VLADIMIR KRSTIĆ PREVOD SVETOG PISMA - istorijat i analiza prevoda Đure Daničića Izdavač - Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Beograd Godina - 2009 238 strana 20 cm ISBN - 978-86-87137-21-9 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, ima posvetu na predlistu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: UVOD O PREVODU JEZIK BIBLIJE Jezici Biblije Jevrejski jezik Aramejski jezik Grčki jezik STARI PREVODI BIBLIJE Aleksandrijski prevod: Septuaginta Prevodi Starog zaveta na osnovu Septuaginte Starolatinski prevod Biblije Vulgata Staroslovenski prevod Srpski prevod IZ ISTORIJE BIBLIJSKOG DRUŠTVA Britansko i inostrano biblijsko društvo Organizacija i delovanje Društva Rusko biblijsko društvo ĐURA DANIČIĆ Daničićevom karakteru KAKO JE HACTAJAO PREVOD STAROG ZAVETA Vukova inicijativa za prevod Psaltira Priprema za prevođenje Starog zaveta Prevod i revizija knjige Postanja Završetak Petoknjižja Petoknjižje u štampi Prevod ostalih knjiga Starog zaveta Kompletiranje prevoda Mišljenja revizora ANALIZA PREVODA Biblijska poezija Daničićevom stilu Nedostaci prevoda ZAVRŠNA REČ Rezime Prilog І Prilog II Prilog III Prilog IV Prilog V Prilog VI Prilog VII Prilog VIII Prilog IX Prilog X Prilog XI Prilog XII Literatura Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Poezija Svetozara Matića je himnička, uznoseća, anagoška. Ona je pôj životu i u slavu života, života pravog, plamenog, vaskrsavajućeg i tim plamenom u ovoj poeziji ispunjeno je sve, i najneznatniji trenuci života. Tu se razotkriva duboka etika ove zbirke, neka vrsta lepog uputstva za život, ne docirajućeg i morališućeg, nego podstičućeg. Koja nam poje i svedoči da živeti ima smisla samo ako gorimo. A goreti možemo, jer nismo sami, jer smo za gorenje stvoreni. dr Vladimir Kolarić Pesme Svetozara Matića imaju psalmičnu notu, ne samo zbog referiranja na pojedine stihove iz Psaltira, kojih ima nekoliko u ovoj zbirci, već zbog jasnog uvida autora da je čovek prognan iz Raja zauvek poneo nemir Pada, nemir koji je tu i „u dubini jesenjeg dana, (i) u dubini letnje noći“. Čežnja za Bogom kao jedinim smislom svetla i tame, toplote i hladnoće, života pre, života posle, svega. Stoga, ova zbirka pesama jeste jedna velika pesma o žeđi za Bogom, o onim trenucima kada je pesnik osećao da je Bog tu, kada je želeo da Mu tu žeđ olakša. dr Predrag Jakšić

Pesme Svetozara Matića imaju psalmičnu notu, ne samo zbog referiranja na pojedine stihove iz Psaltira, kojih ima nekoliko u ovoj zbirci, već zbog jasnog uvida autora da je čovek prognan iz Raja zauvek poneo nemir Pada, nemir koji je tu i „u dubini jesenjeg dana, (i) u dubini letnje noći“. Čežnja za Bogom kao jedinim smislom svetla i tame, toplote i hladnoće, života pre, života posle, svega. Stoga, ova zbirka pesama jeste jedna velika pesma o žeđi za Bogom, o onim trenucima kada je pesnik osećao da je Bog tu, kada je želeo da Mu tu žeđ olakša. dr Predrag Jakšić Poezija Svetozara Matića je himnička, uznoseća, anagoška. Ona je pôj životu i u slavu života, života pravog, plamenog, vaskrsavajućeg i tim plamenom u ovoj poeziji ispunjeno je sve, i najneznatniji trenuci života. Tu se razotkriva duboka etika ove zbirke, neka vrsta lepog uputstva za život, ne docirajućeg i morališućeg, nego podstičućeg. Koja nam poje i svedoči da živeti ima smisla samo ako gorimo. A goreti možemo, jer nismo sami, jer smo za gorenje stvoreni. dr Vladimir Kolarić

УЗ ОВУ КЊИГУ Из речи Господа Исуса Христа сазнајемо да нам је, поред појединачне молитве насамо (Еванђеље по Матеју гл. 6, стих 6), потребна и заједничка, у храму, са другом браћом у вери, на општем богослужењу, особито на Светој Литургији, о чему Господ вели: „Где су два или три сабрана у моје име, ту сам ја међу њима“ (Еванђеље по Матеју гл. 18, стих 20). О заједничкој молитви Апостол Павле казује да су верни учествовали и одговарали при благодарењу речју: Амин (1. Коринћанима гл. 14, стих 16). У апостолским Установама, на сваки од ђаконских узгласа, народ и деца говоре: Господе помилуј! А тако каже и Хетерија у своме путопису, као и Свети Јустин Мученик. Шести васељенски сабор, осамдесетим каноном, наређује за верника који у три недељна дана не буде на заједничкој молитви да се позове на одговорност, и ако је разлог неоправдан, да се одлучи од Цркве. За ту потребу да сви верни на богослужењу, не само присуствују него и активно учествују одговарањем на прозбе и молитве ђакона - свештеника, издаје се овај приручник на савременом српском језику (поједини делови на црквенословенском) да би певање било правилно, односно како препоручује Псалтир: „Појте разумно" (Псалам 46,8). Биваће да нам се у току Свете Л итургије (па и на другим богослужењима), јављају разне мисли, које немају везе са молитвом доводећи ум до расејаности. Појави се чак и жеља за причањем, па макар и кроз шапат. Ради тога је неопходно, не само у храму присуствовати, смерно стојећи, већ и молитвено певајући. Свакако оно што се уме и може, увек водећи рачуна да то буде богоугодно, умилно и не сметајући својим певањем онима поред себе. У књизи су објављени, поред Литургија и текстови Празничних антифона, тропара, кондака и ирмоса, који се певају уместо Достојно јест. Такође, дате су Благодарне молитве после Светог Причешћа. Све ово у славу Божију а на корист и спасење душа верника „који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у свети храм“, учествујући на Светој Литургији. Патријарх српски ПАВЛЕ Садржај Уз ову књигу, 5 Божанствена литургија Светог оца Јована Златоуста, 9 Божанствена литургија Светог оца Василија Великога, 39 Божанствена литургија Пређеосвећених дарова, 43 Васкршњи (недељни) тропари и кондаци, 67 Крстовдан - Уздизање Часнога Крста Господњег, 67 Рођење Господа нашега Исуса Христа - Божић, 84 Богојављење - Крштење Господа ИсусаХриста, 91 Сретење Господње, 97 Цвети - Свечани улазак Господа Христа у Јерусалим, 100 Васкрсење Господа нашега Исуса Христа, 106 Вазнесење Господње - Спасовдан, 113 Силазак Светога Духа на Апостоле - Света Тројица, 119 Преображење Господње, 124 Молитве благодарења после Светог Причешћа, 131 Молитва 1, 131 Молитва 2, Василија Великог, 133 Молитва 3, Симеона Метафраста, 133 Молитва 4, 134 Молитва 5. Пресветој Богородици, 135 Наслов: Одговарање на литургијама: Антифони и тропари Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна у боји: 135 Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 10 x 15,5 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-84799-50-2

NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE 1832 – 1982 – engleski jezik THE NATIONAL LIBRARY OF SERBIJA 1832 – 1982 Izdavač: Narodna biblioteka Srbije, Beograd Povez: mek Format: 24x17 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Bogato ilustovana, istorija Narodne biblioteke Srbije u Beogradu na engleskom jeziku od osnivanja 1832. godine do 1982. godine. Osnovana je 1832. godine u knjižari Gligorija Vozarovića. Inicijalni fond činili su pokloni Vozarevića i drugih srpskih kulturnih poslenika. Za dan osnivanja uzima se 28. februar 1832. godine kada je Dimitrije Davidović poslao pismo knezu Milošu o uređenju biblioteke. U novembru iste godine Knez Miloš je naredio da se jedan primerak od svake štampane knjige ustupi biblioteci. Tako je ustanovljena institucija obaveznog primerka. Od 2002. godine Narodna biblioteka Srbije kao svoj dan slavi upravo 28. februar. Po istraživanju Dejana Ristića, objavljenom u knjizi „Kuća nesagorivih reči”, biblioteka je osnovana 12. jula 1838. u Kragujevcu, a naredne godine preseljena u Beograd. Uspon u radu Narodne biblioteke nastao je 1853. godine kada je ukazom kneza Aleksandra uvedeno zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole. U vreme kada je bibliotekar bio Janko Šafarik (1861–1869), biblioteka je preseljena u Kapetan-Mišino zdanje i tu je u levom prizemnom krilu, dočekala Prvi svetski rat. Početkom Prvog svetskog rata jedan deo vrednijih, posebno starih rukopisnih knjiga, je evakuisan iz biblioteke i spakovan u voz. Preostale knjige i arhiva postale su ratni plen Nemačke i Bugarske (gde su odnete), a deo je ostao i propao. Nestala su u ratnom metežu pored knjiga i tri najvažnija stara srpska rukopisa: `Nikoljsko jevanđelje`, `Zbornik popa Dragolja` i `Prizrenski prepis Dušanovog zakonika`. Tokom rata jedan deo tih knjiga je nestao i kasnije vraćen, dok postoje knjige koje do sada nisu vraćene. U Prvom svetskom ratu biblioteka je ostala bez svojih prostorija, pa je 1920. godine za njene potrebe otkupljena fabrika i „Kartonaža Milana Vape“, na Kosančićevom vencu. Za nju je plaćeno 3.200.000 dinara, a rad je otpočeo početkom 1922. godine. Prostor je bio nedovoljan i vlažan, većina izdavača nije slala svoja izdanja na registrovanje, ni primerak dela Zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu pogođena je 6. aprila 1941. godine prilikom nemačkog bombardovanja Beograda i veliki deo knjižnog fonda je tada uništen. Uništen je knjižni fond od oko 500.000 svezaka, kao i zbirka od 1424 ćirilična rukopisa i povelje (12–17. vek), kartografska i grafička zbirka od 1500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa i 1800 naslova novina, zatim značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije (Lukijan Mušicki, Vuk Karadžić, Đura Daničić, Pavel Šafarik). Osim toga nestali su svi inventari i katalozi. Iz stare zbirke rukopisa sačuvao se samo jedan rukopis koji je u tom trenutku bio van biblioteke. Neki od rukopisa koje se čuvaju ili su čuvani u Narodnoj biblioteci su: Letopis Popa Dukljanina (beogradski rukopis), Nikoljsko jevanđelje, Minhenski psaltir, Ćirilični Rampacetov bukvar, iz 1597. godine i drugi. Najstariji rukopis je Beogradski parimejnik iz 13. veka.

Епископ Атанасије: НА ПУТЕВИМА ОТАЦА прва књига Издавач: ХРАСТ, Београд, 1991.год. Меки повез, 275 страна, илустровано, ћирилица. Одлично очувано. `Атанасије (световно Зоран Јевтић; Брдарица код Шапца, 8. јануар 1938) умировљени је епископ захумско-херцеговачки и приморски. Бивши је епископ банатски (1991—1992). Један је од значајнијих православних теолога данашњице и професор емеритус на Универзитету у Београду. Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са садашњим епископима Амфилохијем и Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980—1981. и 1990—1991. године. Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија. Члан је Удружења књижевника Србије. Библиографија Тешко је пружити чак и најскромнији увид у библиографију радова владике Атанасија, али било би вредно споменути његову Патрологију, затим зборнике студија и чланака: Бог се јави у телу, Духовност Православља, Живо предање у Цркви, Загрљај светова, На путевима отаца I и II, Трагање за Христом, Философија и теологија. Ту су и веома запажени преводи: Књиге макавејске, Псалтир итд. Посебно ваља споменути паралелни превод Књиге постања са старохебрејског и старогрчког језика са коментарима. Епиксоп Атансије је такође познат и као преводилац дела Светих Отаца. Споменућемо његове преводе: Дела апостолских ученика, Празничне беседе Св. Григорија Богослова и Беседе Св. Јован Дамаскина. Предавања Учествовао је на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе. Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и беседа. Објавио је многе преводе са старогрчког, старословенског, хебрејског, француског, руског и других језика.

Ćirilske rukopisne knjige biblioteke Srpske patrijaršije Knjiga 1. Apostoli Biblioteka Srpske patrijaršije, 2022. 141 strana, tvrd povez, udžbenički format. „Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије, Књига 1. Апостоли“ Средином јуна 2022. године у оквиру издавачке делатности Библиотеке Српске Патријаршије објављена је научна публикација Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије, Књига 1. Апостоли, која је резултат вишегодишњег рада на пројекту: Истраживање, евидентирање и научна обрада рукописног фонда Библиотеке Српске Патријаршије. Научну комисију ангажовану на овом пројекту Библиотеке Патријаршије чине: проф. др Бранислав Тодић, редован професор Филозофског факултета у Београду; проф. др Зоран Ранковић, редован професор Православног Богословског факултета у Београду; мр Душица Грбић, начелник одељења старе и ретке књиге Библиотеке Матице српске у Новом Саду и др Зоран Недељковић, управника Библиотеке Српске Патријаршије. Издање које је пред читаоцима представља археографски опис шест рукописних књига и одломака Апостола, који се чувају у рукописном фонду Библиотеке Српске Патријаршије у Београду. Описи рукописа урађени су на основу непосредног увида и накнадне обраде. Описи се састоје од следећих целина: (Заглавље), Кодиколошки опис, Повез, Писар, место и време настанка, Ликовни украс, Садржај, Записи, Историјат и Литература. Ова публикације је прво издање поменутог пројекта који има за циљ научни опис свих средњовековних рукописа који се чувају у Библиотеци Патријаршије (укупно има 471 рукопис). Начин научног истрживања осим хронолошког јесте и тематски, односно рукописни фонд се обрађује по целинама – Апостоли, Јеванђеља, Псалтири, Зборници итд. Посебно вредан рукописни фонд Библиотеке Српске Патријаршије никада до сада није научно, детаљно и систематски описиван и управо због његовог значаја за научноистраживачку јавност, ово издање, као и будућа на којима ће се радити, биће потврда високих домета писаног стваралаштва српске културе кроз историју. Следеће издање на коме научна Комисија Библиотеке Српске Патријаршије ради биће средњовековна рукописна Јеванђеља.

