Miroslav Ilic-Putujem, Putujem (1984) PGP RTB stanje ploce 5, Omot 4- mal orikna sa strane propala malo lepljena nema rupe itd. Informacije 1. LP Ploce NE MENJAM Iskljucivo samo prodajem. 2. Ne prodajem LP Ploce i CD koji su kupljeni na pijaci i buvljaku. 3. Sve sto prodajem je iz LICNE KOLEKCIJE maksimalno ocuvano ispravno i provereno. 4. Svaka LP ploca se pre prodaje komplet preslusava i u 85% slucajeva ako treba   cisti detaljno masinom. 5. Cene za LP su skromne u odnosu na njihov kvalitet.

Za svoje godine jako dobro ocuvan singl - prodaje se u stanju koa na slikama

MIROSLAV ILIĆ GRAMOFONSKA PLOČA STEREO 45 RTB S

MIROSLAV ILIĆ KASETA STEREO RTB

Miroslav Ilic-Tako mi Nedostajes LP (1981) PGP RTB stanje ploce 4,4- povrsinske linije bez uticaja na zvuk osim puckanja Omot 4 iz licne privatne kolekcije

Omot kao na slikama, ploča vizuelno odlična Ex-...

MIROSLAV ILIĆ KASETA STEREO DOLBY SISTEM RTB P 1987 Orkestar Dragana Aleksandrića !!!!!!!!!! Kaseta i omot u odličnom stanju ! M

Lepa Brena i Miroslav Ilic-Jedan Dan Zivota Maxi-Singl (1985) PGP RTB stanje ploce 5, Omot 5- Informacije 1. LP Ploce NE MENJAM Iskljucivo samo prodajem. 2. Ne prodajem LP Ploce i CD koji su kupljeni na pijaci i buvljaku. 3. Sve sto prodajem je iz LICNE KOLEKCIJE maksimalno ocuvano ispravno i provereno. 4. Svaka LP ploca se pre prodaje komplet preslusava i u 85% slucajeva ako treba   cisti detaljno masinom. 5. Cene za LP su skromne u odnosu na njihov kvalitet.

MIROSLAV ILIĆ KASETA STEREO RTB 1982 M

Miroslav Ilić-Kad Si Sa Mnom Ne Misli Na Vreme / Ti Si Moja Simpatija (1982) PGP RTB stanje ploce 5 (sa strane na samoj ivici ploce fali parce par mm nistra strasno. )Omot 5-. Informacije 1. LP Ploce NE MENJAM Iskljucivo samo prodajem. 2. Ne prodajem LP Ploce i CD koji su kupljeni na pijaci i buvljaku. 3. Sve sto prodajem je iz LICNE KOLEKCIJE maksimalno ocuvano ispravno i provereno. 4. Svaka LP ploca se pre prodaje komplet preslusava i u 85% slucajeva ako treba   cisti detaljno masinom. 5. Cene za LP su skromne u odnosu na njihov kvalitet.

novo

Odlicno ocuvani CDi - prodaje se u stanju kao na slikama Tracklist 1-1 Voleo Sam Devojku Iz Grada 1-2 Selo Moje, Zavičaju Mio 1-3 Plastim Suvu Travu 1-4 Duga Li Je Jelica Planina 1-5 Šta Je Život 1-6 Pesmu Tugu Zbori 1-7 Daleko Si Sada 1-8 Bez Tebe Zora Ne Donosi Dan 1-9 Razboleh Se Pod Trešnjama 1-10 Sokaci Su Zavejani Snegom 1-11 Sa Rudnika I Avale 1-12 Ovom Te Pesmom Pozdravljam 1-13 Mrak Je Pao, A Ja Se Prikrao 1-14 Boem 2-1 Rastanka Se Našeg Sećam 2-2 Sreli Smo Se U Aprilu 2-3 Hiljadu Suza 2-4 Vragolan 2-5 Opio Sam Se, E Pa Šta 2-6 Dubro Jutro, Najmililja 2-7 Zora Zori Dan Se Zabjelio 2-8 Kad Grožđe Zri 2-9 Vesna Stjuardesa 2-10 Zakucaj Srećo Na Naša Vrata 2-11 Tek Što Mi Je Grožđe Zarudelo 2-12 Letnje Veče Rosa Pada 2-13 Šumadijo Naš Đerdane 2-14 Šta Bi Htela, Kad Bi Smela

`MESAM 96` KASETA STEREO PGP RTS 1996 1O pesama 1. SAMO POLAKO - Dobrivoje Topalović 2. U TEBI NEMA LJUBAVI - Radmila Misić 3. KAVALJER - Rade Jorović 4. ZALJUBLJENA ŽENA - Dragica Radosavljević 5. KAD GOD DOĐEŠ DOBRO DOŠLA - Milan Babić 6. PEPELJUGA - Biljana Jevtić 7. SETIŠ LI SE NEKAD MENE - Miroslav Ilić 8. PEVA MI SE, IGRA MI SE - Zorica Marković 9. GORE NOĆI, GORE ZORE - Jasna Kočijašević 1O. GDE JE JELEK, ANTERIJA - Marinko Rokvić Kaseta, bez omota

BRONZANE POSUDE IZ RIMSKE ZBIRKE NARODNOG MUZEJA: Deana Ratković Naslov Bronzane posude iz Rimske zbirke Narodnog muzeja u Beogradu / Deana Ratković ; [prevod Mirjana Vukmanović ; crteži Milica Tapavički-Ilić ... [i dr.] ; fotografije Veljko Ilić, Nebojša Borić] Ostali naslovi Roman Bronze Vessels in the Roman Collection of the National Museum in Belgrade Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski, engleski Godina 2005 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodni muzej, 2005 (Beograd : Alta nova) Fizički opis 190 str. : ilustr. ; 28 cm Drugi autori - osoba Vukmanović, Mirjana Tapavički-Ilić, Milica Vujović, Miroslav Škundrić, Jana Marković, Slavica Ilić, Veljko Borić, Nebojša Drugi autori - korporacija Narodni muzej (Beograd) Zbirka Antika / Narodni muzej u Beogradu ; 9 ISBN 86-7269-072-9 (broš.) Napomene Na spor. nasl. str.: Roman Bronze Vessels in the Roman Collection of the National Museum in Belgrade Uporedo srp. tekst i engl. prevod Tiraž 1.000 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 183-190. Predmetne odrednice Narodni muzej (Beograd). Rimska zbirka -- Katalozi Posuđe, rimsko -- Srbija -- Katalozi Bronza -- Umetnička obrada -- Stari vek -- Katalozi Odlično očuvana knjiga. rd

Priredio: Goran Skrobonja Izdavač: Paladin 2009. Mek povez, strana 394 Očuvana Antologija priča savremenih domaćih pisaca na temu urbanih legendi: Zoran Ćirić, Ilija Bakić, Jovan Ristić, Dejan Ognjanović, Marijan Cvetanović, Nikola Petrović, Adrijan Sarajlija, Oto Oltvanji, Petar Petrović, Milivoj Anđelković, Marko Pišev, Darko Tuševljaković, Vesna Ilić, Spomenka Stefanović Pululu, Goran Skrobonja, Aleksandar Žiljak, Ivana Milaković, Vladimir i Miroslav Lazović, Zoran Pešić Sigma, Ivan Nešić, Dejan Mujanović.

