Knjiga "Najlepše pesme za decu" je i riznica i čitanka, i antologija i pesmologija, i radosnica za malu i veliku decu. Sastavljena je od deset tematskih poglavlja: o deci, o školi, porodici, o letu, o zimi, prirodi, o mraku... može da se čita od početka, od kraja, od sredine, levo i desno. U njoj je četristo osam pesama četrdeset srpskih pesnika za decu, od Zmaja do dašanjih dana. Ovo je knjiga kakve nema na našem jeziku, i koju smo za vas spremali pune dve godine, knjiga koju ćete voleti i kojoj ćete se rado vraćati... Knjiga koja će vas nasmejati, ponekad i rastužiti, one malo starije podsetiti na neko prošlo vreme, a one najmlađe voditi kroz svet drugarstva, radosti, lepote, nestašluka, škole, uspavanki, mraka, gusara, veštica, sunca, mora, zimskih čarolija - svega što jedan dečji život čini lepšim i boljim. I tako, stih po stih, dan za danom, ona pomaže da deca rastu lepše i zdravije... Ona se daruje najmlađima, prilika je na pretek, i ostaje trajno u svakoj biblioteci, od one kućne, preko onih u vrtićima i školama. Neka deca uživaju, zajedno s roditeljima, bakama, dekama, vaspitačima i učiteljima, u knjizi "Najlepše pesmu za decu". Spisak pesnika: Jovan Jovanović Zmaj Branko Radičević Vojislav Ilić Aleksa Šantić Branislav Cvetković Zlata K. Kišur Aleksandar Vučo Desanka Maksimović Gvido Tartalja Momčilo Tešić Branko Ćopić Dušan Radović Arsen Diklić Mira Alečković Stevan Raičković Dragan Lukić Laza Lazić Miroslav Antić Božidar Timotijević Duško Trifunović Raša Popov Branislav Crnčević Laslo Blašković Svetislav Vuković Dobrica Erić Milovan Danojlić Ljubivoje Ršumović Slobodan Stanišić Mirjana Stefanović Vlada Stojiljković Gordana Brajović Stojanka G. Davidović Vladimir Andrić Milovan Vitezović Pero Zubac Mošo Odalović Milomir Kragović Dragomir Đorđević Branko Stevanović Dejan Aleksić Čitaj dalje

Drugi tom počinje romanom „Bez mere“ Marka Ristića, „Terazije“ Boška tokina. Zatim, tu su romani Aleksandra Ilića „Gluvne čini“, „Ljudi govore“ Rastka Petrovića, „Jedno dopisivanje“ julke Hlapec Đorđević, „Ljubav i sloboda“ Ljubiše Jocića i „Barbarogenije decivilizator“ Ljubomira Micića. U posebnom dodatku, uz ovih sedam romana, su „Sudar svetova“ Branka Vepoljanskog, „Radžin valali“Dragana Aleksića, „Ognjena zemlja“ Branka Milovanovića, „24. januar na točkovima“ Slobodana Kušića, dve proze Mite Dimitrijevića MID-a, „Metafi zika ničega“ i „Trgovinska prepiska o valutnom pitanju“. Na kraju toma su proze Boška Tokina „Carstvo duha“ i „Vampir“ Miroslava Felera.

Drugi tom počinje romanom „Bez mere“ marka Ristića, „Terazije“ Boška Tokina. Zatim, tu su romani Aleksandra Ilića „Gluvne čini“, „Ljudi govore“ Rastka petrovića, „Jedno dopisivanje“ Julke Hlapec Đorđević, „Ljubav i sloboda“ Ljubiše Jocića i „Barbarogenije decivilizator“ Ljubomira Micića. U posebnom dodatku, uz ovih sedam romana, su „Sudar svetova“ Branka Ve poljanskog, „Radžin valali“ Dragana Aleksića, „Ognjena zemlja“ Branka milovanovića, „24. januar na točkovima“ Slobodana Kušića, dve proze Mite Dimitrijevića MiD-a, „Metafi zika ničega“ i „Trgovinska prepiska o valutnom pitanju“. Na kraju toma su proze Boška Tokina „Carstvo duha“ i „Vampir“ Miroslava K231

Drugi tom počinje romanom "Bez mere" marka Ristića, "Terazije" Boška Tokina; zatim, tu su romani Aleksandra Ilića "Gluvne čini", "Ljudi govore" Rastka petrovića, "Jedno dopisivanje" Julke Hlapec Ðorđević, "Ljubav i sloboda" Ljubiše Jocića i "Barbarogenije decivilizator" Ljubomira Micića. U posebnom dodatku, uz ovih sedam romana, su "Sudar svetova" Branka Ve poljanskog, "Radžin valali" Dragana Aleksića, "Ognjena zemlja" Branka milovanovića, "24. januar na točkovima" Slobodana Kušića, dve proze Mite Dimitrijevića MiD-a, "Metafi zika ničega" i "Trgovinska prepiska o valutnom pitanju". Na kraju toma su proze Boška Tokina "Carstvo duha" i "Vampir" Miroslava Felera. Čitaj dalje

Od nadrealizma ka modernizmu Drugi tom počinje romanom „Bez mere“ Marka Ristića, „Terazije“ Boška tokina. Zatim, tu su romani Aleksandra Ilića „Gluvne čini“, „Ljudi govore“ Rastka Petrovića, „Jedno dopisivanje“ julke Hlapec Đorđević, „Ljubav i sloboda“ Ljubiše Jocića i „Barbarogenije decivilizator“ Ljubomira Micića. U posebnom dodatku, uz ovih sedam romana, su „Sudar svetova“ Branka Vepoljanskog, „Radžin valali“Dragana Aleksića, „Ognjena zemlja“ Branka Milovanovića, „24. januar na točkovima“ Slobodana Kušića, dve proze Mite Dimitrijevića MID-a, „Metafi zika ničega“ i „Trgovinska prepiska o valutnom pitanju“. Na kraju toma su proze Boška Tokina „Carstvo duha“ i „Vampir“ Miroslava Felera.

Reč izdavača : ’’Posle 15 godina, SКZ ponovo objavljuje čuvenu ANTOLOGIJU SRPSКE POEZIJE ZA DECU, koju je potkraj svog književnog i uredničkog života sačinio Dušan Radović, najveći srpski pesnik za decu u 20. veku, prevratnik, utemeljivač statusa pesništva za decu u ravni sa pesništvom za tzv. odrasle. Odličan poznavalac poezije za mlade, pisane u 19. i u 20. veku, Radović je neponovljivim sluhom i otkrivalačkim darom – odabrao najbolje pesme namenjene deci. U selekciji strog, Radović je ipak sačinio obimnu riznicu slavnih i manje poznatih pesama, razvrstao ih u tematske i poetičke krugove i sastavio veliku čitanku duha, uma, igre i radosti – od Čika Jove Zmaja do Ljubivoja Ršumovića.’’ SADRŽAJ Predgovor 5 Šta je on -Ljubivoje Ršumović 15 Lovac Joca - DraGan Lukić 15 Stoji, stoji, jer se boji - Jovanka Hrvaćanin 16 Mišo, Mišo - Gvido Tartalja 16 Ko ljulja Maru - Momčilo Tešić 17 Taši, taši — Jovan Jovanović Zmaj 18 Ćuti, Mišo - Jovanka Hrvaćanin 18 Svejedno -DraGan Lukić 19 Nepravda - Laslo Blašković 19 Mnogo zvukova — Vlada Stojiljković 20 Kitova beba - Gvido Tartalja 20 Hvalisava patka - Desanka Maksimović 21 Jelen - Gvido Tartalja 21 Zašto - DraGan Lukić 22 Jež i jabuka — Gvido Tartalja 22 Kiša - DraGomir Ćorđević 23 Kiša - Jovan Jovanović Zmaj 24 Pod ambrelom - Jovan Jovanović Zmaj 25 Som - Gvido Tartalja 26 Sa mnom ima neka greška - Vlada Stojiljković 26 Ako želiš mišice - Ljubivoje Ršumović 27 Pčele - Dobrica Erić 27 Crtanka — Stevan Raičković 28 Radoznala pesma - DraGan Lukić 29 Prvi leptir - Momčilo Tešić 30 Helikopter leti - Gvido Taršalja 30 Naprstak - Momčilo Tešić 31 Mali konjanik - Jovan Jovanović Zmaj 31 Ždrebe - Momčilo Tešić 32 Medved - Gvido Tartalja 32 Pouka - Dušan Radović 33 Žuna - Gvido Tartalja 33 Mrak - Jovan Jovanović Zmaj 33 Strašljivac - Jovan Jovanović Zmaj 34 Jare i vuci —Desanka Maksimović 34 Velika devojka - Jovan Jovanović Zmaj 35 Kepeci u zimu - Gvido Tartalja 36 Kukuruzi — Dobrica Erić 36 Evo braca - Jovan Jovanović Zmaj 33 Hvalisavi zečevi - Desanka Maksimović 33 Pčela i cvet -Jovan Jovanović Zmaj 38 Išli smo u Afriku - Ljubivoje Ršumović 38 Steva rakolovac - Jovan Jovanović Zmaj 39 Trolejbus - Dratn Lukić 40 Kupanje - Jovan Jovanović Zmaj 40 Bolesnik na tri sprata - Branko Ćopić 41 Mali grof u tramvaju - Dratn Lukić 42 Dete i leptir - Jovan Jovanović Zmaj 43 Kad bih znao - Vlada Stojiljković 44 Paun - Gvido Tartalja 45 Ala su to grdne muke... - Jovan Jovanović Zmaj 45 Strašan lav -Dušan Radović 46 Zeka, zeka iz jendeka - Jovan Jovanović Zmaj 43 Nosorozi - Vlada Stojiljković 47 Imenjaci - DraGan Lukić 48 Mali Jova - Jovan Jovanović Zmaj 49 Telefon - Gvido Tartalja 50 Kako kornjače uče - Gvido Tartalja 51 Sanovnik - DraGan Lukić 52 Čika svraka i vuk - Gvido Tartalja 52 On - DraGan Lukić 53 Na ledu — Jovan Jovanović Zmaj 54 Gavran - Gvido Tartalja 54 Šaputanje - DraGan Lukić 55 Materina maza - Jovan Jovanović Zmaj 55 Aca guščar - Jovan Jovanović Zmaj 57 Koze — Momčilo Tešić 57 Bubamara - Velimir Milošević 58 Lastavice - Vojislav Ilić 59 Laste - Gvido Tartalja 60 Bajagi nešto drugo - Mile Stanković 60 Krevet - Milovan Vitezović 61 Vile -Dobrica Erić 61 Plavi zec - Dušan Radović 62 Utorak veče ma šta mi reče - Ljubivoje Ršumović 64 Šta ja vidim - Jovan Jovanović Zmaj 64 Čudo - Budimir Nešić 65 Nestašni dečaci - Jovan Grčić Milenko 66 Moja kći - Dobrica Erić 67 Rastanak - Spasoje Labudović 67 Dedin šešir i vetar - Gvido Tartalja 68 Mrav dobra srca - Branislav Crnčević 69 Ženi se Medo Medadaj - DraGan Kulidžan 71 Kopriva - Budimir Nešić 72 Prgav momak - Vlada Stojiljković 73 Mali Brata - Jovan Jovanović Zmaj 73 Drangulija - Vladimir Andrić 74 Pačija škola - Jovan Jovanović Zmaj 75 Au što je škola zgodna - Ljubivoje Ršumović 76 Guske - Gvido Tartalja 77 Šta jede mala ala - Ljubivoje Ršumović 78 Strašna priča - Jovan Jovanović Zmaj 79 Zašto aždaja plače - Ljubivoje Ršumović 80 Stidim se od malih nogu - Božidar Timotijević 80 Muke s obućom - Vladimir Andrić 81 Kod frizera - Gvido Tartalja 82 Brata se duri — Jovan Jovanović Zmaj 82 Kit - Ljubivoje Ršumović 83 Daleko je još do juna - Vlada Stojiljković 84 Vrabac i mačka - Jovan Jovanović Zmaj 85 Zimski dan na selu - Momčilo Tešić 85 Mačak ide mišu u svatove - Jovan Jovanović Zmaj 86 Zimska pesma - Jovan Jovanović Zmaj 87 Dva jarca - Duško Trifunović 88 Bilo je proleće, mesec maj - Ljubivoje Ršumović 89 Svakoga dana - Dratn Lukić 90 Stari cvrčak — Gvido Tartalja 91 Starinari —Desanka Maksimović 92 Stara baka - Jovan Jovanović Zmaj 93 Lepa Kata - Ljubivoje Ršumović 94 Nedelja - Dobrica Erić 94 Prolećno jutro u šumi - Momčilo Tešić 96 Voće -Duško Trifunović 97 Auto-put - Dratn Lukić 98 O Kosmaju - Desanka Maksimović 98 Kad Jasna šeta ispod drvoreda kestena - Dratn Lukić 99 Dva sapuna — Milovan Danojlić 99 Ježeva kuća — Branko Ćopić 101 Aerodrom u Dragušici - Dobrica Erić 105 Posle gozbe - Jovan Jovanović Zmaj 106 Otkud meni ova snaga - Ljubivoje Ršumović 107 O mišu - Jovan Jovanović Zmaj 108 Stara buvlja priča - Miloš Nikolić 110 Šuge -Dratn Lukić I’ Srpovi - Momčilo Tešić I’ Novo - DraGomir Ćorđević 112 Vagon li — Ranko Simović 112 Sa rodom sam raščistio - Rajko Petrov Not 113 Dete — Ljubivoje Ršumović 1 ’4 Štaje otap-Dratn Lukić ’15 Saveznici - Mile Stanković "6 Kad bi... - Jovan Jovanović Zmaj ’17 Ljutito meče - Branislav Crnčević 118 Ima jedio mesto - Ljubivoje Ršumović 119 Gospodin Vidoje Stanić - Ljubivoje Ršumović 120 Nikad mira - Jovan Jovanović Zmaj 121 Fifi - Dratn Lukić 122 Čigra i deca - Jovan Jovanović Zmaj 123 Gde je Cica - Milovan Danojlić 124 Kako se pišu pesme - Branislav Crnčević 126 Mjesec i njegova baka - Branko Ćopić 128 Dete i baka - Jovan Jovanović Zmaj 130 Kad dođete na Zagorje - Rajko Petrov NOGO 131 Bela grana - Mira Alečković 132 Slikovnica - Momčilo Tešić 133 Na livadi - Miloje Milojević 134 Poziv na kreketanje -Andra Franićević 135 Jul - Dobrica Erić 135 Žeteoci, dobar dan - Momčilo Tešić 136 Daj mi krila jedan krug - Vladimir Andrić 136 Zdravica - Dušan Radović 137 Kad bi meni dali - Branislav Crnčević 139 Proleće u Raševu - DraJorad DraGičević 140 Svirale - Voja Carić 140 Žuta pesma - Ćuro Damjanović 141 Devojčice - DraGan Lukić 142 Torta sa pet spratova - Dobrica Erić 142 Zaborav — Stanko Rakita 145 Pesma o Maksimu - Jovan Jovanović Zmaj 146 Zima-Dušan Vasiljev 148 Pera kao doktor - Jovan Jovanović Zmaj 149 Balada o rumenim veknama - DraGan Lukić 150 Golišava pesma - Miroslav Antić 151 Sat mlađeg brata - Ćuro Damjanović 151 Balada o zaboraviom dedi — Milovan Vitezović 152 Krava u sobi - Todor Bjelkić 153 Noći kad nam je žao da zaspimo — Dobrica Erić 154 Gde sve pada kiša - Branislav Crnčević 155 Neće mačka da se sigramo - Jovan Jovanović Zmaj 157 Mama, kaže - Laslo Blašković 158 Čvorak - Jovan Jovanović Zmaj 159 Jesenja pesma - Dušan Radović 160 Zmaj - JBubivoje Ršumović 161 Čuvajte se satova što kasne - Vlada Stojiljković 163 Aždaja svom čedu tepa -Ljubivoje Ršumović 163 Domaće vaspitanje - Mošo Odalović 164 Evo jabuka! - Vojislav Ilić Mlađi 164 Zunzarina palata - Brana Cvetković 167 Pogibija staroga plovana - Stevan P. Bešević 169 Ko da to bude - Stevan Raičković 170 Najduži školski čas - Vaska Jukić-Marjanović 171 Mače u džepu — Desanka Maksimović 172 Igre - Branislav Crnčević 174 Kako se pišu pesme — Vlada Stojiljković 177 Pesma o cvetu - Branko Miljković 178 Trešnja u cvetu - Milovan Danojlić 178 Cvijeće i pčele - Duško Trifunović 179 San i java hrabrog Koče - Aleksandar Vučo 180 Mali život - Dušan Radović 184 Kad bi mi neko rekao - JBubivoje Ršumović 184 Tata i sin — Vladimir Andrić 185 Stanje redovno - Slobodan Stanišić 186 Bila devojka Mara - JBubivoje Ršumović 187 Kako bi — Jovan Jovanović Zmaj 188 Vuk i ovca - JBubivoje Ršumović 189 Matematika - Milovan Vitezović 189 Vašar u Topoli-Dobrica Erić 190 Iza prvog ugla - JBubivoje Ršumović 194 Ržem tako novi jezik sričem - Rajko Petrov NOGO 195 Tama je padala - Vlada Stojiljković 195 Priča o valjušku - Brana Cvetković 196 Ovaj dečak zove se Pepo Krsta - Milovan Danojlić 199 Razboleo se Pepo Krsta - Milovan Danojlić 200 Brat — Miroslav Antić 201 Poklon iz škole - Rade Obrenović 203 Šta da rade klinci — Slavica Jovanović 203 Primer za ugled - Vlada StoJiljković 204 Budišina buđenja - PredraG Čudić 206 Svakoga jutra, dok se tuširam - Vlada Stojiljković 207 Šta majke iz Livna nisu znale - JBubivoje Ršumović 208 Kokoška — Vladimir Andrić 209 Bajka o zmaju ognjenome - Stevan P. Bešević 209 Generale silo ljuta - Ljubivoje Ršumović 211 Moj otac tramvaj vozi - Aleksandar Vučo 212 Tužna pesma - Dušan Radović 213 Bio jednom jedan vuk - Ljubivoje Ršumović 214 Kako šeta stari profesor — Milovan Danojlić 215 Ko si ti - Jovan Jovanović Zmaj Milicija - Duško Trifunović 218 Dugačka pseća pesma - Vlada Stojiljković 219 Ništa - PredraG Čudić 220 Moj deda o pronalazaču bicikla — Miodra! Stanisavljević . . 221 Djeda-mraz - Duško Trifunović 222 Gurije - Stevan Raičković 223 Putevi - Milovan Vitezović 225 Drum - Dobrica Erić 226 Bosanski trkači - Branko Ćopić 226 Konj - Milovan Vitezović T21 Prozor - Stevan Raičković 228 Mapa severnog zvezdanog neba — Predra! Čudić 229 Napoleon sa prekrštenom rukom i buvom — Miloš Nikolić . . 230 Zec sa govornom manom - MiodraG Stanisavljević 231 Jednog zmaja kraj - Ljubivoje Ršumović 232 Ja i klinci ko pesnici - Milovan Vitezović 232 Podvizi družine „Pet petlića“ - Aleksandar Vučo 235 Kako nastaje rat - Voja Carić 237 Kako živi poljski miš - Milovan Danojlić 238 Junak hajduk Veljko - Voja Carić 239 Žagubica - Milovan Danojlić 240 Ciganin hvali svoga konja - Jovan Jovanović Zmaj 241 Konji u velegradu - PredraG Čudić 244 Predvečerje - Milovan Danojlić 244 Drugoviti i Beresjaci - Voja Carić 245 Ima nešto - Branislav Crnčević 246 Kako treba - Dušan Radović 247 Lonac pasulja - Milovan Danojlić 247 Kako spavaju tramvaji - Milovan Danojlić 248 Ananije - Stevan Raičković 249 Miris zove - Milovan Danojlić 250 Kad mati bez ruku ostane - Branko V. Radičević 251 Dunja -Milovan Danojlić 252 Kad mati u vojsku prati - Branko V. Radičević 253 Paukovo delo -Desanka Maksimović 254 Dud u Kovilju - Stevan Pešić 255 Nepoznata ptica -Desanka Maksimović 255 Sunčani konji - Voja Carić 256 Svici u mračnoj noći -Dobrica Erić 257 Ptice na česmi -Desanka Maksimović 258 Rotkvice - Milovan Danojlić 259 Vukova azbuka - Dušan Radović 260 Ničija baka - Voja Carić 263 Vožnja — Desanka Maksimović 264 Orah - Milovan Danojlić 265 Voćka — Ćuro Damjanović 266 Đeram u ravnici - Voja Carić 267 Zelena moda - Dušan Radović 268 Bliži se, bliži leto - Desanka Maksimović 268 Kata - Stevan Pešić 269 Putovanje — Voja Carić 270 Vojvodina - Mira Alečković 271 Prvi sneg - Vojislav Ilić 273 Pesma o snežnoj večeri - Slobodan Marković 273 Furunica jogunica - Milovan Danojlić 274 Razlika - Božidar Mandić 279 Svemoguća večera - Voja Carić 279 Od klikera do dilbera -Dobrica Erić 281 Drugarska pesma - Miroslav Antić 284 Teče reka, kriva Drina -Dobrica Erić 287 Tri rata - Voja Carić 289 Vučina - Stevan Raičković 291 Ograda na kraju Beograda — Milovan Danojlić 292 Plavi kit - Arsen Diklić 294 Zamislite - Dušan Radović 300 Dva akrepa — Ljubivoje Ršumović 301 Tajna — Miroslav Antić 302 U zasedi iza petnaeste - JBubivoje Ršumović 303 Đački korzo - Miroslav Antić 304 O čemu pričamo dok šetamo - Miroslav Antić 307 Sve slučajno - Vaska Jukić-Marjanović 308 Šašava pesma - Miroslav Antić 308 Plavi čuperak - Miroslav Antić 310 Uspomena - Miroslav Antić 311 Mala moja iz Bosanske Krupe - Branko Ćopić 312 Na obali Une - Branko Ćopić 313 Proljeće - Branko Ćopić 315 Rastanak - Branko Ćopić 316 Beleške o pesnicima 319 Napomena izdavača 331