Novi Sad 1982. Tvrd povez, zaštitni omot, ćirilica, ilustrovano, veliki format (29 cm), 347 strana + strane sa fotografijama. Napomena: na 7-8 strana blagi tragovi grafitne olovke (kao na fotografiji); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. SVETOZAR Radojčić, nesumnjivo najveći srpski istoričar umetnosti objavio je tokom četiri i po decenije naučnog rada, pored više knjiga, skoro dve stotine studija i rasprava. Kako su neke od njih bile teže dostupne — bilo što su objavljene u stranim ili u retkim domaćim časopisima — Odelenje za likovne umetnosti Matice srpske u Novom Sadu odlučilo je da izda knjigu njegovih izabranih radova. Izbor studija i rasprava poveren je autoru, što je on neposredno pred smrt 1978. i uradio. Prihvatajući sugestiju Odeljenja, profesor Radojčić je izborom napravio presek kroz svoj naučni rad. Tako su se u knjizi našli, kako njegov prvi naučni rad (Menada iz Tetova) iz 1933, tako i neobjavljena studija o čulima i čulnosti u staroj srpskoj književnosti, na kojoj je radio gotovo do poslednjeg dana života. Okolnost da se na ovaj način dobio sažeti pregled njegovog naučnog stvaranja nije, međutim, najvažnija osobenost ove knjige. Daleko je značajnije da ovu knjigu prof. Radojčića sačinjavaju studije i članci koji su naučno živi, bez obzira koliko je godina proteklo od njihovog nastanka. Ovi tekstovi su podsticali i još uvek podstiču nova istraživanja i vode novim rezultatima. Raznovrsnost naučnih interesovanja prof. Radojčića dobro se uočava u ovoj knjizi. U njoj će arheolozi, estetičari i istoričari književnosti srednjeg veka naći pronicljiva i učena razmatranja problema iz njihovih užih naučnih oblasti. Više od toga, stara materijalna kultura, estetika i književnost sagledani su u novom svetlu i dovedeni u usku i prirodnu vezu sa starom umetnošću. Najveći deo rasprava posvećen je, razumljivo, starom srpskom slikarstvu —freskama, ikonama, minijaturi — i njegovim ikonografskim, tematskim i naročito stilskim problemima. Izuzetno obdaren za sintezu Svetozar Radojčić je, kao niko pre njega, umeo da sagleda glavne tokove srednjovekovne srpske umetnosti i da o tome piše poneseno, zanimljivo, upečatljivo. Ako se tome pridoda da je nenadmašan po jasnoći izlaganja i po savršenom literarnom uobličavanju svoje misli, za autora se, bez preterivanja, može reći da je klasik svoje naučne oblasti, u najboljem smislu te reči. Iz recenzije Sadržaj: VOJISLAV J. ĐURIĆ: RAD I ULOGA SVETOZARA RADOJČIĆA ODABRANI ČLANCI I STUDIJE 1933—1978 MENADA IZ TETOVA CRKVA U KONjUHU FRESKA KONSTANTINOVE POBEDE U CRKVI SV. NIKOLE DABARSKOG BRONZANI KRSTOVI-RELIKVIJARI IZ RANOG SREDNjEG VEKA U BEOGRADSKIM ZBIRKAMA KIJEVSKI RELjEFI DIONISA, HERAKLA I SVETIH RATNIKA UMETNOST PRVOG MILENIJA ULOGA ANTIKE U STAROM SRPSKOM SLIKARSTVU NAŠA STARA UMETNOST I MI PROBLEM CELINE U ISTORIJI STARE SRPSKE UMETNOSTI ZOGRAFI: O teoriji slike i slikarskog stvaranja u našoj staroj umetnosti ZRAČENjE VIZANTIJSKE UMETNOSTI NA SLOVENSKE ZEMLjE U VREMENU OD XI VEKA DO 1453. GODINE PRILOZI ZA ISTORIJU NAJSTARIJEG OHRIDSKOG SLIKARSTVA PLOČA S LIKOM VLADARA U KRSTIONICI SPLITSKE KATEDRALE . KENTAUR-STRELAC U SRPSKOJ PLASTICI KASNOG XII VEKA O VREMENIMA STVARANjA SRPSKE MONUMENTALNE UMETNOSTI HILANDARSKI DIPTIH: Novi prilog poznavanju mletačke minijature kasnog XIII veka SRPSKE MINIJATURE XIII VEKA NASLOVNA ZASTAVA HILANDARSKOG ŠESTODNEVA IZ 1263. GODINE MILEŠEVSKE FRESKE STRAŠNOG SUDA PSALTIR BR. 46 IZ STAVRONIKITE I SOPOĆANSKE FRESKE BELEŠKA UZ JEDAN CITAT IZ SOPOĆANA ZLATO U SRPSKOJ UMETNOSTI XIII VEKA O ČULIMA I ČULNOSTI U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI S KRAJA XII I IZ XIII VEKA O TRPEZI PREMUDROSTI U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI I UMETNOSTI OD RANOG XIII DO RANOG XIV VEKA ODJEK „PESME NAD PESMAMA“ U SRPSKOJ UMETNOSTI XIII VEKA GRAČANIČKE FRESKE PORTRET MLADIĆA NA DOVRATNIKU U SRPSKOM SLIKARSTVU XV VEKA VIZANTIJSKO SLIKARSTVO OD 1400. DO 1453. GODINE JEDNA SLIKARSKA ŠKOLA IZ DRUGE POLOVINE XV VEKA: Prilog istoriji hrišćanske umetnosti pod Turcima OPASNOSTI STVARANjA KAO TEMA U NARODNOM PESNIŠTVU .

ERIH KUBAHVIKTOR H. ELBERNKAROLINŠKA I OTONSKA UMETNOSTPrevod - Vera StojićIzdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1973308 strana24 cmEdicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnovePovez - TvrdStanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenjaSADRŽAJ:ARHITEKTURA U DOBA KAROLINGA I OTONAGlava I: Istorijski temelji umetnosti (5). Preromanička arhitektura (9). Arhitektura u Asturiji (10). Ovijedo (10). Naranko (11). Lena (12). Liljo (12). Ranoromaničko neimarstvo u Kataloniji (13). Zasvedene dvoranske crkve (13). Oblici raščlanjivanja (16). Ripol (16). Tarasa (16). Hrišćanske crkve 10. veka na području islama (mozarapska arhitektura (17). Provansa, dolina Rone, jugoistočna Francuska (18). Sv. Petar u Vijeni (19). Preromaničke dvoranske crkve u gornjoj Italiji (20). Jugozapadna Francuska (20). Država Langobarda (21). Bazilike (21). Kripte (23). Postanak dvoranske kripte (24). Dvoranske kripte (25). Jednobrodne crkve (26). Centralna građevina u gornjoj Italiji i jugoistočnoj Francuskoj (29). Rim (33). Benevent (35). Dvoranske crkve u Graubindenu s tri apside (37). Bazilike bez transepta u oblasti Alpa i alpskog predgorja (38). Češka i Moravska (38). Poljska (40). Jitland (40). Anglosaksonsko neimarstvo u Engleskoj (40). Tornjevi-zvonici (42). Dvorane (43). Bazilike (44). Anglosaksonsko neimarstvo (46). Istorija (46). Irska (46). Franačka država (48). Merovinsko neimarstvo (48). Lorš (50). Ahen (51). Dvorske kapele (54). Žerminji-de-Pre (55). Sledbenici Ahena (55). Metlah (56). Esen i Keln (56). Oktogon sa udubljenjima u zidu (57). Rotonda uz hor (58). Vestverk u Korveju (58). Centrula (62). Namena vestverka (62). Verden (64). Keln, Sv. Pantaleon (64). Docnija rešenja zapadnog dela građevine (66). Ahenski vestverk (69). Zapadno zdanje s tri tornja (69). Poprečno zapadno zdanje (70). Esensko zapadno zdanje (70). Zapadno zdanje u docnijoj Francuskoj (71). Karolinške bazilike (72). Štajnbah (72). Niski poprečni kraci (72). Građevine sa stupcima (73). Zeligenštat (74). Celoviti poprečni brod (74). Bazilika sa stubovima (76). Hehst (76). Sankt-Galen (77). Transept i kvadrat na preseku brodova (77). Stegnuti kvadrat (78). Karolinške velike građevine (78). Građevine sa ravnim pokrivačem u otonsko doba (80). Gernrode (80). Još neke crkve a emporama (81). Vinjori (81). Rems (82). Poreklo i svrha empore (82). Sv. Mihailo u Hildeshajmu (82). Otonske katedrale (85). Bazilke sa stupcima (86). Okrugli stubac (89). Otonske bazilike sa stubovima (89). Smenjivanje podupirača (89). Oltarski prostor i hor (90). Deambulatorijum (92). Kripte (92). Dvoranske kripte (94). Spoljašnja kripta (97). Jednobrodne crkve (98). Gradnja manastira (99). Drvena gradnja i kamena gradnja (100). Od porodice crkava do katedrale (102). Karolinško i otonsko neimarstvo (103). Karolinško neimarstvo (104). Otonsko neimarstvo (105). Stilska razdoblja i strujanja (105)LIKOVNA UMETNOST U KAROLINŠKO I OTONSKO DOBA Duhovni temelji umetnosti (107)I. KARLO VELIKI I NJEGOVO DOBAII. SLIKARSTVO U KAROLINŠKO DOBAMozaici (116). Zidno slikarstvo (119). Minijatura (127)III. VAJARSTVO U KAROLINŠKO DOBALivenje bronze (149). Skulptura u kamenu, štuku i drvetu (151). Rezbarije u slonovači (154). Kristal (158)IV. KAROLINŠKO ZLATARSTVOV. OTONSKI CAREVI I NJIHOVO RAZDOBLJEVI. SLIKARSTVO U OTONSKO DOBA Zidno slikarstvo (179). Ukrašavanje rukopisa (184)VII. OTONSKO VAJARSTVO U PLEMENITOM MATERIJALUSlonovača (209). Zlato i srebro (215)VIII. VELIKE VAJARSKE TVOREVINE U OTONSKO DOBADODATAK.Objašnjenja uz slike (240). Slike u dodatku (241). Hronološke tablice (265-277). Pregled tabla u boji (295). Pregled črteža (295). Popis literature (280). Registar (297)Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.Hans Erich Kubach Victor Heinrich Elbern Das Frühmittelalterliche Imperium Ahen Aachen Ajnhard Einhard Akantov Ukras Alkuin Iz Jorka Antika Arnulf Koruški Asturija Bamberg Bernvard Iz Hildeshajma Breša Burgundija Centula Ciklus Dagulfov Emalj Engleska Esen Essen Francuska Fulda Galijano Galliano Gernrode Kirijak Graubinden Graubunden Gregorijanskog Registra Majstor Henrik Hildeshajm Sveti Mihailo Inicijal Italija Italjianski Ivrea Kanigu Canigou St Martin Karlo Veliki Kapela Karlo Ćelavi Karolinzi Katalonija Keln Pantaleon Korvej Corevy Langobardi Libri Carolini Lijež Liege Lorš Ludvig Poboni Majestas Domini Majnc Meinz Mec Metz Milano Mister Sveti Jovan Mozaik Ornament Ornamentika Oton Ovidije Palatinska Škola Rajhenau Riechenau Regenzburg Regensburg Sveti Emeram Emmeram Relikvijar Rems Reims Renovacij Ri San Pedro Roda Rukopisno Slikarstvo Ruodprehtova Sankt Galen Slonovača Špajer Speyer Štajnbah Steinbach Tekst Teodulf Iz Orleana Teofanu Carica Trijer Tur Tours Tutilo Utrehtski Psaltir Verden Vizantija Zeon Seeon Zidno Slikarstvo Zlatarstvo Žerminji De Pre Germigny Des Pres

Smerni sveštenik mnih Makarije ot Črnije Gori / Nadežda R. Sindik Cetinje 1995. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 87 strana. Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. Predgovori i pogovori naši starih izdanja imaju dugu tradiciju u vizantijsko-slovenskom pisanom nasleđu. Nastavljajući rukopisnu knjigu, stara štampana knjiga preuzela je iz nje sve formalne i sadržinske osobine, pa su se tako u njoj našli pisarski zapisi, predislovija i posleslovija, kao i drugi prateći tekstovi, koji najčešće daju teološka tumačenja osnovnog teksta... Pogovori cetinjskih i vlaških izdanja imaju mnogo nerešenih problema, a glavni je vezan za ličnost štampara jeromonaha Makarija. Osnovno pitanje na koje još nije dat definitivan odgovor jeste da li se radi o jednoj ili dve ličnosti, o jednom ili dva Makarija. Većina naučnika smatra da se radi o jednom Makariju, koji je posle pada Crne Gore prešao u Vlašku i tamo štampao prve vlaške knjige. Bez obzira na to, niko od naučnika ne osporava veliki uticaj cetinjskih inkunabula na prva vlaška izdanja. Naučna diskusija traje od daleke 1822. godine do današnjeg dana. Istoriografija ovog problema je ogromna. Njen pregled nećemo davati, jer postoje objavljeni izvori, fototipska izdanja, dobro urađene bibliografije i ozbiljne studije. Cetinjski i vlaški pogovori ne pružaju dovoljno materijala da bi mogao da se reši problem štampareve ličnosti. Ipak, smatrali smo da je praktično, i koristno, da se izdaju fototipski zajedno, na jednom mestu — oni koji su sačuvani. Takođe mislimo, da transliteracija, transkripcija i prevod uz cetinjske, a samo prevod uz vlaške, omogućavaju različite prilaze ovim tekstovima, a samim tim i njihovo bolje razumevanje. Sačuvano je šest ovakvih tekstova, tri cetinjska i tri vlaška, od kojih je samo jedan predgovor, a ostali su pogovori. Navešćemo ih hronološkim redom: 1 Predgovor Oktoiha prvoglasnika Đurđa Crnojevića, 1494. g. 2. Pogovor iste knjige, tj. Oktoiha prvoglasnika Đurđa Crnojevića, 1494, g. 3. Pogovor Psaltira s posledovanjem Đurađa Crnojevića, 1494/95. g. 4. Pogovor Služabnika Jona Radula (Mine), 1507/8. g. 5. Pogovor Oktoiha prvoglasnika Jona Vlada, 1510. g. 6. Pogovor Četvorojevanđelja Jona Basarabe, 1512 g.