format: 7` SP, 2. pressing artist: LEB I SOL (Macedonia, Yugoslavia) title: Nie četvoricata / Devetka release date: 1978 label, Cat. No.: PGP RTB, S 52 787 style: jazz rock Ploča i omot: NM (5-), odličan primerak. Drugi pressing (od 2), sa oznakom na etiketi da je štampan u 10.000 primerak (II-10000). Skopljanci su pobedili na rock večeri `Opatija 78`, i od tada postaju prvo mlade nade, a onda i velike zvezde SFRJ scene, a i možda bend najboljih instrumentalista svih vremena u Jugoslaviji. Njihov nekomercijalan zvuk im niej dozvoljavao da postanu zvezde tipa Parnog Valjka ili Riblje Čorbe, ali među istinskim poznavaocima muzike, nije bilo nesuglasica oko toga da im muzički na crtu može izaći - jedino SMAK. A Nie četvoricata B Devetka ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeća izdanja LEB I SOL i VLATKA STEFANOVSKOG: LEB I SOL - kompletna vinilna diskografija: I - LEB I SOL - kompletna vinilna LP diskografija (studijske, live i promo-intervju ploče): 1) LP LEB I SOL - `Leb i sol` (PGP RTB, 1978) https://www.kupindo.com/Ploce/77213905_LP-LEB-I-SOL-I-album-1978-1-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74917749_LP-LEB-I-SOL-I-album-1978-1-pressing-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77213973_LP-LEB-I-SOL-I-album-1978-3-pressing-ODLIOCNA https://www.kupindo.com/Ploce/77213945_LP-LEB-I-SOL-I-album-1978-3-pres-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71368957_LP-LEB-I-SOL-I-album-1978-3-pressing-VG-VG- 2) LEB I SOL - `Leb i sol 2` (PGP RTB, 1978) https://www.kupindo.com/Ploce/77214037_LP-LEB-I-SOL-Leb-i-sol-2-1979-5-press-VG-VG-G- 3) LEB I SOL - `Ručni rad` (PGP RTB, 1979) https://www.kupindo.com/Ploce/71369069_LP-LEB-I-SOL-Rucni-rad-1979-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65273357_LP-LEB-I-SOL-Rucni-rad-1979-3-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/63545617_LP-LEB-I-SOL-Rucni-rad-1979-3-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/65273397_LP-LEB-I-SOL-Rucni-rad-1979-3-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/66184993_LP-LEB-I-SOL-Rucni-rad-1979-4-press-EXTRA-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/77214125_LP-LEB-I-SOL-Rucni-rad-1979-4-press-VG-G-VG 4) LEB I SOL - `∞ (Beskonačno)` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/69565881_LP-LEB-I-SOL-%E2%88%9E-Beskonacno-1981-samo-ploca https://www.kupindo.com/Ploce/63546249_LP-LEB-I-SOL-%E2%88%9E-Beskonacno-1981-NIKAD-PUSTENA- 5) LEB I SOL - `Sledovanje` (PGP RTB, 1981) https://www.kupindo.com/Ploce/62515709_LP-LEB-I-SOL-Sledovanje-1981-odlican-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/63545733_LP-LEB-I-SOL-Sledovanje-1981-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74302745_LP-LEB-I-SOL-Sledovanje-1981-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65273269_LP-LEB-I-SOL-Sledovanje-1981-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69565857_LP-LEB-I-SOL-Sledovanje-1981-G-VG- 6) intervju LP Nikola Nešković / Leb I Sol / Miroslav Ilić – `Vaši gosti `Leb i sol` i Miroslav Ilić` (PGP ERTB, 1982) 7) 2LP LEB I SOL - `Akustična trauma` (PGP RTB, 1982) https://www.kupindo.com/Ploce/77214145_2LP-LEB-I-SOL-Akusticna-trauma-1982-PERFEKTNA-NOVA https://www.kupindo.com/Ploce/74302773_2LP-LEB-I-SOL-Akusticna-trauma-82-M-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/71368989_2LP-LEB-I-SOL-Akusticna-trauma-1982-VG 8) LP LEB I SOL - `Kalabalak` (Jugoton, 1983) https://www.kupindo.com/Ploce/69565893_LP-LEB-I-SOL-Kalabalak-1983-2-pressing-VG-G 9) LP LEB I SOL - `Tangenta` (Jugoton, 1984) 10) LP LEB I SOL - `Zvučni zid - Muzika za teatar, film i TV` (Jugoton, 1986) 11) LP LEB I SOL - `Kao kakao` (Jugoton, 1987) https://www.kupindo.com/Ploce/77214229_LP-LEB-I-SOL-Kao-kakao-1987-VG-VLATKOV-AUTOGRAM https://www.kupindo.com/Ploce/74917829_LP-LEB-I-SOL-Kao-kakao-1987-VG-NM-M-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77214213_LP-LEB-I-SOL-Kao-kakao-1987-2-press-VG-G-NM 11a) LP LEB I SOL - `Kao kakao` (2023, Croatia Records) - re-press 12) LP LEB I SOL - `Putujemo` (Jugoton, 1989) https://www.kupindo.com/Ploce/65273217_LP-LEB-I-SOL-Putujemo-1989-PERFEKTNA-MINT - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - LEB I SOL: kompletna vinilna singl diskografija (zvanični i promo singlovi): 1) SP LEB I SOL - `Nie četvoricata / Devetka` (PGP RTB, 1978) https://www.kupindo.com/Ploce/77214401_SP-LEB-I-SOL-Nie-cetvoricata-1978-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71373369_SP-LEB-I-SOL-Nie-cetvoricata-1978-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77214413_SP-LEB-I-SOL-Nie-cetvoricata-1978-1-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74296637_SP-LEB-I-SOL-Nie-cetvoricata-1978-2-press-odlicna 2) SP LEB I SOL - `Talasna Dužina / Dikijeva Igra` (PGP RTB, 1978) 3) promo SP LEB I SOL - `Kao kakao / Femme Fatale` (Jugoton, 1987) ______________________________________________________________________ III - LEB I SOL: kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Veče rok muzike - JRT Opatija `78` (PGP RTB, 1978) pesma. Nie četvoricata https://www.kupindo.com/Ploce/60898185_LP-V-A-Opatija-78-Vece-rock-muzike-1978-YU-grupa https://www.kupindo.com/Ploce/72522825_LP-V-A-Opatija-78-Vece-rock-muzike-1978-LEB-I-SOL 2) 2LP V/A - `Boom `77` (Suzy, 1978) pesme: a) Pod vodom b) U senci https://www.kupindo.com/Ploce/60776693_2LP-V-A-Boom-77-1978-Leb-i-Sol-Valjak-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72310761_2LP-V-A-Boom-77-1978-Suncokret-Leb-i-Sol-ODLICNA 3) 2LP V/A - `20 godina Festivala omladina` (PGP RTB, 1980) pesma: Devetka https://www.kupindo.com/Ploce/72526993_2LP-V-A-20-godina-Festivala-Omladina-1980-MINT-nov https://www.kupindo.com/Ploce/72527301_2LP-V-A-20-god-Festivala-Omladina-1980-Miladin-Sobic 4) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (Jugoton, 1983) pesma: Kalabalak 5) LP V/A - `Ruleta 5 (Jugoslávské rockové skupiny)` (Supraphon, 1984) pesma: Mirko 6) LP V/A - `Hitovi 13: Top Of The Rock` (Jugoton, 1988) pesma: Kao kakao ______________________________________________________________________ IV - LEB I SOL - selektivna CD diskografija: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61251169_CD-LEB-I-SOL-I-II-2000-U-CELOFANU-RETKO https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61251233_2CD-LEB-I-SOL-Akusticna-trauma-1999-Krin-Music-RARE - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V - VLATKO STEFANOVSKI - selektivna CD diskografija https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61251277_CD-VLATKO-STEFANOVSKI-3-Summer-Days-1997-NOV

Da li je Kosovo najskuplja srpska ili albanska reč? Drašković, Marojević, Karajlić, Bazdulj, Kecmanović, Vidojković, Stojiljković, Dugalić, Toholj, Radmilović, Kapor, Tončić, Žurić, Janković, Tešin, Ilić priredili Aleksandar Ilić i Igor Marojević. Priče iz ove knjige govore o vremenu u rasponu od 1389 – što je i naslov priče u kojoj niko drugi do dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći ćilim – do savremene svakodnevice koja nam kroz pripovest Aleksandra Ilića opisuje kakva bi danas mogla da bude Kosovka devojka. Na ključne postojeće nedoumice vezane za kolevku srpske duhovnosti, autori poput Vuka Draškovića, Miroslava Toholja, Igora Marojevića, Vladimira Kecmanovića, Marka Vidojkovića, Dejana Stojiljkovića, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja... pak nude sasvim različite odgovore. U zbirci je „procvetalo hiljadu cvetova“ i mnogo likova koji su, dosledno višeglasju ove knjige, takođe krajnje različiti: između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse, srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, „Sveti Car Lazar“ i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg rešenja... Priče o Kosovu su prvi sveobuhvatan pristup srpske književnosti ključnom nacionalnom problemu.

Da li je Kosovo najskuplja srpska ili albanska reč? Drašković, Marojević, Karajlić, Bazdulj, Kecmanović, Vidojković, Stojiljković, Dugalić, Toholj, Radmilović, Kapor, Tončić, Žurić, Janković, Tešin, Ilić priredili Aleksandar Ilić i Igor Marojević. Priče iz ove knjige govore o vremenu u rasponu od 1389 – što je i naslov priče u kojoj niko drugi do dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći ćilim – do savremene svakodnevice koja nam kroz pripovest Aleksandra Ilića opisuje kakva bi danas mogla da bude Kosovka devojka. Na ključne postojeće nedoumice vezane za kolevku srpske duhovnosti, autori poput Vuka Draškovića, Miroslava Toholja, Igora Marojevića, Vladimira Kecmanovića, Marka Vidojkovića, Dejana Stojiljkovića, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja... pak nude sasvim različite odgovore. U zbirci je „procvetalo hiljadu cvetova“ i mnogo likova koji su, dosledno višeglasju ove knjige, takođe krajnje različiti: između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse, srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, „Sveti Car Lazar“ i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg rešenja... Priče o Kosovu su prvi sveobuhvatan pristup srpske književnosti ključnom nacionalnom problemu.

