Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Novi mediji i društvene mreže - Stanko Crnobrnja Izdavač: Fakultet za medije i komunikacije Godina izdanja: 2013 Broj strana: 136 Format: 22 cm Povez: Broširani Pojmovnik Novi mediji i društvene mreže predstavlja pregled najvažnijih pojmova iz više paralelnih, ukrštenih i simultanih oblasti (IT, mediji, digitalni marketing, itd), koje tvore osnovu svakodnevnog odnosa korisnika sa novim medijima, i obratno. Sa preko 500 odrednica, ovaj pojmovnik nam, na jednom mestu, daje moguća tumačenja koncepata, teorija, tehničkih termina, koji iz jezika medija, novinarstva, radio-difuzije, telekomunikacija, računarstva, novih medija, sve više prodiru u naš svakodnevni govor kao odraz nove digitalne stvarnosti.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Tajno znanje - Endru Krumi Izdavač: Partizanska knjiga Godina izdanja: 2020 Broj strana: 258 Format: 20 cm Povez: Broširani Krumijeva knjiga dolazi u pravom trenutku: kad god zavlada pandemija bilo koje vrste — naročito mentalne — valja je pročitati. I ne samo tad. Srđan Srdić Endru Krumi je doktor teorijske fizike i prepoznatljiv glas u škotskoj književnosti. Autor je osam romana. Dobitnik je dveju prestižnih nagrada za književnost (The Saltire Award i Northern Rock Foundation Writer’s Award). Nekoliko godina je radio kao urednik novina Skotland on sandej, a sad radi kao predavač kreativnog pisanja na Univerzitetu Nortambrija u Njukaslu.

Kao novo. Bez posvete. Put za Los Anđeles - Džon Fante Izdavač: LOM Godina izdanja: 2007 Broj strana: 174 Format: 21 cm Povez: Broširani Put za Los Andjeles je prvi Fanteov roman koji je cekao punih 50 godina da bude objavljen. Junak romana, Arturo Bandini, kao da anticipira Holdena Kofilda , Selindžerovog – Lovca u žitu. „U centru je Fanteov alter-ego, mladi Arturo Bandini, koji prolazeći kroz surovi svet Velike ekonomske krize pokušava svoj život pretočiti u prozu. Stranac u svetu koji se kreće uhodanim tračnicama, Bandini pokušava da šokira okolinu; tvrdi da njegova proza nije na prodaju i da piše za potomstvo. Baš kao što je to radio i njegov tvorac“

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Do sledećeg ultimatuma - Meliha Pravdić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 125 Povez: Mek Prof. Vladimir Vlada Petrić, filmski i televizijski stvaralac, pedagog i istoričar filma i televizije, autor više značajnih knjiga iz ovih oblasti, profesor i osnivač filmskog arhiva na Harvardu (SAD), u viši navrata je razgovarao sa Melihom Pravdić za Radio Beograd 2. Intervju je ostao samo u pisanom obliku, autorizovan i dovršen. U ovom intervjuu prof. Petrić na lični zahtev, postavljajući to kao ultimatum, ponajmanje govori o umetnosti, filmu, pozorištu... Možda do ovoliko neposrednog razgovora o mnogim delikatnim pitanjima ne bi ni došlo da su se sagovornici striktno držali uobičajenih tema.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Skratimo priču za glavu - Marko Tomaš Godina izdanja: 2021 Broj strana: 137 Povez: Mek Marko Tomaš (Ljubljana, 1978) objavio je devet samostalnih i tri grupne zbirke poezije, kao i roman Nemoj me buditi (2019). U izdavačkoj kući LOM objavljene su mu četiri knjige poezije: Varanje smrti (antologija prethodnih šest zbirki, 2014), Crni molitvenik (2015), Regata papirnih brodova (2016) i Trideset deveti maj (2018). U Beogradu su mu objavljene i knjige Odrastanje melanholije (Kontrast, 2014), Kolodvor i paranoja (Književna radionica Rašić, 2015) i Pisma s juga (Književna radionica Rašić, 2019). Živeo je i radio širom ex-Yu. Trenutno živi između Mostara i Zagreba.

Autor - osoba Bagić, Krešimir Gregorić, Boris Naslov Svako je slovo kurva / Krešimir Bagić, Boris Gregorić Vrsta građe poezija Jezik hrvatski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Goranovo proljeće, 1988 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 47 str. ; 20 cm Zbirka Goranovo proljeće. Edicija Nagrađeni pjesnici ISBN ((Broš.)) Napomene Tiraž 500 Listovi povezani na japanski način. Krešimir Bagić/Boris Gregorić: SVAKO JE SLOVO KURVA, „Goranovo proljeće“, Zagreb, 1988. Dvojac Bagić – Gregorić zaplovio je u književne vode na pomalo neuobičajen način, naročito kad je poezija u pitanju: knjigom koju ispisuju zajednički. Već tim gestom desakralizuju poetski čin: on nije više individualno raspinjanje, produkt jedne samoće, već namerno proizvođenje određenih znakova, jezička i poetska igra dve ličnosti. U toj nameri (bez obzira kako je realizovali: da li su stihove smišljali istovremeno ili su ih sastavljali naizmenično, pa uklapali u jednu celinu) pomogla im je generacijska (i životna, pretpostavljam) bliskost, s njom i senzibilitet, tako da nema većih odstupanja u rukopisu (jer se, uglavnom, ne pozna kad koji od njih ispisuje stih) i to je još jedno poništavanje autora, još jedna mistifikacija svojstvena našem vremenu, koje su se prihvatili „oberučke“ i zdušno. Još od