Sima Begović dve knjige 400+358 stranica Jugoslovenski narodi i narodnosti Stranci u Banjičkom logoru Dolazak ŽIVOT I SMRT BANJIČKIH ZATOČENIKA Raspored po sobama Pljačka zatočenika i njihovih porodica Higijenske prilike Logorska ambulanta Ishrana Logorski režim Pogubljenja zatočenika Stratište u Jajincima Streljanje u Marinkovoj bari i na Novom groblju Streljanje izvan Beograda Broj streljanih zatočenika Značajnije odmazde Streljanje u Skeli: 15. avgusta 1941. godine Martovske odmazde 1942. godine Majske odmazde 1943. godine 11. septembar 1944. godine Prozivke i odgovori Otpor teroru Političke aktivnosti Organizovano slanje paketa. Veze s gradom Kulturni život Pesme pevane i spevane u logoru na Banjici Rukotvorine i razonoda Likovno stvaralaštvo Logorska radionica Radovi izvan logora i bekstva s radova Bekstva s radova Uklanjanje tragova zločina Transporti iz Banjičkog logora Poslednji dani i rasformiranje logora Milan Aćimović Gojko Babić Miloš Bajić Bora Baruh Božidar Boško Bečarević Obrad Belić Mihailo Mika Blagojević Dušan Bogdanović Boško Bećarović Franc Beme Josip Benković Vasilije Buha Branko Bulat Jelena Ćetković Radomir Čarapić Tenko Dalović Đurđelina Đuka Dinić Tanasije Dinić Lazar Dožić Đura Dukić Božidar Buđoni Đorđević Milorad Đorđević Momčilo Damnjanović Stefan Đelineo Žarko Fogaroš Vili Fridrih Radomir Gerić Velibor Gligorić Sergije Golubijev Radan Grujičić Nikola Gubarev Vencelsav Glišić Radovan Gudelj Hans Helm Hajnrih Himler Adolf Hitler Mihajlo Ilić Anka Jandrijević Branisla Brana Jovanović Dragi Dušan Žuća Mira Jaza Jovanović Miroslav Jovanović Paula Jurak Janko Janković Dragoljub Jovanović Dragomir Jovanović Duško Milorad Herbert Jung Kajtel Danka Karišić Bajić Milan Lala Kobiljski Đorđe Kosmajac Karl Kraus Lotar Muharem Kreso Nevenka Karakašević Sergej Kompanjec Peter Kriger Anka Kumandi Janko Lisjak Dragomir Lončarević Dimitrije Ljotić Đuro Mađerčić August Majsner Dragoslav Draža Marković Milan Marković Saša Živan Živa Milić Martinović Jelena Matić Miloš Mrša Matijević Dragoljub Draža Mihailović Stevan Milanko Vera Miletić Radomir Milutinović Branko Bliher Mišković Dragoljub Čitko Mitrović Ratko Šilja Mitrović Vukica Šunja Mitorićv Habuš Ivanka Muačević Živko Mađaervić August Majsner Zagorka Zaga Malivuk Filip Marjanović Danilo Maselša Milomir Mićina Mićić Mileta Milovanović Vukica Šunja Mitrović Ivanka Nedić Milan Nedić Blagoje Nešković Miodrag Nikolić Stanica Načević Petar Nikezić Mirko Ognjenović Ilija Paranos Aleksandar Pavlović Darinka Pavlović Milorad Petrović Vojislav Petrović Dragoljub Popović Jovan Đuro Paripović Vladislav Pavlović Stipe Pekić Olga Petrov Voja Petrović Bukić Pijade Nada Oklobdžija Aleksandar Ranković Petar Ristić Radmila Rajković Dobrila Rastovac Slobodan Sekulić Stanislav Crni Sremčević Vasilija Stamenković Petar Subotić Radivoj Sinđelić Božidar Stamenković Nada Stanić Siniša Stanković Svetomir Sveta Stojanović Velinka Sujić Johanides Emanuel Šefer Stevan Šterić Josip Broz Tito Mirko Tomić Harold Turner Jovan Jova Todorović Milan Trifunović Voja Tutunović Svotozar Vuzković Dušan Veličković Mato Vidaković Adela Vranić Šinko Vojislav Vučković Svetozar Vujković Obrad Zalad Čeda Živadinović Vladan Žeravčević

OČUVANA Willimon Biljana - monografija Cicero, Beograd, 1915g tvrd povez 384 strane 28cm X 24cm `Willimon` Gotovo da se kod nas ne može naći umetnica kao što je Biljana Vilimon (Novi Pazar, 1951) koja se tako strastveno i uporno borila da svoju medijsku ličnost pomiri s umetničkom i obrnuto. Sada, prvi put, u njenoj monografiji u izdanju „Cicero“, kratkog naslova „Willimon“, za koju pišu, o njenom tv stvaralaštvu, Branislava Džunov („Otvaranje prostora u vremenu“) i Stanko Crnobrnja („Nekoliko reči o mnoštvu slika i prilika“), o njoj lično, Radmila Stanković („Osvajanje prostora“ i „Willimon o drugima i sebi“) i o njenom likovnom radu, moja malenkost („Za izgubljenim redom“), možemo pratiti celokupan opus, od rada u ateljeu do rada u tv-studijima. Biljana Vilimon se smelo upušta u isprobavanje raznih tehnika, od pastela i kolaža do slikanja prema konceptu na nekonvencionalan način. Kao multimedijalnom umetniku, njoj je potreba za uređenjem sveta bliža od beskonačnog reagovanja na njegovo bezumlje – destrukcijom. Crtajući, Biljana discilinuje um, kontroliše ruku, izoštrava vid, neda pogledu da odluta, niti mašti da je zanese. Monografija prati cikluse „Viđenja“, „Niti“, „Impusli“, „Kroz crveno“, „Zborom pametu“, „Yu heads“, „Šut u aut“, „L(j)udi“, „Willimon u Haosu“, ilustrovane brojnim reprodukcijama, i, u drugom delu, njene autorske tv kreacije (na 3 Kanalu , Tv Politici i Tv Studiju B), u čijoj su realizaciji, na izradi scenografija, učestvovali Verica Ilić, Ivana Lekić i Dušan Marković, kao majstor svetla – Ružica Tubić. Iza složenog zadatka dizajniranja velikog i raznorodnog opusa, s mnoštvom ne samo reprodukcija dela nego i kadrova izvučenih iz više od hiljadu tv-emisija sa isto toliko gostiju, stoji Aleksandra Janković. Promišljeno, maštovito, pedantno, rečju, kreativno, Jankovićeva je uspela da poveže cikluse da jedan drugog nenametljivo slede potkrepljujući ih fotografijama koje je uredio Vladimir Popović, a čiji su autori Nebojša Babić, S. Ž. Zli, Aleksandar Kujučev, Aida Hajdarević, Miroslav Predojević, Dragan Stošić i Vukica Mikača. Naime, u monografiji nema nijedne isključivo dokumentarne fotografije – sve su umetničke. Zato se može reći da smo ovom monografijom, za koju su recenzije pisali Ljiljana Ćinkul i Mileta Prodanović, konačno, od prve do poslednje strane, dobili i pravu umetničku monografiju, a ne samo još jednu od monografija o umetnicima.

CICIERO BEOGRAD - 2015 - 384 STRANA, TVRD POVEZ. NA PREDLISTU POSVETA. `Willimon` Gotovo da se kod nas ne može naći umetnica kao što je Biljana Vilimon (Novi Pazar, 1951) koja se tako strastveno i uporno borila da svoju medijsku ličnost pomiri s umetničkom i obrnuto. Sada, prvi put, u njenoj monografiji u izdanju „Cicero“, kratkog naslova „Willimon“, za koju pišu, o njenom tv stvaralaštvu, Branislava Džunov („Otvaranje prostora u vremenu“) i Stanko Crnobrnja („Nekoliko reči o mnoštvu slika i prilika“), o njoj lično, Radmila Stanković („Osvajanje prostora“ i „Willimon o drugima i sebi“) i o njenom likovnom radu, moja malenkost („Za izgubljenim redom“), možemo pratiti celokupan opus, od rada u ateljeu do rada u tv-studijima. Biljana Vilimon se smelo upušta u isprobavanje raznih tehnika, od pastela i kolaža do slikanja prema konceptu na nekonvencionalan način. Kao multimedijalnom umetniku, njoj je potreba za uređenjem sveta bliža od beskonačnog reagovanja na njegovo bezumlje – destrukcijom. Crtajući, Biljana discilinuje um, kontroliše ruku, izoštrava vid, neda pogledu da odluta, niti mašti da je zanese. Monografija prati cikluse „Viđenja“, „Niti“, „Impusli“, „Kroz crveno“, „Zborom pametu“, „Yu heads“, „Šut u aut“, „L(j)udi“, „Willimon u Haosu“, ilustrovane brojnim reprodukcijama, i, u drugom delu, njene autorske tv kreacije (na 3 Kanalu , Tv Politici i Tv Studiju B), u čijoj su realizaciji, na izradi scenografija, učestvovali Verica Ilić, Ivana Lekić i Dušan Marković, kao majstor svetla – Ružica Tubić. Iza složenog zadatka dizajniranja velikog i raznorodnog opusa, s mnoštvom ne samo reprodukcija dela nego i kadrova izvučenih iz više od hiljadu tv-emisija sa isto toliko gostiju, stoji Aleksandra Janković. Promišljeno, maštovito, pedantno, rečju, kreativno, Jankovićeva je uspela da poveže cikluse da jedan drugog nenametljivo slede potkrepljujući ih fotografijama koje je uredio Vladimir Popović, a čiji su autori Nebojša Babić, S. Ž. Zli, Aleksandar Kujučev, Aida Hajdarević, Miroslav Predojević, Dragan Stošić i Vukica Mikača. Naime, u monografiji nema nijedne isključivo dokumentarne fotografije – sve su umetničke. Zato se može reći da smo ovom monografijom, za koju su recenzije pisali Ljiljana Ćinkul i Mileta Prodanović, konačno, od prve do poslednje strane, dobili i pravu umetničku monografiju, a ne samo još jednu od monografija o umetnicima.

Stanje: Ploce 5/5 , Omot 5-- ----------------------------- Various ‎– Pesme O Titu Label: PGP RTB ‎– 2LP 2444/2445, Jugoslovenska Narodna Armija ‎– 2LP 2444/2445 Format: 2 × Vinyl, LP, Compilation, Gatefold Country: Yugoslavia Released: 1978 Genre: Pop, Classical, Brass & Military Style: Military, Schlager, Vocal Pesme O Titu (Vinyl, LP, Compilation) for sale More Images Tracklist Position Title/Credits Duration Rukovet Partizanskih Narodnih Pesama O Titu A1 Druže Tito, Ti Si Nam Jedini A2 Drug Tito U Boj Zove A3 Druže Tito, Jagodo Iz Rose A4 Ratuj, Tito, Čestito Ti Bilo A5 Tito, Slobodo A6 Trgan Tito Od Grad Belgrad A7 Druže Tito, Naš Maršale Prvi A8 Druže Tito, Sokolovo Krilo A9 Druže Tito, Ljubičice Bijela A10 Druže Tito, Mi Ti Se Kunemo A11 Lijepo Ti Je Druga Tita Kolo - B1 Pozdrav Titu Lyrics By – Branko Karakaš Music By – Krešimir Baranović B2 Drug Tito Lyrics By – Vladimir Nazor Music By – Miroslav Špiler B3 Tito Nek` Vodi Nas Lyrics By – Angel Šurev Music By – Milan Saks* B4 Uz Maršala Tita Arranged By – K. Baranović* Lyrics By – V. Nazor* Music By – O. Danon* B5 Pesem O Titu Arranged By – B. Gajić* Lyrics By – S. Samec* Music By – R. Simoniti* B6 Heroj Tito Lyrics By – Budimir Gajić Music By – Josip Slavenski C1 Titovo Ime Ko Sloboda Zrači Arranged By – B. Karakaš* Lyrics By – A. Šurev* Music By – N. Hercigonja* C2 Dok Zbori Tito Lyrics By – D. Kostić* Music By – Z. Hristić* C3 Pozdrav Titu Lyrics By – A. Šurev* Music By, Arranged By – B. Karakaš* C4 Vodi Nas Večno Dragi Tito Arranged By – Z. Skerl* Lyrics By – R. Mudrinić* Music By – A. Ilić* C5 Tito Posvetol Sončev Zrak Lyrics By – V. Popovska Music By, Arranged By – I. Ilijevski* C6 Tito Na Baškoj Arranged By – I. Ilijevski* Lyrics By – A. Deva Music By – A. Koci* D1 Vezem Titu Košulju Od Zlata (Za Glas, Flautu I Harfu) Music By, Lyrics By – B. Karakaš* D2 Druže Tito Sokolovo Krilo Written-By – B. Gajić* D3 Tvoje Ime Arranged By – B. Gajić* Lyrics By – I. Domonkoš* Music By – J. Adamov* D4 Devojački Zavet Written-By – B. Gajić* D5 Zapojmo Tito Lyrics By – M. Golar* Music By – E. Glavnik* D6 U Titovom Zavičaju Arranged By – R. Rihtman* Music By, Lyrics By – R. Košić*

