Psaltir , izdanje manastir Ostrog . Knjiga je nova !

Опис Псалтир је јединствена књига своје врсте, и то не само међу библијским књигама, него и у свој верској књижевности света. То је молитвеник своје врсте, поезија своје врсте, музичка ритмика своје врсте, општење с Богом своје врсте. Но главно је општење с Богом скроз и скроз, с Богом личним и свемоћним, који све види, све чује и у свему дејствује опредељујући судбе људи и народа далековидним плановима, који се сви стичу и завршавају у Христу. Свети Оци, источне и западне Цркве, веома су ценили Псалтир и заповедали, да се исти чита и јавно и приватно…

,,У књизи се налази: I – Нови Завјет (превод комисија Светог Архијерејског Синода СПЦ) II – Псалтир (превод Епископа умировљеног захумско-херцеговачког АТАНАСИЈА (Јевтића)) III – Молитвеник (Јутарње, пре спавања, молитвено правило пред Свето Причешће, Молитве после Светог Причешћа, Молитве пре и после јела, Молитва у свако доба, за покојне)``

cena: 1600 dinara Molitvenik i Psaltir prepodobnog Jefrema Sirina Izdavač: Manastir Prepodobnog Prohora Pčinskog, Vranje 2002; tvrd povez, strana 495, ilustracije, 17cm, Stanje: Vrlo dobro, senka na preseku strana i određenog dela strana. Budite u toku sa najnovijim objavama

Blagoslovio - S blagoslovom Njegove Svetosti Arhiepiskopa pećkog Mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla

Molitvenik i Psaltir prepodobnog Jefrema SirinaIzdavač: Manastir Prepodobnog Prohora Pčinskog, Vranje 2002;tvrd povez, strana 495, ilustracije, 17cm,Stanje: Vrlo dobro, senka na preseku strana i određenog dela strana.

Превод: Нови завјет: Комисија Светог Архијерејског Синода СПЦ; Псалтир: Епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић) Молитвеник: приредио: патријарх српски Павле. Садржај НОВИ ЗАВЈЕТ Свето Јеванђеље Од Матеја, 7 Од Марка, 65 Од Луке, 101 Од Јована, 161 ДЈЕЛА АПОСТОЛСКА, 209 ПОСЛАНИЦЕ Посланица св. апостола Павла Римљанима, 269 Прва посланица св. апостола Павла Коринћанима, 293 Друга посланица св. апостола Павла Коринћанима, 315 Посланица св. апостола Павла Галатима, 330 Посланица св. апостола Павла Ефесцима, 338 Посланица св. апостола Павла Филипљанима, 346 Посланица св. апостола Павла Колоћанима, 352 Прва посланица св. апостола Павла Солуњанима, 357 Друга посланица св. апостола Павла Солуњанима, 363 Прва посланица св. апостола Павла Тимотеју, 366 Друга посланица св. апостола Павла Тимотеју, 372 Посланица св. апостола Павла Титу, 377 Посланица св. апостола Павла Филимону, 380 Посланица св. апостола Павла Јеврејима, 381 Саборна посланица св. апостола Јакова, 399 Прва саборна посланица св. апостола Петра, 405 Друга саборна посланица св. апостола Петра, 411 Прва саборна посланица св. апостола Јована Богослова, 415 Друга саборна посланица св. апостола Јована Богослова, 421 Тре}а саборна посланица св. апостола Јована Богослова, 422 Саборна посланица св. апостола Јуде (Јаковљевог), 423 ОТКРИВЕЊЕ СВ. ЈОВАНА БОГОСЛОВА, 429 СКРАЋЕНИЦЕ НАЗИВА КЊИГА СВЕТОГ ПИСМА СТАРОГА И НОВОГА ЗАВЈЕТА, 457 ПСАЛТИР Прва књига Псалама - Катизма 1, 461 Прва књига Псалама - Катизма 2, 470 Прва књига Псалама - Катизма 3, 480 Прва књига Псалама - Катизма 4, 492 Прва књига Псалама - Катизма 5, 504 Прва књига Псалама - Катизма 6, 515 Друга књига Псалама, 522 Друга књига Псалама - Катизма 7, 529 Друга књига Псалама - Катизма 8, 541 Друга књига Псалама - Катизма 9, 551 Друга књига Псалама - Катизма 10, 562 Трећа књига Псалама, 566 Трећа књига Псалама - Катизма 11, 574 Трећа књига Псалама - Катизма 12, 589 Четврта књига Псалама, 597 Четврта књига Псалама - Катизма 13, 600 Четврта књига Псалама - Катизма 14, 611 Четврта књига Псалама - Катизма 15, 621 Пета књига Псалама, 625 Пета књига Псалама - Катизма 16, 632 Пета књига Псалама - Катизма 17, 642 Пета књига Псалама - Катизма 18, 655 Пета књига Псалама - Катизма 19, 666 Пета књига Псалама - Катизма 20, 678 СТИХОСЛОВЉЕ Девет песама (Библијских) - Песма прва, 687 Девет песама (Библијских) - Песма друга, 690 Девет песама (Библијских) - Песма трећа, 695 Девет песама (Библијских) - Песма четврта, 697 Девет песама (Библијских) - Песма пета, 700 Девет песама (Библијских) - Песма шеста, 702 Девет песама (Библијских) - Песма седма, 704 Девет песама (Библијских) - Песма осма, 708 Девет песама (Библијских) - Песма девета, 711 УСТАВ СВЕТИХ ОТАЦА, 713 МОЛИТВЕНИК Предговор, 717 Молитве јутарње, 723 Молитве пре спавања, 732 Молитвено правило пред Свето Причешће, 742 Молитве после Светог Причешћа, 761 Молитве пре и после јела, 764 Молитва у свако доба, 766 Молитва за покојне, 767 Наслов: Нови Завјет, Псалтир и Молитвеник Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 771 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: A5 Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-84799-30-4

Опис Преводи: НОВИ ЗАВЈЕТ Комисија Светог Архијерејског Синода СПЦ ПСАЛТИР Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ (Јевтић)

Опис Преводи: НОВИ ЗАВЈЕТ Комисија Светог Архијерејског Синода СПЦ ПСАЛТИР Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ (Јевтић)

Molitvenik i Psaltir prepodobnog Jefrema Sirina Izdavač: Manastir Prepodobnog Prohora Pčinskog, Vranje 2002; tvrd povez, strana 495, ilustracije, 17cm, Stanje: Vrlo dobro, senka na preseku strana i određenog dela strana.

Molitvenik i Psaltir prepodobnog Jefrema Sirina Izdavač: Manastir Prepodobnog Prohora Pčinskog, Vranje 2002; tvrd povez, strana 495, ilustracije, 17cm, Stanje: Vrlo dobro, senka na preseku strana i određenog dela strana.