naslova knjige („Svako je slovo kurva“) očigledna je humoristička usmerenost: kroz parodiranje, persiflaže, svojevrsne književne viceve i grotesknost ispoljavaju svoje zabavljačke ambicije i odaju, pre svega, dobro raspoloženje. A to je utisak koji poeziji uglavnom nedostaje (ona je često mučna i tugaljiva). Zato ovakva akcija zaslužuje komplimente. Reč je o humoru bez naličja: ne bezrazložnom i karikaturalnom izrugivanju, već nepretencioznom ludiranju i neusiljenom humoru, pri čemu se (što je za poeziju najhitnije) oslobađa jezik a stihovi nesputano nižu i provociraju svojim postupcima. Ovoj poeziji pristaje i odrednica koju je Lipovetsky prepoznao kao postmoderni, new-wave humor. Njime se odlikuju i samostalne knjige koje su i Bagić i Gregorić u međuvremenu objavili. Zoran Đerić, „Polja“ Krešimir Bagić Rođen 1962. u Gradištu. Pjesnik, stilističar i kritičar. Uređivao je emisije o književnosti na Trećem programu Hrvatskog radija (1990-1995), predavao hrvatski jezik i književnost na Sorboni (1996-1999) te bio voditelj Zagrebačke slavističke škole (2005-2009). Profesor je stilistike na Filozofskome fakultetu u Zagrebu i urednik portala stilistika.org. Pjesme i stručni tekstovi prevođeni su mu na dvadesetak jezika. Objavio je zbirke pjesama: Svako je slovo kurva (s B. Gregorićem, 1988; nagrada Goran za mlade pjesnike, 1988), Između dva snažna dima (1989), Krošnja (1994), Bršljan (1996), Jezik za svaku udaljenost (2001), Le palmier se balance (Pariz, 2003), U polutami predgrađa (2006), Trebalo bi srušiti zidove (2011; nagrada Dobriša Cesarić; nagrada Duhovno hrašće, 2011), Plaši li te moja boja (2013), Tko baca mrvice kruha dok hoda šumom / Qui sème des miettes de pain en traversant les bois (Rennes, 2016) i Ponornice (Zagreb, 2021; nagrada Zvonko Milković, 2021; nagrada Tin Ujević, 2022). K tome: znanstvenoesejističke knjige Četiri dimenzije sumnje (koautor, 1988), Živi jezici (1994), Umijeće osporavanja (1999), Treba li pisati kako dobri pisci pišu (2004), Uvod u suvremenu hrvatsku književnost (2016; nagrada Josip i Ivan Kozarac, 2016), knjige kritika Brisani prostor (2002; nagrada Julije Benešić, 2003) i Pogled iz Dubrave (2017) te Rječnik stilskih figura (2012; Državna nagrada za znanost; Godišnja nagrada Filozofskoga fakulteta; nagrada Kiklop za znanstvenu knjigu godine, 2013). Uredio je Rječnik Trećeg programa (1995), Leksikon hrvatskih književnih kritičara (2012), zbornike Važno je imati stila (2002), Bacite stil kroz vrata, vratit će se kroz prozor (2006), Ivan Slamnig, ehnti tschatschine Rogge! (2011), suuredio Jezik in fabula. Pisci o jeziku i stilu (2017) i Jezik in fabula: zbornik radova (2018), sastavio izbore proze Poštari lakog sna (1996) i Goli grad (2003; slovenski prijevod: Golo mesto, 2005; poljski prijevod: Nagie miasto, 2009), priredio izbore iz poezije Stjepana Gulina, Zvonka Makovića i Josipa Severa. Pisac kratke proze, esejist, kritičar, prevodilac, jezični tutor, lektor i likovni umjetnik Boris Gregorić (9. ožujak 1961) proveo je veći dio života u Sloveniji, Zagrebu i Iowa Cityu, SAD. U Zagrebu je bio stalni suradnik kulturne rubrike Vjesnika, magazina Start, te Nedjeljne Dalmacije. Objavio je pet zbirki kratkih priča, od kojih se, po njemu, najviše ističu Bestseler (Globus, 1990) te elektroničko izdanje prozne zbirke Kali Juga (2009): http://www.elektronickeknjige.com/gregoric_boris/kali_juga/index.htm Redovito piše kratke oglede za emisiju „Riječi” te radi na prijevodima emisije „Dnevnici i pisma” trećega programa Radio Zagreba HR3. Od 1979. objavljivao kratke proze, oglede, teorijske tekstove i prikaze, književne i filmske kritike, radeći kao lektor, novinar i kritičar u redakcijama „Večernjeg lista“, „Vjesnika“ (rubrika kulture), „Quoruma”, „Starta“, „Danasa”, „Oka”, „Nedjeljne Dalmacije“, „Globusa”. Surađivao je u programima Radio-Zagreba III, Omladinskog radija 101, Radio-Sljemena. Proze izvođene na Omladinskom radiju 101, Radio-Beogradu III, Radio-Ljubljani i dr. U ljeto 1991. emigrirao je u SAD, točnije Iowa City, Iowa, gdje je gostovao u International Writers` Program uz potporu fondacije Lilian Hellman & Dashiel Hammett, te američkog PEN Centra. Studirao je slikarstvo i crtanje pri University of Iowa u Iowa Cityu. Piše i na američkom engleskom jeziku objavljivao prozu i poeziju u 100 Words, The Iowa Review, eXchanges, Primordial Traditions, Whim`s Place (Online Flash Fiction), The Vocabula Review, http://www.ahundredgourds.com/ (haiku poezija). Proze su mu prevođene na engleski, bugarski, slovenski, makedonski, njemački (Klaus Detlef Olof) te poljski jezik. Uvršten je u razne antologije hrvatske i ex-Yu kritike i kratke proze, među ostalima, Krhotine vremena, Kritika futura drugog, Najbolje priče 1989 (antologija najbolje ex/Yu priče, pr. David Albahari i Mihajlo Pantić), Goli grad (2003). Objavljene knjige: Svako je slovo kurva (ko-autor K. Bagić, 1988) Teorijska Gramatika (1989) Prvo lice tuge (1990) Bestseler (1990) Kali Juga (2009) Kali Juga (elektronično izdanje, 2012) Noviji radovi: Kali Juga, zbirka kratke proze, Meandar, Zagreb, 2009. Strah i mržnja u hotelu „Brighton”, natječaj za kratku priču Večernjeg lista, Večernji list, Zagreb, 2011. Poetic Realism, The Vocabula Review, Writing Contest, Fall, 2011, Rockport, MA Pet lakih komada, proza, časopis Forum, Zagreb, 2011. Kali Juga (elektronična verzija), http://www.elektronickeknjige.com/, Zagreb, 2012. Prijevodi: Miklavž Komelj, Hippodrome, zbirka pjesama, sa slovenskog na engleski; University of Iowa, International programs, Iowa City 2010. Branko Čegec, Breath-Hold Diving (Blesok no. 71/73, zbirka pjesama; Skopje, trojezično izdanje/trilingual edition, 2010) Henry Miller, Razmišljanja o pisanju (Knjigomat br. 9-11, ogled iz knjige „Mudrost srca”, Zagreb, 2010.) D.H. Lawrence, More i Sardinija (putopis, emisija „Dnevnici i pisma”, III program Radio-Zagreb, 2011) Frank O’Connor, Svoga oca sin (autobiografija, emisija „Dnevnici i pisma”, III program Radio-Zagreb, 2011) Edward Abbey, Desert Solitaire (emisija „Dnevnici i pisma”, III program Radio Zagreb, 2011) Vlasta Žanić, Naći se sa sobom/To Meet Myself, likovna monografija, Meta, Zagreb, 2011 (na engleski) Ivan Kožarić, Preko crte/Across the Line, radovi na papiru, katalog izložbe u Muzeju suvremene umjetnosti, Zagreb, 2011 (engleski) Slavica Jakobović Fribec, Zagreb in Zagorka’s Footsteps, cultural guide, Centar za ženske studije, Zagreb 2011 Henry Miller, Raimu, emisija Dnevnici i pisma, 2012. Samuel Beckett, Mercier i Camier, emisija Strana Proza, HR3, 2012 (ur. Gordana Crnković) Shunryu Suzuki, Pisma iz praznine, izbor predavanja iz Zen filozofije Shunryu Suzukija, emisija Dnevnici i pisma, 2013. * Noviji prevodilački radovi uključuju slovenske autorice Ines Cergol (poezija), Maja Gal-Štromar (igrokaz za djecu), romane za djecu Sanje Pilić i Sonje Zubović (hrvatski na engleski), kao i nove prijevode za nekoliko programa HR3, uključujući antologiju suvremene japanske Tanka poezije (priredio Makoto Ueda), izbor iz poezije suvremenog slovenskog pjesnika i povjesničara umjetnosti Miklavža Komelja, te Šest života u potrazi za likom kineskog Nobelovca Mo Yana. Još neobljavljeni prijevodi uključuju izbor iz poezije Srečka Kosovela (9 pjesama na engleski jezik), Zofke Kvedrove (kraća proza, na engleski), te 28 Micro Poems for Ezra Pound Ante Armaninija (s hrvatskog jezika na engleski). MG105

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Leica format - Daša Drndić Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2003 Broj strana: 273 Format: 22 cm Povez: Broširani Daša Drndić rođena je 1946. godine u Zagrebu. Objavila je sledeće knjige proze: “Put do subote” (Beograd: Prosveta, 1982), “Kamen s neba” (Beograd: Prosveta, 1984), “Marija Czestochowska još uvijek roni suze ili Umiranje u Torontu” (Rijeka/Zagreb: Adamić/Arkzin, 1997), “Canzone di guerra. Nove davorije” (Zagreb: Meandar, 1998), “Totenwande. Zidovi smrti” (Zagreb: Meandar, 2000), “Doppelgänger” (Beograd: Edicija Reč, 2002). Piše i radio drame i književnu kritiku, a bavila se i dokumentarnom radiofonijom. Od 1953. do 1992. živela je i radila u Beogradu. Godine 1992. odlazi u Rijeku gde i danas živi i radi.

Knjiga je kao nova. Poslednja stanica Aušvic - Edi de Vind Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2020 Broj strana: 243 Format: 20 cm Povez: Broširani Moja ispovest o životu i preživljavanju u logoru Jedinstven i univerzalan zapis koji nam govori da i u paklu ima nade. Godine 1943, na početku nemačke okupacije, Edi de Vind radio je kao lekar u Vesterborku, holandskom tranzitnom logoru. Nacisti su mu tamo odveli majku, ali je Jevrejski savet uveravao Edija da će je osloboditi ako nastavi da radi za njih. Kasnije je saznao da su je već prebacili u Aušvic. U Vesterborku se zaljubio u ženu po imenu Fridel i venčao s njom. Godinu dana kasnije deportovali su ih u Aušvic. Po dolasku, Fridel i Edija su razdvojili. Edi je u jednoj baraci radio kao bolničar, dok je Fridel u obližnjem bloku bila prepuštena nemilosti nacističkih eksperimentatora. Koristeći svaki trenutak da krišom porazgovara sa svojom voljenom, Edi je čeznuo za danom kad će zajedno biti slobodni. Napisana u samom logoru u nedeljama nakon što ga je Crvena armija oslobodila, Poslednja stanica Aušvic predstavlja veran opis Edijevih dana provedenih u Aušvicu. Njegova snažna poetična proza pruža jedinstven uvid u užase s kojima se suočio u koncentracionom logoru. Obogaćeni fotografijama iz Edijevog života pre Holokausta, tokom i posle njega, ovi potresni memoari objedinjuju dirljivu ljubavnu priču, detaljan prikaz zverstava Aušvica i inteligentnu raspravu o snazi ljudskog duha. Spasena od zaborava, ova knjiga predstavlja važan i trajan dokument, svedočanstvo o snazi ljudskog duha i upozorenje na ponor u koji možemo da potonemo kad predrasude prevladaju. „Neprikosnoveno svedočanstvo o Holokaustu.“ Heder Moris, autorka romana Tetovažer iz Aušvica