Lepo očuvano 1. izdanje 1931 Miroslav Krleža (Zagreb, 7. jul 1893 — Zagreb, 29. decembar 1981) bio je jugoslovenski i hrvatski književnik i enciklopedista.[1] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 1893. u Zagrebu, gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju. Srednjoškolsko i više obrazovanje dovršio je u domobranskoj kadetskoj školi u Pečuju i vojnoj akademiji u Budimpešti.[1] Još kao učenik gimnazije, Krleža se interesovao za društvena i politička pitanja svoga vremena, i iz tog perioda počinje njegova naklonost prema radničkom pokretu. „Kao nižegimnazijalci“, kaže Krleža, „mi smo zalazili u onu za dobre purgere tako strašnu dvokatnicu u Ilici pedeset i pet, na kojoj se prvoga maja vijao crveni barjak i iz koje je stranka sa tamburaškim zborom išla na prvomajsku proslavu u Pivovaru“. Opšti talas nacionalnog i opštejugoslovenskog raspoloženja uoči oslobodilačkih balkanskih ratova poneo je i mladog Krležu, i on je, kao i pod krovom austro-mađarskih vojnih škola, ubeđeno očekivao nacionalni prevrat koji će ostvariti ideju jugoslovenskog ujedinjenja. Sa takvim osećanjima on je prešao u Srbiju[1] s namerom da kao dobrovoljac stupi u njenu vojsku. Ali srpske vojne vlasti nisu razumele mladog nacionalistu, pa su ga posle hapšenja i mnogih sumnjičenja predale austrijskim vlastima u Zemunu. Osumnjičen, posle toga, da je srpski špijun, Krleža je ponovo uhapšen, lišen čina i, kad je otpočeo Prvi svetski rat, poslat na Istočni front kao običan vojnik. Njegova lična drama, kao i tragični događaji u svetskoj ratnoj katastrofi, razvejali su njegove mladićke iluzije, i on otada pokušava da sudbinu južnoslovenskih naroda sagleda u idealima socijalističke ideologije. Nekada strasni obožavalac „Dušanovih četa“, „belih orlova“ i pijemontske uloge Srbije u ostvarivanju nacionalnog sna i ujedinjenju, postao je pesnik „svete komune“ koja je uz trijumfalnu huku zvona obarala krune i prestole. Književna aktivnost[uredi | uredi izvor] Spomenik Miroslavu Krleži u Zagrebu. Krležina književna aktivnost počinje tokom Prvog svetskog rata, kada je još uvek bio naivni materijalista, oduševljeni četrdesetosmaš i košutovac koji je s radosnim nemirom osluškivao požare na prostorima Jugoslavije. U tom periodu i nekoliko godina posle rata, on je svoje pesničke nemire oblikovao „romantičnim slikama i likovima“. U tim delima je odslikana i tadašnja književna i politička atmosfera koju su stvarale patriotske omladinske generacije. Iz tog perioda potiču drame Legenda, Zaratustra i mladić, Mikelanđelo Buonaroti, Kristifor Kolumbo, Maskerata, Adam i Eva i ratna lirika. Miroslav Krleža je ostavio najveći opus u hrvatskoj književnosti do danas. Za 88 godina života i 66 godina književnog rada napisao je pedesetak zbirki pesama, pripovedaka, romana, drama, eseja, političke publicistike, polemika, putopisa, dnevnika, memoara, enciklopedijskih članaka: u njegovom stvaralaštvu možemo naći sve oblike književnog izražavanja. Rat je bezuslovno jedna od prvih i najopsesivnijih Krležinih tema, kojom se intenzivno bavi i u pesmama, i u prozi, i u dramama. Njegovu ratnu liriku („Pjesme“ I i II, 1918; „Pjesme“ III, 1919) često prožimaju motivi Golgote i Velikog Petka, ali iz njih, katkad i prenaglašeno, progovara zagovornik lenjinističke ideologije, koji bučnim akordima pronosi jeku ruskog Oktobra 1917. Zbirka pripovedaka „Hrvatski bog Mars“ (1922; potpuna i konačna varijanta 1933), svakako jedna od najsnažnijih, umetnički najvrednijih antiratnih knjiga u evropskim književnostima, kao i drama “U logoru” (u prvobitnoj varijanti, pod naslovom „Galicija“ zabranjena na sam dan zakazane premijere, 30. decembra 1920, u beogradskom Narodnom pozorištu prikazana 1937[2]), sakupile su u svojim likovima svu tragiku i sve rane hrvatskih ljudi, koji već vekovima ratuju i krvare, uvek zarad tuđe koristi, „kao veleizdajnici svoje vlastite narodnosti“. Ali već i u ideološki obojenoj ratnoj lirici ima pesama s diskretnim, lirski cizeliranim motivima i intimističkim ugođajima (“Jesenja pjesma”), najavljujući konačnu zbirku “Pjesme u tmini” (1937), zbirku nadahnutu humanim građanskim saučestvovanjem nad socijalnom bedom, ali bez ideološke patetike, kao što odmah posle prvog izdanja „Hrvatskog boga Marsa“ izlaze najpre „Novele“ (1924), zatim „Hiljadu i jedna smrt“ (1932), pa opet „Novele“ (1937), s prozom čvrsto usidrenom u hrvatskom, naročito zagrebačkom, (malo)građanskom životu posle Prvog svetskog rata: potvrda da Krležina literatura ne živi samo od jednostranog političkog angažmana, nego se hrani i nadahnjuje totalitetom životnih ideja i motiva, koji se međusobno dramatično sukobljavaju; i upravo tada ona se objavljuje kao velika umetnost (novele “Veliki meštar sviju hulja”; “Cvrčak pod vodopadom”). Potvrđuju to i „Balade Petrice Kerempuha“ (1936), velelepno pesničko delo pisano (re)konstrukcijom starog kajkavskog jezika prema jeziku Habdelića i Vramca, Belostenca, Mikloušića, Brezovačkog i Lovrenčića, jezikom prema kome je pokazivao trajnu nostalgiju. U dvadesetak pesama ove zbirke odvija se danse macabre hrvatskih kajkavaca kroz vekove, u stilu Boša i Brojgela. Motivi svih bitnih Krležinih tema, kojima je ispunjen najvredniji deo njegovog pesničkog, proznog i dramskog dela, opravdavaju misao da on, iako nije bio matoševac, nastavlja Matoševim putem. Grmeo je protiv gluposti, kao i Matoš, koju je prepoznavao i u novim društvenim okolnostima, ali je njegova retorika bila pritom bitno drukčija. U vreme društvenih promena i permanentne nestabilnosti, izazvanih sve zaoštrenijim političkim suprotnostima dvadesetih i tridesetih godina, koje sve više dobijaju ideološku boju, predviđa slom građanskog poretka, rastočenog i obezvređenog malograđanskim mentalitetom hrvatske inteligencije i moralnom neosetljivošću vladajućeg sloja. Nakon mladalačkog ciklusa poetsko-ekspresionističkih dramskih vizija „Legende“, koji obuhvata poznate drame „Kraljevo“ (1915), „Kristifor Kolumbo“ (1917) i „Mikelanđelo Buonaroti“ (1918), zatim drame „Vučjak“ (1924), koja tematski i stilski stoji uz novele „Hrvatski bog Mars“, tri drame iz glembajevskog ciklusa („Gospoda Glembajevi“, 1929; „U agoniji“, 1928; „Leda“, 1930), sledeći metodu ibzenovske građanske dramaturgije, raščlanjuju kompleksne odnose u jednoj imaginarnoj zagrebačkoj porodici iz kruga vodeće finansijske oligarhije. Ne može se reći da je to društvena drama u pravom smislu reči. U tadašnjem Zagrebu tako velikih finansijskih magnata nije bilo. Krleža je izmislio Glembajeve i glembajevsku lozu da bi mogao da demonstrira ne samo svoje životne poglede, nego još više literarnu metodu napregnutog psihologiziranja, što ovaj ciklus, a posebno prve dve drame, stilski obeležava kao reprezentativne primere našeg psihološkog ekspresionizma. Romani[uredi | uredi izvor] Krležini romani se odlikuju sledećim karakteristikama: pisani bujnim, baroknim stilom i jezikom koji vrvi novokovanicama i složenicama, bogati esejističkim odlomcima u tradiciji srednjoevropskog intelektualističkog romana (Robert Musil, Rajner Marija Rilke), ali i ruskog romana ideja karakterističnog za Dostojevskog, nabijeni su radnjom i dramskim scenama koje se prepliću s kontemplativnim pasažima o prirodi ljudskog postojanja, umetnosti, politici i istoriji. Dominira egzistencijalistička vizija ljudske sudbine, izrečena povišenom retorikom, često prenapregnutim i isprekidanim dijalozima, kao i bujicom slika, zvukova i asocijacija u kojima se mešaju glasovi likova i autorov implicitni komentar. Kao esejistički romani ideja, Krležina dela su bliska romanesknoj struji modernizma prevladavajućoj u književnosti nemačkog jezika (Tomas Man, Robert Musil), ali se od njih razlikuju po dramatičnosti radnje i silovitim vrtlogom političkih zbivanja koji ne dopušta detaširano intelektualiziranje, po čemu je Krleža sličan Arturu Kestleru ili Malrou. Uz ponešto zanemarene romane „Tri kavalira frajle Melanije“ i „Vražji otok“, za Krležinu romanesknu umetnost reprezentativna su četiri dela: „Povratak Filipa Latinovića“, „Na rubu pameti“, „Banket u Blitvi“ i „Zastave“. „Povratak