ERIH KUBAH VIKTOR H. ELBERN KAROLINŠKA I OTONSKA UMETNOST Prevod - Vera Stojić Izdavač - Bratstvo jedinstvo, Novi Sad Godina - 1973 308 strana 24 cm Edicija - Umetnost u svetu: istorijske, društvene i religiozne osnove Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: ARHITEKTURA U DOBA KAROLINGA I OTONA Glava I: Istorijski temelji umetnosti (5). Preromanička arhitektura (9). Arhitektura u Asturiji (10). Ovijedo (10). Naranko (11). Lena (12). Liljo (12). Ranoromaničko neimarstvo u Kataloniji (13). Zasvedene dvoranske crkve (13). Oblici raščlanjivanja (16). Ripol (16). Tarasa (16). Hrišćanske crkve 10. veka na području islama (mozarapska arhitektura (17). Provansa, dolina Rone, jugoistočna Francuska (18). Sv. Petar u Vijeni (19). Preromaničke dvoranske crkve u gornjoj Italiji (20). Jugozapadna Francuska (20). Država Langobarda (21). Bazilike (21). Kripte (23). Postanak dvoranske kripte (24). Dvoranske kripte (25). Jednobrodne crkve (26). Centralna građevina u gornjoj Italiji i jugoistočnoj Francuskoj (29). Rim (33). Benevent (35). Dvoranske crkve u Graubindenu s tri apside (37). Bazilike bez transepta u oblasti Alpa i alpskog predgorja (38). Češka i Moravska (38). Poljska (40). Jitland (40). Anglosaksonsko neimarstvo u Engleskoj (40). Tornjevi-zvonici (42). Dvorane (43). Bazilike (44). Anglosaksonsko neimarstvo (46). Istorija (46). Irska (46). Franačka država (48). Merovinsko neimarstvo (48). Lorš (50). Ahen (51). Dvorske kapele (54). Žerminji-de-Pre (55). Sledbenici Ahena (55). Metlah (56). Esen i Keln (56). Oktogon sa udubljenjima u zidu (57). Rotonda uz hor (58). Vestverk u Korveju (58). Centrula (62). Namena vestverka (62). Verden (64). Keln, Sv. Pantaleon (64). Docnija rešenja zapadnog dela građevine (66). Ahenski vestverk (69). Zapadno zdanje s tri tornja (69). Poprečno zapadno zdanje (70). Esensko zapadno zdanje (70). Zapadno zdanje u docnijoj Francuskoj (71). Karolinške bazilike (72). Štajnbah (72). Niski poprečni kraci (72). Građevine sa stupcima (73). Zeligenštat (74). Celoviti poprečni brod (74). Bazilika sa stubovima (76). Hehst (76). Sankt-Galen (77). Transept i kvadrat na preseku brodova (77). Stegnuti kvadrat (78). Karolinške velike građevine (78). Građevine sa ravnim pokrivačem u otonsko doba (80). Gernrode (80). Još neke crkve a emporama (81). Vinjori (81). Rems (82). Poreklo i svrha empore (82). Sv. Mihailo u Hildeshajmu (82). Otonske katedrale (85). Bazilke sa stupcima (86). Okrugli stubac (89). Otonske bazilike sa stubovima (89). Smenjivanje podupirača (89). Oltarski prostor i hor (90). Deambulatorijum (92). Kripte (92). Dvoranske kripte (94). Spoljašnja kripta (97). Jednobrodne crkve (98). Gradnja manastira (99). Drvena gradnja i kamena gradnja (100). Od porodice crkava do katedrale (102). Karolinško i otonsko neimarstvo (103). Karolinško neimarstvo (104). Otonsko neimarstvo (105). Stilska razdoblja i strujanja (105) LIKOVNA UMETNOST U KAROLINŠKO I OTONSKO DOBA Duhovni temelji umetnosti (107) I. KARLO VELIKI I NJEGOVO DOBA II. SLIKARSTVO U KAROLINŠKO DOBA Mozaici (116). Zidno slikarstvo (119). Minijatura (127) III. VAJARSTVO U KAROLINŠKO DOBA Livenje bronze (149). Skulptura u kamenu, štuku i drvetu (151). Rezbarije u slonovači (154). Kristal (158) IV. KAROLINŠKO ZLATARSTVO V. OTONSKI CAREVI I NJIHOVO RAZDOBLJE VI. SLIKARSTVO U OTONSKO DOBA Zidno slikarstvo (179). Ukrašavanje rukopisa (184) VII. OTONSKO VAJARSTVO U PLEMENITOM MATERIJALU Slonovača (209). Zlato i srebro (215) VIII. VELIKE VAJARSKE TVOREVINE U OTONSKO DOBA DODATAK. Objašnjenja uz slike (240). Slike u dodatku (241). Hronološke tablice (265-277). Pregled tabla u boji (295). Pregled črteža (295). Popis literature (280). Registar (297) Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Hans Erich Kubach Victor Heinrich Elbern Das Frühmittelalterliche Imperium Ahen Aachen Ajnhard Einhard Akantov Ukras Alkuin Iz Jorka Antika Arnulf Koruški Asturija Bamberg Bernvard Iz Hildeshajma Breša Burgundija Centula Ciklus Dagulfov Emalj Engleska Esen Essen Francuska Fulda Galijano Galliano Gernrode Kirijak Graubinden Graubunden Gregorijanskog Registra Majstor Henrik Hildeshajm Sveti Mihailo Inicijal Italija Italjianski Ivrea Kanigu Canigou St Martin Karlo Veliki Kapela Karlo Ćelavi Karolinzi Katalonija Keln Pantaleon Korvej Corevy Langobardi Libri Carolini Lijež Liege Lorš Ludvig Poboni Majestas Domini Majnc Meinz Mec Metz Milano Mister Sveti Jovan Mozaik Ornament Ornamentika Oton Ovidije Palatinska Škola Rajhenau Riechenau Regenzburg Regensburg Sveti Emeram Emmeram Relikvijar Rems Reims Renovacij Ri San Pedro Roda Rukopisno Slikarstvo Ruodprehtova Sankt Galen Slonovača Špajer Speyer Štajnbah Steinbach Tekst Teodulf Iz Orleana Teofanu Carica Trijer Tur Tours Tutilo Utrehtski Psaltir Verden Vizantija Zeon Seeon Zidno Slikarstvo Zlatarstvo Žerminji De Pre Germigny Des Pres

ĐORĐE TRIFUNOVIĆ PRIMERI IZ STARE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI - od Grigorija dijaka do Gavrila Stefanovića Venclovića Izdavač - Slovo ljubve, Beograd Godina - 1975 XXXII + 250 strana 24 cm Edicija - Posebna izdanja Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvodna reč PRIMERI IZ STARE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI I GRIGORIJE DIJAK - Zapis na Miroslavljevom jevanđelju II STEFAN PRVOVENČANI - Hilandarska povelja III SVETI SAVA - Žitije svetota Simeona IV SVETI SAVA - Služba svetome Simeonu V DOMENTIJAN - Žitije svetoga Save VI TEODOR GRAMATIK - Zapis na Šestodnevu VII TEODOSIJE HILANDARAC - Žitije svetoga Save VIII TEODOSIJE HILANDARAC - Zajednički kanon Spasu Hristu, svetom Simeonu i svetom Savi ІH ARHIEPISKOP DANILO II - Žitije kraljice Jelene X NEPOZNATI PISAC - Dečanska hrisovulja XI UČENIK ARHIEPISKOPA DANILA II - Žitije arhiepiskopa Danila II XII SILUAN - Stihovi svetome Savi XIII RAJČIN SUDIĆ - Zapis na zborniku XIV POP NIKOLA - Zapis na Mineju za avgust XV NEPOZNATI RAVANIČANIN - Slovo o svetom knezu Lazaru XVI MONAHINJA JEFIMIJA - Pohvala svetom knezu Lazaru HVІІ NEPOZNATI RAVANIČANIN - Služba svetom knezu Lazaru XVIII STEFAN LAZAREVIĆ - Slovo ljubve XIX GRIGORIJE CAMBLAK - Slovo o prenosu moštiju svete Peške iz Trnova u Vidin i Srbiju XX NEPOZNATI PISAC - Rodoslov srpskih vladara XXI ANDONIJE RAFAIL - Slovo o svetom knezu Lazaru HHІІ KONSTANTIN FILOSOF - Skazanje izloženo o pismenima HHІІІ KONSTANTIN FILOSOF - Žitije despota Stefana Lazarevića HHIV JELENA BALŠIĆ - Pismo duhovniku Nikonu Jerusalimcu HHV NIKON JERUSALIMAC - Povest o jerusalimskim crkvama i pustinjskim mestima HHVІ NEPOZNATI PISAC - Opis prenosa moštiju svetota Luke iz Rogosa u Smederevo HHѴІЇ VLADISLAV GRAMATIK - O obnovi Rilskog manastira i o prenosu moštiju svetog Jovana Rilskot XXVIII DIMITRIJE KANTAKUZIN - Molitva Bogorodici HHIH TEODOR LJUBAVIĆ - Zapis na Psaltiru HHH TIMOTEJ GLUHI - Zapis na Metafrastu HHHІ INOK NIĆIFOR - Zapis na Tipiku HHHІІ TATRIJARH PAJSIJE - Žitije svetog cara Uroša HHHІІІ ARSENIJE III ČARNOJEVIĆ - Dnevnik o putovanju u Jerusalim XXXIV STEFAN RAVANIČANIN - Zapisi o stradanju naroda i manastira HHHV GAVRIL STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ - Zapis na Maču duhovnom HHHVI GAVRIL STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ - Zapis na zborniku Beleške o izdanjima Rečnik imena i pojmova Srpski vladari, arhiepiskopi i patrijarsi Kratka bibliografija radova o jeziku stare srpske Umetničke književnosti Rečnik srpskoslovenskog jezika O ovom izdanju Primeri istorijskog razvoja srpskog pisma Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

TRAGOVI POEZIJA Šifra artikla: 369931 Isbn: 9788664031592 Autor : Vladan Savić Izdavač : KREATIVNA RADIONICA BALKAN Druga zbirka poezije Vladana Savića nosi naslov Tragovi. Nipošto nije reč o nekakvim površinskim obrisima, već o onim dubokim, koji nam nedostaju, koje smo zaboravili i zanemarili, a tako nam fale. Nahranimo duh, čitajući Vladanovu poeziju, sa neverovatnom lakoćom postojanja, baš iz razloga što n... Detaljnije Druga zbirka poezije Vladana Savića nosi naslov Tragovi. Nipošto nije reč o nekakvim površinskim obrisima, već o onim dubokim, koji nam nedostaju, koje smo zaboravili i zanemarili, a tako nam fale. Nahranimo duh, čitajući Vladanovu poeziju, sa neverovatnom lakoćom postojanja, baš iz razloga što nam sve deluje poznato, a nepravedno zapostavljeno i zanemareno. Kao da sve to znamo, a ne upražnjavamo, kao da je to bilo, ili je deo svih nas „na nekoj drugoj planeti”. Iz tih razloga, prvi od pet ciklusa se zove Možda na nekoj drugoj planeti u okviru koga lirski subjekat: I možda saznam bӥt postojanja, prepoznam onaj premudri glas što nudi oprost za pokajanja ‒ možda u njemu pronađem spas... Hvata tu nit sa prošlošću (pesma posvećena stricu, kao i čitava zbirka), zahvaljujući kojoj se odvija i sadašnjost i zavređuje bolja budućnost. Drugi ciklus ‒ Što ćutiš, pesniče? ‒ otvara pitanje glasa pesnika i sveopštu zanemelost pred ponorom i padom svih vrednosti: …Njišu se zvonâ, bar da zaćute... Život je draga igračka Vragova! Novim su snegom ulice zasute, na njemu nema ljudskih tragova… I dalje je prisutan motiv traga i čoveka koji je nosilac tog motiva kome pesnik zamera što, ili nedovoljno, ili na pogrešan način upotrebljava svoje moći. Treći ciklus je vedriji, donosi večitu poetsku temu ‒ ljubav, a nosi naziv Ako se ponovo budemo sreli. U okviru ovog ciklusa se postavlja i kontrapitanje: … Nisam ti više ni ljubav ni „brat”, prođoše godine i život ceo, umoran, zastaje moj stari sat... Šta ako te nikada ne budem sreo? Odgovor na ovo pitanje morate sklapati na osnovu mozaika koji će činiti utisak nakon čitanja ove poezije u okviru koje se opevavaju i anomalije savremenog duštva, te će se u pesmi Skupi snovi uskliknuti: … O, kako su lepi snovi danas skupi i pretežak teret zemlji kojom hodaš. Pljuni u tu šaku što bi da te kupi! Pljuni svoje lice, ako joj se prodaš. Put ka odgonetanju potpunog odgovora se nastavlja i u četvrtom ciklusu koji se zove Impresije, u okviru koga je refleksivna poezija u kojoj se opevavaju različiti utisci: od onih iz ranog detinjstva do apstraktnih pojava kakav je Psaltir, koji je predstavljen metaforično, preko izraza čovekovog traga, po kome: Nek’ uživa život u svome životu ‒ tren si beskonačnog i taj tren postojiš. Potpuna slika i svi odgovori će se složiti u petom ciklusu koji potvrđuje da je potreban pogled Iznad oblaka pomoću koga ćete saznati gde se čiji tragovi kriju: Tvoji su tragovi niz ove ulice, tvoje je vreme ovo gluvo doba. Moje je tmurno, zgužvano lice putokaz neznanih memljivih sobâ. Bez obzira na melanholiju koja često provejava iz lirskog ja ove poezije, ono nije pasivno i uspavano, već vrlo svesno: Izgubili smo se ‒ negde usput, tragajući za potrošenom mladošću. Na zemlji nismo pronašli právi put, možda se na nebu sretnemo c radošću. Niti je izgubilo osećaj radosti i zadovoljstva, naprotiv. Ovo lirsko ja je prefinjeno i sofisticirano, ume da prekori lažne vrednosti i ljude, pa je zbog toga zaista prerano na ovaj poeta kaže „Doviđenja” ‒ kao što je naglašeno u poslednjoj pesmi ove zbirke, koja će vas podstaknuti da ponovo pročitate sve ispočetka, što će predstavljati posebnu vrstu uživanja, jer ovi Tragovi Vladana Savića su taman za jednu meru dublje i više od onog Traga iz Lirike Itake kojim je nedostižno uhvaćen trenutak. Marina Đenadić Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POEZIJA Autor Vladan Savić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač KREATIVNA RADIONICA BALKAN Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2022 Format 13x20 Strana 114 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Autor - osoba Jevtić, Atanasije, 1938-2021 = Jevtić, Atanasije, 1938-2021 Naslov Stradanja Srba na Kosovu i Metohiji : od 1941. do 1990. / Atanasije Jevtić Vrsta građe prikaz Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Priština : Jedinstvo, 1990 (Zemun : Zemunska štampa) Fizički opis 469 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Rakočević, Aco Zbirka ǂBiblioteka ǂPublicistika / [Jedinstvo, Priština] (broš.) Napomene Tiraž 3.000 Str. 5-9: Umesto predgovora / A.[Aco] Rakočević Registar Srba odseljenika sa Kosova i Metohije: str. 461-467. Predmetne odrednice Srbi -- Kosovo -- 1941-1990 Nacionalizam, albanski -- Kosovo -- 1941-1990 SADRŽAJ Umesto predgovora 5 KRATKA HRONIKA STRADANJA SRBA NA KOSOVU I U METOHIJI (1941–1988) Stradanje od Arbanasa pod okupacijom 11 Stradanje u prvoj posleratnoj deceniji (1945–55) 26 Četvrt veka golgote kosovskih Srba (1956–81) 36 Najnovija stradanja (1981–88) 49 OPŠIRNIJA HRONIKA STRADANJA SRBA ZA POSLEDNJE DVE I PO GODINE (januar 1988 – Vidovdan 1990) Krstovdan Srba na Kosovu 67 Godina 1988: Januar 72 Godina 1989: Januar 221 Proslava 600-godišnjice Kosovskog boja 259 Kosovo posle kosovske proslave (godišnjica kosovskog Krstovdana Srba) 263 Godina 1990: Januar 289 Dani crno-crvene okupacije na Kosovu (kraj januara–februar ’90) 293 Krugovi pakla na Kosmetu (22–24. mart 90) 348 Podujevo 22–23. marta ’90 348 Vučitrn 22–23. marta ’90. 355 Priština i druga mesta 367 Juli 1990 385 PRILOZI 1. Apel za zaštitu srpskog življa i njegovih svetinja na Kosovu 399 2. Zavođenje za Goleš planinu (intervju) 408 3. Tragedija na Kosovu (pismo listu „Figaro“) 417 4. Slovo pred moštima Sv. kneza Lazara u Gračanici 420 5. Reč Kosovcima na skupu za povratak na Kosovo 422 6. Izveštaj o poseti Kosovu američkih kongresmena 424 7. Izvešta o svedočenju u američkom Kongresu 434 8. Izjava pred američkim Kongresom 444 9. (Naknadni prilog): Izveštaj o poseti Kosovu američkog senatora Boba Dola 452 Dodatak Registar Srba odseljenika kojima je zemlja konfiskovana 460 Kosovo polje – Matija Bećković 469 Atanasije (po rođenju Zoran Jevtić, selo Brdarica kod Šapca, 8. 1. 1938 – Trebinje, 4. 3. 2021) bio je episkop zahumsko-hercegovački Srpske pravoslavne crkve i pravoslavni teolog. Rođen je 8. 1. 1938. godine u selu Brdarica kod Šapca. Završio je bogosloviju u Beogradu (u generaciji sa Amfilohijem i Lavrentijem). Upisao je Bogoslovski fakultet 1958. godine, zamonašen je 3. decembra 1960. godine. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu juna 1963. godine, a sledeće 1964. godine odlazi na Teološku akademiju na Halki (Turska) a potom na Teološki fakultet u Atinu. Tu je odbranio doktorsku tezu iz dogmatike na temu „Eklisiologija Apostola Pavla po Svetom Jovanu Zlatoustom“. U jesen 1968. godine odlazi u Pariz, gde najpre nastavlja bogoslovske studije na Institutu Svetog Sergija i dalje usavršava znanje francuskog jezika. Posle provedene jedne godine izabran je za profesora na Institutu. Naredne tri godine je predavao Uvod u bogoslovlje i Patrologiju sa Asketikom, a poslednju godinu predavao je i Istoriju crkve vizantijskog perioda. Vratio se iz Pariza 1972. godine i od tada je na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu niz godina predavao Istoriju hrišćanske crkve, neko vreme Istoriju srpske crkve, a 1987. izabran je za redovnog profesora Patrologije. Biran je za dekana Bogoslovskog fakulteta 1980–1981. i 1990–1991. godine. Tokom rada na fakultetu, objavio je oko stotinu naučnih radova. Krajem 1983. godine Atanasije Jevtić u časopisu „Pravoslavlje“ započinje objavljivanje feljtona „Od Kosova do Jadovna“, u kojem akcentuje stradanja srpskog naroda u raznim vremenima i raznim delovima Jugoslavije. Feljton prvo detaljno opisuje slučajeve napada Albanaca na Srbe na Kosovu, maltretiranje monaha, silovanja monahinja, itd, poredeći probleme Srba na Kosovu sa genocidom nad Srbima u NDH. U periodu 1980-ih Jevtić je podržavao uspon Miloševića, posebno nakon posete Kosovu Polju 27. marta 1987. godine kada je kosovskim Srbima poručio „Niko ne sme da vas bije!“ Bibliografija Teško je pružiti čak i najskromniji uvid u bibliografiju radova vladike Atanasija, ali bilo bi vredno spomenuti njegovu Patrologiju, zatim zbornike studija i članaka: Bog se javi u telu, Duhovnost Pravoslavlja, Živo predanje u Crkvi, Zagrljaj svetova, Na putevima otaca I i II, Traganje za Hristom, Filosofija i teologija. Tu su i veoma zapaženi prevodi: Knjige makavejske, Psaltir itd. Posebno valja spomenuti paralelni prevod Knjige postanja sa starohebrejskog i starogrčkog jezika sa komentarima. Epiksop Atansije je takođe poznat i kao prevodilac dela Svetih Otaca. Spomenućemo njegove prevode: Dela apostolskih učenika, Praznične besede Sv. Grigorija Bogoslova i Besede Sv. Jovan Damaskina. Predavanja Učestvovao je na mnogobrojnim domaćim i međunarodnim skupovima iz oblasti crkvene istorije, filozofije, teologije i hrišćanske kulture. Autor je brojnih knjiga, studija, članaka, ogleda i beseda. Objavio je mnoge prevode sa starogrčkog, staroslovenskog, hebrejskog, francuskog, ruskog i drugih jezika. MG150 (N)