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. U lancima - Nina Savčić Izdavač: Arhipelag Godina izdanja: 2021 Broj strana: 147 Format: 21 cm Povez: Tvrdi „Novi roman dobitnice nagrade „Isidora Sekulić” za najbolju knjigu objavljena na srpskom jeziku 2019. godine. Junak romana je pisac govora i saopštenja u jednom važnom ministarstvu. Taj posao dovodi ga u vezu s neobičnim dnevnikom koji će mu odjednom rasvetliti porodičnu traumu, istoriju njegove majke i spiralu vidljivog i nevidljivog nasilja u običnoj ljudskoj svakodnevici. Ispričan u prvom licu i u muškom rodu, uzbudljivi roman Nine Savčić pripoveda o lancima iskustva i kulture, zabrana i vaspitanja koji nas vezuju bez pomisli da ih ikada raskinemo. Upečatljiva priča iz savremenog Beograda o patnji i nasilju, o ljubavi i strasti, o dominaciji i nerazumevanju, o dnevnicima koji se iznenada pojavljuju i o istinama koje se nikada neće moći prikriti.” Nina Savčić (Beograd, 13. maja 1970), književnica, likovna umetnica, teoretičarka kulture i medija, dizajnerka, kolumnistkinja. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku Srpski jezik i književnost i na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku Unutrašnja arhitektura. Magistrirala Teoriju umetnosti i medija. Magistarski rad objavljen je pod nazivom Njujork u filmovima Martina Skorsezea: analiza lokalističkih situacija. Doktorirala na smeru Teorija dramskih umetnosti, medija i kulture (FDU) sa temom Teorije sitkoma (američki sitkom, 1980-2016). Objavljivala priče, pesme za decu, tekstove iz oblasti filma, književnosti, jezika. Autorka je romana Vlasnik svega našeg (2019) za koji je dobila Nagradu „Isidora Sekulić“. Izlagala na samostalnim i kolektivnim izložbama kolaže, asamblaže, akvarele, gvaš. Radila grafički dizajn i dizajn enterijera. Od 2013. kolumnista je dnevnog lista Danas, pisac radio-drama za decu za Prvi program Radio Beograda i stalni saradnik Nove ekonomije. Živi u Beogradu.

Novo, nečitano, nema posvete. Plavi žaket - Dušan Radović Godina izdanja: 2019 Broj strana: 184 Povez: Mek Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta. Dušan Radović je pisao za mnoge medije: radio, televiziju, film, pozorište... Ovaj izbor iz tog opusa je nezaobilazan ako volite izazovne i neuobičajene prikaze složenosti ljudskih osećanja. Jer Radović je izuzetno duhovit u nadrealnim pričama, maestralan stilista u žanrovskom mešanju i poeziji, savršeni pesnik u dramskim minijaturama i apsurdnim scenama. Otuda nije čudno što su mnogi njegovi tekstovi zaživeli u našoj svakodnevici, pa im se, osim radosti prepoznavanja, vraćamo kao starim, bliskim prijateljima.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Umešnost življenja - Čezare Paveze Izdavač: AED studio Godina izdanja: 2005 Broj strana: 346 Format: 23 cm Povez: Broširani Česare Paveze (1908-1950) je italijanski pesnik, romanopisac, književni kritičar i prevodilac; smatra se jednim od najznačajnijih italijanskih pisaca 20. veka. 1930-ih se počeo kretati u antifašističkim krugovima, zbog čega ga je Musolinijev režim prognao u Južnu Italiju. Posle rata se priključio Komunističkoj partiji Italije i radio za njeno službeno glasilo L”Unita. Depresija, i ranije prisutna u njegovim radovima, intenzivirala se nakon što je američka glumica Constance Dowling odbila njegovo udvaranje. Godine 1950. je počinio samoubistvo prevelikom dozom barbiturata u hotelskoj sobi.

Novo, nečitano, nema posvete. Deda Mrazov novi posao - Mikele D`injacio Godina izdanja: 2021 Broj strana: 96 Povez: Tvrd Ilustrovao Serđo Olivoti. Deda Mraz je radio samo za Novu godinu, to se zna. Uvek mu je dobro išlo dok nije počela kriza zbog koje je morao da potraži neki novi posao. Ali to nije bilo lako! Konobar? Ne, Deda Mraz je bio previše debeo i nezgrapan. Zabavljač? Previše je star za to. Operater u telefonskom centru? Nije to za njega. Upravo kad je počeo da gubi svaku nadu, Deda Mraz je našao savršen posao. I otkrio je da nikad nije kasno da ti se ispune želje. Tvoje, ali pre svega želje drugih.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Beket - zbornik Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2010 Broj strana: 418 Format: 25 cm Povez: Broširani Beket pripada plejadi irskih pisaca koja je zablistala na književnom nebu Evrope. Uz Svifta, Sterna, Jejtsa, Vajlda i DŽojsa, postao je nezaobilazan u svim relevantnim antologijama književnosti, a njegova prozna i dramska dela obeležila su XX vek. Ova svojevrsna hrestomatija sabira tekstove posvećene različitim aspektima Beketovog stvaralaštva, proistekle iz pera najeminentnijih beketologa. Osim tekstova o odnosu Beketa i tradicije, njegovim proznim i dramskim ostvarenjima i delima pisanim za radio i film, hrestomatiju čine i izuzetno retki intervjui s Beketom, „Manifest vertikalizma“, Beketova biografija i hronologija stvaralaštva, kao i izabrana bibliografija.

