Jovan Lubardić: PASIJA PO IVANU, Veselin Masleša Sarajevo 1983, str. 224. Roman. Očuvanost 4-. Jovan Lubardić je srpski pripovjedač, romansijer, dramski pisac i prevodilac. Višestruki dobitnik nagrada za radio-dramu, nagrade za pozorišnu dramu, a roman „Pasija po Ivanu” bio je u užem izboru za godišnju nagradu izdavačke kuće „Veselin Masleša“. Jovan Lubardić rodio se u Rogatici 15. avgusta 1935. godine. Osnovnu školu pohađao je Rogatici, Negotinu, Knjaževcu, Beogradu i Nakovu kod Kikinde. Gimnaziju je završio u Travniku a studij jugoslovenskih književnosti i srpskohrvatskog jezika na filozofskom fakultetu u Sarajevu. Radio je kao pisar u Zavodu za zapošljavanje, bio profesor u osnovnoj školi i gimnaziji, bibliotekar, kustos Muzeja književnosti u Sarajevu, upravnik osnovne škole za obrazovanje odraslih „đuro đaković”, direktor Kulturno-informativnog centra, lektor i predavač na Univerzitetu u Dižone (1968-1973), urednik kompletnog dramskog programa Radio Sarajeva, samostalni urednik u redakciji III programa Radio Sarajeva, te direktor biblioteke „Hasan Kikić” u Sarajevu. Jedno vrijeme uređivao je časopis „Život”. Prvu pripovjetku „Brat” objavio je u časopisu „Polet” 1953. godine, a sarađivao je u „Telegramu”, „Oslobođenju”, „Borbi”, „Politici”, „Književnoj reči”, „Reviji”, „Odjeku”, „Životu”, „Poljima”, i drugim. Zastupljen je u antologijama, savremene, bosanskohercegovačke pripovjetke („Poslijeratna pripovjetka u BiH,1945-1975 ”, „Život 7-8 1971”, „Antologija bosanskohercegovačke pripovjetke dvadesetog stoljeća”, Život 7-8, 1980). Prevođen je na francuski, slovenački, i makedonski jezik, a sam prevodi sa francuskog i ruskog. „Priča za moju ženu” nagrađen je III nagradom na jugoslovenskom konkursu za moderni roman 1965. godine, a dobio je I nagradu za radio dramu „Zašto”, II i III nagrada za radio-dramu „Crni ovan s ludim vjetrom na rogovima”, „Onaj s druge strane vrata”, „A naš starac ima sve”, „Visoko nebo” i II nagradu ѕa pozorišnu dramu „Ječam u strani” na konkursu FEDRAS-a. Roman „Pasije po Ivanu” bio je u užem izboru za godišnju nagradu izdavačke kuće „Veselin Masleša” 1984.

Novi tekstovi indeksovog radio pozorišta Knjiga je u solidnom stanju Mek povez 170.strana

Heroji bulevara revolucije Petar Lazić Izbor tekstova INDEXOVOG RADIO POZORIŠTA Beograd, 1990. Mek povez, format: 14x20 cm, 181 strane, latinica. Odlicno ocuvana. Nekoriscena!

Radomir Putnik Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1972. godine. Od 1972. do 1976. godine bio je urednik pozorišne i filmske rubrike u listu `Književna reč`. U Televiziji Beograd je radio od 1974. godine, kao honorarni dramaturg Dramske redakcije Prvog programa. Od 1978. je bio urednik u Dramskoj redakciji, a od 1983. urednik u Redakciji igranog programa do 1993. i od 1997. U međuvremenu je bio direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu (1993-1997). Od maja 1999. do avgusta 2001. bio je glavni i odgovorni urednik Umetničkog programa RTS. Bio je i pozorišni kritičar Trećeg programa Radio Beograda (1974-1993) i Politike (1986-1993) i glavni urednik časopisa `Scena` (1990-1994). Od septembra 2001. do jula 2003. radio je na mestu urednika Kulturno-umetničkog programa RTS-TVB. Od jula 2003. bio je dramaturg BK Telekoma. Predsednik je Upravnog odbora Zadužbine `Dositej Obradović`. Objavio je veliki broj knjiga: Pesme: Kuda krenuti (1964), Ptica ružičaste kože (1970), Rezbarije (1971), Zaumna pećina (1972), Nedeljni ručak (1976), Kasni sat (1976), Otkrivanje vremena (1991). Proza: Priče o smrti (1971). Dramaturško-teatrološki spisi: Čitajući iznova (1990), Približavanje pozorištu (1996), Iz teatrološkog repozitorijuma (1999), Dramaturški poslovi (2005), Dramaturška analekta (2007). Napisao više dramskih tekstova i adaptacija za pozorište, radio i televiziju. Izdavač: KOV, Vršac Godina: 1976 Broj strana: 44 Meki povez Biblioteka: Biblioteka KOV 9 Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 4760/III Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