Vatikanski hrvatski molitvenik i Dubrovački psaltir Priredio Frano Pancev Izdavač: Tisak nadbiskupske tiskare JUGOSLAVENSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI Zagreb Godina izdanja: 1934 Broj strana: 288 Format: 24×16 cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, ilustrovano, stranice nerasečene, poneka blaga fleka, dobro očuvano Vatikanski hrvatski molitvenik je najstariji poznati hrvatski molitvenik na narodnom jeziku. Čuva se u Vatikanskoj biblioteci i u znanosti je poznat pod nazivom Vatikanski hrvatski molitvenik. Nastao je oko 1400. godine u Dubrovniku ili njegovoj okolici, a namijenjen je nekom ženskom samostanu. Prijepis je starijega latiničkog predloška (bez jedinstvene redakcije), ali s jasnim tragovima crkvenoslavenske pramatice u prijevodu i jeziku. Po pisarskim pogrješkama koje obuhvaćaju zamjenu sličnih glagoljičkih slova (i — o, t — d — 1) i neke tragove ćirilice (npr. f, c umj. latiničkog s) nesumnjivo je i postojanje glagoljičkoga i ćiriličkoga predteksta. Matica mu je čakavsko-ikavska, pa uz dubrovačke jezične crte koegzistiraju i čakavske ikavske: npr. pored ijekavizma ikavizam (čak unutar jedne riječi, npr. ijekavska osnova/ikavski nastavak ili obratno), uz imenički genitivni množinski nastavak -a čakavski kratki genitivi množine ili oni s nastavcima -ov, -i i dr. Spomenik je poznat od 1859. godine, kada ga je Franjo Rački prikazao u “Zagrebačkom katoličkom listu”, a objavio ga je 1934. u transliteraciji Franjo Fancev. Pisan je romanskom goticom na pergameni i ukrašen inicijalima s minijaturama, a na prvome listu ima i neidentificiran plemićki grb. Sadržaj mu obuhvaća: Ofičje Blažene Djeve Marije po zakonu svete Rimske crkve priza sve godište, Sedam psalam pokornih, Ofičje od mrtvijeh, Ofičje Svetoga Krsta, Ofičje Svetoga Duha, molitve za razne prigode te nedovršene Psalme graduale. Evo jednog primjera iz tog molitvenika: “Uzveliča duša moja Gospoda i uzradova se duh moj o Bogu, spasitelju momu. Jere prizri na smirenje rabe svoje. Ovo, odsele blaženu me govore svi narodi jere učini meni velika koji uzmožan jest i sveto ime njegovo. I milost njegova od roda do roda bojeći se njega (riječi su to glasovitog “Magnificat -Veliča” same Bogorodice pri susretu s rođakinjom Elizabetom) … Podaj nam, rabom tvojim, molimo te, Gospodi Bože, vječnom pametju i tijelom zdravijem radovati se i prislavnim Blažene Marije, vazda djeve, moljenjem od sadanjih izbaviti se tuoga, vječnjega uživati veselja” … U tom je molitveniku zabilježen i prvi poznati zapis prepjeva latinske crkvene himne Ave maris stella — Zdravo, morska zvijezdo. Sljedeći primjeri ilustriraju jezik “Vatikanskoga hrvatskog molitvenika”: Tags: Vatikan 08.07.2023.