Novo, nečitano, nema posvete. Bhagavad-Gita - Juan Mascaro Godina izdanja: 2019 Broj strana: 184 Povez: Mek Bhagavad Gita je snažno spiritualno delo koje čini temelj hinduističke vere, a takođe predstavlja i remek-delo sanskrtske poezije. Knjiga opisuje kako je, na početku moćne bitke između armija Pandave i Kaurave, bog Krišna podario duhovno prosvetljenje ratniku Arđuni, koji je spoznao da je istinska bitka zapravo bila bitka njegove duše.Prevod Bhagavad Gite Huana Maskara uspeva maksimalno da dočara lepotu originalnog sanskrta. Inače, Huan Maskaro studirao je sanskrt, pali i engleski na univerzitetu Kembridž, a kasnije je radio kao profesor na Univerzitetu Barselona. Po okončanju španskog građanskog rata zastalno se doselio u Englesku. Preveo je i neke od Upanišada, kao i Dhamapadu.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Sećanja, snovi, razmišljanja - Karl Gustav Jung Godina izdanja: 2021 Broj strana: 448 Povez: Mek Zadivljujuća biografija jednog od najuticajnijih psihijatara savremenog doba, zasnovana na njegovim predavanjima, razgovorima i vlastitim spisima.U proleće 1957, u svojoj osamdeset prvoj godini, Karl Gustav Jung je otpočeo pripovedanje svoje životne priče. To je knjiga Sećanja, snovi, razmišljanja, sastavljena od razgovora s njegovom koleginicom i prijateljicom Anijelom Jafe, kao i od poglavlja koja je sȃm napisao, i drugih materijala. Jung je na završnoj fazi ovog rukopisa radio sve do neposredno pred smrt, 6. juna 1961, što ovu knjigu čini jedinstveno sveobuhvatnim razmišljanjem o jednom izuzetnom životu.Ovo priređeno izdanje uključuje i Jungov Septem Sermones ad Mortuos.

Novo, nečitano, nema posvete. Prigodni medaljoni: Postskriptum Sabranih spisa - Danilo N. Basta Godina izdanja: 2020 Broj strana: 168 Povez: Tvrd Ovu knjigu je stvorila neprilika. Ona se sastoji u tome što su prilikom sastavljanja autorovih „Sabranih spisa“, objavljenih 2020. godine, omaškom izostala dva autorova članka, jedan o Rusou, drugi o Makijaveliju. Uz ova dva članka pridodati su i tekstovi koji s namerom nisu uvršteni u Sabrane spise, Intervju za Radio Beograd 2 – Odgovori na pitanja Siniše Gavrića, a posebno treba svratiti pažnju na đerdan kratkih medaljona napisanih o autorima knjižica koje je autor tokom nemalog broja godina prevodio za Biblioteku „Parerga“ Izdavačke kuće „Dosije studio“, kao i na besedu izgovorenu prilikom primanja „Dositejeve nagrade“.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Život i pustolovine Džeka Engla - Volt Vitman Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2020 Broj strana: 176 Format: 20 cm Povez: Broširani U toku 1852. godine mladi Volt Vitman (1819–1892) izdržavao se radeći prozaične poslove izvođenja radova na bruklinskim građevinama, a istovremeno je zdušno radio i na svoja dva rukopisa. Jedan je docnije postao najpoznatija pesnička zbirka slobodnog stiha u američkoj istoriji, knjiga koju je zavoleo ceo svet – Vlati trave. Drugi od ta dva rukopisa, roman, tada je objavljivan pod pseudonimom, u nastavcima u književnom časopisu Dispeč. Ova kratka, vragolasta priča na temu dece bez roditelja, pohlepe i avanture u gradu Njujorku – Život i pustolovine Džeka Engla – tada se pojavila u tišini. Pojavila se i potom je nestala. Niko je nije video punih 165 godina, sve do 2016, kada je književni stručnjak sa Univerziteta Hjuston Zakari Terpin, prateći novinske tragove u arhivama Kongresne biblioteke, pronašao jedine sačuvane primerke romana u nastavcima, koji je generacijama čekao da bude otkriven. Terpin je potom svoju avanturu pretočio u uzbudljivu, obimnu studiju koja kao specijalan, podroban i koristan Uvod prethodi Geopoetikinom izdanju samog romana. Posle prvog koraka Univerziteta Ajova i drugih institucija, pojedinaca, kao i američkog izdavača, i Geopoetika se uključila u divan i bitan posao predstavljanja važnog književnog otkrića unošenjem ovog do sada svetu nepoznatog dela u srpski jezik, a pomoću njega i u nanovno definisanje američke književnosti. – V. Bajac Volt Vitman (1819-1892), rođen na Long Ajlendu, odrastao u Bruklinu, gde će provesti najveći deo života. U jedanaestoj godini napustio je formalno školovanje, i potom promenio veći broj zanimanja: radio je, pored ostalog, i kao štampar i putujući učitelj, ali se najduže zadržao u novinarstvu, kao saradnik i urednik velikog broja časopisa i dnevnih listova. Iskustvo putovanja po graničnim oblastima Sjedinjenih Država, udruženo s Vitmanovom sklonošću prema književnosti transcendentalizma, dovelo je do nastanka prvog izdanja zbirke Vlati trave, sačinjenog od dvanaest pesama. U prvi mah gotovo neprimećeno, ovo delo će u svakom od devet izdanja, koliko ih je izašlo za piščeva života, biti proširivano novim pesmama i sve snažnije potvrđivati svoj nesamerljivo veliki značaj u nastajanju moderne američke književnosti. Tokom Građanskog rata služio je kao dobrovoljac u vojnim bolnicama i radio kao dopisnik Njujork tajmsa; svoj duboki emotivni doživljaj tih dana izrazio je u proznim Uspomenama iz rata, ali i u čuvenoj elegiji “Poslednji put kad cvetao je jorgovan u dvorištu”, napisanoj povodom smrti Abrahama Linkolna. Nakon moždanog udara koji je pretrpeo 1873. godine, poslednji period života proveo je u Kemdenu, država Nju Džersi, uglavnom posvećen stvaranju takozvanog “samrtničkog” izdanja Vlati trave, u koje je uvrstio i oproštajnu pesmu pod naslovom “Zbogom, mašto moja”.