom, što bi rekao Kamov atraktivnim spojevima, naturalističkih, mističnih, ekspresionističkih i simboličkih prizora zaodjevenih u spektakl, većiz velike predanosti ansambla ZKM: Slobodan Šnajder, Kamov, smrtopis, red. Branko Brezovec Tijesna mi bijaše pozornica Silna energija koja teče predstavom dobivena je ne samo redateljskom frazeologijom, što bi rekao Kamov atraktivnim spojevima, naturalističkih, mističnih, ekspresionističkih i simboličkih prizora zaodjevenih u spektakl, većiz velike predanosti ansambla Tijesna mi bijaše pozornica jer velebna je scenska mašta moja — parafraza stihova Janka Polića Kamova »tijesan mi bijaše vijek a velebna je duša moja« bio bi najkraći opis predstave Branka Brezovca prema jednoj od najboljih drama Slobodana Šnajdera Kamov, smrtopis, premijerno izvedenoj u Zagrebačkom kazalištu mladih. Vječni nemiri Šnajderov tekst, »freska iz života jednog problematičnog sveca«, kao u posljednjem samrtnom hropcu sabire drame života i književnosti Janka Polića Kamova, tog lica uvijek u prekršaju, u psovci, u vječnim nemirima što ih raspiruju Eros i Thanatos. U međuvremenu izmjenjuju se realni, snoviti i mitski prostori ispunjeni njegovim pobunama, koje Šnajder slaže u red: obitelj — društvo — zavičaj — žena, dramatizira njegove juriše na religiju, rad, ćudorednost, zakon. Mani Gotovac piše o Šnajderovu tekstu: »On pokazuje udes bića što je pokušalo svijetu ponuditi razliku« i svoj esej naslovljuje Misa za Kamova. Redatelj Branko Brezovec upravo tihom misom i započinje predstavu. Likovi Kamovljeva života i književnosti zakrabuljeni kukuljicama što prizivaju prizore Meštrovićeva reljefa Pieta u pol glasa mrmore gregorijanski koral. Suputnici njegova pakla skidaju kukuljice, iz poda se dižu stolovi oko kojih je okupljena Kamovljeva obitelj čiji je moto ispisan na stolnjacima: uči, štedi, radi. I Kamovljeva pobuna počinje, ali na način kakav samo Brezovec može smisliti. Pridodanim imenom Kamov, pobunjeni pjesnik prizivao je mit o Noinu sinu Kamu, koji je razgolitio pijana oca i bio proklet. Brezovec je Šnajderovoj drami učinio slično — razgolitio ju je (u doslovnom i metaforičkom smislu), no ne da je prokaže, nego da joj pojača šanse u ovom vremenu. Taj protivnik logocentrične tradicije stoga je od drame napravio, uvjetno rečeno, mjuzikl. Šnajderov tekst isprepleo je s pedesetak popularnih melodija uglavnom hrvatske i nešto eks-jugoslavenske estrade, koje je s odličnim smislom za kontekst odabrao Dario Bulić, a glazbeno preradio makedonski skladatelj Marjan Nećak. Pri uglazbljenju Smrtopisa Nećak se poslužio svim raspoloživim sredstvima prerađujući odabrane šlagere i rock u mnoštvo parafraziranih stilova, od opere, kantate do etna, dok su obrade iskorištene kao ironični komentari, asocijacije ili prepjevi te zajedno s Brezovčevim slikama i asocijacijama otvarale tekst novim slojevima čitanja, koji je slijedeći tragičnu sudbinu ukletoga buntovnika s početka stoljeća prizivao neke sličnosti i s današnjim