<фонт сизе=+1>Предговор руском издању Псалтира Овом издању које у себи садржи изабрана молитвена величања Бога св. Јефрема Сирина, дат је овакав назив зато што Псалтир, у ствари, и јесте књига богохваљења, што је исто што и величање Бога. Св. Јефрем је био испуњен благодаћу Божијом, и њоме покретан, изливао је пред Богом своје срдачне молитве. Дужност је сваког хришћанина да разгорева у себи благодатни дух. Главно средство за то је молитва. Онај у коме је благодат разгорена и у коме благодатна сила делује, сам се моли као што треба, али онај ко још до тога није дошао, потребно је да однегује молитвени дух у себи; а он се негује молитвама покренутих духом, које су се излиле из благодаћу распламсалих душа. Ето зашто св. Црква даје православним хришћанима молитвенике у руке. У овом смислу, од помоћи би могло да буде и ово издање изабраних молитава. Као што је међу пророцима св. Давид пре свега, Псалмопојац, тако је св. Јефрем међу светим Оцима пре свега, молитвеник. Његова душа није могла да се дотакне ниједног божанског предмета, а да се не узнесе у молитвено изливање осећања. Зато су његови списи препуни молитава. Овај свети Отац се са правом може назвати хришћански Псалмопојац. Као мера за изабрани број дела, послужио је број псалама у богонадахнутом Псалтиру, а као мерило њиховог садржаја садржај псалама. У псалмима се, осим молитава, налазе догмати. налази се историја, налазе се поуке. И ово издање изабраних молитава из дела св. Јефрема такође обухвата ширину таквог садржаја. Од догмата се код нас одвајкада уз Псалтир штампају исповедања вере св. Атанасија Великог и св. Максима Исповсдника о Пресветој Тројици и о оваплоћењу Бога Слова. Излагање ових догмата узето је из св. Јефрема. Историја садржана у псалмима је историја народа Божијег. Историја у молитвама св. Јсфрема је историја сваког хришћанина, која се споља одређује рођењем, животом на земљи, смрћу, васкрсењсм и вечним уделом, а изнутра се састоји пре свега од борбе са грехом, од устајања и падања, од светлих сгања у добру и мрачних пребивања у злу. У списима св. Јефрема све је то изображено најфинијим нијансама и најразновиднијим подробностима. То је најважнији део нашег издања. Поуке у Псалтиру сачињавају садржај већег дела псалама. Као паралела њима, из св. Јефрема су узета „Блаженства" и „Тешко“, уз додатак других, малобројних делова, под насловом „Поуке о животу". За уношење дела са поукама у наш Псалтир, пресудна је била жеља да се његов садржај учини разноврснијим, а да буду изабрана управо наведена дела, одлучило је то што по форми израза веома личе на молитвени начин изражавања. Ишло се на то да свака молитва садржи нешто посебно. Онај ко са пажњом чита одмах хе то приметити, иако су, на први поглед, сви реченични склопови исти. Али, и онима којима се неке молитве учине истим, не треба да буде досадно да их читају, као што ономе ко воли да се моли није досадно да понавља небројено пута: Господе помилуј, или Господе Исусе Xпусте, Сине Божији, помилујме грешног. Прилажемо уз овај Псалтир искрену жељу да свако ко га отвори нађе у њему оно што му је потребно. према стању свога духа, било да је то поука, или скрушеност, или надахнуће, или утеха. Нека би Господ дао све ово свима нама, молитвама светог Оца нашег Јефрема Сирина. <фонт сизе=+1>Садржај Предговор издавача, 7 Предговор руском издању псалтира, 9 СУЗНА МОЉЕЊА Прво сузно мољење Понедељком увече , 21 Друго сузно мољење Уторком увече , 32 Треће сузно мољење Средом увече , 43 Четврто сузно мољење Четвртком увече , 54 Пето сузно мољење Петком увече , 65 Шесто сузно мољење Суботом увече , 73 Седмо сузно мољење Суботом увече ,80 Осмо сузно мољење Недељом увече , 82 МОЛИТВЕ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ Молитва прва , 91 Молитва друга , 92 Молитва трећа , 95 Молитва четврта , 99 Молитва пета , 107 Молитва шеста , 114 Молитва седма , 120 Молитва осма , 128 Молитва девета , 132 Молитва десета , 137 Молитва једанаеста , 141 МОЛИТВЕ ЗА РАЗНЕ ПРИЛИКЕ Молитва прва, 149 Молитва друга - или исповедање Богу, 151 Молитва трећа, 156 Молитва четврта, 158 Молитва пета - Светоме Духу, 160 Молитва шеста, 162 Молитва седма, 163 Молитва осма, 165 Молитва девета, 170 Молитва десета, 171 Молитва једанаеста, 172 Молитва дванаеста, 172 Молитвено изливање душе пред Богом при виђењу умирућих ближњих, 173 Молитва умирућег за помиловање на Суду у дан Васкрсења, 175 Молитвена песма Богу - Васкрситељу мртвих, 176 Молитва за повратак мирних времена , 178 ПСАЛТИР 1. Блаженства, 183 2. Славословље Спаситељу, 185 3. Даруј нам благодат свеобухватну, 187 4. У Теби је све што нам је потребно, Господе, 188 5. Буди за нас све и дај нам да Теби посветимо све своје, 190 6. Нада оних који су оставили свет, 192 7. Душа, која је осетила спасење у Господу, 195 8. Палим грешницима једина је нада - Господ распети, 197 09. Оплакивање непажње према благодатном утицају, 199 10. Не владам собом, даруј ми дух покајања, 202 11. Не могу да се носим са собом нити са непријатељем, Ти Господе помози!, 205 12. Ближи се последњи час. Дај ми, Господе, да се покајем, да бих безопасно прошао страшни пут после смрти, 207 13. Уразуми и укрепи; ради искупљења, 209 14. Искупитељу свих спаси и мене, и даруј сузе - да би разориле стену која ме одваја од Тебе, 210 15. Богочовештво, 212 16. Ниспошљи благодат, да ме оживи, као што пролеће све оживљава дахом живота, 213 17. О благодати која нас руководи и сузама, 215 18. Не гледај на грехе, услиши, одагнај врага и укрепи на добро, 217 19. О успокојавању савести од унутрашњег смућења, 219 20. О слободном проласку кроз митарства и помиловању на Суду, 221 21. Дођи с покајањем, Господ је спреман да те прими, 223 22. Поуке о животу: Блаженства, 224 23. Богочовештво Спаситеља, 226 24. О дару суза и одгнању непријатеља, 230 25. Избави од нерада и лењости, 232 26. Сва је нада - Христос к Њему завапи, 235 27. Не падај духом. Ваистину је нада - Христос, 237 28. Поуке о животу, 238 29. Исповедање Богочовештва у Христу Исусу, Господу, 240 30. Ево - ево смрти, Отрезни се душо, 242 31. Цехај се живота вечног, да би се достојно припремио за њега, 244 32. Тражиш милост? Сам милостив буди, 245 33. Опраштање грехова за опраштање увреда, 246 34. Пролиј сузе да би се умио, и ослободио од уза страсти, 248 35. Ка Богородици - за очишћење од страсти и унутрашње устројство, 249 36. Поуке о животу - Блаженства, 250 37. Исповедање Пресвете Тројице, 252 38. Опомени се другог доласка, и прени се, 253 39. Овде кажњавај и благодаћу исправи, да се тамо не