Filipa Latinovića“ je roman o umetniku, često dovođen u vezu s prustovskim ciklusom (Krleža je Prusta izuzetno cenio), ali bliže je istini mišljenje da se radi o protoegzstencijalističkom delu senzibiliteta stranog francuskom romanopiscu: otuđenje i mučnina, incestuozni seksualni porivi i frustracije, ideološko-politički dijalozi vođeni na rubu histerije, rastakanje svesti izraženo u gongoristički iskrivljenim rečenicama koje neretko krše pravila konvencionalne sintakse. To je još vidljivije u satirično-političkim romanima. „Na rubu pameti“ je još dinamičniji spoj dramske radnje izražene u groteskno hipertrofiranim scenama i dijaloškim dvobojima, lirsko-metafizičkih solilokvijuma i naglog upada kajkavskog vernakulara kao moralnog sudije cele kafkijanske more, koja za temu ima najotporniju ljudsku osobinu: glupost. Sledeći u nizu velikih romana koji su nastajali uoči Drugog svetskog rata (iako je poslednju knjigu dovršio posle rata) je „Banket u Blitvi“, smešten u imaginarnoj baltičkoj državi i baveći se temom teme totalitarizma i borbe protiv njega. Ta, kako su ju neki nazvali, „poema o politici“, nije samo izuzetan politički roman, nego sadrži i bitne autorove uvide i mišljenja o determinizmu i slobodi u tkanju ljudskog života i sudbine, prikazanim u nezaboravnoj sceni marioneta lutkarskog pozorišta - još jedan piščev dug srednjovekovnoj i renesansnoj plebejskoj kulturi. Četvrti, najopsežniji od istaknutih Krležinih romana, „Zastave“, istovremeno je i najhrvatskiji i najteži za prevođenje, i najteže uspostavlja komunikaciju s potencijalnim stranim čitaocem. Taj hrvatski „Rat i mir“ ili summa krležiana (kako su ga kritičari nazvali), panorama je hrvatskog društva uoči i posle Prvog svetskog rata, koje daje konačnu autorovu presudu o zanosima i zabludama mladosti: najviše o raspadu Austrougarske, hrvatskom nacionalnom pitanju, stvaranju i održivosti Jugoslavije, a sadrži i Krležinu filozofiju istorije. Dok prethodni romani ne zahtevaju od čitaoca uranjanje u ideološko-istorijski okvir iz koga je nastala jugoslovenska država, „Zastave“ su pisane kao veliki solilokvijum u kome pisac više uopšte ne haje za žanrovske konvencije ni za efekat kod čitalaca. Posednji veliki roman je Krležin obračun, ali sa samim sobom. Kao bujica teče radnja koja počinje arhetipskim sukobom oca i sina Emeričkih, i koja u svom toku guta konvencije, žanrove i stilove - sve sa ciljem što plastičnijeg prikaza jugoslovenske ideologije i hrvatske sudbine u presudnim momentima prve dve decenije 20. veka. Krležu su često (naravno, dok je imao status državnog pisca u SFRJ) prozivali što se nije javno distancirao od komunističkog totalitarizma i što se stalno vraća na „austrougarske teme“. Ta ocena je nepravedna i površna. Autor se obračunao s totalitarizmom, bilo koje boje, u političkim romanima. No, njegov uvid da je za hrvatsku nacionalnu sudbinu važnija Jugoslavija (kao ideja) od komunizma (kao ideje)- nedavna prošlost, kao i sadašnjost s raznorodnim zapadnobalkanskim kombinacijama svetskih političkih manipulatora, i nakon propasti komunizma, više je nego dovoljno potvrdila. U „Zastavama“ je bilo kakva ideja jugoslovenstva temeljno razorena, pa su nagrade koje je taj roman dobio u vreme SFRJ samo znak piščevog statusa nedodirljive veličine - a, valja reći, i mešavine gluposti i nezainteresovanosti jugoslovenske političke i kulturne elite, koja nije ni primetila svu subverzivnu snagu „Zastava“. (Godine 1966, je roman „Zastave“ dobio Njegoševu nagradu.) Nabijene političkom istorijom, nezaboravnim likovima i situacijama, problematiziranjem hrvatske, srpske, makedonske i albanske nacionalne sudbine - „Zastave“ su istovremeno i nadgrobni spomenik jugoslovenstvu i predviđanje sudbine naroda koji su činili tu zajednicu. Politika[uredi | uredi izvor] Bio je od pisaca kojima je politika jedna od magistralnih tema. Politika je u pozadini i onih njegovih dela koja se ne bave politikom. To su i putopis „Izlet u Rusiju“ (1926), koji je do danas izašao u više izdanja, uvek menjan u duhu aktualnog političkog trenutka, i eseji „Europa danas“ (1935) i „Deset krvavih godina“ (1937). Političku težinu imaju i njegovi časopisi, od „Plamena“, „Književne republike“ (1923) i „Danasa“ (1934), do „Pečata“ (1939),[3] u kome je izašao i njegov veliki polemički esej „Dijalektički antibarbarus“. Njegov Predgovor „Podravskim motivima“ Krste Hegedušića (1933) doveo je do razilaženja s politikom komunističkih partija u umetnosti i književnosti, sadržanom u „teoriji odraza“ Todora Pavlova, a sada je, ovim tekstom u „Pečatu“, taj „sukob na ljevici“ dosegao kulminaciju. Ni njegovo lično prijateljstvo s Josipom Brozom nije pomoglo da se spor prevlada, pa kad je 1941. došlo do sloma Jugoslavije, stvaranja Nezavisne Države Hrvatske i komunističke oružane pobune nakon nemačkog napada na Sovjetski Savez, Krleža se nije pridružio svojim ideološkim drugovima, nego je ceo period građanskog rata 1941—1945. proveo u Zagrebu, u strogoj tišini, pod zaštitom vlasti Nezavisne Države Hrvatske, koje su mu predlagale i saradnju, ali ju je on u dva razgovora sa Pavelićem izbegao, bojeći se osvete komunista. U četvrtom broju časopisa „Republika“, časopisa za književnost i umetnost, za mesec april 1954. godine, štampani su njegovi zapisi iz godina 1916, 1919, 1920, 1921. i 1933. u kojima vrlo pogrdno piše o Srbima nazivajući ih „ušljivim balkanskim Ciganima“ i „bagrom za vešala“.[4] Enciklopedista[uredi | uredi izvor] Leksikografski zavod u Zagrebu koji nosi njegovo ime. Pojavio se u javnosti tek u leto 1945, kao jedan od urednika novog časopisa „Republika“, u kome je obelodanio i uvodni esej „Književnost danas“, koji u najboljoj šenoinskoj tradiciji ocenjuje puteve i zadatke hrvatske književnosti u novom vremenu. Ali ovim još nije postigao punu reafirmaciju. Još neko vreme bio je izolovan od vlasti kojoj je želeo da se pokajnički približi, pa se člankom „Staljinska pobjeda pred Moskvom“ (u „Borbi“ 1946) pridružio legiji poniznih pisaca koji su slavili Staljinov genij, a odmah posle Rezolucije Informbiroa 1948. istupao je u osudi svega što je samo godinu dana ranije uzdizao do zvezda. Pokazavši tako spremnost da služi vladajućoj partijskoj politici, stekao je naklonost i onih ljudi u vlasti, koji su dotad prednjačili u osudi njegovog „izdajstva“. To ga je dovelo na čelo Leksikografskog zavoda u Zagrebu. Uz pomoć Mate Ujevića, nastavljajući Ujevićevu „Hrvatsku enciklopediju“ (1940—1945), organizovao je plodnu enciklopedijsku proizvodnju u nekoliko opštih i specijalizovanih višeknjižnih enciklopedija, i sa nekoliko desetina zamašnih tomova dostojno razvio tradiciju hrvatske enciklopedistike, ali ipak zavisnu od ideološkog barometra. Memoari[uredi | uredi izvor] Istovremeno i plodan pisac, objavio je, između ostalog, izvrsnu memoarsku knjigu „Davni dani“ (1956), refleksivnu dramsku legendu „Aretej“ (1959) i opširan roman u pet tomova „Zastave“ (1969). „Davni dani“ su Krležin povratak samom sebi i svojim korenima, poetska evokacija vlastite životne drame. Njom se potvrdio i kao pesnik Zagreba, zadobivši opravdano mesto u trolistu najzagrebačkijih pisaca, uz Šenou i Matoša. Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] Krleža je bio kum sa srpskim piscem Dragišom Vasićem (ubijen u logoru Stara Gradiška od strane ustaša). Pisaća mašina koju je Krleža poklonio Vasiću danas je u vlasništvu čačanskog vajara Živorada Maksimovića. Književna dela[uredi | uredi izvor] „Pjesme“ I i II, (1918) „Pjesme“ III, (1919) „Hrvatski bog Mars“ (1922; potpuna i konačna varijanta 1933) „Pjesme u tmini“ (1937) „Novele“ (1924) „Hiljadu i jedna smrt“ (1932) „Povratak Filipa Latinovića“ (1932) „Novele“ (1937) „Balade Petrice Kerempuha“ (1936) „Na rubu pameti“ (1938) „Banket u Blitvi“ (1938), (1939), (1962) „Zastave“ (1969) Drame[uredi | uredi izvor] „Kraljevo“ (1915) „Kristifor Kolumbo“ (1917) „Mikelanđelo Buonaroti“ (1918) „U logoru“ (1920) „Vučjak“ (1924) „Gospoda Glembajevi“ (1929) „U agoniji“ (1928) „Leda“ (1930, u Beogradu prikazana 1937[5]) „Aretej“ (1959) jugoslovenski ekspresionizam srpski hrvatski