VAVA I NJEN PARALELNI SVET Autor: Ratko Nikić Izdavač: Fleš, Zemun Godina izdanja: 2003 Broj strana: 168 Pismo: latinica Povez: mek Format: 21x12 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Vava, žena koja je sebe smatrala Bosankom – Jugoslovenkom, bila je prva proročica koja je shvatila i iskoristila snagu medija, dok su političari shvatili njenu snagu i potencijal, koristeći njena iskrena levičarska i projugoslovenska ubeđenja, kako bi Svevišnjeg, zvezde i planete okrenuli na Slobinu i Mirinu stranu. Bio je to početak anesteziranja naroda i raspirivanja masovnog optimizma u najgorim trenucima, kada je nacija više verovala smirenoj i blagoj ženi rođenoj u Bosanskom Novom nego mudracima iz establišmenta. Od 35 godina radnog staža, Dubravka Melka je 30 provela kao građevinski tehničar u preduzeću `7. juli`. Nikada nije napustila ideale komunizma. Bila je aktivni društveno-politički radnik. Možda je zato proricala da će Srbija postati Kalifornija, a da će Milošević vladati samo 49 godina. Ona se volšebno pojavila u noćnom programu Radio Beograda 1987. godine, što je tada predstavljalo presedan, radio-igru koja se pretvorila u senzaciju i početak masovne hipnoze u kojoj su cvetale ruže, u kojoj se rađala nova Srbija u kojoj se nikada neće ratovati, u kojoj front na Kosovu nikada neće biti otvoren. Posle iskustva na radiju, Vava je prešla u tada najtiražniji nedeljnik u SFRJ – Radio i TV reviju, gde je odgovarala na pisma čitalaca. Svake nedelje, 10 odgovora je hipnotisalo građanstvo druge Jugoslavije. Ona je tada plaćana kao običan honorarac. Na Radio `Politici` je vodila `Vavigricu`, a postala je saradnik i Studija B, Radio Pančeva, zagrebačkog `Vikenda`, sarajevskog časopisa `Una`... Njen telefon je bila najtraženiji. Nikada joj, međutim, korisnici njenih proricanja nisu bili zahvalni. Na adresu `Revije`, posle godinu dana neopisive slave, Vava je dobila samo jednu čestitku za Novu godinu. S tekstom: `Ko mi je ukrao gume s auta`. Obećavali su joj devize, zlato, vile, ali njeni prijatelji tvrde da nikada nije naplaćivala usluge nesrećnim ljudima. Niko je nikada nije nazvao varalicom, što se za njenu profesiju smatra najvećim komplimentom.

Boško Lomović: MILIONER, Oslobođenje Sarajevo 1989, tvrdi povez, omot, str. 148. Priče. Očuvanost 4. Бoшко Ломовић (Брезна, 1944) поезију, прозу, књижевну и ликовну критику објављивао је у „Одјеку“ и „Ослобођењу“ (Сарајево), Летопису Матице српске (Нови Сад), „Вечерњим новостима“ и „Политици“ (Београд), часописима „Провинција“ (Шабац), „Кораци“ (Крагујевац), „Ријечи“ (Брчко), „Луча“ (Суботица), „Багдала“ (Крушевац) и “Развитак“ (Зајечар), у листовима и часописима за децу широм СФРЈ, а данас у „Политици за децу“, „Забавнику“ и „Витезу“. Радио драме су му емитоване на Радио Београду и Загребу. Песме и приче су му објављене у листовима и часописима на словачком, јерменском, румунском, бугарском, македонском, турском, енглеском (у Индији) и мађарском језику. Ломовић је, по дипломи, професор српскохрватског језика и књижевности југословенских народа, а безмало читав радни век провео је у новинарству (радио, телевизија, новине). Последње године стажа стекао је у београдској „Политици“. Добитник је бројних награда за поезију, прозу и репортаже („Иво Андрић“, и „Зија Диздаревић“ у Сарајеву, „Булка“ у Црвенки, „Лаза Костић“ у Београду, „Аренину“ награду у Загребу и друге). Данас живи у Горњем Милановцу.