постидим, 255 40. Пробуди, подај снагу и сузе, 257 41. Моја унутрашњост није као и спољашњост; исцели, 258 42. Пао сам; подигни ме и дај ми да се бар мало потрудим, да на Суду не бих био посрамљен, 261 43. Поуке о животу, 264 44. Славословље Искупитељу, 266 45. Несхватљива је непажња према вечном благу и мукама непрекративим. Позив на скрушеност, 269 46. Богородице, сам смелости немам; Ти се помоли, - брза помоћнице, 271 47. Сам смелости немам; помените, Свети, 273 48. Тамо ће се све обелоданити. Док још времена има, пожури да се покајеш, 275 49. Блаженство помиловања, 278 50. Нада на помиловање, 279 51. Поуке о животу: Блаженства, 281 52. Жаљење на непријатеља. Молитва за избављење од њега и поштеду на Суду, ради искупљења, 283 53. Плач због недостатка Светих, 286 54. Дани пролазе, не одлажи покајање, 288 55. Образац самоиспитивања и самоукоревања, 290 56. Ђаво код нерадних успева, а марљивима венце припрема, 295 57. Поуке о животу, 298 58. Укор нерадној души од лица Господњег, 300 59. Суза ради обрати и дај да принесем плодове покајања, 302 60. Ка Богородици - за руковођење у животу и заступништво у смрти, 304 61. Овде исправи од свих грешнијег, 305 62. Ка Светима - за заступништво, 307 63. Молба за даривање сваке врлине, 308 64. Поуке о животу: блаженства, 310 65. На шта се ослања нада за оправдање на Суду, 312 66. Завео ме је враг, - и ја сагреших много; исповедам грехе, помилуј, 315 67. Против сплетки демонских, 318 68. Избави од непријатеља, као ревнитељ за душу, која Ти је обручена, 320 69. Сплетке демонске и варљивост греха, 321 70. Како милостиво прима Господ покајнике!, 327 71. Непостојаност воље и чврсте решености, 329 72. Са сузама приступи Лекару, и исцелиће те, 331 73. Крајње сам лош; али, по милости Твојој, дај ми да се покајем и избавим осуде, 333 74. Суза ради, очисти грехе и даруј снагу, да би се посрамио непријатељ, 335 75. Жаљење на свет и молитва за избављење од њега, 336 76. Непостојаност светског богатства побуђује на одвајање од њега, 338 77. Поуке о животу, 341 78. Исцели, Господе, да би се посрамио непријатељ, 343 79. Плач од сагледавања горког удела, који очекује грешнике, 344 80. Наша слабост и променљивост, и чврстина Светих, 347 81. Само под условом да се обећа добро настројење воље, упорне молитве бивају услишене, 349 82. О сну безметежном, 350 83. Са сузама моли опроштај, али пре свега ти сам опрости, 352 84. Помилуј, пре него ли ме стигне крај мој, 354 85. Поуке о животу: Блаженства, 355 86. Исповедање искупљења и молитва за Цркву, 357 87. Буди милостив нама и усопшима, 359 88. Ка Богородици - за унутрашње духовно благоустројство, 361 89. Душа сама застрањује, - враг није непобедив, 363 90. Ноћне сузе, 364 91. Дан и ноћ бди у молитви, да те не би изненадно затекао дан смрти, 366 92. Плачи; дани пролазе, а тамо су митарства, 368 93. Поуке о животу, 370 94. Труд утврђивања себе у бдењу и молитви доноси милост тамо, 372 95. Јутарње појање, 374 96. Вечерње славословље, 375 97. Својим удовима који се у славу Твоју потрудише овде, не дај да осете страдања тамо, 377 98. Нечистоте ометају долазак благодати, - омиј ме да би се она уселила, 378 99. Страшан пролаз кроз митарства, - овде очисти, Господе, 380 100. Устани, док је још времена и сузама се очисти, 382 101. Поуке о животу: Блаженства, 384 102. Нада помиловања је у искупљењу, 387 103. Устани, остарела у гресима, и са надом приступи Спаситељу , 389 104. Против злог и упорног врага, 391 105. Ка Богородици - за даривање покајања, 393 106. Према труду - награда, 395 107. Даруј Господе покајање и постојаност до краја, 397 108. Поуке о животу: Тешко теби душо, 399 109. Даруј благодат песмопојања и учења, да би њима изгладили бар мало грехова, 401 110. Стид и срам очекују нерадне; плач, 403 111. Ка Богородици са исповедањем приснодевствености њене и молитвом за достојно причешће Светим Тајнама, 405 112. Сузама се купује лек души, 407 113. Одагнај непријатеља, јер без Тебе ко ће га победити, 408 114. Благодат долази, и налазећи срце нечистим одлази, - чувај, дакле, срцечистим, 410 115. Због крајње нечистоте недостојан сам да приступим Теби Господе и да ти се молим , 412 116. Смрт и Суд - прибегнимо покајању, 414 117. Поуке о животу - осам греховних страсти /помисли/, 416 118. Хвала оваплотившем се ради нашег спасења, Господу, 418 119. Сагреших - опрости. Постараћу се да будем исправан уз помоћ благодати Твоје, 420 120. Колико сам пута давао обећање - и стално лагао; али по благодати Твојој заборави и то, 422 121. Обрати ме по својој моћи, не чекај на моју добру вољу, 424 122. Крајње је време да се препозна демонска обмана и да се тргнемо, 425 123. Ради посрнулости наше јави милост, 429 124. Божија казна и љубав, 430 125. Поуке о животу, 433 126. Не очајавај и не буди самоуверен, већ у смиреној нади вапи: Господе помилуј!, 435 127. Реч на Суду онима који су са десне и онима који су са леве стране, 436 128. Једино добру жељу приносим; ње ради, помилуј и спаси!, 438 129. Враг је препреден, а ми безбрижни, - будимо пажљиви да не би изгубили Царство, 440 130. Нисам оно што сам дужан бити, бојим се изобличења на Суду. Подај покајање и силу, 442 131. Сва је нада на милост Божију, 444 132. Тамо више нема помиловања, овде вапи, 446 133. Ако Бог услиши или не услиши молитву, све је на добро, 448 134. Делање, искупљење, васкрсење, 450 135. Чиме да узвратим? - Чашу спасења примићу, 451 136. Уразумљивање себе мишљу о смрти, и о томе шта је прати, 453 137. Живот тече, 455 138. Бог све сам даје; али се и молити треба, 457 139. Све је исто код мене, докле тако?, Обрати, јер ево краја, 460 140. Не вреди крити се, - Бог све види. Боље пожури да се умијеш, док је још времена, 462 141. Ка Богородици - иако сам нечист; прими молитву, даруј покајање и на Суду заштити, 463 142. Поуке о животу: Тешко ономе, 464 143. Нека је благословен милостиви Творац и Искупитељ, 466 144. Ко су блажени?, 467 145. Смрт - и нада у смрти, 469 146. Коме да прибегнем? Спаси ме Имена ради Свога , 471 147. Ка Богородици - о заступништву у животу, смрти и после смрти, 473 148. Сами Свети хе се зачудити слави својој, 474 149. При виђењу смрти - утеха васкрсењем, 476 150. Хвала Васкрситељу мртвих, 47 Наслов: Молитвеник и Псалтир Св Јефрема Сирина Издавач: Манастир Светиг Стефана Страна: 498 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 13х3х17.5 центиметар cm Година издања: 2002 ИСБН:

Tvrd povez, kao nova R3

Bratsvo Sv. Simeona Mirotočivog/ Manastir Hilandar/ Manastir Gračanica...2000. 240 strana. Veoma očuvan.