GREG DE KJURJUGOSLOVENSKI CRNI TALAS - polemički film od 1963. do 1972. u Socijalističkoj Federativnoj Republici JugoslavijiPredgovor - Miroljub StojanovićPrevod - Irena Šentevska, Žarko CvejićIzdavač - Filmski centar Srbije, Beograd Godina - 2019306 strana25 cmEdicija - Pogledi i traganjaISBN - 978-86-7227-108-9Povez - BroširanStanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenjaSADRŽAJ:MIROLJUB STOJANOVIĆ - Ka udaljenom posmatračuPredgovor (drugom izdanju)PredgovorUvodPlastični ljubavni slučajJugoslovenske filmske industrijePoslednje delijeEntuzijazamNemirni rani radoviAkademija za pozorište, film, radio i televizijuMladi i zdravi, mrtvi i beli StvaraociSkupljači perja od vranaMarksistička misao i praksaHoroskopEstetika crnog talasaZaključakPostskriptumFilm indexIndexBibliografija "Dvojezično izdanje knjige Grega DeCuira, Jr. – Jugoslovenski crni talas na sistematičan, pronicljiv i kompetentan način istražuje jedan od najkompleksnijih poratnih fenomena jugoslovenske kinematografije – Crni talas.Paralelno se baveći i ideološkom i političkom pozadinom nastanka ovog fenomena, Greg DeCuir, Jr. neuobičajeno za stranog autora znalački vivisecira ne samo pojedinačne filmove i autorske opuse, no i čitavu društveno-političku klimu koja ih je uslovila. Njegovo istraživanje odvija se na nekoliko nivoa, a premda obradjuje čitav jugoslovenski prostor, srpskom filmu pripala je čast da izborom dela i analitičkim opsegom, kao najdinamičnija produkciona celina, bude najzastupljenija.Po širini svog analitičkog zamaha i istaživanju konteksta, u anglosaksonskom svetu knjiga Greg DeCuir, Jr. nema pandana."Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.De Cuir Yugoslav Black Wave Mija Aleksić Slobodan Aligrudić Miroslav Antić Marko Babac Marlon Brando Luis Bunjuel Mihail Bulagkov Bato Čengić Nevena Daković Milena Dragićević Šešić Boro Drašković Milena Dravić Puriša Đorđević Sergej Mihailovič Ejzenštejn Bekim Fehmiu Nortrop Fraj Žan Lik Godar Jean Luc Godard Tomislav Gotovac Rodžer Ginspan Danijel Guldin Goulding Petra Hanakova Zoran Hristić Mihailo Ilić Dina Jordanova Jovan Jovanović Vladimir Jovičić Gal Kirn Lešek Kolakovski Dejan Kosanović Ljubiša Kozomara Pavle Levi Đerđ Lukač Dušan Makavejev Karl Marks Marx Gordan Mihić Ranko Munitić Senadin Musabegović Dragan Nikolić Robert Odlrič Živojin Pavlović Slobodan Perović Latinka Perović Vlada Petrić Aleksandar Petrović Vladimir Pogačić Mića Popović Veljko Radosavljević Vilhelm Rajh Wilhelm Reich Kokan Rakonjac Eva Ras Špela Rozin Neda Spasojević Josif Staljin Dušan Stojanović Lazar Stojanović Danilo Bata Stojković Vlastimir Sudar Klod Šabrol Slobodan Šijan Ljubomir Tadić Bogdan Tirnanić Josip Broz Tito Hrvoje Turković Andžej Vajda Andrzej Wajda Dzziga Vertov Ježi Vojčik Petar Volk Janez Vrhovec Branko Vučević Aleksandar Vučo Milja Vujanović Vukšić Lazović Želimir Žilnik Jovan Živanović Velimir Bata Živojinović Grad Čovek Iz Hrastove Šume Izdajnik Čovek Nije Tica Sovražnik Neprijatelj Tri Povratak Buđenje Pacova Divlje Seke Kad Budem Mrtav I Beo Kaja Ubit Ću Te Ljubavni Slučaj Ili Tragedija Službenice PTT Nemirni Skupljači Perja Biće Skoro Propast Sveta Delije Nevinost Bez Zaštite Pre Istine Uzrok Smrti Ne Pominjati Horoskop Lisice Rani Radovi Vrane Zaseda Zazidani Rdeče Klasje Crno Seme Doručak Sa Đavolom Mlad I Zdrav Kao Ruža Plastični Isus Uloga Moje Porodice U Svetskoj Revoluciji WR Misterije Organizma Poslednja Postaja Majstor I Margarita Slike Iz Života Udarnika Tragovi Crne Devojke

GREG DE KJUR JUGOSLOVENSKI CRNI TALAS - polemički film od 1963. do 1972. u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji Predgovor - Miroljub Stojanović Prevod - Irena Šentevska, Žarko Cvejić Izdavač - Filmski centar Srbije, Beograd Godina - 2019 306 strana 25 cm Edicija - Pogledi i traganja ISBN - 978-86-7227-108-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: MIROLJUB STOJANOVIĆ - Ka udaljenom posmatraču Predgovor (drugom izdanju) Predgovor Uvod Plastični ljubavni slučaj Jugoslovenske filmske industrije Poslednje delije Entuzijazam Nemirni rani radovi Akademija za pozorište, film, radio i televiziju Mladi i zdravi, mrtvi i beli Stvaraoci Skupljači perja od vrana Marksistička misao i praksa Horoskop Estetika crnog talasa Zaključak Postskriptum Film index Index Bibliografija `Dvojezično izdanje knjige Grega DeCuira, Jr. – Jugoslovenski crni talas na sistematičan, pronicljiv i kompetentan način istražuje jedan od najkompleksnijih poratnih fenomena jugoslovenske kinematografije – Crni talas. Paralelno se baveći i ideološkom i političkom pozadinom nastanka ovog fenomena, Greg DeCuir, Jr. neuobičajeno za stranog autora znalački vivisecira ne samo pojedinačne filmove i autorske opuse, no i čitavu društveno-političku klimu koja ih je uslovila. Njegovo istraživanje odvija se na nekoliko nivoa, a premda obradjuje čitav jugoslovenski prostor, srpskom filmu pripala je čast da izborom dela i analitičkim opsegom, kao najdinamičnija produkciona celina, bude najzastupljenija. Po širini svog analitičkog zamaha i istaživanju konteksta, u anglosaksonskom svetu knjiga Greg DeCuir, Jr. nema pandana.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. De Cuir Yugoslav Black Wave Mija Aleksić Slobodan Aligrudić Miroslav Antić Marko Babac Marlon Brando Luis Bunjuel Mihail Bulagkov Bato Čengić Nevena Daković Milena Dragićević Šešić Boro Drašković Milena Dravić Puriša Đorđević Sergej Mihailovič Ejzenštejn Bekim Fehmiu Nortrop Fraj Žan Lik Godar Jean Luc Godard Tomislav Gotovac Rodžer Ginspan Danijel Guldin Goulding Petra Hanakova Zoran Hristić Mihailo Ilić Dina Jordanova Jovan Jovanović Vladimir Jovičić Gal Kirn Lešek Kolakovski Dejan Kosanović Ljubiša Kozomara Pavle Levi Đerđ Lukač Dušan Makavejev Karl Marks Marx Gordan Mihić Ranko Munitić Senadin Musabegović Dragan Nikolić Robert Odlrič Živojin Pavlović Slobodan Perović Latinka Perović Vlada Petrić Aleksandar Petrović Vladimir Pogačić Mića Popović Veljko Radosavljević Vilhelm Rajh Wilhelm Reich Kokan Rakonjac Eva Ras Špela Rozin Neda Spasojević Josif Staljin Dušan Stojanović Lazar Stojanović Danilo Bata Stojković Vlastimir Sudar Klod Šabrol Slobodan Šijan Ljubomir Tadić Bogdan Tirnanić Josip Broz Tito Hrvoje Turković Andžej Vajda Andrzej Wajda Dzziga Vertov Ježi Vojčik Petar Volk Janez Vrhovec Branko Vučević Aleksandar Vučo Milja Vujanović Vukšić Lazović Želimir Žilnik Jovan Živanović Velimir Bata Živojinović Grad Čovek Iz Hrastove Šume Izdajnik Čovek Nije Tica Sovražnik Neprijatelj Tri Povratak Buđenje Pacova Divlje Seke Kad Budem Mrtav I Beo Kaja Ubit Ću Te Ljubavni Slučaj Ili Tragedija Službenice PTT Nemirni Skupljači Perja Biće Skoro Propast Sveta Delije Nevinost Bez Zaštite Pre Istine Uzrok Smrti Ne Pominjati Horoskop Lisice Rani Radovi Vrane Zaseda Zazidani Rdeče Klasje Crno Seme Doručak Sa Đavolom Mlad I Zdrav Kao Ruža Plastični Isus Uloga Moje Porodice U Svetskoj Revoluciji WR Misterije Organizma Poslednja Postaja Majstor I Margarita Slike Iz Života Udarnika Tragovi Crne Devojke

SLOBODAN TIŠMA BLUES DIARY - pitoma religiozna razmišljanja Izdavač - Ruža lutanja, Beograd  Godina - 2001 160 strana 22 cm Edicija - Ruža lutanja ISBN - 86-902493-1-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: SedefineOranžplašPlavakut Contralto SividolgBerlior Fenik AprilLilaharm Danubis Rosed Belotak (Cripto) Pogovor autora, reč urednika "Dnevno-noćni zapisi od kojih je sačinjena ova knjiga, zapisivani su krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, dakle, u vreme kada su se na prostorima Evrope odigrali dogadaji koji su bitno uticali na sudbine mnogih ljudi koji su te prostore nastanjivali, ali koji su mene, lično, ipak, malo tangirali. Iz monoloških rudimenata koji su se najčešće radali prilikom skoro svakodnevnih šetnji obalom Dunava, nastajale su nešto kasnije tekstualne minijature kojima je teško odrediti žanrovsku pripadnost. No, možda, to i nije toliko važno, iako smatram da je opredeljenost za odredeni žanr znak hrabrosti i umetničkog poštenja. U svakom slučaju, moglo bi se reći da je „ , Blues diary" neka vrsta pseudodnevnika jednog pseudopisca u pseudo-vremenu, nazvanom još i doba tranzicije, kao da postoji neko drugačije vreme koje nije tranzicijsko. Naslov knjige jasno govori da se radi o „ plačevima". Bluz je, kao što je opšte poznato, pesma tugovanka koju su pevali crni robovi na plantažama pamuka u delti reke Misisipi. Prebirajući po žicama tambure, oni su više pričali nego što su pevali. Bluz je monolog, razgovor sa samim sobom kao drugim, razgovor sa svojom dušom, mrmljanje u bradu da bi se olakšao bol. Podnaslov „ Pitoma religiozna razmišljanja" je citat iz Remboove poetske proze, mislim da je u pitanju tekst „ Pustinje ljubavi". Knjiga „ Sabrana dela" Artura Remboa je bila biblija moje mladosti. Otkrio sam je kao dvadesetogodišnjak i magija tih tekstova za mene se nije ugasila ni do dana današnjeg. Posebno tu mislim na kratka prozna dela: „ Sezona u paklu" i „ Pustinje ljubavi". Iako se Remboovo ime vezuje pre svega za revolucionarne postupke u modernoj poeziji, po mom skromnom mišljenju koje je, naravno, pogrešno, ova dva teksta su, pre svega, preteče modernih proznih postupaka kao i Floberova novela „ Novembar". Za moto knjige uzeo sam četiri Vitgenštajnova iskaza, četiri misli koje treba da posluže kao putokaz. One, možda, nisu tipične za Vitgenštajna kao filozofa, ali predočavaju neke važne momente kada je „ Blues diary" u pitanju. Textovi su složeni hronološkim redom u dvanaest celina, iako je preporučljivije čitanje iz sredine ili od kraja. Svaka celina je obeležena sasvim apstraktnim naslovom, nekom izmišljenom rečju koja nema, takoreći, nikakve veze sa sadržajem. Datiranje zapisa, iako istinito, ukazuje se kao sasvim irelevantno i apsurdno. Vreme klizi mimo texta pomerajući se čas malo unapred, čas malo unazad, izmeštajući ga. Inače, text je u celini složen u , ,lomljenim redovima", nešto kao slobodan stih, ali ne radi se o slobodnom stihu, kao što ni zapisi pojedinačno ne predstavljaju pesme, iako se u knjizi može pronaći i po koja pesmica. Možda je potrebno reći još i to da je „ Blues diary" poslednja knjiga koja se objavljuje u ediciji pošto se uskoro završava veliki desetogodišnji projekat „ Ruža lutanja" Miroslava Mandića, ali i moja poslednja knjiga. Svako pisanje je ujedno i oproštaj od pisanja, ono „ sad i nikad više". Objavljeno je ukupno šest knjiga, četiri zbirke pesama, jedna zbirka pripovedaka i jedan dnevnik. Radi se o četiri autora, poimence to su: Srdan Valjarević, Nenad Jovanović, Slobodan Ilić i Slobodan Tišma. Naravno, sve je počelo sa Miroslavom Mandićem koji je kao pokretač edicije bio urednik samo njene prve knjige "otkrivši" Srdana Valjarevića koji je, sa svojom kasnije kultnom knjigom „ Džo Frejzer i 49 pesama", 1991. postao prvi autor. Sve se dalje odvijalo tako da je svaki autor bio urednik sledećeg izdanja pri čemu je u njegovom izboru bio presudan samo njegov lični afinitet i ništa drugo. Na kraju, došli smo u pomalo čudnu situaciju da sam ja, S. Tišma, sam sebi urednik. Ispada da je presudan bio moj lični afinitet prema samom sebi. Svi su pisci, lažni ili pravi, zaljubljeni u svoje pisanje, u svoju umetnost, što je pomalo degutantno. Ali to u ovom slučaju više i nije važno, ,, Blues diary" mi se sve manje svida, nekada mi se čak uopošte ne svida. Bolje bi mi bilo da svoje misli posvetim Robinsonu Krusou, Utnapištimu dalekom ili Nereju neuhvatljivom u njegovom morskom plićaku. Jarac na koga je Kruso naišao u ostrvskoj pećini je večni astralis, ozvezdana priroda. .. ma, šta! U Novom Sadu, 17. dec. 2000. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Gojko Tešić ROMANI SRPSKE AVANGARDE 1 i 2 Čigoja, 2010/11. Veliki format, 630 + 648 strana. Na nekoliko mesta, na margini, van teksta je trag korektora gde su najverovatnije bili pečati (ništa preterano). Inače, odlično očuvane. Gojko Tešić ROMANI SRPSKE AVANGARDE 1 U beskrajnom, plavom krugu Miloša Crnjanskog U jednoj knjizi na jednom mestu najveći i najbolji romani srpske avangarde. Priredjivač Gojko Tešić na jednom mestu, u jednoj knjizi sakupio je „Dnevnik o Čarnojeviću” Crnjanskog, „Burlesku gospodina Peruna boga groma” Rastka Petrovića, roman „Lunar” Josipa Kulundžića, „Krila” Stanislava Krakova, zatima „Crvene magle” Dragiše Vasića. Malo ko i zna za roman Branka Ve Poljanskog „ 77 samoubica” , roman Marijana Mikaca „Fenomen majmun”, drugi Rastkov roman „Sa silama nemerljivim” i zatim slede romani „Koren vida” Aleksandra Vuča i „Seobe” Crnjanskog. Dakle u jednoj knjizi je sakupljeno i objavljeno 10 najvažnijih romana srpske avangarde u produkciji „Čigoja štampe” i „Službenog glasnika”. Sve to je podstrto i sveobuhvatnim pregledom izvora, biografijama i bibliografijom. Gojko Tešić ROMANI SRPSKE AVANGARDE 2 Od nadrealizma ka modernizmu Drugi tom počinje romanom „Bez mere“ Marka Ristića, „Terazije“ Boška tokina. Zatim, tu su romani Aleksandra Ilića „Gluvne čini“, „Ljudi govore“ Rastka Petrovića, „Jedno dopisivanje“ julke Hlapec Đorđević, „Ljubav i sloboda“ Ljubiše Jocića i „Barbarogenije decivilizator“ Ljubomira Micića. U posebnom dodatku, uz ovih sedam romana, su „Sudar svetova“ Branka Vepoljanskog, „Radžin valali“Dragana Aleksića, „Ognjena zemlja“ Branka Milovanovića, „24. januar na točkovima“ Slobodana Kušića, dve proze Mite Dimitrijevića MID-a, „Metafi zika ničega“ i „Trgovinska prepiska o valutnom pitanju“. Na kraju toma su proze Boška Tokina „Carstvo duha“ i „Vampir“ Miroslava Felera. Srpska avangarda, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Aleksandar Vučo, Boško Tokin...

