Dobrica Erić Plači voljena zemljoMeki povezДобрица Ерић (Доња Црнућа, 22. август 1936 — Београд, 29. март 2019) био је српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. [1]Био је члан Удружења књижевника Србије и многих других значајних удружења, између осталог и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, где се налази и део његове заоставштине, у оквиру Збирке књижевника Добрице Ерића.БиографијаРођен је 22. августа 1936. године у Доњој Црнући, поред Горњег Милановца. Родитељи Милош и Радмила били су пољопривредници. Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници.[1]Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[2]Био је уредник часописа Расковник (са Драгишом Витошевићем), Полетарац Душка Радовића, главни уредник Издавачке куће Нолит.[3]Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.[4]Преминуо је у 29. марта 2019. године, у 83. години, у Београду.[5][6][7][8][9] Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.[10]Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас. И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године.— Добрица ЕрићУ октобру 2021. откривена је Ерићева биста у дворишту Средње школе у Книћу.[11][12]ЗанимљивостМање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”. Аутор је и Цецине песме „Детелина са четири листа”.[13]По њему се зове Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић”.ПризнањаГоранов вијенац 1974.Младо поколење 1977.Орден заслуга за народ 1977.Награда Змајевих дечјих игара 1982.Награда Вукове задужбине 1982.Књижевна награда „Невен”, за књигу Писмо краљици света, 1988.Велика базјашка повеља, 1997.Награда „Милан Ракић”, за књигу Ружа ветрова, 2001.Змајева наградаПовеља Змајевих дечјих игара, 2005.Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштвуЗлатни прстен фестивала БулкаЗлатна потковица и звање Витез чарапаније у КрушевцуЗлатни кључ СмедереваМатићева повељаНаграда Српске књигеЗлатни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децуНајвиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и КнићаДиплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербург, 2012.Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[14]Разапета земљаЗа књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда:Награда „Жичка хрисовуља”, Жича, 1992.Награда „Лазар Вучковић”, Приштина, 1994.Видовданска награда Републике Српске Свети Сава, 1995.Октобарска награда Београда, 1995.Велика базјашка повеља Савеза Срба у Румунији, 1996.Повеља Шушњара, Бања Лука, 1998.Награда Шушњар, Српски Сански Мост, 1999.Златни беочуг града Београда, 2000.Награда Филип Вишњић, Вишњићево, 2001.Награда „Кондир Косовке девојке”, Грачаница, 2002.Повеља Мораве, Мрчајевци, 2003.Повеља Стевана Синђелића, Свилајнац, 2006.Сретењска награда Одзиви Филипу Вишњићу, Орашац, 2008.Суза Јасеновца, Доња Градина, Козарска Дубица, 2008.Песничко успеније, Звечан, 2009.ДелаДео Збирке књижевника Добрице Ерића у Удружењу „Адлигат”Књижевна делаСвет у Сунцокрету, (1959)Вашар у Тополи, (1965)Стари сељачки календар, (1966)Славуј и сунце, (1968)Огрлица од грлица, Културни Центар, Нови сад (1969)Торта са пет спратова, (1973)Од рата до златара, (1973)Добрица чобанска торбица, (1973)Сишло буре у обруче, (1974)Песма о свицима, (1975)Долина сунцокрета, (1976)Река с ружом римована, (1976)Вечни кратковечници, (1977)Славуј и сунце, ИРО. Младост, Загреб (1978)Башта са седам ружа, (1979)Читанка годишњих доба, (1979)Торбица чаробница, (1979)Срицање жене, (1980)Лето у Калипољу, ИРО. Веселин Маслеша, Сарајево (1980)Чардак између четири јабуке, (1980)Доба дулека, (1980)Цар пчелар, (1981)Шеширић као булка, (1981)Прстен у извору, (1981)Мој друг, Миливојчићев луг, (1982)Од азбуке до златне јабуке, (1982)Добро вече, добра зелена долино, (1984)Стабло твог тела, (1984)Сунчева вереница, (1985)Споменар на дар, (1986)Тако жубори река, (1987)Месечеви миљеници, (1987)Кад коњ зарже, (1987)Писмо краљици цвећа, Рад, Београд (1988)Вукова старинарница, (1988)Рождество ратарево, (1989)Крунисање, (1989)Бунар за пријатеље, (1990)Кокајте се кокице, (1990)Бал вампира, (1990)Пужева срма, (1991)Еколошки буквар, (1991)Плава месечина, (1991)Сан Гружанске летње ноћи, (1992)Језеро Јежева бара, (1993)У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993)Плачи вољена земљо, (1993)Разапета земља, (1999)Вилина Долина, (1999)Пусти пуже рогове, ИП. Рад, Београд (2002)Крунисање, ИП. Рад, Београд (2002)Дечак са златом липе у коси, (2005)Пета страна света, Пчелица (2012)Бајка о цару пчелару, Пчелица (2013)Бројанице из Грачанице, Catena Mundi (2013)Цица Мица Чачкалица, Пчелица (2014)`Наша гошћа година`, Креативни центар (2019)`Благо воћа и поврћа`, Креативни центар (2015)`Прича из мрављег света`, Креативни центар (2008)СтриповиЕрић је током шездесетих година био један од најважнијих стрипских сценариста горњемилановачког издавача Дечје новине. Дебитовао је у часопису Дечје новине, али је главна дела остварио у едицији историјских стрипова Никад робом, где се издваја серијал Блажо и Јелица.