Dodatne informacije Pisac FRANO FANCEV Izdavač JUGOSLAVENSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI – ZAGREB Izdanje 1934 Povez MEKI Strana 288 Stanje Dobro

Опис Превод црквеног грчког и словенског Псалтира Епископ АТАНАСИЈЕ умир. Херцеговачки (2. дорађивано издање) Издају: Манаситр ХИЛАНДАР, Манастир ГРАЧАНИЦА, Манастир ЦЕТИЊСКИ, Манаситр ТВРДОШ, Братство СВ: СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ

Опис Превод црквеног грчког и словенског Псалтира Епископ АТАНАСИЈЕ умир. Херцеговачки (2. дорађивано издање) Издају: Манаситр ХИЛАНДАР, Манастир ГРАЧАНИЦА, Манастир ЦЕТИЊСКИ, Манаситр ТВРДОШ, Братство СВ: СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ

ODABRANI ČLANCI I STUDIJE 1933 - 1978 , Svetozar Radojčić Izdavački zavod Jugoslavija / Matica srpska Beograd 1982 Tvrd povez Omot u boji Ćirilica Ilustrovano: 192 crno-bele ilustracije, 19 reprodukcija u boji, 43 crteža) Format 23,5 x 28 cm 346 strana Najveći deo rasprava posvećen je starom srpskom slikarstvu i njegovim ikonografskim,tematskim i naročito stilskim problemima. Sadržaj Rad i uloga Svetozara Radojčića / Vojislav J. Đurić Menada iz Tetova Crkva u Konjuhu Freska Kosntantinove pobede u crkvi sv. Nikole Dabarskog Bronzani krstovi – relikvijari iz ranog srednjeg veka u beogradskim zbirkama Kijevski reljef Dionisa, Herakla i svetih ratnika Umetnost prvog milenija Uloga antike u starom srpskom slikarstvu Naša stara umetnost i mi Problem celine u istoriji stare srpske umetnosti Zografi u teoriji slike i slikarskog stvaranja u našoj staroj umetnosti Zračenje vizantijske umetnosti na slovenske zemlje u vremenu od XI veka do 1453. godine Prilozi za istoriju najstarijeg ohridskog slikarstva Ploča s likom vladara u krstionici splitske katedrale Kentaur-strelac u srpskoj plastici kasnog XII veka O vremenima stvaranja srpske monumentalne umetnosti Hilandarski diptih : novi prilog poznavanju mletačke minijature kasnog XIII veka Srpske minijature XIII veka Naslovna zastava hilandarskog Šestodneva iz 1263. godine Mileševske freske Strašnog suda Psaltir br. 46 iz Stavronikite i sopoćanske freske Beleška uz jedan citat iz Sopoćana Zlato u srpskoj umetnosti XIII veka O čulima i čulnosti u srpskoj književnosti s kraja XII i iz XIII veka O Trpezi Premudrosti u srpskoj književnosti i umetnosti od ranog XIII do ranog XIV veka Odjek „Pesme nad pesmama“ u srpskoj umetnosti XIII veka Gračaničke freske (234-240); Portret mladića na dovratniku u srpskom slikarstvu XV veka Vizantijsko slikarstvo od 1400. do 1453. godine Jedna slikarska škola iz druge polovine XV veka Opasnosti stvaranja kao tema u narodnom pesništvu Choix d`articles et d`études 1933-1978 : résumés

Ćirilske rukopisne knjige biblioteke Srpske patrijaršije Knjiga 1. Apostoli Biblioteka Srpske patrijaršije, 2022. 141 strana, tvrd povez, udžbenički format. „Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије, Књига 1. Апостоли“ Средином јуна 2022. године у оквиру издавачке делатности Библиотеке Српске Патријаршије објављена је научна публикација Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије, Књига 1. Апостоли, која је резултат вишегодишњег рада на пројекту: Истраживање, евидентирање и научна обрада рукописног фонда Библиотеке Српске Патријаршије. Научну комисију ангажовану на овом пројекту Библиотеке Патријаршије чине: проф. др Бранислав Тодић, редован професор Филозофског факултета у Београду; проф. др Зоран Ранковић, редован професор Православног Богословског факултета у Београду; мр Душица Грбић, начелник одељења старе и ретке књиге Библиотеке Матице српске у Новом Саду и др Зоран Недељковић, управника Библиотеке Српске Патријаршије. Издање које је пред читаоцима представља археографски опис шест рукописних књига и одломака Апостола, који се чувају у рукописном фонду Библиотеке Српске Патријаршије у Београду. Описи рукописа урађени су на основу непосредног увида и накнадне обраде. Описи се састоје од следећих целина: (Заглавље), Кодиколошки опис, Повез, Писар, место и време настанка, Ликовни украс, Садржај, Записи, Историјат и Литература. Ова публикације је прво издање поменутог пројекта који има за циљ научни опис свих средњовековних рукописа који се чувају у Библиотеци Патријаршије (укупно има 471 рукопис). Начин научног истрживања осим хронолошког јесте и тематски, односно рукописни фонд се обрађује по целинама – Апостоли, Јеванђеља, Псалтири, Зборници итд. Посебно вредан рукописни фонд Библиотеке Српске Патријаршије никада до сада није научно, детаљно и систематски описиван и управо због његовог значаја за научноистраживачку јавност, ово издање, као и будућа на којима ће се радити, биће потврда високих домета писаног стваралаштва српске културе кроз историју. Следеће издање на коме научна Комисија Библиотеке Српске Патријаршије ради биће средњовековна рукописна Јеванђеља.