BALCANICA XLVI 2015, mek povez - udžbenički format, 461stana, izdavač: Balkanološki institut - Beograd, sitno oštećenje na rikni? BALCANICA - Annual of the Institute for Balkan Studies XLVI sadržaj: - Dragana Filipović, Crops and Wild Plants from Early Iron Age Kalakača, Northern Serbia: Comparing Old and New Archaeobotanical Data - Vladimir P. Petrović & Vojislav Filipović, The First Cohort of Cretans, a Roman Military Unit at Timacum Maius - Sanja Pilipović, Agriculture and Worship: A Contribution to the Study of Daily Life in - Roman Singidunum and its Environs MEDIEVAL STUDIES - Valentina Živković, Sentio me grauatum de malo ablato: Compensation for the Sin of Ill-gotten Gain in the Wills of Kotor (Cattaro) Citizens 1326–1337 MODERN AND CONTEMPORARY HISTORY - Radenko Šćekić, Žarko Leković & Marijan Premović, Political Developments and Unrests in Stara Raška (Old Rascia) and Old Herzegovina during Ottoman Rule - Dimitrije Djordjević, The Austro-Hungarian Occupation Regime in Serbia and Its Break-Down in 1918 - Rashid Subaev, Some Issues of Turkey’s Entry into the First World War - Bogdan Trifunović, Occupation, Repression and Resistance: Čačak District, Serbia, in 1915–1918 - Goran Latinović, Yugoslav-Italian Economic Relations (1918–1929): Main Aspects - Spyridon Sfetas, The Legacy of the Treaty of Lausanne in the Light of Greek-Turkish Relations in the Twentieth Century: Greek Perceptions of the Treaty of Lausanne - Dragan Bakić, Apis’s Men: the Black Hand Conspirators after the Great War - Jelena Milojković-Djurić, Great War Legacies in Serbian Culture - Zoran Milutinović, Europe in the Balkan Mirror - Slobodan G. Markovich, Anglo-American Views of Gavrilo Princip - Milan Koljanin, The Role of Concentration Camps in the Policies of the Independent State of Croatia (NDH) in 1941 REVIEW ESSAYS - Dragana Filipović, Rudna Glava in the Foreground of Recent Overviews of the Beginnings of Copper Mining in Europe and of the Development of Archaeometallurgy - Miloš Mišić, On a One-sided Interpretation of the Yugoslav Past: Marie-Janine Calic, Geschichte Jugoslawiens im 20. Jahrhundert IN MEMORIAM - Lidija Delić: Mirjana Detelić (1950–2014) - Veljko Stanić: Miroslav Svirčević (1970–2014) BOOK REVIEWS - Miloš Vojinović: V. Kostić, Britanija i Srbija: kontakti, veze i odnosi 1700–1860 - Ognjen Krešić: B. Çelik, İttihatçılar ve Arnavutlar. II. Meşrutiyet Döneminde Arnavut Ulusçuluğu ve Arnavutluk Sorunu - Jelena N. Radosavljević: K. Manchev, Sŭrbiia i sŭrbsko-bŭlgarskite otnosheniia 1804–2010 - Dušan Fundić: D. Berić, Hrvatsko pravaštvo i Srbi - Radmila Pejić: L. Hassiotis, Ελληνοσερβικές σχέσεις, 1913–1918. Συµµαχικές προτεραιότητες και πολιτικές αντιπαλότητες - Goran Latinović: D. Branković & Nikola B. Popović, eds. Prvi svjetski rat – uzroci i posljedice - Veljko Stanić: J.-P. Bled, L’Agonie d’une Monarchie. Autriche-Hongrie 1914–1920 - Miloš Vojinović: J. C. G. Röhl, Kaiser Wilhelm II 1859–1941: A Concise Life - Athanasios Loupas: S. Sfetas, Η διαµόρφωση της σλαβοµακεδονικής ταυτότητας. Μια επώδυνη διαδικασία - Miloš Živković: O. Delouis, A. Couderc & P. Guran, eds. Héritages de Byzance en Europe du Sud-Est à l’époque moderne et contemporaine - Dušan Fundić & Marija Vasiljević: S. Rohdewald, Götter der Nationen: Religiöse Erinnerungsfiguren in Serbien, Bulgarien und Makedonien bis 1944 - Dragan Bakić: S. Ramet, The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918–2005 - Ognjen Krešić: B. Çelik, Dağılan Yugoslavya sonrası Kosova ve Makedonya Türkleri - Dragan Bakić: K. Nikolić, Mit o partizanskom jugoslovenstvu - Aleksandra Djurić Milovanović: M. Ilić, Discourse and Ethnic Identity. The Case of the Serbs from Hungary - Annemarie Sorescu Marinković: A. M. Hein, Does Transnational Mobilization Work for Language Minorities? A Comparative Study on Romanians in Serbia, Bulgaria, Ukraine and Hungary

omot 4+ 2lp 4+ ploča ima oznaku NIJE ZA PRODAJU NOVI FOSILI.ZDRAVKO ČOLIĆ,OLIVER DR., MIŠO KOVAČ, BIJELO DUGME,IDOLI,FILM,LABORATORIJA,,,,,,,,,, Label: Jugoton ‎– J 32/33 Series: Fonoars – , Discothalia – , Fonolingua – Format: 2 × Vinyl, LP, Compilation, Promo Country: Yugoslavia Released: 1982 Genre: Rock, Non-Music, Pop, Classical, Folk, World, & Country Style: Pop Rock, Classical, Opera, Poetry, Vocal, Schlager, New Wave, Ballad, Folk TracklistHide Credits A1 –Zbor HNK* I Orkestar HNK* Dirigira Stanko Šimunić Finale III Čina Iz Opere Morana Composed By – J. Gotovac* A2 –Vanja Drach Vrtlar Guitar – M. Makar* Music By – P. Gotovac* Narrator – Vanja Drach Translated By – N. Milićević* Words By – R. Tagore* A3 –Zagrebački Kvartet* Allegro Moderato Alla Polacca (Iz I Gudačkog Kvarteta U E-molu, Iz `Mojeg Života`) Composed By – B. Smetana* A4 –Zlatko Crnković Ljubav Narrator – Zlatko Crnković Words By – A.B. Šimić* A5 –Ljiljana Molnar-Talajić* - Zagrebačka Filharmonija Dirigira Nikša Bareza Si, Mi Chiamano Mimi (Iz `La Boheme`) Composed By – G. Puccini* Soprano Vocals – Ljiljana Molnar-Talajić* A6 –Vanja Drach Čekaj Me Guitar – M. Makar* Music By – P. Gotovac* Narrator – Vanja Drach Translated By – N. Milićević* Words By – K. Simonov* A7 –Ivo Pogorelić* V Preludij (Iz II Knjige) Composed By – Claude Debussy Piano – Ivo Pogorelić* A8 –Zlatko Crnković Povratak Guitar – M. Makar* Music By – P. Gotovac* Narrator – Zlatko Crnković Words By – D. Cesarić* A9 –Zagrebački Solisti Odlomak Iz Concerta Grossa U G-molu, Op.6 Br.8 Composed By – A. Corelli* B1 –Ansambl `Lado`* Igrajte Nam, Mužikaši Arranged By – B. Potočnik* Written-By – Narodna* B2 –Dušan Dančuo Kraj Jezera Kuća Mala Arranged By – D. Lukač* Written-By – Z. Bogdan* B3 –`Ladarice`* Fala Arranged By – B. Potočnik* Lyrics By – D. Domjanić* Music By – V. Paljetak* B4 –Vera Svoboda Oko Moje Plavo I Garavo Arranged By – J. Njikoš* Written-By – Narodna iz Slavonije* B5 –Boris Nikolić I Ljiljana Budicin-Manestar* Kad Si Bila Mala Mare Arranged By – B. Potočnik* Written-By – Narodna* B6 –Marko Novosel Blijedi Mjesec Arranged By – Z. Potočnik* Written-By – Narodna* B7 –Krunoslav-Kićo Slabinac* I `Slavonski Bećari`* Seoska Sam Lola Arranged By – K. Slabinac* Written-By – Narodna iz Slavonije* B8 –Kvartet `Studio`* I Tamburaški Sastav Bože Potočnika* - Tamburaški Orkestar* I Mandolinski Sekstet RTV Zagreb* Joj, Mene, Joj Arranged By – M. Makar* Written-By – J. Rutić* C1 –Novi Fosili Tonka Lyrics By – M. Popadić* Music By, Arranged By – R. Dujmić* C2 –Srebrna Krila Julija I Romeo Arranged By – D. Mandić*, M. Prohaska* Lyrics By – M. Mihaljević* Music By – Đ. Novković* C3 –Zdravko Čolić Malo Pojačaj Radio Lyrics By – D. Trifunović*, Goran Bregović Music By, Arranged By – Goran Bregović, K. Kovač* C4 –Mišo Kovač Nikoga Nisam Volio Tako Arranged By – S.M. Kovačević* Lyrics By – S. Eraković* Music By – Đ. Novković* C5 –Meri Cetinić Svuda Oko Nas Arranged By – A. Cetinić* Lyrics By – J. Fiamengo* Music By – M. Cetinić* C6 –Oliver Dragojević Ništa Nova, Ništa Nova Arranged By – S. Kalogjera* Lyrics By – J. Fiamengo* Music By – Z. Runjić* D1 –Bijelo Dugme Doživjeti Stotu Written-By – G. Bregović* D2 –Idoli Kenozoik Written-By – N. Krstić*, S. Šaper*, V. Divljan* D3 –Film Zona Sumraka Arranged By – I. Stančić* Written-By – J. Stubilić* D4 –Azra (3) Ljudi Samoće Written-By – B. Štulić* D5 –Laboratorija Zvuka* Zaboravljena Draga Written-By – P. Vranešević* D6 –Aerodrom Kad Je Sa Mnom Kvari Sve Written-By – J. Pađen* D7 –Drago Mlinarec Trkalište Written-By – D. Mlinarec* Companies, etc. Designed At – Studio SLS Credits A&R [Editor In Chief] – Dubravko Majnarić A&R [Editor] – Ljerka Marković* (tracks: A1 to A9), Miroslav Gavrilović (tracks: B1 to B8), Siniša Škarica (tracks: D1 to D7), Vida Ramušćak (tracks: A1 to A9), Vojno Kundić (tracks: C1 to C6) Design – M. Ilić* Photography By – Ž. Koprolčec*

SLOBODAN TIŠMA BLUES DIARY - pitoma religiozna razmišljanja Izdavač - Ruža lutanja, Beograd Godina - 2001 160 strana 22 cm Edicija - Ruža lutanja ISBN - 86-902493-1-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Sedefine Oranžplaš Plavakut Contralto Sividolg Berlior Fenik April Lilaharm Danubis Rosed Belotak (Cripto) Pogovor autora, reč urednika `Dnevno-noćni zapisi od kojih je sačinjena ova knjiga, zapisivani su krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, dakle, u vreme kada su se na prostorima Evrope odigrali dogadaji koji su bitno uticali na sudbine mnogih ljudi koji su te prostore nastanjivali, ali koji su mene, lično, ipak, malo tangirali. Iz monoloških rudimenata koji su se najčešće radali prilikom skoro svakodnevnih šetnji obalom Dunava, nastajale su nešto kasnije tekstualne minijature kojima je teško odrediti žanrovsku pripadnost. No, možda, to i nije toliko važno, iako smatram da je opredeljenost za odredeni žanr znak hrabrosti i umetničkog poštenja. U svakom slučaju, moglo bi se reći da je „,Blues diary` neka vrsta pseudodnevnika jednog pseudopisca u pseudo-vremenu, nazvanom još i doba tranzicije, kao da postoji neko drugačije vreme koje nije tranzicijsko. Naslov knjige jasno govori da se radi o „plačevima`. Bluz je, kao što je opšte poznato, pesma tugovanka koju su pevali crni robovi na plantažama pamuka u delti reke Misisipi. Prebirajući po žicama tambure, oni su više pričali nego što su pevali. Bluz je monolog, razgovor sa samim sobom kao drugim, razgovor sa svojom dušom, mrmljanje u bradu da bi se olakšao bol. Podnaslov „Pitoma religiozna razmišljanja` je citat iz Remboove poetske proze, mislim da je u pitanju tekst „Pustinje ljubavi`. Knjiga „Sabrana dela` Artura Remboa je bila biblija moje mladosti. Otkrio sam je kao dvadesetogodišnjak i magija tih tekstova za mene se nije ugasila ni do dana današnjeg. Posebno tu mislim na kratka prozna dela: „Sezona u paklu` i „Pustinje ljubavi`. Iako se Remboovo ime vezuje pre svega za revolucionarne postupke u modernoj poeziji, po mom skromnom mišljenju koje je, naravno, pogrešno, ova dva teksta su, pre svega, preteče modernih proznih postupaka kao i Floberova novela „Novembar`. Za moto knjige uzeo sam četiri Vitgenštajnova iskaza, četiri misli koje treba da posluže kao putokaz. One, možda, nisu tipične za Vitgenštajna kao filozofa, ali predočavaju neke važne momente kada je „Blues diary` u pitanju. Textovi su složeni hronološkim redom u dvanaest celina, iako je preporučljivije čitanje iz sredine ili od kraja. Svaka celina je obeležena sasvim apstraktnim naslovom, nekom izmišljenom rečju koja nema, takoreći, nikakve veze sa sadržajem. Datiranje zapisa, iako istinito, ukazuje se kao sasvim irelevantno i apsurdno. Vreme klizi mimo texta pomerajući se čas malo unapred, čas malo unazad, izmeštajući ga. Inače, text je u celini složen u ,,lomljenim redovima`, nešto kao slobodan stih, ali ne radi se o slobodnom stihu, kao što ni zapisi pojedinačno ne predstavljaju pesme, iako se u knjizi može pronaći i po koja pesmica. Možda je potrebno reći još i to da je „Blues diary` poslednja knjiga koja se objavljuje u ediciji pošto se uskoro završava veliki desetogodišnji projekat „Ruža lutanja` Miroslava Mandića, ali i moja poslednja knjiga. Svako pisanje je ujedno i oproštaj od pisanja, ono „sad i nikad više`. Objavljeno je ukupno šest knjiga, četiri zbirke pesama, jedna zbirka pripovedaka i jedan dnevnik. Radi se o četiri autora, poimence to su: Srdan Valjarević, Nenad Jovanović, Slobodan Ilić i Slobodan Tišma. Naravno, sve je počelo sa Miroslavom Mandićem koji je kao pokretač edicije bio urednik samo njene prve knjige `otkrivši` Srdana Valjarevića koji je, sa svojom kasnije kultnom knjigom „Džo Frejzer i 49 pesama`, 1991. postao prvi autor. Sve se dalje odvijalo tako da je svaki autor bio urednik sledećeg izdanja pri čemu je u njegovom izboru bio presudan samo njegov lični afinitet i ništa drugo. Na kraju, došli smo u pomalo čudnu situaciju da sam ja, S. Tišma, sam sebi urednik. Ispada da je presudan bio moj lični afinitet prema samom sebi. Svi su pisci, lažni ili pravi, zaljubljeni u svoje pisanje, u svoju umetnost, što je pomalo degutantno. Ali to u ovom slučaju više i nije važno,,,Blues diary` mi se sve manje svida, nekada mi se čak uopošte ne svida. Bolje bi mi bilo da svoje misli posvetim Robinsonu Krusou, Utnapištimu dalekom ili Nereju neuhvatljivom u njegovom morskom plićaku. Jarac na koga je Kruso naišao u ostrvskoj pećini je večni astralis, ozvezdana priroda... ma, šta! U Novom Sadu, 17. dec. 2000.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

STIPE ŠUVAR   SOCIOLOGIJA SELA 1-2   Izdavač - Školska knjiga, Zagreb   Godina - 1988   435 + 567 strana   24 cm   Edicija - Udžbenici Sveučilišta u Zagrebu = Manualia Universitatis Studiorum Zagrabiensis   Povez - Tvrd   Stanje - Kao na slici, ima potpis i pečat prethodnog vlasnika, tekst bez podvlačenja       SADRŽAJ: I DEO - SOCIOLOGIJA SELA U JUGOSLAVIJI: HISTORIJAT I INSTITUCIJE Uvod Nasljeđe i stremljenja, sociologije sela Konstituiranje sociologije sela u zasebnu istraživačku disciplinu Nastava sociologije sela na filozofskim fakultetima u Zagrebu i Ljubljani Pokretanje časopisa za sociologiju sela Uloga sociologije sela u agrarnoj politici Tipološka metoda u proučavanju sela Literatura   II DEO - NARODNO DRUŠTVO I URBANO DRUŠTVO Uvod Osnovne determinante seljačkog načina života Selo i seljaštvo između narodnog i urbanog života Procesi transformacije seljačkog života Utjecaj ekoloških činilaca na društvene i kulturne promjene u seoskim sredinama Kritičke opaske o razmišljanjima Emila Sicarda Odraz ekonomskih procesa na seljačkom posjedu na materijalu i duhovnu kulturu Kulturne promjene u selima Jugoslavije Religija, magija i praznoverje u seoskoj sredini Promjene sadržaja slobodnog vremena Nekoliko zapažanja o rasprostiranju institucija u selu i o sudjelovanju seljaka u društvenim poslovima Osnovna škola i njezini učinci u selu (prilog proučavanju društvenih institucija u selu) Vrednote seljačke kulture i društveni razvoj Literatura   III DEO - SELJAŠTVO, REVOLUCIJE, SOCIJALIZAM Uvod Srbija kao seljačka zemlja i uloga inteligencije u djelu Svetoazara Markovića Seljaštvo, revolucije, socijalizam Seljaštvo i agrarno pitanje u ruskim revolucijama i sovjetskom društvu Seljaštvo u kineskoj revoluciji i sadašnjosti Komunistička partija Jugoslavije i seljačko pitanje O društvenim i političkim promjenama u jugoslavenskom selu Komunisti u selu: plima i oseka Seljaštvo u društvu socijalističkog samoupravljanja   IV DEO - SOCIJALNA STRUKTURA: POSLJEDICE DEAGRARIZACIJE I MIGRACIJE Uvod Pristup socijalnoj strukturi jugoslovenskog sela Od sela u kojem žive samo seljaci do sela bez seljaka Poljoprivredni nepoljoprivrednici Međuzavisnost poljoprivredne proizvodnje i socjialne pokretljivosti na jadranskom području Proizvodne, društvene i kulturne promjene u seoskoj okolici Zagreba Obrazovni značaj radnih akcija za seosku omladinu Eksodus seoske omladine Promjene u položaju žena u poljoprivredi i selu   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.   Fejzula Abdulai Niko Arko Štefica Bahtijarević Ana Barbič Miho Barada Milan Benc Vladimir Bakarić Mirko Barjaktarević Rudolf Bićanić Obren Blagojević Baltazar Dušan Breznik Bogišić Žarko Bulajić Buharin Ivan Cifrić Vlado Cvijetićanin Čarls Kuler Charles Cooley Jovan Cvijić Čajanov Savko Čukanović Rene Dumont Emil Dirkem Durkem Josip Defilipis Edhem Dilić Borislav Dimković Vojislav Đurić Fridrih Engels Friedrich Vera Erlich Stein Džordž Fridman George Friedmann Ruža First Dilić Mladen Friganović Čarls Golpin Charles Galpin Kliford Gerc Cliford Geertz Mihail Gorbačov Majkl Džervejs Michael Gervais Ivanka Ginić Čedo Grbić Branimir Gušić Joel Halpern Jang Jianbai Stojan Jakov Melanija Jevđović Jordan Jelić Edvard Kardelj Karl Kaucki Kautsky Cvetko Kostić Kroeber Muhamed Kadić Risto Kartalov Ivan Klauzer Jagoda Klauzer Klajd Klukhon Clayde Kluckhohn Vladimir Klemenčić Branislav Kojić Kolarić Mark Krasnići Stane Kraševec Kroeber Lavigne Henri Lefebvre Anri Vladimir Ilič Lenjin Svetoazar Livada Biafu Lu Paul Landis Pol Oscar Lewis Oskar Luis Mao Ce Tung Petar Marković Svetozar Marković Karl Marks Marx Veselin Masleša Henri Mendras Anton Melik Mijo Mirković Zdravko Mlinar Miloš Macura Bratislava Maksimović Rudolf Mažuran Henri Mendras Vojin Milić Novica Mitić Ljubiša Mitrović Lewis Mumford Luis Mamford Stanko Ožanić Preobraženski Vlado Pujiz Radovan Pejanović Ruža Petrović Antun Petak Dušan Pirec Zoran Prodanović Vlado Puljiz Antun Radić Robert Redfild Redfield Placie Rambaud Miroljub Rančić Miljenko Rendulić Marina Roca-Oliviera Josip Roglić Emil Sicard Sikard Lynn Smith Lin Josif Visarionovič Staljin Vuk Stefanović Karadžić Stjuard Roberto Segre Claude Servolin Klod Theodor Shanin Teodor Šanin Jeremija Simić Jakim Sinadinovski Gideo Sjoeberg Sorokin Radenko Stanić Zoran Steinman Vladimir Stipetić Mladen Stojanov Rudi Supek Živko Šifter Maja Štambuk Dinko Tomašić Rut Tronton Rout Živan Tanić Yves Tavernier Jože Tavčar Milutin Tijanić Danilo Tomić Jovan Trifunoski Sreten Vukosavljević Katja Vadnal Alojz Visinki Dolfe Vogelnik Sreten Vukosavljević Karl Vitfogel Wittfogel Wolf Vulf Muqiao Xue Zimmerman Cimerman Miroslav Živković Stanko Žuljić Milan Župančić