Da li je Kosovo najskuplja srpska ili albanska reč? Drašković, Marojević, Karajlić, Bazdulj, Kecmanović, Vidojković, Stojiljković, Dugalić, Toholj, Radmilović, Kapor, Tončić, Žurić, Janković, Tešin, Ilić priredili Aleksandar Ilić i Igor Marojević. Priče iz ove knjige govore o vremenu u rasponu od 1389 – što je i naslov priče u kojoj niko drugi do dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći ćilim – do savremene svakodnevice koja nam kroz pripovest Aleksandra Ilića opisuje kakva bi danas mogla da bude Kosovka devojka. Na ključne postojeće nedoumice vezane za kolevku srpske duhovnosti, autori poput Vuka Draškovića, Miroslava Toholja, Igora Marojevića, Vladimira Kecmanovića, Marka Vidojkovića, Dejana Stojiljkovića, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja... pak nude sasvim različite odgovore. U zbirci je „procvetalo hiljadu cvetova“ i mnogo likova koji su, dosledno višeglasju ove knjige, takođe krajnje različiti: između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse, srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, „Sveti Car Lazar“ i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg rešenja... Priče o Kosovu su prvi sveobuhvatan pristup srpske književnosti ključnom nacionalnom problemu.

Da li je Kosovo najskuplja srpska ili albanska reč? Drašković, Marojević, Karajlić, Bazdulj, Kecmanović, Vidojković, Stojiljković, Dugalić, Toholj, Radmilović, Kapor, Tončić, Žurić, Janković, Tešin, Ilić priredili Aleksandar Ilić i Igor Marojević. Priče iz ove knjige govore o vremenu u rasponu od 1389 – što je i naslov priče u kojoj niko drugi do dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći ćilim – do savremene svakodnevice koja nam kroz pripovest Aleksandra Ilića opisuje kakva bi danas mogla da bude Kosovka devojka. Na ključne postojeće nedoumice vezane za kolevku srpske duhovnosti, autori poput Vuka Draškovića, Miroslava Toholja, Igora Marojevića, Vladimira Kecmanovića, Marka Vidojkovića, Dejana Stojiljkovića, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja... pak nude sasvim različite odgovore. U zbirci je „procvetalo hiljadu cvetova“ i mnogo likova koji su, dosledno višeglasju ove knjige, takođe krajnje različiti: između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse, srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, „Sveti Car Lazar“ i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg rešenja... Priče o Kosovu su prvi sveobuhvatan pristup srpske književnosti ključnom nacionalnom problemu. Format: 13x20 cm Broj strana: 264 Pismo: ćirilica Povez: Mek

Opis "Priče o Kosovu - Grupa autora" Da li je Kosovo najskuplja srpska ili albanska reč? Drašković, Marojević, Karajlić, Bazdulj, Kecmanović, Vidojković, Stojiljković, Dugalić, Toholj, Radmilović, Kapor, Tončić, Žurić, Janković, Tešin, Ilić priredili Aleksandar Ilić i Igor Marojević. Priče iz ove knjige govore o vremenu u rasponu od 1389 – što je i naslov priče u kojoj niko drugi do dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći ćilim – do savremene svakodnevice koja nam kroz pripovest Aleksandra Ilića opisuje kakva bi danas mogla da bude Kosovka devojka. Na ključne postojeće nedoumice vezane za kolevku srpske duhovnosti, autori poput Vuka Draškovića, Miroslava Toholja, Igora Marojevića, Vladimira Kecmanovića, Marka Vidojkovića, Dejana Stojiljkovića, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja... pak nude sasvim različite odgovore. U zbirci je „procvetalo hiljadu cvetova“ i mnogo likova koji su, dosledno višeglasju ove knjige, takođe krajnje različiti: između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse, srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, „Sveti Car Lazar“ i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg rešenja... Priče o Kosovu su prvi sveobuhvatan pristup srpske književnosti ključnom nacionalnom problemu. Format: 13x20 cm Broj strana: 264 Pismo: ćirilica Povez: Mek