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! •Bio je jedan od najznačajnijih i najplodotvornijih slovačkih književnika u nekadašnjoj Jugoslaviji, preteča egzistencijalnog i nadrealističkog izraza u slovačkoj poeziji Mihal Babinka je rođen 25. avgusta 1927. godine u Padini, gde je završio osnovnu školu da bi gimnazijsko školovanje započeo u Bačkom Petrovcu, a završio u Pančevu. Po završetku pedagoške škole, od 1958. do 1961. godine, radio je kao učitelj u Ostojićevu, Padini i Ilovači. Bavio se i novinarstvom, radio je kao novinar u novosadskom Dnevniku, kao i u slovačkom listu Hlas Ljudu, uređivao je i časopis za književnost vojvođanskih Slovaka Novi život, a bio je i ugledni publicista i pozorišni kritičar. Za njegova života izdato je više zbirki njegovih, stilski posve specifičnih pesama, koje su bile govor njegove duše, a dosta njih ostalo je i u rukopisu. Sem na slovačkom i češkom jeziku, iza njega su, zahvaljujući prevodiocu Mihalu Harpanju, ostale i dve zbirke pesama na srpskom, pod nazivima „I bi zemlja“ i „Zavičaj magle“. Babinka je imao je dva braka. U prvom, sa Marijom Nazarčić, dobio je ćerke Lidiju i Sašku, koja se nesrećnim slučajem udavila u bunaru, posle čega je pao u beznađe, te u njegovom stvaralaštvu preovlađuju motigvi smrti, melanholije i besmisla života. Utehu je bezuspešno pokušao da nađe u piću, da bi u drugom braku, sa Zuzanom Kardelis, doživeo još jednu strašnu tragediju. Sin Feđa, rođen u braku sa Zuzanom, takođe pesnička duša, u 20. godini, skokom s mosta, izvršio je samoubistvo. Boreći se s velikim životnim iskušenjima, ne nalazeći uspešne puteve za njihovo prevazilaženje, Mihal Babinka se ubrzo razboleo da bi, 4. jula 1974. godine, posle neuspešnog lečenja na Institutu u Sremskoj Kamenici, umro od teške i neizlečive bolesti. Sahranjen je u Novom Sadu, a onda su, 2007. godine, njegovi posmrtni ostaci preneti na groblje u Padini. U Novom Sadu, zahvaljujući insistiranju velikog Mike Antića, a „u ime poezije i zajednice naroda“, kome je prijatelj Babinka pomogao da se skući kad je sa suprugom došao u Novi Sad, postoji ulica sa njegovim imenom, a Scena svih kreativnih već 11 godina organizuje Festival „Mihal Babinka“, koji promoviše dečje stvaralaštvo. Dom kulture u Padini, gde je Babinka rođen, s ponosom nosi ime Mihala Babinke, čoveka koji je ostavio neizbrisive tragove u kulturi slovačkog naroda i u čiju čast se svake kodine organizuju „Babinkini susreti“, posvećeni ovom velikanu slovačkog kulturnog neba. ihal Babinka (slč. Michal Babinka; Padina, 25. avgust 1927 — Sremska Kamenica, 4. jul 1974) je bio jedan od najznačajnijih slovačkih književnika iz nekadašnje Jugoslavije[1], koji se bavio još i novinarstvom i prevođenjem.[2][3] Završio je pedagošku školu i radio kao učitelj u selima Ostojevićevo, Padina i Ilovača. Pisao je za srpski Dnevnik, slovački nedeljnik Hlas ljudu (Hlas Ľudu) i uređivao časopis za književnost vojvođanskih Slovaka Novi život (Nový život).

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Obuci svoju porodicu u somot i džins - Dejvid Sedaris Izdavač: Samizdat Godina izdanja: 2014 Broj strana: 208 Format: 20 cm Povez: Broširani Dejvid Sedaris je jedinstven glas u američkoj književnosti. Čitaoci ga redovno porede s Vudijem Alenom, Oskarom Vajldom, Džerijem Sajnfildom i Doroti Parker. Kao Doroti Parker, Sedaris uspeva da ostvari bolnu ravnotežu između posmatrača i učesnika u životnim dogodovštinama. Njegov humor je autobiografski. Sedaris se najčešće izruguje samome sebi: svom porodičnom životu, odrastanju u srednjoj klasi u predgrađu, svom grčkom poreklu, obrazovanju, korišćenju droga, svojoj homoseksualnosti i svom životu u Francuskoj. Obuci svoju porodicu u somot i džins knjiga je duhovitih, otmenih i iznenađujuće toplih priča o sasvim običnim ludostima, kojima Sedaris potvrđuje da je savršeni majstor forme. „Ova knjiga je remek-delo… Ne samo što Dejvid Sedaris ima izuzetan smisao za humor i književni stil, ovo je čovek koji je kadar da ulovi vaše srce i podigne vam duh dok čitate koji su sastojci kolača od pirinča.“ Observer „Čehovljevska vrsta komedije! Dejvid Sedaris je ono najbliže rok-zvezdi što književni svet danas ima.“ Njujork tajms „Sedaris je jedan od najduhovitijih živih pisaca.“ Ekonomist Dejvid Sedaris (1956) američki je pisac, komičar, humorista i radio voditelj. Proslavio se 1992. godine kada je National Public Radio počeo s emitovanjem njegovih priča SantaLand Diaries. Dve godine posle toga objavio je svoju prvu knjigu eseja i kratkih priča Barrel Fever, a usledilo je još pet knjiga: Naked (1997), Holidays on Ice, (1997), Me Talk Pretty One Day (2000), Dress Your Family in Corduroy and Denim (2004) (Obuci svoju porodicu u somot i džins, Samizdat B92, 2014) i When You Are Engulfed in Flames. Sve njegove knjige postale su bestseleri i prodate su u tiražu od preko sedam miliona primeraka.