Zoran Božović je autor tri romana, četiri zbirke kratkih priča, četiri zbirke pozorišnih drama i dvanaest radio drama. Dobitnik je mnogih književnih priznanja između ostalog Velike nagrade Radoje Domanović za satiričnu priču i Nagrade Branislav Nušić za dramu. Roman za decu, tinejdžere i odrasle Otmica Balše Popovića predstavlja uzbudljivo detektivsko štivo koje se, protkano finim humorom i kratkim lirskim pasažima, čita u jednom dahu. Dramsko delo, pod istim naslovom nagrađeno je na konkursu Radio Beograda i izvedeno i novembru 2006. godine. ✰Izdavač: Narodna knjiga, 2007. ✰Povez: broširan, 151 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, malo uvijena, ilustrovana crtežima, težina 200 grama ****

Radio B92, 1996. 104 strane. Posveta autorke na prvom predlistu. Neznatno požutela na prvih tridesetak strana u donjem delu što možete uočiti ako zumirate jednu od slika. Očuvana. s

Po likovima koje je stvorio Kris Karter, dobro očuvana, ISPADA PREDLIST 265 strana, izdanje Radio B92, Beograd 1997. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 RM

Politički krimić sa epilogom. Nenad Petrović rođen je 1961. godine u Vranju. Piše kratke priče, romane, putopise, eseje, pozorišne i radio drame. Objavio je romane: Čovek koga je trebalo ubiti (najpre kao samizdat u 100 fotokopiranih primeraka 1992., pa potom u izdavačkoj kući Stubovi kulture, 1996.); Arijadnino klupko (Narodna knjiga, 2001.); Sectio caesarea (Samizdat, 2007.); Silazak u Atlantis (Partenon, 2012.); Sinekurista (pod pseudonimom Teo P. Fedorov, Orion art, 2016.); Slom (Most art, 2018.); Trijumf tragedije (Niški kulturni centar, 2021.) Takođe je objavio dve knjige priča: Rane, ožiljci, melemi (Samizdat, 1997.) i Ugriz rajske zmije (Nollt, 2003.). Objavio je dvojezični izbor iz svojih kratkih priča na srpskom i na esperantu Rajski ožiljak (La Edena cikatro) (Most art Jugoslavija, 2021.) Izvedeno mu je deset drama na programima radio Beograda. Živi u Beogradu. Mek povez, 225 str, 21 cm, tiraž 1000

Đorđije Vuković : DRUGA STRANA , Filip Višnjić 1985, str. 112. Proza; Pripovetke Očuvanost 4-. Đorđije Vuković (Pažići, Danilovgrad, 3. maj 1943 — Beograd, 6. oktobar 2020) bio je srpski univerzitetski profesor, pisac, kritičar, istoričar i teoretičar književnosti. Đorđije Vuković se rodio u Pažićima kod Danilovgrada. U Danilovgradu je završio gimnaziju a Filološki fakultet, grupu za jugoslovensku i opštu književnost, u Beogradu. Magistrirao je sa temom o romanima Miroslava Krleže a doktorirao odbranivši rad Sinestezija u srpskoj poeziji. Bio je glavni urednik časopisa Student za vreme studentskih demonstracija 1968. koje je i predvodio. Univerzitetsku karijeru je započeo kao asistent kod Sretena Marića na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, da bi kasnije postao profesor na smeru za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Radio je i kao istraživač u beogradskom Institutu za književnost i umetnost. Za knjigu Ogledi o srpskoj književnosti (1985) dobio je nagrade Miloš Crnjanski i Đorđe Jovanović. Za časopis Treći program Radio Beograda priredio je zbornike radova o dijalogu, Prustu, Eliotu, Floberu i Stendalu. Pisao je priloge za mnoge književne listove, časopise i zbornike. Objavljivao je priloge u raznim listovima, časopisima i zbornicima. Za knjigu Ogledi o srpskoj književnosti, objavljenu 1985. godine, dobio je nagrade Miloš Crnjanski i Đorđe Jovanović. Iste godine izdao je žanrovski mešovitu prozu Druga strana, potom Istorijski roman 2009. godine, a Sinteseziju u poeziji 2010. godine. Za časopis Treći program Radio Beograda priredio je zbornike radova o dijalogu, Prustu, Eliotu, Floberu i Stendalu.