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ima malu svrljotinu na koricama, nista strasno. Ilustracije: Biserka Baretic Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936 — Beograd, 29. mart 2019) bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac. [1] Bio je član Udruženja književnika Srbije i mnogih drugih značajnih udruženja, između ostalog i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo njegove zaostavštine, u okviru Zbirke književnika Dobrice Erića. Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući , pored Gornjeg Milanovca. Roditelji Miloš i Radmila bili su poljoprivrednici. Završio je četiri razreda osnovne škole u selu Vraćevšnici.[1] Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, preko 40 knjiga za decu. Zaslužni je umetnik grada Beograda. Prvu zbirku pesama objavio 1959. godine, a kasnije još više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[2] Bio je urednik časopisa Raskovnik (sa Dragišom Vitoševićem), Poletarac Duška Radovića, glavni urednik Izdavačke kuće Nolit.[3] Bio je domaćin Dragačevskog sabora u Guči 2013. godine.[4] Preminuo je u 29. marta 2019. godine, u 83. godini, u Beogradu.[5][6][7][8][9] Sahranjen je u rodnom mestu, na seoskom groblju u Donjoj Crnući.[10] Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine. — Dobrica Erić U oktobru 2021. otkrivena je Erićeva bista u dvorištu Srednje škole u Kniću.[11][12] Zanimljivost Manje je poznato da je Dobrica Erić napisao i prvu pesmu za poznatog pevača folk muzike Miroslava Ilića pod nazivom „Voleo sam devojku iz grada”. Autor je i Cecine pesme „Detelina sa četiri lista”.[13] Po njemu se zove Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić”. Priznanja Goranov vijenac 1974. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1977. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 1982. Nagrada Milan Rakić 2000. Zmajeva nagrada i Povelja Zmajevih dečjih igara Nagrada Neven Nagrada za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu Zlatni prsten festivala Bulka Zlatna potkovica i zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu Zlatni ključ Smedereva Matićeva povelja Nagrada Srpske knjige Zlatni leptir i Vitezova povelja za životno delo u književnosti za decu Najviša priznanja zavičajnih gradova, Gornjeg Milanovca, Topole i Knića Diploma redovnog člana ruske Petrovske akademije dodeljena mu je u Sankt-Peterburg, 2012. Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[14] Razapeta zemlja Za knjigu rodoljubivog pesništva Razapeta zemlja, koja je doživela deset izdanja dobio je petnaest nagrada: Žička hrisovulja, Žiča, 1992. Nagrada Lazar Vučković, Priština, 1994. Vidovdanska nagrada Republike Srpske Sveti Sava, 1995. Oktobarska nagrada Beograda, 1995. Velika Bazjaška Povelja saveza Srba u Rumuniji, 1996. Povelja Šušnjara, Banja Luka, 1998. Nagrada Šušnjar, Srpski Sanski Most, 1999. Zlatni beočug grada Beograda, 2000. Nagrada Filip Višnjić, Višnjićevo, 2001. Kondir Kosovke devojke, Gračanica, 2002. Povelja Morave, Mrčajevci, 2003. Povelja Stevana Sinđelića, Svilajnac, 2006. Sretenjska nagrada Odzivi Filipu Višnjiću, Orašac, 2008. Suza Jasenovca, Donja Gradina, Kozarska Dubica, 2008. Pesničko uspenije, Zvečan, 2009. Dela Deo Zbirke književnika Dobrice Erića u Udruženju „Adligat” Književna dela Svet u Suncokretu, (1959) Vašar u Topoli, (1965) Stari seljački kalendar, (1966) Slavuj i sunce, (1968) Ogrlica od grlica, Kulturni Centar, Novi sad (1969) Torta sa pet spratova, (1973) Od rata do zlatara, (1973) Dobrica čobanska torbica, (1973) Sišlo bure u obruče, (1974) Pesma o svicima, (1975) Dolina suncokreta, (1976) Reka s ružom rimovana, (1976) Večni kratkovečnici, (1977) Slavuj i sunce, IRO. Mladost, Zagreb (1978) Bašta sa sedam ruža, (1979) Čitanka godišnjih doba, (1979) Torbica čarobnica, (1979) Sricanje žene, (1980) Leto u Kalipolju, IRO. Veselin Masleša, Sarajevo (1980) Čardak između četiri jabuke, (1980) Doba duleka, (1980) Car pčelar, (1981) Šeširić kao bulka, (1981) Prsten u izvoru, (1981) Moj drug, Milivojčićev lug, (1982) Od azbuke do zlatne jabuke, (1982) Dobro veče, dobra zelena dolino, (1984) Stablo tvog tela, (1984) Sunčeva verenica, (1985) Spomenar na dar, (1986) Tako žubori reka, (1987) Mesečevi miljenici, (1987) Kad konj zarže, (1987) Pismo kraljici cveća, Rad, Beograd (1988) Vukova starinarnica, (1988) Roždestvo ratarevo, (1989) Krunisanje, (1989) Bunar za prijatelje, (1990) Kokajte se kokice, (1990) Bal vampira, (1990) Puževa srma, (1991) Ekološki bukvar, (1991) Plava mesečina, (1991) San Gružanske letnje noći, (1992) Jezero Ježeva bara, (1993) U vatri bismo, ne izgorismo, (1993) Plači voljena zemljo, (1993) Razapeta zemlja, (1999) Vilina Dolina, (1999) Pusti puže rogove, IP. Rad, Beograd (2002) Krunisanje, IP. Rad, Beograd (2002) Dečak sa zlatom lipe u kosi, (2005) Peta strana sveta, Pčelica (2012) Bajka o caru pčelaru, Pčelica (2013) Brojanice iz Gračanice, Catena Mundi (2013) Cica Mica Čačkalica, Pčelica (2014) Stripovi Erić je tokom šezdesetih godina bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjemilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica. Zimska bajka, Dečje novine, crtač Aleksandar Klas Začarana šuma, Dečje novine, Aleksandar Klas Začarana truba, Dečje novine, Aleksandar Klas Plava praćka, Dečje novine, Aleksandar Klas Pod zidinama drevnog Borča, „Nikad robom“ br. 5, 1964, Radivoj Bogičević Tajanstveni lagumi, „Nikad robom“ br. 9, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Otmica u šumi, „Nikad robom“ br. 16, 1964, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Krvavo svitanje, vanredna sveska „Nikad robom“, april 1965, Brana Jovanović Sultanova robinja, „Nikad robom“ br. 21, 1965, Radivoj Bogičević (serijal Blažo i Jelica) Zatočenik i orlovi, „Nikad robom“ br. 36, 1966, Branko Plavšić (serijal Blažo i Jelica) Požar na pamučnom polju, „Nikad robom“ br. 62, 1966, Miodrag Đurđić Braća, „Nikad robom“ br. 63, 1966, Petar Radičević Topovi sa Ješevca, „Nikad robom“ br. 78, 1967, Miodrag Đurđić (serijal Blažo i Jelica, kasnije nastavili Čolić i Plavšić) Tragovi slobode, „Nikad robom“ br. 81, 1967, Petar Radičević Zamke, „Nikad robom“ br. 95, 1967, Ljubomir Filipovski Takovski ustanak II, Barjak nad Srbijom, „Nikad robom“ br. 136, 1968, Brana Jovanović Bubnjevi u noći, „Nikad robom“ br. 148, 1968, Branko Plavšić Zbirka književnika Dobrice Erića Dobrica Erić bio je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove institucije.[15] U Udruženju je za života formirao Zbirku književnika Dobrice Erića i poklonio veliki broj svojih rukopisa i knjiga iz lične biblioteke, a za kolekciju potpisa Udruženja potpisao je više od stotinu knjiga. U njegovoj Zbirci su takođe i njegov omiljeni nož za papir, naočare i ručni sat.... Biblioteka Vjeverica