Knjiga je kao nova. Sestre Palavejev - Alek Popov Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2016 Broj strana: 307 Format: 20 cm Povez: Broširani “Alek Popov je napisao prvi partizanski roman od vremena pada komunizma. Oživeo je te kipove tako da ih razumeju generacije koje su komunizam iskusile samo kroz maglovita sećanja svojih roditelja i njihovih roditelja. Naterao je čitaoce da se smeju i plaču istovremeno.” Kristofer Bakston, pisac i prevodilac “Uz pristojnu porciju crnog humora, autor se zabavlja na račun razočaranih revolucionara i uz to na inteligentan i duhovit način ismeva širok spektar političkih ideologija.” Tereza Rajter, The Gap Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika 2004), mnoštva radio drama, kao i scenarija igranih i dokumentarnih filmova. Njegova najnovija knjiga je roman Crna kutija (2007) koja je pod naslovom Psi u niskom letu objavljena u Geopoetici 2008. godine. Dobitnik je prestižnih nagrada “Graviton” za fantastiku (1995), “Pavel Vežinov” za kriminalističku priču (1994), “Raško Sugarev” za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, nagrade časopisa Clouds u kojem je Misija London objavljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne nagrade za dramaturgiju “Ivan Radoev”. Radio je u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa “Rodna reč” i sekretar za štampu bugarskog PEN centra. Prisutan je u nekoliko svetskih antologija (Francuska, Nemačka, Slovenija i SAD), a njegova proza prevođena je na nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Psi u niskom letu - Alek Popov Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2008 Broj strana: 340 Format: 20 cm Povez: Broširani Dva rođena brata iz Bugarske, dve sasvim različite prirode, nađu se zajedno u Americi da istraže nerasvetljene okolnosti očeve smrti. Roman sa naizgled klasičnim kriminalističkim zapletom prerasta, međutim, u grotesknu priču o socijalizmu i kapitalizmu pred raskrinkavanjem, o sveopštim usponima i padovima, o čuvanju pasa i novcu… Tu se, u duhu tranzicije, pojavljuju nenadani obrti i, iznad svega, autorov prepoznatljivi, povremeno brutalni, humor, koji neodoljivo vlada radnjom i junacima. Za roman Psi u niskom letu Alek Popov je dobio nagradu Elijas Kaneti za 2007. godinu. Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika 2004), mnoštva radio drama, kao i scenarija igranih i dokumentarnih filmova. Njegova najnovija knjiga je roman Crna kutija (2007) koja je pod naslovom Psi u niskom letu objavljena u Geopoetici 2008. godine. Dobitnik je prestižnih nagrada “Graviton” za fantastiku (1995), “Pavel Vežinov” za kriminalističku priču (1994), “Raško Sugarev” za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, nagrade časopisa Clouds u kojem je Misija London objavljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne nagrade za dramaturgiju “Ivan Radoev”. Radio je u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa “Rodna reč” i sekretar za štampu bugarskog PEN centra. Prisutan je u nekoliko svetskih antologija (Francuska, Nemačka, Slovenija i SAD), a njegova proza prevođena je na nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Saputnik radikalnog mislioca - Alek Popov Izdavač: Geopoetika Godina izdanja: 2007 Broj strana: 161 Format: 20 cm Povez: Broširani Knjiga sadrži eseje nastale tokom sedam godina – perioda koji karakteriše specifična dinamika tranzicije u Bugarskoj. U tom neobičnom, ponekad grotesknom svetu kulturnih interpretacija, paralelno opstaju bugarska književnost, internet, pas Lajka, Šredingerova mačka, utvara Mari Selest, Ćele kula u Nišu, izazovne art instalacije itd. Napisani veoma živo, duhovito i interesantno, eseji čuvaju nervozni ritam vremena zadržavajući svoju analitičku dubinu. Sadržaj je krajnje raznovrstan, ali su osnovne teme povezane sa ulogom pisca, korišćenjem jezika i književnosti u savremenom društvu, rađanjem novih mitova u tačkama ukrštanja umetnosti, života i kulture. Alek Popov je rođen u Sofiji 1966. godine. Diplomirao je na katedri za bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. godine školovao se u SAD. Autor je zbirki priča Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Ciklus kupusa (1997), Put ka Sirakuzi (1998), Nivo za napredne (2002, 2003, Geopoetika 2010), romana Misija London (2001, Geopoetika 2004), mnoštva radio drama, kao i scenarija igranih i dokumentarnih filmova. Njegova najnovija knjiga je roman Crna kutija (2007) koja je pod naslovom Psi u niskom letu objavljena u Geopoetici 2008. godine. Dobitnik je prestižnih nagrada “Graviton” za fantastiku (1995), “Pavel Vežinov” za kriminalističku priču (1994), “Raško Sugarev” za najbolju proznu knjigu u 2002. godini, nagrade časopisa Clouds u kojem je Misija London objavljena na engleskom jeziku (2004), kao i (2005) Nacionalne nagrade za dramaturgiju “Ivan Radoev”. Radio je u Nacionalnom muzeju književnosti i kao ataše za kulturu u bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma dečje knjige, glavni i odgovorni urednik časopisa “Rodna reč” i sekretar za štampu bugarskog PEN centra. Prisutan je u nekoliko svetskih antologija (Francuska, Nemačka, Slovenija i SAD), a njegova proza prevođena je na nemački, francuski, engleski, danski, poljski, češki, turski, mađarski, srpski, slovenački, albanski, makedonski i turski.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Zabranjeni bez zabrane : zona sumraka jugoslovenskog filma - Milan Nikodijević Izdavač: Filmski centar Srbije Godina izdanja: 2022 Broj strana: 142 Format: 20 cm Povez: Broširani “Knjiga Milana Nikodijevića Zabranjeni bez zabrane predstavlja početak vraćanja duga jugoslovenskoj kinematografiji. Naime, ‘crni talas’ je umetnički najsnažnije razdoblje u istoriji jugo-filma, ulazak u svetsku kinematografiju, gde je za budućnost načinjeno rezervisano mesto, početak snažnog stvaralačkog zamaha koji će podstaći potonje umetnike da unapređuju film na ovim prostorima. Autor je svojim dosadašnjim radom već dao vidan doprinos rasvetljavanju ove do skora tabu teme, čineći to znalački i pouzdano, da o hrabrosti i ne govorimo, u svojim radio emisijama, a posebno na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Ova knjiga je samo prirodni nastavak te zapažene delatnosti i sublimat koji na jednom mestu omogućuje uvid u izvornu reč glavnih aktera crnog talasa. Nikodijević to čini vešto, koristeći se svojevrsnom dramaturgijom komparacije iskaza iz koje proističu ‘složeni’ lični uglovi, međusobno suprotstavljene procene, ponekad grube optužbe, pa čak i na adrese ‘crnotalasne braće’. Poneke od iskaza Nikodijevićevih sagovornika, vreme je već demantovalo, većinu potvrdilo, ali, u svakom slučaju, budući čitalac će imati kompletnu informaciju kao i podosta naznaka o mnogim stvaralačkim i drugim karakteristikama naših najistaknutijih filmskih autora”. Aleksandar Avramović Milan Nikodijević je rođen u Kragujevcu 1956. godine. Dimplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Novinarstvom i filmskom kritikom bavi se od 1978. godine. Objavljivao je u gotovo svim dnevnim i nedeljnim listovima i književnoj periodici SFRJ, SRJ, SCG i Srbije. Na radio i televizijskim stanicama realizovao je serijale posvećene filmu i umetnosti. Dobitnik je više priznanja za medijsko stvaralaštvo. Dugogodišnji je direktor Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Redovni je profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.