Knjiga Studije iz istorijske semantike bavi se pitanjima semantičke promene na bogatoj građi srpskog, slovenskih i indoevropskih jezika i uz to, u zavisnosti od istraživanog problema, i jezika drugih porodica, u širokom komparativnom kontekstu i istorijskom luku. Odlikuje je holistički i interdisciplinarni uvid u problematiku, kao i ukrštanje filološkog umeća i opštelingvističkog, pre svega kognitivno-tipološkog pristupa. Značenje se rađa i menja u sadejstvu, s jedne strane, opštih čovekovih konceptualnih sposobnosti, urođenih i oblikovanih zajedničkim iskustvom ljudske rase, a otelotvorenih u poligenetskim dijahronijskim procesima, i, s druge, kulturnih modela i semiotičkih sistema posebnih jezičkih zajednica. Stoga istorija reči, ponajviše u domenu apstraktnog pojmovnika, otkriva ne samo univerzalne puteve u konceptualizaciji i kategorizaciji pojava u opaženoj stvarnosti, već i specifične kulturne obrasce i slike sveta, kao i njihove različitim faktorima uslovljene mene, svedočeći o istoriji kulture. Rečeno se ilustruje odabranim semantičkim studijama u kojima se predstavljaju opšta pitanja istorijske semantike i rekonstrukcije značenja, procesi semantičkog pozajmljivanja prilikom oblikovanja slovenske bogoslovske terminologije u susretu prethrišćanske i hrišćanske kulture i formulaični jezik slovenskog običajnog prava, utemeljen u mitskoj slici sveta. Jаsminа Grković-Mejdžor rođenа je 1959. Osnovnu školu i gimnаziju zаvršilа u Novom Sаdu. Diplomirаlа južnoslovenske jezike nа Filozofskom fаkultetu u Novom Sаdu 1981, mаgistrirаlа 1984, doktorirаlа 1990. Redovni profesor nа Odseku zа srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fаkultetа u Novom Sаdu. Nа osnovnim studijаmа predаje Stаroslovenski jezik, Srpskoslovenski jezik i Uporednu grаmаtiku slovenskih jezikа, nа postdiplomskim Istorijsku sintаksu i Istorijsku leksikologiju. Gostujući profesor nа Filozofskom fаkultetu Univerzitetа u Bаnjаluci. Dobitnik nаgrаde Fondа Aleksаndar Belić pri SANU zа nаjbolju objаvljenu knjigu iz oblаsti nаuke o jeziku u 1994. godini (zа mlаde nаučne stvаrаoce), kаo i Povelje odborа zа obilježаvаnje petstote godišnjice prve ćiriličke štаmpаrije nа slovenskom jugu SANU, iste godine. Člаn Stаroslovenskog odborа SANU i Odborа odeljenjа zа književnost i jezik Mаtice srpske. Člаn redаkcije čаsopisа Zbornik Mаtice srpske zа filologiju i lingvistiku i čаsopisа Prilozi proučаvаnju jezikа. Rukovodilаc projektа “Istorijа srpskog jezikа” (2002-) koji finаnsirа Ministаrstvo nаuke i zаštite životne sredine Republike Srbije. Borаvilа nа studijskim usаvršаvаnjimа nа Držаvnom univerzitetu Ohаjа, SAD, i u Institutu zа slаvistiku Бečkog univerzitetа. Učestvovаlа nа brojnim nаučnim skupovimа u zemlji i inostrаnstvu (Kolumbus, Krаkov, Moskvа, Ohrid, Sofijа itd.). Knjige: Jezik Psаltirа iz štаmpаrije Crnojevićа (1993), Spisi Dimitrijа Kаntаkuzinа i Blаdislаvа Grаmаtikа (1993), Đurаđ Crnojević, jeromonаh Mаkаrije, Oktoih prvoglаsnik, I-II (1996), Pitаnjа iz stаroslovenske sintаkse i leksike (2001).

S Hristom ka visotama oboženja - O podvižničkom životu u crkvi Arhimandrit Rafail Karelin Izdavač: Svetigora, Cetinje 2001; godina Detaljnije: mek povez, strana 340, 20cm, stanje: vrlo dobro. -dobro ocuvana ,knjiga je nekada bila malo vlazna ,pa im malo zutila na unutrasnjosti korica i na stranicama uz rubove ,ima podvlacenje teksta obicnom i hemijskom olovkom knjiga je malo talasasta СА ХРИСТОМ КА ВИСОТАМА ОБОЖЕЊА О подвижничком животу у Цркви ЈЕДНА, СВЕТА, САБОРНА И АПОСТОЛСКА ЦРКВА Шта је то Црква ? Најдубљу, најпрецизнију и, рекао бих, најобухватнију дефиницију дао је апостол Павле у Посланици Ефесцима: Црква је Тело Христа Спаситеља, Главе, Онога Који све испуњава у свему(Еф. 1, 22). Шта значи ова дефиниција? О каквим својствима Цркве она говори? Црква је живи организам. Црква је љубав и благодат Божија, која обухвата сва словесна створења и сву творевину. Црква је вечна и божанска, она је спасоносно дејство вечних Божанских енергија, она је животворна светлост која се излива из дубина Триипостасног Бога на сву твар. Црква обухвата сва створења Божија створена у времену. Циљ Цркве је да оствари јединство између Творца и Његове творевине, да изведе свет и човека из његовог палог и ограниченог постојања у слободу и пуноту Божанског живота, у учествовање у Божанским савршенствима. Црква је Тело Христово, дакле, она је јединствена како у земаљским, тако и у космичким димензијама. У Псалтиру се космос пореди са ризом – одећом Бога, а у Новом Завету је Црква названа мистичким Телом Христа Спаситеља. Свети Оци говоре да је Господ створио Васељену ради Цркве. Дакле, прво својство Цркве јесте јединство. Друго, Црква је васеленска, тј. обухвата читав свет. Земаљска Црква је органски сједињена са Небеском Црквом (…) Црква је Тело Главе, Онога Ко Собом обухвата све. Дакле, пут у Небеску Цркву лежи само кроз земаљску, тачније то су два аспекта једне Цркве. Црква је живи организам, а живи организам није могуће створити на вештачки начин. Немогуће је вештачким лабораторијским путем створити живу ћелију од хемијских елемената ћелије, и исто тако је немогуће вештачким путем, само на основу догмата, канона, обреда и теоријских еклисиолошких знања створити нову Цркву. Све би то биле мртве и апстрактне творевине, љуштуре и лутке лишене живота. Хришћанска Црква није плод људског интелекта, чак ни религијског генија, већ је она – вечни живот који је Дух Свети дао у Педесетници. Она је дар Божији. Нетрулежна Глава – Христос има нетрулежно Тело Цркву, због тога Црква не подлеже ни смрти нити пролазности. Она је свагда једна и иста, и у Божанској благодати је увек идентична себи. Апостол Павле у Посланици Јеврејима пореди Цркву са Небеским Јерусалимом, где заједно бораве Анђели и душе праведника. Које још дефиниције Цркве постоје у Новом Завету? (u hodniku , dole ormar ,cip)

САДРЖАЈ УВОД Историјско-лингвистичка проблематика старословенског језика, 7 Настанак, развој и судбина старословенског језика и писмености, 8 Моравско-панонска мисија, 8 Судбина старословенског језика и писмености после Методијеве смрти, 12 Племенско-територијална припадност старословенског језика, 13 Име старословенског језика, 15 Старословенске азбуке, 17 Старословенски канонски споменици, 19 Литература 23 ПРАВОПИС СТАРОСЛОВЕНСКЕ АЗБУКЕ Азбучни преглед слова с напоменама уз табелу, 25 Надредни знаци, 31 Велика и мала слова, 34 Сцриптура цонтинуа, 34 Тачка, 35 ФОНЕТИКА Гласовни систем старословенског језика- самогласници (табела), 36 Полугласници, 37 ("јат"), 42 Носни самогласници, 45 ("јери"), 51 Редуковано и и у, 52 Самогласничко р и л, 56 Групе, 58 Самогласници на почетку речи, 60 Асимилација, контракција, дисимилација вокала, 65 Сугласници (табела), 67 Појединачни сугласници, 68 Сугласник ј, 68 Меки сугласници, 69 Палатализација, 69 Прва регресивна палатализација, 70 Друга регресивна палатализација, 72 Трећа или прогресивна палатализација, 73 Јотовање, 74 Промене у сугласничким групама, 79 Асимилација сугласника по звучности, 79 Губљење сугласника, 80 Удвојени сугласници, 82 Уметање сугласника, 83 Палатални сугласници у споменицима, 84 Сугласници ш, ж, ч, ц, с и групе шт, жд, 85 МОРФОЛОГИЈА Променљиве и непроменљиве речи. 88 Деклинација - општи појмови, 89 Именице - деклинационе врсте, 90 Именице мушког рода (опште преглед), 91 Сугласничке основе мушког рода, 97 Именице женског рода (општи преглед), 101 Самогласничко-сугласничке основе женског рода, 105 Сугласничке основе женског рода, 106 Именице средњег рода (општи преглед), 108 Сугласничке основе средњег рода, 108 Заменице, 110 Промена личних заменица, 114 Неличне заменице, 115 Тврда варијанта заменичке деклинације, 116 Мека варијанта заменичке деклинације, 118 Мешовита промена заменица, 122 Именичка и сложена придевска промена заменица, 123 Придеви, 125 Неодређени и одређени вид, 125 Бројеви, 135 Прости бројеви, 135 Редни бројеви, 140 Збирни бројеви, 141 Остали бројеви, 142 Глаголи-систем облика, 143 Грађење глаголских облика, 144 Глаголске основе, 144 Врсте презентске основе, 144 Лични наставци, 146 Прости глаголски облици, 148 Презент, 148 Императив, 150 Аорист, 152 Имперфекат, 159 Партицип презента актива, 163 Партицип презента пасива, 166 Партицип претерита актива, 166 Партицип претерита пасива, 170 Партицип перфекта, 174 Сложени глаголски облици, 175 Перфекат, 175 Плусквамперфекат, 176 Футур, 176 Футур егзактни, 177 Потенцијал, 177 Пасив, 178 Класификација глагола, 179 ТЕКСТОВИ ИЗ ГЛАГОЉСКИХ СПОМЕНИКА Из Зографског јеванђеља, 205 Из Маријиног јеванђеља, 218 Из Асемановог јеванђеља, 226 Из Охридских одломака, 233 Из Синајског псалтира, 234 Из Синајског требника, 236 Из Клочевог зборника, 238 Из Македонског глагољског одломка, 242 Из Кијевског мисала, 243 Из Прашких одломака, 246 ТЕКСТОВИ ИЗ ЋИРИЛСКИХ СПОМЕНИКА Из Савине књиге, 247 из одломака Ундољског, 252 Из Супрасалског зборника, 253 Из Хиландарских одломака, 257 Из Зографских одломака, 258 Из Македонског ћирилског одломка, 259 Речник, 261 Наслов: Старословенски језик Издавач: Романов Страна: 304 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 16.5x24 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-84753-25-2