Marijan Matković: STOPE NA STAZI, Veselin Masleša Sarajevo 1982, str. 308. Putopisi. Sadržaj na slici. Očuvanost 4-; ima potpis. Marijan Matković (Karlovac, 21. rujna 1915. - Zagreb, 31. srpnja 1985.), hrvatski književnik. Studirao je povijest umjetnosti i književnost u Beču i Parizu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Od 1945. godine radio je na Radio Zagrebu, književni je tajnik `Nakladnog zavoda Hrvatske`, te intendant u HNK u Zagrebu. Uređivao je časopis `Forum`, a od 1974. do smrti vodio je `Zavod za književnost i teatrologiju JAZU`. Prvo objavljeno djelo mu je pjesnička zbirka `Iz mraka u svjetlo`. Njegov dramski obiteljski ciklus `Igra oko smrti` svojevrsna je panorama predratnih i ratnih društveno-političkih previranja. Drugi značajni dramski interes je suvremena, egzistencijalističkim humanizmom inspirirana reinterpretacija antičkih mitova (Heraklo, Prometej, Ahilova baština - ciklus `I bogovi pate`. Pisao je i feljtone, eseje i kritike, putopise i likovne monografije te uređivao brojna izdanja hrvatskih pisaca.

MIRJANA KODŽIĆ ZATONI Tvrdi povez Izdavač Minerva Subotica `Zatoni` su prvo književno delo Mirjane Kodžić, a nastali su tokom 1956 i 1957 godine kada je `razočarana pozorišnom atmosferom sezonu provela van scene` Mirjana Kodžić je poznata srpska pozorišna i filmska glumica, rođena je u Beogradu 30. jula 1928. godine i umrla 18. jula 2004. godine. Završila je dramski odsek muzičke Akademije, kao i filozofski fakultet. Debituje u Narodnom pozorištu sa 17 godina. Bila je prvakinja drame Srpskog narodnog pozorišta, Sarajevskog narodnog pozorišta, Savremenog pozorišta i Narodnog pozorišta. Nosila je klasični repertoar, od Molijera, Šekspira do ruskih klasika, ulogama od Lize Dulitl u Pigmalionu, preko Porcije iz Mletačkog trgovca, Molijerove Dorine, do Feme u Pokondirenoj tikvi, Ćirinice u Pop Ćiri i pop Spiri, do dadilje u Romeu i Juliji. Igrala je u brojnim TV serijama od kojih se proslavila ulogom Ane Šumović u Pozorištu u kući. Napisala je niz radio drama koje su izvedene na radio Beogradu, i autor je deset romana.

Knjiga je u veoma dobrom stanju Кин, Виктор Павлович (псеудоним; право презиме, Суровикин). Рођен 1903. у Борисоглебску; умрла 1937. Совјетски руски писац. Члан КПСС ( 1920 ). Кин је био син железничког радника . _ Радио је у партизанском подземљу на Далеком истоку . _ Своју књижевну каријеру започео је 1923. као актуелни сатиричар за московску штампу ( на пример у Комсомолској правди ) . Између 1931. и 1936. Кин је радио као дописник ТАСС- а у Италији и Француској. Године 1937. постао је уредник Јоурнал де Мосцоу . _ Његова једина завршена књига је роман На тој страни ( 1928 ) у коме описује грађански рат на Далеком истоку 1921. и 1922. Јунаци романа су млади романтичари који не замишљају живот ван оквира револуције и који на својим плећима носе сав терет борбе Роман је више пута адаптиран за сцену . _ _ А. Симуков и Ц. Кин је написао филмску верзију 1958. Кинова недовршена дела укључују роман _ _ Лил, који се бави Првим светским ратом ( 1914–18 ) и књига о совјетским новинарима.

Jovan Lubardić: RATNA KUĆA, SRNA Pale (nema godine), str. 130. Pripovetke, ratna proza 1992-1995. Očuvanost 4. Јован Лубардић рођен је 1935. у Рогатици. За вријеме рата користио је псеудоним Симеун Романијски. Студиј југословенске књижевности завршио је на илозофском факултету у Сарајеву. Објавио је двадесетак радио-драма, двије ТВ драме, двије позоришне драме, филмски сценарио за играни филм «Сурове дијагонале», те прозна дјела: «Прича за моју жену», «Боја страха», «Јупитере, ти се љутиш», «Пасија по Јовану», «Француски зачин», «Ноћ без утјехе», «Добар дан за умирање», «Снајпер», «Ратна кућа». Заступљен је у антологијама савремене приповијетке. Роман «Боја страха» преведен је на француски језик, а роман «Прича за моју жену» добио је трећу награду на Великом југословенском конкурсу за модерни кратки роман. Преводио је са француског и руског језика. Био је лектор и предавач на Универзтету у Дижону (Француска). Током рата Лубардић је обилазио ратишта, прикупљао грађу за приче и роман. Радио је као уредник у Издавачкој дјелатности Српске новинске агенције.