SANU, Odeljenje društvenih nauka Ekonomski zbornik Beograd, 2014. 1151 strana, tvrd povez, udžbnički format. Malo zaprljane spoljašnosti a inače, odlično očuvana. Примљено на III скупу Одељења друштвених наука Српске академије наука и уметности 1. априла 2014. године на основу реферата дописног члана Часлава Оцића, проф. универзитета Вере Дондур, проф. универзитета Миодрага Поповића и проф. универзитета Милована Митровића У р е д н и к ЧАСЛАВ ОЦИЋ дописни члан САНУ Академик Владимир Бумбаширевић Академик Димитрије Стефановић Миодраг Поповић Стратегије развоја: замисли и остварења Часлав Оцић Системска скица утврђивања простора пожељних а могућих стратегија развоја Србије Властимир Матејић Три приступа науци Зоран Поповић Наука – генератор одрживог развоја Радивоје Митровић Могу ли стратегије да помогну развоју српског друштва? Бранислав Р. Симоновић Образовање и развојни проблеми Србије Иван Ивић Информационе технологије и образовање у Србији до 2020. Божидар Раденковић CONTENTS EDITOR’S NOTE GREETINGS Academician Vladimir Bumbaširević Academician Dimitrije Stefanović Miodrag Popović STRATEGIES OF DEVELOPMENT: IDEAS AND ACCOMPLISHMENTS Časlav Ocić A SYSTEMS APPROACH TO THE IDENTIFICATION OF THE SPACE OF DESIRABLE AND FEASIBLE STRATEGIES FOR THE DEVELOPMENT OF SERBIA Vlastimir Matejić THREE APPROACHES TO SCIENCE Zoran Popović SCIENCE – GENERATOR OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT Radivojе Mitrović CAN STRATEGIES HELP DEVELOP SERBIAN SOCIETY? Branislav R. Simonović EDUCATION AND SERBIA’S DEVELOPMENT PROBLEMS Ivan Ivić INFORMATION TECHNOLOGIES AND EDUCATION IN SERBIA UP TO 2020 Božidar Radenković Четврти талас индустријализације: технолошка димензија и будућност коју не можемо да занемаримо Петар Б. Петровић Прилог изради стратегијe развоја села и пољопривреде Србије Драган Шкорић и Данило Томић Ограничења и услови за заустављање привредног и друштвеног суноврата Србије Млађен Ковачевић Социолошке претпоставке стратегије друштвеног развоја Србије Милован М. Митровић Може ли се зауставити смањење и старење радне снаге у Србији? Владимир Никитовић Ка формулисању стратегије привлачења страних инвестиција Ђорђе Попов Индустрија Србије (1990–2013) Милан С. Шојић Индустријализација – мит или стварност? Љубодраг Савић Изградња водопривредне инфраструктуре је најважнији и континуирани државни развојни пројект Бранислав Ђорђевић THE FOURTH WAVE OF INDUSTRIALIZATION: Technological Dimension and the Future We Cannot Ignore Petar B. Petrović A CONTRIBUTION TO THE CREATION OF A SERBIAN RURAL AND AGRICULTURAL DEVELOPMENT STRATEGY Dragan Škorić and Danilo Tomić LIMITATIONS AND PRECONDITIONS FOR STOPPING SERBIA‘S ECONOMIC AND SOCIAL COLLAPSE Mladjen Kovačević SOCIOLOGICAL PREMISES FOR A STRATEGY OF SOCIAL DEVELOPMENT IN SERBIA Milovan M. Mitrović CAN THE DECLINE AND AGEING OF THE LABOUR FORCE IN SERBIA BE STOPPED? Vladimir Nikitović TOWARDS THE FORMULATION OF A STRATEGY FOR ATTRACTING FOREIGN INVESTMENT Djordje Popov Manufacturing in Serbia (1990–2013) Milan S. Šojić INDUSTRIALIZATION – MYTH OR REALITY? Ljubodrag Savić CONSTRUCTION OF THE WATER INFRASTRUCTURE: THE MOST IMPORTANT AND CONTINUOUS STATE DEVELOPMENT PROJECT Branislav Djordjević Утицај интернета на геополитику и дипломатију Јован Курбалија Сузбијање криминалитета у привреди – претпоставка одрживог развоја Ђорђе Игњатовић Могу ли дознаке постати извор акумулације? Рајко М. Буквић Стратегија културне политике Триво Инђић Основни елементи стратегије развоја српске културе Зоран Аврамовић Стратегија креативизације као могући начин ревитализације, опоравка и развоја Србије Гојко Рикаловић и Дејан Молнар Српска здравствена култура: прошлост (!) – Садашњост (!?) – Будућност (?) Брана Димитријевић Здравствена политика у Србији Паја Момчилов и Ђорђе Јаковљевић Стратегија Србије у 21. веку: идејни пројект Бранко Крга Могући развој стратегије одбране Србије у домену асиметричних стратегија Спасоје Мучибабић INTERNET’S INFLUENCE ON GEOPOLITICS AND DIPLOMACY Jovan Kurbalija SUPPRESSION OF ECONOMIC CRIME: A PRECONDITION FOR SUSTAINABLE DEVELOPMENT Djordje Ignjatović CAN REMITTANCES BECOME A SOURCE OF ACCUMULATION? Rajko Bukvić NATIONAL STRATEGY FOR CULTURAL POLICY Trivo Indjić THE BASIC ELEMENTS OF A DEVELOPMENT STRATEGY FOR SERBIAN CULTURE Zoran Avramović STRATEGY OF CREATIVIZATION AS A POTENTIAL WAY OF SERBIA’S REVITALIZATION, RECOVERY AND DEVELOPMENT Gojko Rikalović and Dejan Molnar 800 YEARS OF SERBIAN MEDICINE Brana Dimitrijević HEALTH POLICY IN SERBIA Paja Momčilov and Djordje Jakovljević THE STRATEGY OF SERBIA IN THE 21ST CENTURY A PROJECT CONCEPTION Branko Krga POSSIBLE DEVELOPMENT OF SERBIAN DEFENSE STRATEGY RELATED TO ASYMMETRIC STRATEGIES Spasoje Mučibabić Mодел оптималне стратегије развоја Републике Србије Биљана Стојковић Криза медија и стратегије развоја Србије: како је могуће посредовати у стварању јавности за промену statusa quo? Слободан Рељић Мерење утицаја ИКТ на привреду и друштво: резултати који утичу на стварну слику о Србији Милован Матијевић и Милица Матијевић Институционални аспект монетарне политике и привредни развој Ђорђе Ђукић Два предуслова било које стратегије развоја српске привреде Милорад Илић Од агоније ка екстази: стратегија као залет ка бољој будућности Љубомир Маџар Европска унија и могуће стратегије развоја Србије Оскар Ковач Економски ефекти проширења Европске уније на земље источне Европе у периоду 2000–2012. Мирослав Н. Јовановић и Јелена Дамњановић Симић AN OPTIMAL DEVELOPMENT STRATEGY MODEL FOR THE REPUBLIC OF SERBIA Biljana Stojković MEDIA CRISIS AND SERBIA`S DEVELOPMENT STRATEGIES: HOW IS IT POSSIBLE TO INTERVENE IN CREATING PUBLIC OPINION TO OVERCOME THE STATUS QUO Slobodan Reljić MEASURING THE ICT IMPACT ON THE ECONOMY AND SOCIETY: RESULTS AFFECTING THE ACTUAL IMAGE OF SERBIA Milovan Matijević and Milica Matijević INSTITUTIONAL ASPECTS OF MONETARY POLICY AND ECONOMIC DEVELOPMENT Djordje Djukić TWO PREREQUISITES FOR ANY DEVELOPMENT STRATEGY OF THE SERBIAN ECONOMY Milorad Ilić FROM AGONY TO ECSTASY: STRATEGY AS A LAUNCHING PAD TO A BETTER FUTURE Ljubomir Madžar EU AND POSSIBLE DEVELOPMENT STRATEGIES FOR SERBIA Oskar Kovač ECONOMIC EFFECTS OF EUROPEAN UNION ENLARGEMENT ON ITS EASTERN MEMBER COUNTRIES 2000–2012 Miroslav N. Jovanović and Jelena Damnjanović Simić Улога државне просторне стратегије и државне индустријске стратегије у обнови стратешког мишљења, истраживања и управљања и дефинисању нове концепције индустријализације Србије Миодраг Вујошевић и Славка Зековић Србија: регионализација, не фрагментација Бранко Бојовић Светска финансијска криза: од кризе до кризног менаџмента Исидора Љумовић и Дејана Павловић Опоравак Србије: друштвени договор, пројект отвореног друштва, модернизација, управне реформе Бошко И. Бојовић Србија и дунавска стратегија: геополитички дискурс Миломир Степић Балканска парадигма Благоје С. Бабић Геополитички положај Србије на почетку 21. века као елемент стратешког контекста Душан Пророковић Дуготрајна двогласна музика прилог истраживању ритма будућности у време историјске демисије светског система Љубомир Кљакић THE ROLE OF THE NATIONAL SPATIAL DEVELOPMENT STRATEGY AND THE NATIONAL INDUSTRIAL DEVELOPMENT STRATEGY IN THE RENEWAL OF STRATEGIC THINKING, RESEARCH AND DEVELOPMENT IN SERBIA Miodrag Vujošević and Slavka Zeković SERBIA: REGIONALIZATION, NOT FRAGMENTATION Branko Bojović WORLD FINANCIAL CRISIS: FROM CRISIS TO CRISIS MANAGEMENT Isidora Ljumović and Dejana Pavlović THE RECOVERY OF SERBIA. THE SOCIAL COMPACT, THE OPEN SOCIETY PROJECT, MODERNIZATION, ADMINISTRATIVE REFORM Boško Bojović SERBIA AND THE DANUBE STRATEGY: A GEOPOLITICAL DISCOURSE Milomir Stepić THE BALKAN PARADIGM Blagoje S. Babić SERBIA’S GEOPOLITICAL POSITION AT THE BEGINNING OF THE 21ST CENTURY AS AN ELEMENT OF THE STRATEGIC CONTEXT Dušan Proroković LONG-TERM BIPHONIC MUSIC A CONTRIBUTION TO THE RESEARCH OF THE RHYTHM OF THE FUTURE AT A TIME OF A HISTORICAL DEMISSION OF THE WORLD SYSTEM Ljubomir Kljakić Реиндустријализација и предузетништво као путеви и начини опоравка српске привреде Слободан Покрајац Дијаспора и развој: улога српских иноватора из дијаспоре у привредном развоју Србије Владимир Гречић 255 привредних друштава у реструктурирању дугују 4,8 милијарди евра Миодраг К. Скулић Eкoнoмичниja здрaвствeнo бeзбeднa исхрaнa: кључни фaкtoр рeиндустриjaлизaциje и oптимaлнoг рaзвoja Joвaн Пeтрoвић Могућа стратегија развоја Србије: друштвено-економска анализа Драган Петровић Индустријализација Србије на новим основама Слободан Стојановић Могућности ефикаснијег коришћења фондовских средстава и дознака дијаспоре Mилан Вујовић Имплементација економије заснованe на знању: кључни фактор просперитета и конкурентности привреде Славко Вујовић REINDUSTRIALIZATION AND ENTREPRENEURSHIP AS THE PATHS AND METHODS FOR THE RECOVERY OF THE SERBIAN ECONOMY Slobodan Pokrajac DIASPORA AND DEVELOPMENT: THE ROLE OF SERBIAN INNOVATORS FROM THE DIASPORA IN SERBIA’S ECONOMIC DEVELOPMENT Vladimir Grečić 255 COMPANIES UNDERGOING RESTRUCTURING OWE 4.8 BILLION EUROS Miodrag K. Skulić ECONOMICALLY HEALTHIER AND SAFER POPULATION NUTRITION, KEY FACTOR OF REINDUSTRIALIZATION AND OPTIMAL DEVELOPMENT Jovan Petrović POSSIBLE DEVELOPMENT STRATEGY OF THE REPUBLIC OF SERBIA: SOCIO-ECONOMIC ANALYSIS Dragan Petrović INDUSTRIALIZATION OF SERBIA ON A NEW BASIS Slobodan Stojanović POSSIBILITIES OF A MORE EFFICIENT USE OF DIASPORA FUNDS AND REMITTANCES Milan Vujović IMPLEMENTATION OF A KNOWLEDGE-BASED ECONOMY: A KEY FACTOR OF PROSPERITY AND ECONOMIC COMPETITIVENESS Slavko Vujović Стратегија извозно оријентисане привреде – предуслов за излазак Србије из кризе Сретен Ћузовић Перспективе српског спорта Милан Томић Стратегија развоја енергетике републике Србије до 2015. године (извод) Савез машинских и електротехничких инжењера Србије (СМЕИТС) Извоз, супституција увоза, банкарска политика и реиндустријализација Србије Ђорђе Лазић Пројектовани раст бруто домаћег производа Србије с предлогом потребних инвестиција и њихових извора финансирања Предраг Мандић Треба (ли) нам национални програм изласка из кризе: шта (ни)смо могли то нисмо разумјели Спасоје Тушевљак STRATEGY OF AN EXPORT-ORIENTED ECONOMY – A PRECONDITION FOR OVERCOMING THE CRISIS IN SERBIA Sreten Ćuzović THE PROSPECTS OF SERBIAN SPORTS Milan Tomić DEVELOPMENT STRATEGY OF ENERGY SECTOR IN SERBIA UP TO 2015. (excerpts) (smeits) EXPORTS, IMPORT SUBSTITUTION, BANKING POLICY AND THE REINDUSTRIALIZATION OF SERBIA Djordje Lazić SERBIA’S PROJECTED GDP GROWTH WITH PROPOSED NECESSARY INVESTMENTS AND THEIR SOURCES OF FINANCING Predrag Mandić (DO) WE NEED A NATIONAL CRISIS SOLVING PROGRAM: WE DID NOT UNDERSTAND WHAT WE COULD (NOT) DO Spasoje Tuševljak