ERIH KUBAHVIKTOR H. ELBERNKAROLINŠKA I OTONSKA UMETNOSTPrevod - Vera StojićIzdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1973308 strana24 cmEdicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnovePovez - TvrdStanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenjaSADRŽAJ:ARHITEKTURA U DOBA KAROLINGA I OTONAGlava I: Istorijski temelji umetnosti (5). Preromanička arhitektura (9). Arhitektura u Asturiji (10). Ovijedo (10). Naranko (11). Lena (12). Liljo (12). Ranoromaničko neimarstvo u Kataloniji (13). Zasvedene dvoranske crkve (13). Oblici raščlanjivanja (16). Ripol (16). Tarasa (16). Hrišćanske crkve 10. veka na području islama (mozarapska arhitektura (17). Provansa, dolina Rone, jugoistočna Francuska (18). Sv. Petar u Vijeni (19). Preromaničke dvoranske crkve u gornjoj Italiji (20). Jugozapadna Francuska (20). Država Langobarda (21). Bazilike (21). Kripte (23). Postanak dvoranske kripte (24). Dvoranske kripte (25). Jednobrodne crkve (26). Centralna građevina u gornjoj Italiji i jugoistočnoj Francuskoj (29). Rim (33). Benevent (35). Dvoranske crkve u Graubindenu s tri apside (37). Bazilike bez transepta u oblasti Alpa i alpskog predgorja (38). Češka i Moravska (38). Poljska (40). Jitland (40). Anglosaksonsko neimarstvo u Engleskoj (40). Tornjevi-zvonici (42). Dvorane (43). Bazilike (44). Anglosaksonsko neimarstvo (46). Istorija (46). Irska (46). Franačka država (48). Merovinsko neimarstvo (48). Lorš (50). Ahen (51). Dvorske kapele (54). Žerminji-de-Pre (55). Sledbenici Ahena (55). Metlah (56). Esen i Keln (56). Oktogon sa udubljenjima u zidu (57). Rotonda uz hor (58). Vestverk u Korveju (58). Centrula (62). Namena vestverka (62). Verden (64). Keln, Sv. Pantaleon (64). Docnija rešenja zapadnog dela građevine (66). Ahenski vestverk (69). Zapadno zdanje s tri tornja (69). Poprečno zapadno zdanje (70). Esensko zapadno zdanje (70). Zapadno zdanje u docnijoj Francuskoj (71). Karolinške bazilike (72). Štajnbah (72). Niski poprečni kraci (72). Građevine sa stupcima (73). Zeligenštat (74). Celoviti poprečni brod (74). Bazilika sa stubovima (76). Hehst (76). Sankt-Galen (77). Transept i kvadrat na preseku brodova (77). Stegnuti kvadrat (78). Karolinške velike građevine (78). Građevine sa ravnim pokrivačem u otonsko doba (80). Gernrode (80). Još neke crkve a emporama (81). Vinjori (81). Rems (82). Poreklo i svrha empore (82). Sv. Mihailo u Hildeshajmu (82). Otonske katedrale (85). Bazilke sa stupcima (86). Okrugli stubac (89). Otonske bazilike sa stubovima (89). Smenjivanje podupirača (89). Oltarski prostor i hor (90). Deambulatorijum (92). Kripte (92). Dvoranske kripte (94). Spoljašnja kripta (97). Jednobrodne crkve (98). Gradnja manastira (99). Drvena gradnja i kamena gradnja (100). Od porodice crkava do katedrale (102). Karolinško i otonsko neimarstvo (103). Karolinško neimarstvo (104). Otonsko neimarstvo (105). Stilska razdoblja i strujanja (105)LIKOVNA UMETNOST U KAROLINŠKO I OTONSKO DOBA Duhovni temelji umetnosti (107)I. KARLO VELIKI I NJEGOVO DOBAII. SLIKARSTVO U KAROLINŠKO DOBAMozaici (116). Zidno slikarstvo (119). Minijatura (127)III. VAJARSTVO U KAROLINŠKO DOBALivenje bronze (149). Skulptura u kamenu, štuku i drvetu (151). Rezbarije u slonovači (154). Kristal (158)IV. KAROLINŠKO ZLATARSTVOV. OTONSKI CAREVI I NJIHOVO RAZDOBLJEVI. SLIKARSTVO U OTONSKO DOBA Zidno slikarstvo (179). Ukrašavanje rukopisa (184)VII. OTONSKO VAJARSTVO U PLEMENITOM MATERIJALUSlonovača (209). Zlato i srebro (215)VIII. VELIKE VAJARSKE TVOREVINE U OTONSKO DOBADODATAK.Objašnjenja uz slike (240). Slike u dodatku (241). Hronološke tablice (265-277). Pregled tabla u boji (295). Pregled črteža (295). Popis literature (280). Registar (297)Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.Hans Erich Kubach Victor Heinrich Elbern Das Frühmittelalterliche Imperium Ahen Aachen Ajnhard Einhard Akantov Ukras Alkuin Iz Jorka Antika Arnulf Koruški Asturija Bamberg Bernvard Iz Hildeshajma Breša Burgundija Centula Ciklus Dagulfov Emalj Engleska Esen Essen Francuska Fulda Galijano Galliano Gernrode Kirijak Graubinden Graubunden Gregorijanskog Registra Majstor Henrik Hildeshajm Sveti Mihailo Inicijal Italija Italjianski Ivrea Kanigu Canigou St Martin Karlo Veliki Kapela Karlo Ćelavi Karolinzi Katalonija Keln Pantaleon Korvej Corevy Langobardi Libri Carolini Lijež Liege Lorš Ludvig Poboni Majestas Domini Majnc Meinz Mec Metz Milano Mister Sveti Jovan Mozaik Ornament Ornamentika Oton Ovidije Palatinska Škola Rajhenau Riechenau Regenzburg Regensburg Sveti Emeram Emmeram Relikvijar Rems Reims Renovacij Ri San Pedro Roda Rukopisno Slikarstvo Ruodprehtova Sankt Galen Slonovača Špajer Speyer Štajnbah Steinbach Tekst Teodulf Iz Orleana Teofanu Carica Trijer Tur Tours Tutilo Utrehtski Psaltir Verden Vizantija Zeon Seeon Zidno Slikarstvo Zlatarstvo Žerminji De Pre Germigny Des Pres

ERIH KUBAH VIKTOR H. ELBERN KAROLINŠKA I OTONSKA UMETNOST Prevod - Vera Stojić Izdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1973 308 strana 24 cm Edicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnove Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: ARHITEKTURA U DOBA KAROLINGA I OTONA Glava I: Istorijski temelji umetnosti (5). Preromanička arhitektura (9). Arhitektura u Asturiji (10). Ovijedo (10). Naranko (11). Lena (12). Liljo (12). Ranoromaničko neimarstvo u Kataloniji (13). Zasvedene dvoranske crkve (13). Oblici raščlanjivanja (16). Ripol (16). Tarasa (16). Hrišćanske crkve 10. veka na području islama (mozarapska arhitektura (17). Provansa, dolina Rone, jugoistočna Francuska (18). Sv. Petar u Vijeni (19). Preromaničke dvoranske crkve u gornjoj Italiji (20). Jugozapadna Francuska (20). Država Langobarda (21). Bazilike (21). Kripte (23). Postanak dvoranske kripte (24). Dvoranske kripte (25). Jednobrodne crkve (26). Centralna građevina u gornjoj Italiji i jugoistočnoj Francuskoj (29). Rim (33). Benevent (35). Dvoranske crkve u Graubindenu s tri apside (37). Bazilike bez transepta u oblasti Alpa i alpskog predgorja (38). Češka i Moravska (38). Poljska (40). Jitland (40). Anglosaksonsko neimarstvo u Engleskoj (40). Tornjevi-zvonici (42). Dvorane (43). Bazilike (44). Anglosaksonsko neimarstvo (46). Istorija (46). Irska (46). Franačka država (48). Merovinsko neimarstvo (48). Lorš (50). Ahen (51). Dvorske kapele (54). Žerminji-de-Pre (55). Sledbenici Ahena (55). Metlah (56). Esen i Keln (56). Oktogon sa udubljenjima u zidu (57). Rotonda uz hor (58). Vestverk u Korveju (58). Centrula (62). Namena vestverka (62). Verden (64). Keln, Sv. Pantaleon (64). Docnija rešenja zapadnog dela građevine (66). Ahenski vestverk (69). Zapadno zdanje s tri tornja (69). Poprečno zapadno zdanje (70). Esensko zapadno zdanje (70). Zapadno zdanje u docnijoj Francuskoj (71). Karolinške bazilike (72). Štajnbah (72). Niski poprečni kraci (72). Građevine sa stupcima (73). Zeligenštat (74). Celoviti poprečni brod (74). Bazilika sa stubovima (76). Hehst (76). Sankt-Galen (77). Transept i kvadrat na preseku brodova (77). Stegnuti kvadrat (78). Karolinške velike građevine (78). Građevine sa ravnim pokrivačem u otonsko doba (80). Gernrode (80). Još neke crkve a emporama (81). Vinjori (81). Rems (82). Poreklo i svrha empore (82). Sv. Mihailo u Hildeshajmu (82). Otonske katedrale (85). Bazilke sa stupcima (86). Okrugli stubac (89). Otonske bazilike sa stubovima (89). Smenjivanje podupirača (89). Oltarski prostor i hor (90). Deambulatorijum (92). Kripte (92). Dvoranske kripte (94). Spoljašnja kripta (97). Jednobrodne crkve (98). Gradnja manastira (99). Drvena gradnja i kamena gradnja (100). Od porodice crkava do katedrale (102). Karolinško i otonsko neimarstvo (103). Karolinško neimarstvo (104). Otonsko neimarstvo (105). Stilska razdoblja i strujanja (105) LIKOVNA UMETNOST U KAROLINŠKO I OTONSKO DOBA Duhovni temelji umetnosti (107) I. KARLO VELIKI I NJEGOVO DOBA II. SLIKARSTVO U KAROLINŠKO DOBA Mozaici (116). Zidno slikarstvo (119). Minijatura (127) III. VAJARSTVO U KAROLINŠKO DOBA Livenje bronze (149). Skulptura u kamenu, štuku i drvetu (151). Rezbarije u slonovači (154). Kristal (158) IV. KAROLINŠKO ZLATARSTVO V. OTONSKI CAREVI I NJIHOVO RAZDOBLJE VI. SLIKARSTVO U OTONSKO DOBA Zidno slikarstvo (179). Ukrašavanje rukopisa (184) VII. OTONSKO VAJARSTVO U PLEMENITOM MATERIJALU Slonovača (209). Zlato i srebro (215) VIII. VELIKE VAJARSKE TVOREVINE U OTONSKO DOBA DODATAK. Objašnjenja uz slike (240). Slike u dodatku (241). Hronološke tablice (265-277). Pregled tabla u boji (295). Pregled črteža (295). Popis literature (280). Registar (297) Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Hans Erich Kubach Victor Heinrich Elbern Das Frühmittelalterliche Imperium Ahen Aachen Ajnhard Einhard Akantov Ukras Alkuin Iz Jorka Antika Arnulf Koruški Asturija Bamberg Bernvard Iz Hildeshajma Breša Burgundija Centula Ciklus Dagulfov Emalj Engleska Esen Essen Francuska Fulda Galijano Galliano Gernrode Kirijak Graubinden Graubunden Gregorijanskog Registra Majstor Henrik Hildeshajm Sveti Mihailo Inicijal Italija Italjianski Ivrea Kanigu Canigou St Martin Karlo Veliki Kapela Karlo Ćelavi Karolinzi Katalonija Keln Pantaleon Korvej Corevy Langobardi Libri Carolini Lijež Liege Lorš Ludvig Poboni Majestas Domini Majnc Meinz Mec Metz Milano Mister Sveti Jovan Mozaik Ornament Ornamentika Oton Ovidije Palatinska Škola Rajhenau Riechenau Regenzburg Regensburg Sveti Emeram Emmeram Relikvijar Rems Reims Renovacij Ri San Pedro Roda Rukopisno Slikarstvo Ruodprehtova Sankt Galen Slonovača Špajer Speyer Štajnbah Steinbach Tekst Teodulf Iz Orleana Teofanu Carica Trijer Tur Tours Tutilo Utrehtski Psaltir Verden Vizantija Zeon Seeon Zidno Slikarstvo Zlatarstvo Žerminji De Pre Germigny Des Pres