Borisav Stanković KOMPLET SABRANA DELA 1-6 Prosveta i Slovo ljubve Beograd, 1979. godine, tvrd povez, zlatotisak, obeleživač za stranice, ćirilica. Knjige su u veoma dobrom stanju Komplet sadrži sledeće naslove: 01. STARI DANI * BOŽJI LJUDI 02. IZ MOGA KRAJA 03. NEČISTA KRV 04. DRAME - KOŠTANA * TAŠANA * JOVČA 05. GAZDA MLADEN * PEVCI 06. PEČAL - PROZNI RADOVI * FRAGMENTI * ČLANCI Borisav Bora Stanković (1876 - 1927), srpski književnik, pripovedač, romansijer, dramatičar. Njegovo stvaralaštvo uglavnom se svrstava u realizam, ali ima osobine koje naginju ka naturalizmu. Novija kritika svrstava ga u začetnike moderne srpske književnosti. Njegovi romani i pripovetke oslikavaju život ljudi sa juga Srbije, iz rodnog Vranja. Pripada grupi pripovedača koji su se pojavili na prelazu iz XIX u XX vek, Ivi Ćipiku, Petru Kočiću, Milutinu Uskokoviću i drugima. Pravni fakultet u Beogradu završio je 1902. godine. Državni službenik postaje 1904. kao carinik, zatim poreznik i činovnik Ministarstva prosvete. Stvarao je u vreme kad se mlađa generacija književnika više orijentisala prema zapadnjačkim uzorima, dok je on ostao privržen realističkim tradicijama, sa simpatijom za patrijarhalni svet stare Srbije. Opisujući tragične ličnosti, junake koji propadaju kao poetične žrtve ljubavi, dao je upečatljivu sliku zavičajnog Vranja, raslojavanje i degeneraciju starih trgovačkih porodica, prodiranje seoskog elementa u grad. Bio je slikar strasnih sukoba i nostalgije za mladošću, proza mu je nadahnuta osećajem fatalizma i istočnjačke čulnosti. Pored pripovedaka i romana, okušao se i kao dramski pisac, sa velikim uspehom. Svoju najpoznatiju dramu KOŠTANA objavljuje 1902. godine, gde prvi put u književnom delu koristi vranjski izgovor, što izaziva velike književne kritike. Jedan od najpoznatijih srpskih romana, NEČISTA KRV, objavljuje 1910. godine. Za vreme Prvog svetskog rata biva zarobljen i transportovan u logor Derventa. Uz pomoć prijatelja, prebačen je iz Dervente za Beograd, gde je radio kao novinar. Nakon rata radio je u Ministarstvu prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Umro je 1927. godine u Beogradu.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Vojnik-kornjača - Melinda Nađ Abonji Izdavač: Kulturni centar Novog Sada Godina izdanja: 2020 Broj strana: 170 Format: 19 cm Povez: Broširani Zoltan Kertes, plavooki sin jednog „polu-Ciganina“ i jedne nadničarke koja ima mnoštvo ljubavnika, raste kao autsajder u malom mestu u Srbiji. Kao dete pao je sa motocikla kojim je punom brzinom upravljao njegov otac. A pekar, za kojeg je posle radio, razbio mu je glavu, jer nije dovoljno brzo utovarao brašno. Od tada mu seva u slepoočnicama. Najviše voli da sedi u šupi i rešava ukrštene reči. Izbijanje jugoslovenskog građanskog rata 1991. njegovi roditelji vide kao priliku da njihov „lezilebović“ i „idiot“ konačno postane čovek, pa i junak. Zoltan se ni u vojsci ne snalazi i ne uklapa. Postavlja pogrešna pitanja, ali i njih izgovara mucajući. Kada njegov najbolji prijatelj izdahne posle besmislenog šikaniranja na jednoj vežbi, Zoltan se konačno pobuni protiv sistema koji samo jačem daje za pravo. Melinda Nađ Abonji pripoveda o mekom otporu kojim se mašta brani od sistema sačinjenog od poslušnosti, naređenja i potčinjavanja. Njen jezik je pri tome vibrantno muzikalan i pun snažnih, neobuzdanih slika. Melinda Nađ Abonji rođena je 1968. u Bečeju. Ova švajcarska književnica mađarskog porekla provela je najranije detinjstvo u Vojvodini, da bi sa pet godina sa roditeljima napustila tadašnju Jugoslaviju i doselila se 1973. u Švajcarsku. Godine 1997. okončala je studije na Ciriškom univerzitetu, u međuvremenu stekavši švajcarsko državljanstvo. Prvi roman Im Schaufenster im Frühling (U izlogu, s proleća) objavila je 2004. godine. Njen drugi roman Tauben fliegen auf (Golubije srce) dobio je 2010. godine prestižne nagrade – Nemačku književnu nagradu za najbolji roman na nemačkom jeziku kao i Švajcarsku književnu nagradu. Osim pisanja, bavi se performansom i muzikom (snimila je dva nosača zvuka u saradnji sa švajcarskim reperima i muzičarima), piše za radio, pozorište i internet.