Зимска бајка, Дечје новине, цртач Александар КласЗачарана шума, Дечје новине, Александар КласЗачарана труба, Дечје новине, Александар КласПлава праћка, Дечје новине, Александар КласПод зидинама древног Борча, „Никад робом“ бр. 5, 1964, Радивој БогичевићТајанствени лагуми, „Никад робом“ бр. 9, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)Отмица у шуми, „Никад робом“ бр. 16, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)Крваво свитање, ванредна свеска „Никад робом“, април 1965, Брана ЈовановићСултанова робиња, „Никад робом“ бр. 21, 1965, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)Заточеник и орлови, „Никад робом“ бр. 36, 1966, Бранко Плавшић (серијал Блажо и Јелица)Пожар на памучном пољу, „Никад робом“ бр. 62, 1966, Миодраг ЂурђићБраћа, „Никад робом“ бр. 63, 1966, Петар РадичевићТопови са Јешевца, „Никад робом“ бр. 78, 1967, Миодраг Ђурђић (серијал Блажо и Јелица, касније наставили Чолић и Плавшић)Трагови слободе, „Никад робом“ бр. 81, 1967, Петар РадичевићЗамке, „Никад робом“ бр. 95, 1967, Љубомир ФилиповскиТаковски устанак II, Барјак над Србијом, „Никад робом“ бр. 136, 1968, Брана ЈовановићБубњеви у ноћи, „Никад робом“ бр. 148, 1968, Бранко ПлавшићЗбирка књижевника Добрице ЕрићаДобрица Ерић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду и један од првих људи који су подржали формирање ове институције.[15] У Удружењу је за живота формирао Збирку књижевника Добрице Ерића и поклонио велики број својих рукописа и књига из личне библиотеке, а за колекцију потписа Удружења потписао је више од стотину књига. У његовој Збирци су такође и његов омиљени нож за папир, наочаре и ручни сат.6/3

Knjige (poezija) Više različitih knjiga, književnih časopisa i zbornika, uglavnom poezija. Cena iz oglasa je za jednu knjigu. Napomena: kada se neke od knjiga sa priloženih fotografija prodaju, spisak će biti ažuriran. Pre kupovine pošaljite poruku sa naslovima za koje ste zainteresovani, a ja ću odgovoriti da li su još uvek dostupne. Spisak dostupnih knjiga: Antologija slovačke poezije XX veka Jovan Zivlak - Večernja škola Najlepše ljubavne pesme sveta Radivoje Rale Damjanović - Triptih o povratku Milutin Lujo Danojlić - Plamičak na sveći Oskar Davičo - Zrenjanin / Višnja za zidom Petar Petrović Njegoš - Gorski vijenac Vito Marković - Pohvala ludilu Vito Marković - Pustoš i smrt Tiodor Rosić - Odbrana od vlasti Aleksandar Paunović - Čaj od zove Aleksandar Puškin - Selo (predgovor: Milorad Pavić) Ana Dumović - Antička opklada Ana Dumović - Plus, minus, beskonačno Anetta Milano - Prah trave Andrej Voznesenski - Trougaona kruška Blaže Koneski - Crkva Bogdan Mrvoš - Smrt u kući Božidar Milidragović - Carinik Božidar Milidragović - Izabrane pesme Dejan Bogojević - Nasmejane svetlosti Dejan Bogojević - Nenapisane pesme Dejan Bogojević - Tiranski zapisi Dejan Bogojević - Tompusi točkovi Dejvid Gaskojn - Pesme (prevod: Ivan V. Lalić) Dobrica Gajić - Vodeni znaci Dragan Pavlović - Nitroglicerin Dragan Pop Dragan - Utopija entropija dagerotipija Dragoslav Lacković - Zarobljena svetlost Dušan Čolović - Svetlosne dveri Dušan Čolović - U ikoni duše Dušan Kostić - Dnevi između nas Dušan Stanković - Stihovanje govor bez suvišnih reči Dušan Stanković - Stihovano u Niškoj Banji Dušan Stanković - Stihovi šta ako (Gde je pravda) Dušica Grujić Stanković - Zidovi ćute Duško Novaković - Nadzornik kvarta Đuro Stanojević - Kulturno mi se uzdiže Eli Skopetea - Pesme Goran Babić - Tri poeme Goran Ibrajter - Stihije Grozdana Crepajac - Obala nespokoja Grozdana Crepajac - Oseka i plima Grozdana Crepajac - Zašto Huan Liskano - Novi svet Orinoko Jasminka Nadaškić - Vreme kopriva Jelena Stanković Gavrilović - Pogašene voštanice Jovo Marić - Knjiga smrti i razonode Julian Pšiboš - Naslov večeri Jovan Dunđin - Sebi drugom Kočo Racin - Beli mugri Korponai Ivan - Nemirna su bila vremena... Latinka Đorđević - Kozaračka 39 Luiđi Fiorentino - Bazalt Ljiljana Lazić - Lutka učaurene duše Ljiljana J. Simić - Vila Jaseničarka Ljubica Zlatović - Bdenja Marija Tanackov - Stakleno more Marko Vranješević - Čujem vojsku Milan Nenadić / Ileana Ursu - Pesme Milan B. Popović - Bolji od svog života Milka Tomić - Nikad nije kasno Milka Vojinović - Običan život++-- Milorad