vremenom. Spektakularan krajolik patnje Atraktivnim slikama u nekoliko planova redatelj je stvarao spektakularan krajolik patnje obojen satirikonskim slikama Erosa, kojima Kamov razara i poriče sve autoritete, oca (obitelj), crkvu (religiju), zavičaj (močvaru, blijedu ikonu) slijedeći trag svoga boga Dioniza na putu ka smrti kao zalogu slobode koju ne nalazi ni u njezinu prividu — putujućoj kazališnoj družini, ni kod salonskih revolucionara, ni tamo gdje ju je mislio naći — u tuđini. I svagdje ga prati, što Brezovac suptilno naglašava, kruh i krv. Kruh kao simbol doma i prezrene domovine (Khuen-Héderváry lomi domaći kruh), ali i kruh kao simbol vječnog opstanka misli. Krv kao tragovi biča, razdjevičenja, krv sušičavca, unutarnje krvarenje kojim je prožeta cijela predstava. Za stvaranje takva theatra mundi redatelj je pouzdane suradnike našao u kostimografkinji Doris Kristić, koreografkinji Jasni Frankić Brkljačić, a napose u scenografu Željku Zorici, koji maštovito širi prostorne i vremenske okvire, gradeći klaustrofobične prostore isto kao i bordele, čamce i brodove, koji će Kamova i Brezovca prenijeti u novu pečalbu. Jer mora se zapaziti da drugi dio postaje i Brezovčeva priča, gdje on sam sebe tematizira. Nakon scene gdje na brodu Galeb dekadentno društvo s Maršalom i opernom divom na čelu pjeva Kud plovi ovaj brod pojavljuje se plato nove pečalbe na koju asocira prepjev pjesme Barcelona, a u kojem se refren pjeva i kao Makedonija, no ta će slika postati jasna samo onima koji znaju da je redatelj posljednih desetak godina pečalbario u toj zemlji. Još je nekoliko asocijativnih nizova koje redatelj rasprostire po palimpsetu Šnajderova teksta, uključujući i poziciju sama autora u konteksu naše kulture, što predstavu povremeno zasićuje i čini je predugom, no i to je tipični Brezovec. Silna energija A šećer dolazi na kraju. Silna energija koja teče predstavom dobivena je ne samo redateljskom frazeologijom, što bi rekao Kamov atraktivnim spojevima, naturalističkih, mističnih, ekspresionističkih i simboličkih prizora zaodjevenih u spektakl, već iz velike predanosti ansambla. Mladi student Akademije Jasmin Telalović Kamova je prikazao teatralnošću tijela i glasa, suptilno naznačujući frojdovsku ikonografiju lika i dionizijske žudnje, bunt koji kliče Suncu. Nataši Dorčić namijenjena je uloga dvostruke figure, koja u sebi sadrži incestuozne žudnje glavnoga junaka. Igrala je majku i razbludnicu iz satirikonskih prizora te pokazala da može sve bez zadrške i srama s glumačkom prirodnošću i lakoćom koja očarava. Glumačke i pjevačke sposobnosti Galijana Pahora kao voditelja glumačke družine dragocjenost su, što naše kazalište premalo koristi. Šarmantna dijaboličnost njegova lika bila je jedan od važnih pokretača i pratitelja Kamovljeva puta, ono bakhovsko načelo zamamne i lažne slobode. Jednakom energijom spomenutima se pridružila i Suzana Brezovec (Kitty), ali i Pjer Meničanin, Danijel Ljuboja, Marica Vidušić, Damir Šaban, Katarina Bistrović