САДРЖАЈ УВОД Историјско-лингвистичка проблематика старословенског језика, 7 Настанак, развој и судбина старословенског језика и писмености, 8 Моравско-панонска мисија, 8 Судбина старословенског језика и писмености после Методијеве смрти, 12 Племенско-територијална припадност старословенског језика, 13 Име старословенског језика, 15 Старословенске азбуке, 17 Старословенски канонски споменици, 19 Литература 23 ПРАВОПИС СТАРОСЛОВЕНСКЕ АЗБУКЕ Азбучни преглед слова с напоменама уз табелу, 25 Надредни знаци, 31 Велика и мала слова, 34 Сцриптура цонтинуа, 34 Тачка, 35 ФОНЕТИКА Гласовни систем старословенског језика- самогласници (табела), 36 Полугласници, 37 ("јат"), 42 Носни самогласници, 45 ("јери"), 51 Редуковано и и у, 52 Самогласничко р и л, 56 Групе, 58 Самогласници на почетку речи, 60 Асимилација, контракција, дисимилација вокала, 65 Сугласници (табела), 67 Појединачни сугласници, 68 Сугласник ј, 68 Меки сугласници, 69 Палатализација, 69 Прва регресивна палатализација, 70 Друга регресивна палатализација, 72 Трећа или прогресивна палатализација, 73 Јотовање, 74 Промене у сугласничким групама, 79 Асимилација сугласника по звучности, 79 Губљење сугласника, 80 Удвојени сугласници, 82 Уметање сугласника, 83 Палатални сугласници у споменицима, 84 Сугласници ш, ж, ч, ц, с и групе шт, жд, 85 МОРФОЛОГИЈА Променљиве и непроменљиве речи. 88 Деклинација - општи појмови, 89 Именице - деклинационе врсте, 90 Именице мушког рода (опште преглед), 91 Сугласничке основе мушког рода, 97 Именице женског рода (општи преглед), 101 Самогласничко-сугласничке основе женског рода, 105 Сугласничке основе женског рода, 106 Именице средњег рода (општи преглед), 108 Сугласничке основе средњег рода, 108 Заменице, 110 Промена личних заменица, 114 Неличне заменице, 115 Тврда варијанта заменичке деклинације, 116 Мека варијанта заменичке деклинације, 118 Мешовита промена заменица, 122 Именичка и сложена придевска промена заменица, 123 Придеви, 125 Неодређени и одређени вид, 125 Бројеви, 135 Прости бројеви, 135 Редни бројеви, 140 Збирни бројеви, 141 Остали бројеви, 142 Глаголи-систем облика, 143 Грађење глаголских облика, 144 Глаголске основе, 144 Врсте презентске основе, 144 Лични наставци, 146 Прости глаголски облици, 148 Презент, 148 Императив, 150 Аорист, 152 Имперфекат, 159 Партицип презента актива, 163 Партицип презента пасива, 166 Партицип претерита актива, 166 Партицип претерита пасива, 170 Партицип перфекта, 174 Сложени глаголски облици, 175 Перфекат, 175 Плусквамперфекат, 176 Футур, 176 Футур егзактни, 177 Потенцијал, 177 Пасив, 178 Класификација глагола, 179 ТЕКСТОВИ ИЗ ГЛАГОЉСКИХ СПОМЕНИКА Из Зографског јеванђеља, 205 Из Маријиног јеванђеља, 218 Из Асемановог јеванђеља, 226 Из Охридских одломака, 233 Из Синајског псалтира, 234 Из Синајског требника, 236 Из Клочевог зборника, 238 Из Македонског глагољског одломка, 242 Из Кијевског мисала, 243 Из Прашких одломака, 246 ТЕКСТОВИ ИЗ ЋИРИЛСКИХ СПОМЕНИКА Из Савине књиге, 247 из одломака Ундољског, 252 Из Супрасалског зборника, 253 Из Хиландарских одломака, 257 Из Зографских одломака, 258 Из Македонског ћирилског одломка, 259 Речник, 261 Наслов: Старословенски језик Издавач: Романов Страна: 304 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 16.5x24 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-84753-25-2

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mihovil Bolonić (Vrbnik, 3. siječnja 1911. – Krk, 16. veljače 1984.) je bio hrvatski povjesničar te aktivni društveni radnik. Životopis Rodio se u Vrbniku 1911. Studirao je u Ljubljani gdje je diplomirao na Bogoslovnom fakultetu. Radio je kao tajnik Krčke biskupije. Obnašao je dužnost Stolnog kaptola na Krku i tajnog komornika (noseći naslov monsinjora). Iako je bio crkvenom osobom, Izvršno vijeće Sabora SRH dodijelilo mu je `izuzetno priznatu mirovinu` zbog zasluga na kulturnom polju. Znanstvenim se radom bavi u kasnijoj dobi. Uglavnom se je bavio arhivskim materijalima na Krku. Najviše ga je znanstveno zanimala srednjovjekovna i novija povijest Krka, glagoljaška prošlost Krka i okolice, a osobita mu je zasluga otkrivanje ekonomskog i socijalnog položaja malog primorskog puka u prošlosti. Kao društveni radnik djelovao je u okviru akcija Katoličke Crkve i SSRNH. BOLONIĆ, Mihovil, povijesni pisac (Vrbnik na Krku, 3. I 1911 — Krk, 16. II 1984). Osnovnu školu završio je u Vrbniku, gimnaziju polazio u Krku (1921–27) i Splitu (1927–29), teologiju studirao u Splitu (1930–32) i Ljubljani (1932–36). Za svećenika je zaređen 1934. Obavljao je službe kapelana (1934–36), biskupijskog arhivara (1936–54) i tajnika biskupske kancelarije (1954–79) u Krku. Istodobno je bio dijecezanski konzultor i prosinodalni ispitivač. — B. istražuje kulturnu, socijalnu i crkvenu prošlost otoka Krka, kvarnerskih otoka i Hrvatskog primorja, napose djelovanje i život glagoljašâ. Objavio je više priloga i povijesnih rasprava u časopisima i godišnjacima: Krčki kalendar (1953–55), Bogoslovska smotra (1965–68, 1970, 1972, 1973, 1975–77), Krčki zbornik (1970–72, 1975), Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci i Pazinu (1972, 1974), Senjski zbornik (1973–75, 1977), Istarska danica (1974), Croatica Christiana periodica (1980) i dr. U brojnim studijama i djelima B. obrađuje dosad nedovoljno rasvijetljena pitanja iz krčke povijesti, temeljeći ih na bogatoj faktografskoj građi i obilju izvornih podataka. DJELA: Parčićeva tiskara u Glavotoku. Rijeka 1965. — Krčki seoski kaptoli pioniri i nosioci liturgijskog života. Bogoslovska smotra, 38(1968) 2, str. 263–284. — O životu i radu Ivana Feretića (1769–1839). Krčki zbornik, 1970, 1, str. 285–349. — O životu i radu Dragutina A. Parčića. Bogoslovska smotra, 42(1972) 4, str. 413–433. — Crkveni patronat na području senjsko-modruške biskupije. Senjski zbornik, 5(1973) str. 219–318. — Kapari vrbnički. Zagreb 1973. — Bratovština sv. Ivana Krstitelja – Kapari u Vrbniku (1323–1973) i druge bratovštine na Krku. Zagreb 1975. — Stoljetne veze krčkih i senjskih glagoljaša. Senjski zbornik 6(1975) str. 81–139. — Ekonomsko-socijalno stanje krčkih glagoljaša. Bogoslovska smotra, 45(1975) 1, str. 97–116; 46(1976) 4, str. 475–500; 47(1977) 1, str. 101–123. — Otok Krk kroz vjekove (suautor I. Žic Rokov). Zagreb 1977. — Otok Krk kolijevka glagoljice. Zagreb 1980. LIT.: N. Marulić: O prvoj štampariji na otoku Krku. Krčki zbornik, 1972, 5, str. 408–409. — M. Bogović: Bratovštine na otoku Krku. Zvona, 15(1976) 5, str. 5. — V. Dorčić: Mihovil Bolonić i Ivan Žic-Rokov, Otok Krk kroz vjekove. Marulić, 11(1978) 2, str. 206–207. — S. Kovačić: Mihovil Bolonić i Ivan Žic Rokov; Otok Krk kroz vjekove. Crkva u svijetu, 13(1978) str. 183–184. — Isti: Mihovil Bolonić, Bratovština sv. Ivana Krstitelja Kapari u Vrbniku (1323–1973) i druge bratovštine na Krku. Ibid., str. 184–185. — D. Horvatić (D. H.): Mihovil Bolonić »Otok Krk, kolijevka glagoljice«. Marulić, 14(1981) 4, str. 420–421. — F. E. Hoško: Mihovil Bolonić – Ivan Žic-Rokov: Otok Krk kroz vjekove. Croatica Christiana periodica, 5(1981) 7, str. 79–81. — Isti: Mihovil Bolonić: Otok Krk kolijevka glagoljice. Ibid., str. 81–83. — P. Strčić: Radovi Mihovila Bolonića o Krku i glagoljaštvu. Jadranski zbornik, 12(1982–85) str. 555–563. — Isti: In memoriam mons. Mihovilu Boloniću. Vjesnik, 45(1984) 13 097, str. 5. — M. Valković: In memoriam – Mihovil Bolonić 1911–1984 (s bibliografijom radova). Croatica Christiana periodica, 8(1984) 14, str. 225–229. — A. Benvin: In memoriam Mihovil Bolonić. Slovo, 35(1985) str. 155–156. Glagoljica (staroslovenski – sloven – `sloviti` – `govoriti`) je pismo koje su slovenski narodi koristili u drugoj polovini 9. veka. U današnjoj nauci prevladava mišljenje da ju je sastavio jedan od slovenskih misionara Ćiril u drugoj polovini 9. veka (oko 863. godine), uz pomoc svog brata Metoda. On je tim pismom preveo Bibliju i to na staroslovenski jezik. Glagoljica je sastavljena, po jednoj hipotezi, prema grčkom tajnopisu. Prvobitno je imala 40 slova, a posle 38 slova (svako slovo je imalo dvojaku vrednost – glasnovnu i brojnu). Od spomenika pisanih glagoljicom poznati su: Zografsko jevandjelje, Asemanovo jevandjelje, Sinajski psaltir, Marijinsko jevandjelje, Baščanska ploča i Kocev glagoljaš, Bečki listići, Hrvojev misal. Originalni tekstovi Kirila i Metoda nisu sačuvani, vec samo prepisi tih tekstova s kraja 10. i početka 11. veka. Prvobitna glagoljica je predstavljala tip oble glagoljice sa okruglim slovima. Ovom su glagoljicom pisane knjige koje koje su doneli ucenici slovenske brace iz Moravske u Bugarsku, Makedoniju, Rasku, i u primorsku Hrvatsku i Dalmaciju. U zapadnim predelima glagoljica je ostala vrlo dugo u upotrebi u crkvi, ali se promenila pod uticajem beneventane i gotice, postala ostrija, uglasta, sa izlomljenim linijama i zato se naziva uglasta glagoljica. U nekim mestima Dalmacije rimokatolicki svestenici i danas odrzavaju glagoljicu kao slovensko pismo za koje se u 10. veku borio Grgur Ninski. Glagoljicu su negovali i uporno cuvali narodni svestenici nazvani `glagoljasi`, iz otpora prema tudjinskom uticaju preko latinskog pisma u crkvi. Stare hrvatske glagoljske knjige liturgijskog karaktera pisane su svecanom glagoljicom, lepim, uspravnim slovima. Od kraja 14. veka, kada je usla u administraciju, glagoljica je brzopisna, sa mnogo ligatura i abrevijacija (vezanih slova i skracenica).