Ilić Prika - Katalčica Miloš Brkić - Drugi cvet Mirjana Novokmet - Izazov nepoznatog Mirko Obradović - Maske Miroslava Todorović - Misija ljubavi Nevenka Vuković - Apsurdni jezik Nikolaj Kančev - Vreme podeljeno svima Nikolaj Velimirović - Pesme molitvene monaha Tadije Ognjen Petrović - Kečevi & osmice Ognjen Petrović - Prekid prenosa Predrag Čudić - Drug đavo Rade Đokanović - Apsolutno poslušan Rade Tomić - Vulkan moj brat Radiša Marinković - Dodir vremena Radmila Bošković - Samotno ogledalo Radomir Stojanović - Drugo nebo Ružica Tenkeš - Senke prošlosti Sandra Nešović - Apnea Saša Janković - Vetrovi sa vešala Slavica Ćirić - Kuća iza mosta na Batlaku Slobodan Jevtić - Fragmenti ljubavi Slobodan Kostić - Obračun sa anđelom Slobodan Suvajdžić - Anđeli i heruvimi Snežana Radojević - Vremenski palindrom Svetozar Baltić - Balade o očevini Štefanija Saša Kobula - Aelita Tanja Lazarević - Rascep Tijana Komnenić - Ko će promeniti zvuke V. A. Hronjec - Suvom iglom Vladimir Milojković - Razgovor sa Hertom Vuk Milatović - Večerammo spram zvezda Zlatko Tomić - Vražje oko Zoran M. Mandić - Kafkina fontana Zoran Milić - Kroćenje zmija Zoran Milisavljević - Prepirka sa telom Zoran Milisavljević - Ukus gorčine Zou Difan - Oda miru Izvornik 3 (zbornik poezije KK 21, S. Palanka, 2012) Izvornik 4 (zbornik poezije KK 21, S. Palanka, 2013) Kvartet 2012: Spasoje Ž. Milovanović / Predrag Jakšić / Jelena M. Ćirić / Tanja Milojević - Ja, ti, on i ona Kvartet 2015: Marija Nedeljković / Borislav Kosanović / Sandra Dobrašinović / Duško Bajić Kosanović - Četiri nijanse ljubavi Šraf (list za kulturu i društvena pitanja) br. 2: Dža ili bu, Josif Brodski (Violeta Bjelogrlić), Dijego Rivera (Vladimir Majakovski), Bertolt Breht, Danilo Kiš... Šumadijske metafore 2011 (zbornik poezije) Šumadijske metafore 2012 (zbornik poezije) Šumadijske metafore 2014 (zbornik poezije) Svitak (književne novine) br. 70 Trinaesti god (zbornik poezije KD `Zapis`, G. Milanovac, 2013)

Tartalom Előszó (Vujicsics D. Sztoján) 5 Népköltés Jeles napok Mikor a ház elé érnek (Csuka Zoltán) 17 A házigazdának (Nagy László) 18 Karácsony három nővére (Jékely Zoltán) 19 Három madár (Rab Zsuzsa) 20 Fejér gyöngy szakáll (Rab Zsuzsa) 21 A házigazdának (Rab Zsuzsa) 21 Gyermeknek (Rab Zsuzsa) 22 Eső-kérő (Nagy László) 23 Amikor járják a falut (Nagy László) 23 Mitológikus énekek Fejér tündér várat épít (Rab Zsuzsa) 25 A hold és a nap (Rab Zsuzsa) 26 A nap házassága (Jékely Zoltán) 26 Magasabb a hegy a hegynél (Jékely Zoltán) 27 Haj, te legény (Rab Zsuzsa) 28 Kilenc kova szikla (Rab Zsuzsa) 28 Isten előtt egyenlők leszünk (Jékely Zoltán) 30 Lakodalmas dalok Férjhezmenés messzire (Rab Zsuzsa) 31 A násznépnek, hogy készülődjék (Rab Zsuzsa) 32 Amikor a leányt kivezetik (Rab Zsuzsa) 32 Amikor a nászépet tartóztatják (Rab Zsuzsa) 33 Amikor úton vannak a leánnyal (Rab Zsuzsa) 34 Amikor a vőlegény házához közelednek (Rab Zsuzsa) 35 Amikor megpillantják a násznépet a leánnyal (Rab Zsuzsa) 36 Szerelmi dalok és románcok A szarvas és a párja (Rab Zsuzsa) 37 Andja ajtónálló (Rab Zsuzsa) 37 A hal és a leány (Rab Zsuzsa) 38 Semmit sem lehet eltitkolni (Rab Zsuzsa) 38 Versenyt arat a legény a lánnyal (Jékely Zoltán) 39 Öröm az emlegetésben (Rab Zsuzsa) 40 A boldogtalan leány (Rab Zsuzsa) 40 Távol egymástól (Rab Zsuzsa) 41 A három legnagyobb bánat (Rab Zsuzsa) 42 Márika édes rózsaszál (Rab Zsuzsa) 42 A hajó bucsúzik (Nagy László) 44 Gálya megyen (Rab Zsuzsa) 44 Két kis fülemile (Rab Zsuzsa) 45 Testvér nélkül (Rab Zsuzsa) 46 Testvérek (Jékely Zoltán) 46 Kraljvic Marko sólyma (Rab Zsuzsa) 47 Dojcin Petar és Mátyás király (Kiss Károly) 48 Nehéz testvér nélkül élni (Jékely Zoltán) 49 Panasz-dalok Vak guszlár a búcsún (Nagy László) 50 Az adó (Csuka Zoltán) 53 Balladák Két kedves halála (Kiss Károly) 56 Omer és Merima (Nagy László) 57 Damjan és a szeretője (Kiss Károly) 61 Hasszán aga hitvese (Jékely Zoltán) 62 A vízbefúlt leány (Rab Zsuzsa) 65 Csikók beszélgetése (Rab Zsuzsa) 66 Az elveszejtett bojtár (Rab Zsuzsa) 67 Predrág és Nenád (Nagy László) 68 Hősi énekek Három jó vitéz (Kiss Károly) 75 A koszovói lányka (Kiss Károly) 76 A Jugovicok anyja (Kiss Károly) 81 Marko fejedelem és testvére, Andrijas (Weöres Sándor) 84 Marko bort iszik Ramazánkor (Kiss Károly) 87 Ének Svilojevicról (Kiss Károly) 91 A Jaksicok osztozkodása (Jékely Zoltán) 95 A vén Vujadin (Kiss Károly) 98 Jönnek a hegyből zsandárok (Rab Zsuzsanna) 101 A felkelés kitörése (Jékely Zoltán) 102 Kordun síkján (Jékely Zoltán) 103 Antanasije Szent Száva dicsérete (Vujicsics D. Sztoján) 104 Siluan Ének Száváról (Weöres Sándor) 106 Ének Simeonról (Weöres Sándor) 106 Rilai szerzetes Hrelja herceg dicsérete (Vujicsics D. Sztoján) 107 Jakov Metropolita Ó, Sinai! (Weöres Sándor) 109 Ravanicai szerzetes Lázár cár dicsérete (Vujicsics D. Sztoján) 110 Jefimija Lázár cár dicsérete (Csuka Zoltán) 112 Stefan Lazarevic A szeretet éneke (Csuka Zoltán) 115 Dimitrije Kantakuzin Halálom előtt meghalok... (Tótfalusi István) 119 Ismeretlen középkori költő Szent Györgyről való ének (Tótfalusi István) 120 Ismeretlen középkori szerzetes A papság ellen (Demény Ottó) 124 Pásztorének Sarjad a fű, nyit a virág (Jékely Zoltán) 127 Sisko Mencetic Költő vagyok (Tarbay Ede) 129 A kedves (Pór Judit) 129 Boldog vagyok (Tarbay Ede) 130 Első pillantásra (Tarbay Ede) 130 Áldott a perc (Lator László) 131 Dzore Drzic Lantom, kedves lantom (Lator László) 133 Fogadalom (Lator László) 133 Búcsút mondok (Tarbay Ede) 134 Vadászaton (Tarbay Ede) 136 Korán reggel... (Király Zoltán) 137 Hanibal Lucic Már e földön tündér nincsen... (Tótfalusi István) 138 Marko Marulic Imádság a török ellen (Tótfalusi István) 140 Andrija Cubranovic A cigányasszony (Orbán Ottó) 143 Mavro Vetranovic Vers a költők segedelmére (Fodor András) 146 Petar Zoranic Sladoj és Dragoljub vetélkedése (Tarbay Ede) 147 Marin Drzic Nincs szebb, én Istenem.. (Tarbay Ede) 150 Nikoa Naljeskovic Rád gondolván egy éjszaka ... (Jékely Zoltán) 151 Antun Sasin Hajóhad (Deményi Ottó) 152 Savko Bobaljevic Bacchus, dicső Isten (Tabay Ede) 156 Dinko Ranjina Tavaszi hajnal (Tótfalusi István) 157 Úrnőjéhez (Tótfalusi István) 157 Amiként ti, méhek.. (Tótfalusi István) 158 Dominko Zlataric A jámborság és józanság dicséretei (Tótfalusi István) 159 Az irigy éj (Tótfalusi István) 160 Horacije Mazibradic Párbeszéd egy kék kendővel (Tarbay Ede) 161 Stijepo Djurdjevic Ha sok tüzes sóhajtásim... (Tótfalusi István) 162 Ivan Gundulic A szabadságra (Dudás Kálmán) 163 Süss ki, Hajnalcsillag... (Dudás Kálmán) 163 Osman (Dudás Kálmán) 164 Ivan Bunic Vucic Arcod kedves rózsabimbó (Tarbay Ede) 173 Éhség gyötör engem... (Tarbay Ede) 173 Ó, fényes, kedves hajnalok (Tarbay Ede) 174 Hallod-e, lányka? (Tarbay Ede) 175 Vladislav Mencetic Búcsúja úrnőjétől (Tótfalusi István) 177 Ignjat Djurdjevic A tavasz beköszöntére (Tarbay Ede) 180 Frank Krsto Frankopan Pásztor-dal (Képes Géza) 182 Filip Grabovac A horvátok természetéről (Király Zoltán) 184 Andrija Kaciz Miosic Ének Jankó vajdáról (Csurka Zoltán) 187 Zaharije Orfelin Szerbia siralma (Tótfalusi István) 192 A tavasz ébredése (Tarbay Ede) 194 Ismeretlen szerb költóő Ó, Szávka, Szávka (Bede Anna) 199 Dositej Obradovic Minden, ami körülöttem él... (Tótfalusi István) 201 Költemény a szerb felkelésre (Tótfalusi István) 201 Lukijan Musicki Önmagamról (Bede Anna) 204 Gesic Grigorijénak (Bede Anna) 205 A sisatovaci hárfa zengése (Bede Anna) 206 Jovan Pacic Zene (Fodor András) 208 Mihalio Vitkovic A szerelemhez (Csuka Zoltán) 210 Sima Milutinovic Sarajlija Mottó (Bede Anna) 212 Milos Svetic A szerbek 1813-i szenvedéséről (Demény Ottó) 213 Spiridon Jovic Emlék (Székely Magda) 216 Vasa Zivkovic Virág (Székely Magda) 218 Valentin Vodnik Ébredő (Demény Ottó) 220 Emlékművem (Demény Ottó) 221 France Preseren Búcs az ifjúságtól (Dudás Kálmán) 223 Szonett-koszorú (Lator László) 225 Mikor az orvos látja, hogy a testre... (Lator László) 229 A boldogtalanság szonetteiből (Lator László) 230 Jovan Sterija Popovic Egy hóhér halálára (Garai Gábor) 232 Petar Petrovic Njegos Hegyek koszorúja (Csuka Zoltán) 235 Branko Radicevic A "Bánat és emlékezés"-ből (Lator László) 244 Karcsu tested még sosem... (Dudás Kálmán) 246 Ha rab sasmadár... (Király Zoltán) 247 Halálsejtelem (Dudás Kálmán) 248 Diákbúcsú (Dudás Kálmán) 249 Stanko Vraz Piros almák (Weöres Sándor) 253 Enyém vagy (Károlyi Amy) 255 Száll a daru meleg délnek ... (Károlyi Amy) 256 Ivan Mazuranic Cengic Smail aga halála (Csuka Zoltán) 258 Petar Preradovic Hajnal hasad (Dudás Kálmán) 266 Éji dalok (Kalász Márton) 267 Vihar (Kalász Márton) 268 Az emberi szív (Lator László) 270 Halott szerelem (Kalász Márton) 271 Jovan Jovanovic Zmaj Dal a dalról (Csuka Zoltán) 273 Házfi sírjánál (Weöres Sándor) 274 Rózsák (Pór Judit) 274 Hervadt rózsák (Lator László és Pór Judit) 275 Fénylő sírok (Dudás Kálmán) 280 A kegyes Európához (Csuka Zoltán) 284 Djurka Jaksic Szerelem (Pór Judit) 286 A hársfaligetben (Weöres Sándor) 287 Hangtalan éjben (Lator László) 291 Este (Pór Judit) 292 Hazám (Dudás Kálmán) 293 Európához (Csuka Zoltán) 294 Augustus Senoa Hej, ködök ti... (Kárpáty Csilla) 296 Simon Jenko Életképek (Demény Ottó) 298 Tájkép (Demény Ottó) 299 Josip Stritar Bécsi szonettek (Garai Gábor) 301 Simon