Nolit, 1971. Prvo izdanje druge Pavićeve knjige pesama. Izuzetno retko u ponudi. Primerak je bibliotečki, korišćen, hrbat delimično oštećen, na unutrašnjoj strani korica zalepljen košuljica za karton, na nekoliko stranica u knjizi postoje pečati. Sve se vidi na slikama. Ništa od toga ne smeta čitanju, knjiga je u celini dobro očuvana, nema podvlačenja, zapisa, cepanja. Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 – Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17–19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik. Život i delo Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen Brankom Pavić Basta, istoričarkom umetnosti, od 1957. do 1992, sa kojom je dobio sina Ivana i ćerku Jelenu. Od ćerke Jelene ima unuku Teodoru. Od 1992. je bio u braku sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977–79 bio je dekan. Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982). Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994. Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu. Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković. Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu. Nagrade i priznanja Akademik Milorad Pavić bio je dobitnik više književnih nagrada, kao što su: NIN-ova nagrada za 1985; nagrada „Meša Selimović“ za 1988; nagrada Narodne biblioteke Srbije za 1988; nagrada „Borisav Stanković“ za 1992; srebrna medalja „Feliks Romulijana“ za 1992; Oktobarska nagrada grada Beograda za 1992; „Prosvetina“ nagrada za 1994; nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ za 1994; „Kočićeva nagrada“ za 1994; „Vukova nagrada“ za 1996; Nagrada „Dušan Vasiljev“ 2000, „Andrićeva nagrada“ 2001. Bio je počasni doktor Sofijskog univerziteta i predsednik Srpsko-ukrajinskog društva, član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta. Milorad Pavić je Beogradu 1992. zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, i to postoji kao legat u stanu u kom je živeo u Beorgadu. U Narodnoj biblioteci Srbije je njegov legat prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine. Dela Palimpsesti, pesme, Beograd 1967, 63 str. Istorija srpske književnosti baroknog doba, naučna studija, Beograd 1970, 527 str. Mesečev kamen, pesme, Beograd 1971, 118 str. Vojislav Ilić i evropsko pesništvo, Novi Sad 1971, 367 str. Gavril Stefanović Venclović, naučna studija, Beograd 1972, 326 str. Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo, naučna studija, Beograd 1972, 346 str. Gvozdena zavesa, priče, Novi Sad 1973, 222 str. Jezičko pamćenje i pesnički oblik, ogledi, Novi Sad 1976, 429 str. Konji svetoga Marka, priče, Beograd 1976, 159 str. Istorija srpske književnosti klasicizma i predromantizma`, naučna studija, Beograd 1979, 572 str. Ruski hrt, priče, Beograd 1979, 215 str. Nove beogradske priče, Beograd 1981, 360 str. Duše se kupaju poslednji put, Novi Sad 1982, 145 str. Rađanje nove srpske književnosti, naučna studija, Beograd 1983, 631 str. Hazarski rečnik. Roman-leksikon u 100.000 reči, Beograd 1984, 242 str. Istorija, stalež i stil, ogledi, Novi Sad 1985, 281 str. Predeo slikan čajem. Roman za ljubitelje ukrštenih reči, Beograd, 1988, 375 (525) str. Izvrnuta rukavica, priče, Novi Sad 1989, 180 str. Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade, Beograd 1990, 68 str. Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Beograd 1991, 115+98 str. Istorija srpske književnosti 2, 3, 4. (Barok, Klasicizam, Predromantizam), naučna studija, Beograd, 1991, 225 + 181 + 181 str. Zauvek i dan više, pozorišni jelovnik, drama, Beograd 1993, 134 str. Poslednja ljubav u Carigradu. Priručnik za gatanje, Beograd 1994, 195 str. Šešir od riblje kože. Ljubavna priča, Beograd 1996, 80 str. Stakleni puž. Priče sa Interneta, Beograd, 1998, 154 + 12 str. Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović. Dve kotorske priče, Beograd, „Dereta“, 1998, 52 + 71 str. Glinena armija, Beograd, „Interpres“, 1999. (Bibliografsko izdanje) Kutija za pisanje, Beograd, „Dereta“, 1999, 171 str. Zvezdani plašt. Astrološki vodič za neupućene, Beograd, „Dereta“, 2000, 186 str. Strašne ljubavne priče, izabrane i nove. „Plato“, Beograd, 2001, 215 str. Vrata sna i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 196 str. Priča o travi i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 187 str. Devet kiša i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 202 str. Carski rez i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 266 str. Sedam smrtnih grehova. „Plato“, Beograd, 2002, 173 str. Dve interaktivne drame – Krevet za troje, Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2002, 150 str. Dve lepeze iz Galate – Stakleni puž i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2003, 167 str. Nevidljivo ogledalo – Šareni hleb (roman za decu i ostale). „Dereta“, Beograd, 2003, 84 + 70 str. Unikat. „Dereta“, Beograd, 2004, 170 str. Plava sveska. „Dereta“, Beograd, 2004, 118 str. Interaktivne drame: Zauvek i dan više; Krevet za troje; Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2004, 274 str. Jasmina Mihajlović, Milorad Pavić – Ljubavni roman u dve priče. „Čigoja“, Beograd, 2004, 63 str. Priča koja je ubila Emiliju Knor. (na srpskom i engleskom) „Dereta“, Beograd, 2005, 44 + 50 str. Roman kao država i drugi ogledi. „Plato“, Beograd, 2005, 176 str. Svadba u kupatilu – Vesela igra u sedam slika. „Dereta“, Beograd, 2005, 104 str. Drugo telo. „Dereta“, Beograd, 2006, 310 str. Pozorište od hartije, priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, 240 str. Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). „Euro Giunti“, Beograd, 2008, 292 str. Sve priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 450 str. Veštački mladež. Tri kratka nelinearna romana o ljubavi. Matica srpska, Novi Sad, 2009, 157 str. Adaptacije Pavićevih dela Film i televizija Crvena kraljica (igrani TV film), režija Miroslav Međimurec, Srbija, 1981. Vizantijsko plavo (igrani film), režija Dragan Marinković, Srbija, 1993. Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic (kratki, animacija), Maribel Martinez Galindo (Maribel Martinez Galindo), Meksiko, 2008. Steklяnnaя lampa (igrani film), režija Nikolaj Čepuriškin (Nikolaй Čepurыškin), Rusija, 2009. Strip Treći argument, scenarista Zoran Stefanović, crtač Zoran Tucić, „Bata“ — „Orbis“, Beograd-Limasol, 1995; serijalizovan i u Heavy Metal Magazine, Njujork, 1998-2000. Muzika „Prinsesse Atehs forsvundne digte“, kamerno delo danskog kompozitora Mogensa Kristensena (Mogens Christensen), 1991, 8′, po Hazarskom rečniku „Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, kamerno delo M. Kristensena, 1992, 11′, isto „De khazariske spejle“, solo kompozicija M. Kristensena 1991-1993, 14′, isto „Aй, volna“ - pesma ruske grupe „Meljnica“ („Melьnica“) je adaptacija Pavićeve priče „Duga noćna plovidba“. Muzika O. Lišina i Natalija O`Šej (Helavisa), reči N. O`Šej. Album Zov krovi, 2006. „Molitva Račana“, duhovni koncert za mešoviti hor i gudače Svetislava Božića, na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića i Milorada Pavića. Premijerno izvođeno 2006. godine u Sankt Peterburgu, Rusija, sa orkestrom i horom Kapele „Glinka“ i dirigentom Vladislavom Černušenkom. Pavić kao prevodilac A. S. Puškin: Poltava (prepev speva Milorad Pavić – „Mladost“, Beograd 1949) A. S. Puškin: Poltava (prepevao Milorad Pavić – Beograd, „Novo Pokoljenje“,1952) U Sanang: „Čičkovi pupoljci“ (NIN, 9. 1. 1995) Zegi: „Pesme Delte“ (NIN, 9. 1. 1995) Mun Bim: „Mesečina na Mendelejskom dvorcu“ (NIN, 12. 6. 1995) Leon Damas: „Ivice, Sećanja“ (NIN, 2. 10. 1995) Brijer Žan: „Kada smo se rastali“ (NIN, 30. 10. 1995) Paul Niger: „Mesec“ (NIN, 30. 10. 1955, V, br. 252.) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin (prepev i predgovor) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin A. S. Puškin: Selo i druge pesme A. S. Puškin: Drame, poeme, pesme Džordž Gordon Bajron: Izabrana dela: - Dramske poeme, spevovi i pesme A. S. Puškin: Boris Godunov, male tragedije, bajke – koautor Čarls Simić: „Pile bez glave“ A. S. Puškin: „Pesma o Crnom Đorđu“ (odlomak) Džordž Gordon Bajron: „Manfred“ (odlomak) Knjige o Paviću Mihajlović, Jasmina. Prilog za bibliografiju Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1991. pp. 231-305. Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic Kratka istorija jedne knjige; izbor napisa o romanu leksikonu u 100.000 reci „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića Delić, Jovan. Hazarska prizma. Tumačenje proze Milorada Pavića, Beograd – Prosveta, Dosije; Titograd – Oktoih Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman `Das Chasarische Wörterbuch`. Mihajlović, Jasmina. Priča o duši i telu. Slojevi i značenja u prozi Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1992, 191 str. Mihajlović, Jasmina. Biografija i bibliografija Milorada Pavića, Beograd, G Homann, Binja. Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics Savremena srpska proza 5: Pavić i postmoderna, Trstenik, 1993 (1994″). (Miodrag Radović, Zoran Gluščević...) Ehrlich, Edeltraude. Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic, Klagenfurt, D Mihajlović, Jasmina. Bio-bibliografija Milorada Pavića, (zasebno i kao deo knjige Anahoret u Njujorku u okviru Sabranih dela) Pijanović, Petar, Pavić, Beograd, „Filip Višnjić“, 1998, 407 str. Vasić, Smiljka, Polazne osnove novije srpske proze. Knj. 2. Hazarski rečnik Milorada Pavića – frekvencijski rečnik Babić, Sava, Milorad Pavić mora pričati priče, Beograd, „Stylos“, 2000, 191 str. Popović, Radovan, Prvi pisac trećeg milenija: Životopis Milorada Pavića, Beograd, Dereta, 2002, 233 str. Knjige razgovora M. Pavićem Miloš Jevtić. Razgovori sa Pavićem, Beograd, „Naučna knjiga“, 1990, 128 str. Ana Šomlo. Hazari, ili obnova vizantijskog romana: Razgovori sa Miloradom Pavićem, Beograd, BIGZ, „Narodna knjiga“, 1990, 189 str. Lalas Tanasis. Milorad Pavić, Solun, 1997, 1–30 str. KC

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotac iskrzan, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje knjige priča `Duše se kupaju poslednji put` iz 1982. godine, omot iskrzan, unutra dobro očuvano. Retko u ponudi! Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 – Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17–19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik. Život i delo Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen Brankom Pavić Basta, istoričarkom umetnosti, od 1957. do 1992, sa kojom je dobio sina Ivana i ćerku Jelenu. Od ćerke Jelene ima unuku Teodoru. Od 1992. je bio u braku sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977–79 bio je dekan. Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982). Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994. Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu. Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković. Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu. Nagrade i priznanja Akademik Milorad Pavić bio je dobitnik više književnih nagrada, kao što su: NIN-ova nagrada za 1985; nagrada „Meša Selimović“ za 1988; nagrada Narodne biblioteke Srbije za 1988; nagrada „Borisav Stanković“ za 1992; srebrna medalja „Feliks Romulijana“ za 1992; Oktobarska nagrada grada Beograda za 1992; „Prosvetina“ nagrada za 1994; nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ za 1994; „Kočićeva nagrada“ za 1994; „Vukova nagrada“ za 1996; Nagrada „Dušan Vasiljev“ 2000, „Andrićeva nagrada“ 2001. Bio je počasni doktor Sofijskog univerziteta i predsednik Srpsko-ukrajinskog društva, član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta. Milorad Pavić je Beogradu 1992. zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, i to postoji kao legat u stanu u kom je živeo u Beogradu. U Narodnoj biblioteci Srbije je njegov legat prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine. Dela Palimpsesti, pesme, Beograd 1967, 63 str. Istorija srpske književnosti baroknog doba, naučna studija, Beograd 1970, 527 str. Mesečev kamen, pesme, Beograd 1971, 118 str. Vojislav Ilić i evropsko pesništvo, Novi Sad 1971, 367 str. Gavril Stefanović Venclović, naučna studija, Beograd 1972, 326 str. Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo, naučna studija, Beograd 1972, 346 str. Gvozdena zavesa, priče, Novi Sad 1973, 222 str. Jezičko pamćenje i pesnički oblik, ogledi, Novi Sad 1976, 429 str. Konji svetoga Marka, priče, Beograd 1976, 159 str. Istorija srpske književnosti klasicizma i predromantizma`, naučna studija, Beograd 1979, 572 str. Ruski hrt, priče, Beograd 1979, 215 str. Nove beogradske priče, Beograd 1981, 360 str. Duše se kupaju poslednji put, Novi Sad 1982, 145 str. Rađanje nove srpske književnosti, naučna studija, Beograd 1983, 631 str. Hazarski rečnik. Roman-leksikon u 100.000 reči, Beograd 1984, 242 str. Istorija, stalež i stil, ogledi, Novi Sad 1985, 281 str. Predeo slikan čajem. Roman za ljubitelje ukrštenih reči, Beograd, 1988, 375 (525) str. Izvrnuta rukavica, priče, Novi Sad 1989, 180 str. Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade, Beograd 1990, 68 str. Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Beograd 1991, 115+98 str. Istorija srpske književnosti 2, 3, 4. (Barok, Klasicizam, Predromantizam), naučna studija, Beograd, 1991, 225 + 181 + 181 str. Zauvek i dan više, pozorišni jelovnik, drama, Beograd 1993, 134 str. Poslednja ljubav u Carigradu. Priručnik za gatanje, Beograd 1994, 195 str. Šešir od riblje kože. Ljubavna priča, Beograd 1996, 80 str. Stakleni puž. Priče sa Interneta, Beograd, 1998, 154 + 12 str. Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović. Dve kotorske priče, Beograd, „Dereta“, 1998, 52 + 71 str. Glinena armija, Beograd, „Interpres“, 1999. (Bibliografsko izdanje) Kutija za pisanje, Beograd, „Dereta“, 1999, 171 str. Zvezdani plašt. Astrološki vodič za neupućene, Beograd, „Dereta“, 2000, 186 str. Strašne ljubavne priče, izabrane i nove. „Plato“, Beograd, 2001, 215 str. Vrata sna i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 196 str. Priča o travi i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 187 str. Devet kiša i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 202 str. Carski rez i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 266 str. Sedam smrtnih grehova. „Plato“, Beograd, 2002, 173 str. Dve interaktivne drame – Krevet za troje, Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2002, 150 str. Dve lepeze iz Galate – Stakleni puž i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2003, 167 str. Nevidljivo ogledalo – Šareni hleb (roman za decu i ostale). „Dereta“, Beograd, 2003, 84 + 70 str. Unikat. „Dereta“, Beograd, 2004, 170 str. Plava sveska. „Dereta“, Beograd, 2004, 118 str. Interaktivne drame: Zauvek i dan više; Krevet za troje; Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2004, 274 str. Jasmina Mihajlović, Milorad Pavić – Ljubavni roman u dve priče. „Čigoja“, Beograd, 2004, 63 str. Priča koja je ubila Emiliju Knor. (na srpskom i engleskom) „Dereta“, Beograd, 2005, 44 + 50 str. Roman kao država i drugi ogledi. „Plato“, Beograd, 2005, 176 str. Svadba u kupatilu – Vesela igra u sedam slika. „Dereta“, Beograd, 2005, 104 str. Drugo telo. „Dereta“, Beograd, 2006, 310 str. Pozorište od hartije, priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, 240 str. Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). „Euro Giunti“, Beograd, 2008, 292 str. Sve priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 450 str. Veštački mladež. Tri kratka nelinearna romana o ljubavi. Matica srpska, Novi Sad, 2009, 157 str. Adaptacije Pavićevih dela Film i televizija Crvena kraljica (igrani TV film), režija Miroslav Međimurec, Srbija, 1981. Vizantijsko plavo (igrani film), režija Dragan Marinković, Srbija, 1993. Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic (kratki, animacija), Maribel Martinez Galindo (Maribel Martinez Galindo), Meksiko, 2008. Steklяnnaя lampa (igrani film), režija Nikolaj Čepuriškin (Nikolaй Čepurыškin), Rusija, 2009. Strip Treći argument, scenarista Zoran Stefanović, crtač Zoran Tucić, „Bata“ — „Orbis“, Beograd-Limasol, 1995; serijalizovan i u Heavy Metal Magazine, Njujork, 1998-2000. Muzika „Prinsesse Atehs forsvundne digte“, kamerno delo danskog kompozitora Mogensa Kristensena (Mogens Christensen), 1991, 8′, po Hazarskom rečniku „Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, kamerno delo M. Kristensena, 1992, 11′, isto „De khazariske spejle“, solo kompozicija M. Kristensena 1991-1993, 14′, isto „Aй, volna“ - pesma ruske grupe „Meljnica“ („Melьnica“) je adaptacija Pavićeve priče „Duga noćna plovidba“. Muzika O. Lišina i Natalija O`Šej (Helavisa), reči N. O`Šej. Album Zov krovi, 2006. „Molitva Račana“, duhovni koncert za mešoviti hor i gudače Svetislava Božića, na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića i Milorada Pavića. Premijerno izvođeno 2006. godine u Sankt Peterburgu, Rusija, sa orkestrom i horom Kapele „Glinka“ i dirigentom Vladislavom Černušenkom. Pavić kao prevodilac A. S. Puškin: Poltava (prepev speva Milorad Pavić – „Mladost“, Beograd 1949) A. S. Puškin: Poltava (prepevao Milorad Pavić – Beograd, „Novo Pokoljenje“,1952) U Sanang: „Čičkovi pupoljci“ (NIN, 9. 1. 1995) Zegi: „Pesme Delte“ (NIN, 9. 1. 1995) Mun Bim: „Mesečina na Mendelejskom dvorcu“ (NIN, 12. 6. 1995) Leon Damas: „Ivice, Sećanja“ (NIN, 2. 10. 1995) Brijer Žan: „Kada smo se rastali“ (NIN, 30. 10. 1995) Paul Niger: „Mesec“ (NIN, 30. 10. 1955, V, br. 252.) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin (prepev i predgovor) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin A. S. Puškin: Selo i druge pesme A. S. Puškin: Drame, poeme, pesme Džordž Gordon Bajron: Izabrana dela: - Dramske poeme, spevovi i pesme A. S. Puškin: Boris Godunov, male tragedije, bajke – koautor Čarls Simić: „Pile bez glave“ A. S. Puškin: „Pesma o Crnom Đorđu“ (odlomak) Džordž Gordon Bajron: „Manfred“ (odlomak) Knjige o Paviću Mihajlović, Jasmina. Prilog za bibliografiju Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1991. pp. 231-305. Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic Kratka istorija jedne knjige; izbor napisa o romanu leksikonu u 100.000 reci „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića Delić, Jovan. Hazarska prizma. Tumačenje proze Milorada Pavića, Beograd – Prosveta, Dosije; Titograd – Oktoih Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman `Das Chasarische Wörterbuch`. Mihajlović, Jasmina. Priča o duši i telu. Slojevi i značenja u prozi Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1992, 191 str. Mihajlović, Jasmina. Biografija i bibliografija Milorada Pavića, Beograd, G Homann, Binja. Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics Savremena srpska proza 5: Pavić i postmoderna, Trstenik, 1993 (1994″). (Miodrag Radović, Zoran Gluščević...) Ehrlich, Edeltraude. Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic, Klagenfurt, D Mihajlović, Jasmina. Bio-bibliografija Milorada Pavića, (zasebno i kao deo knjige Anahoret u Njujorku u okviru Sabranih dela) Pijanović, Petar, Pavić, Beograd, „Filip Višnjić“, 1998, 407 str. Vasić, Smiljka, Polazne osnove novije srpske proze. Knj. 2. Hazarski rečnik Milorada Pavića – frekvencijski rečnik Babić, Sava, Milorad Pavić mora pričati priče, Beograd, „Stylos“, 2000, 191 str. Popović, Radovan, Prvi pisac trećeg milenija: Životopis Milorada Pavića, Beograd, Dereta, 2002, 233 str. Knjige razgovora M. Pavićem Miloš Jevtić. Razgovori sa Pavićem, Beograd, „Naučna knjiga“, 1990, 128 str. Ana Šomlo. Hazari, ili obnova vizantijskog romana: Razgovori sa Miloradom Pavićem, Beograd, BIGZ, „Narodna knjiga“, 1990, 189 str. Lalas Tanasis. Milorad Pavić, Solun, 1997, 1–30 str.