Autor - osoba Cardenal, Ernesto, 1925- = Kardenal, Ernesto, 1925- Naslov Psalmi i druge pesme / Ernesto Kardenal ; izbor, prevod i predgovor Krinka Vidaković Petrov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dom omladine, 1983 Fizički opis 87 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- = Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- Zbirka Dob ; 28 (Broš.) Napomene Pogovor: str. 81-87. Predmetne odrednice Kardenal, Ernesto, 1925- Sledbenik Hrista u duhovnom životu, Marksa u političkom stavu, a Paunda u poeziji, Ernesto Kardenal (1925) je shodno ovakvim pogledima i načelima pisao vanredno modernu poeziju, živeo u manastiru i bio jedan od članova sandinističke vlade u Nikaragvi. Uz njegovo ime vezuje se pojava jednog veoma originalnog pesničkog pravca, eksteriorizma, a svojom ukupnom delatnošću Kardenal spada među najistaknutije predstavnike one duhovne tradicije koja se u Latinskoj Americi naziva teologija oslobođenja. Svojom najpoznatijom knjigom pesama, Psalmi (1964), koja se, uz izbor iz ostalog pesničkog stvaralaštva, ovde objavljuje u celini, Kardenal je, kao nijedan moderan pesnik XX veka, uspostavio duboku vezu između revolucionarne ideologije i Svetog pisma, a istovremeno podigao pesnički do kraja ostvarenu optužnicu protiv svih vidova totalitarizma u savremenom svetu. Ernesto Kardenal, psalmist našeg veka Zlatko Paković Umro je stari hrišćanski sveštenik, kakvog pre njega nije bilo i kakvog posle njega teško da može biti, jedinstveni marksistički psalmista Ernesto Kardenal, sa blagim, budističkim osmehom na veđama i usnama koji je upio od velečasnog Tomasa Mertona, svog mentora, mudar kao Homer, vešt kao Ezra Paund, koji su mu uz Mertona, takođe bili mentori. Posle punih devedeset pet godina života nastupio je za Kardenala nulti čas, na koji je čekao punih šest decenija, otkad je objavio prvu svoju knjigu pesama, pod imenom „Nulti čas“. Sandinističke su to pesme, u slavu nikaragvanskog revolucionara Augusta Sezara Sandina, velikog inspiratora. One pevaju revolucionarnu praksu sandinista, koju je Kardenal jevanđeoski vršio sa svojim saborkama i saborcima i pre nego što je zaređen u katoličkog sveštenika, protiv diktature Samoze starijeg, kao što će je, već kao sveštenik, izvršavati potom protiv diktature njegovog sina, takođe nikaragvanskog satrapa, Samoze mlađeg. Posle gotovo stoleća epske borbe i pevanja, usred diktature, protiv krvne tiranije, njene policije, tajne službe, mode joj i kulture; usred kapitalizma, protiv konzumerističkog društva, njegove policije, tajne službe, pravnoformalne jednakosti, fingirane slobode štampe i potrošačkog mu čoveka; usred Katoličke crkve, protiv te Crkve koja je „postala čvršće organizovana i policijski nadgledana od samog svetovnog društva (…) i koja svoje članove podvrgava svim najbanalnijim monotonijama crkvenjačke birokratije bez mašte i duha (…), verna dosadnom i nevidovitom pravilu“, kako je učio Merton – čineći, dakle, sve ono što je verovao da treba činiti uprkos strahovima, pretnjama, odmazdama i prijatnim, zavodljivim iskušenjima, preporučio se otac Kardenal, čiste savesti, posle sto godina akcije, pozivu smrti, onoj „pustoj granici, iza koje (više) nema ‘javnog poretka’, ni policije, da onde zaroni u okean neistraženih sila koji okružuje strogo uređeno društvo i u njega ubrizgava duhovnu zalihu milosti i vidovitosti“, kako je učio Merton, te da se, najzad, prepusti „jednostavnoj praznini u kojoj je sve sloboda i aktivnost bez akcije“, kako je učio Merton, a koju mi, u slobodnoj prozi, naprosto nazivamo Smrt. Sveštenik i pesnik, sledbenik nauka Četvorojevanđelja i Komunističkog manifesta, Knjige propovednikove i Jedanaest teza o Fojerbahu, Ernesto Kardenal, smrt je shvatio kao poziv – poziv na život protiv svakog vida pretvaranja sebe ili drugog u posed, bez obzira na poeziju ili pretnju izgovora; protiv tlačenja, segregacije, a za klasnu borbu i revoluciju, jer, u njima je svetost. Danas, kad mu čistu dušu na svojim blaženim rukama ka prestolu svetog Petra nosi niko drugi do Tomas Merton, Ernesta Kardenala, u punom sjaju, na tom mestu gde se završava svako pozorište, najbolje predstavlja ona dramska scena iz života, u kojoj ga papa Jovan Pavle Drugi lišava svešteničkog čina (da mu ga, nedavno – srodna duša – vrati papa Franja). Ima li bolje preporuke za Hristovog druga od mržnje i odmazde ovejanog antikomuniste, pokrovitelja kapitalističke elite i štićenika pedofila u privatizovanom bratstvu Crkve, Jovana Pavla Drugog? Objavivši 1964. godine knjigu psalama o borbi i oslobođenju, pisanih po ugledu na tri hiljade godina starije psalme Davidove, drug Kardenal stvorio je psaltir teologije oslobođenja. Njegov pesnički kredo najpreciznije određuje ovaj stih iz knjige „Svetost revolucije“: „Čemu metafore kad ropstvo nije metafora“. U teologiji oslobođenja, u teološkoj poeziji oslobođenja potlačenih, u toj poeziji revolucionarnog preokreta klasno podeljenog društva u crkvu/društvo jednakosti, bratstva i slobode, čemu je Nebo ogledalo, Bog je apsolutni revolucionar. Evo kako taj prekid poretka izgleda u Božjem proviđenju, u žudnji slobodnog čoveka, dakle pobunjenog čoveka – iz psalma „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja“, koji je replika na Deveti psalam Davidov (u prevodu Krinke Vidaković Petrov): „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja/ Pevaću ti hvale/ Jer su potučene Oružane Snage/ A Moćnici izgubili moć/ Poskidali su im slike i kipove/ I bronzane ploče/ Doveka i zasvagda satro si njihova imena/ Nema ih u novinama/ i samo će stručnjaci za istoriju znati za njih/ Skinuta su njihova imena s trgova i ulica/ (kojima su ih oni sami nadenuli)/ Uništio si njihovu Partiju/ Ali u tebe je večna vlast/ vlast Pravde/ da vladaš vlastima zemaljskim/ svih naroda/ Ti si zaštitnik ubogih“ Da bi odgovorio na priziv svog nultog časa, dakle, da bi ispunio poziv smrti, čovek u životu, prema mišljenju i pevanju teologije oslobođenja, ne sme biti pasivan, naročito ako je sveštenik. On svojim delima Boga stavlja u pogon na zemlji, svojom ljubavlju budi Božju milost, svojom revolucionarnom praksom uspostavlja sebe i društvo po podobiju Božjem, jer se Bog samo tako pokazuje, inače ćuti, krije se i ne meša se u tiraniju. Čovek je, naime, taj koji treba da sazna da nema drugih bogova do jednog Boga koji, kako propoveda psalam „Čuj moj protest“: „nije prijatelj diktatora/ ni pristalica njihove politike/ ne sluša njihovu propagandu/ niti sedi s gangsterima“.

Autor - osoba Cardenal, Ernesto, 1925- = Kardenal, Ernesto, 1925- Naslov Psalmi i druge pesme / Ernesto Kardenal ; izbor, prevod i predgovor Krinka Vidaković Petrov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dom omladine, 1983 Fizički opis 87 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- = Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- Zbirka Dob ; 28 (Broš.) Napomene Pogovor: str. 81-87. Predmetne odrednice Kardenal, Ernesto, 1925- Sledbenik Hrista u duhovnom životu, Marksa u političkom stavu, a Paunda u poeziji, Ernesto Kardenal (1925) je shodno ovakvim pogledima i načelima pisao vanredno modernu poeziju, živeo u manastiru i bio jedan od članova sandinističke vlade u Nikaragvi. Uz njegovo ime vezuje se pojava jednog veoma originalnog pesničkog pravca, eksteriorizma, a svojom ukupnom delatnošću Kardenal spada među najistaknutije predstavnike one duhovne tradicije koja se u Latinskoj Americi naziva teologija oslobođenja. Svojom najpoznatijom knjigom pesama, Psalmi (1964), koja se, uz izbor iz ostalog pesničkog stvaralaštva, ovde objavljuje u celini, Kardenal je, kao nijedan moderan pesnik XX veka, uspostavio duboku vezu između revolucionarne ideologije i Svetog pisma, a istovremeno podigao pesnički do kraja ostvarenu optužnicu protiv svih vidova totalitarizma u savremenom svetu. Ernesto Kardenal, psalmist našeg veka Zlatko Paković Umro je stari hrišćanski sveštenik, kakvog pre njega nije bilo i kakvog posle njega teško da može biti, jedinstveni marksistički psalmista Ernesto Kardenal, sa blagim, budističkim osmehom na veđama i usnama koji je upio od velečasnog Tomasa Mertona, svog mentora, mudar kao Homer, vešt kao Ezra Paund, koji su mu uz Mertona, takođe bili mentori. Posle punih devedeset pet godina života nastupio je za Kardenala nulti čas, na koji je čekao punih šest decenija, otkad je objavio prvu svoju knjigu pesama, pod imenom „Nulti čas“. Sandinističke su to pesme, u slavu nikaragvanskog revolucionara Augusta Sezara Sandina, velikog inspiratora. One pevaju revolucionarnu praksu sandinista, koju je Kardenal jevanđeoski vršio sa svojim saborkama i saborcima i pre nego što je zaređen u katoličkog sveštenika, protiv diktature Samoze starijeg, kao što će je, već kao sveštenik, izvršavati potom protiv diktature njegovog sina, takođe nikaragvanskog satrapa, Samoze mlađeg. Posle gotovo stoleća epske borbe i pevanja, usred diktature, protiv krvne tiranije, njene policije, tajne službe, mode joj i kulture; usred kapitalizma, protiv konzumerističkog društva, njegove policije, tajne službe, pravnoformalne jednakosti, fingirane slobode štampe i potrošačkog mu čoveka; usred Katoličke crkve, protiv te Crkve koja je „postala čvršće organizovana i policijski nadgledana od samog svetovnog društva (…) i koja svoje članove podvrgava svim najbanalnijim monotonijama crkvenjačke birokratije bez mašte i duha (…), verna dosadnom i nevidovitom pravilu“, kako je učio Merton – čineći, dakle, sve ono što je verovao da treba činiti uprkos strahovima, pretnjama, odmazdama i prijatnim, zavodljivim iskušenjima, preporučio se otac Kardenal, čiste savesti, posle sto godina akcije, pozivu smrti, onoj „pustoj granici, iza koje (više) nema ‘javnog poretka’, ni policije, da onde zaroni u okean neistraženih sila koji okružuje strogo uređeno društvo i u njega ubrizgava duhovnu zalihu milosti i vidovitosti“, kako je učio Merton, te da se, najzad, prepusti „jednostavnoj praznini u kojoj je sve sloboda i aktivnost bez akcije“, kako je učio Merton, a koju mi, u slobodnoj prozi, naprosto nazivamo Smrt. Sveštenik i pesnik, sledbenik nauka Četvorojevanđelja i Komunističkog manifesta, Knjige propovednikove i Jedanaest teza o Fojerbahu, Ernesto Kardenal, smrt je shvatio kao poziv – poziv na život protiv svakog vida pretvaranja sebe ili drugog u posed, bez obzira na poeziju ili pretnju izgovora; protiv tlačenja, segregacije, a za klasnu borbu i revoluciju, jer, u njima je svetost. Danas, kad mu čistu dušu na svojim blaženim rukama ka prestolu svetog Petra nosi niko drugi do Tomas Merton, Ernesta Kardenala, u punom sjaju, na tom mestu gde se završava svako pozorište, najbolje predstavlja ona dramska scena iz života, u kojoj ga papa Jovan Pavle Drugi lišava svešteničkog čina (da mu ga, nedavno – srodna duša – vrati papa Franja). Ima li bolje preporuke za Hristovog druga od mržnje i odmazde ovejanog antikomuniste, pokrovitelja kapitalističke elite i štićenika pedofila u privatizovanom bratstvu Crkve, Jovana Pavla Drugog? Objavivši 1964. godine knjigu psalama o borbi i oslobođenju, pisanih po ugledu na tri hiljade godina starije psalme Davidove, drug Kardenal stvorio je psaltir teologije oslobođenja. Njegov pesnički kredo najpreciznije određuje ovaj stih iz knjige „Svetost revolucije“: „Čemu metafore kad ropstvo nije metafora“. U teologiji oslobođenja, u teološkoj poeziji oslobođenja potlačenih, u toj poeziji revolucionarnog preokreta klasno podeljenog društva u crkvu/društvo jednakosti, bratstva i slobode, čemu je Nebo ogledalo, Bog je apsolutni revolucionar. Evo kako taj prekid poretka izgleda u Božjem proviđenju, u žudnji slobodnog čoveka, dakle pobunjenog čoveka – iz psalma „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja“, koji je replika na Deveti psalam Davidov (u prevodu Krinke Vidaković Petrov): „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja/ Pevaću ti hvale/ Jer su potučene Oružane Snage/ A Moćnici izgubili moć/ Poskidali su im slike i kipove/ I bronzane ploče/ Doveka i zasvagda satro si njihova imena/ Nema ih u novinama/ i samo će stručnjaci za istoriju znati za njih/ Skinuta su njihova imena s trgova i ulica/ (kojima su ih oni sami nadenuli)/ Uništio si njihovu Partiju/ Ali u tebe je večna vlast/ vlast Pravde/ da vladaš vlastima zemaljskim/ svih naroda/ Ti si zaštitnik ubogih“ Da bi odgovorio na priziv svog nultog časa, dakle, da bi ispunio poziv smrti, čovek u životu, prema mišljenju i pevanju teologije oslobođenja, ne sme biti pasivan, naročito ako je sveštenik. On svojim delima Boga stavlja u pogon na zemlji, svojom ljubavlju budi Božju milost, svojom revolucionarnom praksom uspostavlja sebe i društvo po podobiju Božjem, jer se Bog samo tako pokazuje, inače ćuti, krije se i ne meša se u tiraniju. Čovek je, naime, taj koji treba da sazna da nema drugih bogova do jednog Boga koji, kako propoveda psalam „Čuj moj protest“: „nije prijatelj diktatora/ ni pristalica njihove politike/ ne sluša njihovu propagandu/ niti sedi s gangsterima“. MG79 (L)