Gregorcic Vissza a hegyekbe (Eörsi István) 302 Embert ne! (Tornai József) 303 Laza Kostic Élet és álom között (Tóth Judit) 306 Hej, szilaj tenger... (Király Zoltán) 307 Két sólyom (Király Zoltán) 307 Santa Maria della Salute (Majtényi Zoltán) 308 Vojislav Ilic Késő ősszel (Dudás Kálmán) 314 Komor, fekete égbolt... (Fodor András) 315 Tibullus (Fodor András) 315 A bokor (Dudás Kálmán) 316 Az utolsó vendég (Fodor András) 317 Kialudt vak tekintettel (Fodor András) 318 Silvije Strahimir Kranjcevic In tyrannos (Kalász Márton) 319 Eli! Eli! Lama Szabaktani! (Kalász Márton) 321 Látomás (Kalász Márton) 324 Anton Askerc Mezsgyekő (Molnár Imre) 326 Koronázás Zágrábban (Kardos László) 328 Milorad Mitrovic Messzire... (Bede Anna) 333 Mileta Jaksic "Vígabbat!" (Szabó Lőrinc) 334 Aleksa Santic Rendületlenül (Dudás Kálmán) 336 A kenyér (Dudás Kálmán) 337 A kovács (Majtényi Zoltán) 338 Ó, kalászaim (Pór Judit) 339 Tavasz (Pór Judit) 340 Egy kisasszonyhoz (Lator László) 341 Tengerparti éjszaka (Weöres Sándor) 341 Jovan Ducic Női portrék (Kosztolányi Dezső) 343 Nyárfák (Tóth Judit) 344 Tengeri fűz (Szabó Lőrinc) 345 Az óra (Tóth Judit) 346 Költészetem (Végh György) 346 Napraforgók (Illyés Gyula) 347 Refrain (Babits Mihály) 349 Teremtés (Babits Mihály) 351 Ellenség (Illyés Gyula) 351 A ragusai poémákból Ragusai követ (Weöres Sándor) 353 Ragusai bor (Weöres Sándor) 354 Ragusai sírfelirat (Weöres Sándor) 355 Milan Rakic Kelyhek (Bede Anna) 356 Szerelmes vers (Kosztolányi Dezső) 357 Téli éj (Jékely Zoltán) 358 Kalodában (Dudás Kálmán) 359 Virradat (Csuka Zoltán) 361 Nyárfa (Eörsi István) 363 Rigómezőn Szimonida (Dudás Kálmán) 364 Elhagyott templom (Dudás Kálmán) 366 Stevan Lukovic Őszi, esős dal (Gergely Ágnes) 368 Svetislav Stefanovic Zenei látomás (Szenteleky Kornél) 370 Vladislav Petkovic-dis Börtön (Csuka Zoltán) 371 Lehúnyt szemmel (Dudás Kálmán) 373 Talán alszik... (Szenteleky Kornél) 377 Sima Pandurovic A sötétség éneke (Lator László) 380 Ünnepség (Csuka Zoltán) 381 Esteledő út (Csuka Zoltán) 383 Veljko Petrovic Lázadj fel (Garai Gábor) 385 A látó (Tóth Judit) 386 Dusan Srezojevic Az utolsó halandó (Demény Ottó) 388 Milutin Bojic Hullámkék sírhalom (Dudás Kálmán) 390 Antun Gustav Matos A haj vigasza (Orbán Ottó) 393 Kislánynak, játék helyett (Orbán Ottó) 394 Notturno (Tarbay Ede) 395 Milan Begovic A szürke ködön át (Orbán Ottó) 396 Pásztoridill (Székely Magda) 397 Birs (Orbán Ottó) 398 Vladimir Vidric Reggel (Majtényi Zoltán) 399 Coena (Majtényi Zoltán) 400 Két lévita (Lator László) 401 Szobrok (Majtényi Zoltán) 402 Bosquet (Majtényi Zoltán) 403 Dragutin Domjanic Babonás éjszakákon (Dudás Kálmán) 405 Előkelő unalom (Végh György) 406 Ősz (Végh György) 407 Ciklámen vérszínű szirma... (Gergely Ágnes) 408 Sötétség (Végh György) 409 Pipacs (Gergely Ágnes) 410 Vladimir Nazor A tücsök (Weöres Sándor) 412 A gályarab dala (Garai Gábor) 415 Bozót (Fodor András) 416 A sirály (Eörsi István) 420 A sólyom és a gyűrű (Károlyi Amy) 421 Paroszláv anyácska (Dudás Kálmán) 422 Fran Galovic Csipp-cstt (Weöres Sándor) 425 Dragotin Kette A téren (Gergely Ágnes) 426 Apám sírjánál (Gergely Ágnes) 428 Ivan Cankar Bécsi esték (Orbán Ottó) 429 Josip Murn Szent Iván-éj (Rab Zsuzsa) 430 Vándormuzsikusok (Rab Zsuzsa) 431 Oton Zupancic Pásztorok (Tótfalusi István) 432 Dél (Tótfalusi István) 433 A szegkovácsok dala (Tótfalusi István) 433 Minden élők napja (Dudás Kálmán) 435 Pavel Golia Ó, Eszter, ő René (Weöres Sándor) 437 Miran Jarc Téli magvető (Simon István) 439 Elégia (Simon István) 439 Srecko Kosovel Ballada (Jékely Zoltán) 441 Falu a karszton (Molnár Imre) 442 Bozo Vodusek Ballada a részeg emberről (Gergely Ágnes) 443 Mile Klopcic A gyermek nem akar aludni (Eörsi István) 444 Befogjuk a vihart... (Eörsi István) 446 Kosta Racin Dohányszedők (Király Zoltán) 448 Dusan Vasiljev Egy nemzedék halála (Fodor András) 450 Stanislav Vinaver A világ őrei (Tamkó Sirató Károly) 452 Ivo Andric Ex Ponto (Vujicsics D. Sztoján) 454 Nyugtalanságok (Vujicsics D. Sztoján) 456 Strófa (Illyés Gyula) 458 Todor Manoljovic A barázda (Csuka Zoltán) 459 Párizsi reggelek (Csuka Zoltán) 461 Sibe Milcic Verőfény (Dudás Kálmán) 465 Milos Crnjanski Nyom (Végh György) 468 Mese (Végh György) 468 Misera (Lator László) 469 Szumátra (Lator László) 471 Zarko Vasiljevic A város peremén udvari szoba (Végh György) 473 Momcilo Nastasiljevic Az úrnőhöz (Weöres Sándor) 476 Liliomok (Weöres Sándor) 477 Epitáfium (Weöres Sándor) 478 Nézés (Weöres Sándor) 479 Üzenet (Weöres Sándor) 481 Rastko Petrovic Az utas (Tamkó Sirató Károly) 484 Fényes csókkal az ajkamon (Orbán Ottó) 490 Rade Drainac Éhségem