Knjiga Studije iz istorijske semantike bavi se pitanjima semantičke promene na bogatoj građi srpskog, slovenskih i indoevropskih jezika i uz to, u zavisnosti od istraživanog problema, i jezika drugih porodica, u širokom komparativnom kontekstu i istorijskom luku. Odlikuje je holistički i interdisciplinarni uvid u problematiku, kao i ukrštanje filološkog umeća i opštelingvističkog, pre svega kognitivno-tipološkog pristupa. Značenje se rađa i menja u sadejstvu, s jedne strane, opštih čovekovih konceptualnih sposobnosti, urođenih i oblikovanih zajedničkim iskustvom ljudske rase, a otelotvorenih u poligenetskim dijahronijskim procesima, i, s druge, kulturnih modela i semiotičkih sistema posebnih jezičkih zajednica. Stoga istorija reči, ponajviše u domenu apstraktnog pojmovnika, otkriva ne samo univerzalne puteve u konceptualizaciji i kategorizaciji pojava u opaženoj stvarnosti, već i specifične kulturne obrasce i slike sveta, kao i njihove različitim faktorima uslovljene mene, svedočeći o istoriji kulture. Rečeno se ilustruje odabranim semantičkim studijama u kojima se predstavljaju opšta pitanja istorijske semantike i rekonstrukcije značenja, procesi semantičkog pozajmljivanja prilikom oblikovanja slovenske bogoslovske terminologije u susretu prethrišćanske i hrišćanske kulture i formulaični jezik slovenskog običajnog prava, utemeljen u mitskoj slici sveta. Jаsminа Grković-Mejdžor rođenа je 1959. Osnovnu školu i gimnаziju zаvršilа u Novom Sаdu. Diplomirаlа južnoslovenske jezike nа Filozofskom fаkultetu u Novom Sаdu 1981, mаgistrirаlа 1984, doktorirаlа 1990. Redovni profesor nа Odseku zа srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fаkultetа u Novom Sаdu. Nа osnovnim studijаmа predаje Stаroslovenski jezik, Srpskoslovenski jezik i Uporednu grаmаtiku slovenskih jezikа, nа postdiplomskim Istorijsku sintаksu i Istorijsku leksikologiju. Gostujući profesor nа Filozofskom fаkultetu Univerzitetа u Bаnjаluci. Dobitnik nаgrаde Fondа Aleksаndar Belić pri SANU zа nаjbolju objаvljenu knjigu iz oblаsti nаuke o jeziku u 1994. godini (zа mlаde nаučne stvаrаoce), kаo i Povelje odborа zа obilježаvаnje petstote godišnjice prve ćiriličke štаmpаrije nа slovenskom jugu SANU, iste godine. Člаn Stаroslovenskog odborа SANU i Odborа odeljenjа zа književnost i jezik Mаtice srpske. Člаn redаkcije čаsopisа Zbornik Mаtice srpske zа filologiju i lingvistiku i čаsopisа Prilozi proučаvаnju jezikа. Rukovodilаc projektа “Istorijа srpskog jezikа” (2002-) koji finаnsirа Ministаrstvo nаuke i zаštite životne sredine Republike Srbije. Borаvilа nа studijskim usаvršаvаnjimа nа Držаvnom univerzitetu Ohаjа, SAD, i u Institutu zа slаvistiku Бečkog univerzitetа. Učestvovаlа nа brojnim nаučnim skupovimа u zemlji i inostrаnstvu (Kolumbus, Krаkov, Moskvа, Ohrid, Sofijа itd.). Knjige: Jezik Psаltirа iz štаmpаrije Crnojevićа (1993), Spisi Dimitrijа Kаntаkuzinа i Blаdislаvа Grаmаtikа (1993), Đurаđ Crnojević, jeromonаh Mаkаrije, Oktoih prvoglаsnik, I-II (1996), Pitаnjа iz stаroslovenske sintаkse i leksike (2001).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mihovil Bolonić (Vrbnik, 3. siječnja 1911. – Krk, 16. veljače 1984.) je bio hrvatski povjesničar te aktivni društveni radnik. Životopis Rodio se u Vrbniku 1911. Studirao je u Ljubljani gdje je diplomirao na Bogoslovnom fakultetu. Radio je kao tajnik Krčke biskupije. Obnašao je dužnost Stolnog kaptola na Krku i tajnog komornika (noseći naslov monsinjora). Iako je bio crkvenom osobom, Izvršno vijeće Sabora SRH dodijelilo mu je `izuzetno priznatu mirovinu` zbog zasluga na kulturnom polju. Znanstvenim se radom bavi u kasnijoj dobi. Uglavnom se je bavio arhivskim materijalima na Krku. Najviše ga je znanstveno zanimala srednjovjekovna i novija povijest Krka, glagoljaška prošlost Krka i okolice, a osobita mu je zasluga otkrivanje ekonomskog i socijalnog položaja malog primorskog puka u prošlosti. Kao društveni radnik djelovao je u okviru akcija Katoličke Crkve i SSRNH. BOLONIĆ, Mihovil, povijesni pisac (Vrbnik na Krku, 3. I 1911 — Krk, 16. II 1984). Osnovnu školu završio je u Vrbniku, gimnaziju polazio u Krku (1921–27) i Splitu (1927–29), teologiju studirao u Splitu (1930–32) i Ljubljani (1932–36). Za svećenika je zaređen 1934. Obavljao je službe kapelana (1934–36), biskupijskog arhivara (1936–54) i tajnika biskupske kancelarije (1954–79) u Krku. Istodobno je bio dijecezanski konzultor i prosinodalni ispitivač. — B. istražuje kulturnu, socijalnu i crkvenu prošlost otoka Krka, kvarnerskih otoka i Hrvatskog primorja, napose djelovanje i život glagoljašâ. Objavio je više priloga i povijesnih rasprava u časopisima i godišnjacima: Krčki kalendar (1953–55), Bogoslovska smotra (1965–68, 1970, 1972, 1973, 1975–77), Krčki zbornik (1970–72, 1975), Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci i Pazinu (1972, 1974), Senjski zbornik (1973–75, 1977), Istarska danica (1974), Croatica Christiana periodica (1980) i dr. U brojnim studijama i djelima B. obrađuje dosad nedovoljno rasvijetljena pitanja iz krčke povijesti, temeljeći ih na bogatoj faktografskoj građi i obilju izvornih podataka. DJELA: Parčićeva tiskara u Glavotoku. Rijeka 1965. — Krčki seoski kaptoli pioniri i nosioci liturgijskog života. Bogoslovska smotra, 38(1968) 2, str. 263–284. — O životu i radu Ivana Feretića (1769–1839). Krčki zbornik, 1970, 1, str. 285–349. — O životu i radu Dragutina A. Parčića. Bogoslovska smotra, 42(1972) 4, str. 413–433. — Crkveni patronat na području senjsko-modruške biskupije. Senjski zbornik, 5(1973) str. 219–318. — Kapari vrbnički. Zagreb 1973. — Bratovština sv. Ivana Krstitelja – Kapari u Vrbniku (1323–1973) i druge bratovštine na Krku. Zagreb 1975. — Stoljetne veze krčkih i senjskih glagoljaša. Senjski zbornik 6(1975) str. 81–139. — Ekonomsko-socijalno stanje krčkih glagoljaša. Bogoslovska smotra, 45(1975) 1, str. 97–116; 46(1976) 4, str. 475–500; 47(1977) 1, str. 101–123. — Otok Krk kroz vjekove (suautor I. Žic Rokov). Zagreb 1977. — Otok Krk kolijevka glagoljice. Zagreb 1980. LIT.: N. Marulić: O prvoj štampariji na otoku Krku. Krčki zbornik, 1972, 5, str. 408–409. — M. Bogović: Bratovštine na otoku Krku. Zvona, 15(1976) 5, str. 5. — V. Dorčić: Mihovil Bolonić i Ivan Žic-Rokov, Otok Krk kroz vjekove. Marulić, 11(1978) 2, str. 206–207. — S. Kovačić: Mihovil Bolonić i Ivan Žic Rokov; Otok Krk kroz vjekove. Crkva u svijetu, 13(1978) str. 183–184. — Isti: Mihovil Bolonić, Bratovština sv. Ivana Krstitelja Kapari u Vrbniku (1323–1973) i druge bratovštine na Krku. Ibid., str. 184–185. — D. Horvatić (D. H.): Mihovil Bolonić »Otok Krk, kolijevka glagoljice«. Marulić, 14(1981) 4, str. 420–421. — F. E. Hoško: Mihovil Bolonić – Ivan Žic-Rokov: Otok Krk kroz vjekove. Croatica Christiana periodica, 5(1981) 7, str. 79–81. — Isti: Mihovil Bolonić: Otok Krk kolijevka glagoljice. Ibid., str. 81–83. — P. Strčić: Radovi Mihovila Bolonića o Krku i glagoljaštvu. Jadranski zbornik, 12(1982–85) str. 555–563. — Isti: In memoriam mons. Mihovilu Boloniću. Vjesnik, 45(1984) 13 097, str. 5. — M. Valković: In memoriam – Mihovil Bolonić 1911–1984 (s bibliografijom radova). Croatica Christiana periodica, 8(1984) 14, str. 225–229. — A. Benvin: In memoriam Mihovil Bolonić. Slovo, 35(1985) str. 155–156. Glagoljica (staroslovenski – sloven – `sloviti` – `govoriti`) je pismo koje su slovenski narodi koristili u drugoj polovini 9. veka. U današnjoj nauci prevladava mišljenje da ju je sastavio jedan od slovenskih misionara Ćiril u drugoj polovini 9. veka (oko 863. godine), uz pomoc svog brata Metoda. On je tim pismom preveo Bibliju i to na staroslovenski jezik. Glagoljica je sastavljena, po jednoj hipotezi, prema grčkom tajnopisu. Prvobitno je imala 40 slova, a posle 38 slova (svako slovo je imalo dvojaku vrednost – glasnovnu i brojnu). Od spomenika pisanih glagoljicom poznati su: Zografsko jevandjelje, Asemanovo jevandjelje, Sinajski psaltir, Marijinsko jevandjelje, Baščanska ploča i Kocev glagoljaš, Bečki listići, Hrvojev misal. Originalni tekstovi Kirila i Metoda nisu sačuvani, vec samo prepisi tih tekstova s kraja 10. i početka 11. veka. Prvobitna glagoljica je predstavljala tip oble glagoljice sa okruglim slovima. Ovom su glagoljicom pisane knjige koje koje su doneli ucenici slovenske brace iz Moravske u Bugarsku, Makedoniju, Rasku, i u primorsku Hrvatsku i Dalmaciju. U zapadnim predelima glagoljica je ostala vrlo dugo u upotrebi u crkvi, ali se promenila pod uticajem beneventane i gotice, postala ostrija, uglasta, sa izlomljenim linijama i zato se naziva uglasta glagoljica. U nekim mestima Dalmacije rimokatolicki svestenici i danas odrzavaju glagoljicu kao slovensko pismo za koje se u 10. veku borio Grgur Ninski. Glagoljicu su negovali i uporno cuvali narodni svestenici nazvani `glagoljasi`, iz otpora prema tudjinskom uticaju preko latinskog pisma u crkvi. Stare hrvatske glagoljske knjige liturgijskog karaktera pisane su svecanom glagoljicom, lepim, uspravnim slovima. Od kraja 14. veka, kada je usla u administraciju, glagoljica je brzopisna, sa mnogo ligatura i abrevijacija (vezanih slova i skracenica).