Autor - osoba Cardenal, Ernesto, 1925- = Kardenal, Ernesto, 1925- Naslov Psalmi i druge pesme / Ernesto Kardenal ; izbor, prevod i predgovor Krinka Vidaković Petrov Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dom omladine, 1983 Fizički opis 87 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- = Vidaković-Petrov, Krinka, 1949- Zbirka Dob ; 28 (Broš.) Napomene Pogovor: str. 81-87. Predmetne odrednice Kardenal, Ernesto, 1925- Sledbenik Hrista u duhovnom životu, Marksa u političkom stavu, a Paunda u poeziji, Ernesto Kardenal (1925) je shodno ovakvim pogledima i načelima pisao vanredno modernu poeziju, živeo u manastiru i bio jedan od članova sandinističke vlade u Nikaragvi. Uz njegovo ime vezuje se pojava jednog veoma originalnog pesničkog pravca, eksteriorizma, a svojom ukupnom delatnošću Kardenal spada među najistaknutije predstavnike one duhovne tradicije koja se u Latinskoj Americi naziva teologija oslobođenja. Svojom najpoznatijom knjigom pesama, Psalmi (1964), koja se, uz izbor iz ostalog pesničkog stvaralaštva, ovde objavljuje u celini, Kardenal je, kao nijedan moderan pesnik XX veka, uspostavio duboku vezu između revolucionarne ideologije i Svetog pisma, a istovremeno podigao pesnički do kraja ostvarenu optužnicu protiv svih vidova totalitarizma u savremenom svetu. Ernesto Kardenal, psalmist našeg veka Zlatko Paković Umro je stari hrišćanski sveštenik, kakvog pre njega nije bilo i kakvog posle njega teško da može biti, jedinstveni marksistički psalmista Ernesto Kardenal, sa blagim, budističkim osmehom na veđama i usnama koji je upio od velečasnog Tomasa Mertona, svog mentora, mudar kao Homer, vešt kao Ezra Paund, koji su mu uz Mertona, takođe bili mentori. Posle punih devedeset pet godina života nastupio je za Kardenala nulti čas, na koji je čekao punih šest decenija, otkad je objavio prvu svoju knjigu pesama, pod imenom „Nulti čas“. Sandinističke su to pesme, u slavu nikaragvanskog revolucionara Augusta Sezara Sandina, velikog inspiratora. One pevaju revolucionarnu praksu sandinista, koju je Kardenal jevanđeoski vršio sa svojim saborkama i saborcima i pre nego što je zaređen u katoličkog sveštenika, protiv diktature Samoze starijeg, kao što će je, već kao sveštenik, izvršavati potom protiv diktature njegovog sina, takođe nikaragvanskog satrapa, Samoze mlađeg. Posle gotovo stoleća epske borbe i pevanja, usred diktature, protiv krvne tiranije, njene policije, tajne službe, mode joj i kulture; usred kapitalizma, protiv konzumerističkog društva, njegove policije, tajne službe, pravnoformalne jednakosti, fingirane slobode štampe i potrošačkog mu čoveka; usred Katoličke crkve, protiv te Crkve koja je „postala čvršće organizovana i policijski nadgledana od samog svetovnog društva (…) i koja svoje članove podvrgava svim najbanalnijim monotonijama crkvenjačke birokratije bez mašte i duha (…), verna dosadnom i nevidovitom pravilu“, kako je učio Merton – čineći, dakle, sve ono što je verovao da treba činiti uprkos strahovima, pretnjama, odmazdama i prijatnim, zavodljivim iskušenjima, preporučio se otac Kardenal, čiste savesti, posle sto godina akcije, pozivu smrti, onoj „pustoj granici, iza koje (više) nema ‘javnog poretka’, ni policije, da onde zaroni u okean neistraženih sila koji okružuje strogo uređeno društvo i u njega ubrizgava duhovnu zalihu milosti i vidovitosti“, kako je učio Merton, te da se, najzad, prepusti „jednostavnoj praznini u kojoj je sve sloboda i aktivnost bez akcije“, kako je učio Merton, a koju mi, u slobodnoj prozi, naprosto nazivamo Smrt. Sveštenik i pesnik, sledbenik nauka Četvorojevanđelja i Komunističkog manifesta, Knjige propovednikove i Jedanaest teza o Fojerbahu, Ernesto Kardenal, smrt je shvatio kao poziv – poziv na život protiv svakog vida pretvaranja sebe ili drugog u posed, bez obzira na poeziju ili pretnju izgovora; protiv tlačenja, segregacije, a za klasnu borbu i revoluciju, jer, u njima je svetost. Danas, kad mu čistu dušu na svojim blaženim rukama ka prestolu svetog Petra nosi niko drugi do Tomas Merton, Ernesta Kardenala, u punom sjaju, na tom mestu gde se završava svako pozorište, najbolje predstavlja ona dramska scena iz života, u kojoj ga papa Jovan Pavle Drugi lišava svešteničkog čina (da mu ga, nedavno – srodna duša – vrati papa Franja). Ima li bolje preporuke za Hristovog druga od mržnje i odmazde ovejanog antikomuniste, pokrovitelja kapitalističke elite i štićenika pedofila u privatizovanom bratstvu Crkve, Jovana Pavla Drugog? Objavivši 1964. godine knjigu psalama o borbi i oslobođenju, pisanih po ugledu na tri hiljade godina starije psalme Davidove, drug Kardenal stvorio je psaltir teologije oslobođenja. Njegov pesnički kredo najpreciznije određuje ovaj stih iz knjige „Svetost revolucije“: „Čemu metafore kad ropstvo nije metafora“. U teologiji oslobođenja, u teološkoj poeziji oslobođenja potlačenih, u toj poeziji revolucionarnog preokreta klasno podeljenog društva u crkvu/društvo jednakosti, bratstva i slobode, čemu je Nebo ogledalo, Bog je apsolutni revolucionar. Evo kako taj prekid poretka izgleda u Božjem proviđenju, u žudnji slobodnog čoveka, dakle pobunjenog čoveka – iz psalma „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja“, koji je replika na Deveti psalam Davidov (u prevodu Krinke Vidaković Petrov): „Hvaliću Gospode sva čudesa tvoja/ Pevaću ti hvale/ Jer su potučene Oružane Snage/ A Moćnici izgubili moć/ Poskidali su im slike i kipove/ I bronzane ploče/ Doveka i zasvagda satro si njihova imena/ Nema ih u novinama/ i samo će stručnjaci za istoriju znati za njih/ Skinuta su njihova imena s trgova i ulica/ (kojima su ih oni sami nadenuli)/ Uništio si njihovu Partiju/ Ali u tebe je večna vlast/ vlast Pravde/ da vladaš vlastima zemaljskim/ svih naroda/ Ti si zaštitnik ubogih“ Da bi odgovorio na priziv svog nultog časa, dakle, da bi ispunio poziv smrti, čovek u životu, prema mišljenju i pevanju teologije oslobođenja, ne sme biti pasivan, naročito ako je sveštenik. On svojim delima Boga stavlja u pogon na zemlji, svojom ljubavlju budi Božju milost, svojom revolucionarnom praksom uspostavlja sebe i društvo po podobiju Božjem, jer se Bog samo tako pokazuje, inače ćuti, krije se i ne meša se u tiraniju. Čovek je, naime, taj koji treba da sazna da nema drugih bogova do jednog Boga koji, kako propoveda psalam „Čuj moj protest“: „nije prijatelj diktatora/ ni pristalica njihove politike/ ne sluša njihovu propagandu/ niti sedi s gangsterima“. MG79

Ова енциклопедија је састављена према делима светитеља Игњатија Брјанчанинова. Животно дело светитеља Игњатија састојало се у излагању учења древних хришћанских отаца-пустињака на начин разумљив нашем немоћном и духовно раслабљеном времену. За савременог хришћанина светитељ Игњатије је опитни тумач светоотачких дела и мудри духовни наставник. У овој књизи православни читалац може да нађе поуке и савете за сва насушна питања духовног живота. Садржај А АД, 5 АКАТИСТ, 6 АНАТЕМА, 6 АНЂЕЛИ, 7 АНЂЕО ЧУВАР, 8 Б БДЕЊЕ, 10 БЕЗБРАЧНОСТ, 11 БЕЗМОЛВИЈЕ, 11 БЕЗОСЕЋАЈНОСТ ДУШЕ, 13 БЕСЕДЕ, 16 БЕСТРАШЋЕ, 16 БЕСОВИ, 16 БЛАГОДАРЕЊЕ, 16 БЛАГОДАТ, 17 БЛАГОСЛОВ БОЖИЈИ, 18 БЛАГОСТАЊЕ, 18 БЛАЖЕНСТВА ЈЕВАНЂЕЛСКА, 18 БЛИЖЊИ, 18 БЛИЖЊИ – његове слабости, 20 БЛИЖЊИ – духовна помоћ ближњем, 21 БЛУДНА СТРАСТ, 22 БОГАТСТВО, 28 БОГОМИСЛИЈЕ, 29 БОГООПШТЕЊЕ, 31 БОГООСТАВЉЕНОСТ, 34 БОГОПОЗНАЊЕ, 35 БОГОСЛУЖЕЊЕ, 35 БОГОХУЉЕЊЕ, 35 БОЛЕСТИ, 35 БОЛЕСТИ – Исцелење, 39 БОРБА ДУХОВНА, 42 БРИГЕ, 43 В ВАСКРСЕЊЕ ДУХОВНО, 45 ВЕРА, 45 ВЕЧНЕ МУКЕ, 48 ВИЂЕЊА, 49 ВИЂЕЊЕ ДУХОВНО, 51 ВОЉА, 51 ВОЉА БОЖИЈА, 52 ВОЉА БОЖИЈА – Покорност вољи Божијој, 53 ВОЉА СОПСТВЕНА, 55 ВРАЏБИНЕ, 56 Г ГНЕВ, 57 ГОРДОСТ, 57 ГРЕХ, 58 Уочавање греха, 64 Греси смртни, 66 ГРЕХ ПРВОРОДНИ, 69 Д ДВОЛИЧНОСТ, 70 ДЕВСТВЕНОСТ, 70 ДЕЛА ДОБРА, 71 ДЕЛА ЗЕМАЉСКА, 72 ДЕЛАЊЕ, 74 ДЕЛАЊЕ СВЕТОВЊАКА (МИРЈАНИНА), 75 ДЕМОНИ, 77 ДЕМОНИ – Чулно виђење демона, 80 ДЕМОНИ – Духовно виђење демона, 82 ДЕМОНСКИ НАПАДИ, 86 ДЕМОНИЗАЦИЈА, 89 ДЕЦА – Васпитање, 90 ДОБРОЧИНСТВО, 92 ДОБРО, 92 Разликовање добра од зла, 92 Јеванђелско добро и добро, пале природе, 93 Саблазан добрим, 97 ДОБРОДЕТЕЉИ (ВРЛИНЕ), 98 ДОГМАТИ, 102 ДРСКОСТ, 104 ДРУШТВО, ДРУШТВЕНИ КОНТАКТИ, 106 ДУХ ЧОВЕКОВ, 106 ДУХОВНИШТВО И ПОСЛУШАЊЕ, 106 ДУХОВНИ ДАРОВИ, 118 ДУХОВНОСТ, 118 ДУША, 120 Ђ ЂАВО, 123 Е ЕГОИЗАМ, 124 Ж ЖРТВЕ БОГУ, 125 ЖИВОТ ЗЕМАЉСКИ, 125 З ЗАБАВЕ, 130 ЗАВЕТ, 130 ЗАДОБИЈАЊЕ ДУХА СВЕТОГА, 130 ЗАКЛЕТВА, 130 ЗАПОВЕСТИ БОЖИЈЕ, 131 ЗАТВОРНИШТВО, 135 ЗДРАВЉЕ, 135 ЗЛОПАМЋЕЊЕ, 135 ЗНАМЕЊА, 136 И ИДОЛОПОКЛОНСТВО, 137 ИКОНЕ, 137 ИМАЊЕ, 137 ИМЕ БОЖИЈЕ, 138 ИСКУШЕЊА, 138 ИСПОВЕДАЊЕ, 145 Исповедање Христа, исповедање вере, 145 Исповедање уста, 145 ИСПОВЕСТ, 146 Ј ЈЕВАНЂЕЉЕ, 155 Читање Јеванђеља, 157 ЈЕРЕС, 161 ЈЕРЕТИЦИ, 170 ЈЕРЕТИЧКА ДЕЛА, 177 К КАЗНЕ БОЖИЈЕ, 181 КЕЛИЈА, 181 КЛЕВЕТА, 181 КЊИГЕ, 182 КОРИСТОЉУБЉЕ, 183 КРОТОСТ, 183 КРСТ СВОЈ И КРСТ ХРИСТОВ, 183 КРШТЕЊЕ, 185 Л ЛАЖ, 191 ЛАЖНО СМИРЕЊЕ, 191 ЛЕЊОСТ, 191 ЛЕПОТА ТЕЛЕСНА, 191 ЛИЦЕМЕРЈЕ, 192 ЛУКАВСТВО, 193 Љ ЉУБАВ ДУХОВНА, 194 ЉУБАВ ПРИРОДНА, 194 ЉУБАВ ПРЕМА БОГУ, 196 ЉУБАВ ПРЕМА БЛИЖЊЕМ, 199 ЉУБАВ ПРЕМА НЕПРИЈАТЕЉИМА, 204 ЉУБАВ ПРЕМА СВЕТУ, 205 ЉУДСКИ РОД, 205 М МАЛОДУШНОСТ, 206 МАНАСТИР, 206 МАШТАЊЕ, 207 МЕСО, 207 МИЛОСРЂЕ, 207 МИЛОСТ, 209 МИЛОСТИЊА, 209 МИР БОЖИЈИ, 209 МИР ДУШЕВНИ, 212 МИРОПОМАЗАЊЕ, 212 МИСАО, 213 МИТАРСТВА, 216 МОЛИТВА, 219 Молитва гласна, телесна, 231 Молитва почетника – њен дух, 233 Закључак, 239 Молитва за непријатеље, 240 Молитва Господња, 240 Молитва умна, срдачна и душевна, 246 Молитва у цркви, 248 Молитвено правило, 252 Молитвена тражења, 252 МОЛИТВА ИСУСОВА, 254 Молитва Исусова и акатисти, 254 Молитва Исусова и безмолвије, 254 Молитва Исусова и богоопштење, 254 Молитва Исусова и богослужење, 254 Молитва Исусова и болести, 255 Молитва Исусова и време. Дуго трајање подвига, 257 Молитва Исусова и духовни дарови, 257 Молитва Исусова – ДЕЈСТВО, 258 Молитва Исусова – ДЕЛАЊЕ, 263 Стајање на молитви, 263 Подела молитве, 263 Метод делања, 264 Правилан облик молитве, 267 Неправилан облик молитве, 269 Поклони, 269 Иконе, 270 Дисање, 270 Положај, 271 Помоћна средства, 271 Остављање молитве. Прекиди, 273 Догмат молитве Исусове, 275 Ватреност у подвигу, 275 Завет монашки, 280 Замењивање молитава, 280 Заповести и молитва, 280 Име Божије, 280 Искушења и борбе, 285 Корист, 285 Место срца, словесност, 286 Молитва благодатна, 288 Молитва гласна, 289 Молитва мирјана, 290 Наставник, 291 Начин живота, 291 Непрестаност, 293 Плач, 294 Плодови, 295 Подвиг, 296 Помисли, 297 Порекло, 299 Послушање и молитва, 300 Постепеност, 301 Предубеђења против молитве, 302 Прелест, 302 Припрема, 303 Противљење демона, 308 Распаљеност телесна, 312 Сабраност (одсуство маштања), 312 Самопосматрање, 313 Сладост у молитви, 313 Сједињење ума са срцем, 314 Смирење и молитва, 315 Тело у молитви, 315 Топлота, 315 Утеха духовна, 315 Циљ молитве, 316 Читање отачких дела о молитви Исусовој, 316 МОНАШТВО, 317 Стање монаштва, 320 Монашки завети, 321 МРЖЊА, 324 МУДРОСТ, 324 МУЧЕНИШТВО, 325 Н НАВИКА, 326 НАДА, 326 НАДА НА БОГА, 327 НАДАХНУЋЕ, 327 НАСЛАДЕ ЗЕМАЉСКЕ, 328 НАСТАВНИК, 328 НАУКЕ, 328 НЕВЕРОВАЊЕ, 329 НЕВОЉЕ, 330 Невоље од људи, 340 НЕЖНОСТ, 341 НЕЗНАБОШТВО, 341 НЕЗНАЊЕ, 341 НЕИСКРЕНОСТ (ЛИЦЕМЕРЈЕ), 341 НЕМИР, 342 НЕПОСТОЈАНОСТ, 342 НЕПРИЈАТНОСТИ, 343 НЕСТИЦАЊЕ, 343 О ОБОЖЕЊЕ, 344 ОБРАЗ И ПОДОБИЈЕ, 344 ОБРЕДИ ЦРКВЕНИ, 347 ОБАВЕЗЕ, 348 ОДЕЖДА, 348 ОДРИЦАЊЕ ОД БОГА, 349 ОКОЛНОСТИ, 349 ОПРАВДАЊА, 350 ОПТУЖБЕ, 350 ОСТАВЉЕНОСТ, 351 ОСУДЕ, 351 ОСУЂИВАЊЕ, 351 ОТКРИВАЊЕ ПОМИСЛИ, 354 ОЧАЈАЊЕ, 354 ОТШЕЛНИШТВО, 354 П ПИЈАНСТВО, 355 ПЛАЧ, 355 ПОБОЖНОСТ (БЛАГОЧЕШЋЕ), 356 ПОДВИГ, 356 Подвиг душевни и телесни, 358 Подвиг лажни, 361 Подвиг који превазилази снаге, 362 Подвиг – Скривање подвига, 362 Подвиг – Место подвига, 363 ПОДОЗРЕЊЕ, 365 ПОЈАВЕ, 366 ПОКАЈАЊЕ, 366 ПОКЛОНИ, 373 ПОМИСЛИ, 375 Исповедање помисли, 380 Блудне помисли, 381 Помисли туге, 381 Хулне помисли, 382 ПОНИЖЕЊА, 383 ПОРЕДАК, 383 ПОСЛУШАЊЕ, 384 ПОСТ, 385 ПОУЧАВАЊЕ, 394 ПОХВАЛА, 396 ПРАВЕДНОСТ, 397 ПРАВИЛО МОЛИТВЕНО, 397 ПРАЗНОСЛОВЉЕ, 403 ПРАШТАЊЕ, 404 ПРЕДАЊЕ ЦРКВЕНО, 404 ПРЕЈЕДАЊЕ, 405 ПРЕКОРИ, 405 ПРЕЛЕСТ ДУХОВНА, 406 ПРЕМУДРОСТ БОЖИЈА, 414 ПРЕУЗНОШЕЊЕ, 415 ПРИЈАТЕЉСТВО, 415 ПРИРОДА ОБНОВЉЕНА, 415 ПРИРОДА ПАЛА, 415 ПРИСТРАСНОСТ, 417 ПРИХВАТАЊЕ, 417 ПРИЧЕШЋЕ, 418 ПРОМЕНЉИВОСТ, 424 ПРОМИСАО БОЖИЈИ, 425 Свеблагост Промисла, 427 ПРОРОШТВА, 428 ПРОСТОТА, 429 ПСАЛМОПОЈАЊЕ, 430 ПСАЛТИР, 430 ПСОВАЊЕ (СКВЕРНОСЛОВЉЕ), 430 ПУТ ПОДВИЖНИШТВА, 430 Р РАДОСТ ДУХОВНА, 433 РАЗУМ ДУХОВНИ, 433 РАЗУМ ПАЛИ, 434 РАЈ, 434 РАСЕЈАНОСТ, 437 РАСКОЛ, 437 РАСКОШ, 438 РАСПАЉЕНОСТ, 438 РАСПУШТЕНОСТ, 438 РАСУЂИВАЊЕ ДУХОВНО, 438 РЕВНОСТ ТЕЛЕСНА И ДУХОВНА, 441 РОПТАЊЕ, 444 С САБЛАЗАН БЛИЖЊЕМ, 445 САБЛАЗАН ОД БЛИЖЊЕГ, 445 САБЛАЗНИ, 445 САВРШЕНСТВО, 447 САВЕСТ, 447 САВЕТ, 448 САВЕТОВАЊЕ, 448 САМОЉУБЉЕ, 449 САМООБМАНА, 450 САМООПРАВДАЊЕ, 452 САМООДРИЦАЊЕ, 452 САМОПОУЗДАЊЕ, 453 САМОПРИМОРАВАЊЕ, 454 САМОУБИСТВО, 454 САМОУКОРЕВАЊЕ, 454 СВЕТ, 456 СВЕТЕ ТАЈНЕ, 458 СВЕТИ, 458 СВЕТЛОСТ БОЖАНСКА И ЛАЖНА, 459 СВЕТОСТ, 459 СВЕШТЕНСТВО, 460 СЕЋАЊЕ НА БОГА, 461 СЕЋАЊЕ НА СМРТ, 462 СИРОМАШТВО ДУХА, 466 СЈЕДИЊЕЊЕ УМА, ДУШЕ И ТЕЛА, 466 СЛАБОСТИ, 468 СЛАВА, 471 СЛАВОСЛОВЉЕ, 471 СЛАДОСТ ДУХОВНА И ЛАЖНА, 473 СЛОБОДА ДУХОВНА, 473 СЛОБОДНО МИШЉЕЊЕ, 473 СЛУЧАЈ, 473 СМИРЕЊЕ, 474 СМИРЕНОМУДРЕНОСТ, 476 СМИРЕНОСЛОВЉЕ, 477 СМРТ, 478 СНОВИ, 482 СПАСЕЊЕ И САВРШЕНСТВО, 486 СПАСЕЊА ПУТЕВИ, 493 СПОКОЈСТВО ИСТИНСКО И ЛАЖНО, 493 СПОЉАШЊЕ ДЕЛАЊЕ, 494 СПОЉАШЊЕ ПОНАШАЊЕ, 494 СПОРЕЊЕ, 495 СРЕБРОЉУБЉЕ, 495 СРЕЋА, 496 СРОДСТВО ПО ТЕЛУ, 497 СТАРИ ЗАВЕТ, 497 СТАРЧЕСТВО, 497 СТОМАКОУГАЂАЊЕ, 497 СТРАСТИ, 498 Правилан однос према страстима, 504 СТРАХ БОЖИЈИ, 509 СТРАХОВИ, 512 СУД БОЖИЈИ, 513 СУЗЕ, 513 СУЈЕТА, 515 Т ТЕЛО, 518 ТЕЛО И КРВ, 520 ТРЕЗВЕНОСТ, 522 ТРПЉЕЊЕ, 525 ТУГА, 526 Туга спасоносна, 526 Ћ ЋУТАЊЕ, 527 У УВРЕДЕ, 528 УВРЕДЉИВОСТ, 528 УЗДРЖАЊЕ, 528 УЗНЕМИРЕЊЕ, 529 УКРАШАВАЊЕ, 529 УМИШЉЕНОСТ, 529 УМНО ДЕЛАЊЕ, 530 УНИНИЈЕ, 530 УНУТРАШЊЕ (ДУШЕВНО) ДЕЛАЊЕ, 530 УСАМЉЕНОСТ, 531 УСАМЉЕНОСТ ДУХОВНА, 532 УТЕХА ДУХОВНА, 532 УТИСЦИ, 533 УЧЕНОСТ СВЕТСКА, 534 УЧЕЊЕ ИСТИНСКО И ЛАЖНО, 534 УЧИТЕЉ, 535 Ф ФАРИСЕЈСТВО, 537 X ХЛАЂЕЊЕ, ‘, 541 ХРАБРОСТ, 541 ХРАМ БОЖИЈИ, 541 ХРИШЋАНСТВО, 541 Стање хришћанства, 542 ХУЛА, 544 Ц ЦЕЛОМУДРЕНОСТ, 545 ЦРКВА, 545 Послушност Цркви, 546 Ч ЧАМОТИЊА, 547 ЧИСТОТА, 547 ЧИТАЊЕ, 547 ЧИТАЊЕ ПСАЛТИРА, 548 ЧИТАЊЕ СВЕТИХ ОТАЦА, 548 ЧИТАЊЕ СВЕТОГ ПИСМА, 551 ЧОВЕК, 552 Човеково назначење, 555 ЧОВЕКОУГАЂАЊЕ, 559 ЧУВАЊЕ УМА, 560 ЧУВСТВА, 560 ЧУДЕСА, 560 Наслов: Енциклопедија православног духовног живота Издавач: Образ светачки Страна: 588 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15,5 x 21 cm Година издања: 2005 ИСБН: 978-86-86555-27-4