végtelen (Végh György) 494 Ma bohéme (Végh György) 494 Desanka Maksimovic Lekaszált rét (Rab Zsuzsa) 498 A sötétség (Majtényi Zoltán) 500 Emlékezés a felkelésre (Majtényi Zoltán) 501 Gvido Tartalja Apám (Tarbay Ede) 503 Milan Dedinac Miért emelsz magadhoz? (Bede Anna) 505 Desmir Blagojevic Nem lesz idő már arra sem (Tarbay Ede) 508 Vladan Desnica Sván (Tornai József) 512 Nikola Drenovac Madison Square Garden (Tótfalusi István) 514 Ballada (Tótfalusi István) 515 Oskar Davico Gyermekkor (Tornai József) 517 Szerelem (Orbán Ottó) 519 Hana (Orbán Ottó) 520 Szerbia (Dudás Kálmán) 521 Tin Ujevic Hétköznapi sirám (Csuka Zoltán) 525 Titokzatosságok (Fodor András) 528 Notturno (Fodor András) 529 Sudár jegenyék (Fodor András) 529 Utcai énekesek (Orbán Ottó) 531 Antun Branko Simic Fülledt levegő (Pór Judit) 534 Szerelem (Pór Judit) 535 Elveszett asszonyok (Pór Judit) 535 A halál és én (Pór Judit) 536 Miroslav Krleza Lovak a kocsma előtt (Illyés Gyula) 537 Vidéki éjszaka (Illyés Gyula) 538 Petrica Kerempuh balladái Virágok közt nincs igazság (Csuka Zoltán) 540 Khevenhiller (Csuka Zoltán) 543 Werbőczy (Csuka Zoltán) 545 Akasztófavirágok éneke (Csuka Zoltán) 546 Gustav Krklec Symphonia domestica (Csuka Zoltán) 548 Fecske a város fölött (Majtényi Zoltán) 551 Dobrisa Cesaric Visszatérés (Kárpáty Csilla) 554 Külvárosi ballada (Kárpáty Csilla) 556 Újból a tengerre (Kárpáty Csilla) 557 Vízesés (Kárpáty Csilla) 558 Dragutin Tadijanovic Holdvilág (Csuka Zoltán) 559 Este a város felett (Csuka Zoltán) 560 Sírás (Székely Magda) 562 Ivan Goran Kovacic Fügésnéni a tengerpartról (Szabó Lőrinc) 563 Sejtelem (Szabó Lőrinc) 564 A nap és a paraszt (Illyés Gyula) 565 Az én sírom (Csuka Zoltán) 566 Tömegsír (Csuka Zoltán és Benjámin László) 567 Matej Bor Taposunk, taposunk... (Bede Anna) 573 Találkozás (Bede Anna) 574 Joze Udovic Az utolsó perc (Majtényi Zoltán) 576 Branko Copic Halott proletárok dala (Dudás Kálmán) 578 Jure Kastelan Tífuszmenet (Tamkó Sirató Károly) 581 Karel Destovnik-Kajuh Jöjj, lányka, mezítláb... (Garai Gábor) 585 Egy elesett partizán anyjának (Garai Gábor) 586 Tanasije Mladenovic Olajfa (Csoóri Sándor) 588 Jure Franicevic-Plocar Süllyedő partok (Csoóri Sándor) 589 Zivko Jelicic Ballada egy tehénről (Csoóri Sándor) 590 Blaze Koneski Fohász (Simon István) 592 Vesna Parun Te, ki ártatlanabb kézzel nyúlsz utána (Eörsi István) 593 Barlang forrással és virággal (Dudás Kálmán) 596 Vasko Popa Távozás (Képes Géza) 598 Kalenié (Képes Géza) 599 Add vissza rongyaimat (Képes Géza) 600 Risto Tosovic Te sem jössz, leány (Orbán Ottó) 603 Vigasztalan, magányos tenger (Székely Magda) 604 Térjünk hát vissza apró dolgainkhoz (Vujicsics D. Sztoján) 608 Mira Aleckovic A Marathoni nem is álmodott róla... (Tornai József) 610 Brnako V. Radicevic Féltékenység (Orbán Ottó) 612 Slobodan Markovic Nagy napok kis cipóin (Tornai József) 614 Miodrag Pavlovic Éjszaka (Lator László) 616 Elalvás (Lator László) 618 Preludium (Lator László) 619 Stevan Raickovic A füvek zúgása (Tornai József) 621 Miroslav Slavko Madjer A dolgok beszéde (Lator László) 623 Brankó Miljkovic A tenger, mielőtt még álomba merülök (Képes Géza) 626 A tulajdonnevek olvasásáról 628 A kötet költői 629 Jegyzetszótár 675 A költők betűrendes névmutója 695

BUKTINJA - Broj 31 Buktinja - časopis za književnost, umetnost i kulturu Broj 31 Mek povez 99 str. SATIRA IZ NAŠEG SOKAKA Otkako je sveta i veka, mnogobrojne bolesti tište ljudsku zajednicu. Lečimo se na različite načine: buntom, bunom, ratovima, izborima, žalbama, molbama, jadikovanjem i drugim lekovima koji svi zajedno nemaju snagu, prodornost, dalekosežnost i univerzalnost koju sa sobom nosi podsmeh oblikovan u satiričnu književnu formu. Pre 220 godina objavljeno je prvo satirično delo u srpskoj književnosti naslovljeno kao Mali bukvar za veliku decu, autora Mihaila Maksimovića. Ova knjižica, izdata još daleke 1792. godine, kritikuje sve nivoe srpskog malograđanskog društva XVIII veka, a njena sadržina je aktuelna i do današnjih dana. Na ovim prostorima, na sreću ili nesreću, postoji veoma plodno tle za ovakvu vrstu stvaralaštva, pa je zato kratak put od činije pune raznovrsnog voća do najboljih satiričnih dela, u ovom vremenu, a po svemu sudeći, i u budućim vremenima. SATIRA Satira je u doslovnom značenju reči žrtvena činija puna raznog voća, a u prenesenom — pesma ili neko drugo književno delo sastavljeno od raznih elemenata. Pod satirom je, zapravo, moguće podrazumevati: (1) kraću ili dužu pesmu u kojoj se na podrugljiv način ukazuje na štetne pojave u društvu ili na negativne osobine pojedinaca; (2) književno delo bilo kog