Darvaš, Zoran Čubrilo i drugi. Jest da je predstava kao i u slučaju Meštra dvadesetak minuta preduga i da je i ovaj put redatelj pretjerao u gomilanju scena previše šireći asocijativna polja, ali to je Branko Brezovec. Gordana Ostović Slobodan Šnajder (Zagreb, 8. srpnja 1948.) je hrvatski pisac i publicist. Životopis Diplomirao je filozofiju i anglistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Bio je suosnivač i urednik teatrološkog časopisa „Prolog“, te urednik edicije izdavačke kuće Cekade. Novele, eseje i kazališne komade objavljuje od 1966. godine. Od siječnja do lipnja 1993. bio je kolumnist dnevnika Glas Slavonije (Početnica za melankolike), a od 1994. do 2013. riječkog Novog lista (Opasne veze). Izbor političkih kolumna koje je pisao u riječkom “Novom listu” od 1994. do 1999. objavio je u knjizi “Kardinalna greška”, a od 1999. do sredine 2004. u knjizi “Umrijeti pod zvijezdom”. Kolumne, kao i drame, imaju svojih poštovatelja i oponenata. Od 2001. do 2004. bio je ravnatelj ZKM-a. Čest je suradnik 3-eg programa Hrvatskoga radija. Svoj prvi roman „Morendo“ objavio je 2012. Važnije praizvedbe Prva profesionalna izvedba bio je “Minigolf”, 1968, u tadašnjem Zagrebačkom dramskom kazalištu (danas Dramsko kazalište Gavella) u režiji Dina Radojevića. U zagrebačkom Hrvatskome narodnom kazalištu praizvedena su tri njegova djela, “Kamov, smrtopis” 1978. i “Držićev san” 1980. u režiji Ljubiše Ristića, te 2003. “Nevjesta od vjetra” u režiji Ivice Boban. “Kamov, smrtopis” izveden je 2003. u Zagrebačkom kazalištu mladih u režiji Branka Brezovca. “Dumanske tišine” idu u red njegovih izvođenijih tekstova: Varaždin, Bitola (režija Vlado Milčin), Zagreb, Rijeka (režija Zlatko Sviben), Novi Sad (režija Mira Erceg). Njegova drama koja je do danas predmet žestokih sporenja “Hrvatski Faust” imala je hrvatsku praizvedbu na Splitskom ljetu 1982. u režiji Dina Radojevića, da bi potom bila izvedena u Jugoslavenskom dramskom pozorištu u režiji Slobodana Unkovskog. Šnajderov “izlazak u svijet” počeo je godinom 1987. i upravo tim tekstom – kad je Roberto Ciulli u Theateru a.d. Ruhr postavio njegovu dramu “Hrvatski Faust”, odigravši je oko 100 puta u njemačkim zemljama, Europi i SAD. Posljednja predstava u kako-tako redovitom nizu bila je “Bauhaus”, ZKM, režija Paolo Magelli, početak 1990. U 1990-ima isključen je iz hrvatskog kazališta političkom represijom i njegove drame nisu igrane do jeseni 1999. kad je u varaždinskom HNK-u Petar Veček postavio post-socijalistički grand-guignol “Kod Bijelog labuda”. Kako se politička zabrana nije dala protegnuti na Europu, upravo su u tom razdoblju mnogi njegovi tekstovi igrani izvan domovine, od Irske do Izraela: “Hrvatski Faust” (1993. u bečkom Burgtheateru, režija Hans Hollmann); “Zmijin svlak” (Tübingen, praizvedba koju je režirao Manfred Weber), Mülheim (Roberto Ciulli), Frankfurt/Main, Veroli/Rim (režija Petar Veček, na jeziku izvornika), Oslo, Kopenhagen, Beč, Varšava, Krakov, Dublin, Beograd); “Utjeha