SIMA BEGOVIĆ LOGOR BANJICA 1941-1944 Izdavač - Institut za savremenu istoriju, Beograd; Marketing-pres, Beograd Godina - 1989 400 + 358 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Stradanja i otpori ISBN - 86-7403-29-7 86-7403-030-0 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor DANI OSNIVANJA LOGORA NA BANJICI UVOD USPOSTAVLJANJE NEMAČKE OKUPACIONE UPRAVE I OTVARANJE LOGORA NA BANJICI Hapšenja, mučenja i upućivanja u logor Gestapo Zlostavljanje uhapšenika Logorska uprava Brojno stanje logora, sastavi i kategorizacija zatočenika ZATOČENICI PREMA ZANIMANJU Pretpostavke o klasno-socijalnoj strukturi ODMAZDE I GENOCID PRAVI CILJ POSTOJANJA LOGORA NA BANJICI PRISTALICE NARODNOOSLOBODILAČKOG POKRETA U LOGORU NA BANJICI GODINA 1941 Preventivci prvi zatočenici Pohapšeni učesnici u diverzantskim i saboterskim akcijama Eksplozije mina Omladinci zatočeni zbog saboterskih akcija Okupacioni listovi i automobili u plamenu `Atentatori` u logorskom krugu Otmice banjičkih zatočenika Pad i deportovanje u Banjički logor članova prvog okupacijskog Mesnog komiteta KPJ za Beograd Uhapšenici iz Banata u Banjičkom logoru Hapšenje intelektualaca PARTIZANI U LOGORU NA BANJICI GODINA 1942. Nove grupe partizana Policijski prodori u partijska rukovodstva i organizacije Deportovanje beogradskih pozadinskih radnika na Banjicu Velika prolećna hapšenja beogradskih komunista 1942. godine. Pad Drugog okupacijskog Mesnog komiteta KPJ za Beograd Jesenja hapšenja u Beogradu 1942. godine: Kobni tragovi jed- nog atentata Pad mesnog komiteta u Valjevu Policijske hajke u istočnoj Srbiji Hapšenja u vračarskom, posavskom i kosmajskom srezu GODINA 1943. Pad trećeg Mesnog komiteta u Beogradu Cutljiva Ljubica Čobanović i druge žene Lažne isprave Spor Bećarevića i Vujkovića zbog jednog puštanja Nove agitacione grupe Pojedinci raznih profila Partizanski punkt u Umci Kobni geštetner Pad Okružnog komiteta za Kraljevo Snažna skojevska organizacija u Vrnjačkoj Banji Iz mitrovačkog zatvora u logor na Banjici. Novopazarski rodoljubi Transport iz Bele Palanke Pad Okružnog komiteta za Čačak Zemunica u selu Vapa Požarevački usponi i padovi Seoske partizanske desetine Paljenje opštinskih arhiva u Kovačevcu, Koraćici i Pružatovcu Nepokorni vaspitanici Leskovčani pred logorskom kapijom U Ljotićevom leglu Od podnožja Bagdale do prilaza Avali GODINA 1944. Poslednje grupe partizana Partizani iz drugih krajeva Jugoslavije Poslednji Kragujevčani u logoru Pismo pred streljanje Pad Mesnog komiteta u Aranđelovcu Šabački pregaoci. Komunistički zavet iz policijske arhive... Obrenovački đaci i radnici Velika hapšenja beogradskih rodoljuba u jesen 1943. i na pragu 1944. godine Sklonište partijske tehnike u Lastinoj ulici. Ponovni pokušaj aktiviranja radio-stanice Skloništa u Šumadijskoj i Mokroluškoj ulici Registar ličnih imena OSTALE GRUPE BANJIČKIH ZATOČENIKA Pristalice ravnogorskog pokreta u Banjičkom logoru Genocid prema Jevrejima i Romima Taoci Lica uhvaćena u racijama Dirisovci (žitari) Kriminalci NACIONALNI SASTAV BANJIČKIH ZATOČENIKA Jugoslovenski internacionalni karakter logora Jugoslovenski narodi i narodnosti Stranci u Banjičkom logoru Dolazak ŽIVOT I SMRT BANJIČKIH ZATOČENIKA Raspored po sobama Pljačka zatočenika i njihovih porodica Higijenske prilike Logorska ambulanta Ishrana Logorski režim Pogubljenja zatočenika Stratište u Jajincima Streljanje u Marinkovoj bari i na Novom groblju Streljanje izvan Beograda Broj streljanih zatočenika Značajnije odmazde Streljanje u Skeli: 15. avgusta 1941. godine Martovske odmazde 1942. godine Majske odmazde 1943. godine 11. septembar 1944. godine Prozivke i odgovori Otpor teroru Političke aktivnosti Organizovano slanje paketa. Veze s gradom Kulturni život Pesme pevane i spevane u logoru na Banjici Rukotvorine i razonoda Likovno stvaralaštvo Logorska radionica Radovi izvan logora i bekstva s radova Bekstva s radova Uklanjanje tragova zločina Transporti iz Banjičkog logora Poslednji dani i rasformiranje logora Prilozi Registar ličnih imena `U knjizi Logor na Banjici opisuje se na osnovu postojeće literature, arhivske građe i sećanja mnogobrojnih zatočenika hapšenja, život, stradanja i otpor konfiniranih lica. Prvi deo publikacije obrađuje istorijski trenutak u kome je fašistički okupator doneo odluku o osnivanju logora na Banjici. Iznose se podaci okupacionom režimu, hapšenjima i mučenjima uhapšenika, logorskoj upravi, brojnom stanju, sastavu i kategorizaciji zatočenika i neprijateljskim odmazdama, u kojima se ogleda genocidni karakter logora. Najveći prostor u knjizi posvećen je pristalicama narodnooslobodilačkog pokreta u banjičkom zatočeništvu. Hronološki se prati njihovo sprovođenje u logor od preventivno uhapšenih komunista u julu 1941. godine, boraca uhvaćenih prilikom borbenih akcija u gradovima, pre svega Beogradu, konfiniranja velike grupe profesora Beogradskog univerziteta i članova Srpske akademije nauka, zarobljenih i konfiniranih partizana u ustaničkoj 1941. godini; članova partijskih rukovodstava u raznim krajevima i gradovima okupirane Srbije, do rodoljuba raznih političkih profila, koji se nisu mirili sa okupacijom, antifašistički opredeljenih, koji su hvatani i zatvarani sve do poslednjih dana pred oslobođenje Beograda. Poslednje poglavlje posvećeno je logorskom režimu, higijenskim prilikama i ishrani, streljanjima i odmazdama, a pre svega otporu banjičkih zatočenika teroru, njihovom neuništivom slobodoljublju, moralnoj čvrstini, nastojanju da uprkos atmosferi umiranja, gladovanja i muka neguju međusobno druželjublje, suprotstave fašističkoj ideologiji moralne vrednosti drukčijeg sveta, zasnovanog na slobodi demokratiji i ljudskom dostojanstvu.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Milan Aćimović Gojko Babić Miloš Bajić Bora Baruh Božidar Boško Bečarević Obrad Belić Mihailo Mika Blagojević Dušan Bogdanović Boško Bećarović Franc Beme Josip Benković Vasilije Buha Branko Bulat Jelena Ćetković Radomir Čarapić Tenko Dalović Đurđelina Đuka Dinić Tanasije Dinić Lazar Dožić Đura Dukić Božidar Buđoni Đorđević Milorad Đorđević Momčilo Damnjanović Stefan Đelineo Žarko Fogaroš Vili Fridrih Radomir Gerić Velibor Gligorić Sergije Golubijev Radan Grujičić Nikola Gubarev Vencelsav Glišić Radovan Gudelj Hans Helm Hajnrih Himler Adolf Hitler Mihajlo Ilić Anka Jandrijević Branisla Brana Jovanović Dragi Dušan Žuća Mira Jaza Jovanović Miroslav Jovanović Paula Jurak Janko Janković Dragoljub Jovanović Dragomir Jovanović Duško Milorad Herbert Jung Kajtel Danka Karišić Bajić Milan Lala Kobiljski Đorđe Kosmajac Karl Kraus Lotar Muharem Kreso Nevenka Karakašević Sergej Kompanjec Peter Kriger Anka Kumandi Janko Lisjak Dragomir Lončarević Dimitrije Ljotić Đuro Mađerčić August Majsner Dragoslav Draža Marković Milan Marković Saša Živan Živa Milić Martinović Jelena Matić Miloš Mrša Matijević Dragoljub Draža Mihailović Stevan Milanko Vera Miletić Radomir Milutinović Branko Bliher Mišković Dragoljub Čitko Mitrović Ratko Šilja Mitrović Vukica Šunja Mitorićv Habuš Ivanka Muačević Živko Mađaervić August Majsner Zagorka Zaga Malivuk Filip Marjanović Danilo Maselša Milomir Mićina Mićić Mileta Milovanović Vukica Šunja Mitrović Ivanka Nedić Milan Nedić Blagoje Nešković Miodrag Nikolić Stanica Načević Petar Nikezić Mirko Ognjenović Ilija Paranos Aleksandar Pavlović Darinka Pavlović Milorad Petrović Vojislav Petrović Dragoljub Popović Jovan Đuro Paripović Vladislav Pavlović Stipe Pekić Olga Petrov Voja Petrović Bukić Pijade Nada Oklobdžija Aleksandar Ranković Petar Ristić Radmila Rajković Dobrila Rastovac Slobodan Sekulić Stanislav Crni Sremčević Vasilija Stamenković Petar Subotić Radivoj Sinđelić Božidar Stamenković Nada Stanić Siniša Stanković Svetomir Sveta Stojanović Velinka Sujić Johanides Emanuel Šefer Stevan Šterić Josip Broz Tito Mirko Tomić Harold Turner Jovan Jova Todorović Milan Trifunović Voja Tutunović Svotozar Vuzković Dušan Veličković Mato Vidaković Adela Vranić Šinko Vojislav Vučković Svetozar Vujković Obrad Zalad Čeda Živadinović Vladan Žeravčević

Prvo izdanje prve Pavićeve zbirke priča iz 1973. Retko s omotom. Omot minimalno iskrzan, unutra odlično očuvano. Autor - osoba Pavić, Milorad Naslov Gvozdena zavesa / Milorad Pavić Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1973 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1973 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 221 str. ; 20 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Danas` / Matica srpska, Novi Sad (Karton sa omotom) „Gvozdena zavesa“ je prva zbirka priča Milorada Pavića, objavljena 1973. godine. U njoj su, s neznatnim izmenama, štampane četiri kratke priče iz pesničke zbirke „Mesečev kamen“: nedostaje samo „Prološko žitije` Hrelje Dragovolje, a tu su takođe i neke od danas antologijskih priča poput „Vedžvudovog pribora za čaj“, „Čuvara vetrova“ ili „Jedanaestog prst“. Ako bi morala da se izdvoji jedna tematska linija priča ove zbirke, onda bi to bila orijentacija na prošlost, na istorijske teme šireg, srpsko-vizantijsko-otomanskog opsega. Iako tako profilisane, ove priče su izrazito moderne i u njima se uočava specifičan Pavićev pripovedački postupak spajanja prošlog i sadašnjeg uz pomoć alegorisjkih slika, neobičnih jezičkih spojeva i književne stvarnosti i junaka koji su oneobičeni, „pomereni“, višeznačni, pa takvi, podsticajni za čitaoca da izgradi niz svojih značenja iz jedne istine koju priča nosi. Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 – Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17–19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik. Život i delo Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen Brankom Pavić Basta, istoričarkom umetnosti, od 1957. do 1992, sa kojom je dobio sina Ivana i ćerku Jelenu. Od ćerke Jelene ima unuku Teodoru. Od 1992. je bio u braku sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977–79 bio je dekan. Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982). Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994. Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu. Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković. Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu. Nagrade i priznanja Akademik Milorad Pavić bio je dobitnik više književnih nagrada, kao što su: NIN-ova nagrada za 1985; nagrada „Meša Selimović“ za 1988; nagrada Narodne biblioteke Srbije za 1988; nagrada „Borisav Stanković“ za 1992; srebrna medalja „Feliks Romulijana“ za 1992; Oktobarska nagrada grada Beograda za 1992; „Prosvetina“ nagrada za 1994; nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ za 1994; „Kočićeva nagrada“ za 1994; „Vukova nagrada“ za 1996; Nagrada „Dušan Vasiljev“ 2000, „Andrićeva nagrada“ 2001. Bio je počasni doktor Sofijskog univerziteta i predsednik Srpsko-ukrajinskog društva, član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta. Milorad Pavić je Beogradu 1992. zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, i to postoji kao legat u stanu u kom je živeo u Beorgadu. U Narodnoj biblioteci Srbije je njegov legat prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine. Dela Palimpsesti, pesme, Beograd 1967, 63 str. Istorija srpske književnosti baroknog doba, naučna studija, Beograd 1970, 527 str. Mesečev kamen, pesme, Beograd 1971, 118 str. Vojislav Ilić i evropsko pesništvo, Novi Sad 1971, 367 str. Gavril Stefanović Venclović, naučna studija, Beograd 1972, 326 str. Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo, naučna studija, Beograd 1972, 346 str. Gvozdena zavesa, priče, Novi Sad 1973, 222 str. Jezičko pamćenje i pesnički oblik, ogledi, Novi Sad 1976, 429 str. Konji svetoga Marka, priče, Beograd 1976, 159 str. Istorija srpske književnosti klasicizma i predromantizma`, naučna studija, Beograd 1979, 572 str. Ruski hrt, priče, Beograd 1979, 215 str. Nove beogradske priče, Beograd 1981, 360 str. Duše se kupaju poslednji put, Novi Sad 1982, 145 str. Rađanje nove srpske književnosti, naučna studija, Beograd 1983, 631 str. Hazarski rečnik. Roman-leksikon u 100.000 reči, Beograd 1984, 242 str. Istorija, stalež i stil, ogledi, Novi Sad 1985, 281 str. Predeo slikan čajem. Roman za ljubitelje ukrštenih reči, Beograd, 1988, 375 (525) str. Izvrnuta rukavica, priče, Novi Sad 1989, 180 str. Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade, Beograd 1990, 68 str. Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Beograd 1991, 115+98 str. Istorija srpske književnosti 2, 3, 4. (Barok, Klasicizam, Predromantizam), naučna studija, Beograd, 1991, 225 + 181 + 181 str. Zauvek i dan više, pozorišni jelovnik, drama, Beograd 1993, 134 str. Poslednja ljubav u Carigradu. Priručnik za gatanje, Beograd 1994, 195 str. Šešir od riblje kože. Ljubavna priča, Beograd 1996, 80 str. Stakleni puž. Priče sa Interneta, Beograd, 1998, 154 + 12 str. Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović. Dve kotorske priče, Beograd, „Dereta“, 1998, 52 + 71 str. Glinena armija, Beograd, „Interpres“, 1999. (Bibliografsko izdanje) Kutija za pisanje, Beograd, „Dereta“, 1999, 171 str. Zvezdani plašt. Astrološki vodič za neupućene, Beograd, „Dereta“, 2000, 186 str. Strašne ljubavne priče, izabrane i nove. „Plato“, Beograd, 2001, 215 str. Vrata sna i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 196 str. Priča o travi i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 187 str. Devet kiša i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 202 str. Carski rez i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 266 str. Sedam smrtnih grehova. „Plato“, Beograd, 2002, 173 str. Dve interaktivne drame – Krevet za troje, Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2002, 150 str. Dve lepeze iz Galate – Stakleni puž i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2003, 167 str. Nevidljivo ogledalo – Šareni hleb (roman za decu i ostale). „Dereta“, Beograd, 2003, 84 + 70 str. Unikat. „Dereta“, Beograd, 2004, 170 str. Plava sveska. „Dereta“, Beograd, 2004, 118 str. Interaktivne drame: Zauvek i dan više; Krevet za troje; Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2004, 274 str. Jasmina Mihajlović, Milorad Pavić – Ljubavni roman u dve priče. „Čigoja“, Beograd, 2004, 63 str. Priča koja je ubila Emiliju Knor. (na srpskom i engleskom) „Dereta“, Beograd, 2005, 44 + 50 str. Roman kao država i drugi ogledi. „Plato“, Beograd, 2005, 176 str. Svadba u kupatilu – Vesela igra u sedam slika. „Dereta“, Beograd, 2005, 104 str. Drugo telo. „Dereta“, Beograd, 2006, 310 str. Pozorište od hartije, priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, 240 str. Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). „Euro Giunti“, Beograd, 2008, 292 str. Sve priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 450 str. Veštački mladež. Tri kratka nelinearna romana o ljubavi. Matica srpska, Novi Sad, 2009, 157 str. Adaptacije Pavićevih dela Film i televizija Crvena kraljica (igrani TV film), režija Miroslav Međimurec, Srbija, 1981. Vizantijsko plavo (igrani film), režija Dragan Marinković, Srbija, 1993. Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic (kratki, animacija), Maribel Martinez Galindo (Maribel Martinez Galindo), Meksiko, 2008. Steklяnnaя lampa (igrani film), režija Nikolaj Čepuriškin (Nikolaй Čepurыškin), Rusija, 2009. Strip Treći argument, scenarista Zoran Stefanović, crtač Zoran Tucić, „Bata“ — „Orbis“, Beograd-Limasol, 1995; serijalizovan i u Heavy Metal Magazine, Njujork, 1998-2000. Muzika „Prinsesse Atehs forsvundne digte“, kamerno delo danskog kompozitora Mogensa Kristensena (Mogens Christensen), 1991, 8′, po Hazarskom rečniku „Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, kamerno delo M. Kristensena, 1992, 11′, isto „De khazariske spejle“, solo kompozicija M. Kristensena 1991-1993, 14′, isto „Aй, volna“ - pesma ruske grupe „Meljnica“ („Melьnica“) je adaptacija Pavićeve priče „Duga noćna plovidba“. Muzika O. Lišina i Natalija O`Šej (Helavisa), reči N. O`Šej. Album Zov krovi, 2006. „Molitva Račana“, duhovni koncert za mešoviti hor i gudače Svetislava Božića, na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića i Milorada Pavića. Premijerno izvođeno 2006. godine u Sankt Peterburgu, Rusija, sa orkestrom i horom Kapele „Glinka“ i dirigentom Vladislavom Černušenkom. Pavić kao prevodilac A. S. Puškin: Poltava (prepev speva Milorad Pavić – „Mladost“, Beograd 1949) A. S. Puškin: Poltava (prepevao Milorad Pavić – Beograd, „Novo Pokoljenje“,1952) U Sanang: „Čičkovi pupoljci“ (NIN, 9. 1. 1995) Zegi: „Pesme Delte“ (NIN, 9. 1. 1995) Mun Bim: „Mesečina na Mendelejskom dvorcu“ (NIN, 12. 6. 1995) Leon Damas: „Ivice, Sećanja“ (NIN, 2. 10. 1995) Brijer Žan: „Kada smo se rastali“ (NIN, 30. 10. 1995) Paul Niger: „Mesec“ (NIN, 30. 10. 1955, V, br. 252.) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin (prepev i predgovor) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin A. S. Puškin: Selo i druge pesme A. S. Puškin: Drame, poeme, pesme Džordž Gordon Bajron: Izabrana dela: - Dramske poeme, spevovi i pesme A. S. Puškin: Boris Godunov, male tragedije, bajke – koautor Čarls Simić: „Pile bez glave“ A. S. Puškin: „Pesma o Crnom Đorđu“ (odlomak) Džordž Gordon Bajron: „Manfred“ (odlomak) Knjige o Paviću Mihajlović, Jasmina. Prilog za bibliografiju Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1991. pp. 231-305. Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic Kratka istorija jedne knjige; izbor napisa o romanu leksikonu u 100.000 reci „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića Delić, Jovan. Hazarska prizma. Tumačenje proze Milorada Pavića, Beograd – Prosveta, Dosije; Titograd – Oktoih Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman `Das Chasarische Wörterbuch`. Mihajlović, Jasmina. Priča o duši i telu. Slojevi i značenja u prozi Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1992, 191 str. Mihajlović, Jasmina. Biografija i bibliografija Milorada Pavića, Beograd, G Homann, Binja. Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics Savremena srpska proza 5: Pavić i postmoderna, Trstenik, 1993 (1994″). (Miodrag Radović, Zoran Gluščević...) Ehrlich, Edeltraude. Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic, Klagenfurt, D Mihajlović, Jasmina. Bio-bibliografija Milorada Pavića, (zasebno i kao deo knjige Anahoret u Njujorku u okviru Sabranih dela) Pijanović, Petar, Pavić, Beograd, „Filip Višnjić“, 1998, 407 str. Vasić, Smiljka, Polazne osnove novije srpske proze. Knj. 2. Hazarski rečnik Milorada Pavića – frekvencijski rečnik Babić, Sava, Milorad Pavić mora pričati priče, Beograd, „Stylos“, 2000, 191 str. Popović, Radovan, Prvi pisac trećeg milenija: Životopis Milorada Pavića, Beograd, Dereta, 2002, 233 str. Knjige razgovora M. Pavićem Miloš Jevtić. Razgovori sa Pavićem, Beograd, „Naučna knjiga“, 1990, 128 str. Ana Šomlo. Hazari, ili obnova vizantijskog romana: Razgovori sa Miloradom Pavićem, Beograd, BIGZ, „Narodna knjiga“, 1990, 189 str. Lalas Tanasis. Milorad Pavić, Solun, 1997, 1–30 str. MG10 (K)