žanra; (3) satiričnu književnost u širem smislu. Tako se može govoriti o satiračnoj pesmi, satiračnom epu/spevu, satiračnoj poemi, satiračnoj prapoveci/prači, satiračnom romanu, satiračnoj drami (komedija) aforizmu (koji u novije vreme postaje isključivo satirični žanr). Satira se, tradicionalno, određuje kao viši, oštriji vid komike u odnosu na humor — humor, naime, ima za cilj da samo nasmeje čitaoca ukazujući na negativne pojave, a satira da osudi te pojave i osobine i potpomogne njihovom iskorenjivanju. Neke od najčešćih osobina koje bivaju predmet satirične oštrice su: tvrdičluk, pomodarstvo, samohvalisanje, dvoličnost, servilnost, nemoral... U tom smislu, satira se služi i određenim (standardnim) stilskim sredstvima — haperbolom, ironijom, a naročito alegorijom. U velikom broju slučajeva se satira, parodija i šaljiva književnost uopšte vezuju i za druge odrednice, recimo za erotiku, pa se tako, primera radi, Rableov Gargantua a Pantagruel svrstava i u erotske i u satirične romane. Katkad književna dela erotske provenijencije potpuno prerastu u satiru, za šta kao tipičan primer možemo navesti Gomnaidu Dubrovačanina Junija (Džona) Palmotića. Početke satiračne književnosti je teško odrediti. U starogrčkoj književnosti za istaknute satiričare važe Simonid, Arhiloh, Folkidid, komediograf Aristofan. U književnosti starog Rima su se u oblasti satire istakli Horacije, Juvenal (čije glavno i jedino delo ima naslov Satire), Apulej, Petronije Arbiter. U novijoj (evropskoj) književnosti se kao izraziti satiričari navode: Miguel Servantes (autor čuvenog Don Kihota), Fransoa Rable, Volter (sa svojim romanom Kandid), Džonatan Svift (najpoznatij i po romanu Gulaverova putovanja, koji docnije postaje omiljeno dečje štivo), Džordž Gordon Bajron, Džordž Bernard Šo, Nikolaj Vasiljevič Gogolj (čije je glavno delo roman Mrtve duše). Najiscrpniji pregled satiričnih vidova u početnim fazama novije srpske književnosti dao je, po našem mišljenju, Stanislav Vinaver u svom eseju (javnom predavanju održanom na Kolarčevom narodnom univerzitetu) Srpski humoristi i satiričari. U ovom tekstu on tvrdi da se u `najvažnijem pesničkom dokumentu srpskog naroda`, u Gorskom vijencu Petra Petrovića Njegoša, `nalazi (...) i jedna komična i satirična epizoda od monumentalne vrednosti`. Reč je o onom čuvenom mestu iz Njegoševog dela gde Vojvoda Draško saopštava svoje utiske o boravku u Mlecima. Vinaverova je ocena da ova epizoda `u neku ruku ima programski karakter` i da je ona, zapravo, `okvir u kome se ima kretati srpska satira, srpska komika, srpski humor...` Naravno, počeci srpske satirične književnosti dosežu do nešto dalje prošlosti... U istom eseju Stanislav Vinaver ističe da se Dositej Obradović `služi (...) najradije u svojoj didaktici, komikom, blagom šalom`. (Ova konstatacija bi bila samo jedan u nizu dokaza da je u nekim slučajevima teško razlučiti humorističko od satiričnog!). Kao najznačajnijeg, pak, Dositejevog sledbenika Vinaver navodi Jovana Steriju Popovića, jednog od najvećih i žanrovski najraznovrsnijih srpskih pisaca XIX veka. Osim njega, u periodu klasicizma i predromantizma satiru su negovali i manje poznati pisci Mihailo Maksimović i Konstantin Bogdanović. Svoj doprinos srpskoj satiri dali su, posle Njegoša, i drugi romantičari. U najbolja obimnija pesnička ostvarenja Branka Radičevića se, osim Đačkog rastanka i Tuge i opomene, ubraja i satirični spev Put, u kojem je pesnik ismejao protivnike Vukove jezičke reforme. Uobičajena podela koja obuhvata najveći deo originalnog pesničkog stvaralaštva Jovana Jovanovića Zmaja jeste na intimnu liriku i poeziju kolektivne inspiracije (koja je najobimnija od svega što je Zmaj stvorio), u čijem sklopu najznačajnije mesto zauzimaju satirične pesme, `lepe satirice`, kako ih je nazvao Miodrag Popović (Bildung, Jututunska juhahaha, Jututunska narodna himna...). Za negovanje satire u epohi srpskog realizma znatne zasluge pripadaju Svetozaru Markoviću, koji se, pod vidnim uticajem ruskih revolucionarnih demokrata (najviše Pisarova), zalagao za stvaranje društveno angažovane literature, odnosnoza`uništenje estetike`, kako je to imenovao jedan od njegovih sledbenika, Pera Todorović. Markovićeve ideje je, inače, prihvatio i veliki srpski romantičar (jedini među njima!), Đura Jakšić, a njegova satirična oštrica najubojitija je u pesmi Otac i sin i kratkoj priči Komadić švajcarskog sira. Kod Milovana Glišića, jednog od začetnika srpskog realizma, nailazimo i na onaj tip priča koje su neposredno najavljivale Radoja Domanovića. Najpoznatije od njih su, svakako: Šta čoveku neće pasti na um!, Novi Mesija, Čist