Dragoljub Stojdinović : DŽUSINČIĆI IZ MILOŠEVA, Altera 2010, str. 266. Roman. Očuvanost 4. Dragoljub Stojadinović (Miloševo, kod Jagodine, 18. april 1929 – Beograd, 18. mart 2018) bio je srpski esejista, književni i pozorišni kritičar, romanopisac i dramaturg[1]. Osnovnu školu završio je u Miloševu, a gimnaziju u Jagodini. Upisao se na Filozofski fakultet u Beogradu (Grupa za jugoslovensku književnost) i diplomirao na Filozofskom fakultetu u Prištini 1973. godine. U Radio Prištinu je došao 1954. godine, u kojoj je radio kao novinar i urednik programa na srpskom jeziku. Pored rada u Radio Prištini, gde je dao autorski pečat svojim emisijama, koje su od pedesetih godina prošlog veka pružale polet kulturnom stvaralaštvu i intelektualnom i kulturnom životu na Kosovu i Metohiji (poput emisija „Reči, oblici, tonovi“, „Sa raznih meridijana“…), uz Rada Nikolića i Vuka Filipovića, jedan je od osnivača časopisa Stremljenja 1960. godine, u čijoj je redakciji od samog početka. S grupom pesnika osnivač je Pesničkih susreta Lazar Vučković 1970. godine. Bio je prvi urednik književne edicije NIP Jedinstva od 1971. godine. Dve decenije, od 1954. do 1976. godine, pisao je pozorišnu i književnu kritiku na Kosovu. Po odlasku iz Prištine, 1976. godine, radio je u Upravi za civilnu vazdušnu plovidbu i `Privrednom pregledu` u Beogradu. U periodu od deset godina (1996—2006) pisao je književnu kritiku u Večernjim novostima. Napisao je više desetina eseja i prikaza u časopisima Stremljenja, Književna kritika, Delo, Književnost i drugim. U ostavštini ima dve knjige studija i kritika i roman.[2] Objavljivao je i pod imenom Dragan Stojadinović. Dela Književna kritika Književna trajanja, 1962, Romani Ive Andrića, 1970, Književna trajanja 2, 1973. Mudrosti i tajne u delima Ive Andrića, 1980, Moć govora savremenog srpskog romana, 1987, Između mita i zakona (o delu Marka Mladenovića), 1998, Romani Milana Rankovića, 2001, Legendarijum Vremena smrti Dobrice Ćosića, 2002,. Prorok boja i oblika (O slikaru Savi Rakočeviću), 2006, Značenja i tumačenja u književnom svetu Nikole Miloševića, 2008, Divlji vetar Živojina Pavlovića 2010. g Mudrosti i tajne u delima Ive Andrića (drugo dopunjeno izdanje), 2011, Književna trajanja 3, 2012, Paralelni svet Radomira Smiljanića, 2012, Romani Džusinčići iz Miloševa, 2010, Dokumentarna proza Uspomene sa Kosova, 2019. Drame Legenda o smrti heroja, 1974, Izvedene drame Legenda o smrti heroja, Pokrajinsko narodno pozorište, Priština, 1965. Priredio Savremena srpska književnost Kosova 1, poezija (zajedno sa Radoslavom Zlatanovićem i Petrom Sarićem), Prosveta, Beograd, 1973, Savremena srpska književnost Kosova 2, kritika (zajedno sa Radoslavom Zlatanovićem i Petrom Sarićem), Prosveta, Beograd, 1973,