Beograd, 1921. Tvrd povez, 384 strane, stanje veoma dobro (pečat biblioteke Niže ženske gimnazije, Cetinje) Sadržaj na slici 3 SADRŽAJ V KNJIGE (SVESKE 1 -12, OD 23. APRILA DO 9 JULA 1921 GODINE) 1. POLITIKA I Nacionalno-kulturna pitanja Hrvati i Ustav, od Dr. Đure Širmina O nazivu “Jugosloveni”, od Mihaila Medakovića Osnovi našeg narodnog jedinstva, od Milivoja Savića Hegemonija i separatizam, od Krste Marića II Unutarnja politika Ujedinjena ili savezna država, od DR. Mil. Vesnića Pokrajinska ksenofobija, od Dr. Milovana Grbe Oblast ili okrug, od Dr. Bogumila Bošnjaka Novi ustav i političke stranke, od Dr. M. Ninčića Komunistički atentati, od Dr. Miroslava Spalajkovića Oko Ustava. VII Upravna i sudska vlast, od Stojana M. Protića O upravnim sudovima, od Mih. P. Jovanovića Upravni sudovi, od Dr. Vasilija I. Jovanovića Činovništvo i oficiri u J. Srbiji, od Dr. D. Aranđelovića Prilog rešenju činov. pitanja u J. Srbiji, od Dr. Milana Vukićevića O vremenu sadanjeg trajanja naše niže škole Vojne akademije , od Puk. Miloša J. Stankovića III Spoljna politika Naš savez sa Grčkom, od George-a U prilog rešenja albanskog potanja, od Iguotus-a Mala Antanta, od Dr. M. Spalajkovića Poraz Grka u Maloj Aziji, od George-a Ultimatum Nemačkoj, od George-a Netaktičnost jednog diplomate Talijanski ugovor s Mađarskom u francuskoj skupštini, od George-a Lord Kerzon – Carigrad, od S. Caričina pisma, od Đ. Pogreške nemačke strategije u 1918. od đenerala Bia Iz Hinderburgovih memoara Grof Julije Andraši: Diplomatija i svetski rat, od George-a IV Diplomatska i politička istorija Kako je došlo do Krfske Deklaracije. Beleške sa sednica: VI – XIII Solunski front, od đenerala Petra Pešića Solunski front, Šumadijska divizija od đenerala Petra Pešića Susret s Dragom Mašin, iz zabeležaka M. Vesnića V Socialna politika Žene u parlamentu, od Dr. Emila Gavrile Konservativnost, progres i revolucionarstvo, od Krste Marića Srednjoškolska nastava, od Dr, Drag. Aranđelovića Novi opštinski izbori u Belgiji i žensko pravo glasa, od J. O ligi crkava, od Dr. Vojislava Janića II FINASIJE I NARODNA PRIVREDA I Finansije Finansijske odredbe u ustavnom predlogu, od Dr. M. Ninčića Novi zajam Beogradske Opšine i politika njenih dosadašnjih zaduženja, od A. Alkalija Pitanje reparacija, od Dr. M. M. Stojadinovića Finansijski pregled (Ratna odšteta – zajam – Finansijski Odbor), od St. II Narodna privreda Protiv inflacije, od Dr. M. M. Stojadinovića Ekonomsko stanje Belgije u godini 1920 – 21, od Jov. M. Markovića Narodna banka u 1902, od Đ. Iz Sjedinjenih Država, od Miomira P. Ilića Pitanje inflacije i deflacije, od DR. M. M. Stojadinovića O novom zajmu za naše morsko ribarstvo, od Maksima Sardelića Trgovinski pregovori s Italijom, od Dr. M. Ninčića Lekovite vode, od Dr. Marka T. Leka Riječko-Sušački sporazum, od Dr. Đ Lenjinov govor na X kongresu komunističke stranke, od T. Zaštite domaće radinosti, od Pavla M. Moravca Nacionalizam u kapitalizmu, od Dr. S. Lj. Miletića III KNJIŽEVNOST I NAUKA I Pripovetke i pesme Mali sremac, pripovetka od Krste Marića Crni Veo, pripovetka od Č. Dikensa Jesenja pesma, od Ta-gor-a U ekstazi, novela od P. J. Odavića Hristos Voskrese, od Ta-gor-a II Roman Slano jezero, roman Pjera Benoa. (Zabavnik “Novoga Života”, zaseban dodatak, na četiri strane, svakoj svesci počevši od knj. V. sv. 7.) BELEŠKE

Шематизам Епархије захумско-херцеговачке и приморске Eparhija zahumsko hercegovačka i primorska, 2021. 712 strana, tvrd povez, veliki format. Који испуњује добрима жеље твоје, обновиће се као у орла младост твоја. (Пс 102, 5) „Вијековима је у оним подручјима које обухвата Епархија захумско-херцеговачка и приморска вјера тијесно повезана са идентитетом, са опстанком, са свакодневним животом, обичајима, страдањима и надањима … Недаће и ратови никада нису били јачи од вјере и жеље за обновом … Зато је међу корице ове књиге смјештена жива вјера претходних генерација Херцеговаца и Херцеговки и њиховог вјерског живота, без обзира на то колико су у том периоду били слободни да је исповиједају. Вјера која се огледа у животу васкрслих Пребиловаца и мостарске Саборне цркве, на коју у сумрак опет пада мостарско сунце, када већ на цијели град падне мрак, и која се узвисила попут Херцеговачке Грачанице на Црквини; вјера која се исповиједала у Дужима, Добрићеву, Завали, Тврдошу, Житомислићу, али и у свим сеоским црквама у које су долазили наше баке и дједови, облачили најсвечанија одијела, везена и плетена, у недјељни дан или на слави своје цркве, која је уносила радост и смисао у живот ових тежака.“ (Из предговора Епископа ЗХиП Димитрија Шематизму Епархије захумско-херцеговачке и приморске) Поводом 800 година од Утемељења првобитне Епископије хумске, из штампе је изашао први том петотомне монографије Епархије захумско-херцеговачке и приморске, под називом Шематизам Епархије захумско-херцеговачке и приморске. С благословом Његовог преосвештенства Епископа захумско-херцеговачког и приморског господина Димитрија, издавачи Шематизма Епархије захумско-херцеговачке и приморске су Епархија захумско-херцеговачка и приморска, Мостар–Требиње и Видослов, Београд–Требиње. Главни уредник је протопрезвитер-ставрофор Радивоје Круљ, а редакцију чине: Епископ Димитрије Рађеновић, игуман Василије Копитић, игуман Сава Мирић, игуман Данило Павловић, игуманија Павла Ћузулан, игуманија Текла Даскалаки, протојереј-ставрофор Владан Перишић, протојереј-ставрофор Велимир Ковач, протојереј-ставрофор Небојша Коловић, протојереј-ставрофор Младен Жуловић, протојереј-ставрофор Милан Бужанин, јереј Александар Шмања, јереј Марко Гојачић, јереј Саша Којовић, јереј Младен Чалија, јереј Ратко Зубац и јереј Стеван Дурић. Сарадници на тексту су: +Епископ Атанасије Јевтић, Епископ Максим Васиљевић, архимандрит Исаија Дан, архимандрит Лазар Лазаревић, протојереј-ставрофор Борис Бандука, протојереј-ставрофор Александар Илић, протојереј-ставрофор Никица Ајдер, јеромонах Марко Прцовић, јереј Миодраг Вртикапа, јереј Душко Којић, јереј Бранимир Боровчанин, јереј Драго Зубац, јереј Душко Шаровић, јереј Славко Лаловић, јереј Бранко Калаба, јереј Милош Мандић, јереј Мирослав Бошковић, протојереј Небојша Радић, ђакон Александар Црногорац, ђакон Бранислав Рајковић, монах Игњатије Марковић, јеромонах Теофил Петровић, монахиња Јустина Брковић, Горан Комар, Зоран Козић, Срђан Милошевић, Андреј Јефтић, Горан Брборић, Тијана Башић, Маја Чучковић, Нада Ајдер, Милена Капор, Драгана Радовановић, Борис Антељ, Милош Ивановић, Вук Бачановић, Предраг Јовановић, Слободан Шакотић, Александар Пантић, Драган Шуковез, Јелена Килибарда, Драгана Будалић, Зорица Гојачић, Неда Радан, Милица Ковач, Мишо Станисављевић, Стојанка Гудељ, Бранка Јанковић, Владо Ружић, Горан Гуровић и Мирко Лечић. Рецезенти књиге су: др Милан Гулић, др Драга Мастиловић, др Вукашин Милићевић и др Милош Ивановић, лектор и коректор је мр Данијела Јелић. За фотографије је био задужен Младен Вујадиновић, а избор старих фотографија направили су Здравко Јефтић и јеромонах Теофил Петровић. Дизајн, графичку припрему, слог и прелом радила је Божана Ђурић, а идејно рјешење насловне стране израдио је ђакон Бранислав Рајковић. Шематизам је штампан захваљујући финансијској подршци Републичког секретаријата за вјере Владе Републике Српске, чији је директор господин Драган Давидовић, у штампарији Атлантик – Бања Лука, а у тиражу од 1000 примјерака. „Ове и сљедеће (2020/2021) године славимо 800 година од установљења Епископије хумске (захумско-херцеговачке и приморске) … Тим поводом, Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије дао ми је задатак да окупим најбоље историчаре, библиографе, научнике и да кренемо у пројекат израде и штампања капиталних дјела о нашој епархији … Замисао је била, још од првог састанка Уређивачког одбора, 2. јануара 2018. године, да у овом јубиларном шематизму буде све и свја у нашој епархији на исти начин и у истом обиму третирано и обрађено, од епископа до вјероучитеља и парохијана. У том смо науму, чини ми се, само дјелимично успјели.“ (Из поговора Шематизму Епархије захумско-херцеговачке и приморске, главног уредника, свештеника Радивоја Круља) „Већ на први поглед читаоцу постаје јасно да се ради о дјелу у који је уложен огроман труд, воља, енергија и наравно ерудиција већег броја аутора. Исто тако, већ самим увидом у садржај може се закључити да се ради о једном пројекту који је од капиталног значаја не само за Српску православну цркву већ и за српску културу уопште … Шематизам, чији сетекст рукописа налази пред нама, представља не само вриједно свједочанство времена у којем је настао већ и прворазредни историјски извор, чија ће вриједност с протоком времена све више добијати на значају.“ (Из рецензије проф. др Драге Мастиловића) „Од 1219. године Српска православна црква налази своје упориште и у племенитој земљи, која ће у XV вијеку бити земља „херцега од Светог Саве“. Тада, на крају друге деценије XIII вијека, основана је њена Хумска епархија, која траје пуних осам вијекова … Ангажујући се у изради Шематизма, Епархија је показала да схвата значај јубилеја, да разумије прошлост, али и да гледа у будућност, јер без разумијевања прошлости – нема ни будућности. Отуда пред читаоце ступа овај Шематизам као свједочанство прошлости и путоказ за будућност.“ (Из рецензије др Милана Гулића) „Оно што важи за духовну топографију важи и за духовну фактографију – управо оно што нам доноси нови Шематизам Епархије захумско-херцеговачке и приморске … Епархија захумско-херцеговачка, светосавска Хумска епархија, једна је од мањих епархија Српске православне цркве … Једна од мањих, једна од сиромашнијих, једна од страдалнијих. И једна од најживљих. Ништа чудно, могло би се рећи, само још једна потврда тога да је сва наша вера у парадоксима … Стога није за чуђење ни то што је последњи васкрс Епархије захумско-херцеговачке почео у времену смрти. Епархија је свој самостални живот наново отпочела у времену када су, услед демонског излива братоубилачке мржње свих вера и адета, многи одустајали од вере у смисао живота. Хумска је земља свога епископа, након више деценија, коначно добила у тренутку када је његова катедра буквално одлетела у ваздух. Но, „Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима“ (Дап 7, 48; уп. 17, 24), а показало се да је у рукама тога епископа управо херцегова земља идеалан материјал за градњу оног нерукотвореног … Стога Шематизам Епархије захумско-херцеговачке на првом месту читам као сведочанство обнове тога јединога истинитог храма, чији је дивни симболички израз свршетак обнова катедралног храма Епархије у Мостару, чему управо у ове дане сведочимо. Но, као и сваки свршетак који са Богом бива, и овај је свршетак тек нови почетак.“ (Из рецензије проф. др Вукашина Милићевића, свештеника) „Може се закључити да Шематизам Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Јубилеј 800 година Епархије, 1220–2020. представља изузетно важно дело, и то не само за познавање црквених прилика на тлу Епархије. Захваљујући њему боље се може упознати богата историја и култура читавог подручја које Епископија обухвата. Књига је писана јасним језиком, а прегледна структура омогућава њено једноставно кориштење. Подаци садржани у њој биће неизоставни извор за будуће проучаваоце нашег времена.“ (Из рецензије др Милоша Ивановића)