sjevernih mora” (Frankfurt/Oder, praizvedba na njemačkom, režija Michael Funke, `Nevjesta od vjetra` (Bochum, na njemačkom, u režiji Wernera Schroetera). Miloš Lazin postavio je Šnajderovu dramu “Ines & Denise”, nastalu u naročitoj suradnji pisca i redatelja, praizvevši je u Sarajevu 1997. Iste godine drama je imala francusku premijeru u Villeneuve-lès-Avignon. Drama “Peto evanđelje”, pisana prema dnevniku Ilije Jakovljevića “Konclogor na Savi”, izvedena je u dvije verzije: njemačkoj, (Theater Kampnagel, Hamburg), te hrvatskoj (Zagreb, ZKM), obje 2004, u režiji Branka Brezovca. Praizvedba drame “Kosti u kamenu”, prema nekim elementima političke biografije Josipa Broza Tita, izvedena je (na makedonskom) u Bitoli, u režiji Branka Brezovca, 2007. godine. Tekst `Moja draga Tilla!`, pisan za lutke postavila je 2010. Kruna Tarle, u koprodukciji Zagrebačkog kazališta lutaka i berlinske lutkarske akademije HfS Ernst Busch, koja je svoju njemačku verziju istog naslova praizvela u Leverkusenu i Berlinu. Praizvedbu “Enciklopedije izgubljenog vremena” u Varaždinu, (2011) kao i praizvedbu “Kako je Dunda spasila domovinu” u Puli (Istarsko narodno kazalište, 2012), režirala je Snježana Banović. Nagrade i priznanja Nagrada Branko Gavella za dramu Hrvatski Faust (1982.) Nagrada Marin Držić za dramu Kosti u kamenu (2006.) Nagrada Marin Držić za dramu Kako je Dunda spasila domovinu (2008.) Nagrada Marin Držić za dramu Enciklopedija izgubljenog vremena (2009.) Priznanje Kraljevskog pozorišta Zetski dom s Cetinja, za najbolji dramski tekst inspiriran djelom i životom Danila Kiša, objavljen na cjelokupnom prostoru bivše Jugoslavije, za komediju “Enciklopedija izgubljenog vremena” (2010.) Počasni doktorat Univerziteta za audioviozualne umjetnosti ESRA u Skopju (2011.) Nagrada Meša Selimović za roman Doba Mjedi (2016.) Nagrada Radomir Konstantinović za roman Doba Mjedi (2016.) Nagrada Kočićevo pero za roman Doba Mjedi (2016.) Nagrada [email protected] za roman Doba Mjedi (2016.) Nagrada Mirko Kovač za roman Doba Mjedi (2016.) Nagrada Višnja Machiedo za najbolje književno-esejističko djelo napisano na hrvatskom jeziku za knjigu eseja `Umrijeti u Hrvatskoj` (2019.) Bibliografija Kamov (CKD, Zagreb 1978, 1987) YU ISBN 86-7091-061-6 Kamov, thanatographie (na francuskom, prijevod Nicolas Raljevic, Prozor edition, Paris 2019) ISBN 978-2-9558962-7-3 Hrvatski Faust (CKD, Zagreb 1981, 1988) YU Glasi iz Dubrave (CKD, Zagreb 1986) YU Radosna apokalipsa (IC Rijeka, Rijeka 1988) YU ISBN 86-7071-083-8 Kroatischer Faust (Burgtheater, Vienna 1993) Utjeha sjevernih mora (Durieux, Zagreb 1996) ISBN 953-188-057-3 Knjiga o sitnom, proza (Konzor, Zagreb 1996) ISBN 953-6317-28-1 Kardinalna greška (Novi list – Adamić, Rijeka 1999) ISBN 953-6531-52-6 La dépouille du serpent, (na francuskom, prijevod Mireille Robin, L`espace d`un instant, Pariz 2002) ISBN 2-9516638-6-2 Nevjesta od vjetra (Durieux, Zagreb 2003) ISBN 953-188-165-0 Umrijeti pod zvijezdom (Novi list – Adamić, Rijeka 