Gvido Tartalja : PRED-RATNE PESME , Plato 2013, str. 110. Priredili Ivo i Marko Tartalja. Očuvanost 4. Gvido Tartalja (Zagreb, 25. januar 1899 — Beograd, 29. decembar 1984) bio je srpski književnik, pesnik, prevodilac[1] čuven po svojim knjigama za decu, često nazivan „Zmajem savremene srpske književnosti za decu”.[2] Objavio je preko trideset knjiga, među kojima su „Pesma i grad”, „Lirika”, „Začarani krug”, „Srmena u gradu ptica”, zatim pesme za decu „Oživela crtanka”, „Šta meseci pričaju”, „Od oblaka do maslačka”, „Dedin šešir i vetar” i druge. Deo njegove zaostavštine nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, u okviru porodične Zbirke porodice Tartalja.[3] Biografija Rođen je 25. januara 1899. godine u Zagrebu, u uvaženoj i staroj grofovskoj porodici Tartalja (hrv. Tartaglia, od ital. tartagliare: mucati, tepati), jednoj od poslednjih porodica sa tom titulom na Balkanu.[4][5] Izvorno porodično prezime zabeleženo u 15. veku bilo je Jakovlić, potom promenjeno u Tartalić, a naposletku u Tartalja.[5] Titulu grofova porodici je dodelio mletački dužd 1444. godine.[5] Osnovnu i srednju školu Gvido je završio u Splitu, a nakon položene velike mature 1916. godine radio je kao hemičar asistent u jednoj fabrici.[6] Došao je 1920. godine u Beograd na studije prava[6] i diplomirao je na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta 1923. godine. Književnošću je počeo da se bavi 1917. godine. Sarađivao je u velikom broju književnih i drugih publikacija. Tokom 1921. godine sarađivao je u Srpskom književnom glasniku i „Misli“.[6] U periodu između 1920. i 1930. godine Gvido Tartalja je pratio zbivanja u savremenoj italijanskoj književnosti i objavio je veliki broj priloga, prevoda i prikaza[1]. Po sopstvenim rečima na njega su imali uticaja Vladimir Nazor kao lirski pesnik i Jovan Jovanović Zmaj kao dečji pesnik, a izvesnog uticaja je imao i Tin Ujević koga je slušao 1919. u Splitu kako čita svoje pesme.[7] Od završetka Prvog svetskog rata skrasio se u Beogradu. Kao Srbin katolik slavio je katolički Božić.[8] Bio je zaposlen pre Drugog svetskog rata u Narodnoj banci u Beogradu.[9] Po završetku Drugog svetskog rata posvetio se sav kulturi i radio u izdavačkom preduzeću Prosveta, gde je kao urednik priređivao dela Ive Ćipika, Zmajeve pesme, putopise Mike Alasa itd. Njegova knjiga „Koliko je težak san“ bila je školska lektira i imala je najviše izdanja i tiraž od preko 150 hiljada primeraka.[6] Tartalja spada u red onih naših književnika koji iskreno vole decu, razumeju dečju dušu i daju svoje dragocene priloge našoj mladoj posleratnoj dečjoj literaturi.[10] Bio je izuzetno plodan i svestran dečji pisac koji je ne samo pisao knjige, već svakodnevno objavljivao literarne napise u novinama. Davao je pre svega u beogradskoj `Pravdi` pesme i zabavne priloge (poput rebusa), izvodio radio-žurnale za decu[11] na Radio Beogradu, otvarao izložbe dečjih i dece slikara i drugo. Dobio je 1960. nagradu „Mlado pokolenje“ za životno književno delo namenjeno deci.[6] Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 1978. godine [12]. Tokom 15. i 17. februara 1980. bio je gost Drugog programa Radio Beograda u emisiji koju je vodio Miloš Jevtić.[13] Njegov rođeni brat bio je slikar Marino Tartalja, a sin profesor književnosti Ivo Tartalja.

Petar Đuranović : KOMADI SMRTI ČISTE - Izabrane pjesme , Univerzitetska riječ Nikšić 1990, tvrdi povez, str. 296. Očuvanost 4. U Podgorici je 2002. umro crnogorski pjesnik, novinar i publicista Petar Đuranović. Rođen je 1930. godine. Bio je novinar «Omladinskog pokreta», «Mladosti», «Pobjede» i urednik Dokumentarnog programa Radio Titograda – Radija Crne Gore. Napisao je blizu petnaest knjiga poezije, a najpoznatije su «Raskršća», «Zajedno smo ubili boga», «Ljubav u Pelagoniji».

Аутор - особа Ћосић, Југослав Žanetić, Voja, 1963- = Жанетић, Воја, 1963- Радуловић, Душан Ковачевић, Саша Д. Ђаковић, Бранко Бркић, Бранислав Наслов Podignimo uvis čela / [samostalno autorsko izdanje Jugoslava Ćosića... et al. ; priređivač i odgovorni urednik Branislav Brkić] Врста грађе хумор, сатира, пародија Језик српски Година 1986 Издање 1. izd. Издавање и производња Beograd : Radio pozorište Index 202, 1986 (Beograd : PTT) Физички опис 238 str. ; 17 cm. УДК 821.163.41-22 Линк DCOBISS Насл.корица Формат(и): image/jpeg