Niš 2020. Mek povez sa klapnama, ilustrovano, radovi na srpskom i engleskom jeziku, 585 strana + optički disk u prilogu. Knjiga je odlično očuvana. V7 Sadržaj: The longue duree or translationes and remote administration in Serbian lands: Revisiting the localized conceptualization of the order of succession in power, in the conjuncture of the 13th c. / Elena Gkartzonika Srednjovjekovne pravoslavne crkve i manastiri na prostoru Crne Gore / Vasilj Jovović Sacerdotium and imperium in late Byzantine art / Konstantinos M. Vapheiades Susret pravoslavnog i katoličkog sveta; Despot Đurađ Branković i Jovan Kapistran / Aleksandra S. Radosavljević Obnova srpskog zlatnog doba u simboličnoj politici reprezentativne kulture karlovačke mitropolije u 18. stoleću / Miroslava Kostić Crkva Sv. Jovana Iznad Gornjeg Matejevca i njena arhaična trikonhalna osnova / Miša Rakocija Predstave Presvete Bogorodice na enkolpionima i ”Steatitskoj“ ikoni: predmet lične pobožnosti sa nekropole Svetog Pantelejmona u Nišu / Nemanja Petrović New data on the apse mosaic of basilica No1 in Zaldapa/Bulgaria / Vania Popova, Georgi Atanassov The chancel screens of the episcopal basilica (No 4) in Parthicopolis / Bulgaria (preliminary observations) / Svetla Petrova Arheologija najstarijih srpskih crkvenih središta / Vesna Bikić Pogled ha rezultate arheoloških istraživanja crkve Sv. apostola Petra i Pavla u Rasu / Uglješa Vojvodić Primeri nalaza novca u Pomoravlju od IX do XIII veka / Dušan S. Rašković Representations of the Virgin Mary on lead seals found in Dobroudja / Eugen Paraschiv-Grigore, Ioana Paraschiv-Grigore Tomb of Manuel Kommemos I, pantokrator monastery and its impact on Stefan Uros III Decanski /Halak Cetinkaya „I postavi knez crkvu svetu“ - zajedničke karakteristike arhitekture ruskih i srpskih zadužbina, u XIII veku / Ariadna Voronova Ploča časne trpeze u manastiru Kastaljan: Simvol jelena i Svete Gore / Jasmina S. Ćirić Reflection of the Islamic and Sassanid art on the aniconic decoration of Byzantine wall paintings in Cappadocia / Metin Kaya Dečanske crkve mramor i njegovo značenje / Anđela Gavrilović Tracing inspiration: A comparative study between motifs in Moravan sculptural decoration and Anatolian art from the late 14th and early 15th century / Vladimir Božinović The insignia of the Bulgarian tsar Konstantin Tikh (1257-1277). Analysis and typology / Kalina Atanasova “Traces de “feminite” in Macedonian Middle ages – art and archaeology / Elizabeta Dimitrova, Orhideja Zorova Bogoslužbeni karakter dela posledovanja srpskog Minhenskog psaltira / Kristina Miloradović Predstava službe arhijereja u Bogorodičinoj crkvi na Vražjem Kamenu / Tatjana Starodubcev Karakter i kontekst prikazivanja lika Svetog Save u XVI i XVII stoleću van istorijskih granica dijaceze na primerima iz Suprasla i Dragomirne / Goran M. Janićijević Između reprezentacije crkvene vlasti i prikaza aktuelnog: predstave mitropolita Mihaila Jovanovića u drugoj polovini 19. veka / Igor Borozan Religijska orjentacija članova porodice Konstantina Velikog / Irena Ljubomirović Istorija i eshaton / prof. dr Jovan Purić Osvrt na ličnost Svetog Save u srpskoj naučnoj teološkoj periodici između dva svetska rata / đakon Ivica Čairović “The ontology of human personhood is its divine image”, the anthropology of St. Justin’s Popovich / Eirini Artemi Neobjavljena „Sintagma“ arhiepiskopa Genadija Ohridskog / Viktor Nedeski Ecclesiology according to Dumitru Staniloae / Theoni Boura Zatečeno stanje i konzervacija „Ruskog krsta“ iz oltara Saborne crkve silaska Sv. Duha u Nišu / Franc Curk, Marija Curk PRIKAZ Miša Rakocija, Saborna crkva u Nišu, Niš 2019. (64. međunarodni Sajam knjiga u Beogradu, reč na promociji ) / prof. dr Miodrag Marković Miša Rakocija. Saborna crkva u Nišu. Povodom 200 godina Malog Sabornog hrama, Niš 2019. / Anđela Gavrilović IN MEMORIAM: Dr Ivan Mikulčić

Поздравно слово Свети манастир Хиландар, царска Лавра српска на Светој Гори Атонској, источник је и споменик српске средњовековне културе и државотворног полета, и, изнад свега, од свог оснивања до данас, свештено место прослављања Тројичног Бога. Поколења српског народа давала су своје синове у хиландарско братство да узрастају по мери Христовој и да својим подвигом испуњавају станове Небескога Цара. Подстакнути неугаслом љубављу према отацбини, хиландарски монаси устројили су Задужбину Светог манастира Хиландара. Први од задатака у којем Задужбина верно служи свом оснивачу и своме роду јесте обнова Хиландара од разорног пожара. Тај подухват посвећен је поколењима која долазе за нама, али обнавља и наш дух и нашу боголикост. Боголико обнављање савременог човека је у центру пажње и ризнице писане речи коју јавности представља Задужбина. Речима нашег духовног оца архимандрита Мојсија, блаженопочившег хиландарског игумана и утемељивача Задужбине, ово издаваштво омогућује да „Хиландар кроз своју отаџбинску Задужбину настави своје присуство у духовном и културном простору матице, непрекинутим писаним трагом, започетим делом и словом Светог Саве Српског" Следујући преподобним хиландарским оцима све до утемељивача наше свештене обитељи, потрудићемо се, кроз неколико библиотека и свеукупан рад Задужбине Светог манастира Хиландара, да испунимо отачки и предањски завет. Њуман Свешог манасшира Хиландара САДРЖАЈ Поздравно слово, 5 Предговор грчком издању, 7 1. ЖИВОТОПИС ПОДВИЖНИКА У СВЕТУ Отац Василије чудотворац, 17 Свети Јован нови милостиви, 29 Прозорљива Еленава, 35 Презвитера Кириаки Тситуриду, 39 Отац Илија Диамантидис мироточиви, 41 Oтац Јован, изгонитељ демона, 56 Константинос Сотириу, 62 Сотирис Вакуфтсис, 74 Никола Савудис, 78 Ваја Георганаки, 82 Атина Сгуру, 93 Отац Василије Тробукис, 102 Софија Самара, 113 Татјана Савиду, 122 Калуђер у свету Димитрије Каливитис, 130 Старица Ана, 148 Отац Евстратиос Папахристу, 166 Јанула Тану, 172 Ламбрини Ветсију, 180 Кети Патера, 208 2. ЧУДЕСНИ И ПОУЧНИ ДОГАђАЈИ Сачувано Јеванђеље, 235 Исцељење глувонеме Туркиње, 236 Свети Прокопије спашава дечака, 237 Прозорљива жена, 238 Поштовање недеље и празника, 237 Пресвета Богородица протерала смртоносни грип, 241 Свети Т»орђе ослобађа заробљеника, 243 Према вери и чудеса, 243 Седам пута спашен, 246 Свети Харалампије зауставља смрт, 246 Мирјани подвижници на Светој Гори, 247 Јављање Пресвете Богородице на Албанском фронту, 248 Кажњавање богохулника, 250 Љубав према свима, 251 Ругање неисповеђеноме, 253 Завете треба испуњавати, 254 Кончина праведника, 255 Исправљање богохулника, 258 Целивао Христове ноге, 259 Научила да чита на натприродан начин, 259 Проналазак скривене иконе, 261 Повратак из другог живота, 263 „Избављење душе човекове је његово богатство" (Пар 13,8.), 264 Читала и примењивала Јеванђеље, 265 Преображен ђаво препречава пут свештенику, 267 Непрестаност Исусове молитве и Псалтира, 268 Благословени Симеон, 269 Божији призив у хришћанску веруједног муслимана, 271 Непокисли при провали облака, 277 Поклоници светога гроба Господњега, 278 Богородица жели да празнујемо „Достојно јест“, 279 „Христос васкрсе и демоне разнесе“, 281 Како је верна жена преобратила свога мужа, 281 Моћ крста, 282 Вера до смрти, 283 Демонски шамар, 283 Током молитве уздигнута од земље, 284 Засијало је њено лице, 285 Награда за милост према мртвима, 288 Причестили га Свети бесребреници, 288 Тјаво на телевизији, 290 Неропотног трпљења мирис, 291 Ђаво не жели да идемо у Цркву, 292 Дете са даром прозорљивости, 292 Наслов: Старац Ефтимије Светогорац - Подвижници у свету Издавач: Задужбина Светог манастира Хиландара Страна: 294 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2015 ИСБН: 978-86-7768-078-7