vazduh, Sigurna većina, Molepstvo. U tom smislu, treba, kada je reč o Glišiću, veću pažnju posvetiti njegovom ranom stvaralaštvu (onom pre 1873. godine) — saradnji u satiričnom listu Vragolan. I najveći među, inače, malobrojnim liričarima iz vremena realizma, Vojislav Ilić, nije odoleo `izazovu satire`. Takvim svojim pesmama (od kojih je, svakako, najpoznatija Maskenbal na Rudniku) on je, po rečima Jovana Deretića, `stao naporedo s predstavnicima satire u drugim žanrovima` ove epohe. Iz tog vremena potiča i jedna od naj poznatijih naših satiričnih pesama svih vremena - Svinja reformator Milorada Mitrovića. Za razliku od većine ostalih realista, Stevan Sremac je bio monarhista i protivnik Svetozara Markovića. On je, međutim, poput svoje književne sabraće, `više voleo staro nego novo, bliži mu je bio starovremenski, patrijarhalni nego moderni, građanski svet`. Takva Sremčeva shvatanja uticala su na to da on podvrgne `oštrom satiričnom peru` sve ono evropsko, zapadnjačko što je prodiralo u Srbiju. Naj veći domet, što se satire tiče, kod Sremca je ostvaren u Vukadinu i `Limunaciji` na selu, a njima uz bok ide i kraća pripovetka `Česna starina!... `. U ovim i nekim drugim delima, ipak, nisu pošteđeni ni sledbenici pokreta Svetozara Markovića. Sremac se, inače, kao pisac u znatnoj meri oslanja na svoje prethodnike — Jovana Steriju Popovića i Jakova Ignjatovića, a donekle i na Milovana Glišića. Jedan od najviših dometa srpske satire ostvaren je u književnom delu Branislava Nušića, drugog našeg velikog komediografa posle Jovana Sterije Popovića, na čije se stvaralaštvo on, u velikoj meri, nadovezuje. Nušićev prethodnik je, međutim, i Kosta Trifković, koji predstavlja svojevrsnu `kopču` između ova dva velikana. Premda je Nušić sam sebe smatrao više humoristom nego satiričarem, a svoje komedije manje cenio od ostalih drama (i drugih žanrova), one su najvredniji deo njegovog stvaralaštva, a njihov satirični naboj je neporeciv. B. Nušić je, inače, svoje književno stvaralaštvo otpočeo u periodu realizma (i to satiričnom pesmom Dva raba, komedijom Narodni poslanik i drugim ranim delima), a nastavio je da piše i docnije, u vreme moderne, kao i u periodu između dva svetska rata. Humorističko-satirična tradicija srpskog realizma svoj vrhunac doživlja sa Radojem Domanovićem. On je svoj književni talenat najbolje iskazao u satiričnim pripovetkama, koje se obično dele u nekoliko grupa: humoristčko-satirične ili anegdotsko-satirične (Ne razumem, Glasam za slepce, Demon, Mitropolitov mačor i druge), humorističko-satirične sa elementima groteskne fantastike (Kraljević Marko po drugi put među Srbima, Razmišljanje jednog običnog srpskog vola), parodično-satirične (Ozbiljne naučne stvari, Hajduk Stanko po kritičarskom receptu g. Momčila Ivanića) i (najbolje!) alegorično-satirične, čiji je on i tvorac (Ukidanje strasti, Danga, Vođa, Mrtvo more, Stradija). Poslednjih godina Radoje Domanović više nego možda ijedan pisac zaokuplja pažnju izučavalaca književnosti, tako da se pojavio veliki broj tekstova i zasebnih knjiga. U Domanovićevom delu se otkrivaju nova značenja, nove vrednosti, a na svetlo dana izbijaju i manje poznati ili do sada nepoznati tekstovi ovog književnog velikana. Dragana Vukićević, primera radi, u Domanovićevom (inače, fikcionalnom) stvaralaštvu uočava i prisustvo književnokritičkih tema. Putem Radoja Domanović pošli su mnogi kasniji srpski pisci, tako da je `stvoreno` čitavo Domanovićevo pleme, kako ga je nazvao Miroslav Egerić, jedan od najprilježnijih izučavalaca srpske satire. Tom `plemenu` pripadaju, između ostalih, i ovi pisci: Erih Koš, Branko Ćopić (onim delom svog stvaralaštva koje ga određuje kao jeretičkog Ćopića, po rečima Vladimira Bunjca), Vasa Popović, Dušan Radović, Vladimir Bulatović Vib, Branislav Crnčević, Matija Bećković, Milovan Vitezović, Aleksandar Baljak i niz drugih pisaca, naročito onih koji važe za aforističare. Svoj već pominjani tekst Stanislav Vinaver završava osvrtom na satirične elemente u delu Petra Kočića, jednog od naših lirskih realista. Ovde se Kočićevi stavovi sravnjuju sa stavovima Vuka Karadžića — Vukova sumnja u `prosveščenije` (zbog kvarenja narodnih vrednosti) kod Kočića prelazi u mržnju, ali samo zato što ono dolazi od tuđinske, okupatorske austrougarske vlasti. Na udaru Kočićevog satiričnog pera najviše se našlo kvarenje jedne od najvećih i najsvetijih vrednosti jednog naroda - jezika. Vinaver se posebno bavi manje poznatim Kočićevim tekstom — dužom pripovetkom Sudanija. Najpopularnije Kočićevo delo je, inače, satira u dramskom obliku Jazavac pred sudom. Branimir V. Branković