Tvrd povez sa omotom, vrlo dobro očuvana, 196 strana, izdanje Znanje Zagreb 1980, edicija Hit Ranko Marinković (Vis, 22. februar 1913 – Zagreb, 28. januar 2001) bio je hrvatski i jugoslovenski književnik, direktor drame Hrvatskog narodnog kazališta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je prestižnu NIN-ovu nagradu. Biografija Ranko Marinković rođen je 1913. godine u gradu Visu na istoimenom jadranskom ostrvu. Potiče iz stare porodice koja se u Komiži, gradu na ostrvu Visu, pominje još od 15. veka. Osnovnu školu završio je 1923. na Visu, nižu gimnaziju 1927. u Splitu, a višu 1932. u Zagrebu. Studije romanistike završio je 1935. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je i diplomirao 1938. godine. Do izbijanja rata radio je kao nastavnik u privatnoj gimnaziji Zdenka Vojnovića. U proleće 1943. interniran je u italijanski logor Feramonte u Kalabriji, a posle pada Italije preko Barija je stigao u saveznički zbeg u El Šat na Sinaju. Tokom boravka u zbegu bio je sekretar Kulturno-informativnog odeljenja. Posle rata radio je u Ministarstvu prosvete Narodne Republike Hrvatske, Nakladnom zavodu Hrvatske, bio je upravnik Drame zagrebačkoga Hrvatskog narodnog kazališta. Godine 1950. bio je jedan je od osnivača Kazališne akademije (kasnije Akademija za kazališnu i filmsku umjetnost) na kojoj je predavao, prvo kao docent a zatim vanredni i redovni profesor sve do penzionisanja 1983. godine. Prva supruga mu je bila Branka Rakić, baletska kritičarka i prevodilac. Član je Društva književnika Hrvatske od 1945. Od 1968. je dopisni član Srpske akademije Nauka i umetnosti (Odeljenje jezika i književnosti), a 1998. godine, po raspadu Jugoslavije, preveden je u inostranog člana. Od 1983. je redovni član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti (danas Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti). Književni rad Ranko Marinković je već tokom školovanja počeo u književnim časopisima da objavljuje poeziju, prozu, eseje i kritike. U zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu 1939. godine izvedena je njegova prva drama Albatros, kasnije štampana kao sastavni deo njegove prve prozne knjige. Posle rata razvio se u značajnog pisca sa ovih prostora, nikada ne insistirajući na kvantitetu – objavljivao je malo, ali je uvek uspevao da svakim delom unapredi kvalitet svog stvaralaštva. Svoje radove nastavio je da objavljuje u časopisima, listovima i raznim drugim publikacijama: Mladost, Učiteljski podmladak, Danica, Južni pregled”, „Književni horizonti”, „Dani i ljudi”, „Ars 37”, „Nova riječ”, „Novosti”, „Hrvatski književni zbornik”, „Republika”, „Radio Zagreb, Radio Beograd, Hrvatsko kolo, Narodni list, Svedočanstva, Zagrebački tjednik, NIN, Politika, Nova misao, Vjesnik, Književnost, Književne novine, Pobjeda, Sovremenost, Vjesnik u srijedu, Borba, Prosvjeta, Jedinstvo, Novi list, Rad, Telegram, Panorama, Delo i drugim. Njegova dela su prevođena na više jezika. Najznačajnija knjiga proze je zbirka Ruke, štampana u tridesetak izdanja, sa kojom je zadobio pažnju i pohvale kritike. Za roman Kiklop 1965. godine dobio je NIN-ovu nagradu. Žiri u sastavu Velibor Gligorić (predsednik), Miloš I. Bandić, Borislav Mihajlović Mihiz, Muharem Pervić, Eli Finci i Petar Džadžić svoju odluku doneo je jednoglasno.