Autor - osoba Orfelin, Zaharija, 1726-1785 = Orfelin, Zaharija, 1726-1785 Naslov Iskusni podrumar / Zaharija Orfelin Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1986 Izdanje [(Fototipsko izd.)] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna biblioteka Srbije ; Gornji Milanovac : Dečje novine, 1986 (Beograd : `Radiša Timotić`) Fizički opis 256, XLII str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Čurčić, Lazar, 1926- = Čurčić, Lazar, 1926- Zbirka ǂBiblioteka ǂŽiva prošlost ISBN 86-367-0043-4 (karton) Napomene Tiraž 2.000 Str. III-XXVII: Orfelinov Iskusni podrumar / Lazar Čurčić Str. XXIX-XXX: O ovom izdanju / L. Č. Str. XXXI-XLII: Komentari / L. Č. Fototip. izd.: Pančevo: Knjižara Braće Jovanovića, 1885. Predmetne odrednice Orfelin, Zaharija, 1726-1785 -- `Iskusni podrumar` Vinarstvo „Orfelinov Iskusni podrumar (kraj XVIII veka) prva je srpska knjiga namenjena vinogradarima, ali ona je, kako je napred rečeno, bila namenjena i vaspitanju ukusa. Takve knjige oduvek su izlazile samo iz ruku pisaca prefinjenih osećanja, i onih pisaca koji su bili spremni da učine mnogo u širenju lepog u svim okvirima čovekovog života. U našoj kulturnoj istoriji niko nije proučavao trajanje, mene i uticaj vaspitanja ukusa, a i to je nezaobilazna kategorija za shvatanje duhovnih vrednosti.” U ovoj je knjizi sve rečeno, štа i kаko trebа običаn gаzdа oko i sа vinom dа rаdi, pа аko je budeš iole sа pаžnjom pročitаo i proučio, imаćeš od nje veomа velike koristi. Onа ti, istinа, ne pružа priliku, dа od vode bez ikаkvа troškа nаprаviš dobro vino, аli te uči dа tvoje drаgo i skupoceno vino, аko ti se po nesreći sа vremenа, rđаvа podrumа, buretа ili mа čegа tome slično, pokvаri, dа gа možeš opet poprаviti i postаviti u ono stаnje u koje trebа, dа ti je vino... Zaharije Stefanović Orfelin (Vukovar, 1726 – Novi Sad, 19. januar 1785) bio je srpski pesnik, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf, enolog, pisac udžbenika i pravoslavni teolog. Rođen je u srpskoj porodici u Vukovaru 1726. godine, u periodu posle Bečkog rata 1683–1699. Otac mu se zvao Jovan. Prvo Orfelinovo objavljeno delo je Kratkoje o bogopodobajuštem telu i krovi Hristovoj pokloneniji i vremenitoga nastavljenija, nastalo tokom njegovog službovanja (pisar) kod mitropolita Nenadovića 1758. godine. Pretpostavlja se da se obučavao u Budimu i Beču kao i da se nakandno sam učio u Novom Sadu. Sveti Đorđe sa izgledom manastira Senđurđa iz 1767. godine Захарія Орфелинъ Цесаро-Кралевской Рѣзнаго Художества Академіи Членъ грыдоровалъje Orfelinov rad iz 1760. za koji istoričar umetnosti Dinko Davidov smatra da je taj bakrorez bio ”neka vrsta specijalističke vežbe” na osnovu kojeg ga je Jakob Šmucer primio za počasnog člana bečke bakrorezačke akademije 1767. godine. Orfelin je službovao kod vladike Vićentija Jovanovića Vidaka u Temišvaru do 1764. Potom odlazi u Veneciju gde radi kao korektor srpskih knjiga u štampariji Dimitrija Teodosija. Smatra se da je iz Venecije povremeno putovao u Beč. Delo „Plač Serbiji“ Kao pesnik, Orfelin je najznačajnija pojava u srpskoj poeziji 18. veka. Napisao je desetak dužih pesama, od kojih je najznačajnija Plač Serbiji (Plač Srbije, 1761) u dve verzije, narodnoj i crkvenoslovenskoj. To je antiaustrijska, buntovnička pesma. U toj pesmi Srbija žali za nekadašnjim sjajem srednjovekovne države i kritikuje sunarodnike koji zaboravljaju svoj nacionalni identitet. Odlomak: Kako stade Serbija, slavna i ugodna, sa množestvom naroda bivša prođe plodna, presilnima careva i hrabri soldati. Slavni moji carevi i voždi veliki, s mojih hrabri vitezi i sini toliki. Vostok, zapad, polunoć bojali se mene, slavne, hrabre Serbije, bivše togda jedne. Slavenoserbski magazin, bukvar i udžbenici Među najznačajnija Orfelinova dela ubraja se „Slavenoserbski magazin“ štampan u Veneciji 1768.[10] Zamišljen je kao časopis, odnosno to je prvi časopis na čitavom slovenskom jugu. Izašao je samo jedan broj. U predgovoru u vidu manifesta Orfelin iznosi osnovnu ideju građanske prosvećenosti, ideju demokratizacije kulture, da nauka treba da služi potrebama običnog čoveka, a književnost i filozofija da izađu iz uskog kruga učenih ljudi i da postanu dostupni svima. To je prva srpska svetovna i građansko-prosvetiteljska knjiga. Godine 1768. Zaharije Orfelin je proklamativno u srpski književni jezik uveo mešavinu crkvenoslovenskog i narodnog jezika, u kojoj je uvek bilo mesta i za specifične ruske reči i time praktično osnovao slavenosrpski jezik. Jovan Deretić ga smatra, uz Jovana Rajića, najznačajnijim piscem ruskoslovenske epohe u srpskoj književnosti. Zaharije Orfelin je autor prvog srpskog bukvara iz 1767. po kojem su učile brojne generacije dece. Drugo izdanje bilo je 1797. Autor je i prvih udžbenika latinskog jezika. Njegovo najopsežnije delo je „Žitije Petra Velikog“ (Venecija, 1772) u kome je video prosvećenog monarha, filozofski ideal 18. veka. Napisao je i prvi srpski „Večiti kalendar“ 1780, štampan u Beču 1783, gde uz standardne kalendarske podatke daje i obimno poglavlje o astronomiji. „Veliki srpski travnik“, „Iskusni podrumar“ Zapazio je veliki značaj lekovitog bilja i napisao (nedovršenu) knjigu „Veliki srpski travnik“ u kojoj je obradio oko 500 biljaka, stavljajući uz svaku latinski i narodni naziv. Osim toga za svaku biljku je naveo „polza i upotreblenije“ sa podacima o lekovitim dejstvima i terapijama, tj. kako se ta biljka može korisno upotrebiti, što je bilo uobičajeno za to vreme u Evropi, a prvi put kod Srba. Njegova knjiga Iskusni podrumar (Beč, 1783) ima nekoliko stotina recepata za spravljanje travnih vina i mnogih drugih alkoholnih i bezalkoholnih napitaka i lekova. U knjizi se govori i o načinu i vremenu berbe i sušenja lekovitog bilja i o korisnosti i lekovitoj vrednosti složenih preparata izrađenih od više od 200 domaćih i egzotičnih lekovitih i mirisnih biljaka. Pišući o receptima za proizvodnju vina, Zaharije Orfelin navodi i recepturu za izradu bermeta koja se razlikovala od kuće do kuće. Bermet je desertno vino, slatkog ukusa, sa različitim dodacima lekovitog i začinskog bilja. Zaharije je dao recept koji se odomaćio sa raznim modifikacija po Fruškoj gori. Ona je prva knjiga ovakve vrste na srpskom jeziku. Tek sto godina kasnije (1883) Srpski arhiv za celokupno lekarstvo štampao je kao posebno izdanje Lekovito bilje u Srbiji od dr Save Petrovića. Slikar i bakrorezac Na srpskoj kulturnoj sceni pojavljuje se 1758. godine. Bio je uspešan kao slikar, kaligraf i bakrorezac, uradio je više dela u bakrorezu. Jedno od njih predstavlja Svetog Savu. 70-ih godina 18. veka izabran je za počasnog člana Umetničke akademije u Beču. Umro je 19. januara 1785. godine u Novom Sadu, na Sajlovu. Sahranjen je pri crkvi Sv. Jovana Preteče. Dela Pesan novosadelanuje za građanku gospodicnu Femku, između 1748 i 1757 Pozdrav Mojseju Putniku, Novi Sad, 1757. Omologija, 1758. Hulitelj, Sremski Karlovci, 1759. Kratkoje o sedmih tajinstvah nastavlenije, 1760. Gorestni plač slavnija inogda Serbiji, Venecija, 1761 Trenodija, Venecija, 1762 Plač Serbii, jejaže sini v različnija gosudarstva rasjejali sja, Venecija, 1762 Oda na vospominanije vtorago Hristova prišestvija, 1763. Apostolskoje mleko, Temišvar, 1763. Istina o Boze, Novi Sad, 1764. Hristoljubivih dus stihoslovije, Novi Sad, 1764. Sjetovanije naučenogo mladago čelovjeka, 1764. Strasno jevandljelje, Venecija, 1764. Pjesn istoriceskaja, Venecija, 1765. Melodija k proleću, Novi Sad, 1765. Slavenosrpski kalendar za godionu 1766., Novi Sad, 1765. Latinski bukvar, Venecija, 1766. Pervija načatki latinskogo jazika, 1767. Pervoje ucenije hotjastim ucitisja knig pismeni slavenskimi nazivaemo Bukvar, Venecija, 1767. Latinska gramatika, Venecija, 1768. Slaveno-serbski magazin, Venecija, 1768. Istorija o žitija i slavnih đelah velikago gosudarja i imperatora Petra Pervago, Venecija, 1772 Generalnaja karta vserosijkoj Imperiji, 1774. Položenije provuncij: Liflandije, Finlandije, Karelije, Ingrije, i Kurlandije, 1774. Karta georaf. Germanije, Holandije, Danije, Poljane, 1774. Karta Male Tatarije, 1774. Bukvar za srpsku decu slovenski, Venecija, 1776. Propisi srpski, Sremski Karlovci, 1776. Slavenska i vlaska Kaligrafija, Sremski Karlovci, 1778. Večni kalendar, Beč, 1783. Iskusni podrumar, Beč, 1783. Sedam stepenej premudrosti Urednik ili prevodilac Srpska gramatika, 1755. Kratkoje nastavlenije, Sremski Karlovci, 1757. Ortodoksosomologija ili pravoslavnoje ispovjedanije, Sremski Karlovci, uredio 1758. Kratko nastavljenije, Sremski Karlovci, 1758. Oda na vospominanije vtoraga Hristova prisestvija, Beč, 1759. Molitvoslav, Venecija, 1762. Psaltir, Venecija, 1762. Trebnik, Venecija, 1762. Propoved ili slovo o osuzdeniji, Venecija, 1764. Evangelija ctomaja vo sjatij i velikij cetveretok, Venecija, 1764. Catechisis – Peter Mohyla Catechisis – Jovan Rajić Srbljak (kompendijum starih srpskih zapisa) Kratke priče – Feofan Prokopovič Zanimljivosti Postoji kulturna grupa „Krug Orfelin“ Nagrada „Zaharija Orfelin“ dodeljuju se na Međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu za najbolju likovnu i tehničku opremu knjiga izdatih između dva Salona. Postoji izdavačka kuća „Orfelin“ u Novom Sadu Udruženje Srba i poštovalaca srpske kulture i nasleđa „Orfelianum“ iz Pariza dodeljuje istoimenu nagradu za najlepšu pesmu napisanu na srpskom jeziku Pesnik Đorđe Nešić je napisao pesmu Zdravica Zaharija Orfelina, inspirisanu njegovom mišlju o optimalnoj meri konzumacije alkohola u delu Iskusni podrumar. MG12