Naslov Kovertirana književnost : lepa pisma srpskih pisaca / priredio Radovan Popović Vrsta građe pisma Jezik srpski Godina 2008 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin : Agora, 2008 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 336 str. : slike autora ; 23 cm Drugi autori - osoba Popović, Radovan, 1938- = Popović, Radovan, 1938- Durbešić, Vojmir Marković-Cincar, Aleksandar Babić-Andrić, Milica Milisavac, Živan Petrović, Veljko Dobrović, Olga = Dobrović, Olga Stojković, Živorad, 1922-1998 = Stojković, Živorad, 1922-1998 Jagić, Vatroslav, 1838-1923 = Jagić, Vatroslav, 1838-1923 Korablev, Vasiliй Nikolaevič, 1873-1936 = Korablev, Vasilij Nikolaevič, 1873-1936 Veselinović, Janko, 1862-1905 = Veselinović, Janko, 1862-1905 Kašanin, Milan, 1895-1981 = Kašanin, Milan, 1895-1981 Šantić, Aleksa, 1868-1924 = Šantić, Aleksa, 1868-1924 Grčić, Jovan Milenko, 1846-1875 = Grčić, Jovan Milenko, 1846-1875 Đorđević, Jovan Dimitrijević, Miša Popović, Đorđe Karadžić, Dimitrije Obrenović, Mihailo Popović, Vuk Marić, Svetislav Konjović, Petar Tesla, Nikola Kočić, Jovan Kočić, Milka Tokin, Milan Cvijanović, Svetislav Petrović, Svetislav Milićević, Živko Vujić, Jerotije Savić, Milan Gavrilović, Milan Obrenović, Miloš Nušić, Margita Tišma, Sonja Kovačević, Božidar Manojlović, Todor Kovačević, Ljubomir Šević, Milan Frankl, Ludvig August Hristić, Jovan Turinski, Živojin Zbirka ǂBiblioteka ǂPogled preko svega ; ǂknj. ǂ4 Sadržaj Uvodna napomena (5). Ivo Andrić (7-20): Ivo Andrić - Vojmiru Durbešiću (7-17); Ivo Andrić - Aleksandru Cincar Markoviću (17); Ivo Andrić - Milici Babić Andrić (18-19); Ivo Andrić - Živanu Milisavcu (19-20). Miroslav Antić (21-22): Miroslav Antić - Veljku Petroviću (21-22). Milan Bogdanović (23-24): Milan Bogdanović - Olgi Dobrović (23-24). Milutin Bojić (25-29): Milutin Bojić - bratu Radivoju (25-29). Miodrag Bulatović (30-40): Miodrag Bulatović - Borislavu Pekiću (30-31); Miodrag Bulatović - Živoradu Stojkoviću (31-33); Miodrag Bulatović - Borislavu Pekiću (33-40). Stanislav Vinaver (41-45): Stanislav Vinaver - Svetislavu Stefanoviću (41-45). Dragiša Vitošević (46-50): Dragiša Vitošević - Živanu Milisavcu (46-50). Svetislav Vulović (51-55): Svetislav Vulović - Vatroslavu Jagiću (51-55). Milovan Glišić (56-70): Milovan Glišić - Konzistoriji eparhije beogradske (56-68); Milovan Glišić - Vasiliju Korabljovu (68-70). Oskar Davičo (71): Oskar Davičo - Danilu Kišu (71). Vladan Desnica (72-74): Vladan Desnica - Ivi Andriću (72); Vladan Desnica - Živanu Milisavcu (73-74). Radoje Domanović (75-77): Radoje Domanović - Janku Veselinoviću i Borisavu Stankoviću (75-77). Rade Drainac (78-82): Rade Drainac (pravo ime Radojko Jovanović) - pisma ženi (78-82). Jovan Dučić (83-86): Jovan Dučić - Milanu Kašaninu (83-84); Jovan Dučić - Aleksi Šantiću (84-86). Milovan Đilas (87-90): Milovan Đilas - Živoradu Stojkoviću (87-90). Vojislav Ilić (91-92): Vojislav Ilić - Jovanu Grčiću (91-92). Antonije Isaković (93-95): Antonije Isaković - Živoradu Stojkoviću (93-95). Jovan Jovanović Zmaj (96-100): J. J. Zmaj - Lazi Kostiću (96-98); J. J. Zmaj - Jovanu Đorđeviću (99); J. J. Zmaj - Miši Dimitrijeviću (99-100). Slobodan Jovanović (101-102): Slobodan Jovanović - Jovanu Dučiću (101-102). Đura Jakšić (103-106): Đura Jakšić - Đorđu Popoviću (103-104); Đura Jakšić - Ministarstvu prosvete (105); Đura Jakšić - Državnoj štampariji (105-106). Vuk Karadžić (107-111): Vuk Karadžić - Dimitriju Karadžiću (107); Vuk Karadžić - Mihailu Obrenoviću (108-110); Vuk Karadžić - Vuku Popoviću (110-111); Vuk Karadžić - Vračarskom policajnom odeljenju (111). Milan Kašanin (112-126): Milan Kašanin - Svetislavu Mariću (112-117); Milan Kašanin - Petru Konjoviću (118-120); Milan Kašanin - Svetislavu Mariću (121-125); Milan Kašanin - Isidori Sekulić (125-126). Danilo Kiš (127-128): Danilo Kiš - Borislavu Pekiću (127-128). Laza Kostić (129-135): Laza Kostić - Nikoli Tesli (129-132); Laza Kostić - Svetislavu Stefanoviću (132-135). Petar Kočić (136-138): Petar Kočić - ocu Jovanu (136-137); Petar Kočić - supruzi Milki (137-138). Mladen Leskovac (139-144): Mladen Leskovac - Milanu Tokinu (139-142); Mladen Leskovac - Živoradu Stojkoviću (143-144). Desanka Maksimović (145-149): Desanka Maksimović - Svetislavu Cvijanoviću (145); Desanka Maksimović - Svetislavu Petroviću (146); Desanka Maksimović - Živku Milićeviću (146-147); Desanka Maksimović - Mladenu Leskovcu (147); Desanka Maksimović - Živanu Milisavcu (147-148); Desanka Maksimović - Jerotiju Vujiću (148-149). Sreten Marić (150-151): Sreten Marić - Živoradu Stojkoviću (150-151). Danica Marković (152-153): Danica Marković Tatić - Milanu Saviću (152-153); Danica Marković - Milanu Gavriloviću (153). Simo Matavulj (154-155): Simo Matavulj - Jovanu Grčiću (154-155). Dušan Matić (156-159): Dušan Matić - Marku Ristiću (156-159). Nikola Milošević (160-162): Nikola Milošević - Milošu Crnjanskom (160-162). Borislav Mihajlović Mihiz (163-171): Borislav Mihajlović Mihiz - Živoradu Stojkoviću (163-169); Borislav Mihajlović Mihiz - Borislavu Pekiću (169-171). Momčilo Nastasijević (172-174): Momčilo Nastasijević - redakciji lista Pravda (172-174). Ljubomir P. Nenadović (175-178): Ljubomir Nenadović - Milošu Obrenoviću (175-177); Ljubomir P. Nenadović - Jovanu Grčiću (177-178). Branislav Nušić (179-192): Pismo kćerki Margiti-Giti (179-192). Sima Pandurović (193-194): Sima Pandurović - Božidaru Kovačeviću (193-194). Borislav Pekić (195-209): Borislav Pekić - Miodragu Bulatoviću (195-198); Borislav Pekić - Borislavu Mihizu (198-202); Borislav Pekić - Miodragu Bulatoviću (203-204); Borislav Pekić - Borislavu Mihajloviću Mihizu (205-209). Boško Petrović (210): Boško Petrović - Živoradu Stojkoviću (210). Veljko Petrović (211-222): Veljko Petrović - Svetislavu Stefanoviću (211-213); Veljko Petrović - Milanu Saviću (213-214); Veljko Petrović - Mladenu Leskovcu (214-221); Veljko Petrović - Živanu Milisavcu (221-222). Rastko Petrović (223-239): Rastko Petrović - Milanu Rakiću (223-231); Rastko Petrović - Marku Ristiću (231-239). Mića Popović (240-248): Miodrag Mića Popović - Živoradu Stojkoviću (240-248). Branko Radičević - Ljubomiru Nenadoviću (249). Milan Rakić (250-251): Milan Rakić - Ljubomiru Kovačeviću (250-251). Marko Ristić (252-256): Marko Ristić - Ivi Andriću (252-253); Marko Ristić - Olgi Dobrović (253-256). Anica Savić-Rebac (257-260): Anica Savić - Milanu Kašaninu (257-260). Isidora Sekulić (261-272): Isidora Sekulić - Mladenu Leskovcu (261-272); Isidora Sekulić - Milanu Kašaninu (272). Pero Slijepčević (273-276): Pero Slijepčević - Milanu Kašaninu (273-276). Jovan Skerlić - pisma sestrama (277-278); Jovan Skerlić - pismo ocu (279-280); Jovan Skerlić - pismo sestrama (280-281). Vasa Stajić (282-285): Vasa Stajić - Milošu Crnjanskim (282-285). Borisav Stanković (286-289): Borisav Stanković - Radoju Domanoviću (286-289); Borisav Stanković - redakciji Politike (289). Svetislav Stefanović (290-296): Svetislav Stefanović - Milanu Saviću (290-295). Svetislav Stefanović - Milanu Ševiću (295-296); Svetislav Stefanović - Lazi Kostiću (296). Milica Stojadinović Srpkinja (297-301): [Milica Stojadinović Srpkinja - Ludvigu Augustu Franklu] (297-298); Milica Stojadinović Srpkinja - Vuku Karadžiću (298-301). Aleksandar Tišma (302-306): Aleksandar Tišma - Sonji Tišmi (302-305): Aleksandar Tišma - Todoru Manojloviću (306). Kosta Trifković (307-309): Kosta Trifković - J. J. Zmaju (307-309). Pavle Ugrinov (310-315): Pavle Ugrinov - Jovanu Hristiću (310-313); Pavle Ugrinov - Živojinu Turinskom (314-315). Miloš Crnjanski (316-328): Miloš Crnjanski - Marku Ristiću (316-321); Miloš Crnjanski - Milanu Kašaninu (321-322); Miloš Crnjanski - Politici (322-323); Miloš Crnjanski - Marku Ristiću (323-325); Miloš Crnjanski - Ivi Andriću (325); Miloš Crnjanski - Milanu Tokinu (326-327); Miloš Crnjanski - Živanu Milisavcu (327-328). Izvori (329-333). Beleška o priređivaču (324). (karton) Napomene Tiraž 500 Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst Beleška o priređivaču: str. 334 Izvori: str. 329-333. Srpski pisci bez šminke Ova knjiga nastoji da pokaže, da pruži informaciju o srpskoj epistolarnoj, kovertiranoj književnosti u poslednja dva veka – od Vuka Karadžlča pa do ,Miodraga Bulatovića i Borislava Pekića. Ta pisma nam dočaravaju segmente iz života pisaca; njihova raspoloženja, izvesne životne činjenice, opservacije o svetu u kojem žive, strasti, ljubavi i mržnje, intrige, ushićenja, blaženstva duše… Srpska epistolarna književnost u protekla dva veka pokazuje izuzetno leksičko bogatstvo ali i `prozirnost duše“, što rekao Žid, i to one bez ulepšavanja. Svako pismo u ovoj knjizi otkriva, na neki način, karakter pismopisca i čini zanimljiv detalj iz piščeve biografije – otkriva ga… MG78