Nikola Davidović : PROGONSTVO , Sloboda / Veljko Vlahović Beograd 1988, tvrdi povez, str. 289., drugo izdanje. Roman. Očuvanost 4-; korica ima manje fleke. Nikola Davidović je živeo i radio u Parizu. Ušao je u vreme 12.XII.1937. godine u Banja Luci, a izašao je iz vremena 9.IX.2014. u Parizu. Počiva na pariskom groblju Thiais. . Bio je član udruženja Maison des écrivains i PEN kluba Francuske. Autor je pet romana i Knjige razmišljanja. Iz rodnog kraja, današnje Republike Srpske, odselio je veoma mlad. Kao gimnazijalac i student objavljivao je pesme i lirske crtice. Okušao se i u novinarstvu. Bio je dopisnik Radio-Sarajeva i dopisnik beogradske Politike. Pre nego što se oslobodio svih obaveza i posvetio književnom radu bavio se naukom i izdavaštvom. Izvesno vreme radio je i kao profesor. Izuzmu li se prvi pokušaji, kojima bi se, s obzirom na zanimljivost i originalnost priča, trebalo vratiti, Apostoli su prvi roman. To je roman o otuđenju jastva. U njemu glavni lik narasta u istorijsku ličnost i gubi svoje prirodno ja. Drugi roman, Progonstvo, zamišljan je šesnaest godina pre no što je napisan. Razlog tako dugom odlaganju je traženje metafore koja će istovremeno da ukaže na izgnanstvo i čoveka i Boga. Radnja Progonstva sažima se u priču o sinu koji, ne zapamtivši oca i ne pronašavši dokaze o njegovom fizičkom izgledu, krade iz mauzoleja urnu sa očevim pepelom s namerom da pepeo preda nekom živom obliku. Pronoseći urnu kroz sve važnije dokaze postojanja, shvata da je sopstvenost nepresadiva i da je život i u iskonu progonstvo. I osnova Šeme je alegorična. I ovde se, kao i u Progonstvu, ne zna je li otac čovek ili nadbiće. Kroz priču, proizašlu iz istorijske činjenice, sagledane su dileme i ideološka neslaganja sinova. Našavši se pred mogućnošću da izbore pomilovanje oca, osuđenog na smrt, sinovi se sučeljavaju sa jednoobraznošću i stanovitošću zakona Prirode i Istorije i iz te neravnopravne borbe izlaze sa spoznajom da je suština nemenljiva. Progonstvo i Šema su štampani u Beogradu: Progonstvo u tri, a Šema u dva izdanja. U Iluzijama, četvrtom Davidovićevom romanu, sagledavaju se saodnosi nade i nemenljivosti prirodnih zakona. Peti roman, Amnezija, utemeljuje verovanje da je smrt odlazak u život i da se vaskrsnuti može jedino iz semena.

Џејмс Мекгрегор Бернс (1918-2014) био је најпродаванији амерички историчар и политиколог чији је рад добио и Националну награду за књигу и Пулицерову награду. Рођен у Бостону, дипломирао је на Вилијамс колеџу, где се вратио да предаје историју и политичке науке након што је докторирао на Харварду и служио у Другом светском рату. Радио је као Вудро Вилсон професор владиног емеритуса на Вилијамс колеџу и као истакнути стипендиста за лидерство на Универзитету Мериленд до своје смрти 2014. Beograd 1961. 317 str. ilustrovana, očuvana JAN.21/4

Ivan Kušan, hrvatski književnik i akademik najpoznatiji je po svom fantastičnom serijalu romana o Koku i remek-delu `Lažeš Melita`, a prema njegovoj knjizi `Koko i duhovi` snimljen je film istog naslova u režiji njegovog sina Danijela. Autor je mnoštva drama, filmskih scenarija, radio i televizijskih drama, romana, priča, eseja i kritika. Sastavio je nekoliko antologija. Priredio je dve samostalne izložbe. Dela su mu prevođena na više stranih jezika.Prevodio je Hartea, Saint-Exupéryja, Tolstoja, Maupassanta, Čehova, Twaina, Solženjicina, Ionescoa... Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada. Nolit, 1958., kartonski povez, 183 strane, nepodvlačena, nema posvetu, očuvana.

Luis Bromfild : SAVREMENI JUNAK , Rad 1973, tvrdi povez, str. 460. Američki roman. Očuvanost 4. Luis Bromfild (Louis Bromfield 1896 -1956) rođen je u Mensfieldu (Ohio), osim po svom pisanju za šta je dobio i Pulitzerovu nagradu, poznat je kao inovativni zaštitnik prirode i naučni poljoprivrednik. Studirao je agrokulturu a zatim je prešao na Columbia univerzitet da bi nastavio spisateljsku karijeru. Odlikovan je u Prvom svjetskom ratu, radio kao novinar i reporter, napisao veliki broj knjiga od kojih su neke poslužile kao podloga za filmove kao što su `Mrs. Parkington` i `Kiše dolaze`.

Zaludice - Mile Nović Mile Nović (pravo ime mu je Miodrag Milenović) se najviše bavio novinarstvom. Za publicistiku je nagrađivan dva puta nagradom `Svetozar Marković Toza`. U ovoj knjizi su sakupljene humoristično-satiričke priče koje su mu donele prvu nagradu Radio-Beograda, drugu i treću nagradu `Radoje Domanović` i desetak otkupnih nagrada na ovim i drugim konkursima. Priče `Knjiga` i `Bogojažljivi čuvar` Milovan Vitezović je uvrstio u Antologiju savremene srpske satirične priče. Povez: broš Broj str: 67 Format: 20 cm Godina: 1980. Izdavač: BIBLIOTEKA KARLO BIJELICKI iz Sombora HOD.D. 2.