2005) ISBN 953-219-236-0 Le Faust croate (prijevod Mireille Robin, L`espace d`un instant, Pariz 2005) ISBN 2-915037-17-5 Odabrana djela kod Prometeja, Zagreb, devet svezaka u tri kola, 2005-2007: Knjiga o sitnom, proza, dramoleti, sv. prvi (Prometej, Zagreb 2005) ISBN 953-6460-51-3 Kaspariana, eseji, sv. drugi (Prometej, Zagreb 2005) ISBN 953-6460-52-1 Smrtopis, drame, sv. treći (Prometej, Zagreb 2005) ISBN 953-6460-53-X Početnica za melankolike, sv. četvrti (Prometej, Zagreb 2006) ISBN 953-6460-63-7 Radosna apokalipsa, eseji, kritike; sv. peti (Prometej, Zagreb 2006) ISBN 953-6460-63-7 Bosanske drame, sv. šesti (Prometej, Zagreb 2006) ISBN 953-6460-63-7 San o mostu, sv. sedmi (Prometej, Zagreb 2007) ISBN 978-953-6460-76-2 Neka gospođica B., sv. osmi (Prometej, Zagreb 2007) ISBN 978-953-6460-77-9 Faustova oklada, sv. deveti (Prometej, Zagreb 2007) ISBN 978-953-6460-78-6 505 s crtom, pripovijetke (Profil International, Zagreb 2007) ISBN 978-953-12-0551-1 Kosti u kamenu, drama (Kazalište, Vol. XVII, No. 37/38, 2009) Morendo, roman (Profil International, Zagreb 2011) ISBN 978-953-319-264-2 Hrvatski Faust i drugi drami (na makedonskom, izbor i prijevod Jelena Lužina), BLESOK, Skopje 2011) Le Cinquième évangile (L`espace d`un instant, Pariz 2012) ISBN 978-2-915037-66-1 Tri pjesi (na ruskom, izbor Larisa Savelljeva, prijevod Natalija Vagapova, Larisa Saveljeva, Tri kvadrata, Moskva, 2012) ISBN 978-5-94607-171-0 Svjetlucanje kome, časopis Forum, broj 1-3, Zagreb, 2015. ISSN 0015-8445 Umrijeti u Hrvatskoj : pet eseja (Fraktura, Zagreb 2019), ISBN 978-953358129-3 Doba mjedi (TIM press, Zagreb 2015) ISBN 978-953-8075-11-7 II. izdanje (TIM press, Zagreb 2016) ISBN 978-953-8075-19-3 III. izdanje (TIM press, Zagreb 2018) ISBN 978-953-8075-36-0 IV. hrvatsko odnosno I. srpsko izdanje (Akademska knjiga, Novi Sad 2021), ISBN 978-86-6263-347-7 V. izdanje (Fraktura, Zagreb 2022) ISBN 978-953839801-8 Doba brona (na slovenskom, prijevod Sonja Polanc, V.B.Z. Ljubljana, Ljubljana 2017) ISBN 978-961-6468-97-8 Исцелување на светот (Isceluvanje na svetot, na makedonskom, prijevod Vladimir Jankovski, Antolog, Skopje 2018) ISBN 978-608-243-314-1 Reparatur der Welt (na njemačkom, prijevod Mirjana i Klaus Wittmann, Paul Zsolnay Verlag, Wien 2019) ISBN 978-3-552-0592-4-5 La riparazione del mondo (na talijanskom, prijevod Alice Parmeggiani, Solferino, Milano 2019) ISBN|978-88-282-0273-8 Die Reparatie van de wereld (na nizozemskom, prijevod Roel Schuyt, Wereldbibliothek, Amsterdam 2020) ISBN 978 90 284 5046 2 La reparation du monde (na francuskom, prijevod Harita Wybrands, Liana Levi, Pariz 2021) ISBN 979-10-349-0349-8 Мідна доба (Midna doba, na ukrajinskom, prijevod Andrij Ljubka, НОРА-ДРУК, Kijev 2021) ISBN 978-966-688-055-3 Rézkorszak (na mađarskom, prijevod Csordás Gábor, Vince Kiadó, Budimpešta 2022) ISBN 978-963-3031-09-4 Боснійські драми (Bosnijski drami, in Ukrainian, na ukrajinskom, prijevod Ala Tatarenko,Vidavnictvo Aneti Antonenko, Lavov 2021) ISBN