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bez karata. Poslednja ljubav u Carigradu – priručnik za gatanje je roman tarot u kojem čitalac može da prorekne sopstvenu sudbinu bacivši karte na sto i potom pročitavši poglavlja romana od kojih je svako vezano za po jednu od karata. Naravno da čitalac karte koje idu uz knjigu može da pokloni i da delo čita kao svaki drugi roman. Dodatnu mogućnost gatanja pisac u stvari poklanja čitaocu.Čitalac može uz pomoć tarot karata koje idu uz knjigu i 22 poglavlja koja nose iste nazive kao i karte, da ostvari čitanje kao kad se vrača i da samome sebi ili drugima prorekne sudbinu. Svako poglavlje romana u isti mah je tumačenje jedne od karata tarota. Delo bi bilo izuzetno podesno da se stavi na internet, gde bi digitalno bacanje karata kombinovano sa čitanjem pojedinih poglavlja bilo mnogo jednostavnije nego u knjizi. Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 – Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17–19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik. Život i delo Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen Brankom Pavić Basta, istoričarkom umetnosti, od 1957. do 1992, sa kojom je dobio sina Ivana i ćerku Jelenu. Od ćerke Jelene ima unuku Teodoru. Od 1992. je bio u braku sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977–79 bio je dekan. Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982). Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994. Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu. Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković. Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu. Nagrade i priznanja Akademik Milorad Pavić bio je dobitnik više književnih nagrada, kao što su: NIN-ova nagrada za 1985; nagrada „Meša Selimović“ za 1988; nagrada Narodne biblioteke Srbije za 1988; nagrada „Borisav Stanković“ za 1992; srebrna medalja „Feliks Romulijana“ za 1992; Oktobarska nagrada grada Beograda za 1992; „Prosvetina“ nagrada za 1994; nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ za 1994; „Kočićeva nagrada“ za 1994; „Vukova nagrada“ za 1996; Nagrada „Dušan Vasiljev“ 2000, „Andrićeva nagrada“ 2001. Bio je počasni doktor Sofijskog univerziteta i predsednik Srpsko-ukrajinskog društva, član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta. Milorad Pavić je Beogradu 1992. zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, i to postoji kao legat u stanu u kom je živeo u Beogradu. U Narodnoj biblioteci Srbije je njegov legat prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine. Dela Palimpsesti, pesme, Beograd 1967, 63 str. Istorija srpske književnosti baroknog doba, naučna studija, Beograd 1970, 527 str. Mesečev kamen, pesme, Beograd 1971, 118 str. Vojislav Ilić i evropsko pesništvo, Novi Sad 1971, 367 str. Gavril Stefanović Venclović, naučna studija, Beograd 1972, 326 str. Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo, naučna studija, Beograd 1972, 346 str. Gvozdena zavesa, priče, Novi Sad 1973, 222 str. Jezičko pamćenje i pesnički oblik, ogledi, Novi Sad 1976, 429 str. Konji svetoga Marka, priče, Beograd 1976, 159 str. Istorija srpske književnosti klasicizma i predromantizma`, naučna studija, Beograd 1979, 572 str. Ruski hrt, priče, Beograd 1979, 215 str. Nove beogradske priče, Beograd 1981, 360 str. Duše se kupaju poslednji put, Novi Sad 1982, 145 str. Rađanje nove srpske književnosti, naučna studija, Beograd 1983, 631 str. Hazarski rečnik. Roman-leksikon u 100.000 reči, Beograd 1984, 242 str. Istorija, stalež i stil, ogledi, Novi Sad 1985, 281 str. Predeo slikan čajem. Roman za ljubitelje ukrštenih reči, Beograd, 1988, 375 (525) str. Izvrnuta rukavica, priče, Novi Sad 1989, 180 str. Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade, Beograd 1990, 68 str. Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Beograd 1991, 115+98 str. Istorija srpske književnosti 2, 3, 4. (Barok, Klasicizam, Predromantizam), naučna studija, Beograd, 1991, 225 + 181 + 181 str. Zauvek i dan više, pozorišni jelovnik, drama, Beograd 1993, 134 str. Poslednja ljubav u Carigradu. Priručnik za gatanje, Beograd 1994, 195 str. Šešir od riblje kože. Ljubavna priča, Beograd 1996, 80 str. Stakleni puž. Priče sa Interneta, Beograd, 1998, 154 + 12 str. Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović. Dve kotorske priče, Beograd, „Dereta“, 1998, 52 + 71 str. Glinena armija, Beograd, „Interpres“, 1999. (Bibliografsko izdanje) Kutija za pisanje, Beograd, „Dereta“, 1999, 171 str. Zvezdani plašt. Astrološki vodič za neupućene, Beograd, „Dereta“, 2000, 186 str. Strašne ljubavne priče, izabrane i nove. „Plato“, Beograd, 2001, 215 str. Vrata sna i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 196 str. Priča o travi i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 187 str. Devet kiša i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 202 str. Carski rez i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 266 str. Sedam smrtnih grehova. „Plato“, Beograd, 2002, 173 str. Dve interaktivne drame – Krevet za troje, Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2002, 150 str. Dve lepeze iz Galate – Stakleni puž i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2003, 167 str. Nevidljivo ogledalo – Šareni hleb (roman za decu i ostale). „Dereta“, Beograd, 2003, 84 + 70 str. Unikat. „Dereta“, Beograd, 2004, 170 str. Plava sveska. „Dereta“, Beograd, 2004, 118 str. Interaktivne drame: Zauvek i dan više; Krevet za troje; Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2004, 274 str. Jasmina Mihajlović, Milorad Pavić – Ljubavni roman u dve priče. „Čigoja“, Beograd, 2004, 63 str. Priča koja je ubila Emiliju Knor. (na srpskom i engleskom) „Dereta“, Beograd, 2005, 44 + 50 str. Roman kao država i drugi ogledi. „Plato“, Beograd, 2005, 176 str. Svadba u kupatilu – Vesela igra u sedam slika. „Dereta“, Beograd, 2005, 104 str. Drugo telo. „Dereta“, Beograd, 2006, 310 str. Pozorište od hartije, priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, 240 str. Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). „Euro Giunti“, Beograd, 2008, 292 str. Sve priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 450 str. Veštački mladež. Tri kratka nelinearna romana o ljubavi. Matica srpska, Novi Sad, 2009, 157 str. Adaptacije Pavićevih dela Film i televizija Crvena kraljica (igrani TV film), režija Miroslav Međimurec, Srbija, 1981. Vizantijsko plavo (igrani film), režija Dragan Marinković, Srbija, 1993. Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic (kratki, animacija), Maribel Martinez Galindo (Maribel Martinez Galindo), Meksiko, 2008. Steklяnnaя lampa (igrani film), režija Nikolaj Čepuriškin (Nikolaй Čepurыškin), Rusija, 2009. Strip Treći argument, scenarista Zoran Stefanović, crtač Zoran Tucić, „Bata“ — „Orbis“, Beograd-Limasol, 1995; serijalizovan i u Heavy Metal Magazine, Njujork, 1998-2000. Muzika „Prinsesse Atehs forsvundne digte“, kamerno delo danskog kompozitora Mogensa Kristensena (Mogens Christensen), 1991, 8′, po Hazarskom rečniku „Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, kamerno delo M. Kristensena, 1992, 11′, isto „De khazariske spejle“, solo kompozicija M. Kristensena 1991-1993, 14′, isto „Aй, volna“ - pesma ruske grupe „Meljnica“ („Melьnica“) je adaptacija Pavićeve priče „Duga noćna plovidba“. Muzika O. Lišina i Natalija O`Šej (Helavisa), reči N. O`Šej. Album Zov krovi, 2006. „Molitva Račana“, duhovni koncert za mešoviti hor i gudače Svetislava Božića, na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića i Milorada Pavića. Premijerno izvođeno 2006. godine u Sankt Peterburgu, Rusija, sa orkestrom i horom Kapele „Glinka“ i dirigentom Vladislavom Černušenkom. Pavić kao prevodilac A. S. Puškin: Poltava (prepev speva Milorad Pavić – „Mladost“, Beograd 1949) A. S. Puškin: Poltava (prepevao Milorad Pavić – Beograd, „Novo Pokoljenje“,1952) U Sanang: „Čičkovi pupoljci“ (NIN, 9. 1. 1995) Zegi: „Pesme Delte“ (NIN, 9. 1. 1995) Mun Bim: „Mesečina na Mendelejskom dvorcu“ (NIN, 12. 6. 1995) Leon Damas: „Ivice, Sećanja“ (NIN, 2. 10. 1995) Brijer Žan: „Kada smo se rastali“ (NIN, 30. 10. 1995) Paul Niger: „Mesec“ (NIN, 30. 10. 1955, V, br. 252.) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin (prepev i predgovor) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin A. S. Puškin: Selo i druge pesme A. S. Puškin: Drame, poeme, pesme Džordž Gordon Bajron: Izabrana dela: - Dramske poeme, spevovi i pesme A. S. Puškin: Boris Godunov, male tragedije, bajke – koautor Čarls Simić: „Pile bez glave“ A. S. Puškin: „Pesma o Crnom Đorđu“ (odlomak) Džordž Gordon Bajron: „Manfred“ (odlomak) Knjige o Paviću Mihajlović, Jasmina. Prilog za bibliografiju Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1991. pp. 231-305. Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic Kratka istorija jedne knjige; izbor napisa o romanu leksikonu u 100.000 reci „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića Delić, Jovan. Hazarska prizma. Tumačenje proze Milorada Pavića, Beograd – Prosveta, Dosije; Titograd – Oktoih Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman `Das Chasarische Wörterbuch`. Mihajlović, Jasmina. Priča o duši i telu. Slojevi i značenja u prozi Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1992, 191 str. Mihajlović, Jasmina. Biografija i bibliografija Milorada Pavića, Beograd, G Homann, Binja. Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics Savremena srpska proza 5: Pavić i postmoderna, Trstenik, 1993 (1994″). (Miodrag Radović, Zoran Gluščević...) Ehrlich, Edeltraude. Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic, Klagenfurt, D Mihajlović, Jasmina. Bio-bibliografija Milorada Pavića, (zasebno i kao deo knjige Anahoret u Njujorku u okviru Sabranih dela) Pijanović, Petar, Pavić, Beograd, „Filip Višnjić“, 1998, 407 str. Vasić, Smiljka, Polazne osnove novije srpske proze. Knj. 2. Hazarski rečnik Milorada Pavića – frekvencijski rečnik Babić, Sava, Milorad Pavić mora pričati priče, Beograd, „Stylos“, 2000, 191 str. Popović, Radovan, Prvi pisac trećeg milenija: Životopis Milorada Pavića, Beograd, Dereta, 2002, 233 str. Knjige razgovora M. Pavićem Miloš Jevtić. Razgovori sa Pavićem, Beograd, „Naučna knjiga“, 1990, 128 str. Ana Šomlo. Hazari, ili obnova vizantijskog romana: Razgovori sa Miloradom Pavićem, Beograd, BIGZ, „Narodna knjiga“, 1990, 189 str. Lalas Tanasis. Milorad Pavić, Solun, 1997, 1–30 str.